SAVO JERKI

1
TEORIJA I ANALIZA BILANSA
-SKRIPTA SA ISPITNIM PITANJIMA-



1. Za dokazivanje poslovne analize jedne od kljunih teorijsko metodolokih nunih
disciplina i posebno aktivnosti u podrci efikasnom upravljanju preduzeem kao i
njenoj genezi, argumentovano dokazuju odeeni prikazi. Navedite ih ?
Promene u ekonomiji preduzea na globalnom nivou i premetanje teita
upravljanja,
Adekvatnom razvoju i genezi promena u konomici preduzea, koja ih uopteno
postulira,
Genezi razvoja analize kao teorijske i praktineaktivnosti da te promene moe da
tumai u svojim konkretnim zbivanjima.

2. Ukratko objasnite kontroling kao moderan koncept podrci upravljanju ?
U procesu transformacije privrednog sistema i njegovih subjekata prema standardima trino
ekonomije privredno razvijenih zemalja, neminovno se u naoj teoriji i praksi nametnula nunost
prihvatanja i implementacije novog nacina upravljanja i novih pojmova kao to je kontroling.
Re je o potpuno novom pojmu ekspertske podrke upravljnju ili ekonomske savesti
menadmenta. U evropskoj, pa i u naoj literaturi, istiu se i ponavljaju podfunkcije funkcije
upravljanja: planiranje, kontrola, informisanje. U amerikoj teoriji i praksi kontroling se definie
petom temeljnom funkcijo upravljanja koja ukljuuje sve aktivnosti koje menader preduyima u
cilju osiguranja ostvarenja rezultata to priblinijem. Kontroling treba da obezbedi koordinaciju
izmeu informacionih potreba menadera na svim nivoima organizacione i upravljake strukture.

3. Objasnite genezu razvoja koncepcije kontrolinga ?
Smatra se da kontroling potie iz SAD-ea iako su njegovi prvi koreni jos u srednjem veku
pominju u Velikoj Britaniji kao pojam contrarotulus, taj pojam se odnosio na podruje
nadzora. Industrijsko preduzee General Electric Company bilo je prvo koje je 1892. god uvelo
radno mesto controllera. Industrijski razvoj u SAD-u delovao je na pojavu kontrolinga u
dananjem smislu. Poetkom 20. veka kontroling se uvodi retko, sve do dvadesetih i tridesetih
godina. Kontroling se u Nemakoj poeo uvoditi pedesetih godina, koji je prenet iz Amerike. U
austrijskim preduzeima primena kontrolinga se preteno primenjuje na operativnom podruju,
dok se ubrzano uvodi i na podruje strategije. Kod nas je uveden jo za vreme zajednike drave
u Meblu u Novoj Gorici. Poetkom ubrzane tranzicije u naoj zemlji se, poetkom ovog veka,
uvodi kontroling, preteno u korporacije kao to su Hemofarm a.d. - Vrac, Metalac a.d. -
Gornji Milanovac, Olympus - Beograd, Moderna - Novi Sad i drugi.

4. Ukratko objasnite ameriki pristup kontrolingu ?
Ameriki kontroling slui razvoju kontrole i prua vane informacije menadmentu relevantne
za donoenje poslovnih odluka, pri tome se na raunovodstvo gleda sa tri aspekta:
- pruanje kvalitetnih informacija,
- otkrivanje poslovnih dogaaja,
- informacionog sistema koji sakuplja i isporuuje ekonomske informacije o
preduzeima ili drugim zainteresovanim korisnicima.
Raunovodstvene informacije slue korisnicima za donoenje odluka, razlikuju se interni i
eksterni korisnici. Prema tome raunovodstvo se deli na finansijsko i upravljako. Finansijsko
raunovodstvo priprema podatke za eksterne korisnike: dravni organi, deoniari, kreditori i sl. a
sastoji se u praenju i prikazivanju stvarnih poslovnih dogaaja koji su nastali u prolosti.
Upravljako raunovodstvo usmereno je na pripremu informacija za unutranje korisnike.
SAVO JERKI

2
Glavni zadaci amerikog kontrolera usmereni su na:
- planiranje u preduzeu,
- pripremu, obradu i interpretaciju poslovnih informacija,
- izradu ekonomskih analiza,
- nadziranje poslovanja.

5. Ukratko objasnite nemaki pristup kontrolingu ?
U nemakom pristupu kontrolingu potrebno je na samom poetku razlikovati kontroling kao
proces i kontroling kao funkciju, pri emu se razlikuju i zadaci kontrolera. Najvei deo ne maki
strunjaka ima stav da se funkcija kontrloinga sastoji od koordinacije, planiranja, nadziranja, te
procesa pripreme i dostavljanja informacija. Nemaki teoretiari kontroling kao proces dele na
operativni i strategijski. Operativni kontroling osigurava ekspertsku podrku pravljanju.
Strategijski kontroling usmeren je na delovanje zaposlenih sa svrhom ostvarivanja dobiti
preduzea. Moe se zakljuiti da u nemakoj literaturi postoje razliita tumaenja kontrolinga, a
u svakom sluaju njihov je pristup sveobuhvatniji od amerikog.

6. Koje su to bitne razlike u poimanju kontrolinga i kontrole kako u teoriji tako i u
praksi?
Kontroling se razvio i prihvaen je kao ekspertska funkcija menadmenta. Kontroling je vie od
kontrole, jer je kontroling takav sveobuhvatni upravljaki instrumentarijum, koji vri
usklaivanje kontrole i informacionih resursa. Kontrola ima ue podruje aktivnosti. Pod
kontrolom se podrazumjeva poreenje planiranih i ostvarenih vrednosti u cilju dobijanja
informacija o rezultatu poslovih aktivnosti. Cilj kontrolinga je poveanje efektivnosti i
efikasnosti kako bi se ostvarili ciljevi preduzea. U sutini kontroling je orjentisan snadbevanju
menadmenta informacijama, koje su relevantne za odluivanje i koordinaciju vie ili manje
samostalnih jedinica preduzea.

7. U emu je zapravo sutinska razlika izmeu kontrole, analize i kontrolinga ?
Prvo, kontrola se shvata nadzornom fukcijom menadmenta koja objedinjujekontroling u
sinergiju sa drugim funkcijama: planiranja, analize i informisanja.
Drugo, kontroli kao upravljakoj funkciji se daje ire znaenje, kontroli se prikljuuje analiza
iji je zadataka otkrivanje uzoraka i iznalaenje mogueg reenja poboljanja.
Tree, kontroling organizaciono objedinjuje sve kljune podfunkcije: planiranje, analizu,
kontrolu, informisanje i dr. u sinergijski integrisanu celinu za podrku menadmentu.
etvrto, kontroling snadbeva menadment relevantnim i pouzdanim informacijama za uspeno
voenje preduzea.
Peto, kontroling koristi finansijske i nefinansijske informacije ime prelaze okvire
raunovodstvenog informacionog sistema.
esto, kontroling ima svojstvo kibernetskog sistemskog procesa jer funkcionie po principu
povratne sprege.

8. Generike funkcije kontrolinga ?
Odreuju njegove zadatke i aktivnosti su: koordinacija, planiranje, kontrola i analiza,
informisanje.
Kordinacija je aktivnost u kojoj kontroling identifikuje strateke i operativne ciljeve poslovnog
sistema, usklaujui ih sa zahtevima u realizaciji vizije i misije menadmenata.





SAVO JERKI

3
9. Svaku naunu disciplinu i praktinu aktivost determiniu bitni konstruktivni elementi
koji podrazumjevaju jasno odreenje ?
-ciljeva,
-predmeta (ili sadraja),
-metoda i tehnika,
-zadataka.
Predmet ili sadraj poslovne analize, u osnovi jeste ekonomija preduzea, ali je tu sutinski
razliit pristup, metodoloki sled razvoja predmeta analize i konana svrha ishod analize.

10. ta je to poslovna analiza ?
Poslovna analiza, kao upravljaka funkcija, jeste neprekidan proces sistemskog ispitivanja i
ocjenjivanja uspenosti ili neuspenosti poslovanja privrednog subjekta, uzroka odstupanja
neiskorienih potencijala i mogunost kreiranja novih a u cilju informisanja menadmenta i
drugih interesanata (internih i eksternih) o nastaloj poslovnoj situaciji i mogunostima daljeg
rasta i razvoja poslovanja.

11. Koji su elementi posebno naglaeni u definiciji pojma upravljake analize poslovanja ?
66.str.
12. Sta obuhvata predmet poslovne analize ?
Obuhvata ispitivanje i ocjenjivanje:
- toka poslovanja,
- rezultata poslovanja,
- uslova njihovog ostvarivanja
- neiskorieni potencijali (unutranje rezerve)

13. Navedite osnovne faze po kojima se realizuju zadaci analize, u celini i po segmentima
predmeta analize celokupnog poslovanja preduzea ?
Prvo, faza konstatacije pojava, koja se odnosi na merenje ostvarenih rezultata
Drugo, faza uoavanja zakonomernosti u poslovnoj aktivnosti preduzea. Tu se u procesu
analize uoavaju i identifikuju kljuni faktori pozitivnog i negativnog dejstava na naliziranu
pojavu. Stavlja se akcenat na otkrivanje neiskorienih potencijala.
Tree, faza predloga alternativnih reenja kao podlge odluivanja.
etvrto, faza selekcije i preferiranja datih reenja koja analitiar rangira, preorejentiu se u
informacije koje su podloga za relevantno odluivanje menadmenta, a dostavljaju se putem
informacionog sistema.

14. Kako se u strunoj i naunoj literaturi definiu zadaci poslovne analize ?
ADT- metod (analiza-dijagnoza-terapija).

15. Kako se moe izraziti sistematizacija metoda u poslovnoj analizi ?
73.str
16. Koja su etiri osnovna logiko-metodska principa na koja se oslanjaju sve metode u
poslovnoj analizi ?
- svaki poslovni rezultat, svaku pojavu u poslovanju i razvoju preduzea treba analizirati u
povezanosti sa nizom drugih pojava,
- svaki rezultat odnosno pojavu u poslovanju i razvoju preduzea treba posmatrati-analizirati ne
samo statiki ve i u kretanju, dinamici
- neophodno je razvoj poslovanja preduzea posmatrati-analizirati kao prelaz iz kvantitativnih u
kvalitativne pojave i rezultate,
- na rzvoj poslovanja preduzea treba gledati kao na neprekidno usklaivanje disproporcije i
uspostavljanja proporcije.

SAVO JERKI

4
17. Ukratko objasni metodu uporeivanja ?
Metodu uporeivanja kao polaznu, u osnovi, preferiraju sledea obeleja:
- nijedna ekonomska pojava se ne moe ispitivati i ocjenjivati izolovano, ve pre svega u
poreenju sa drugim slinim i razliitim pojavama, sa kojima je mogue porediti,
- sutina metode uporeivanja je utvrivanje odnosno ispitivanje kvantitativnih odnosa meu
pojavama
- metdom uporeivanja utvrene slinosti i razlike kvantitativnih odnosa pojava su polazite za
dalju racionalnu i svrsishodnu primenu drugih metoda,
- metoda uporeivanja nije u stanju da rasvetljava dublju sutinu i dublje uzorke uoenih
kvantitativnih promena. Da bi smo uopte mogli da primenimo metodu uporeivanja neophodno
je obezbediti osnovne pretpostavke njene primene:
- da postoje najmanje dve pojave koje se uporeuju, i
- da je obezbeena uporedivost tih pojava.
Ako se ne obezbedi uporedivost podataka, analiza se izlae dvostrukoj manjkavosti:
- nepravilnoj primeni metode uporeivanja,
- dovoenjem u zabludu korisnika tih informacija.

