God.

LVI

Birmingham, 1. septembar 2003.

Broj 1108

IZ SADRAJA
Ciljevi i uticaj amerike propagande
Ko finansira i kako deluju nevladine organizacije
Gdje su danas nai Srbi?
Pismo iz eke
Revizionizam u savremenoj srpskoj knjievnosti (82)
Prisajedinjenje Srema Srbiji 1918. g. (2)
Prikaz knjige Milutina Propadovia
Sa prmocije knjige S. Jankovia Amerika" u UKS-u
Pismo o D. osiu i Pievim zapisima"

,
. , 1000
, , ( )
" e , , .
- , -,
.
. , , ,
27. ,
, () 1244,
.
,
" , , ,
. : , ?
, , , , ,
"
, . ? - . ,
.
1

:
,
, . ,
,
, .

, , ,
.

1854-1856 ., , ,
, , . , , 20
, , ,
, , , .
, , , ;
. , , ,
- , , -, ,
- (1878). , ,
, ,
. 1908 .,
, 1878, . ,
, (1914),
.
, . , ,
- ",
. " " , - !
, , , , -
90- , , ,
.
- "
, , , ,
,
, , , "
. : , ,
, . 27. ,
, ,
. , , , .
. .

...
, , ,
" , .
: , ".
, . 90-,
, ( ),
, , - ,
" - , , -
, ,
2

 " , , !

, , , ,
" , .
, ,
, , .
( ), , ,
", . , - !
, .
. -,
(). , , , .
:
, , ,
, . . , ,
. , ().
.
. ().
1993. . 1. ; ,
- ().
, 1. . ,
, .
, - $100
, -
$100 , - ,
, .
, ( )
. ,
, ",
, ()
. , $100
, . ,
$100 " , ,
, , , ,
. , , , ,
. , , , , ,
. " ; , ,
; ,
. . 1000 ,
. , , ",
.

() , ( ) 19
1999. .
, . ,
( -), -
, , . , ,
3

 ,
" ,
.
; "
, . , .

. , ,
, , ,
. , ,
,
, - ( 1
- 60), ,
-.
,
-
. -, .
. , ,
, :
-, , ,
.
". ,
-,
, , ,
, , ". ,
, , "
-, ,
(), , ,
, , -.

.
- ?!
, 4, ,
.
. ,
, , . , .
, , , ,
, .
, " . -
, 1244 ,
, , - - .

. , :
. , ,
,
. ,
, .
,
1000
. , , , - ! -,
4

 , , , . , ,
, ,
. , ,
, .
(),
. ?
, , .
,
. ,
, , .,
. , , .
, 1999. . 78
- , , 2000 ,
, , , , .,
20 - 50 ,
, ,
, . , , ,
, ., . , ,
. , - !
.
.
.
92
.
. (92, 19. 8. 2003.)
.
" .
25, ,
XX, II.

GODINE OPASNOG IVLJENJA

NIN" ukazuje na eventualne korisnike ubistva inia
NIN" je tjednik informativan, prefinjen, suptilan. Treba ga znati itati, osjetiti, razmiljati o njegovim
napisima, povezivati. Njegova plejada sjajnih novinara koja ve decenijama odoljeva kojekakvim
totalitarizmima, odluila je, izgleda, da preko vie napisa ukae na eventualne korisnike ubistva inia. Da
li su korisnici tog ubistva istovremeno i njegovi naruioci? Teko je o tome ita rei jer direktnih dokaza za
sada nema, ali i primjena zdrave logike je neto to se u sudbenim postupcima od strane porote na Zapadu
uveliko primjenjuje.
Elem, 'NIN', u svom broju 2738 od 19. 6. 2003. godine, u napisu 'Srbija, pijunski raj', donosi intervju
sa francuskim geopolitiarom Iv Batajom koji se u posebno izdvojenoj ninovoj koloni (s. 33) osvre na
ubistvo inia.
Prije svoje smrti, veli Iv Bataj, ini je diskretno otiao u Njemaku da se informira o mogunosti
integracije Srbije u 'Staru Evropu' iji aks sainjavaju Francuska i Njemaka, a ne da se prikljui 'Novoj
Evropi' koju Amerika nastoji da u ovom asu isfabricira. Zatim, nastavlja Bataj, ini je htio brzo i jasno
rijeenje statusa Kosova, to Amerikanci ne ele. Nakon toga se objanjava zato je Americi stalo da preko
NATO-a kontrolira ('Staru') Evropu. Bataj zakljuuje da je, za razliku od 'Stare Evrope', Amerika bila vrlo
malo potresena inievim ubistvom.
5

Kao jedan od dokaza, navodi i izvjetaj (amerike institucije) 'Meunarodne krizne grupe' koja smatra
da bi inieva smrt mogla favorizirati razvitak demokracije onakve kakvu je shvaa ameriki ambasador
Montogmeri. Ali demokracija na ameriki nain, nastavlja Bataj, je ekvivalentna opsadnom stanju koju je
sadanji reim uveo u Srbiji, to je pljunuta kopija amerike eme 'borba protiv terorizma i kriminala'!
Napokon, Iv Bataj dovodi u pitanje i sam slubeni izvjetaj o inievoj smrti koji je u nekim bitnim
detaljima vie nego protivurjean.
Ako samemo kazivanje Iv Bataja, stvari su kristalno jasne. ini, krajnje kontraverzna linost ali
zasigurno najsposobniji politiar kojeg je Srbija imala, prava politika vidra. Shvatio je, da se stvari mijenjaju
u korist 'Stare Evrope'. Kada je Amerika napala Irak, tome su se suprotstavile mnoge evropske zemlje na elu
sa Francuskom, Njemakom i Rusijom. ini je shvatio ovo suprotstavljanje kao poetak emancipacije
Evrope u odnosu na SAD i odluio je, da od tog asa, bezuslovno podri Evropu. im je to postalo vidljivo,
bio je ubijen. Koincidencija (sluajnost)? Moda. Ali, u politici su koincidencije izuzetno rijetke, a kod
ovakvih stvari su vrlo, vrlo, vrlo rijetke. Bataj u svojim nedoreenim ali zdravorazumsko shvatljivim
stavovima ide i korak dalje. Vanredno stanje uvedeno nakon inievog ubistva posluilo je sadanjem
proamerikom reimu u Srbiji da se razrauna sa partijom Vojislava Kotunice, najpopularnijeg ivog
antiamerikog politiara.
'NIN' u istom broju, preko pera Franciska Veige ('Balkan, Buova odskona daska...', s. 57), praktino
ponavlja istu tezu: Tono je, da je ini bio sumnjivog kredibiliteta, ali je bio vrsto odluio da stane uz
Evropu u njenoj konfrontaciji sa Amerikom. I upravo u tom trenutku je bio ubijen!
Naravno, ni Iv Bataj ni Francisko Veiga ne govore da je sadanja proamerika ekipa na vlasti naruila
ubistvo inia, ali navode sve elemente koji itaoca lako mogu navesti na takav zakljuak. Isto bi tako bilo
nepravedno i neopravdano optuiti 'NIN' da je namjerno htio uputiti itaoce na ovakav trag. 'NIN' kao tjednik
posjeduje visok stupanj slobode i intuicije unutar kojih su sve interpretacije mogue. Ali to bilo da bilo,
napisi objavljeni u 'NIN-u postavljaju nova pitanja u vezi pravih motiva i pravih naruioca inievog
ubistva.
ARTEL Geopolitika
Pariz, 22. 6. 2003.

