Windows XP & Office 2003

Raunarski kurs
UVOD
Microsoft WindowsXP je najnovija verzija operativnog sistema za personalne raunare. Smatra se da vie od 80% raunara u svetu koriste ovu ili neku prethodnu verziju operativnog sistema Windows (prozori). Ova, poslednja verzija predstavlja moda i do sada najvaniji korak u razvoju informatike, ali prilagoenu nama, prosenim korisnicima. Da biste postavili odnosno instalirali ovu verziju operativnog sistema, potreban Vam je raunar Pentium klase III ili noviji. Morate imati najmanje 512Mb RAM memorije i oko 10 Gb kapaciteta vaeg hard diska. Ve u ovom tekstu ste mogli proitati nekoliko novih izraza (operativni sistem, instalirati, RAM memorija, hard disk ) . Ne brinite, u ovoj skripti koju smo pripremili za potpune ili delimine poetnike razjasniemo do najsitnijih detalja svaki novi izraz Operativni sistem Windows XP je kreirala amerika firma Microsoft. Jezik komunikacije sa raunarom jeste engleski, ali zato NE MORATE znati jezik da biste aktivno koristili raunar. Raunarsko okruenje koje Vas oekuje je potpuno grafiko orijentisano. Sve se radi uz pomo malih sliica i tek ponekad je potrebno neki tekst upisati. Svi ti grafiki elementi su logiki i programski postavljeni. Sve procedure i zadaci su rasporeeni na posebna logika mesta i stalno pristupani. Tokom ovog osnovnog kursa upoznaemo se i sa fantastinim svetom Interneta. Windows XP je u potpunosti prilagoen radu na Internetu i pravo je zadovoljstvo uz pomo njegovih alata pregledati raznovrsne internet prezentacije, slati i primati elektronsku potu, telefonirati i slati FAX i SMS poruke bilo gde u svetu Jednom reju postati aktivni korisnik interneta i to na najbolji, najbri i najefikasniji nain. Upoznaemo se i sa razliitim programima. Oni e tematski biti podeljeni na lekcije vezane za sam operativni sistem, obradu teksta, grafiku, zvuk i internet Naravno, puno emo i vebati. Svaki susret e se sastojati iz dve celine: prvih sat vremena emo se upoznati sa novim temama a drugih sat vremena emo kroz vebu da potvrdimo lekcije koje smo tog i prethodnih susreta obradili. Kurs se sastoji od ukupno 12 susreta. Na sledeim stranicama ete videti i detaljan plan i program, kao i same lekcije. estog susreta je predviena izrada kontrolnog rada a poslednjeg dvanaestog izrada finalnog testa. Uspenim polaganjem finalnog testa dobijate sertifikat o poloenom osnovnom raunarskom kursu i stiete pravo da nastavite svoju raunarsku edukaciju na sledeem kursu a to je Microsoft Office XP-1.
Direktor ing. Tomislav Gaborovi
1. susret
Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs
Strana
UPOZNAVANJE SA RAUNARSKIM SKLOPOVIMA I OBRADOM TEKSTA Evo nas i na prvom susretu. Na levoj strani moete videti kako izgleda jedan moderan raunar. Neto slino moete videti i na vaem radnom stolu. Njegovi elementi su sledei: monitor zvunici kuite raunara
unutar kuita se nalaze i najvanije komponente raunara. procesor ili mozak celog sistema, hard disk ili ureaj gde se uvaju svi nai podaci i memorija koju koristimo za vreme rada na raunaru .
Naravno, tu su jo i tastatura koju koristimo za pisanje i jedan mali simpatian ureaj kod Vae desne ruke. On izgleda i zaista se i zove MI (mouse). Mia pomeramo po podlozi. Kako ga pomeramo na ekranu e se pomerati i jedna mala bela strelica. Tu strelicu zovemo STRELICA MIA. Mi ima i dva dugmeta - levo i desno. U nekim situacijama treba da pritisnemo levo a neki put desno dugme. Mi emo vam uvek napomenuti koje dugme treba pritisnuti. U odreenim situacijama je potrebno levo dugme dva puta brzo pritisnuti. Ako je mi stigao do kraja podloge, samo ga podignite i premestite otprilike na sredinu. Nakon toga moete nastaviti raditi kao i do sada. Slobodno probajte! Uvek imajte na umu: KORISTEI RAUNAR NIKADA NITA NEETE POKVARITI - u najgorem sluaju ete neto izbrisati ... ali videemo, operativni sistem e i tu pomoi da "vratite" podatke koje ste sluajno izbrisali! Ali, sada da preemo na konkretan posao ... idemo na sledeu stranicu!
OSNOVNA RASPODELA RAUNARSKE KONFIGURACIJE

Strana
Svaka, pa i ova naa raunarska konfiguracija se sastoji iz dva osnovna dela: HARDWARE (hardver) i SOFTWARE (softver). Pod hardverom podrazumevamo sa me elektronske i mehanike sklopove raunara. Tako na primer, i monitor je hardver, i tastatura i mi kao i samo kuite raunara. Sve to jednim imenom zovemo hardver. Pod softverom podrazumevamo razliite programe, koje delimo u dve grupe. Prva grupa su KORISNIKI (USER = korisnik) programi i pod njima podrazumevamo razliite programe koje mi koristimo prilikom rada na raunaru. Tako na primer to su razliiti programi za pisanje, za crtanje, za raunanje, za korienje interneta ... Druga grupa su takozvani SISTEMSKI (SYSTEM) programi koji rade bez naeg direktnog uticaja. Njih koristi sam raunar da bi na primer proveravao ispravnost ureaja, slobodan prostor za smetanje podataka, kvalitet veze ka internetu ... Tih sistemskih programa ima vie desetina i stalno rade. Tek kada neki od tih programa nije u mogunosti da sam rei neki problem zatraie nau pomo. I sada smo doli do onog trenutka da definiemo TA JE TO OPERATIVNI SISTEM? Pod operativnim sistemom (OPERATING SYSTEM) podrazumevamo jedan veliki raunarski program koji se sastoji iz velikog broja sistemskih i korisnikih programa. Bez njega raunar ne moe da radi i kada kupite novi raunar, u njega se mora postaviti, odnosno INSTALIRATI operativni sistem. Windows XP je samo jedan od vie razliitih operativnih sistema. Postoje jo i UNIX, LINUX, MAC OS, BEOS ... ali je najpopularniji i zaista vie od 80% svetskih raunara koristi ba ovaj sistem. Windows XP je poslednja verzija ovog sistema (izdanje za 2002. godinu) ali sve ono to budete nauili na ovom kursu, bez problema ete moi primeniti i na starijim verzijama operativnog sistema, a to su Windows2000, Windows98, Windows97, Windows95 ... Kada se jednom instalira operativni sistem (a to se obino uradi u prodavnici raunara) Va raunar je spreman za rad! Dakle, na kuitu raunara pronaite dugme za ukljuenje i JEDNOM ga lagano pritisnite. Raunar se ukljuio i automatski se pokree operativni sistem. On sada proverava ispravnost svih ureaja i nakon par trenutaka (oko 10 -30 sekundi) ispred Vas e se pojaviti sledea slika ...

Strana
Za trenutak emo malo da se podsetimo, iz kojih elemenata se sastoji neka naa zamiljena, "prava" kancelarija. Pa da krenemo redom: imamo pre svega pisai stol sa fiokama, zatim razliite ormane sa policama , kantu za otpatke ... Na naem pisaem stolu obino drimo olovke, papire, rokovnike, knjige, kalkulator, telefon ... Kada su se pojavili prvi raunari rad sa njima je bio izuzetno teak i samo posebna kategorija strunjaka - PROGRAMERA su mogli da raunar i aktivno koriste. A ta je bilo sa nama? prosenim korisnica raznih profesija i interesovanja? kako smo mi koristili raunar? Pa, nikako! Morali smo zvati programere koji bi na osnovu naih zahteva od raunara uz pomo posebnih, vrlo komplikovanih procedura dobijali odreene rezultate. Operativni sistem Windows, a pogotovo ova poslednja verzija WindowsXP je sve to promenila. Unutar kompanije MICROSOFT koja je i tvorac ovog raunarskog sistema doli su na ideju da nae svakodnevno radno okruenje, dakle neku nau kancelariju "premeste" u raunar, ali tako da rad sa raunarom bude maksimalno pojednostavljen. Nas, prosene korisnike ne zanima kako raunar funkcionie, nemamo ambicija (barem za sada) da ga popravljamo, analiziramo ... Nama je potrebana njegova snaga i brzina da svoje poslovanje ubrzamo i olakamo, ali ne na takav nain da sebi jo vie oteamo korienje ve da relativno brzo ovladamo njegovim funkcijama. Upravo je to bio cilj prave armije strunjaka, ali ne samo programera i dizajnera , ve i psihologa i pedagoga, kao i ogromnog broja ispitanika koji su svojim savetima i odgovorima pomogli da se dobije trenutno najjednostavniji raunarski sistem, ali istovremeno i dovoljno moan da i napredniji korisnici nau u njemu kvalitetne alate. I tako se vraamo na sliku. ta uradimo kada ujutro doemo u svoju kancelariju ili radnu sobu? Sedamo za radni stol! Ovo to se vidi ispred nas na ekranu monitora jeste povrina naeg raunarskog radnog stola i zvaemo ga DESKTOP (radna povrina). OSNOVNI ELEMENTI DESKTOP-a

Strana
Na naem pravom pisaem stolu imamo olovke, sveske, knjige, telefon ... odnosno razliite predmete! Isto takve predmete imamo i na naem raunarskom pisaem stolu i oni su prikazani kao male sliice koje zovemo IKONAMA (ICONS)
IKONE su uvek prikazane u razliitim bojama i oblicima. Svaka ikona mora imati svoje ime koje se nalazi ispod nje. Na DESKTOP-u ne mogu postojati dve ikone sa istim imenima ali mogu postojati dve ikone sa istim sliicama!
Naravno, na vaem pravom pisaem stolu moete imati vei broj razliitih ili istih predmeta. Isto tako, i na ovom raunarskom pisaem stolu moemo imati veliki, praktino neogranien broj ikona. Ikone moemo dodavati, odnosno uklanjati ih kada nam vie nisu potrebne. Kako uzimate neki predmet na vaem stolu ? Pruite ruku i dohvatite ga! Kod raunara ne moete prstom "uzeti" neki predmet, ali zato je tu mi, jer njegova strelica ustvari predstavlja va "elektronski - raunarski" prst, odnosno ruku. Dakle, da bismo koristili ikone, moraemo se sluiti miem, uz pomo koga emo ikone AKTIVIRATI. Skroz dole na DESKTOP-u se nalazi jedna horizontalna traka na ijoj levoj strani pie START, dok na desnoj strani se nalazi digitalni asovnik.
Ova traka se zove TASKBAR i predstavlja neku vrste kontrolne table na kojoj emo moi videti razliite informacije neophodne prilikom rada sa raunarom. TASKBAR je uvek vidljiv i svakog trenutka uz pomo njega moemo aktivirati neki program, prei u drugi program ili ak i zavriti rad, odnosno ugasiti raunar.
TA NAM RAUNAR NUDI? Podsetimo se na trenutak odlaska u restoran. im sednemo dolazi konobar i donosi nam jelovnik, odnosno meni. A u tom jelovniku, odnosno meniju se nalazi Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs
Strana
spisak onoga to taj restoran nudi. Obino je taj spisak i podeljen u posebne kategorije: aperitivi, predjela, glavna jela, deserti ... Isti takav spisak, odnosno meni postoji u i raunaru. Samo to ovde umesto jela postoji spisak osnovnih fukcija i programa koje postoje u naem raunaru. Da bismo videli taj spisak, odnosno meni treba da pritisnemo taster START. Da pritisnemo? ime? Kako? Osvrnimo se malo po zidovima prostorije.Videemo tastere koje treba da pritisnemo pa da se upali ili ugasi svetlo. Pored tih tastera postoje jo i mnogi drugi. Na primer za interfon, za lift, za zvono ... Za sve njih je zajedniko da ih treba pritisnuti pa e se dogoditi ono to je fukcija tog tastera. I u raunaru postoje tasteri, od kojih je glavni, ili bolje da kaemo osnovni upravo taster START, a da bismo ga i pritisnuli potrebno je da uradimo sledee: 1. Strelicu mia postavimo na eljeni taster, bilo gde ali otprilike neka bude na sredini
Strelicu mia postavite otprilike na sredinu tastera!
2. Blago i bez pomeranja mia pritisnemo JEDNOM LEVO dugme na samom miu. Ovde moramo obratiti posebnu panju, jer ako pomerimo mia u trenutku pritiskanja da li levog ili desnog dugmeta neka sasvim druga funkcija e se aktivirati ili moda ni jedna. Ako primetimo da smo loe uhvatili mia, samo ga pustite i krenite ispoetka.
Ako smo sve dobro uradili ispred nas e se pojaviti sledea slika, a to ba i predstavlja spisak fukcija raunara, ili kako emo od sada zvati START MENI.

