SEMINARSKI RAD -FIZIKA-

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

13

UVOD
- Opte o fizici Fizika je jedna od funda enta!ni" p#i#odni" nauka koja $e %a&i p#ou'a&anje (#a)e i opti" $&oj$ta&a ate#ije* Ona izu'a&a opte o%!ike k#etanja ate#ije i nji"o&e uzaja ne t#an$fo# acije* U ate#ija!no $&etu ne a i#o&anja+ $&e je u $ta!no k#etanju+ a k#etanje je na'in po$tojanja ate#ije* Ap$o!utne $u $a o p#o ene koji a pod!e,e ceo ate#ija!ni $&et* Otuda $u na iz(!ed jedno$ta&ni p#o%!e i+ koji a $e fizika %a&i+ do$ta ko p!iko&ani* Na&edi o $a o da $&ako te!o i a no(o o$o%ina+ a $&aka o$o%ina je oka#akte#i$ana $a &ie pa#a eta#a+ to ukazuje na &e!iku $!o,eno$t najjedno$ta&niji" p#o%!e a &ezani" za p#ou'a&anje $&oj$ta&a ate#ije* Fizi'ke poja&e $e opi$uju fizi'ki zakoni a* Neki od o&i" zakona $u p#akti'no neo(#ani'eni+ tj* uni&e#za!no( $u ka#akte#a* O&ak&i zakoni - p#incipi u fizici $e nazi&aju o$no&ni i oni &a,e za ceo ate#ija!ni $&et* .ako $e zakonu (#a&itacije poko#a&aju $&a ze a!j$ka i &anze a!j$ka te!a+ a zakonu od#,anja ene#(ije pod'inja&aju $e $&i do $ada poznati p#oce$i* U $&o #az&oju+ fizika $e ko#i$ti!a do$ti(nu/i a d#u(i" nauka+ kao to $u njena otk#i/a ko#i$ti!a d#u(i nauka a i te"nici* Ve/ina te"ni'ki" di$cip!ina #az&i!a $e iz od(o&a#aju/i" o%!a$ti fizike* U d&ade$eto &eku+ a na#o'ito po$!e d#u(o( $&et$ok( #ata+ fizika je do,i&e!a izuzetno dina i'an #az&oj* 0ojedine o%!a$ti fizike to!iko $u $e #az&i!e da $u po$ta!e p#ed et po$e%no( izu'a&anja* Na&e/e o $a o neke od nji"1 fizika '&#$to( $tanja+ jon$ka fizika+ ato $ka fizika+ o!eku!a#na fizika itd* S&aka od nji" je opi$ana na &ie "i!jada $t#ana+ a $&ake (odine iz &ie #azni" in$tituta $&eta+ o%ja&e $e "i!jade no&i" '!anaka iz $&ake od o&i" o%!a$ti* 0oja&o inte#neta o o(u/eno je oni a koji $e %a&e nauko da &eo a %#zo do)u do $aznanja o najno&iji otk#i/i a* Si(u#no da o&aka& #az&oj fizike do&o!jno pot&#)uje njen zna'aj*

13

2* FIZI3KE VE4I3INE I 5EDINI6E* SI SIS.EM 5EDINI6A

2*2 Fizi'ke &e!i'ine S&aki $i$te opi$uje $e od#e)eni %#oje adek&atno oda%#ani" i &ie$t#ano p#ecizno defini$ani" fizi'ki" &e!i'ina* S&akoj &e!i'ini p#id#u,uje $e od#e)eni $i %o! i i e* 0od ti $i %o!o i i eno $e tada pod#azu e&a $kup defini$ani" ope#acija na $i$te u koje kona'no do&ode do p#id#u,i&anja od#e)ene %#ojne &#edno$ti toj &e!i'ini+ odno$no $i %o!u* O&a p#ecedu#a p#id#u,i&anja %#ojni" &#edno$ti &e!i'ina a nazi&a $e e#enje * Veze e)u &e!i'ina a $ada o(u da $e iz#aze ate ati'ki+ $i %o!i o(u da u!aze u ate ati'ke iz#aze i da!je da $e $a nji a po$tupa po p#a&i!i a ate ati'ke !o(ike* Ve!i'inu o,e o defini$ati kao o$o%inu poja&a 7$tanja i!i p#oce$a8+ te!a i!i $up$tance koje o(u da $e #az!ikuju k&a!itati&no i da $e od#ede k&antitati&no* Na p#i e#+ &e!i'ine u opte $ i$!u $u1 Du,ina V#e e Ma$a 9u$tina Sna(a .e pe#atu#a Ko!i'ina top!ote E!ekt#i'na otpo#no$t itd* Ve!i'ine u od#e)eno $ i$!u $u1 Du,ina !et&e 7t#a,i $e du,ina od#e)eno( p#ed eta8 E!ekt#i'na otpo#no$t ,ice .e pe#atu#a Sunca itd* Uticajne &e!i'ine $u &e!i'ine koje ni$u p#ed et e#enja a!i uti'u na &#edno$t e#enja &e!i'ina i!i na p#ikazi&anje e#no( in$t#u enta* 2*: V#edno$t &e!i'ine