Emil VLAJKI

. , ,
,
.
" "

. , ,
,
,
.

, .
... .
, .
, .
,
, :
...
. .

19.8.2003

:
,
. , ,
, , ;
, ; , !
. , .
, ,
, ,
, , ,
, .
,
. .
.
,
. , , , . ,
, , ,
. .
. . - . - .
. , ,
. , : .
? ? ! , - . ,
, ?
,
? ? ? . .
! .
, . , . .
". .
. , .
. " . ,
.
, - .
,
,
?



,
?
,
, , ,
, ,
- ? ,
. , . , . .
, , , . , . -
. . ?! ?
7

? ? ?
?
, ; ,
. , . .
.
? ?
. . ,
, .
, . , . ,
.
, . , .
, .
, - , , ,
, , e
, .
. ,
, , . , .
; , . ,
, , .
, - ?
, . ,
. , .
. ,
, - - .
, . . , ,
, , . ,
, , .
? ! ! ,
.
, 2744, 31. , 2003.
<www.nin.co.yu>

Noam omski

CILJEVI I UTICAJ AMERIKE PROPAGANDE

SAD RATOVI I STRAH
Ovaj intervju sa profesorom Noamom omskim, koji donosimo nie u naem slobodnom prevodu sa
engleskog, obavio je David Barsamian, osniva i direktor Alternativnog radia u SAD. Mi smo ga nali na
Internetu pod originalnim naslovom Kolateralni jezik", 24.7.2003.
***
Noam omski (Noam Chomsky) je profesor na Katedri lingvistike i filozofije na Masauset institutu.
Autor je mnogih knjiga - njegove poslednje su: Sila teror i srednjeistone iluzije, a knjiga o 11. septembru je
meunarodni bestseler.
Barsamian: Poslednjih godina su Pentagon a posle i mediji usvojili izraz kolateralna teta" da
objasne uzgrednu smrt civila. To govori o upotrebi jezika u oblikovanju i stvaranju ljudskog razumevanja
dogaaja.
omski: To je staro koliko i istorija. Nema mnogo zajednikog sa jezikom. Jezik je sredstvo ljudskog
meuodnosa i komuniciranja, pa prirodno, i sredstvo komuniciranja idejne pozadine dogaaja. Ali vanije je
8

da se ovde jezik upotrebljava u pokuaju da se oblikuju stavovi i miljenja i postigne konformizam i