Strana
Tokom kursa emo se upoznati sa gotovo svim opcijama START MENIJA, ali one osnovne bi bile sledee: Prikazuje spisak svih programa koji odnosno koji su instalirani na na raunar postoje,
Uz pomo ove opcije (SEARCH = trai) moemo od raunara zatraiti da nam pronae neki podatak ili dokument koji smo zaboravili gde smo sklonili Zatreba li nam pomo (HELP) raunar e nam rado objasniti i opisati kako neku proceduru da uradimo. Ali za korienje ove opcije potrebno je aktivno znanje engleskog jezika! ta se sve nalazi u naem raunaru? (MY COMPUTER). Prikazuje spisak svi h ureaja za arhiviranje podataka u naem raunaru. Ovo su bile samo one najosnovnije funkcije, a kao to smo ve napomenuli tokom ovog i sledeih kurseva polako emo se upoznati i sa ostalim mogunostima naeg raunara. KORISNIKI PROGRAMI

Strana
Raunar sa operativnim sistemo sam po sebi jo nije dovoljan za korienje. Potrebni su nam razliiti programi, koji su podeljeni po svojoj nameni. Tako, na primer poznajemo programe za pisanje, programe za crtanje, za raunanje, za internet, raunarske igre ... Programi su izuzetno skupi. Neki put su i skuplji od samog raunara. Primera radi, poznati poslovni programski paket Microsoft Office XP (koji se izuava u nastavku ovog kursa) staje oko 1000$ dok jedan od popularnijih programa za projektovanje graevinskih objekata moe stajati i do 30.000$. Naravno nisu svi tako skupi, ali ipak predstavljaju znaajan izdatak. esto, nama korisnicima koji tek zapoinjemo rad sa raunarom, objektivno i nisu potrebni tako skupi programi. Ba iz tog razloga, unutar kue Microsoft korisnicima raunara koji nisu previe zahtevni po pitanju mogunosti nekih programa se nude programi koji se dobijaju zajedno sa operativnim sistemo. To su uglavnom pojednostavljene verzije popularnijih programa koji su odlini za upoznavanje sa osnovama rada, pa kada korisnik bude smatrao da je mu je potrebno neto kvalitetnije, tek tada prelazi na te , kompletnije i savrenije programe. Svi ti programi koji se dobijaju zajedno sa operativnim sistemo se nalaze unutar jedne posebne kategorije ACCESSORIES - dodaci. WORDPAD - program za pisanje PANT - program za crtanje CALCULATOR -program za raunanje NOTEPAD - mali notes WINDOWS EXPLORER - program za pregledanje sadraja raunara ... kao i mnogi drugi programi koje koristimo za prilagoavanje i odravanje radnog okruenja (SYSTEM TOOLS - sistemski alati), za zabavu (ENTERTAINMENT ), internet komunikaciju (COMMUNICATIONS), pa ak i za vrlo napredne mogunosti operativnog sistema koji omoguavaju da i hendikepirane osobe uspeno koriste raunar (ACCESSIBILITY). Da bi ste doli do ovog spiska dodataka (ACCESSORIES) uradite sledeu proceduru: 1. Pritisnemo taster START 2. Strelicu mia postavimo na opciju ALL PROGRAMS i pojavie se jedan novi meni 3. Na njemu strelicu mia postavite na opciju ACCESSORIES i pojavie se meni sa spiskom tih dodataka Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs
Strana
PROGRAM ZA OBRADU TEKSTA - WORDPAD Prvi program sa kojim emo se upoznati jeste program koji predstavlja pojednostavljenu verziju trenutno najkvalitetnijeg i najkompletnije programa za obradu teksta Microsoft WORD XP. Mada je on tema sledeeg kursa, ak i sa programom WORDPAD, odnosno sa njegovim osnovnim funcijama moemo kreirati kvalitetne dokumente. Pod obradom teksta ne podrazumevamo samo pisanje sadraja, ve i njegovo formatiranje. Pod formatiranjem teks ta podrazumevamo njegovo dodatno grafiko uobliavanje. Setite se samo koliko puta ste poeleli da i Vi kreirate zaista efekte, atraktivne i pre svega profesionalne dokumente, poslovna pisma , ugovore, raune ... Uz pomo raunara to zaista i postaje vrlo jednostavo! Da biste pokrenuli program WORDPAD uradite sledeu proceduru: 1. Pritisnemo taster START 2. Strelicu mia postavimo na opciju ALL PROGRAM i pojavie se jedan novi meni 3. Na njemu strelicu mia postavite na opciju ACCESSORIES i pojavie se meni sa spiskom tih dodataka 4. Na tom meniju strelicu mia postavite na program WORDPAD i tek sada pritisnite jednom levo dugme mia. Nakon par trenutaka, ispred Vas e se pojaviti i prvi program koji ste aktivirali pokrenuli. A ovaj pravougaonik koji se pojavio zovemo PROZOROM (WINDOWS). Dakle, svaki program je prikazan u obliku prozora. Eto kako je i sam operativni sistem dobio svoje ime! Prozori nekog programa u stvari predstavljaju otvorenu svesku na vaem stolu. U tu sveku moete pisati, odnosno po potrebi i brisati. Svesku moete slobodno pomerati po stolu, a kada vam vie ne treba, moete je zatvoriti i odloiti u fioku. Isto tako, moete pisati u prozor programa WORDPAD, brisati, prepravljati tekst, sauvati ga odnosno snimiti, a kada vam program vie ne treba, jednostavno ga zatvorite. Potpuno identino kao to bi ste uradili sa bilo kakvom sveskom ili notesom u vaoj kancelariji, samo to ovde moete i mnogo vie, ali i dalje vrlo jednostavno! IZGLED PROZORA PROGRAMA WORDPAD Mada su ovi programi razliitog tipa, ipak njihovi prozori su donekle slini. Da budemo malo precizniji, svaki prozor, bez obzira o kakvom se programu radi ima svojih zajednikih osobina.
Na ovoj plavoj traci uvek moete videti ime vaeg dokumenta! Svaki prozor ima svoja TRI tastera. Uvek se nalaze ovde u uvek im je ista funkcija!

Strana
10
OSNOVNE OPERACIJE SA PROZORIMA Pomeranje prozora Svaki prozor moemo slobodno pomerati po DESKTOP-u, bez obzira da li u tom prozoru postoji neki sadraj. 1. Strelicu mia postavimo bilo gde na gornju plavu traku prozora 2. Drei pritisnuto levo dugme mia pomeramo prozor 3. Pustimo levo dugme mia Ovu proceduru moemo ponavljati bilo kada nam je potrebno neki prozor pomeriti na neko drugo mesto.
Strelicu mia postavite bilo gde na plavu traku, ali preporuujemo da to bude otprilike na sredini!
Promena dimenzija prozora Svakom prozoru moemo bilo kada menjati dimenzije bez obzira na eventualni sadraj samog prozora. Proceduru promene dimenzija moemo po navljati praktino neogranien broj puta. 1. Strelicu mia postavimo na jednu od etiri stranica prozora tako da strelica promeni oblik u jedan od sledeih:
2. Drei pritisnuto levo dugme mia menjamo dimenzije Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs
Strana
11
3. Pustimo levo dugme mia
Obratite panju da strelicu morate postavite TANO na ivicu prozora, pa e tek tada strelica promeniti oblik!
Tasteri prozora Svaki prozor u svom gornjem desnom uglu ima tri tastera. Njih koristimo da prozor smanjimo, poveamo ili zatvorimo.
MINIMIZE (smanjivanje prozora) MAXIMIZE (poveavanje prozora) CLOSE (zatvaranje prozora)
To su bile dakle osnovne funkcije svih prozora, ali vratimo se sada samom programu WORDPAD. OBRADA TEKSTA UZ POMO RAUNARA Obrada teksta uz pomo raunara danas predstavlja jedan od najznaajnijh primena informatike u svim oblastima kako poslovnog tako i edukativnog ili bilo kog drugog vida korienja raunara. Pisaa maina (mehanika i elektro nska) je predstavljala veliki napredak u odnosu na pisanje rukom, ali je takoe i donela novi niz problema. Kako izmeniti ve napisani tekst? Kako za ispraviti? Kako postaviti neku sliku ili grafikon u tekst? Kako kombinovati razliite oblike slova? ... Sve te nedostatke je moderan raunar, opremljen posebnim programom za obradu teksta (takozvani TEKST PROCESORI TEXT PROCESSING) je ne samo ispravio, ve i nama, prosenim korisnicima omoguio da samostalno Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs
Strana
12
kreiramo gotovo bilo kakve dokumente, bez o bzira da li emo ih tampati, slati putem interneta ili u distribuirati u nekom drugom obliku. Program WORDPAD se dobija zajedno sa operativnim sistemo i kao to smo ve napomenuli, predstavlja oslabljenu verziju najkompletnijeg programa WORD2002 ili WORD-XP (XP je oznaka i najnovije verzije operativnog sistema i skraenica je od experience iskustvo). Podsetimo se malo izgleda prozora ovog programa i naravno da se upoznamo sa ostalim komponentama.
Sistem menia spisak svih naredbi TOOLBAR ploica sa alatima
FONT oblik i veliina slova, odnosno teksta koji piemo, veliina se izraava u DPI (taaka po inu)
Nain prikaza i nain poravnanja B bold (zadeblja) I italic (zakrivljen) U underline (podvuen)
Centralni deo prozora predstavlja radnju povrinu ili papir po kome piemo. na tom papiru moemo primetiti jednu malu vertikalnu crtu koja trepe! Nju zovemo KURSOR ili KURZOR ! Ona u stvari predstavlja pokaziva mesta gde e se pojaviti znak iji taster pritisnemo na tastaturi. im pritisnemo neki taster na onom mestu gde se kurzor nalazi e se taj znak pojaviti i kurzor e se automatski pomeriti jedno mesto u desno. Kada kurzor stigne do kraja reda isto tako automatski prelazi u sledei red.