13

V#edno$t &e!i'ine np#* A od#e)ena je p#oz&odo njene %#ojne &#edno$ti ;A< i njene e#ne jedinice =A>+ tj* A = {A} [A] Na p#i e#1 du,ina (#ede je ! ? 2@ + a$a te#eta izno$i ? A@@k(+ te pe#atu#a &ode u %azenu je t ? :@B6 itd* p#i 'e u $u1 2@+ A@@ i :@+ %#ojne &#edno$ti po$ at#ani" &e!i'ina+ dok $u1 + k( i B6+ nji"o&e e#ne jedinice* 0#a&a &#edno$t &e!i'ine je &e!i'ina koju ka#akte#i$tie &e!i'ina potpuno defini$ana u u$!o&i a koji $u po$toja!i kada je o&a &#edno$t od#e)ena* Ona $e o%e!e,a&a indek$o t+ p#e a en(!e$ko nazi&u 7t#ue8+ np#* Ct+ Vt i idea!izo&ana je u poja * Mo,e $e #e/i da je p#a&a &#edno$t Me)una#odno( p#ototipa ki!o(#a a+ koji je depono&an u Me)una#odno %i#ou za tipo&e i e#e+ po definiciji i u od#e)eni u$!o&i a+ jednaka ta'no 2 k(* - .#enutna &#edno$t &e!i'ine .#enutna &#edno$t &e!i'ine je &#edno$t neke &e!i'ine iz e#ene u dato t#enutku+ a !oka!na &#edno$t &e!i'ine je &#edno$t neke &e!i'ine &ezana za od#e)eni !oka!itet* Np#* u%#zanje $!o%odno( padanja u Deo(#adu izon$i E+F@G H$ :+ a u Za(#e%u E+F@I H$:* Na&edi o jo jednu %itnu #az!iku iz e)u #ezu!tata u fizici i ate atici+ ate ati'ke &e!i'ine $e o(u iz#a'una&ati p#oiz&o!jno ta'no 7p#incip %e$kona'no ta'no8+ u fizi'ko e#enju $e o,e od#editi $a o inte#&a! u ko e $e data fizi'ka &e!i'ina na!azi* I!u$t#uj o to na p#i e# %#oja J+ koji ate ati'a#i nazi&aju t#an$cadentni 7to zna'i da $e on ne o,e iz#aziti ni kao ko!i'nik d&a p#o$ta %#oja niti kao ko#en neko( deci a!no( %#oja8* 0#o&e#a&anje u ta%!ici zak!ju'uje o da $e &#edno$t %#oja J na!azi u inte#&a!u A+2K2 L J L A+2K:* Du,ina o&o( inte#&a!a je @+@@2* Uzi aju/i u o%zi# $!ede/e %#ojke+ o,e o napi$ati1 A+2K2M L J L A+2K2G 'i e $ o du,inu inte#&a!a $ anji!i de$et puta* 0o$tupak $u,a&anja inte#&a!a o,e o p#odu,iti po ,e!ji+ zato i ka,e o da $e %#oj J o,e %a# u p#incipu ta'no od#editi* 0o$!e %e$kona'no no(o ko#aka du,ina inte#&a!a /e %iti nu!a+ to zna'i da je &#edno$t %#oja J ta'no od#e)ena* 2*A Si$ite &e!i'ina

Si$te &e!i'ina je $kup koji 'ini data (#upa o$no&ni" &e!i'ina i od(o&a#aju/i" iz&edeni" &e!i'ina i koji o%u"&ata $&e o%!a$ti nauke*
13