18. Ukratko objasnite metodu ralanjivanja ?
Metoda ralanjivanja se moe primeniti samo nad predmetima, pojavama, rezultatima i sl. koji
su sloeni po svom sastavu odnosno sadraju. Sloenost predmeta analitikog ispitivanja je
bitan uslov za primenu metode ralanjivanja. Od opteg ka posebnom, od sloene celine ka
njenim sastavnim delovima, karakteristian je put primene metode ralanjivanja. Metoda
ralanjivanja omoguuje ispitivanje kretanja, kvantitativnih odnosa delova sloene celine. Vri
se: po predmetu, po vremenu i u prostoru.

19. Ukratko objasni metodu sintetizovanja (uoptavanja) ?
Metoda sintetizovanja se moe razloiti u dve osnovne faze:
- prva se odnosi na odabir relevantnih injenica i zapaanja dobijenih primenom metoda analize
u procesu ispitivanja ekonomske pojave,
- druga se odnosi na sueljavanje odnosa i na povezivanje odabranih relevantnih injenica i
zapaanja u jednu logiku celinu.
Sutina primene metode sintetizovanja se temelji na metodski razvijenoj indukciji na osnovu
koje se dolazi ponovo do dedukcij, odnosno uoptavajuih zakljuaka o analiziranim pojavam,
rezultatima procesima poslovanja preduzea. Primenom metode sintetizovanja (uoptavanja)
dolazi do izraaja kreativne sposobnosti analitiara, jer je re o izvlaanju logikih zapaanja,
koja sklopljena u jednu logiku celinu, ine definitivne zakljuke o uspesima ili neuspesima
poslovanja preduzea.

20. Ukratko objasni metodu izolacije (eliminacije) ?
Brojni su uzroci (faktori) koji na sve te promene utiu. Oni se primenom metoda uporeivanja i
ralanjivanja mogu uoiti i pretpostaviti, ali se ne mogu izdiferencirati i pojedinano
kvantificirati. Dakle, vano je uoiti prisutnost uticaja brojnih i razliitih faktora, ali je takoe
isto toliko bitno izvrednovati dejstvo, inetizitet, svakog od relevantnih faktora. Primenom
metode izolacije se:
- diferenciraju pozitivni i negativni faktori i vrednuje njihova relevantnost uticaja na kvantitet i
kvalitet promena, ispitivane ekonomske pojave,
- suava polje analitikog ispitivanja-istraivanja.





SAVO JERKI

5
21. Ukratko objasni metodu uzronosti (korelacije) ?
Nijedna pojava u procesu poslovanja preduzea ne nastaje sama od sebe, ne moe bit i
urokovana sama sobom, ve je posledica uzrokovana direktno ili indirektno drugom pojavom.
Predmet ispitivanja metodom uzronost (korelacije) su kvantitativni i kvalitativni (sadrinski)
aspekti meuzavisnosti i njihovih uzronosti. Sam metodski postupak se izvodi dvojako:
- razlikovanjem i utvrivanjem odnosa meuzavisnosti pojava, na bazi ekonomske sutine
direktnih i indirektnih uzrono-posledine zavisnosti,
- kvantitativnim utvrivanjem postojanja ili nepostojanja uzrono-posledine meuzavisnosti
meu pojavama.

22. Ukratko objasni metodu objektiviziranja u uslovima inflacije ?
Permanentna promena cena navie, nestabilnost i oscilacije u kupovnoj snazi novane jedinice,
kao merilo vrednosnog iskazivanja u bilansu stanja i uspeha, dovodi do nerealnog iskazivanja:
sredstava, kapitala, rashoda, prihoda i finansijskog rezultata u bilansima stanja i uspeha. Sutina
problema se, u osnovi, ispoljava u:
- potcenjenom vrednosnom iskazivanju sredstava (imovine) i
- precenjenom iskazivanju nominalnog finansijskog rezultata poslovanja.

23. Pomone metode ili tehnike u analizi ?
- grupisanje i tabeliranje podataka,
- srednje vrednosti,
- relativni brojevi i
- grafike metode

24. Navedite najvanije prednosti primene metode uporednih analiza srodnih preduzea,
na koje je ukazala teorija i praksa analize poslovanja preduzea ?
-mogunost objektivnog ocjenjivanja ekonomske snage, odnosno efektivnosti i efikasnosti
poslovanja preduzea,
- mogunost jasnog utvrivanja kljunih podruja poslovanja koja zasluuju prioritet
- mogunost uoavanja najvanijih pojava poslovanja i eliminisanja beznaajnih pojedinosti,
- otkrivanje disproporcije,
- otkrivanje unutranjih rezervi i
- mogunost jedinstvenog metodolokog prilaza analizi poslovanja preduzea.

25. U emo se ogleda sutina metode ocene odnosa vrednosti ?
Sutina metode ocene odnosa vrednosti jeste u svoenju na jedan sintetizovan pokazatelj vie
pokazatelja odnosa vrednosti relevantnih aspekata predmetno analizirane pojave. Sam postupak i
tehnike primene ove metode moe se prikazati u nekoliko faza:
- najpre se vri izbor pokazatelja kojima se pojedinano iskazuju odnosi vrednosti relevantnih
aspekata analizirane pojave
- potom se utvruje relativna ocena znaaja svakog od pokazatelja i
- objedinjavanjem pokazatelja dobija se ukupni ponderisani pokazatelj.

26. U emu su prednosti usvajanja date koncepcije (sistema) analize celokupnog
poslovanja preduzea ?
- postie se potreban kvalitet analize,
- jasno usmerava analitiare na pravi tok anlaize,
- jasno omeuje predmet ili sadraj anlize, svakog problemski orjentisanog podruja
poslovanja preduzea, to omoguuje definisinje predmeta ili sadraja analize datog podruja,
- jasno definisan tok analize i razgranienje pojedinih podruja, unosi racionalan stil u radu
analitiara, otklanjajui mogua metodoloka lutanja,
SAVO JERKI

6
- izbor koncepcije (sistema) analize, primarnih im metoda i tehnika u procesu ispitivanja i
ocjenjivanj ini osnovu za racionalno rezonovanje i kreiranje relevantnih i pouzdanih
informacija za odluivanje od strane analitiara u procesu analize,
- sistem je platforma na kojoj treba temeljiti racionalnu orgnizaciju analize u preduzeu,
- sistem za analizu celokupnog poslovanja, treba da poslui analitiarima samo kao metodoloko
upustvo u orjentaciji ispitivanja i ocjenjivanja (analize) kako pojedinih problemski orjentisanih
podruja, tako i analize celokupnog poslovanja preduzea.

27. Pokazatelji analize ukupnog prihoda ?

Ukupan prihod preduzea______
Ukupni prihod preduzea srodne grupacije

Ukupan prihod preduzea_
Ukupan prihod konkurenata

Ukupan prihod preduzea_____________________
Proseno ostvaren ukupan prihod u grupaciji i srodnih po delatnosti preduzea

Ukupan prihod preduzea_____________
Najvii ostvaren ukupan prihod preduzea srodne grupacije

Ukupan prihod preduzea______________
Najnie ostvaren ukupan prihod u grupaciji sordnih preduzea

Ostvaren ukupan prihod preduzea
Planiran ukupan prihod preduzea

Ostvaren ukupan prihod preduzea tekueg perioda_
Ostvaren ukupan prihod preduzea prethodnog perioda

28. Pokazatelji analize ukupnog prihoda u povezanosti sa ?

Ukupan prihod____________
Uloena poslovna sredstva (operativna imovina)

Ukupan prihod
Obrtna sredstva

Ukupan prihod
Broj zaposlenih

Ukupan rashod
Ukupan prihod

Dobit___
Ukupan prihod





SAVO JERKI

7
29. Osnovni pokazatelji analize realizacije ?

Ostvarena realizacija preduzea_________________
Ostvarena prosena realizacija srodne grupacije preduzea ili konkurencije

Ostvarena realizacija preduzea_________________
Ostvarena najvia realizacija srodne grupacije preduzea ili konkurencije

Ostvarena realizacija preduzea u odnosu na planiranu______
Ostvarena najnia realizacija srodne grupacije preduzea ili konkurencije

Ostvarena realizacija preduzea tekueg perioda_
Ostvarena realizacija preduzea prethodnog perioda

30. Pokazatelji analize profitabilnosti ?

Ostvareni dobitak_____
Ostvarena vrednost realizacije

Trokovi realizacije
Vrednost realizacije

31. Kako se izraunava stopa profitabilnosti redovnog prihoda ?

Stopa
profitabilnosti = Dobit iz redovnog prihoda
redovnog prihoda Redovni prihod

32. Pokazatelji analize realizacije u povezanosti sa drugim kategorijama ?

Dinamika realizovane proizvodnje
Dinamika dovrene proizvodnje

Dinamika prodaje (realizacije) roba
Dinamika nabavke robe

Zalihe gotovih proizvoda ili roba__
Realizacija gotovih proizvoda ili roba

Potraivanja od kupaca
Realizacija

33. ta je to ukupna proizvodnja, dovrena i nedovrena ?
Ukupna proizvodnja je sveobuhvatna kategorija izraunavanja rezultata proizvodnje i
pokazatelj korienja faktora proizvodnje. Ona su, u tom smislu, dovodi u odnos prema datim
faktorima proizvodnje i meri stepen njihove efikasnosti.
Dovrena proizvodnja je finalni izraz rezultata u sferi proizvodnje i posebno merilo stepena
organizacije proizvodnih pogona. Ukupna proizvodnja je izraz zapoetog u proizvodnji, a
dovrena merilo njegove finalizacije, to je i sutinska svrha proizvodnje.
Nedovrena proizvodnja je ralno prisutna u proizvodnji, nostoji se svesti na njnii mogui
obim.

SAVO JERKI

8
34. Pokazatelji vezani za analizu proizvodnje po koliini i vrednosti ?

Dinamika ukupne proizvodnje preduzea_______
Dinamika proseka ukupne proizvodnje grupacije srodnih preduzea

Dinamika ukupne proizvodnje preduzea __________________
Dinamika ukupne proizvodnje sa najviom stopom rasta preduzea u srodnoj grupaciji

Dinamika ukupne proizvodnje preduzea___________________
Dinamika ukupne proizvodnje sa najniom stopom rasta preduzea u srodnoj grupaciji

Dinamika dovrene proizvodnje preduzea __________
Dinamika proseka dovrene proizvodnje grupacije srodnih preduzea

Dinamika dovrene proizvodnje preduzea__________________
Dinamika dovrene proizvodnje sa najviom stopom rasta preduzea u srodnoj grupaciji

Dinamika dovrene proizvodnje preduzea__________________
Dinamika dovrene proizvodnje sa najniom stopom rasta preduzea u srodnoj grupaciji

35. Za objektivniji prilaz merenju i iskazivanju, odnosno ispitivanju rezultata u sferi
proizvodnje interno ostvarenim u preduzeu, koriste se sledei pokazatelji ?