Strana
13
KORIENJE TASTATURE Tastaturu raunara moemo grubo podeliti na tri dela: Centralni ili ALFANUMERIKI DEO Srednji ili NAVIGACIONI DEO Desni ili NUMERIKI DEO Centralni deo tastature se i najee koristi jer se na njemu nalaze slova i brojevi koje koristimo u naim tekstovima. Moemo primetiti da na nekim tasterima imamo i dva simbola, i to gornji i donji. Da bismo dobili donji simbol dovoljno je da pritisnemo taj taster. Ali ako elimo gornji, moramo DRATI PRITISNUT TASTER SHIFT (imamo dva, i na levoj i na desno strani svejedno je koji ete pritisnuti) i drugim prstom JEDNOM PRITISNUTI ELJENI TASTER. Na ekranu, odnosno na papiru dobiete gornji simbol tog tastera. Ista je situacija i sa brojevima. Same brojeve dobijamo direktnim pritiskom a njihove gornje simbole opet u kombinaciji sa tasterom SHIFT. Kada piemo neki tekst, slova e biti prikazana kao mala. Ako elimo koristiti velika slova ve pogaate opet drimo pritisnut taster SHIFT. Ako elite dui deo teksta pisati velikim slovima, pritisnite JEDNOM taster CAPS LOCK (nai ete ga na levoj strani centralnog dela tastature). Skroz desno u gornjem desnom uglu upalie se i njegova lampica. Sada e sva slova biti velika. Ova funcija se ne odnosi na brojeve i na njihove gornje simbole, kao i uopte ne utie na tastere sa duplim simbolima, ve samo na slova. Da biste iskljuili ovu funkciju, ponovo JEDNOM pritisnite taster CAPS LOCK, uverite se da je njegova lampica ugaena i vratili ste se na poetni oblik korienja tastature. Ako elite prei u sledei red, a prethodni se jo nije zavrio, pritisnite JEDNOM taster ENTER. Kurzor e se premestiti na poetak sledeeg reda. Koliko pute pritisnete ovaj taster, toliko novih redova e se kurzor pomeriti. Velika prednost obrade teksta uz pomo raunara jeste da pre samo tampanje moemo pregledati i ispraviti, odnosno na bilo koji nain izmeniti ve napisani tekst. Pod tim izmenama podrazumevamo i dopisivanje rei, reenica ili kompletnih pasusa, brisanje, dodavanje i spajanje drugih tesktova ... Jednom reju kompletna obrada teksta. Ako elimo neki deo teksta izmeniti, potrebno je da kurzor postavimo na ono mesto gde je nastala greka, izbriemo ili dopiemo tekst a zatim vratimo kurzor na kraj teksta. Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs
Strana
14
Za pomeranje kurzora po tekstu koristimo srednji deo tastature, odnosno tastere. Koliko puta ih pritisnemo, toliko mesta e se kurzor pomeriti u izabranom pravcu. Za brisanje teksta koristimo dva tastera: DELETE i BACKSPACE. Mada oba tastera koristimo za brisanje, nain njihove primene se razlikuje. Kada pritisnemo taster BACKSPACE, kurzor se pomera jedno mesto ULEVO briui znak koji se tamo nalazio. Ako ponovo pritisnemo taj taster, ponovo e se pomeriti za jedno mesto briui znak , i tako sve do kraja teksta . Taster DELETE takoe brie tekst ali u suprotnom smeru!
Pritiskom na taster BACKSPACE izbrisaete slovo O, zatim slovo M, pa slovo I ... Taster DELETE takoe brie tekst ali u suprotnom smeru. Kada ga pritisnete izbrisaete prvo prazno mesto izmeu rei ELIMO i BRISATI, nakon toga slovo B, pa slovo R ...
KURZOR morate postaviti na ono mesto gde elite brisati
U vaoj kancelariji kada elite odloiti neki dokument, stavite ga u fasciklu pa na policu ili u neku fioku. Ako ste dobro organizovali vae podatke, nee vam biti teko da nakon i dueg vremenskog perioda pronaete taj va odloeni dokument. Isto tako i u raunaru! Kada smo zavrili kreiranje teksta potrebno je da ga SNIMIMO, odnosno sauvamo. Tako snimljeni dokument uvek moemo ponovo pozvati, odnosno UITATI. Da bismo neki dokument snimili, potrebno je da mu damo neko IME. To ime dokumenta je obavezno, jer e po tom imenu na raunar da spremi taj dokument u neku od fioka (PANJA! Fioke e biti detaljno obraene na sledeem susretu). Iz te fioke moi emo taj dokument ponovo uitati , naravno pod uslovom da znamo njegovo ime pod kojim je snimljen. Za snimanje emo koristiti naredbu SAVE snimi, a za uitavanje naredbu OPEN otvori, uitaj. Za aktiviranje ovih naredbi, koristiemo TOOLBAR programa Wordpad. Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs
Strana
15
Naredbu OPEN koristimo za uitavanje dokumenata
Naredbu SAVE koristimo za snimanje dokumenata
Snimanje dokumenata - SAVE Kada smo napisali i ispravili na tekst potrebno je da ga snimimo! 1. Na TOOLBAR-u programa pritisnemo jednom taster za snimanje 2. Pojavie se jedan novi , takozvani DIJALOG PROZOR gde moramo naem dokumentu odrediti neko ime. To ime je proizvoljno, i naravno bilo bi poeljno da nas asocira na sadraj tog dokumenta.
Moemo primetiti da e Wordpad ve ponuditi neko ime, a to e biti DOCUMENT. Nama naravno to ime ne odgovara pa emo u beli pravougaonik upisati ime naeg dokumenta.
3. Na istom tom prozoru pritisnemo taster SAVE i dokument je snimljen
Taster SAVE se nalazi u donjem desnom uglu prozora za snimanje

Strana
16
Pogledajte gornju plavu traku prozora! Tamo e sada i pisati ime vaeg dokumenta. To je i siguran znak da ste dobro snimili.
Uitavanje dokumenata OPEN Procedura koja je suprotna od snimanja jeste uitavanje. Da biste neki dokument uitali, morate znati gde je snimljen (u koju fioku) i pod kojim imenom. 1. Na TOOLBAR-u programa pritisnemo jednom taster za uitavanje 2. Pojavie se novi, DIJALOG PROZOR gde moramo izabrati koji dokument elimo uitati. Moete primetiti da je dijalog prozor za uitavanje gotovo identian prozoru za snimanje, ali ete ih razlikovati uz pomo njihove gornje plave trake.
3. Na dijalog prozoru, odnosno u njegovom centralnom delu treba da pronaemo dokument koji elimo uitati. Strelicu mia postavite na njega i pritisnite jednom levo dugme. Ime tog dokumenta treba da se uokviri plavom bojom. 4. Na istom tom dijalog prozoru pritisnemo taster OPEN I evo, na dokument se pojavio! Sada, kada ga vidimo ispred sebe moemo rei da smo ga uitali. VEBA
1. Pokrenite program WORDPAD i u njemu napiite sledei tekst

Strana
17
EXPORT-IMPORT Neke od domaih firmi, ovaj put mislimo na dravne i privatne svoje delatnosti definiu kao EXPOR-IMPORT firme, odnosno bave se uvozom i izvozom raznih artikala. 2. Sada, ovaj tekst snimite pod imenom EXPORT-IMPORT 3. Nakon toga, naredbom NEW zaponite jedan novi prazan dokument 4. Sada, napiite sledei tekst UVOZ ROBE Takoe, mnoge firme se bave samo uvozom robe, odnosno artikala iroke potronje. Neke od njih snabdevaju robne kue ili prodavnice odnosno samousluge. 5. Sada, ovaj tekst snimite pod imenom IMPORT FIRME 6. Nakon toga, naredbom NEW zaponite jedan novi prazan dokument 7. Ako je sve u redu, ponovo u programu WORDPAD napiite sledei tekst PROGRAM ZA CRTANJE PAINT Videemo u nekim narednim susretima da u program WORDPAD moemo postaviti i neku sliku, fotografiju ili crte. Za kreiranje crtea koristiemo program PAINT. 8. Sada, ovaj dokument snimite pod imenom GRAFICKA PRIPREMA 9. Sada, vratite se u program WORDPAD i naredbom NEW zaponite jedan novi prazan dokument 10. Sada, naredbom OPEN uitajte dokument EXPORT-IMPORT 14. Sada, naredbom OPEN uitajte dokument IMPORT FIRME
Ovu vebu uradite par puta. Ne zaboravite - vreme predvieno za vebanje na kursu nije dovoljno. Morate izuzetno mnogo vebati! Ako nemate kod kue raunar ili nemate uslove za vebanje na radnom ili nekom drugom mestu, doite kod nas! Bilo kada moete vebati u kabinetima Mone College-a.

Strana
18
2. susret
UREENJE TEKSTA
UREENJE DOKUMENTA Uitani dokument moemo prema svojim potrebama slobodno menjati, i to ne samo tekst, ve i izgled naeg dokumenta. Neposredno iznad radne povrine, odnosno papira se nalazi poseban broj tastera naredbo uz pomo kojih moemo na tekst i formatirati.
Pritisnite ove tastere i dobiete spisak raspoloivih fonrova odnosno veliina. Ako elite neki od njih izabrati samo ga pritisnite!
Biranjem naina prikaza (zadebljan zakrivljen i podvuen) tekst koji piete moete prikazati na ta tri naina, ili ak koristiti njihove kombinacije!
Praktino da nema nikakvih ogranienja koliko puta emo menjati sve ove OSOBINE teksta, jer jedan dokument, bez obzira na njegov sadraj u sebi moe

Strana
19
imati vie razliitih fontova i veliina, a svi oni mogu biti prikazani na ta tri naina, odnosno uz pomo njihovih kombinacija: Mond College Mond College Mond College Mond College Mond College Mond College Mond College Mond College - obian tekst - zadebljan tekst - zakrivljen tekst - podvuen tekst - zadebljan i zakrivljen tekst - zadebljan i podvuen tekst - zakrivljen i podvuen tekst - zadebljan, zakrivljen i podvuen tekst
Kao to moemo videti, praktino nema nikakvih ogranienja u kreiranju vaeg dokumenta. Operativni sistem Windows XP se koristi u celom svetu i kao takav usebi ima podrku za sve svetske jezike in pisma. I na jezik se nalazi na tom spisku i to sa oba pisma, odnosno kao srpski-latinica (Serbian Latin) i srpski-irilica (SerbianCirrilic). Da biste koristili specifina slova u vaim tekstovima potrebno je da primetite u donjem desnom uglu vaeg ekrana mali plavi taster sa natpisom EN. Taj taster pokazuje trenutno aktivni jezik odnosno pismo vaeg raunara. Kada pritisnete taj taster pojavie se spisak trenutno postojeih jezika. Izaberite pritisnuti. EN sada koju ste prikazali morate koristiti sledei rasopored: eljeni jezik tako to ete ga Primetiete da umesto oznake je oznaka SR, ili ona oznaka izabrali. Naravno, da biste i u vaem tekstu naa slova
= ; = ' =[ =] =\
= ; = ' =[ =] =\ =w =q =x
Strana
Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs 20
Velika slova dobijamo u kombinaciji sa tasterom SHIFT.
NAPOMENA: Zbog nedostatka odgovarajuih standarda, prilikom korienja latininog odnosno irilinog rasporeda , tasteri Z i Y menjaju mesta !!!
Jedna od moda i najboljih osobina obrade teksta uz pomo raunara jeste u tome da napisani tekst moemo i naknadno menjati. Dakle, ako smo napisali tekst, ispravili ga ali nam ne odgovara , na primer, font ili veliina, nema potrebe da ga briemo, pa da ponovo piemo taj isti tekst. Te osobine (font, veliina, nain prikaza i nain poravnanja) moemo i naknadno izmeniti metodom OBELEAVANJA, odnosno SELEKTOVANJA! Da bismo neki deo teksta obeleili, potrebno je da uradimo sledeu proceduru: 1. Strelicu mia postavimo na kraj onog dela teksta koji elimo selektovati 2. Drei pritisnuto levo dugme PREVLAIMO strelicu mia preko teksta. im pustimo levo dugme, taj deo teksta e biti zacrnjen, odnosno selektovan ili obeleen.