poslunost. Ne iznenauje da je ovo nastalo u demokratskijim drutvima.
Prvo organizovano ministarstvo propagande nazvano Ministarstvo za informacije, bilo je u Britaniji
za vreme Prvog svetskog rata. Zadatak mu je bio, kako sami kau, da se kontrolie svest sveta. Ono to ih je
naroito interesovalo bila je svest Amerike, svest amerikih intelektualaca. Mislili su da ako ubede amerike
intelektualce u plemenitost britanskog ratnog poduhvata, ameriki intelektualci bi mogli uspeti da nateraju u
osnovi pacifistiki raspoloeno stanovnitvo Sjedinjenih Drava, koje s pravom nije elelo da bilo ta ima sa
evropskim ratovima, u psihozu fanatizma i histerije, koja e ih odvesti da se prikljue ratu. Britaniji je bila
potrebna podrka SAD pa je britansko Ministarstvo informacija prvenstveno ciljalo na ameriko javno
mnjenje i njegove lidere.
Vilsonova admiristracija je reagovala stvaranjem prve dravne propagandne agencije ovde nazvane
Komitet javnog informisanja. Komitet je bio brilijantno uspean, uglavnom sa liberalnim amerikim
intelektualcima, ljudima iz kruga Johna Dewey, koju su stvarno bili ponosni na injenicu da je prvi put u
istoriji, prema njihovom shvatanju, stvoren ratni fanatizam, ne od strane vojnih lidera i politiara, ve od
odgovornijih i ozbiljnijih lanova drutvene zajednice, naime razmiljenih inelektualaca. A oni i jesu
organizovali propagandu koja je u toku od nekoliko meseci uspela da okrene relativno miroljubivo
stanovnitvo u zapenuene anti-nemake fanatike koji su hteli da razore sve to je nemako. Dolo se do
situacije da Bostonski sinfonijski orkestar nije mogao da svira Baha. Zemlja je bila u histeriji.
Vilsonova propagandna agencija je imala ljude kao Edward Bernays-a koji je postao guru PR
industrije za javnu reklamu i Walter Lippmann-a, vodeeg javnog intelektualca u 20. veku i najpotovanije
linosti u medijima. Oni su se iroko koristili svojim iskustvom. Ako pogledate njihovo pisanje 1920-ih
godina, videete da kau: nauili smo iz ovoga (iskustva sa agencijom) da je mogue kontrolisati javno
mnjenje, ponaanje i miljenja. Ovde je Lippmann rekao: Moemo da proizvedemo saglasnost sredstvima
propagande". A Bernays dodao: Inteligentniji lanovi drutvene zajednice mogu da nateraju stanovnitvo na
sve to ele" pomou onoga to je nazvao ininjerstvom saglasnosti". A to je sutina demokratije", rekao je.
Ovo je takoe odvelo podizanju industrije za javne odnose (PR). Zanimljivo je pogledati na 1920-e
godine kada je otpoela. Ovo je period Taylorism-a u industriji, kada su radnici trenirani da postanu roboti,
kod kojih je svaki pokret kontrolisan. Stvorio je vrlo efikasnu industriju sa ljudskim biima pretvorenim u
automate. Boljevici su time, takoe, bili vrlo impresionirani. Pokuali su da to imitiraju. U stvari, pokuano
je to svuda u svetu. Ali su eksperti kontrole misli shvatili da je ne samo mogue imati kontrolu na poslu" ve
isto tako i kontrolu van posla". To je njihov izraz. Kontrolisati ih van posla" stvaranjem filozofije beznaa
i uzaludnosti, upuujui ljude na povrne stvari ivota, kao pomodarsku kupovinu i konsumaciju, a u osnovi drei ih podalje od nas, da nam ne smetaju. Pustimo ljude koji treba da vode stvari da to ine bez meanja
mase stanovnitva, koja nema nita da trai na javnoj sceni. Iz toga se razvila ogromna industrija koja se
prostire od reklame do univerziteta, svi vrlo savesno posveeni shvatanju da se stavovi, ponaanja i miljenja
moraju kontrolisati, jer je inae narod isuvie opasan.
Naroito je upetaljivo da se ovo razvilo u demokratskijim drutvima. Pokuali su ovo da kopiraju u
Nemakoj i boljevikoj Rusiji, Junoj Africi i drugde. Ali je to uvek ostao sasvim izrazito uglavnom
ameriki model. Postoji dobar razlog tome. Ako kontrolie svet silom, nije tako vano ta on misli i osea.
Ali ako izgubi sposobnost da kontolie narod silom, postoji vea potreba da kontrolie njegovo ponaanja i
miljenja.
Tako stiemo do dananjice. Ali danas javnost nee vie da primi dravne propagandne agencije, pa je
i Reganova kancelarija javne diplomatije, proglaena nezakonitom, morala da nastupi okolinim putem. Ono
to je uzelo njihovo mesto bile su privatne tiranije, stvarno, sistemi velikih korporacija, koji igraju ulogu
kontrole miljenja i ponaanja, ne dobijajui nareenja od vlade, mada prirodno tesno povezani sa njom. To
je na savremeni sistem. Vrlo samosvestan. Ne morate mnogo da nagaate ta oni rade, jer su dovoljno
ljubazni da vam u svojim industrijskim publikacijama i akademskoj literaturi to kau.
Tako krenete, recimo, u 1930-e godine, moda jednom osnivau velikog dela moderne politike
nauke. liberalni Vilsonijanac, Harold Lasswell, napisao je 1933. lanak naslovljen Propaganda" u
Enciklopediji drutvenih nauka, obimno delo, u kome je bila poruka (a sve ovo je taan citat): Mi ne treba da
podleemo demokratskom dogmatizmu da su ljudi najbolji poznavaoci sopstvenih interesa." Oni to nisu - mi
smo. I poto su ljudi suvie glupi i neznalice da shvate svoj najbolji interes, za njihovo sopstveno dobro - a
poto smo mi veliki humanisti - mi smo prinueni da ih marginalizujemo i kontroliemo. Najbolji nain je
propaganda. Nema nieg negativnog u propagandi, rekao je. Ona je neutralna kao i ruka na pumpi. Moete
da je upotrebite za dobro ili za zlo. A poto smo mi plemeniti i divni ljudi, mi emo je upotrebiti za dobro, da
9

