1.

2.
3.
4.
5.
6.

Sistemski pojmovi: Struktura

Struktura je definisana vezama izmeu delova sistema, ali nije isto to i
zbir elemenata.
Struktura sistema ukljuuje njegove elemente, veze meu njima i atribute
tih veza.
Pod elementom se podrazumeva najprostiji, nedeljivi deo sistema. Poto
struktura izraava zakone i svojstva celine, element dobija znaenje
samo u odnosu na svoj poloaj u celini.
Veza podrazumeva neophodne i dovoljne odnose meu elementima.
Atributi veza su: usmerenost, snaga i karakter.
Prema usmerenosti postoje usmerene (direktne i povratne) i neusmerene
veze;
prema snazi slabe i jake veze;
prema karakteru zavisne i posledine

Sistemski pojmovi: Struktura

Sistem se strukturira prema ciljevima, formiranjem
odgovarajuih podsistema i normiranjem individualnog
ponaanja i delovanja. Shodno tome, struktura sistema
se moe analizirati pomou: vrednosti i normi vaeih
za sistem, grupnih i pojedinanih uloga unutar sistema.
Vrednosti predstavljaju zamisli o poeljnim
karakteristikama sistema, koje treba ouvati i razvijati;
Norme imaju znaajnu vrednost u procesu integracije
elemenata u sistem i sistema u okruenje;
Uloge predstavljaju oblik diferencijacije meu elementima
u odnosu na njihov status i funkciju unutar sistema

Sistemski pojmovi: Okruenje

Pod okruenjem se podrazumeva sve ono to se nalazi van strukture
posmatranog sistema.
Okruenje ine svi faktori koji utiu na aktivnost elemenata
sistema, kao i faktori na koje utiu aktivnosti elemenata sistema.
Okruenje sistema je podruje meusobnih interakcija sistema i
faktora koji se nalaze izvan njega. Ovi faktori se mogu podeliti
u dve grupe.
Prvu grupu ine faktori koji predstavljaju pritiske i pokreu
reakciju sistema na okruenje (potranja proizvod i usluga,
zahtevi drutvene zajednice ili razliitih interesnih grupa).
Drugoj grupi pripadaju faktori koji vre funkciju katalizatora i
odreuju nain reagovanja sistema na spoljanje pritiske
(politiki sistem, drutvene vrednosti, uloga nauke u drutvu).

Sistemski pojmovi: Struktura

Obim interakcije (razmene materije, energije i informacija) izmeu
sistema i njegovog okruenja odreuje stepen otvorenosti
sistema. S obzirom na dinamiku ove interakcije, kompleksni
sistemi funkcioniu na bazi dinamike ravnotee izmeu
elemenata i povratnih veza sa okruenjem
Veze i odnose unutar sistema ne treba posmatrati kao statine, ve
kao promenljive i razvojne kategorije. Da bi se sistem odrao i
postigao odgovarajui stepen stabilnosti, ali i da bi adekvatno
odgovorio na uticaje i izazove iz okruenja, on se mora
prilagoavati promenama. Dinamizam je sposobnost sistema da
putem odreenih promena u unutranjoj strukturi i organizaciji
obezbedi uslov za svoje uspeno funkcionisanje, odravanje i
razvoj

( ),

1.
2.
3.


1.

2.

3.

, .



.

:




,
.

.
.


.
.

( )


1.
2.
3.
4.

5.

: ?
.
,


,
.

, ( )
.
,
.
, ,
.


1.

.
2.

1.
2.

3.


1.

2.

3.

.
,
.

.

( ).
.
, . : , , , ,
. , ,
.


Samo oni koji vrsto
veruju u vaskrsnue
mogu da rizikuju da
se priblie
Opasnost:
Rizik:
Posledica:
Verovatnoa:
Prevencija:
Pripravnost:

Tigar
Mogunost napada
Povreda ili smrt
Doba dana, Broj nesr. sl
Upotreba automobila/Sl
Oruje, Kutija za prvu p
Procedure za V/S

1.
2.

3.

.

:

.

, ()
.
-

.
.
,
( )
.

. ,
.


1.
2.

3.

 ()

39
10 000
7

1 000

100

11

12

 1:
, ?!

1 : 6212

1 : 390 532

 2:

150

79 (2000 )
10

10 20

 3.
?

10

10

1.



(11. ).
2.


( ).


(. 1:
)
:
;
;

;
;
;
;
.

1. -
2. -


1.

2.
3.

.
,
,

.

, .
, .


1.

2.

3.

4.

( ,
)

( ).
,
. ( ,
)

(
)
(
, , ) - (
)


1.

2.
3.

4.

,
( , ).

,
.

.

( ,
, , 90) .
,
.
.




.

?
,
. :

1.
2.

( )

,

( )

( )




. ()

.

1.

2.
3.

( )
( ; )

SWOT ()

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.

1.
2.
3.
4.
5.

1.
2.
3.
4.