Strana
21
Moramo obratiti panju da NE PRITISNEMO ni jedan taster na tastaturi, jer e se taj selektovani deo teksta izbrisati! 3. Sada moemo promeniti osobine (da se podsetimo, to su FONT, veliina, STIL i Nain poravnanja) 4. Kada smo zavrili sa izmenama strelicu mia postavimo na kraj teksta i pritisnemo jednom levo dugme da uklonimo obeleavanje Na ovaj nain smo naknadno izmenili izgled naeg teksta. Naravno, ovu proceduru moemo praktino neogranien broj puta ponavljati. Dakle, sada smo nauili kako i da promenimo izgled teksta. Vrlo je est sluaj kada uiatmo neki tekst i u njemu izvrimo odreene izmene. Ako bismo tada ponovo pritisnuli taster SAVE presnimili bismo prethodnu verziju teksta sa ovom novom, Odnosno, raunar bi jednostavno dosnimio razlike izmeu prethodne i ove nove verzije. Ali ta da radimo ako elimo SAUVATI i prethodnu verziju teksta, a takoe i novu? U takvim situacijama, moramo koristiti drugu naredbu za snimanje SAVE AS Naredbu SAVE AS (snimi kao ...) neemo videti na TOOLBAR-u meu ostalim tasterima, ve je moramo pronai u sistemu menija. Procedura za aktiviranje naredbe SAVE AS je sledea:
1. Pritisnemo taster FILE u sistemu menija 2. Pojavie se novi meni sa naredbama i na njemu pritisnemo naredbu SAVE AS
3. Sada e se pojaviti dijalog prozor za snimanje

Strana
22
4. Izbriemo stari naziv teksta i upiemo novi - pazimo da ne koristimo neki naziv koji ve moemo videti na spisku u centralnom delu dijalog prozora 5. Pritisnemo taster SAVE
VEBA
1. Pokrenite program WORDPAD i u njemu napiite sledei tekst EXPORT-IMPORT Neke od domaih firmi, ovaj put mislimo na dravne i privatne svoje delatnosti definiu kao EXPOR-IMPORT firme, odnosno bave se uvozom i izvozom raznih artikala. 2. Sada, ovaj tekst snimite pod imenom EXPORT-IMPORT 3. Nakon toga, naredbom NEW zaponite jedan novi prazan dokument 4. Sada, napiite sledei tekst UVOZ ROBE Takoe, mnoge firme se bave samo uvozom robe, odnosno artikala iroke potronje. Neke od njih snabdevaju robne kue ili prodavnice odnosno samousluge. 5. Sada, ovaj tekst snimite pod imenom IMPORT FIRME 6. Nakon toga, naredbom NEW zaponite jedan novi prazan dokument 7. Ako je sve u redu, ponovo u programu WORDPAD napiite sledei tekst PROGRAM ZA CRTANJE PAINT Videemo u nekim narednim susretima da u program WORDPAD moemo postaviti i neku sliku, fotografiju ili crte. Za kreiranje crtea koristiemo program PAINT. 8. Sada, ovaj dokument snimite pod imenom GRAFICKA PRIPREMA 9. Sada, vratite se u program WORDPAD i naredbom NEW zaponite jedan novi prazan dokument 10. Sada, naredbom OPEN uitajte dokument EXPORT-IMPORT

Strana
23
11. Na kraj tog dokumenta dopiite vae podatke, odnosno ime i prezime, adresu i telefonski broj. Koristite font VERDANA i veliinu 18. 12. Tako preureen dokument snimite naredbom SAVE AS pod imenom NOVI EXPORT-IMPORT 14. Sada, naredbom OPEN uitajte dokument IMPORT FIRME 15. Na kraj tog dokumenta dopiite vae podatke, odnosno ime i prezime, adresu i telefonski broj i neka sve bude napisano velikim slovima. Koristite font VERDANA i veliinu 18. 16. Tako preureen dokument snimite naredbom SAVE AS pod imenom NOVE IMPORT FIRME 17. Naredbom NEW zaponite jedan novi prazan dokument 18. Napiite tekst koji e u sebi imati sadraj tekstova EXPORT-IMPORT, IMPORT FIRME i GRAFICKA PRIPREMA. Tekst mora biti napisan na sledei nain: Prvo slovo svake reenice treba da bude napisano fontom Times New Roman i veliinom 18, a ostali deo teksta fontom TAHOMA i veliinom 12. 19. Ovako pripremljen dokument snimite pod imenom POSLOVNO PISMO 20. Vratite se u program WORDPAD i u njemu napravite raspored asova na sledei nain. U gornjem redu treba da budu ispisani dani u nedelji . Sa leve strane treba da budu ispisani brojevi asova (1. , 2. , 3. , ... do 7) Sa desne strane vreme poetka 7.30 8.20 9.15 10.05 10.55 11.45. 12.35 Sve ovo treba sa bude ispisano fontom TAHOMA i veliinom 16. Unutar rasporeda treba upisati same predmete i proizvoljno ih rasporediti, ali tako da zadovoljava sledei kriterijum. MATEMATIKA FIZIKA HEMIJA SRPSKI FIZIKO LIKOVNO 6 asova nedeljno 5 asova nedeljno 3 asa nedeljno 6 asova nedeljno 3 asa nedeljno 2 asa nedeljno
Predmeti treba da budu napisani latinicom, fontom Times New Roman i veliinom 12. Predmeti se mogu skraeno pisati, npr. MAT, FI, HEM ...
21. Ovako pripremljen dokument snimite pod imenom RASPORED ASOVA 22. Sada, pokrenite program WORDPAD i u njemu napiite sledei tekst Disketu moemo koristiti ne samo za arhiviranje podataka, ve i za prebacivanje podataka sa jednog raunara na drug

Strana
24
23.
Snimite ga pod imenom DISKETA
24.
Otvorite jedan novi prazan dokument ,promenite veliinu na 18 i nastavite
sa pisanjem sledeeg teksta: Iako je do uskrnjih praznika ostalo jo desetak dana, u subotickoj carinarnici se pripremaju za veci broj putnika na granicnim prelazima. Vec sada se zna da ce na granicnom prelazu Kelebija, ukoliko situacija naloi, moci da se obezbedi 6 ulaznih traka, plus traka za autobuse, a na Horgou pet ulaznih traka. 25.Snimite ga pod imenom PRAZNICI 26. Otvorite jedan novi prazan dokument , promenite font u VERDANA (WESTERN) i nastavite sa pisanjem sledeeg teksta: Zbog uvodjenja akciza na robu u Fri opovima, mnogi od njih su trenutno zatvorili vrata. Cene se formiraju u Interpedovim fri opovima , odnosno u bescarinskim prodavnicama na Horgokom prelazu. U Fri opu "FIK-MARKET Beograd", na horgokom granicnom prelazu su formirali nove cene. 27.Snimite ga pod imenom FREE-SHOP 25. Sada uitajte dokument DIS KETA , selektujete kompletan tekst i promenite mu font na TAHOMA i na veliinu 12. POZOVITE PREDAVAA 26. Sada uitajte dokument PRAZNICI, selektujete kompletan tekst i promenite mu font na ARIAL i na veliinu 12. POZOVITE PREDAVAA 27. Sada uitajte dokument FREE-SHOP, selektujete kompletan tekst i promenite mu font na TIMES NEW ROMAN i na veliinu 12.
POZOVITE PREDAVAA

Strana
25
3. susret
ORGANIZACIJA PODATAKA U RAUNARU
Prolog susreta smo nauili da na dokument snimimo i uitamo. Takoe i da ga izmenimo i ponovo snimimo. Vratimo se malo u nau pravu kancelariju! Nae dokumente,knjige, olovke, papire ... odlaemo, odnosno uvamo u fiokama. Fioke postoje ili u pisaem stolu ili umesto njih koristimo police u kancelarijskom ormanu. Ako smo dobro organizovali svoje podatke i ako naravno, imamo dovoljno raspoloivih fioka, moemo brzo i lako pronai neki podatak ili predmet kada nam je potreban. Isto tako i u raunaru postoje fioke samo ih zovemo FOLDER (fascikla ili direktorijum) a sve predmete koje drimo u fiokama zovemo F ILE (fajl). POJAM FOLDER I FILE Pod folderom podrazumevamo mesto gde drimo, odnosno uvamo nae podatke. Svaki folder mora imati svoje ime koje u odgovarajuim situacijama mora biti unikatno. Ime foldera je u stvari jedna nalepnica na naoj fascikli - fioci. Folder ustvari predstavlja fasciklu u naem ormanu. Unutar nekog foldera moe postojati njegov unutranji folder. Takav unutranji zovemo PODFOLDER. I on mora imati svoje ime. PREGLEDANJE SADRAJA RAUNARA Da bismo mogli pregledati sadraj naeg raunara, odnosno da vidimo koliko foldera imamo, gde se nalaze i ta ima u njima moramo koristiti jedan poseban program koji se dobija zajedno sa operativnim sistemom i zove se Windows Explorer ( Istraiva Windows-a). Pokretanje programa Windows Explorer 1. Pritisnemo taster START 2. Strelicu mia postavimo na ALL PROGRAMS 3. Strelicu mia postavimo na ACCESSORIES 4. Strelicu mia postavimo na WINDOWS EXPLORER Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs
Strana
26
i pritisnemo jednom levo dugme Nakon par trenutaka ispred nas e se pojaviti prozor programa Windows Explorer. Sam prozor moemo podeliti na dve strane levu i desnu. Na levoj strani moemo videti gde se nalaze nai folderi a na desnoj ta se u njima nalazi.
Na levoj strani treba da primetimo jednu malu ikonu MY COMPUTER Moj raunar. Ona predstavlja na raunar i da bismo i videli ta se u njemu nalazi, potrebno je da ga otvorimo! Da bi se i otvorio, potrebno je strelicu mia postaviti na njegov znak + a zatim pritisnuti levo dugme. Nakon toga , ispod ikone MY COMPUTER e se pojaviti par sivih kockica.
Te sive kockice zovemo DISKOVIMA i one predstavljaju neku vrstu ormana u naoj kancelariji. Svaki disk ima svoje ime ( Local Disk, DRUGI DISK ...) i svoju oznaku (A, C, D, E ...). Ime moemo menjati ali oznaku ne! Ako elimo videti ta se na nekom disku nalazi pritisnemo njegov znak + i pojavie se vei broj utih kockica. One predstavljaju FOLDERE. Neki od foldera imaju svoj znak +. Oni koji imaju u sebi sadre i najmanje jedan PODFOLDER. Pritiskom na znak + otvaramo, a na znak zatvaramo foldere odnosno diskove. Ako elimo i videti TA se nalazi u nekom folderu, potrebno je da pritisnemo SAM folder i na desnoj strani e se pojaviti njegov sadraj! Otvaranje jednog foldera automatski zatvara prethodni, tako da nije potrebno posebno ih zatvarati!

Strana
27
PRAVLJENJE FOLDERA 1. Na levoj strani strelicu mia postavimo na sivu kockicu onog diska u kome pravimo novi folder i pritisnemo jednom levo dugme. Njegov naziv i oznaka moraju da se uokvire plavom bojom. 2. Strelicu mia postavimo skroz gore u sistem menija na taster File i pritisnemo jednom levo dugme. 3. Strelicu mia postavimo na New a zatim na naredbu Folder i tek sada pritisnemo jednom levo dugme 4. Na desnoj strani e se pojaviti jedna nova uta kockica sa ponuenim nazivom New Folder. Taj naziv nam ne odgovara, i zato emo ga izbrisati uz pomo tastera Delete. 5. Upiemo novi naziv i na tastaturi pritisnemo Enter. Sada emo na levoj , ali isto tako i na desnoj strani videti novi folder. Pravljenje podfoldera: Pravljenje unutranjeg foldera (fascikle) je gotovo identino kao i prethodna lekcija, jedino se razlika moe videti kod take 1: 6. Na levoj strani strelicu mia postavimo na utu kockicu onog foldera u kome pravimo novi podfolder i pritisnemo jednom levo dugme. Njegov naziv i oznaka moraju da se uokvire plavom bojom. 7. Strelicu mia postavimo skroz gore u sistem menija na taster File i pritisnemo jednom levo dugme. 8. Strelicu mia postavimo na New a zatim na naredbu Folder i tek sada pritisnemo jednom levo dugme 9. Na desnoj strani e se pojaviti jedna nova uta kockica sa ponuenim nazivom New Folder. Taj naziv nam ne odgovara, i zato emo ga izbrisati uz pomo tastera Delete. 10. Upiemo novi naziv i na tastaturi pritisnemo Enter.
PROMENA IMENA FOLDERA

Strana
28
Pod proimenom imena podrazumevanmo da naoj fascikli "skinemo" staru nalepnicu i stavimo novu. Promena imena foldera ni na koji nain ne utie na njegov eventualni sadraj: 1. Na levoj strani strelicu mia postavimo na onaj folder ije ime elimo promeniti i pritisnemo jednom levo dugme. Njegov naziv treba da se uokviri plavom bojom. 2. Skroz gore u sistemu menija aktiviramo taster File. 3. Aktiviramo naredbu Rename. 4. Uz pomo Delete izbriemo stari naziv i upiemo novi. 5. Pritiskom na taster ENTER potvrujemo novi naziv Praktino nema nikakvih ogranienja koliko puta emo menjati imena folderima.
BRISANJE FOLDERA Ako nam neki folder vie ne treba, moemo ga izbrisati, ali moramo znati da e se njegovim brisanjem izbrisati i njegov kompletan sadraj. 1. Na levoj strani pritisnemo onaj folder koji elimo izbrisati 2. Na tastaturi pritisnemo taster DELETE 3. Pojavie se novi prozor gde e nas raunar pitati da li zaista elimo izbrisati taj folder i njegov kompletan sadraj baciti u kantu za otpatke. Ako nismo sigurni treba da pritisnemo taster NO, a ako jesmo onda taster YES.
Sreom, ti folderi nisu trajno izgubljeni, jer se nalaze u kanti za otpatke iz koje se mogu vratiti
SNIMANJE DOKUMENATA NA ODREENO MESTO

Strana
29
Kada smo zavrili kreiranje dokumenta, potrebno je da ga snimimo. Ve smo se upoznali sa naredbama SAVE i SAVE AS. Ali sada, kada ve postoje nai folderi, nije dovoljno samo dokumentu dati ime, ve moramo i da odredimo mesto gde elimo dokument snimiti. Postupak je sledei: 1. Aktiviramo meni FILE 2. Pritisnemo naredbu SAVE AS... 3. Pojavie se dijalog prozor za snimanje
4. Sada moramo pronai folder u koji elimo snimiti na dokument. Da bismo i to uradili moramo pritisnuti mali taster sa crnom strelicom da dobijemo spisak svih diskova u naem raunaru. 5. Pojavie se spisak svih diskova i kliknemo na onaj disk gde se na dokument nalazi
6. U centralnom delu prozora e se pojaviti spisak foldera koji se nalaze na tom disku.