O$no&ne &e!i'ine $u &e!i'ine koje $u+ u dato $i$te u &e!i'ina p#i"&a/ene kao e)u$o%no neza&i$ne i po o/u koji" $e o$ta!e o(u iz#aziti jedna'ina a koje i" po&ezuju* Na p#i e# u SI $i$te u $u o$no&ne &e!i'ine1 du,ina+ a$a &#e e itd* Iz&edene &e!i'ine $u &e!i'ine koje $u defini$ane kao funkcija o$no&ni" &e!i'ina to( $i$te a+ na p#i e#1 %#zina+ u%#zanje+ $i!a itd* 2*K Di enziona ana!iza Di enzija &e!i'ine je iz#az koji definie od#e)enu &e!i'inu neko( $i$te a kao p#oiz&od o$no&ni" &e!i'ina to( $i$te a+ uz naznaku od(o&a#aju/i" iz!o,ite!ja* 2*M SI $i$te jedinica

Me#na jedinica 7jedinica e#e8 je &#edno$t neke &e!i'ine za koju je do(o&o#o u$&ojeno da i a %#ojnu &#edno$t 2* Oznaka e#ne jedinice je do(o&o#ena oznaka koja ozna'a&a e#nu jedinicu po$ at#ane &e!i'ine* O$no&na e#na jedinica je e#na jedinica jedne od o$no&ni" fizi'ki" &e!i'ina* Iz&edena e#na jedinica je e#na jedinica iz&edene &e!i'ine* - Me)una#odni $i$te jedinica 7SI8 jedinica 7SI8+ za$no&an na

Sada je u upot#e%i a"o Me)una#odni $i$te $!ede/i" $eda o$no&ni" jedinica* Meta# Ki!o(#a Sekunda A pe# Ke!&in Kande!a Mo! 7 8 7k(8 7$8 7A8 7K8 7cd8 7 o!8

jedinica za du,inu jedinica za a$u jedinica za &#e e jedinica za ja'ina e!ek* $t#uje jedinica za te# odina i'ku te apa#atu#u jedinica za ja'inu $&et!o$ti jedinica za ko!i'inu $up$tance

- Dopun$ke jedinice Radijan Ste#adijan jedinica za u(ao u #a&ni jedinica za p#o$to#ni u(ao

13

:* MEREN5E I REZU4.A.I MEREN5A

:*2 0oja e#enja

Me#enje je $kup ek$pe#i enta!ni" ope#acija 'ije je ci!j od#e)i&anje &#edno$ti neke &e!i'ine* Da %i $e e#enje iz&e!o o#a po$tojati jedinica e#e za $&aku fizi'ku &e!i'inu N p#ocedu#u za upo#e)i&anje &#edno$ti fizi'ke &e!i'ine $a to jedinico e#e* Z%o( p#&o( za"te&a po$toji 'ita& niz $i$te a jedinica+ a z%o( d#u(o( &e!iki %#oj in$t#u enata i etoda za e#enje $&ake &e!i'ine+ kao i na'in za #ea!izaciju $a i" jedinica e#e* Me#enje o,e o defini$ati i kao ope#aciju 7po$tupak i!i niz po$tupaka8 kojo $e neka &e!i'ina nepo$#edno i!i po$#edno upo#e)uje $a &e!i'ino i$te &#$te koja je iza%#ana za jedinicu* Rezu!tat e#enja je %#oj koji pokazuje ko!iko od(o&a#aju/i" jedinica i a e#na &e!i'ina i$te &#$te* .aj %#oj $e nazi&a %#ojna &#edno$t i!i e#ni %#oj date fizi'ke &e!i'ine* :*: V#$te (#eaka p#e a nji"o&i iz&o#i a

0#e a $&o e iz&o#u (#eke $e o(u pode!iti na1 9#u%e (#eke i!i o ake Si$te at$ke (#eke S!u'ajne (#eke Omake $u zai$ta (#eke u ne(ati&no $ i$!u te #e'i* Na$taju u$!ed nepa,nje ek$pe#i entato#a* Kod po'etnika $u &eo a 'e$te* Najp#o$tiji p#i e# o ake je kada $e zapie &#edno$t #az!i'it od p#o'itano(+ na p#i e#+ u e$to iz e#ene du,ine 2A+Ic zapie $e 2M+Ic * O ake o(u na$tati i kada $e ati ati'ke ope#acije iz&#e po(#eno+ tj* po(#eno $e po no,e+ $a%e#u i!i d#* 9#u%a (#eka $e o,e u'initi kada $e e#i te pe#atu#a te'no$ti* Ako $ o te'no$t za(#e&a!i na #eou i neda&no $kinu!i $a nje(a+ zido&i $uda o(u da %udu top!iji od te'no$ti* Ako te# o eta# $!u'ajno dodi#ne zido&e $uda pokaza/e &e/u te pe#atu#u od te pe#atu#e te'no$ti* 0a#a!ak$a je tipi'an p#i e# o ake* Ona $e $a$toji u to e da pokazi&anje kaza!jke in$t#u enata za&i$i od po!o,aja oka*