obezbedimo da glupe i ignorantne mase ostanu marginalizovane i razdvojene od bilo kakve mogunosti
odluivanja.
Lenjinska doktrina je skoro ista. Obe su vrlo bliske slinosti. Nacisti su je takoe prihvatili. Ako itate
Mein Kampf, Hitler je bio vrlo impresioniran anglo-amerikom propagandom. On je tvrdio, ne bez razloga,
da je ona dobila Prvi svetski rat i zavetuje se da e u sledeoj rundi Nemaka biti takoe spremna i razviti
svoj propagandni sistem modeliran prema ovom u demokratijama. Rusi su ga takoe probali, ali je bio isuvie
sirov da bi bio uspean. Juna Afrika ga je upotrebila. I drugi sve do dananjeg dana. Ali je on najizrazitiji u
Sjedinjenim Dravama jer je to najslobodnije i demokratskije drutvo, pa je stoga i mnogo vie potrebno da
se kontroliu postupci i miljenja.
Moete to itati u Njujork Tajmsu. Oni su objavili zanimljiv lanak o Carl Rove-u, menaderu
predsednika (Bua) u stvari njegovom instruktoru, oveku koji ga ui ta da kae i radi. lanak opisuje ta
Carl Rove sada radi. On nije bio direktno umean u planiranje rata, ali nije bio ni sam Bu. Rat je bio u
rukama drugih. Ali njegov cilj je da predsednika predstavi kao monog ratnog lidera sa okom na sledeim
predsednikim izborima, tako da republikanci mogu da proguraju svoj domai program. I to je ono na ta se
Rove koncentrie, tj. smanjenje taksa - oni kau zbog ekonomije - a misle na smanjenje taksa za bogate i
druge programe koje on nije hteo da pomene, koji su skrojeni da koriste vrlo malom sektoru vrlo bogatih i
privilegovanih, a sa loim posledicama za gro stanovnitva. Ali mnogo znaajnije - to nije pomenuto u
lanku - jeste da se razori institucijalna osnova sistema socijalne pomoi; pokuaj da se eliminiu stvari kao
kole i Drutveno osiguranje i sve drugo osnovano na ideji da ljudi brinu jedan za drugoga. To je
grozna ideja koja se mora izgnati iz narodne svesti. Ideja da treba oseati simpatiju i solidarnost, da bi trebalo
da brinete da li sakata udovica na drugoj strani grada ima ta da jede, to mora biti izbaeno iz svesti ljudi.
Sasvim je jasno da postoje ogromne razlike u odnosu na Iraki rat izmeu
javnog mnenja SAD i ostaloga sveta. Da li to pripisujete propagandi?
Ne moe se postaviti pitanje o tome. Kampanja protiv Iraka poela je prolog septembra. To je tako
oigledno raspravljano i u irokoj publicistici, kao napr. glavnog politikog analitiara UPI, Martin Sieff-a,
koji je u svom dugom lanku opisao kako je to uinjeno. U septembru, to je bio i poetak srednje-izborne
kampanje za Kongres, tada je poelo i bubnjanje doboa ratne propagande. Imala je dve konstantne teme.
Velika la je bila da Irak predstavlja neposrednu opasnost za bezbednost Sjedinjenih Drava. Mi moramo da
ih zaustavimo sada, jer e nas inae oni razoriti sutra. Druga velika la je bila da Irak stoji iza masakra od 11.
septembra. Niko to nije rekao otvoreno; bila je to vrsta inuenda.
Pogledajete na ispitivanja javnog mnjenja. Ona verno pokazuju uinak propagande. Propaganda se iri
putem medija. Oni je ne pripremaju, oni je samo ire. Moete je pripisati visokim vladinim inbenicima ili
bilo kome drugome. Ali kampanja se vrlo brzo odrazila u ispitivanjima. Sa septembrom i posle njega oko 60
odsto populacije osciliralo oko verovanja da Irak predstavlja opasnost za bezbednost Sjedinjenih Drava.
Sada ve pola stanovnitva, danas moda i vie, veruje da je Irak bio pozadi 11. septembra i da su Iraani bili
u napadakim avionima i da planiraju nove napade.
Niko drugi na svetu ne veruje u to; nema zemlje gde se Irak smatra pretnjom njenoj bezbednosti.
Kuvejt i Iran, iako obe ranije napadnute od Iraka, ne smatraju Irak pretnjom njihovoj bezbednosti. Irak je
najslabija drava u tom delu sveta, jer je zahvaljujui sankcijama, koje su ubile stotine hiljada ljudi i gde je
verovatno oko dve treine stanovnitva na ivici gladovanja - zemlja sa najslabijom ekonomijom i najslabijom
vojnom snagu u tom regionu. Trokovi njene ekonomije i njenih vojnih snaga su oko jedne treine ovih
Kuvejta, mada je njegovo stanovnitvo deset puta manje od Iraka - i uveliko manji od ostalih zemalja regiona.
Naravno, svako u regionu zna da tamo postoji i jedna supersila, SAD prekomorska vojna baza, Izrael, koji
poseduje stotine nuklearnih orua i masivne oruane snage i potuno dominira svime.
Ali samo u Sjedinjenim Dravama postoji strah od bilo kojeg od ovih verovanja. Moete da pratite
rast ovih verovanja sa uticajem propagande. Zanimljivo je da su Sjedinjene Drave podlone tome. Postoji
pozadina toga, kulturna pozadina, koja je interesantna. Ali kakvi god razlozi da postoje, Sjedinjene Drave se
pokazuju vrlo uplaenom zemljom uporedno govorei. Ovde se plai gotovo svega: zloina, stranaca, skoro
svega pod suncem. Mogu da se diskutuju i ispituju razlozi, ali pozadina je tu.
ta nas ini podlonim uticaju propagande?