Strana
30
Kada pronaemo eljeni dva puta brzo kliknemo na njega da bismo ga otvorili. Na isti nain moemo i eventualni podfolder otvoriti. Foldere otvaramo sve dotle dok u gornjem belom pravougaoniku ne vidimo ime foldera u koji snimamo
7. Sada naem dokumentu treba da damo ime. Postupak je identian kao i kod prethodne lekcije za snimanje, odnosno potrebno je da kliknemo unutar belog pravougaonika i da izbriemo ponueni naziv. 8. Upiemo eljeni naziv i pritisnemo taster SAVE Ako na gornjoj plavoj traci vidimo ime naeg dokumenta, znai da smo ga dobro snimili. Ali taj podatak nam nije dovoljan da bismo znali da je i snimljen na dobro mesto. Ako elimo proveriti i mesto snimanja potrebno je da koristimo program WINDOWS EXPLORER i lekciju Pregledanje sadraja raunara (strana xx), jer je potrebno da pogledamo sadraj tog foldera u koji snimamo dokument. Da biste pogledali sadraj nekog foldera, morate ga otvoriti tako to pritisnete njegov taster +, a zatim kliknete na njegovu utu kockicu. Naravno, isto kao i kod snimanja, na dokument moemo i uitati iz tano odreenog foldera. Postupak uitavanja je identian ( strana 18) uz napomenu da je potrebno pronai i otvoriti odgovarajue foldere ( take 4,5 i 6 lekcije SNIMANJE DOKUMENTA NA ODREENO MESTO Strana xx).
VEBA

Strana
31
1. U programu Windows Explorer napravite sledeu emu foldera
Obratite panju da ORMAN predstavlja va disk C i stoga ga ne treba praviti
2. Sada, naredbom RENAME promenite imena folderima, tako da izgledaju na sledei nain
3. Sada , naredbom DELETE izbriite folder MOJI PODACI
4. Takoe u programu WINDOWS EXPLORER napravite sledeu emu foldera
5. Sada, preuredite emu foldera, tako da izgleda na sledei nain

Strana
32
6. Naredbom DELETE izbriite folder MOJI DOKUMENTI 7. U programu Windows Explorer napravite sledeu emu foldera
8. Sada, pokrenite program WORDPAD i u njemu napiite sledei tekst Mada je program WORDPAD dosta skromnih mogunosti, ak i njemu moemo kreirati vrlo lepe dokumente. 9. Naredbom SAVE AS snimite ovaj tekst u folder MESECI POSLOVNI PODACI na C disku, pod imenom UVOD 10. U programu WORDPAD naredbom NEW zaponite jedan novi prazan dokument 11. Sada napite sledei tekst Videemo u nekim narednim susretima da u program WORDPAD moemo postaviti i neku sliku, fotografiju ili crte. Za kreiranje crtea koristiemo program PAINT. 12. Naredbom SAVE AS snimite ovaj tekst u PODACI na C disku, pod imenom GRAFIKA folder MESECNI POSLOVNI
13.
U programu WORDPAD naredbom NEW zaponite jedan novi prazan dokument 14. Sada napiite sledei tekst
Takoe, na dokumenti moemo i tampati, ali samo pod uslovom da posedujemo tampa. Na narednim susretima emo se upoznati sa tampanjem dokumenata. 15. Naredbom SAVE AS snimite ovaj tekst u folder MESECI POSLOVNI PODACI na C disku, pod imenom STAMPANJE

Strana
33
16.
Sada zatvorite program WORDPAD
17. Pokrenite program WINDOWS EXPLORER i pogledajte ta se nalazi u folderu MESECNI POSLOVNI PODACI . Treba da vidite tri fajla, kao na slici.
4. susret
ARHIVIRANJE I RAZMENA PODATAKA IZMEU DVA ILI VIE RAUNARA DISKETA

Strana
34
Disketa predstavlja medijum za privremeno arhiviranje podataka, kao i za prebacivanje podataka sa jednog raunara na drugi. Disketa se koristi ve vie od 20 godina, ali jednostavnost upotrebe dovelo je do injenice da i danas ima svoju primenu, ak i u najmodernijim raunarima. Disketa pripada grupi MAGNETNIH medija, kao to su video ili audio kaseta. Kao takva, moramo paziti da se disketa ne ostavlja blizu jakih izvora elektromagnetnih zraenja jer e se njen sadraj otetiti. Rad sa disketom je gotovo identian kao i sa C diskom, s tom ra zlikom da umesto C diska koristimo disk sa oznakom A . Primetiete da se pored oznake A nalazi i njen naziv FLOPPY 31/2 Floppy je i popularniji naziv za disketu i u nekom slobodnijem prevodu bi znailo "savitljiv". To ime potie od prethodne generacije d isketa (formata 51/4 ina) koja se nije nalazila u takvom plastinom "oklopu" ve je bila kako joj i ime kae savitljiva. Kapacitet diskete je 1.44 Mb (Mega-bajta). Primera radi, prikazujemo odnose mernih veliina podataka u raunaru: 1024 Kb (Kilo-bajta) = 1 Mb 1024 Mb = 1 Gb (Giga-bajta) Upravo ovi podaci e nam biti potrebni da ustanovimo koliko mesta ima slobodno na disketi, odnosno da li fajl ili folder koji kopiramo na disketu moe da se prekopira. Slino kao i kod video odnosno audio kasete, i kod diskete poznajemo dva reima rada.
REIMI RADA DISKETE SLOBODNI REIM Disketa se nalazi u slobodnom reimu rada kada je desni kvadrat ZATVOREN. Tada moemo preuzimati podatke sa diskete, ali i snimati na nju, odnosno na bilo koji nain modifikovati njen sadraj. ZATIENI REIM Disketa se nalazi u zatienom reimu rada kada je desni kvadrat OTVOREN. Tada moemo preuzimati podatke sa diskete, ali NE MOEMO i snimati na nju, odnosno ne moemo menjati njen sadraj, tj. NE moemo brisati sa nje, s nimati na nju, praviti foldere na njoj, menjati imena ... Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs
Strana
35
UVEK PRE STAVLJANJA DISKETE U DISKETNI UREAJ PROVERITE U KOM REIMU RADA SE NALAZI!
PREGLEDANJE SADRAJA DISKETE Kada disketu stavimo u disketni ureaj potrebno je da pregledamo njen sadraj. Najlaki nain jeste da pokrenemo program WINDOWS EXPLORER i na gotovo identian nain kao to smo pregledali sadraj diska C otvorimo ikonu MY COMPUTER i sada, za razliku od diska C pritisnemo znak + kod diska A, odnosno kliknemo na sivu kockicu 3 Floppy. Na desnoj strani e se i pojaviti sadraj diskete. Ako elimo neto snimati na disketu, procedura je identina, samo umesto diska C koristimo disk A. Takoe i za uitavanje.
Za pravljenje foldera na disketi, procedura je identina, samo umesto diska C koristimo disk A
KOPIRANJE PODATAKA SA I NA DISKETU Da bismo neki podatak kopirali na disketu, potrebno je da proverimo da li na disketi ima dovoljno slobodnog prostora. Postupak za proveru je sledei: 1. Stavimo disketu u disketni ureaj 2. Pritisnemo taster START i pokrenemo program WINDOWS EXPLORER 3. Na levoj strani pritisnemo MY COMPUTER a zatim strelicu mia postavimo na oznaku FLOPPY i pritisnemo jednom DESNO dugme 4. Pojavie se meni sa naredbama kliknemo na naredbu PROPERTIES (osobine)

Strana
36
5. Pojavie se novi prozor na kome moemo videti koliko jo slobodnog prostora ima na disketi
6. Pritisnemo taster OK Na identian nain proveramavo i veliinu foldera koji elimo prekopirati na disketu 1. Pokrenemo WINDOWS EXPLORER 2. Pronaemo i otvorimo onaj folder iju veliinu proveravamo 3. Strelicu mia postavimo na njega i pritisnemo jednom DESNO dugme 4. Izaberemo naredbu PROPERTIES i ponovo emo videti veliinu tog foldera
KOPIRANJE FAJLOVA I FOLDERA NA DISKETU 1. Pronaemo u WINDOWS EXPLORER-U onaj fajl ili folder koji kopiramo 2. Strelicu mia postavimo na njega i pritisnemo jednom DESNO dugme 3. Izaberemo naredbu SEND TO FLOPPY i postupak kopiranja je zapoeo
Druga metoda za kopiranje fajlova i foldera na disketu jeste METODA PREVLAENJA Ovu metodu preporuujemo iskusnijim korisnicima, odnosno onima koji su ve znaajno ovladali upotrebom mia. Ova metoda je ujedno i najbra za kopiranje na disketu, ali i sa diskete na C disk.
1. U programu Windows Explorer napravite sledeu emu foldera na disketi

Strana
37
Nakon toga , na C disku napravite folder PODACI ZA DISKETU.

2. Sada, pokrenite program WORDPAD i u njemu napiite sledei tekst
Disketu moemo koristiti ne samo za arhiviranje podataka, ve i za prebacivanje podataka sa jednog raunara na drugi.
3. Naredbom SAVE AS snimite ovaj tekst u folder PODACI ZA DISKETU pod imenom PISMO ZA PARTNERA i zatvorite program WORDPAD 4. Ponovo pokrenite program WORDPAD I u njemu kreirajte slede i tekst:
Iako je do uskrnjih praznika ostalo jo desetak dana, u subotickoj carinarnici se pripremaju za veci broj putnika na granicnim prelazima. 5. Ovaj tekst snimite naredbom SAVE AS pod imenom VESTI u folder PODACI ZA DISKETU. 6. Naredbom NEW zaponite jedan novi dokument 7. Napiite sledei tekst Zbog uvodjenja akciza na robu u Fri opovima, mnogi od njih su trenutno zatvorili vrata. Cene se formiraju u Interpedovim fri opovima, odnosno u bescarinskim prodavnicama na Horgokom prelazu. 8. Ovaj tekst snimite naredbom SAVE AS pod imenom FREE SHOPu folder PODACI ZA DISKETU 9. Pokrenite program WINDOWS EXPLORER i prekopirajte folder PODACI ZA DISKETU na Floppy disketu A:

Strana
38
10. Izvadite disketu iz ureaja, prebacite je u zatieni reim rada i pozovite predavaa.
5. susret
PROGRAM ZA CRTANJE I GRAFIKU OBRADU PAINT
GRAFIKI PROGRAMI Obrada slika predstavlja jednu od najatraktivnijih primena modernih raunara. Koliko puta ste se divili prelepim predelima ili fantastinim specijalnim efektima u razliitim nauno-popularnim emisijama ili filmovima. Za sve to je zasluan raunar. Postoje mnogi programi za grafiku obradu ili za samo crtanje. Program PAINT se dobija zajedno sa operativnim sistemom i predstavlja dobar uvod u jednu sasvim posebnu oblast informatike.