Ostvarena ukupna proizvodnja
Planirana ukupna proizvodnja

Ostvarena dovrena proizvodnja
Planirana dovrena proizvodnja

Ostvarena ukupna proizvodnja tekueg perioda__
Ostvarena ukupna proizvodnja prethodnog perioda

Ostvarena dovrena proizvodnja tekueg perioda__
Ostvarena dovrena proizvodnja prethodnog perioda

Ostvarena nedovrena proizvodnja tekueg perioda_
Ostvarena nedovrena proizvodnja prethodnog perioda

36. U emu se ogleda znaaj analize izvrenja plana proizvodnje po asortimanu ?
- asortiman je izraz proizvodne orjentacije preduzea i neposredno pokazuje poizvodnu strukturu
uinaka, proizvodnje, odnosno proizvodnje i njenih problema,
- asortiman prua mogunost fleksibilnog postavljanja proizvodnje prema prodaji, sa gledita
vrste proizvoda, ugovaranja prodaje, optimiranje ponude proizvoda i sl.,
- asortiman proizvodnje se ispituje i sa gldita kriterijuma produktivnosti, ekonominosti i
profitabilnosti proizvoda,
- asortiman ima bitan uticaj na odvijanje ciklusa proizvodnje (produenje, skraenje),
- asortiman je bitan i sa stanovita snadbevanja odgovarajuim sirovinama, materiajalima i sa
stavita udovaljavanjanja kooperantskim zahtevima.




SAVO JERKI

9
37. Objasnite interni i eksterni kvalitet ?
Interni kvalitet se iskazuje pridravanjem odreenih svojstava proizvoda i to s obzirom na:
- upotrebnu korist (osnovna svojstva),
- dodatnu korist (sekundarna svojstva opreme),
- pouzdanost i trajnost (verovatnoa gubitka funkcije tokom ivotnog veka proizvoda).
Eksterni kvalitet je merilo za zadovoljenje individualnih potreba. Neke od tih potreba kupci
izriito formuliu a neke preutno oekuju. to je vii stepen ispunjenja tih zahteva za proizvod,
to je verovatnije zadovoljstvo kupaca. Stalni kvalitet proizvoda ili kvalitet koji se poboljava,
obeavaju robne marke.

38. Objasnite pojavu karta u proizvodnji ?
kart je uniten proizvod. Ne predvia se u proizvodnji ali se pojavljuje, pa ga analiza
proizvodnje mora imati u vidu. To je pojava nepoeljna u procesu proizvodnje. Ako se
pojavljuje, onda ga je potrebno eliminisati, ili barem smanjiti. Merenje stepena smanjivanja
karta iskazuje se podnosom:
Ostvareni kart
Planirani kart

esto se pod pojmom karta uvrtavaju proizvod, kulture i grla koji ne odgovaraju zahtevanom
kvalitetu proizvodnje. Bolje je to tretirati pd snienim (neodgovarajuim kvalitetom ), nego pod
kartom, jer se ne radi o potpuno unitenju proizvoda. Posledice karta su u smanjenju
proizvodnje, smanjenju produktivnosti, poveanju neproizvodnih trokova i sl. uzroci pojave
karta su razliiti. U industruiji su izvori u tehnolokom procesu: neadekvatna priprema i
lansiranje proizvodnje, loem kvalitetu materijala, sirovina, neodgovarajuim i neadekvatnim
alatima, organizacija rada radnika, montaa proizvoda i dr. U biljnoj proizvodnji uzroci su i
biolokom ciklusu: loa ili neodgovarajua priprema zemljita, izbor sorte semena i klijavost,
primena agrotehnkih mera, zanatnije promene i odstupanja u klimatskim uslovima i sl . U
stoarskoj proizvodnji uzroci karta su u zoociklusu: izbor neadekvatne rase, neadekvatna
semenjivanja, nain ishrane i sl.

39. Uzroci produivanja ciklusa proizvodnje, odnosno smanjivanja stepena i ritma
dovravanja proizvoda su brojni. Navedite neke od njih ?
- u industrijskoj proizvodnji promene u asortimanu i kvalitetu proizvoda,priprema i
lansiranje dokumentacije za proizvodnju,prekidi u snabdevanju materijalima
sirovinama,energijom,kontrola toka proizvodnje i sl.,
- u biljnoj proizvodnji priroda tezine biloskog ciklusa za odredjene vrste i sorte
kulture,promena kvaliteta setvenih povrsina,kvalitet semena,promena klimatskih
uslova,
- u stocarskoj proizvodnji priroda ciklusa proizvodnje definisana je zoociklusom koji
zavisi od vrste i rase grla,nacina ishrane,zdravstvene zastite.

40. Pokazatelji odnosa izmedju pojedinih sastavnih delova, rezutata proizvodnje i
kategorija njihovog iskazivanja ?

Tempo porasta dovrene proizvodnje
Tempo porasta ukupne proizvodnje

Tempo porasta nedovrene proizvodnje
Tempo porasta ukupne proizvodnje

Tempo porasta dovrene proizvodnje _
Tempo porasta realizovane proizvodnje
SAVO JERKI

10
41. Pokazatelji odnosa meuzavisnosti rezultata proizvodnje, njihovih kategorija i
osnovnih faktora proizvodnje ?

Tempo porasta ukupne proizvodnje___
Tempo porasta ulozenih poslovnih sredstava

Tempo porasta dovrene proizvodnje___
Tempo porasta ulozenih poslovnih sredstava

Ukupna proizvodnja
Osnovna sredstva

Dovrena proizvodnja
Osnovna sredstva
Ukupna proizvodnja
Broj zaposlenih

Dovrena proizvodnja
Broj zaposlenih

Dinamika ukupnih trokova proizvodnje
Dinamika proizvodnje

42. ta u stvari znai analizirati ekonominost ?
Analizirati ekonominost znai ispitati i oceneiti da li je i u kojoj meri preduzee racionalno
ekonomisalo troskovima osnovnih faktora proizvodnje uinaka i drugim rashodima i izdacima
nastalim u toku proizvodnje i realizacije na tritu, u datom periodu.
Drugim reima, u kom stepenu je preduzee uspelo sniziti ukupne trokove proizvodnje,
odnosno rashode i izdatke njihove realizacije, koji determiniu donju granicu uticaja na
ostvarivanje dobitka od prodaje proizvoda, usluga i roba.

43. Ukratko onjasnite trokove radne snage u koteksu merenja nivo i dinamike
ekonominosti ?
Trokovi radne snage se vezuju za vreme trajanja utroaka ljudske energije (znanja i umenja)
u tehnolokim operacijama proizvodnje uinaka. Re je o kvantitativnom (koliinskom) izrazu
utroaka radne snage. Njihovo cenovno (vrednosno) iskazivanje izraava se nominalnom
zaradom koja bi trebalo da je funkcija cene rada i koliine utroenog rada, radi
proizvoenja uinaka i sastavni je elemenat cene kotanja uinaka. Sa ovog stanovita zarada
ili naknada za uloeni rad pri izradi uinaka je direktni troa. Istovremeno, trokovi radne snage
koji se odnose na direktno prenete vrednosti na uinke, putem ukalkulisanja u cenu kotanja, su
pojedinani i proporcionalni trokovi. Uzimajui u obzir ove osobenosti ova grupa trokova je
homogena, ali nije integralna.

44. Navedite osnovne karakteristike trokova predmeta rada kao faktora proizvodnje ?
Ovi trokovi se konkretizuju u vrednosnom cenovnom izrazu utroenog direktnog materijala,
sirovina, energije za izradu uinaka za koje se tano zna da su ti trokovi nastali proizvoenjem
odreenog proizvoda, odnosno injenjem odreenih usluga. Po svojim specifinim
karakteristikama, sa stanovita obrauna kalkulacije re je o:direktnom, pojedinanom,
prporcionalnom i homogenom vidu trokova. Meutim ni ovi trokovi nemaju integralnu
osobenost, jer ova grupa trokova delom ima karakter optih, odnosno indirektnih trokova.
SAVO JERKI

11
Najee se ova grupa trokova celovitije obuhvata u sklopu tzv. materijalnih trokova.
Materijalni trokovi su ira kategorija jer obuhvataju i druge rashode i izdatke koji nisu direktno
troak osnovnog faktora proizvodnje predmeta rada.

45. Navedite osnovne karakteristike trokova sredstava za rad ?
Ovi trokovi su cenovni izraz utroenih osnovih srestava - koj se u vidu vrednosti prenose na
uinke tokom procesa njihovog proizvoenja i ulaze u cenu kotanja uinaka. Utroci osnovnih
sredstava se ne mogu naturaln meriti, stoga se vrednosno ovi utroci osnovnih sredstava
procenjuju i iskazuju u iznosima amortizacije osnovnih sredstava, sve do momenta njihove
neupotrebljivosti (likvidacije). Smanjivanje vrednosti osnovnih sredstava i njeno prenoenje na
proizvode i usluge ekvivalentno je amortizacionim otpisima i ispravci vrednosti tih sredstava
tokom perioda upotrebe.

46. Dalje se analiza ukupnih trokova, dosledno usvojenim merilima ekonominosti,
proiruje na ispitivanje celine trokova unutar kategorije proizvodnje i realizacije (ili
ukupnog prihoda). Koji pokazatelji se koriste ?

Stvarni trokovi ukupne proizvodnje__
Ukupna proizvodnja po stalnim cenama

Stvarni trokovi dovrene proizvodnje__
Dovrena proizvodnja po stalnim cenama

Trokovi realizovane proizvodnje
Realizovana proizvodnja

Stvarni trokovi ili rashodi realizacije
Ukupan prihod (ili ukupna realizacija)

47. Po merenju i iskazivanju nivoa ukupnih trokova po iznetim aspektima i merilima
pokazateljima, prilazi se analizi dinamike ili razvojne tendecije ponaanja trokova u
odnosu na prethodni period. Svrha je isptivanje pojava stagnacije, rasta i pada
trokova. Navedite pokazatelje ?

Ukupni stvarni trokovi tekueg perioda za ostvareni obim ukupne proizvodnje__
Ukupni stvarni trokovi prethodnog perioda za ostvareni obim ukupne proizvodnje

Stvarni trokovi tekueg perioda dovrene proizvodnje__
Stvarni trokovi prethodnog perioda dovrene proizvodnje

Trokovi realizovane proizvodnje u tekuem periodu__
Trokovi realizovane proizvodnje u prethodnom periodu

Rashodi tekueg perioda za ostvareni ukupni prihod__
Rashodi prethodnog perioda za ostvareni ukupni prihod

48. Sa kojim ciljevima ispitujemo strukturne promene unutar celine trokova ?
Prvo, sa ciljem da se utvrde da li i na kojim pozicijama strukture trokova dolazi do pomeranja
(pozitivnog ili negativnog).
Drugo, da se iz razliitog udela pojedinih pozicija trokova uoi gde je teite mogueg uticaja
na sniavanje trokova, svoenje na optimalnu strukturu.
SAVO JERKI

12
Tree, cilj jeste uoiti pozitvna i negativna pomeranja u strukturi trokova, ali je primarno u prvi
plan izdvojiti negativna pomeranja u strukturi trokova i u tom smeru orjentisati dalju, dublju
analizu prekoraenja trokova.