13

Sistematske greke p#ed$ta&!jaju od$tupanje u&ek u i$to $ i$!u* Ve!i'ina i znak $i$te at$ke (#eke $u i$te kod $&ako( e#enja i$ti p#i%o#o * Ako $e e#i po o/u in$t#u enta 'ija je $ka!a po e#ena+ p#o'itana &#edno$t /e $e u&ek #az!iko&ati od O$t&a#neP za i$tu &#edno$t* Na p#i e#+ ako du,inu e#i o !enji#o 'iji je po'etak od$e'en+ pa $ka!a u e$to O@P po'inje $a :c + p#i e#enju /e u u&ek do%iti za :c du,inu &e/u od $t&a#ne* O&aj p#i e# (#eke koji je na$tao u$!ed o$o%ine in$t#u enta o,e $e naz&ati (#eko in$t#u enta* Sluajne greke 7$tati$ti'ke+ neiz%e,ne (#eke8+ iz nazi&a %i $e o(!o zak!ju'iti da $u to (#eke %ez uz#oka* One i aju $&oje uz#oke a!i $u oni 'e$to nepoznati+ a to je &a,nije o&e (#eke $e o(u t#eti#ati $tati$ti'ni etoda a 7ponekad $e nazi&aju etoda a $!u'ajni" do(a)aja8* Fakti'ki to $u (#eke koje na$taju z%o( not&a a!i" efekata koje $e ne o(u kont#o!i$ati* Kao na p#i e#+ uticaj te pe#atu#e na e#ni in$t#u ent+ &!a,no$t &azdu"a+ ne$ta%i!no$t napona #e,e+ e"ani'ke o$ci!acije apa#ata itd* Apsolutna greka je od$tupanje x = | x | Q - ap$o!utna (#eka R - $t&a#na &e!i'ina S - e#na &e!i'ina pa #ea&anje do%ija o da je x = x e#ne od $t&a#ne &#edno$ti*

Za ka#akte#i$tiku ta'no$ti iz e#eni" &e!i'ina u&odi $e no&a &e!i'ina+ tj* #e!ati&na (#eka+ jedna'ino 1
x =
x x

.j* #e!ati&na (#eka je odno$ ap$o!utne (#eke p#e a iz e#enoj &e!i'ini*

A* ODRADA REZU4.A.A MEREN5A

A*2 Rezu!tati e#enja i zaok#u,i&anje

13

Fo# a!no (!edano+ $&aki #ezu!tat e#enja $e p#ed$ta&!ja u o%!iku za(#ade u ko e pie #ezu!tat e#enja T (o#nja (#anica ap$o!utno( od$tupanja+ a iz&an za(#ade $e piu i nje(o&e jedinice* Kona'ni #ezu!tat indi#ektno( e#enja ne o,e da %ude ta'niji od najta'nije 7di#ektni pute 8 iz e#ene &e!i'ine* Na p#i e#+ (u$tinu neko( p#ed eta+ zap#e inu iz e#i o po o/u enzu#e i ona je V ? 7M T 28 A+ a a$u &a(o i neka je ? 7A@+:: T @+@28(* 0#o$ti #e'i a $e do%ija da $ o zap#e inu od#edi!i $a ta'no/u od :@U+ a a$u @+@AU*
m .j* (u$tina = V = G+@KM g H cm A