Strana
39
Radna povrina programa PAINT se sastoji od naravno papira po kome crtamo, palete boja i alata.
Alati programa PAINT. Uz pomo njih kreiramo crtee.
Paleta raspoloivih boja. Obratite panju da se trenutno aktivna boja uvek pojavljuje skroz levo
Ako je papir vei nego to sam program moe da ga prikae pojavie se KLIZAI na donjoj i desnoj strani. Pritiskanjem njihovih tastera moemo pregledati kompletan papir po kom e crtamo.
ALATI PROGRAMA PAINT
Proizvoljno isecanje Gumica Pipeta Olovka Sprej Prava linija
16
15
Pravougaono isecanje Kantica Lupa etkica TEXT Kriva linija
13
14
12
11
10

5 6
Strana
40
Na ovom mestu moemo videti opcije pojedinih alata, odnosno njihove naine prikaza
PREBACIVANJE SLIKE IZ PROGRAMA PAINT U PROGRAM WORDPAD Na dokument moemo na vrlo jednostavan nain obogatiti nekom slikom iz programa PAINT korienjem posebne COPY PASTE metode. Ta metoda nam omoguava da pojedine elemente iz jednog programa pomou posebne memorije raunara CLIPBOARD (oglasna tabla) premestimo u neki sasvim drugi program. 1. U programu WORDPAD napiemo tekst 2. Pokrenemo i preemo u program PAINT i nacrtamo sliku 3. U programu PAINT koristei alate 15 ili 16 iseemo deo slike koji elimo premestiti 4. Pritisnemo EDIT meni 5. Izaberemo naredbu COPY na prvi pogled se nita nije dogodilo ali je raunar
memorisao iseeni deo slike; ta slika e se tamo nalaziti sve dotle dok sa naredbom COPY neki drugi objekat memoriemo ili iskljuimo raunar
6. Preemo u program WORDPAD i kurzor postavimo na ono mesto gde elimo da se slika pojavi Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs
Strana
41
7. Sada u programu WORDPAD pritisnemo taster EDIT u sistemu menija 8. Izaberemo naredbu PASTE (ulepi) 9. Slika e se pojaviti zajedno sa svojim okvirom 10. Kliknemo bilo gde pored slike i okvir e nestati Sada, kada je slika u naem tekstu moemo je po potrebi smanjiti ili poveati. 1. Kliknemo na sliku 2. Strelicu mia postavimo na jednu od kontrolnih taaka i drei pritisnuto levo dugme menjamo dimenzije 3. Kliknemo bilo gde pored slike da nestane okvir Da bismo sliku uklonili iz naeg teksta dovoljno je da kliknemoi na nju i da na tastaturi pritisnemo taster DELETE.
6. susret
Izrada preica (SHORTCUT) i korienje kante za otpatke (RECYCLE BIN)
NAPREDNE TEHNIKE OPRERATIVNOG SISTEMA - PREICE (SHORTCUT) Preice predstavljaju niz razliitih funkcija objedinjenih unutar jedne ikone na desktopu. Aktiviranjem te ikone izvrie se taj memorisani niz procedura. Najea primena ikone - preice jeste njeno kreiranje za neki dokument - tekst. Aktiviranjem takve preice automatski e se pokrenuti program u kojem je tekst nastao (WordPad ili Word) i taj sam dokument e se automatski uitati:
1. Uverimo se da su svi prozori ili sputeni ili zatvoreni tako da imamo prazan desktop ispred sebe. 2. Strelicu mia postavimo bilo gde na praznu povrinu i pritisnemo jednom desno dugme. 3. Strelicu mia postavimo na opciju New.

Strana
42
4. Strelicu mia postavimo na naredbu Shortcut i pritisnemo jednom levo dugme mia. 5. Aktiviramo taster Browse (pregledaj, pretrai) i pritisnemo levo dugme mia. 6. Na identian nain kao i kod uitavanja pronaemo na folder (podfolder) i otovorimo ga. 7. U donjem delu prozora opciju Programs promenimo na All Files i pojavie se na dokument. 8. Strelicu mia postavimo na njega i pritisnemo jednom levo dugme mia. 9. Aktiviramo taster Open. 10. Upiemo ime preice i pritisnemo Next 11. Finish.
KANTA ZA OTPATKE (RECYCLE BYN) Fajlove i foldere koje briemo jo uvek moemo po potrebi vratiti jer nisu trajno izgubljeni poto se nalaze u kanti za otpatke (Recycle Byn). Kanta za otpatke predstavlja jedan posebni sigurnosni mehanizam u kome se uvaju svi izbrisani podaci. Po potrebi te podatke moemo vratiti a ako nam sigurno ne trebaju kantu moemo isprazniti. Podaci koji su iz kante izbrisani vie se ne mogu vratiti.
Vraanje podataka iz kante za otpatke: 1. Aktiviramo kantu za otpatke (Recycle Bin) - kliknemo na nju levim dugmetom mia i pritisnemo Enter. 2. U prozoru kante za otpatke pronaemo folder ili dokument koji elimo vratiti. 3. Strelicu mia postavimo na traeni fajl ili folder i pritisnemo jednom desno dugme mia. 4. Aktiviramo naredbu Restore. 5. Zatvorimo prozor kante za otpatke. PRANJENJE KANTE ZA OTPATKE Moramo voditi rauna da pranjenjem kante za otpatke te podatke vie ne moemo vratiti: 1. Strelicu mia postavimo na kantu za otpatke i pritisnemo jednom desno dugme. 2. Aktiviramo naredbu Empty Recycle Bin (isprazni kantu). 3. Raunar e nas ponovo upozoriti da li kantu elimo isprazniti. Ako smo sigurni da nam ti podaci vie ne trebaju, aktiviramo taster Yes.

Strana
43
7. susret
INTERNET
INTERNET EXPLORER Da bi smo pristupili nekoj adresi na Internetu potrebno je da koristimo jedan od Internet brauzera (browsera). To su programi namenjeni istraivanju, tj. pronalaenju razliitih lokacija. Pokretanje programa: Start Programs Internet explorer Internet adresa se sastoji iz 3 dela: 1. www. (3 x w) 2. ime ili naziv odreene Internet lokacije (u okviru njega mogu da se koriste i razni karakteri: crtice (-), take itd. 3. nastavak adrese . (taka) com.org.gov.co.yu Internet pretraivai su posebne lokacije na Internetu namenjene to brem pronalaenju eljenog sadraja: www.yahoo.com www.google.com www.altavista.com www.goto.com Domai pretraivai su: www.krstarica.com www.pretrazivac.com www.yu.com Upiemo re koju traimo i pritisnemo Enter.

Strana
44
PREUZIMANJE PODATAKA SA INTERNETA Nakon to smo pronali eljeni podatak moemo ga preuzeti -snimiti sa Interneta u neki folder. Preuzimanje slike sa Interneta 1. 2. 3. 4. Uz pomo Internet explorera ili slinog pronaemo traeni podatak Strelicu mia postavimo na sliku i pritisnemo jednom desno dugme Aktiviramo naredbu Save Picture As Pojavie se novi prozor gde po potrebi moemo izmeniti ime slike a zatim aktiviramo taster Save.
PRETRAIVANJE PODATAKA NA INTERNETU www.google.com Pretraiva google je trenutno najkvalitetniji, jer u sebi sadri vie od milijardu Internet strani ca, a napredni sistem pretraivanja omoguava da izuzetno brzo doemo do eljenog podatka odnosno osobe.

Strana
45
8. susret
Slanje i primanje elektronske pote e-mail
Outlook express Program Outlook express koristimo za slanje i primanje e-mail (elektronskih poruka). Takoe u ovom programu moemo kreirati i jednostavniji adresar a zajedno sa naim porukama moemo slati i primati i nae dokumente i fajlove uopte. e-mail elektronik mail elektronska pota elektronska adresa 1. 2. 3. User name (korisniko ime) @ (et) domen (ime ili oznaka provajdera sa eventualnom oznakom zemlje iz koje potie: a) Eunet.yu b) Tippnet.co.yu c) Ptt.yu d) Yunord.net e) Mondcollege.com petarp@eunet.yu jovanz@ptt.yu markon@tipnet.co office@mond college.com IZGLED PROZORA PROGRAMA Prozor programa moemo podeliti na 3 dela:

Strana
46
folders (folderi) Inbox - primljene poruke Outbox - poruke spremne za slanje Sent Items - poslate poruke Deleted Items - izbrisane poruke Drafts - nezavrene poruke Contacts (adresa) Unutar ove opcije moemo upisati osnovne (poznate) podatke o prijateljima, partnerima.
SLANJE PORUKA: 1. Aktiviramo taster New Mail (nova poruka) 2. Pojavie se novi prozor gde treba da upiemo sledee podatke: To: (adresa primaoca), Cc: - Carbon Copy (adrese onih primaoca kojima takoe aljemo poruke), Subject: - tema (naslov poruke) 3. Na istom prozoru kursor premestimo u centralni deo i koristei bilo koji font, veliinu, boju, jezik ili pismo napiemo poruku. 4. Ako elimo sa naom porukom poslati i neki fajl, aktiviramo taster Attach (ata-spajalica). Pojavie se novi prozor vrlo slian prozoru za uitavanje. Potrebno je da pronaemo na dokument, kliknemo na njega, a zatim na taster Attach. 5. Aktiviramo taster Send (poalji).

Strana
47
Tabelarni prorauni - Microsoft EXCEL XP

Program Excel XP predstavlja jedan od najznaajnijih programa ovog pa keta. Uz pomo njega kreiramo tabele i dijagrame. Tabele u programu Excel su organizovane tako da omogue dinaminu razmenu podataka kako unutra programa Excel, tako i izmeu njega i ostalih programa ovog paketa. Pod dinaminom razmenom podrazumevamo da e promena podataka u tabeli rezultovati promenom nekog drugog podatka ili promenom izgleda dijagrama. Pokretanje programa: Start Programs Microsoft Excel Izgled radne povrine Radna povrina programa Excel se sastoji iz jedne radne sveske Book i najmanje 3 radna lista Sheet . Pored standardnog sistema menija neposredno iznad radne povrine moemo videti 2 bela pravougaonika. U prvom od njih (manjem) moemo videti koordinatu pokazivaa, a u drugom eventualne formule, odnosno sadraje samih elija (Cell). Sama radna povrina se sastoji iz velikog broja pravougaonika koje zovemo elijama. U njih emo upisivati podatke, odnosno prikazivati rezultate.

Strana
48
Kreiranje tabele Postavljanjem pokazivaa na eljenu eliju i koristei bilo koji font, veliinu ili boju upisujemo podatke i na taj nain kreiramo tabelu.
Pokaziva Formatiranje tabele Nakon kreiranja same tabele predlae se da odreene logine celine vizuelno na razliite naine formatiramo. Selektovanjem niza elija moemo promeniti boju s ame elije - Fill color (kantica), kao i boju teksta - Font color . Po potrebi moemo promeniti sam font, oblik slova kao i njegovu veliinu.

Strana
49
FILL COLOR bojenje elije
FONT COLOR bojenje teksta
Upisivanje formula Nakon kreiranja i formatiranja tabele u odreene elije upisujemo formule. Neku formulu moemo sami kreirati u zavisnosti od potreba. Da bi neka formula bila ispravna moramo potovati odreene zakonitosti. Tako napr. formule mogu na sledei nain izgledati: =D10+F11-G12 =G1*F11+A21 =A17/G15 Kao to smo videli svaka formula mora poeti sa znakom =, a zatim slede oznake: koordinate elija i same raunske operacije. Neka formula moe da se sastoji iz kombinacije koordinata i konstantnih brojeva:

Strana
50
=A15+150-G17 =45/A11 =3.21+H11 Decimalne brojeve prikazujemo sa takom (kod brojeva). Odreivanje tipa podataka Ve smo napomenuli da se preporuuje vizuelno formatiranje odreenih loginih celina tabela. Da bi smo jo preciznije prikazali nae podatke, moemo, a u nekim situacijama i moramo tano odrediti njihov tip. Napr. kod neke kolone elimo pored numerike vrednosti upisati i oznaku monete. Ako emo oznaku novane jedinice sami upisati vie neemo moi tu kolonu koristiti u proraunima. Zato moramo u takvim situacijama unutar programa Excel definisati tip podatka. Promena tipa podatka 1. 2. 3. 4. Selektujemo kolonu kojoj elimo promeniti tip podatka Aktiviramo meni Format Aktiviramo naredbu Cells (elije) Pojavie se novi prozor na kome treba da izaberemo jedan od ponuenih tipova podataka: a) General - osnovni tip podatka bez posebnih uslova formatiranja b) Number - numeriki tip podatka sa definisanim brojem decimala i prikazom negativnog broja c) Currency (moneta) - isto kao Number tip podatka uz oznaku eljene monete d) Date (datum) e) Time (vreme) Aktiviramo taster OK
5.