10

To je dobro pitanje. Ja ne kaem vie osetljiva na propagandu; zemlja je vie osetljiva na strah. To je
uplaena zemlja. Razloge za to, savim iskreno, ne razumem, ali oni su tu i idu daleko u ameriku istoriju.
Verovatno ima veze sa osvajanjem kontinenta, kada su morali da unite uroeniko stanovnitvo; ropstvo,
gde ste morali da kontroliete (ropsko) stanovnitvo koje je smatrano opasnim, jer nikad niste znali kada e
da se okrenu protiv vas. Moe da bude i refleksija ogromnog obezeenja. Bezbednost Sjedinjenih Drava je
iznad svakog drugoga. Sjedinjene Drave kontroliu ovu hemisferu, kontroliu oba okeana, kontroliu
suprotne strane oba okeana, nikad nisu bile ugroene. SAD su zadnji put ugroene u ratu 1812. godine. Od
tada one samo osvajaju druge. To je nekako razvilo oseaj da e neko da se digne i nasrne na nas. I tako
zemlja postaje vrlo uplaena.
Postoji razlog zato je Carl Rove najvanija linost u (Buovoj) administraciji. On je ekspert za
odnose sa javnou (PR) zaduen za stvaranje imida. Tako moete da progurate domai program
(republikanaca), ostvarite meunarodne politike ciljeve plaei narod i stvarajui utisak da e moni lider da
vas spase od neposrednog i preteeg razaranja. Njujork Tajms stvarno tako kae, jer je vrlo teko to sakriti.
To mu je kao neka druga priroda.
Hteo bih da prokemtariete jednu od novih
leksikih konstrukcija usaeni novinari".
I to je vrlo zanimljivo. Interesantno je da su novinari spremni da to usvoje. Nijedan poteni novinar ili
novinarka ne bi hteo da sebe opie usaenim". Rei ja sam usaen novinar" je kao da kae ja sam vladin
propagandista". Ali i to je usvojeno. I pomae da usadi shvatanje da sve to mi radimo je ispravno i pravedno,
pa stoga ako ste usaeni u neku ameriku vojnu jedinicu vi ste i objektivni. Ustvari ista stvar se pokazala u
Peter Arnett sluaju. Peter Arnett je iskusan i potovan novinar sa mnogim pozitivnim rezultatima.
On je ovde omrznut ba zbog toga. Iz istih razloga zbog kojih je i Robert Fisk omrznut.
Fisk je Britanac, a Arnett poreklom sa Novog Zelanda. Fisk je daleko najiskusniji i najpotovaniji
srednjeistoni novinar. Tamo je bio vrlo dugo vremena, pokazao se odlian, poznaje taj region, sjajan je
reporter. A ovde je prezren. Retko vidite jednu njegovu re. Ako je pomenut to je da ga ospore. Razlog je da
je suvie nezavisan. Ne eli da bude usaeni novinar. Peter Arnett je osuen zato to je dao intervju na irakoj
televiziji. Da li je iko osuen zato to daje intervju na SAD televiziji? Ne, jer to je divno.
Napad na Avganistan u oktobru 2001. porodio je dva od ovih
zanimljivih novih izraza i Vi ste ih komentarisali. Jedan je bio
Operacija istrajna sloboda" i drugi nezakoniti ratnik".
U istini novina u meunarodnom pravu.
To je novina u posleratnom periodu. Posle Drugog svetskog rata dat je relativno novi okvir
meunarodnom pravu, ukljuujui i enevsku konveciju, koji ne dozvoljavaju shvatanje neprijateljskog borca
u smislu koji ste pomenuli. Moete da imate ratnog zarobljenika, ali ne postoji nikakva nova kategorija. U
stvari pomenuti izraz je stara kategorija, iz pre Drugog svetskog rata, kada ste praktino mogli sve da imate.
Ali po enevskoj konvenciji, koja je ustanovljena da formalno kriminalizuje nacistike zloine, to je
promenjeno. Tako su ratni zarobljenici dobili poseban status. Buova administracija, uz saradnju medija i
sudova, vratila se u period pre Drugog svetskog rata - kada nije postojao ozbiljan okvir meunarodnog prava
u odnosu na zloine protiv ovenosti i ratne zloine - i objavila ne samo da e da vodi agresivne ratove, ve
da e da klasificira ljude koje bombarduje i zarobljava u nekakvu novu kategoriju koja nema nikakva prava.
A i to su prekoraili. Buova administracija je uzela pravo da ovamo trasportuje ljude, ukljuujui
amerike graane, da ih vremenski neogranieno zatvara bez pristupa njihovih porodica i advokata i da ih
tako dri bez optube dok predsednik ne odlui da je rat protiv terora - ili kako ve eli to da nazove zavren. To je zaista neuveno. A u neku ruku je usvojeno i od sudova. I u stvari, oni idu dalje i od onoga to
nekad zovu Patriotski zakon br. 2, koji jo nije ratifikovan. Zakon je u Ministarstvu pravde, ali je njegova
sadrina procurela". I sada imamo dva lanka o njemu profesora prava i drugih u tampi. Zakon zapanjuje.
Trae pravo da oduzmu dravljanstvo, osnovno pravo, ako dravni tuilac zakljui - ne moraju da imaju
nikakve dokaze - dakle samo zakljui, da je neka osoba na neki nain umeana u postupke koji kode
Sjedinjenim Dravama. Morate da se vratite u totalitarne drave da naete neto slino. Neprijateljski borac
je jedan primer. Tretman ovih ljudi - ono to se radi u Gvantanamo bazi na Kubi je gruba povreda
11

najosnovnijih principa meunarodnog humanitarnog prava posle Drugog svetskog rata, tj. od kada su ovi
zloini formalno kriminalizovani kao posledice nacistikih postupaka.
ta mislite o izjavi britanskog premijera Toni Blera
citiranoj u Nightline"-u, 31. marta: Ovo nije invazija".
Toni Bler je dobar propagandni agent Sjedinjenih Drava: On je reit, reenice mu imaju smisla,
oigledno svet voli kako on izgleda. On sledi stav koji je Britanija samosvesno zauzela posle Drugog
svetskog rata. Za vreme Drugog svetskog rata Britanija je shvatila - posedu-jemo puno dokumenata o tome to je bilo oigledno; Britanija je bila dominantna svetska sila i to nee biti posle rata - SAD e to biti.
Britanija je morala da izabere: da li e biti samo jo neka druga zemlja - ili e postati, kao to su sami rekli,
mlai partner Sjedinjenih Drava? Ona je usvojila ulogu mlaeg partnera. I to je bila od tada. Britanija je bila
maltretirana vie puta na vrlo nedostojan nain, a oni miruju i trpe i kau: U redu, biemo mlai partneri.
Daemo tome to se zove (vojna) koalicija nae vekovno iskustvo brutalizacije i ubijanja drugih naroda. Mi
smo dobri u tome." To je britanska uioga. To je sramno.
esto se kod Vaih predavanja postavlja pitanje
ta bi trebalo ja da radim?". To ujete od ameriklh slualaca.
U pravu ste, od amerikih slualaca. U Treem svetu to nikad ne ujete.
Zato ne?
Jer kad odete u Tursku ili Kolumbiju ili Brazil ili negde drugde, ne pitaju vas, ta bi ja trebalo da
radim?". Oni vam kau ta ve rade. Samo u vrlo privilegovanim kulturama ljudi vas pitaju ta bi ja trebalo
da radim?" Sve su nam opcije otvorene. Nemamo probleme sa kojima se suoavaju intelektualci u Turskoj ill
kampezini u Brazilu ili bilo ta drugo slino tome. Mi moemo sve da radimo. Ali svet ovde je treniran da
veruje: mi moramo da imamo neto da radimo to e biti lako i to emo vrlo brzo da svrimo, a onda emo
da se vratimo naim svakodnevnim ivotima.Ali tako ne ide. Treba da radite neto emu ete se posvetiti,
predati i raditi tako dan za danom. Tano znati ta je to: to je vaspitni program, to je organizovanje, to je
aktivizam. To je nain da se stvari menjaju. A vi elite neto kao magian klju, to bi vam omoguilo da se
sutra vratite i gledate televiziju? Nema arobnog kljua.
Vi ste bili aktivan i rani disident u 1960-im protiv SAD intervencije
u Indokini. Sad imate perspektivu kako je bilo onda i ta se deava
sada. Opiite kako se razvijao otpor u Sjedinjenim Dravama.
Postoji jedan drugi lanak u Njujork Tajmsu koji opisuje kako su profesori aktivisti protiv rata, a
studenti nisu. Ne kako je ranije bilo, kada su studenti bili protivratni aktivisti. Reporterka govori o stanju oko
1970. - i istina je -sa 1970-om studenti su bili aktivni anti-ratni protestari. Ali to je bilo posle osmogodinjeg
rata SAD protiv Junog Vijetnama, koji se do tada rairio na celu Indokinu, koji je praktino unitavao itava
naselja. U prvim godinama rata -objavljeno je 1962. - avioni SAD bombarduju Juni Vijetnam, upotreba
napalma odobrena, hemijski rat za unitavanje hrane i useva, programi da se milioni ljudi nateraju u
strateka sela", u stvari koncentracione logore. I sve to javno. Ali nema protesta. Nemogue da nae nekoga
da o tome razgovara. Godinama, ak i u liberalnim gradovima kao Bostonu, nemogue je bilo imati javni
miting protiv rata jer bi ga razbili studenti uz podrku medija. Bilo bi potrebno imati stotine policajaca oko
govornika slinih meni, da bi izbegli sa mitinga neozleeni. Protesti su doli posle godina i godina rata. Do
tada je stotine hiljada ljudi bilo ubijeno, vei deo Vijetnama razoren. Tada su poeli protesti.
Ali sve je to izbrisano iz istorije, jer govori suvie mnogo istine. Zahtevalo je godine i godine tekog
rada mnogih ljudi, uglavnom mladih, koji su najzad uspeli da stvore pokret protesta. Sada smo daleko iza
toga. Ali reporterka Njujork Tajms ne moe to da razume. Siguran sam da je reporterka vrlo potena.
Reporterka govori tano ono to smatram da je nauena - da je postojao ogroman protivratni pokret, jer
stvarna istorija treba da se izbrie iz svesti ljudi. Ne smete da nauite da posveen, predan rad moe da ostvari
znatne promene u svesti i razumevanju ljudi. To je vrlo opasna misao da je narod bude svestan.
12