49. U principu, za praktin analizu strukture trokova, dva su prilaza bitna ?
- analiza strukture trokova po prirodnim vrstama trokova, odnosno vrstama trokova
kako ih obuhvata kontni plan,
- analiza strukture trokova sa stanovita njihovog obraunavanja i obuhvatanja kalkulacijama.

50. Koji pokazatelj se koristi za merenje planskog zadatka snienja cene kotanja ?

Iznos ostvarenog snienja cene kotanja
__________________________________ x 100
Planirano (normirano) snienje cene kotanja

Na ovaj nain merimo postotak izvrenja plana snienja cene kotnja, odnosno trokove, kako za
uporedivu robnu proizvodnjum, tako i za ukupnu robnu proizvodnju.

51. Navedite dirrektne trokove koji su tipini za industrijsku proizvodnju ?
- trokovi materijala, pomonog materijala, sirovina,
- trokovi sitnog inventara i ambale,
- trokovi energije,
- trokovi direktnih usluga vezanih za uinke,
- trokovi zarada (plata) proizvodnih radnika.

52. Navedite dirrektne trokove koji su tipini za biljnu proizvodnju ?
- trokovi semena,
- trokovi ubriva,
- trokovi zarada,
- trokovi usluga sopstvene ili iznajmljene mehanizacije,
- trokovi transporta materijala i gotovih proizvoda.

53. Navedite direktne trokove koji su tipini za stoarsku proizvodnju ?
- trokovi hrane,
- nabavna vrednost grla stavljenog u tor,
- osemenjavanje i lekovi,
- usluge mehanizacije (sopstvene i tue),
- zarade direktnih radnika.

54. Granini trokovi u povezanosti sa graninim prihodima ?
Kada ekonomski otimum nije u taki maksimalnog proizvoda ili maksimalnog prihoda, ni u
taki izjednaavanja marginalnog prihoda i marginalnog troka, tada je najvei zbir dotdanjih
marginalnih dobitaka, to odgovara i cilju maksimalizacije finansijskog rezultata u dugom roku.
U kratkom roku prihvatljiva je svaka poslovna akcija koja obezbeuje pokrie marginalnih
(graninih) trokova marginalnim graninim prihodom.

55. Koji su to faktori koji utiu na trokove i ekonominost ?
Poveanje obima poslovanja, poznato je da svakom obimu ekonomije odgovara odreen obim
trokova, a s tim da poveanje obima poslovanja za ekonomsku posledicu ima sniavanje
trokova (relativno sporuiji rast trokova u odnosu na rast obima posovanja degresija
trokova).
SAVO JERKI

13
Iskorienje kapaciteta, koji je direktno vezan za prethodni faktor. Razumljivo je da je obim
proizvodnje a time i poslovanja, mogue poveati samo ako se raspolae potrebnim
neiskorienim kapacitetima. Za korienje kapaciteta su direktno vezani fiksni trokovi.
Stepen tehnike i tehnoloke usavrenosti ima za posledicu poveanje obima proizvodnje,
relativno manje utroke energije, manje ivog rada i sl. a sve to rezultira i snieavanjem
trokova i bolju ekonominost.
Razvijanje kooperacija i odreene specijalizacije meu poslovno povezanim preduzeima, bez
sumnje je faktor uticaja i na trokove.

56. Objasnite brzinu cirkulisanja obrtnih sredstava ?
Je jedan od izuzetno znaajnih faktora uticaja na trokove i ekonominost. Njegovo dejstvo se
moe posmatrati dvostruko: kroz poveanje ili smanjenje trokova finansiranja (kamata) i kroz
trokove odravanja skladitenja zaliha. Jedan od nezaobilaznih i permanentno prisutnih
faktora uticaja na trokove su promena cena inputa: materijala, sirovina, energije, zarada radnika
i dr. U ovu grupu faktora ima uticaj i metoda procjenjivanja osnovnih sredstava a posebno zaliha
materijala, sirovina, fifo, lifo, hifo ... Nastavno iz analize ekonominosti, u odgovarajuoj formi,
rezultiraju sistematizovane informacije za potrebe menadmenta preduzea u clju kontrole
upravljanja trokovima.

57. Navedite blokove informacija o ekonominosti relevantne za menadment preduzea ?
Prvi blok informacija o ekonominosti tretira trokove sa stanovita:
- ostvarenog nivoa i dinamike ekonominosti,
- uticaja ukupnih, direktnih, optih i graninih trokova na ekonominost,
- uticaja razliitih vidova i uzroka odstupanja ostvarenih od planiranih trokova,
- uticaja nauralnih i vrednosnih faktora na promenu trokova.
Drugi blok informacija o ekonominosti tretira ostvarivanje ekonominosti na nivou strateke
celine preduzea, njegovih organizacionih delova, sfera poslovne aktivnosti, osnovne i pomone
delatnosti.
Trei blok informacija se odnosi na lociranje mogunosti mirovanja trokova i poveanja
ekonominosti, s ciljem ostvarivanja i poveavanja finansiskog rezultata profita.

58. Napiite pokazatelje produktivnosti radne snage (rada) ?

Obim proizvodnje i uinaka (Q)
Produktivnost rada (Pq) = _____________________________
Koliina utroenog vremena (T)

Po ovom pokazatelju nivo produktivnosti se iskazuje u koliini proizvodnje, koja je ostvarena u
jedinici vremena ili vrednosno izraenoj jedinici utroenog rada za izradu jedinice proizvoda,
usluge.

59. Kako se dobija indeks ili dinamika produktivnosti (Iq) izraena na bazi mere
proizvodnje po jedinici vremena rada ?

Ostvareni obim proizvodnje u tekuem periodu (Q
1
)
Utroeno radno vreme u tekuem periodu (T
1
)
I
q
= __________________________________________________ x 100
Ostvareni obim proizvodnje u prethodnom periodu (Q
0
)
Utroeno radno vreme u prethodnom periodu (T
0
)


SAVO JERKI

14
60. Kako se dobija indeks ili dinamika produktivnosti (Iq) izraena na bazi utroenog
vremena rada po jedinici uinaka (proizvodnja) ?

Utroeno vreme rada za proizvodnju u tekuem periodu (Q
1
)
Ostvareni obim proizvodnje u tekuem periodu (T
1
)
I
t
= ________________________________________________________ x 100
Utroeno vreme rada za proizvodnju u prethodnom periodu (Q
0
)
Ostvareni obim proizvodnje u prethodnom periodu (T
0
)

61. Objasnite naturalni metod merenja i iskazivanja proizvodnje za potrebe merenja
produktivnosti ?
Naturalni metod je usmeren na prirodno merenje i iskazivanje proizvodnje u fizikim
jedinicama mere (metar, kilogram, tona, litar idr.) . Mogue ga je primeniti kod jednorodne
proizvodnje, ustaljenog asortimana i kvaliteta. Potpuna primena ovog metoda je realna kod
proizvodnje jednog proizvoda. U praksi analize produktivnosti za merenje proizvodnje po ovom
metodu, koristi se njegova varijanta tzv. Metoda reprezentativnog proizvoda.
Uslov je da je odabrani proizvod stalno zastupljen u proizvodnom programu i indikativno
znaajan po obimu ueca u ukupnom asortimanu proizvoda.

62. Objasniti naturalno-uslovni metod, merenja i iskazivanja proizvodnje za potrebe
merenja produktivnosti ?
Naturalno-uslovni metod merenja i iskazivanja proizvodnje se primenjuje kod jednorodne
proizvodnje, odnosno kod proizvodnje sa vie veoma srodnih poslova, usluga, ali dovoljno
raznovrsnog asortimana da se on ne moe izraziti u fizikom obimu naturalnim metodama.
Kod primene ovog metoda najee su za uslovni proizvod uzima proizvod sa izraenim
karakteristinim obelejem i znaanjom zastupljenou u proizvodnji. Preraunavanje se vri
pomou koeficijenata. Tako kod proizvodnje alkoholnih pia za karakteristino obeleje uzima
se sadraj alkohola, kod uglja kalorina vrednost, kod proizvodnje limova debljina lima i sl.

63. Objasniti radni metod, merenja i iskazivanja proizvodnje za potrebe merenja
produktivnosti ?
Radni metod, merenja i iskazivanja proizvodnje za potrebe merenja produktivnosti je dosta
zastupljen u praksi analize. Ovom metodom se proiruje mogunost realnijeg iskazivanja
ukupne proizvodnje. Sutina ovog metoda je u tome, to se za jedinstveno merilo uzimaju
normirani ili standardizovani asovi proseno potrebnog rada za izradu jedinice proizvoda,
usluge. Budui da se normirani asovi rada sastoje iz rada razliitih kvalifikacija radnika, moe
da ini smetnju realnoj primeni ovog metoda. Za eleminisanje tog uticaja koristi se uslovni
norma as rada, koji bi priblino odgovarao proseno potrebnom vremenu rada za izradu
jedinice proizvoda,usluge. Kod ovog metoda iskazivanja rada koriste se efektivni asovi rada za
ostvareni obim proizvodnje, po ovom metodu produktivnost bi se izrazila:



Obim proizvodnje izraen u N
Produktivnost=
Utroeni rad izraen u E





SAVO JERKI

15
64. Objasniti vrednosni ili novani metod, merenja i iskazivanja proizvodnje za potrebe
merenja produktivnosti ?
Vrednosni ili novani metod, merenja i iskazivanja proizvodnje je najvie u primeni, zbog toga
to se heterogeni prizvodi, usluge mogu pute novanog merila svesti na jedinstven izraz-
vrednosti. Kod primene ovo metoda koriste se stalne cene, najee su to cene kotanja iz
planskih kalkulacija ili prodajne cene. Merilo produktivnosti po ovom metodu je:

Ukupna proizvodnja x stalne cene po jed. uinka
Produktivnost= _______________________________________
Utroeni rad (ukalkulisane zarade radnika)

65. Vrednosno merilo iskazivanja kategorije rada u merenju produktivnosti ?
237.str
66. U sklopu analize obezbeenja preduzea brojem zaposlenih, jeste i ispitivanje
fluktacije radnika (zaposlenih). Navedite pokazatelje vezane za ispitivanje ove pojave ?

Broj novo primljenih __ _
Ukupan broj zaposlenih


Broj izalih ______
Ukupan broj zaposlenih

Broj zamenjenih ________
Ukupan broj zaposlenih

67. ta podrazumevamo pod tehnikom opremljenosti rada ?
To je u stvari odnos koji vlada izmeu broja zaposlenih I njihove ekipirnosti ili opremljenosti
osnovnim sredstvima, opermom.