Strana
51
Grafikoni - dijagrami Kao to smo ve mogli videti odreene logine celine neke tabele preporuljivo je razdvojiti razliitim bojama. Takvo razdvajanje nam pomae u pregledanju, odnosno analiziranju podataka. Ipak kod veeg broja numerikih podataka mnogo je lake ako ih i vizuelno - grafiki moemo predstaviti. U takvim situacijama koristimo, odnosno kreiramo dijagrame - grafikone.
Kreiranje dijagrama 1. Selektujemo one kolone tabele koje elimo da uestvuju u kreiranju dijagrama 2. Aktiviramo taster za kreiranje dijagrama
3. Na novom prozoru treba da izaberemo tip dijagrama i njegovu vrstu 4. Da bi smo i videli kako e novi dijagram izgledati, drimo pritisnut taster Press and Hold to View Sample (pritisni da vidi primer) 5. Aktiviramo taster Next 6. Sada kao sledei korak treba da odredimo da li e podaci koji uestvuju u kreiranju dijagrama biti poreani u kolone (Columns) ili u redove (Rows) 7. Next 8. Kao sledei korak moemo po potrebi samom dijagramu, kao i odreenim osama dodeliti proizvoljne oznake 9. Next 10. Kao poslednji korak treba da odredimo da li e se na dijagram pojaviti na ovoj radnoj listi kao poseban objekat (As object in) ili e se pojaviti kao jedan veliki dijagram na posebnoj novoj radnoj listi (As New Sheet)

Strana
52
11. Finish
Napomena: Ako elimo selektovati ne susedne kolone prilikom obeleavanja moramo drati pritisnut taster Ctrl (kontrol). Pokretanje opcije autofill (automatska popuna) Posebno interesantn opcija programa EXCEL jeste AUTOFILL - automatsko popunjavanje elija. Njena primena se ogleda u procesu kreiranja tabele, kada j e potrebno vei (proizvoljni) broj elija popuniti sa takvim nizom podataka koji se po nekom logikom redosledu nastavlja. Na primer: 1,2,3,4 ... ili Ponedeljak, Utorak, Sreda, ... Postoje ve definisane liste za automatsko popunjavanje ali takoe moemo i sami kreirati svoje. 1. U paleti alata kliknemo na Tools 2. Nakon toga na Options - na novootvorenom prozoru biramo podopciju Custom lists 3. Miem kliknemo u dijalog List Entries 4. Vrimo unos elemenata niza razdvajajui ih sa tasterom Enter 5. Kada je eljeni unos unet kliknemo na opciju Add (dodaj). Ukoliko smo operaciju proanalizirali na listi. Sa leve strane Custom lists, pojavie se uneti niz 6. Kliknemo na OK Sada, u bilo koju eliju upiite prvu oznaku iz tog niza, a zatim strelicu mia postavite u DONJI DESNI UGAO te elije.

Strana
53
Drei pritisnuto levo dugme povlaite strelicu preko praznih elija i te elije e se popunjavati sa podacima iz vae liste.
Brisanje niza
Na listi sa leve strane selektujemo niz koji elimo da obriemo. Kliknemo na opciju Delete.
Dodavanje kolona 1. Selektujemo kolonu ispred koje treba dodati novu kolonu, 2. Kliknemo na desni taster mia, 3. Biramo opciju Insert. Brisanje kolone 1. Selektujemo kolonu koju elimo da uklonimo, 2. Pritisnemo desni taster mia, 3. Delete. Ubacivanje i brisanje redova izvodi se na identian nain kao i kolone. Izvedene tabele ove tabele sakrivaju kada nije mogue u jednoj tabeli izvriti sortiranje po nekoliko

Strana
54
kriterijuma. Svaka kolona se izvodi kao zasebna tabela. Korienjem Copy -Paste metode. Sortiranje 1. Selektujemo delove tabele koje elimo da sortiramo, 2. Kliknemo na opciju Data-Sort, 3. U novom otvorenom dijalogu prozora biramo u odnosu na koju kolonu elimo da izvrimo sortiranje, 4. Biramo da li elimo da sortiranje vrimo u odnosu na rastui (Ascending) ili opadajui (Descending), 5. OK.
Filtriranje podataka Ukoliko elimo da brzo doemo do nekog vanog podatka koristimo filtriranje tabele. To izvodimo na sledei nain: 1. Kliknemo na bilo koju eliju u okviru tabele, 2. Selektujemo opciju Data-Filter I u okviru nje Autofilter, 3. Vrimo filtriranje eljenih kolona u odnosu na neki kriterijum kada kliknemo na malu strelicu u desnom delu elije. Vraanje na pregled cele tabele: Kliknemo na opciju Data-Filter-Autofilter i vraamo se u prvobitni prikaz tabele.
DINAMIKA RAZMENA PODATAKA Izmeu elemenata programskog apketa Office postoji vrlo visoku stepen integracije, odnosno razmene podataka. Ve smo na prethodnim primerima videli na koji nain moemo premestiti tabelu iz programa EXCEL u p rogram WORD. Ali ta e se dogoditi ako se podatak u tabeli EXCEL -a promeni. Da li treba i tu tabelu u progreamu WORD izmeniti ? Na prvi pogled da, ali ... Umesto toga moramo ostvariti DINAMIKU VEZU izmeu objekata tih aplikacija. 1. Kreiramo objekat-tabgelu koju elimo premestiti (Word, EXCEL, Powerpoint ... ) 2. Selektujemo ga i izaberemo naredbu COPY 3. Preemo u onaj program gde elimo da se taj objekat pojavit 4. Izaberemo naredbu PASTE SPECIAL (specijalna veza) 5. Pojavie se novi prozor gde treba da izaberemo naredbu PASTE LINK 6. im pritisnemo taster OK pojavie se objekat koji je bio kopiran

Strana
55
Ali, sada probajte da promenite taj objekat u onom programu gde je i nastao. Sve promene e se prikazati i na objektu koji je premeten!
KREIRANJE MAKROA Pod MAKRO-om podrazumevamo skup definisanih procedura koje e se izvriti pokretanjem, odnosno aktiviranjem samog makroa. Svaki makro mora imati svoje ime koje mora da se razlikuje od ostalih. Da bismo kreirali makro moramo izvriti sledeu proceduru: 1. Pritisnemo meni TOOLS 2. Izaberemo naredbu MACRO 3. Aktiviramo naredbu RECORD NEW MACRO - pojavie se novi prozor koji slui da zaustavimo snimanje makroa. 4. Izvrimo proceduru koju elimo snimiti 5. Pritisnemo taster STOP i time smo i zaustavili snimanje Ako elimo makro i pokrenuti ponovo iz TOOLS menija pritisnemo MACRO ali ovaj put i opciju MACROS ... Pojavie se spisak makroa, izaberemo eljeni tako to kliknemo njega a zatim na taster RUN (pokreni). POSTAVLJANE TASTERA ZA MAKRO Radi jednostavnijeg i efikasnijeg korienja makroa poeljno je postaviti ih u obliku tastera iznad ili ispod radne povrine. 1. Postavimo strelicu mia pored ve posotjeih

Strana
56
tastera i pritisnemo jednom DESNO dugme 2. Pojavie se spisak alata i treba da izaberemo opciju CUSTOMIZE (prilagodi) 3. Pojavie se novi prozor na kome treba da pritisnemo taster TOOLBARS a zatim NEW 4. Sada treba naem TOOLBAR-u da damo ime i da pritisnemo taster OK Sada, kada imamo na TOOLBAR moemo postaviti taster 1. Na istom tom prozoru pritisnemo taster COMMANDS 2. Na spisku pronaemo opciju MACRO i pritisnemo je 3. Na desnoj strani e se pojaviti mali taster ("smajli") 4. Prevucite ga drei pritisnuto levo dugme na va TOOLBAR 5. Kada je taster tamo pritisnite ga i pojavie se novi prozor gde treba da izaberete koji makro dodajete tom tasteru 6. im pritisnete taster OK prozor e nestati i makro je spreman za upotrebu.

Strana
57
Obrada teksta - Microsoft Word XP

U vaoj kancelariji kada elite odloiti neki dokument, stavite ga u fasciklu pa na policu ili u neku fioku. Ako ste dobro organizovali vae podatke, nee vam biti teko da nakon i dueg vremenskog perioda pronaete taj va odloeni dokument. Isto tako i u raunaru! Kada smo zavrili kreiranje teksta potrebno je da ga SNIMIMO, odnosno sauvamo. Tako snimljeni dokument uvek moemo ponovo pozvati, odnosno UITATI. Da bismo neki dokument snimili, potrebno je da mu damo neko IME. To ime dokumenta je obavezno, jer e po tom imenu na raunar da spremi taj dokument u neku od fioka (PANJA! Fioke e biti detaljno obraene na sledeem susretu). Iz te fioke moi emo taj dokument ponovo uitati , naravno pod uslovom da znamo njegovo ime pod kojim je snimljen. Za snimanje emo koristiti naredbu SAVE snimi, a za uitavanje naredbu OPEN otvori, uitaj. Za aktiviranje ovih naredbi, koristiemo TOOLBAR programa Wordpad.
Naredbu OPEN koristimo za uitavanje dokumenata
Snimanje dokumenata - SAVE

Naredbu SAVE koristimo za snimanje dokumenata
Kada smo napisali i ispravili na tekst potrebno je da ga snimimo! 1. Na TOOLBAR-u programa pritisnemo jednom taster za snimanje 2. Pojavie se jedan novi , takozvani DIJALOG PROZOR gde moramo naem dokumentu odrediti neko ime. To ime je proizvoljno, i naravno bilo bi poeljno da nas asocira na sadraj tog dokumenta.

Strana
58
Moemo primetiti da e Wordpad ve ponuditi neko ime, a to e biti DOCUMENT. Nama naravno to ime ne odgovara pa emo u beli pravougaonik upisati ime naeg dokumenta.
3. Na istom tom prozoru pritisnemo taster SAVE i dokument je snimljen
Taster SAVE se nalazi u donjem desnom uglu prozora za snimanje
Pogledajte gornju plavu traku prozora! Tamo e sada i pisati ime vaeg dokumenta. To je i siguran znak da ste dobro snimili.
Uitavanje dokumenata OPEN Procedura koja je suprotna od snimanja jeste uitavanje. Da biste neki dokument uitali, morate znati gde je snimljen (u koju fioku) i pod kojim imenom. 1. Na TOOLBAR-u programa pritisnemo jednom taster za uitavanje 2. Pojavie se novi, DIJALOG PROZOR gde moramo izabrati koji dokument elimo uitati. Moete primetiti da je dijalog prozor za uitavanje gotovo identian prozoru za snimanje, ali ete ih razlikovati uz pomo njihove gornje plave trake.