Niz e#enja i$te &e!i'ine+ ne o#a dati u&ek i$ti #ezu!tat+ to je po$!edica po$tojanja $!u'ajni" (#eaka* Neka $u e#enje a$e iz&e$no( te!a do%ijeni $!ede/i #ezu!tati1 2 ? M+:K( : ? M+:I( A ? M+:A( K ? M+:M( U $&i o&i #ezu!tati a p#&e d&e cif#e $e $ta!no pona&!jaju+ dok $e t#e/a cif#a enja od e#enja do e#enja* One cif#e koje $e u #ezu!tati a ne enjaju+ nazi&aju $e $i(u#ne 7ta'ne8 cif#e+ a one p#o enj!ji&e zo&u $e ne$i(u#ne 7$u nji&e8 cif#e* Rezu!tat e#enja iz#a,a&a $e po o/u $&i" $i(u#ni" cifa#a i naj&ie jedne 7na#a&no p#&e8 ne$i(u#ne cif#e* 0#i o%#adi #ezu!tata e#enja 'e$to t#e%a zaok#u,iti %#oje&e+ pa /e o z%o( to(a na&e$ti poznata p#a&i!a zaok#u,i&anja1 Ako je na p#&o zane a#eno deci a!no e$tu cif#a &e/a i!i jednaka M+ a iza nje(a i a zna'ajni" cifa#a #az!i'iti" od @+ po$!ednja cif#a $e po&e/a&a za 2V 2:+2MG W 2:+: Ako je cif#a na p#&o zane a#eno deci a!no e$tu anja od M+ p#ed"odna cif#a $e ne enjaV 2+AKG W 2+A Ako je p#&a cif#a koja $e zane a#uje M+ a iza nje ne a zna'ajni" cifa#a #az!i'iti" od @+ onda $e po$!ednja zad#,ana cif#a po&e/a&a za 2+ ako je ona nepa#na+ a o$ta&!ja $e nep#o enjena ako je pa#naV 2+AM@ W 2+K 2+KM@ W 2+K

13

Iz $&e(a izne$eno( zna'i da+ tanost rezultata ne zavisi od broja znaajnih nego od broja sigurnih cifara. A*: Di#ektno e#enje koje $e ne pona&!ja

Ako je ta'no$t in$t#u enta anja od $tati$ti'ki" (#eaka+ onda ne a $ i$!a pona&!jati e#enje* .j* ako &idi o da $e uza$topni e#enje ne enja #ezu!tat+ t#e%a p#ekinuti $a da!ji e#enji a* Nominalne tanosti nekih instr menata MERILO !etalni metar #omino merilo !ikrometar 'i(rometar )era*i+e )ermometar A*A Indi#ektno e#enje NOMINALNA TANOST " mm $%$& mm $%$" mm $%& s $%$" g " ,- $%" ,-

5e (o#nja (#anica ap$o!utno( od$tupanja &e!i'ine koja $e do%ije $a%i#anje di#ektno e#ni" &e!i'ina* Na p#i e# kada $e e#i du,ina p#ed eta !enji#o k#a/i od $a o( p#ed eta* 0#ocena ta'no$ti #ezu!tata r = . . ***. 2 : n
a2 a : **a n

e#enja koji $e do%ije kao ko!i'nik $!o,enije( iz#aza1 e#ne &e!i'ine8

7a i %

K* 0RIKAZIVAN5E REZU4.A.A MEREN5A

Me#enje $e $a$toji iz niza di#ektni" ta%e!a#no (#afi'ki e#enja+ a o&aj niz o,e o p#ikazati1

13

K*2 .a%e!a#no p#ikazi&anje #ezu!tata .a%e!a je e a koja $!u,i za p#e(!edno i $i$te $ko upi$i&anje &e/e( %#oja podataka* Ru%#ike u ta%e!i $e popunja&aju %#ojni &#edno$ti a iz e#eni" podataka i tek$to * .a%e!e t#e%a p#ip#e iti p#e e#enja tako da $e toko e#enja popunja&aju $a o #u%#ike* 0#i e# in$t#u enta za e#enje odno$a a$e i i$tezanja op#u(e* K*:* 9#afi'ko p#ikazi&anje #ezu!tata 9#afi'ko p#ikazi&anje #ezu!tata i a tu p#edno$t da $e p#i#oda za&i$no$ti di#ektno &izue!no uo'iti* O$i to(a na (#afiku $e o(u upo#editi i &ie k#i&i"* K*A* 4inea#izacija (#afika 4inea#izaciju (#afika je o(u/e iz&#iti u $!u'aje&i a kada je poznat o%!ik fizi'ko( zakona koji po&ezuje d&e &e!i'ine 7na p#i e# iz teo#ije8 +%ez 'e(a je p#o%!e !inea#izacije 'e$to ne#ei&* O%!ik oni" za&i$no$ti F7R+X8 koji $e 'e$to $#e/u u fizici kao nji"o&u !inea#izaciju dato je u ta%e!i K*A*2* o,e