, (International Crises
Group-ICG) .
, , ,
.

, .

. , ,
. , ,
, ,
.
,
, ,
, , , -,
-, -, ,
.
, , ,
, .


,
, .
.
:
, , ,
, ,
,
, .

, , , , , ,
, , ,
, .

.
"
?
.
, ,
, , , ,
, , , ,
. , .
, , , ,
, ,
. ,
13

 ,
( ) "
, .
, ,
, , ,
. ,
" (
) .
, , , .
" ",
.
,
,
.
ICG .
. , ,
, , ,
. , ,
-, .

, ,
. , ,
. 17 .
. .
, - , .
, ,
, , ,
. , ,
.
, ,
. ,
. .
, .

.
, .

, ,
. , ,
,
, ,

.

.
, 23.7.2003.

150.000
...
14

 ,
.
.
,
.

.
- , , , ,
, .
, , ,
-.
( , 5.8.3.)

Rijeki Novi List" o godinjici Oluje"

GDJE SU DANAS NAI SRBI?

Malo iskoen pogled na Dan domovinske zahvalnosti
Prole sam zime putovao krajevima smjetenim istono od hrvatskoga raja: dakle, naim ne vie
bliskim Istokom. Novi Sad, Beograd. Gotovo da sam u iskuenju pisati putopis. Kod Matoa zvalo bi se to jo
- "Nai ljudi i krajevi". Sada, tko bi znao. Neko bili su to prostori baroknih, protuturskih ratova, koji su, u
nesrei, ujedinili ceo prostor". Elem, kao hrvatska inaica Marka Pola, putujem egzotinim predjelima, te
izvjeujem o Zemlji Prezbiter Ivana koja da je negdje u Aziji, a Marko Polo ionako je Korulanin...
Va putopisac stavlja dakle u ovo svoje izvjee iz dalekih zemalja sljedee: U Beogradu putnik
namjernik vidjet e prave pravcate slumove, kakvi se valjda mogu nai jedino u Sowetu ili u Junoj Americi.
Bijeda oklapa se doslovno svime to joj vjetar donosi: limovi, panelploe, kartonska ambalaa, krpe, te
pokuava preivjeti ukopana u tom smeu. Prijatelji mi kau da su to Romi Akalije, posebno (egipatsko?)
stablo naroda erge, u novije doba protjerano s Kosova od strane Albanaca. Zna se dogoditi da bijeda osobito
uporno proganja samu bijedu, i to okrutnou i zadrtou koji mogu izgledati zagonetni, ali nisu nita manje
prezentni zato to su teko objanjivi. Beogradski slumovi nesretnih Akalija vjerojatno su samo dno dna. I
oni su posljedica nedavnih ratova, ne dodue protuturskih, i nimalo baroknih, ali ipak ratova. I nesretni
Akalije broje se u oko dva milijuna protjeranih, dakle, u slavnu bilancu orkanskih, tajfunskih, olujnih
pobjeda u "dobivenim ratovima".
Kod nas se bijeda bolje skriva
(Goran Grani u Kninu na Dan pobjede i domovinske zahvalnosti: "Generali dobili su rat. Hrvatski
branitelji tek su u drugom redu, kako je i red u vojnoj formaciji.)
Slumova kakve putnik namjernik moe skobiti u Beogradu, kod nas na Zapadu, nema. Da li iz
tradicijskih obzira i pridraja, kod nas se bijeda bolje skriva, dublje ukopava, kao da samu sebe sklanja s oiju
svijeta. Osim u erupcijama nezadovoljstva kad bijeda pokuava dobiti javni status i glas, rat u naim veim
gradovima zamie u prostor sjeanja. Tumanovo "vojno plemstvo i oni koji su u ratu stvarno neto
propatili, to su dva svijeta. Moda otud tekoe s Danom domovinske zahvalnosti? Moda se time moe
objasniti injenicu da se jedna ''udbeniki uzorna blistava vojna pobjeda'', kojoj je dodijeljen dan pamenja i
slave, sve to vie promee u nonu moru? Jedan tipini predstavnik nove vojne aristokracije, nakon to je
neko vrijeme putao neobine dimne signale gradu i svijetu, sada je u fazi nirvane, te se predaje pjesnitvu.
Sirotinja koja je iz rata izala obogaljena i osiromaena, a kojoj su obeane brda i doline (...im protjeramo
Srbe...) ovime nije osobito ushiena, a sam Dan pobjede celebriraju politiari iz u pravilu drugog ealona.
Iako nijedno od ratnih pitanja i ciljeva, osobito pak pitanje o njegovom stvarnom uzroku, o njegovoj
dogovornoj prirodi, nije rijeeno, na djelu je nova epizoda potiskivanja kao korisnog zaborava, koja uvelike
15