68. Navedite pokazatelje koji su vezani za tehniku opremljenost rada ?

Osnovna sredstva_
Broj zaposlenih

Oprema (orua rada)_____
Broj zaposlenih ili broj radnika

Izraen kapacitet opreme__
Broj radnika

69. ta je to fond radnog vremena ?
Kalendarski fond radnog vremena je celokupno radon vreme, sem neradnih subota, nedelja i
praznika.
Ostavareni radni dani je onaj fond radnog vremena koji dobijamo ako iz kalendarskog fonda
radnog vremena iskljuimo sva stajanja preko celog dana I izostanke sa posla preko celog
radnog dana.
Ostvareni radni sati dobijaju se ako se iz fonda radnih dana iskljui stajanje kraa od itavog
radnog dana, pause, ekanja i sl.
Korisni fond radnog vrema dobija se kada se iz fonda ostvarenih radnih sati iskljue gubici
radnog vremena zbog karta, jer se vreme utroeno na kart proizvoda ocenjuje kao izgubljeno
radon vreme. esto se ovo naziva efektivno radon vreme.
SAVO JERKI

16

70. Navedite motivacione faktore koje utiu na ostvarivanje i poveavanje produktivnosti
rada ?
- dobri radni uslovi I bezbednosti pri radu,
- dobra organizacija rada,
- dobri meuljudski odnosi
- dobre mogunosti u reavanju svojih linih interesa(stambenog pitanja,kolovanje
dece, zapoljavanje dece I sl.),
- mogunosti sudelovanja u upravljanju preduzea,
- dobre mogunosti usavravanja u struci,
- dobre mogunosti napredovanja u poslu, idr.

71. Navedite blokovo relevantnih informacija o produktivnosti radne snage ?
Na temelju analize uticaja faktora radne snage na proizvodnju i trokove proizvodnje, mogu se
istai sledei blokovi relevantnih informacija o:
- ostvarenom nivou i dinamici produktivnosti, kako na nivou preduzea kao strateke
celine, tako i na nivou organizacionih delova i delatnosti,
- uticaja kljunih faktora na ostvarenu produktivnost i njihovo racionalno iskorienje,
odnosno mogunosti za poboljavanje produktivnosti,
- uticaj, posebno motivacionih faktora radne snage (radnika) na podizanju nivoa
produktivnosti,
- iskorienju unutranjih rezervi,
- potencijalnim mogunostima za dalje poboljanje produktivanosti.

DRUGI DEO_________________

72. Koji se indikatori koriste za merenje randmana osnovnih sredstava ?

Ukupna proizvodnja___
Ukupna poslovna sredstva

Ukupna proizvodnja_
Oprema

Ukupna proizvodnja______
Ostvaren kapacitet u jedinici mere

73. Ukratko obrazloite veliinu osnovnih sredstava ?
Veliinu osnovnih sredstava moemo ispitivati sa razliitih strana:
a) sa gledita procentualnog udela osnovnih sredstava u ukupnim sredstvima
b) sa gledita njihove dinamike tj. sa gledita povanja ili smanjenja osnovnih sredstava.
c) sa gledita njihove perspektive, utvrivanjem da li e u narednom periodu doi
poveanja ili ne osnovnih sredstava.
Kada je re o poveanju osnovnih srestava, treba briljivo ispitati, da li je do poveanja dolo:
1) usled nabavke osnovnih sredstava,
2) iz proizvodnje nekih osnovnih sredstav,
3) iz rekonstrukcije osnovnih sredstava,
4) ponovnog aktiviranja ve otpisanih osnovnih sredstava,
5) realnije procene osnovnih sredstava.
Do smanjenja osnovnih sredstava moemo doi:
1) usled prodaje osnovnih sredstava,
2) usled rashodovanja osnovnih sredstava.
SAVO JERKI

17
74. Pokazatelj stepena istroenosti i stepena upotrebljivosti osnovnih sredstava ?

Otpisana vrednost osnovnih sredstava
Nabavna vrednost osnovnih sredstava

Neotpisani deo vrednosti osnovih sredstava
Nabavna vrednost osnovnih sredstava

75. Sa kojim to indikatorima povezujemo stepen istroenosti osnovnih sredstava, kada
ekonomski tumaimo uticaj tog indikatora na rezultate poslovanja preduzea ?
Stepen istroenosti osnovnih sredstava stavljamo u odnos:
- prema procentualnom udelu osnovnih sredstava u izgradnji ili pripremi,
- prema iznosu novanih sredstava izdvojenih na ime amortizacije,
- prema trokovima odravanja i trokovima opravki.

76. Izvrite klasifikaciju kategorija kapaciteta ?
Ukupni kapacitet, su sva raspoloiva osnovna sredstva koja su sposobna za upotrebu bez obzira
da li su u upotrebi, da li su u rezervi ili su van upotrebe.
Instalirani ili ugraeni kapacitet, podrazumeva sva montirana osnovna sredstva sposobna za
vrenje svoje funkcije.
Iskorieni kapacitet, su kapaciteti koje ostvarujemo za razliku od planiranih.

77. Na koje kapacitete praksa analize stepena iskorienja kapaciteta razvrstava
kapacitete ?
Tehniki kapacitet je izraena teorijskim obimom uinaka, koje bi dato osnovno sredstvo ili
grupa sredstava produkovali bez zastoja. U praksi ta mogunost tehnikog kapaciteta se koriguje
na nie, zbog nunih zastoja, zbog pripremnog vremena osnovnih sredstava za proizvodnju i
zavrnog vremena proizvodnje.
Optimalni kapacitet je korigovani tehniki kapacitet za gubitke vremena radnog odravanja.
Ovaj kapacitet je nii od tehnikog.
Realni kapacitet iskazuje obimom uinaka koji dato osnovno sredstvo (ili grupa osnovnih
sredstava) produkuje prema datom stanju pogonske spremnosti.
Planirani kapacitet je u stvari, eljena veliina datih kapaciteta koji mogu produkovati eljeni
obim uinaka, za period za koji se planira korienje datog kapaciteta.

78. Kako postii bolje iskorienje kapaciteta ?
273.str
79. Kako odmeriti uticaj faktora osnovnih sredstava na rezultate u pogledu ostvarenog
obima proizvodnje i na rezultate ostvarenog nivoa ekonominosti poslovanja ?
Praksa je pokazala da je najei i najuspeliji oblik povezivanja faktora osnovnih sredstava na
rezultate ima u proizvodnji i ekonominosti poslovanja kategorije mainski asova u industriji i
tamo gde se kapacitet moe izraziti u mainskim asovima.

80. Relavantne informacije o efikasnosti korienja osnovnih sredstava ?
281.str
81. Kojim metodolokim postavkama se moe izraziti predmet analize nabavke ?
Prvo, analiza snadbevenosti potrebnim dobrima- inputima: materijalom, sirovinama, robama i
uslugama, kako po koliini, tako i po vrstama i kvalitetu.
Drugo, analiza racionalnog korienja i ekonominog troenja materijala - sirovina, roba i
usluga.


SAVO JERKI

18
82. Analiza s nadbevenosti dobrima i uslugama sa aspekta predmeta nabavke ?
287.str
83. Kojima indikatorima se sluimo za ocenu ekonominog, odnosno rasipnikog utroka
materijala ?

Ukupno ostvareni utroak materijala za ostavareni obin proizvodnje
Ukupno planirani utroak materijala

Ostvareni utorak materijala po jedinici proizvoda
Planirani utroak materijala po jedinici proizvoda

% stvarno utroenog materijala u odnosu na planirani
% izvrenja obima proizvodnje

84. Koji faktori utiu na ekonominije iskorienje materijala ?
- racionalnija konstrukcija proizvoda,
- dimenzije materijala koji nabavljamo,
- supstitucija materijala,
- nastojati da eliminiemo kart,
- iskorienje neizbjenih otpadaka,
- skratiti vreme leanja proizvoda izmeu pojedinih operacija,
- uteda na altima i
- uteda na transportu materijala i alata, transporta goriva.

85. Navedite koliinske faktore koji utiu na trokove materijala ?
- obim proizvodnje,
- proizvodni program,
- tehniko-tehnoloki postupak,
- kvalitet materijala,
- priprema rada ili tehnika priprema proizvodnje,
- umenost radnika,
- pokvarljivost materijala,
- organizacija skladaita,
- kontrola utroaka i
- ono najbitnije: pravilno odreenje normativa materijala.

86. Navedite vrednosne faktore koji utiu na trokove materijala ?
- cene materijala,
- metode procene materijala,
- da li se radi o materijalu nabavljenom ili o materijalu koji smo mi sopstvenom izradom
pribavili,
- o kakvim koliinama nabavljenog materijala se radi,
- pravilno stimulisanje utede na trokovima materijala.









SAVO JERKI

19
87. Prikazati uproeni bilans stanja u formi dvostranog pregleda ?
Aktiva Pasiva
A.STALNA IMOVINA (I+II+III)
I Nematerijalna ulaganja
II Osnovna sredstva
III Dugoroni finansijski plasmani
B.OBRTNA IMOVINA (I+II+III)
I Zalihe
II Kratkorona potraivanja i plasmani
III Gotovina i gotovinski ekvivalenti
A.KAPITAL
I Osnovni kapital
II Rezervni kapital
B.OBAVEZE
I Dugorone obaveze
II Kratkorone obaveze
C.AKTIVA (A+B) C.PASIVA (A+B)

88. Prikazati uproeni bilans stanja u formi jednostranog pregleda ?
A.STALNA IMOVINA (I+II+III)
I Nematerijalna ulaganja
II Osnovna sredstva
III Dugoroni finansijski plasmani
B.OBRTNA IMOVINA (I+II+III)
I Zalihe
II Kratkorona potraivanja i plasmani
III Gotovina i gotovinski ekvivalenti
C.AKTIVA (A+B)
D.KAPITAL
I Osnovni kapital
II Rezervni kapital
E.OBAVEZE
I Dugorone obaveze
II Kratkorone obaveze
F.PASIVA (A+B)

89. ta je to bilansna imovina, a ta imovina preduzea ?
Bilansna imovina je jednaka bruto imovini preduzea. Bruto imovina preduzea je zbir
imovinskih delova iskazanih na strani aktive. Ona je manja od zbira aktive za iznos pozicija
aktive koja predstavlja korekturu pasive i za iznos pozicija pasive koje predstavljaju korekturu
aktive.
Imovina preduzea je jednaka bruto imovini iveanoj za latentne rezerve i umanjenoj za
skrivene gubitke.

90. Prikazati bilans uspeha u uproenoj formi jednostranog pregleda ?
A.UKUPAN PRIHOD (I+II+III)
I Poslovni prihodi
II Finansijski prihodi
III Neposlovni i vanredni prihodi
B.UKUPNI RASHODI (I+II+III)
I Poslovni rashodi
II Rashodi fiansiranja
III Neposlovni i vanredni rashodi
C. DOBITAK (A-B)
D. GUBITAK (B-A)



SAVO JERKI

20
91. Ako se smanjenje, odnosno poveanje zaliha ukljuuje na rashodnu stranu, kako
izgleda bilans uspeha u vidu dvostranog pregleda u saetoj formi ?
RASHODI PRIHODI
I POSLOVNI RASHODI (1+2+3)
1. Trokovi tekueg perioda
2. Smanjenje vrednosti zaliha uinaka
3. Poveanje vrednosti zaliha uinaka
II FINANSIJSKI RASHODI
III NEPOSLOVNI I VANREDNI
RASHODI
I POSLOVNI PRIHODI



II FINSIJSKI PRIHODI
III NEPOSLOVNI I VANREDNI
PRIHODI

A. UKUPNI RASHODI (I+II+III) A. UKUPNI PRIHODI (I+II+III)
B. DOBITAK B. GUBITAK

92. Ako se smanjenje, odnosno poveanje zaliha ukljuuje na prihodnu stranu, kako
izgleda bilans uspeha u vidu dvostranog pregleda u saetoj formi ?