Strana
59
3. Na dijalog prozoru, odnosno u njegovom centralnom delu treba da pronaemo dokument koji elimo uitati. Strelicu mia postavite na njega i pritisn ite jednom levo dugme. Ime tog dokumenta treba da se uokviri plavom bojom. 4. Na istom tom dijalog prozoru pritisnemo taster OPEN I evo, na dokument se pojavio! Sada, kada ga vidimo ispred sebe moemo rei da smo ga uitali. Sada, kada je na dokument uitan moemo ga slobodno menjati. PREUREENJE DOKUMENTA Uitani dokument moemo prema svojim potrebama slobodno menjati, i to ne samo tekst, ve i izgled naeg dokumenta. Neposredno iznad radne povrine, odnosno papira se nalazi poseban broj tastera naredbo uz pomo kojih moemo na tekst i formatirati.
Uz njihovu pomo moemo ili pre ili posle samog pisanja promeniti osobine naeg teksta. Ako osobine postavljamo PRE pisanja, prvo ih moramo ukljuiti a zatim pisati tekst. Ako osobine menjamo NAKON pisanja, taj deo teksta koji menjamo prvo moramo SELEKTOVATI ili OBELEITI. Da bismo neki deo teksta obeleili, potrebno je da uradimo sledeu proceduru: 1. Strelicu mia postavimo na kraj onog dela teksta koji elimo selektovati 2. Drei pritisnuto levo dugme PREVLAIMO strelicu mia preko teksta. im pustimo levo dugme, taj deo teksta e biti zacrnjen, odnosno selektovan ili obeleen.

Strana
60
Moramo obratiti panju da NE PRITISNEMO ni jedan taster na tastaturi, jer e se taj selektovani deo teksta izbrisati! 3. Sada moemo promeniti osobine (da se podsetimo, to su FONT, veliina, STIL i Nain poravnanja) 4. Kada smo zavrili sa izmenama strelicu mia postavimo na kraj teksta i pritisnemo jednom levo dugme da uklonimo obeleavanje Na ovaj nain smo naknadno izmenili izgled naeg teksta. Naravno, ovu proceduru moemo praktino neogranien broj puta ponavljati. UKLJUENJE - ISKLJUENJE ALATA
Program WORD u sebi sadri veliki broj alata, ak vie stotina njih. Oni su razvrstani u posebne kategorije, odnosno grupe alata. Sami alati su predstavljeni u obliku zasebnih tastera koji se nalaze iznad ili ispod radne povrine - odnosno papira po kome piemo. Naravno, radna povrina bi bila prenatrpana ako bismo sve alate istovremeno postavili i ba iz tog razloga program nam nudi mogunost da samo one alate koje trenutno koristimo postavimo na radnu povrinu, a one koji nam trenutno ne trebaju da privremeno uklonimo. Naravno, svaku grupu alata moemo bilo kada postaviti, odnosno ukloniti. Sami alati su postavljeni na tzv. ploice sa alatima ili TOOLBAR (Tool - alat). Postavljanjem Toolbar-a u stvari ukljuujemo grupu alata. Da bismo neku grupu alata ukljuili, odnosno iskljuili moramo izvriti sledeu proceduru:

Strana
61
1. Pritisnemo meni VIEW (izgled) 2. Strelicu mia postavimo na opciju TOOLBARS (alati) 3. Pojavie se spisak svih raspoloivih alata. Ukljueni alati Iskljueni alati 4. Ako neku grupu alata elimo ukljuiti samo ga pritisnemo. Na isti nain ih i iskljuujemo
Rad sa grafikim objektima
Crtanje objekata Crtanje pravougaonih i ovalnih objekata izvodimo na sledei nain: 1. Na paleti alatki za crtanje pritisnemo na opciju Rectangle Ili Oval, 2. Kliknemo levim tasterom mia na radnu povrinu i drei ga pritisnutog podesimo eljene dimenzije objekta,
Promena boje objekta (pravougaonih i ovalnih) Izvodimo pomou opcije Fill Color. Postupak je sledei: 1. Selektujemo objekat iju boju elimo da promenimo, 2. Kliknemo na mali trougao. Opcija No Fill ostavlja objekat bez popune, dok izborom bilo koje od ponuenih boja vrimo popunu objekta. Opcija More Fill Colors otvara novi prozor u kojem imamo iru paletu ponuenih boja. Podopcija Standard: 1. Kliknemo na eljenu boju

Strana
62
a) b)
kliknemo na OK, Custom paleta boja
1. Na paleti boja pritiskom na krstasti pokaziva i odvlaenjem na eljeni deo palete boja vrimo grubo nijansiranje boje, 2. Pomou slajdera troug. s.d. strane vrimo fino umetanje boje, 3. Kliknemo na OK. Opcija Fill Efects: 1. Gradient - u opciji One Color biramo da li emo na objekat popunjavati sa jednom ili vie boja. 2. Podopcija Shading Styles a) Horizontal b) Vertical 3. Orijentacija Vertical (hor., vert. dijalog) a) Popuna Textura 4. Kliknemo na eljenu texturu 5. Kliknemo na OK. 6. Popuna Mustrom: a) kliknemo na eljenu mustru, b) u opciju Foreground vrimo izbor osnovne boje, a u opciji Background vrimo izbor pozadinske boje, c) Kliknuti na OK. Popuna slikom (Picture): 1. Select Picture - Otvara se novi prozor koji predstavlja mini verziju Windows Explorera u okviru kojeg vrimo izbor putanje do mesta na kojem je slika snimljena, 2. Kliknemo Insert, 3. Kliknemo OK. Odreivanje ivice objekata: 1. Selektujemo objekat, 2. Kliknemo na opciju stil linije, 3. Izaberemo eljenu debljinu linije. Odreivanje tipa linije: 1. Selektujemo objekat 2. Kliknemo na opciju Dash Style, 3. Izaberemo eljeni tip. Odreivanje boja ivice: 1. Selektujemo objekat, 2. Kliknemo na Line Color, 3. Izaberemo neku od ponuenih boja. Crtanje linije: 1. Na paleti alata kliknemo na alat Line, 2. Na radnoj povrini odredimo poetnu taku,

Strana
63
3. Pritisnemo levi taster mia i drei ga pritisnutog razvuemo liniju. Ujedno je i ovo poslednja taka - predstavlja zavretak linije. Crtanje strelicom (Arrow): 1. Izvodi se na isti nain kao i crtanje linijom. Odreivanje oblika poetka i kraja linije: 1. Selektujemo liniju, 2. Kliknemo na alata Stil strelice, 3. Izaberemo neki od ponuenih stilova, 4. Ukoliko iz bilo kojih razloga nismo zadovoljni sa ponuenim oblicima kliknemo na opciju More Arrows, 5. U opciji Line moemo da vrimo izbor boje, tipa, stila i debljine, 6. U opciji Arrows Begin Styl - izbor oblika strelice poetnih taaka linije, 7. End Styl - izbor oblika strelice krajnje take linije. Selekcija objekata: Objekti su svi elementi koji su nacrtani na radnoj povrini pomou palete alata za crtanje. 1. Kliknemo na objekat (more biti pravougaonik, krug, linije, itd.), 2. Deselekcija objekta vri se tako to kliknemo na radnu povrinu bilo gde izvan selektovanog objekta. Brisanje objekata: 1. Selektujemo objekat (kliknemo na njega), 2. Na tastaturi pritisnemo Delete. Postavljanje tekst boksova: 1. Na paleti alata za crtanje kliknemo na alat Text Box, 2. Na radnoj povrini razvuemo eljenu veliinu drei pritisnut levi taster mia. Popuna Text Box-a: 1. Kliknemo unutar njegove povrine a) ubacivanje teksta - sa tastature unesemo eljeni tekst, b) ubacivanje slika iz Clip Art-a. i) na paleti alata kliknemo na Insert Picture - From File ii) izaberemo eljenu sliku i kad smo nali sliku kliknemo na nju, iii) Kliknemo na opciju Insert iv) zatvorimo prozor.
Ubacivanje fotografije u Text Box: 1. Na paleti alata kliknemo na opciju Insert, pa na From File, 2. Kliknemo na eljenu fotografiju, 3. Kliknemo na opciju Insert.
Paleta alata za formatiranje

Strana
64
Da bi se bilo koji od alata iz ove palete mogao primenjivati potrebno je da eljeni deo teksta bude selektovan. Selekciju izvodimo na sledei nain: Kliknemo na poetak ili kraj teksta koji elimo da selektujemo i drei pritisnut levi taster mia prevuemo preko teksta. Tek sada primenjujemo neke od alata za formatiranje. 1. 2. Prvi od alata je tip fonta. Pomou ovog alata vrimo izbor tipa slova Veliina fonta (Font Size) - pomou ove opcije biramo veliinu slova. Pos tupak je sledei: a) kliknemo na mali trougao i u novootvorenom prozoru izaberemo veliinu, b) kliknemo miem u numeriku vrednost, Sa tastature upisujemo eljenu veliinu a sa Enterom potvrujemo. Bold (B) - pomou ove opcije vrimo isticanje teksta (naslovi -zadebljani tekst) Italic (I) - kurziv nain pisanja (iskrivljeno u desno) Underline (U) - pomou ove opcije dobijamo podvlaenje crticom. Poravnanje teksta: a) u odnosu na levu marginu b) u odnosu na centar c) u odnosu na desnu marginu d) u odnosu na levu i desnu marginu. Font Color (A) (boja fonta) - pomou ove opcije biramo eljenu boju slova. KREIRANJE ZAGLAVLJA Zaglavlja predstavljaju poseban segment dokumenta u programu WORD. Po pravilu se postavljaju u gornjem (HEADER) ili u donjem (FOOTER) delu papira. Kada postavite zaglavlje, ono e se automatski postavljati na svaki list vaeg dokumenta. Jedan od estih primena zaglavlja jesu numeracije stranica. 1. Izaberemo meni VIEW 2. Pritisnemo naredbu HEADER AND FOOTER 3. Pojavie se novi TOOLBAR sa naredbama i dva isprekidana pravougaonika, jedan u gornjema jedan u donjem delu papira.
3.
4. U bilo koji deo moemo upisivati eljeni tekst ili postavljati objekte 5. Pritisnemo taster CLOSE i vratiemo se u klasian oblik za kreiranje dokumenta. U bilo kom trenutku moemo promeniti gornje ili donje zaglavlje tako to dva puta brzo kliknemo na njega. ponovo emo prei u oblik za dizajniranje gde moemo promeniti bilo koju osobinu.

Strana
65
KORIENJE FORMAT MENIJA Unutar menija FORMATmoemo pronai naredbe uz pomo kojih ve napisani tekst moemo posebno prilagoditi nekim specifinim zahtevima formatiranja. FONT posebno prilagoavanje teksta CHANGE CASE promena slova (mala u velika ...)

Strana
66

Windows XP &amp; Office 2003

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Windows XP &amp; Office 2003

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Raunarski kurs

Direktor ing. Tomislav Gaborovi

OSNOVNA RASPODELA RAUNARSKE KONFIGURACIJE

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Strelicu mia postavite otprilike na sredinu tastera!

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

3. Pustimo levo dugme mia

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

KURZOR morate postaviti na ono mesto gde elite brisati

Naredbu OPEN koristimo za uitavanje dokumenata

Naredbu SAVE koristimo za snimanje dokumenata

3. Na istom tom prozoru pritisnemo taster SAVE i dokument je snimljen

Taster SAVE se nalazi u donjem desnom uglu prozora za snimanje

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs 20

Velika slova dobijamo u kombinaciji sa tasterom SHIFT.

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

3. Sada e se pojaviti dijalog prozor za snimanje

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Snimite ga pod imenom DISKETA

Otvorite jedan novi prazan dokument ,promenite veliinu na 18 i nastavite

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

PROMENA IMENA FOLDERA

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

SNIMANJE DOKUMENATA NA ODREENO MESTO

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

1. U programu Windows Explorer napravite sledeu emu foldera

Obratite panju da ORMAN predstavlja va disk C i stoga ga ne treba praviti

3. Sada , naredbom DELETE izbriite folder MOJI PODACI

4. Takoe u programu WINDOWS EXPLORER napravite sledeu emu foldera

5. Sada, preuredite emu foldera, tako da izgleda na sledei nain

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Sada zatvorite program WORDPAD

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

1. U programu Windows Explorer napravite sledeu emu foldera na disketi

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Nakon toga , na C disku napravite folder PODACI ZA DISKETU.

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

ALATI PROGRAMA PAINT

Proizvoljno isecanje Gumica Pipeta Olovka Sprej Prava linija

Pravougaono isecanje Kantica Lupa etkica TEXT Kriva linija

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Microsoft WindowsXP & Office2003 skripta za osnovni raunarski kurs

Tabelarni prorauni - Microsoft EXCEL XP

Windows XP & Office 2003

Windows XP & Office 2003