podsjea na potiskivanje trauma iz Drugog svjetskog rata. Koliko smo samo puta na ovom mjestu ponovili:
To je izvrstan nain da se rat ponovno zazove i izazove!
U Beogradu ciljevi odabrani selektivno
No tko ovo uistinu eli uti?
U Beogradu pak vidjet e rat vrlo prezentnim, vozei se elegantnim "gazelama", iz nekih drugih
vremena, te dobro osvijetljenim raskrima punim reklamnih panoa uglavnom engleskih poruka. Oni se
uope ne razlikuju od jumbo-plakata koji rese prilaze hrvatskim gradovima. U onome to nam pokuava
prodati, da ne kaem, podvaliti nam, Zapad se prema djeliima razbijene zemlje ponaa cjelovito, dakle,
logino. to je cjelina usitnjenija, to e famozna globalizacija biti bra i efikasnija. Povlatenoj manjini ona je
blagodat, veini kazna za glupost kojom se predala svojim nacionalistikim poglavicama. Akalije
ovamo, Akalije onamo (no bolje da su tamo), trite je jedno i jedinstveno.
Rat e u Beogradu vidjeti prezentnim u jo dva vida, od kojih nas se drugi itekako tie.
U Beogradu uglavnom su ostavljene ruevine koje je ostavio bombardman Zapadnog saveza. Sa svake
uzvisine putnik namjernik moe vidjeti kako su ciljevi odabrani selektivno, simboliki, da se, prema tome,
nije ilo za stvarnim razaranjem grada, kao to su to naprotiv uinili Nijemci 1941. Ilo se na simboliko
kanjavanje Miloevieve klike, to je, ako se apstrahiraju neke "greke" (kinesko veleposlanstvo), uglavnom
i provedeno... Ameriki zombiji koji su ispaljivali svoje rakete na Beograd igrali su neto poput kompjutorske
igre. Njihov je rat stopostotno postmoderan i virtualan, pa se za njih pitanje stvarne tete (naprimjer u
ljudskim ivotima) na njihovim ciljevima-simbolima uope ne postavlja. Tako je bilo i u Iraku.
Ve bi se moglo govoriti o nesposobnosti drave, reima
i naroda da sami sebe slave, kojoj smo totalnoj nesposobnosti
svjedoili u prigodama emocionalno ve totalno ispranjenih
bivih socijalistikih proslava. Teko bi u desetljee dugoj
povijesti Tumanove vlasti bilo pronai neki dogadaj uz koji
bi se emocije mogle bolje svezati, gdje bi bolje prionule i bolje
rasle. Ali prigoda boljih od Oluje ipak bi se nalo. Zamaite
vojne operacije, pa i takve koje slie ratnim pohodima, vole si
nadijevati imena prirodnih pojava, osobito lukavih i agresivnih
zvjeradi, ali one u stvari nikad nemaju istou i elementarnost
svojih uzora.
Veina Srbiju nije nikad vidjela
No stvaran ili simboliki da je njihov pravi smisao, beogradske su ruine i dalje tu, ba kao i kue u
pozadinama hrvatskih ratita.
Izmeu ostaloga, i kue sruene "Olujom".
Meni se jako usjekao u pamenje onaj prizor kada je Vrhovnik na vrhu Kninske tvrave (a to je za nj
u tom trenutku bio vrh svijeta i vrhunac karijere, vrhunarovno ispunjenje njegova nauenog hrvatstva, kruna
svih njegovih ambicija - on se u tom trenutku osjetio zadnjim odvjetkom "narodnih vladara!) ljubio barjak u
oku oluje". Upravo su to dani na koje podsjea, koje slavi, Dan pobjede i domovinske zahvalnosti, upravo se
o toj pobjedi, koja da je dobijena", i radi.
Na Gailbrathovim traktorima, u fiima i jugiima, na biciklima, pjeke, u mitraljiranim
kolonama, ili pak onim, to je moda jo i gore, zasutima cvijeem, izbjeglo je, gotovo u jedan dan,
dvijestotine tisua itelja, ''etniki hrvatskih Srba'', ije je pretke u ove krajeve naselila austrijska vojna
uprava, s planom, koji je izaao uspjean, da stabilizira vojnu granicu naspram osmanlijske sile, i to u vidu
''sanitarnog koridora''... Veina tih ''etniki naih Srba'', iako je bila favorizirani objekt velikosrpske,
imperijalne manipulacije, nije Srbije nikad vidjela.
ovjeka se vee za rije, bika za roge!
I eto ti prizora za Otona Ivekovia: Hrvatski vladar, u Tomislavovu gradu, raduje se, skoro djetinjasto,
to se njegov puk rapidno smanjuje, to mu narod curi na sve strane, kroz sanitarne i druge koridore,
16

mitraljiran, gaan iz aviona, zasipan cvijeem i okoladnim bombonama... Kako god bilo, samo da nestane iz hrvatskog etnikog prostora, to je i dogovoreno, kako je uostalom uvjebavano, kako je perfektuirano,
na papirima, kako je skicirano na salvetama s mrljama od vina (koje imamo smatrati prefiguracijama krvavih
mrlja), kako je izreeno u aputavim dogovaranjima emisara i poklisara, napokon, kako je dogovoreno i oi u
oi (s ''balkanskim krvnikom''): ovjeka se vee za ri, bika za roge! Eto, to je glavni "smisao" jedne
"velike, historijske, udbenike vojne pobjede". S vremenom, na danje je svjetlo stalo izlaziti sve to vie
detalja ''dogovornog rata'', kakav je bio i logian, nakon dogovorne ekonomije - konano, ''ljudi smo,
dogovorit emo se, nagodit emo se i pogoditi''. Emisari, poklisari, pa i sami iscrtani ubrusi javili su se ovdje
za rije, mozaik bivao je iz godine u godinu sve potpuniji, dokumenti o stranom beau koji je imao
smiriti potpuno umjetno izazvanu, dakle i potpuno nepotrebnu nesreu ovoga prostora, koje su ''kolateralni
efekti'', dakle opa pljaka i otimaina, bili u stvari glavni motivi i pokretai.
MILUTIN PROPADOVI
THE APPALLING STORY OF EURO-AMERICAN
MEDDLING IN YUGOSLAVIA"
(Uasna pria o evropsko-amerikom vrljanju u Jugoslaviji)
Knjiga na engleskom je dokumentovana iz raznih izvora sa
namerom da prikae pozadinske manipulacije i lai u razbijanju
bive Jugoslavije. Knjiga je u mekom povezu i ima 376 stranica.
Cena knjige je $12 (SAD dolara) ili odgovarajui iznos u drugoj
valuti i moe se dobiti na sledeim adresama:
Andra Mandi
1625 S. Clover Knoll Pl.
NEW BERLIN, WI 53151-1622
U.S.A.