RASHODI PRIHODI
I POSLOVNI RASHODI (1+2+3)
1. Trokovi tekueg perioda


II FINANSIJSKI RASHODI
III NEPOSLOVNI I VANREDNI
RASHODI
I POSLOVNI PRIHODI
1. Prihod od prodaje
2. Poveanje vrednosti zaliha uinaka
3. Smanjenje vrednosti zaliha uinaka
II FINSIJSKI PRIHODI
III NEPOSLOVNI I VANREDNI
PRIHODI

A. UKUPNI RASHODI (I+II+III) A. UKUPNI PRIHODI (I+II+III)
B. DOBITAK B. GUBITAK

93. U procesu nastanka prihoda i rashoda u toku obraunskog perioda povezanost bilansa
stanja i bilansa uspeha predstavljeno je slikom ?

BILANS USPEHA
AKTIVA PASIVA
RASHODI PRIHODI
1
2
2
3
3
4
SAVO JERKI

21
94. Pod pretpostavkom da je ostvaren pozitivan finasijski rezultat (dobitak), grafiki
predstavljen, kako izgledaju bilans stanja i bilans uspeha, pre ukljuivanja dobitka u
bilans stanja ?


Ukljuivanjem dobitka u bilans stanja dolazi do bilansne ravnotee i u bilansu uspeha i u bilansu
stanja.

95. Pod pretpostavkom da je ostvaren negativan finasijski rezultat (dobitak), grafiki
predstavljen, kako izgledaju bilans stanja i bilans uspeha, pre ukljuivanja dobitka u
bilans stanja ?

Ukljuivanjem dobitka u bilans stanja dolazi do bilansne ravnotee i u bilansu uspeha i u bilansu
stanja.


AKTIVA PASIVA
BILANS STANJA
BILNAS USPEHA
RASHODI PRIHODI
AKTIVA PASIVA
BILANS STANJA
BILNAS USPEHA
RASHODI PRIHODI
SAVO JERKI

22
96. Ukratko objasni statiku teoriju bilansa ?
Po ovoj teoriji, nastaloj u ranom razvoju preteno zanatske proizvodnje, osnovni cilj bilansiranja
je kontrola pokria dugova imovinom. Raunovodstveno i raunski sainjavanje bilansa
podrazumeva izjednaavanje imovine (aktive) i sopstvenog kapitala i dugova (pasive). Svrha
finansijske analizej, po ovoj teoriji, usmerena je na ispitivanje i ocenu:
- mogunosti isplate dugova poveriocima o roku dospea,
- visine raspoloivog sopstvenog kapitala kao garantne supstance,
- finansijski rezultat je razlika izmeu imovine iskazane u zakljunom bilansu i iste
imovine iskazane u poetnom inventaru, i nije predmet posebne analize.

97. Ukratko objasni dinamiku teoriju bilansa ?
Razvoj privreda u kojima dominaciju ima idustrijska nad zanatskom poslovnom aktivnou
preduzea, zahteva adekvatan nain bilansiranja. Po ovoj teoriji primat ima bilans uspeha
umesto bilansa stanja. Dinamika teorija bilansa se usredsreuje na utvrivanje finansijskog
rezultata u bilansu uspeha, stavljajui teite na vremenskom uporeenju periodinog
finansijskog rezultata, kako bi se preduzeu omoguilo da sazna pravac kretanja, te da mu tako
poslui kao kompas. Dinamika teorija ini iskorak u odnosu na statiku teoriju preferirajui
uspeh preduzea (finansijski rezultat), tvrdei da je za opstanak i razvoj preduzea kljuno
ostvarivanje uspeha (dobitka), koji je mera ekonominosti i rentabilnosti.

98. Ukratko objasni organsku teoriju bilansa ?
Insistira na neodvojivosti bilansa uspeha i bilansa stanja. Uzronu povezanost ovih bilansa
organska teorija vidi u neraskidivoj povezanosti preduzea i uspeha njegove poslovne aktivnosti
privrednog ambijenta u kome preduzee poslovno funkcionie. Po ovoj teoriji nema statinosti
bilansa stanja. Bilans stanja je u svakom trenutku prikaz imovine i izvora finansiranja ili slika
beskonanog kretanja sredstava i promena izvora finansiranja u neprekidnom procesu
reprodukcije preduzea. Na bilans uspeha se gleda kao objektivan obraun prihoda i rashoda.
Prihodi su izvori finansijskog rezultata a rashodi su optereenje ili umanjenje finansijskog
rezultata.

99. Objasni naelo stalnosti ?
Polazi od trajne poslovne aktivnosti privrednog subjekta. Upravo, iz tog predpostavljenog
neogranienog trajanja ivotnog ciklusa privrednog subjekta, po ovom naelu se zahteva
periodinost i privremenost bilansiranja. To omoguuje, da se u datim periodima analizira
prinosni i finansijski poloaj privrednog subjekta.

100. Objasni naelo koleracije ?
Podrazumeva bilansiranje prihoda i rashoda u bilansu uspeha i utvrivanje finansijskog
rezultata, tako da se svi nastali prihodi i rashodi u datom obraunskom periodu dodele i iskau u
periodinom bilansu uspeha. Ovo naelo se primjenjuje i pri alociranju trokova na uinke i kod
utvrivanja zavisnih trokova transporta, carine, poreza i sl. imovini ili robi koja ih je
uzrokovala.

101. Objasnite naelo opreznosti ?
Odnosi se na odmeravanje rashoda navie i prihoda nanie u svrhu potcenjivanja finansijskog
rezultata, ali bez samovolje u datom postupku obrauna i iskazivanja bilansa uspeha. Ovo naelo
se ostvaruje preko podnaela - realizacije, imperiteta, dnevne vrednosti, najvie vrednosti i
najnie vrednosti.




SAVO JERKI

23
102. Objasnite podnaelo realizacije ?
Pretpostavlja iskazivanje dobitka u bilansu uspeha, samo ako je trino verifikovan. To
podrazumeva unoenje u bilansni obraun samo onih prihoda uinaka koji su realizovani na
tritu i suprostavljeni njima sadranih rashoda.

103. Objasnite podnaelo imperiteta ?
Zahteva iskazivanje gubitka u bilansu uspeha, iako nisu trino verifikovani. Ovo podnaelo je u
saglasnosti sa naelom opreznosti, a u suprotnosti sa podnaelom realizacije.

104. Objasnite podnaelo dnevne vrednosti ?
Podrazumeva bilansiranje imovine koja se moe unoviti i ija vrednost odgovara iznosu
dnevno iskazane vrednosti, na dan bilansiranja.

105. Objasnite podnaelo najvie vrednosti ?
Zahteva bilansiranje rashoda navie, a prihoda nanie, s tim da se u procenjivanju pozicija
aktive primenjuje podnaelo najnie vrednosti, a da se pasiva vrednuje po najvioj vrednosti.

106. Objasnite podnaelo najnie vrednosti ?
Upuuje na procenjivanje imovinskih delova po nabavnim cenama kotanja pod uslovom da te
cene nisu vie od vladajuih prodajnih cena na tritu datih imovinskih elemenata. Ovo naelo
se ne primjenjuje kod procjenjivanja fiksne imovine, ali se primjenjuje kod procjenjivanja zaliha
i hartija od vrednosti.

107. Objasnite naelo zatite poverilaca ?
Odnosi se na iskazivanje sopstvenog kapitala, rezervi i nerasporeenog dobitka kao garantne
supstance dunika da pokrije dugove prema povericima. Ovo naelo je u saglasnosti sa
statikom teorijom bilansa. Cilj je oprezno procjenjivanje finansijskog rezultata da se on ne bi
odlio u potronju, ve uveao sopstveni kapital dunika - to odgovara zatiti poverilaca.

108. Objasnite naelo finansijske paenje ?
Temelji se na bilansiranju gde dolazi do, stvaranja latentnih rezervi. U stvari, re je o stvaranju
prikrivenih oblika samofiansiranja. Svrha mu je smanjivanje rizika od mogueg budueg
gubitka, a time i smanjenja kapitala.

109. Objasnite naelo jasnosti ?
Se namee zahtev da su tano i razumljivo definisane sve bilansne pozicije. Drugim reima, da
su jasno i razumljivo ralanjene pozicije u strukturi sadraja bilansa stanja i bilansa uspeha, bez
kompenzacija (prebijanja).

110. Objasnite naelo povezanosti bilansa ?
Odnosi se na vremensku uporedivost bilansa. Ovo naelo se ostvaruje preko podnaela:
identiteta bilansa, kontinuiteta bilansa i podudarnosti bilansa.

111. Objasnite podnaelo identiteta bilansa ?
Podrazumeva bilansiranje tako da bilans otvaranja tekueg obraunskog perioda bude istovetan
zakljunom bilansu prethodnog obraunskog perioda. Svrha mu je da se onemogui promena
vrednosti datih bilansnih pozicija, sem ako to zakonski propisi zahtevaju.





SAVO JERKI

24
112. Objasnite podnaelo podudarnosti bilansa ?
U osnovi se odnosi na podudarnost fiansijskog rezultata, tako, da zbir periodinih finansijskih
rezultata bude jednak totalnom finansijskom rezultatu, kao razlici sopstvenog kapitala u
konanom likvidacionom bilansu i sopstvenog kapitala iskazanog u osnivakom bilansu. Ovo bi
bilo potpuno mogue ako se periodini finansijski rezultati bilansiraju bez latentnih rezervi i
skrivenih gubitaka u bilansu stanja.

113. Objasnite princip primene nabavne cene kao osnov procenjivanja bilansnih
pozicija?
Kao osnov procenjivanja bilansnih pozicija temelji se na konceptu istorijskog troka. Pod
nabavnom cenom se podrazumeva plena fakturisana vrednost nabavljenih realnih dobara,
kupljenih hartija od vrednosti ili deviza - uveanih za zavisne trokove nabavke. Primena
principa nabavne cene u procenjivanju bilansnih pozicija se smatra prihvatljivom jer se
procjenjivanje moe kontrolisati. Manjkavost primene ovog principa proistie iz njene
oslonjenosti na istorijski troak.

114. Objasnite princip primene dnevnecene kao osnov procenjivanja bilansnih pozicija ?
Primenom ovog principa vrednovanja bilansnih pozicija dobijaju se sadanje - realne, a ne
istorijske vrednosti iskazane u bilansu na dan bilansiranja. Dnevna cena je dakle cena koja vai
na dan bilansiranja u procenjivanju i bilansnom iskazivanju: osnovnih sredstava, zaliha, hartija
od vrednosti, potraivanja u domaoj i stranoj valuti, gotovine u stranoj valuti i obavezau stranoj
valuti. Prednost primene ovog principa u procenjivanju bilansnih pozicija je u tome to prua
mogunost realnog sagledavanja i objektivnog iskazivanja stanja imovine i obaveza u bilansu na
dan bilansiranja.

115. Objasnite princip primene ponovne nabavne cene kao osnov procenjivanja bilansnih
pozicija ?
Odgovara organskoj teoriji bilansiranja. Problem njene primene je u estoj nepoznanosti te cene
na dan bilansiranja.