M* ODREYIVAN5E UDRZAN5A S4ODODNO9 0ADAN5A

Na o$no&u zakona (#a&itacije+ Ze !ja p#i&!a'i $&a te!a u njenoj %!izini kon$tantno $i!o u$ e#eno ka njeno cent#u* Kada je $i!a kon$tantna+ kon$tantno je i u%#zanje+ pa oda&de p#oizi!azi da $&a te!a padaju na ze !ju $a i$ti u%#zanje * U$t&a#i+ u%#zanje koje te!o a$e 7 8 do%ija $e1 a=
/ m

(de je F $i!a kojo

Ze !ja p#i&!a'i*

I aju/i u &idu Njutno& zakon (#a&itacije do%ija o1

13

a=

m! 0: = 1 ! m 0:

M - a$a Ze !je R - po!up#e'nik Ze !je 0oto $u a$a Ze !je i po!up#e'nik Ze !je kon$tantne+ kon$tantno je i u%#zanje koji te!o pada na ze !ju* O%e!e,a&a $e $a Z i nazi&a $e u%#zanje Ze !jine te,e i!i (#a&itaciono u%#zanje* g= 1
! 0:

Ako $e te!o na!azi na po!u Ze !je ne a utecaja ze !jine #otacije oko $op$t&ene o$e* Zna'i+ $i!a kojo Ze !ja p#i&!a'i te!a nazi&a $e $i!a ze !jine te,e i ozna'a&a $e $a1

= m g

2*2 9#a&itacino po!je 0#o$to# u ko e $e o$je/a dej$t&o (#a&itacione $i!e p#ed$ta&!ja (#a&itaciono po!je* 9#a&itaciono po!je $e o,e p#ikazati po o/u (#a&itacioni" !inija $i!a i o,e $e oka#ekte#i$ati ja'ino (#a&itaciono( po!ja i potencija!a* 9#a&itaciono po!je po$toji i u te!u* 5a'ina (#a&itaciono( po!ja u nekoj ta'ki je %#ojno jednaka $i!i po jedini'noj a$i*
/ 3= m

2*: 9#a&itaciono u%#zanje 9#a&itaciono u%#zanje ne a i$tu &#edno$t na #az!i'iti je$ti a u Ze !ji+ na i iznad Ze !je* O&a #az!ika do!azi u$!ed nejednako$ti ze !jini" po!up#e'nika 7na po!u i Ek&ato#u #az!ika u po!up#e'niku je oko K@k 8* 9#a&itaciono u%#zanje na po!u izno$i1
g2 = 1 ! m = E+FA : s 0
13

Na ek&ato#u 7E8 u$!ed #otacije Ze !je (#a&itaciono u%#zanje $e $ anjuje za &e!i'inu koja poti'e u$!ed #otacije Ze !je oko $&oje o$e odno$no u$!ed cent#ifu(a!ne $i!e1
g A = g2 m0 :

$a $!ike r = 0 co$ [ I aju/i u &idu+ za iz#az (#a&itaciono( u%#zanja na po&#ini Ze !je na %i!o kojoj (eo(#af$koj i#ini do%ije o1 g A = g2 m0 : co$ [

13

4I.ERA.URA
2* :* A* K* M* G* I* D#* V* Sajfe#t1 0#aktiku iz fizike+ .F OM* 0upinP+ Z#enjanin+ :@@: D#* V* Sajfe#t1 Z%i#ka zadataka iz fizike+ .F OM* 0upinP+ Z#enjanin+ :@@: D#* V* Sajfe#t1 Fizika+ .F OMi"aj!o 0upinP+ Z#enjanin+ :@@A V* De(o1 Mje#enja u e!ekt#ote"nici+ .e"ni'ka knji(a+ Za(#e%+ 2EF2 V* \aj#o1 Z%i#ka &e,%i iz e!ekt#i'ni" e#enja+ .e"ni'ka knji(a+ Deo(#ad+ 2EIA V* 5o&ano&i/1 E!ekt#i'na e#enja+ Nau'na knji(a+ Deo(#ad+ 2EGI D* 0e#to&i/1 E!ekt#i'ni e#ni in$t#u enti i nji"o&a p#i ena+ .e"ni'ka knji(a+ Deo(#ad+ 2EF2 F* D* Ma#tino&i/1 E!ekt#i'na e#enja+ Za&od za ud,%enike i na$ta&na $#ed$t&a+ Deo(#ad+ :@@@

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

13