116. Objasnite princip primene dnevne cene na dan prodaje kao osnov procenjivanja
bilansnih pozicija ?
Je usmerena da se realno vrednuju rashodi i prihodi na dan bilansiranja kako bi se realno iskazao
finansijski rezultat na dan bilansiranja. U pitanju je iskazivanje rashoda i prihoda u bilansu
uspeha po vrednosti na dan bilansiranja novanom jedinicom iste kupovne moi. To je
naglaeno, posebno, uslovima inflacije.

117. Objasnite princip primene funkcionalne vrednosti kao osnov procenjivanja bilansnih
pozicija ?
U procenjivanju je primarno vezan za utvrivanje cene kojom se vrednuju odreena osnovna
sredstva (fiksna imovina) u skladu sa funkcijom i zadatkom koje ta sredstva obavljaju.
Funkcionalna cena osnovnog sredstva, kada ono nema odreenu funkcionalnu vrednost,
utvruje se na osnovu njegovih funkcionalnih (sastavnih) delova. Najee se ovaj princip
vrednovanja koristi pri bilansnom iskazivanju osnovnih sredstava koja su ve knjigovodstveno
amortizovana (otpisana), ali su i dalje sposobna za upotrebu.

118. Objasnite princip likvidacione cene procenjivanja bilansnih pozicija ?
Ovaj princip procenjivanja bilansnih pozicija podrazumeva korienje cena imovinskih delova
ili itavog preduzea koje se mogu postii na tritu u momentu likvidacije. Likvidaciona cena
je uvek nia od stvarne cene na tritu.

SAVO JERKI

25
Likvidaciona cena je predviena cena koja se utvruje u poetku likvidacije za svako
materijalno dobro i preduzee u likvidaciji, na osnovu kojih se sainjava likvidacioni bilans i
procenjuje mougnost izmirivanja obaveza iz likvidacione mase. Kod ovog principa, treba
razlikovati:
a) procenjivanje imovinski delova i preduzea koje nema ansu u poslovnoj aktivnosti, te
mora biti likvidirano,
b) procenjivanje imovinskih delova i preduzea koje ima ansu za produetak poslovne
aktivnosti.

119. Fer vrednost kao normativna osnova procenjivanja ?
U poetku se fer vrednost koristila za procenjivanje pojedinih oblika aktive a potom se fer
vrednost proiruje i na pojedine oblike obaveza (pasive). Koncept fer vrednosti izgraen je na
pretpostavci savrenog trita, to znai da je za datu imovinu trite aktivno, savreno efikasno
i likvidno. Ali trite nije savreno to predstavlja problem primene koncepta fer vrednosti.

120. Ukratko objasnite predmet politike bilansa ?
Je godinji zakljuni bilans jer njime uprava preduzea pole raun o uspenosti ili neuspenosti
i promenama u finansijskom poloaju preduzea. Predmet politike bilansa su i izvjetaji o
poslovanju uz zakljuni bilans i specijalni bilansi: razdvajanja, fuzije, poravnanjai likvidacije,
koji imaju posebne ciljeve.

121. Ukratko objasnite ciljeve politike bilansa ?
Politika bilansa nema svoje posebne ciljeve izvan ciljeva poslovne politike bilansa, ona je samo
sredstvo za ostvarenje tih ciljeva. Ciljevi bilansa se ispoljavaju kao finansijsko-politiki ciljevi i
ciljevi publiciteta. Finansijsko politiki ciljevi se odnose na iskorienje mogunosti, koje
pruaju zakonska i raunovodstvena regulativa, u oblikovanju rezultata (finansijskog rezultata).
Ciljevi publiciteta su usmereni na pripremanje godinjeg zakljunog bilansa koji e uticati na
javnost.

122. Politika publiciteta ?
Ima za cilj stvaranje povoljnog utiska o finansijskom i profitnom poloaju preduzea u javnosti.
Ona moe biti: otvorena (iskrena) i diskretna (sklona preutkivanju).

123. Likvidnost preduzea ?
Likvidnost preduzea se definie kao sposobnost preduzea da rapoloivom likvidnom
imovinom uspeva permanentno izmirivati dospele kratkorone obaveze. Pokazatelj likvidnosti:

Likvidna imovina__
Kratkorone obaveze

124. ta ini prvi, a ta drugi i trei stepen likvidacione imovine ?
Prvi stepen likvidne imovine ine: novana sredstva, hartije od vrednosti odmah unovive.
Drugi stepen: novana sredstva, hartije od vrednosti, plus kratkorona potraivanja (bez spornih
i sumnjivih).
Trei stepen: novana sredstva, hartije od vrednosti, plus kratkorona potraivanja, plus zalihe
(konkurente), plus aktivna vremenska razgranienja.

125. Napiite pokazatelj efektivne (ubrzane) likvidnosti ?

Gtovina + novani kratkoroni ekvivalenti + kratkorona potraivanja 1
Kratkorone obaveze

SAVO JERKI

26
Efektivna likvidnost postoji ako je dati pokazatelj jednak 1 odnosno iznad 1. Preduzee pri ovim
odnosima date likvidne imovine i kratkoronih obaveza ima optimalnu likvidnost.

126. Napite pokazatelj trenutne likvidnosti ?

Gotovina + unovive hartije od vrednosti <1
Dospele kratkorone obaveze

Smatra se da je standardno pravilo da se vrednost ovog pokazatelja kree do vis ine 0,5
koeficijenta trenutne likvidnosti. To znai do 50% pokrivenosti kratkoronih obaveza, dospelih
za plaanje, izmiruje se gotovinom i novanim ekvivalentima.

127. Napiite korektivni pokazatelj optimalne likvidnosti ?

100_______________________________
100 - procenat rizika unovenja hartija od vrednosti i naplate kratkoronih potraivanja

Pokazatelj optimalne likvidnosti je korektivna mera, odnosno standard za pokazatelj efektivne
likvidnosti. On pokazuje koliki bi morao biti koefiijent efektivne likvidnosti proraunat za
odreen budui vremenski period.

128. Napiite dinamiki pokazatelj likvidnosti ?

Ukupni priliv - odliv iz poslovnih aktivnosti
Prosene kratkorone obaveze

Ovde je re o analizi likvidnosti koja se temelji na bilansu novanih tokova.

129. Kako se izraunava potencijalna (perspektivna) likvidnost ?
Prvo, izraunava se pokazatelj efektivne likvidnosti projektovan na odreen period.
Drugo, procenjuje se mogue nastupanje rizika unovenja odreenih hartija od vrednosti i
odreenih unovenja potraivanja izraena u procentima.
Tree, za te procentualne vrednosti umanjuju se hartije od vrednosti i kratkorona potraivanja.
etvrto, dobijene umanjene apsolutne vrednosti naznaene likvidne imovine uveavaju se sa
raspoloivom gotovinom i depozitima na raunu, ime se dobija rasploiva kratkorona likvidna
imovina za plaanje dospelih kratkornih obaveza.

130. Napiite pokazatelj opte (potencijalne, perspektivne) likvidnosti u razvijenom
obliku ?

Gotovina + Unovive hartije od vrednosti (do godinu dana) + Kratkorona potraivanja (bez
sumnjivih i spornih) + Zalihe (bez nekonkurentnih) + Aktivna vremenska razgranienja____
Kratkorone obaeze + Pasivna vremenska razgranienja

131. Kako se izraunava koeficijent obrta pojedinih pozicija zaliha, a kako vreme
vezivanja zaliha za svaku poziciju ?

Promet potrane strane date vrste (pozivija) zaliha
Prosean saldo date pozicije zaliha

______365 dana______
Koeficijent obrta
SAVO JERKI

27
132. Kako se utvruje stopa marginalne dobiti ?

Varijebilni trokovi
1 -
Prihodi od prodaje

Ovaj pokazatelj analitiki moe posluiti u razliite svrhe. Kada se fiksni trokovi perioda
podele sa stopom marginalnog dobitka dobija se donja granica rentabiliteta.

133. ta je to mara pokria ?
Ili kontribuciona dobit je razlika izmeu poslovnih prihoda uveanih za finansijske prihode i
umanjenih za varijebilne rashode.

134. ta je to poslovni dobitak ?
Ili poslovni finansijski rezultat je razlika izmeu mare pokria i fiksni rashoda uveanih za
preteno fiksne rashode.

135. Bruto i neto dobitak ?
Bruto dobitak je razlika izmeu poslovnog dobitka i neto rashoda finansiranja.
Neto dobitak je razlika izmeu bruto dobitka i poreza.

136. Kako s utvruje faktor poslovnog rizika i ta on pokazuje ?

Mara pokria
Faktor poslovnog =
rizika Poslovni dobitak

Faktor poslovnog rizika pokazuje koliko se bre menja poslovni rezultat nego mara pokria.
Preduzeu je povoljnije kada je faktor poslovnog rizika nii, jer smanjenje mare pokria izaziva
znatnije smanjenje finansijskog rezultata.

137. Kako se utvruje faktor finansijskog rizika i ta on pokazuje ?

Poslovni dobitak
Faktor finansijskog =
rizika Bruto dobitak

Pokazuje koliko se bre menja bruto finansijski rezultat kada se poslovni rezultat promeni za
jedan procenat. U intersu preduzea je da faktor finansijskog rizika bude to nii. On zavisi od
neto rashoda finansiranja ili trokova kapitala koji prouzrokuje taj rizik.

138. Faktor ukupnog, totalnog ili sloenog rizika ?
Je ravan umnoku faktora poslovnog rizika i faktora finansijskog rizika, a u osnovi pokazuje
koliko se puta bre menja bruto finansijski rezultat pri svakoj promeni mare pokria. Preduzee
je zainteresovano da faktor ukupnog rizika bude to manji.

139. Kojom formulom se utvruje prelomna taka rentabiliteta ?

Fiksni i preteno fiksni rashodi
Prelomna taka =
renatabiliteta 100 - % varijabilnih trokova

SAVO JERKI

28
140. Formula stope elastinosti poslovnog dobitka ?
Pokazuje za koliko se procenata poslovni prihod moe smanjiti da bi poslovni rezultat pao na
nulu.

Poslovni prihod - Potreban poslovni prihod za ostvarennje neutralnog finan. rezultata x 100
Poslovni prihod

141. Kako se utvruje fiansijska mo u irem smislu rei ?

Poslovni dobitak + Trokovi zakupa _______________________
Trokovi + Trokovi + Dospela glavnica + Preferencijalna x 1_____
kamata zakupa dugoronog duga dividenda Poreska stopa

142. ta je to neto novani tok ?
Neto novani tok je neto dobit uveana za amortizaciju. Ova kategorija se sme vie koristiti u
izrazu najee renatabilnosti sopstvenog kapitala.

143. Kako se izraunava stopa rentabilnosti ukupnog kapitala (bruto i neto) ?

Poslovni dobitak x 100
Stopa bruto rentabilnosti =
Aktiva po bilansu otvaranja + Aktiva po zakljunom bilansu
2

Neto dobitak + trokovi (rashodi) kamata x 100
Stopa bruto rentabilnosti =
Aktiva po bilansu otvaranja + Aktiva po zakljunom bilansu
2

144. Kako se izraunava stopa rentabilnosti sopstvenog kapitala ?

Neto dobitak x 100
Stop rentabilnosti =
sopstvenog kapitala Sopstveni kapital + Sopstveni kapital
po bilansu otvaranja po zakljunom bilansu
2

145. Kako se izraunava stopa rentabilnosti investiranog kapitala ?

Neto dobitak + Kamate na dugorone dugove x 100
Stop rentabilnosti =
investiranog kapitala Investirani kapital + Investirani kapital
po bilansu otvaranja po zakljunom bilansu
2

Investirani kapital ine sopstveni kapital i dugoroni dugovi.






SAVO JERKI

29
146. Kako se izraunava stopa rentabilnosti akcijskog kapitala ?

Neto dobitak x 100
Stop rentabilnosti =
akcijskog kapitala Akcijski kapital + Akcijski kapital
po bilansu otvaranja po zakljunom bilansu
2

Neto dobitak x 100
Rentabilnosti po =
jednoj akciji Broj prodatih nepovuenih + Broj prodatih nepovuenih
akcija po bilansu otvaranja akcija po zakljunom bilansu
2

147. Napiite kako se izraunava pokazatelj pokria dividende ?

Pokrie dividende = Dobit za obine akcionare _________
Isplaena dividenda obinim akcionarima

Pokazatelj pokria dividende pokazuje koliko puta dobit namenjena obinim akcionarima
pokriva stvarno isplaene dividende.

148. Napiite pokazatelj zarada po akciji ?

Zarada po akciji = Dobit za obine akcionare___
Broj izdatih obinih akcionara

149. Dividendna stopa se dobija iz odnosa ?

Dividendna stopa = Dividenda po akciji___
Trina cena po akciji

Ova stopa pokazuje tekui prinos koji akcionar ostvaruje u procentima u odnosu na trinu
vrednost akcije koju poseduje.

150. Pokazatelj koeficijenta zaduenosti ?

Dugorone obaveze + kratkorone obaveze
Koeficijent =
zaduenosti Sopstveni kapital

151. Stepen zaduenosti ?

Tui izvori (dugovi ukupno)_____ 1
Sopstveni izvori (sopstveni izvori)

152. ta je to akumulacija a ta amortizacija ?
Je do tekueg neto dobitka zaduenog u poslu i ona oznaava poveanje sopstvenih izvora
poslovnih sredstava. To poveanje se bilansira kao samostalna pozicija u bilansu stanja.
Amortizacija ne predstavlja izvor finansiranja u bilansnom smislu. Ona oznaava samo
transformaciju osnovnih sredstava iz fizikog u finansijski oblik u toku redovnog poslovanja.
SAVO JERKI

30
Izdavanje gotovine za osnovna sredstva nastaje u momentu nabavke osnovnih sredstava, dok
tekui otpis na ime amortizacije predstavlja samo raunovodstveni postupak kojim se konstatuje
smanjenje vrednosti osnovnih sredstava na teret trokova iza koga ne stoji nikakvi izdaci
gotovine.

153. Kako se iskazuju bruto sredstva za samofinansiranje, ta ih ini ?

Bruto sredstva za = Amortizacija + Akumulacija + Naplaena glavnica
samofinansiranje dugoronih plasmana

Neto sredstva za = Bruto sredstva za samofinasiranje - Dospela glavnica za otplatu
samofinasniranje pozajmljenih dugoronih sredstava

154. Napiite formulu putem koje se moe izraziti reproduktivna sposobnost sredstava?

Rs = (Ak + Am + Dp) - Ok

Rs - reproduktivna sposobnost
Ak - akumulacija
Am - amortizaija
Dp - naplaena glavnica dugoronog duga
Ok - dospela glanica za otplatu pozajmljenih dugoronih sredstava

155. Kako se izraunava stopa bruto i neto reproduktivne sposobnosti ?

Akumlacija + amortizacija + Naplaena glavnica dugoronih plasmana
Prosena poslovna sredstva

Bruto sredstva za reprodukciju - Dospela glavnica za otplatu dugoronog duga
Prosena poslovna sredstva

156. Navedite eksterne faktore koji utiu na finansijsku ravnoteu ?
1) monetarni sistem i politika,
2) bankarsko - kreditni sistem i politika,
3) spoljnotrgovinski sistem i politika,
4) sistem i politika platnog prometa,
5) sistem i politika primarne i sekundarne raspodele i poreski sistem i politika i
6) inflacija ili deflacija.

157. Navedite interne faktore koji utiu na finansijsku ravnoteu ?
1) povezanost i uslovljenost elemenata sistema,
2) adekvatnost programa u okviru delatnosti i poslovanja,
3) isplativost investiranja,
4) upravljanje zalihama,
5) naplata potraivanja,
6) politika raspodele dobitka ili korienja suficita,
7) iskorienost resursa.





SAVO JERKI

31
158. Koeficijent finansijske stabilnosti ?
Je odnos dugorono vezane imovine i kapitala, dugoronih dugova i dugoronih rezervisanja.
Koeficijent finansijske stabilnosti znai:
Ks<1 - obezbeuje sigurnost,
Ks=1 - ravnotea postoji a sigurnost je na granici,
Ks>1 - nema platene sposobnosti, sigurnost ne postoji i predstoji insolventnost.

159. Pokazatelj solventnosti ?

Solventnost = Poslovna imovina 1
Ukupna imovina

Poslovna imovina jednaka je aktivi umanjenoj za gubitke i ukupne dugove. to je koeficijent
solventnosti vii od jedan, tu je solventnost prihvatljiva, jer preduzee moe da izmiri ukupne
dugove i preostaje mu deo imovine.

160. ta je to neto obrtni fond ?
Neto obrtni fond ne predstavlja realnu bilansnu poziciju, ve izvedenu katgoriju za potrebe
poslovne i finansijske politike. Posmatrano iz perspektive aktive - neto obrtna sredstva a iz
perspektive pasive - neto obrtni fond. Obrtna sredstva koja su u neprekidnim ponavljanjima
vezana za poslovanje imaju karakter trajnih obrtnih sredstava. Neto obrtna sredstva su razlika
izmeu ukupnih obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza. Kod analize obrtnih sredstava neto
obrtni fond se kvantifikuje na dva naina:
kao razlika izmeu ukupnih obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza i
kao razlika izmeu ukupnih dugoronih izvora finansiranja i dugoronih ulaganja u
stalna sredstva.

161. Zajedniak karakteristika stalnih zaliha i neto obrtnog fonda ?
Je da ne predstavljaju realne bilansne pozicije, ve izvedene kategorije za potrebe poslovne i
finansijske politike.

162. Formula neto obrtnog fonda na osnovu bilansa ?

Obrtni fond = Kapital + Dugorona rezervisanja + Dugorone obaveze - Osnovna sredstva +
Dugoroni plasmani + gubitak iskazan u aktivi

163. ta su to trajna obrtna sredstva ?
Su deo dugorono vezane imvine angaovane u zalihama sirovina i materijala, sitnog inventara i
ambalae, nedovrene proizvodnje, poluproizvoda, gotovih proizvoda i robe, koja su
determinisana njihovim prosenim stanjima u protekli dvanaest meseci.

164. Po emu je specifino operativno poslovanje ?
Je specifino po tome to je usmereno na podrku i poveanje planirane efikasnosti kao naina
poveanja uspenosti i zatite vrednosti. Ocenjuje se kao stanje stabilnosti ili reda i kao stanje
nestabilnosti i krize.

165. Po emu je specifino poslovanje na dui rok ?
Je specifino po tome to tei i u celini se odvija kao proces koji je usmeren na promenu
efikasnosti kao naina poveanja uspenosti i zatite vrednosti, i usmereno je na stalno
odravanje sposobnosti za dugotrajan opstanak.


SAVO JERKI

32
166. Sa kojih pozicija moemo pristupiti ispitivanju i oceni uticaja istraivanja i razvoja
na efikasnost i efektivnost poslovanja ?
Moemo pristupiti sa sledih pozicija:
Analiza razvoja tehnikih inovacija u preduzeu,
Efikasnost tehnikih inovacija novih postupaka / proizvoda se analizira:
- sa aspekta da li se radi o novim postupcima / proizvodim,
- sa aspekta da li se radi o imitaciji postupaka / proizvoda,
- sa aspekta vremena nastanka tehniki inovacija,
- sa aspekta vremena irenja tehniki inovacija.

Analiza rizika od odgovornosti primenjenih tehnikih inovacija u preduzeu.

167. Na vedite zahteve drutveno - ekonomskog (neekonomskog) okruenja relevantne za
definisanje pravca rasta i razvoja preduzea ?
- ekoloki,
- humanitarni i
- politiki.

168. Navedite etiri prioritetne veliine koje respektivno determiniu orjentaciju
upravljake aktivnosti preduzeem u njihovom hijerarhijskom sledu ?
- likvidnost,
- proizvodnost (rada i kapitala) i
- profit se shavata kao troak budunosti.
-
169. Upravljake ciljne veliine, utemeljene na potencijalima, mogu se izraziti realcijama
?
1. Najstariji i najpoznatiji oblik upravljake veliine je supstanca preduzea, razlika
izmeu aktive i pasive bilansa, koja pokazuje da li se poslovna aktivnost preduzea
proteklih godina isplatila ili nije,
2. Drugi stepen u genezi upravljanja preduzeem preferira dobitak kao motivaciono -
ciljna upravljaka veliina
3. Sledea upravljaka veliina je ona na koju treba uticati pre ostvarivanja dobitka, a to
je potencijal. Potencijali su anse za dobitak u budunosti, i upravljake veliine
strategijskog miljenja i delovanja.
4. Na najviem stepenu je upravljaka veliina ispred potencijala - snaga menadmenta,
koja se sastoji u sposobnosti rukovodstva, predstavama, odlukama i realizaciji.

170. Ukratko objasnite bilans novanih tokova ?
Obavezan je za srednja i velika preduzea, a svrha mu je prikaz toka gotovine, odnosno priliva i
odliva novanih sredstava - likvidnosti.

171. Objasnite izvjetaj reevizora ?
Prua potvrdu da dati bilansi prikazuju pravo stanje. Principi istinitog i objektivnog
izvjetavanja zahtevaju informacije, po kvalitetu i kvantitetu, dobijene iz datih bilansa, koje
mogu potpuno zadovoljiti oekivanja korisnika.

172. Objasnite operativne izvjeataje ?
Operativi poslovni izvjeataji namenjeni su informacionim potrebama i potrebama odluivanja
operativnog menadmenta. Sadre rezultate operativne analize kojom se utvruju i analiziraju
uzroci odstupanja i predlau potrebne mere kojima e se otkolniti, odnosno svesti u okvire
poeljnog.

SAVO JERKI

33
173. Objasnite periodine poslovne izvjetaje ?
Su oni poslovni izjetaji koji se ponavljaju iz perioda u period poslovne godine: kvartalni,
polugodinji. Oni obuhvataju informacije koje se odnose na plan i kratkoronu dinamiku pojava.

174. Objasnite godinji poslovni izvjetaj ?
Sadre najsloeniju problematiku, koja se odnosi na plan i ostvarenje plana u tekuoj godini, a
namenjeni su prvenstveno menadmentu taktike i strateke celine.

175. Objasnite posebni poslovni izvjetaj ?
Se pripremaju i dostavljaju korisnicima u posebnim situacijama, od sluaja do sluaja, prema
potrebi (to moe biti u situaciji spajanja, pripajanja ili razdvajanja, likvidacije preduzea u
sluaju potrebe donoenja neke vane razvojne, investicione i dr. odluke, i tome sl.).