Mirko eavac
8 Bairstovv Cres.
REXDALE, ONT.
M9W 4T4
CANADA

Zadatak drugog ealona politiara

S godinama rasla je i nelagoda koja se stala iriti vrhovima vlasti, ali i u narodu i dravi. Otud je
praznik ostavljen u radno-protokolarni zadatak drugom ealonu politiara koji ga odrauje rutinskim
prisustvima i govorima. Pravog entuzijazma nigdje ni za lijek, sumnji, dvojbi sve je vie, pa i dokaza koji
mjesta za sumnje i dvojbe vie i ne ostavljaju. Ve bi se moglo govoriti o nesposobnosti drave, reima i
naroda da sami sebe slave, kojoj smo totalnoj nesposobnosti svjedoili u prigodama emocionalno ve totalno
ispranjenih bivih socijalistikih proslava. Teko bi u desetljee dugoj povijesti Tumanove vlasti bilo
pronai neki dogaaj uz koji bi se emocije mogle bolje svezati, gdje bi bolje prionule i bolje rasle. Ali prigoda
boljih od Oluje ipak bi se nalo. Zamaite vojne operacije, pa i takve koji slie ratnih pohodima, vole si
nadijevati imena prirodnih pojava, osobito lukavih i agresivnih zvjeradi, ali one u stvari nikad nemaju
istou i elementarnost svojih uzora. Mnogo bi bolje bilo, domovinskom zahvalnou, slaviti proljee,
rast i napredovanje sjetve, ili pak kakvog boga kie, kako mi pada na pamet dok ispisujem ove retke na
jednom ednom otoku.
Nai rasni istai raduju se.
Da, ali to je s onih dvijestotine tisua izbjeglih na Gailbrathovim traktorima?
Ja znam gdje su oni danas. Oni su "kolonizirali" ogromna podruja oko Novog Sada i Beograda koji
upravo prosperiraju nevjerojatnom dinamikom. Posve suprotno od nesretnih Akalija, oni su u dananjoj
Srbiji element radinosti, obrta, ako hoete, i kapitalizma. Na nekoliko kvadratnih kilometara ovdje moete
rijeiti doslovno sve, od popravka automobila, do alu-stolarije. Sve to florira, vrijedni Krajinici vrte janjce
(koji odmjenjuju kulturu prasadi), ovdje ive i rade "etniki hrvatski Srbi. Naravno, odbjegao je najvitalniji
17

element koji sada ovdje puta svoje novo korjenje. Nai "rasni istai" raduju se to je to tamo, a ne ovdje, ali
ja vam tvrdim da je Hrvatska, "genijalnim Tumanovim stratekim planovima", inae prilino u slijedu
Pavelievih fantazmi, strahovito izgubila. Pa tko moe i hoe, neka se onda raduje, neka se zahvali domovini
to je tako uspjeno samu sebe opustoila, i to na sam dan koji komemorira ove dogaaje. Komemorira, da
to drugo. Osjeaji su to koje bude odsutni, tako temeljito odsutni da su ve i pokojni: ''etniki nai Srbi''.
Slobodan Snajder

DIKTATOR BOSNE PADDY ASHDOWN U

OGLEDALU BRITANSKE TAMPE
Mi smo i ranije pisali o ovoj temi, o teroru nad bosanskim Srbima od strane Gaulajtera ili Visokog
predstavnika" ('Meunarodne zajednice') ili smokvinog lista koji pokriva ameriku agresiju. Ovog puta
donosimo ta piu dva ugledna britanska lista o gornjoj temi.
Liberalni list Guardian od 5. jula 2003. i britanski nedeljni asopis The Economist", koji ima
meunarodnu reputaciju. Da ponem sa napisom iz Guardian-a., iz pera Ian rr- od 5. jula 2003. to
donosim u slobodnom prevodu sa engleskog. Adaun upravlja Bosnom kao kolonijom". Padi Adaun ima
udnovate pojmove o demokratskoj politici i njegovoj primeni mera za funkcionisanje demokratije u zemlji
koja se oporavlja od rata. Ovo je po miljenju jedne studije na temu izgraivanje jedne nove nacije na
Balkanu. U zajedljivo otroj kritici, posle sedam godina zapadnjakih mera da pretvore Bosnu posle rata 1992
- 1995. u liberalno-demokratsku zemlju, ova studija izdvaja Adauna, biveg britanskog liberalnodemokratskog lidera i optuuje ga da je svojim upravljanjem pretvorio Bosnu u evropsku koloniju,
primenjujui metode i lekcije britanskog upravljanja Indijom u 19. stoleu.
Izvetaj od 15 stranica (koji prethodi studiji), izaao je iz tampe 12. jula, pisali su ga uvaeni
strunjaci o balkanskim stvarima Instituta evropske stabilnosti. Prvi koraci su preduzeti u Sarajevu i
Berlinu, a posle e doi opirnija studija o odravanju mira i 'nacije' u Bosni. U izvetaju se kae da
neograniena vlast koja je data lordu Adaunu kao 'Visokom predstavniku' da upravlja Bosnom,
upravo ini slabijom tu dravu, obeshrabruje lokalnu samoupravu i politiku inicijativu, a ovim merama on
uvruje kulturu zavisnosti od meunarodnih faktora". Nije mogue stvoriti stabilnu demokratiju ovakvim
autoritativnim metodama, kae Gerald Knaus. U sistemu sadanjeg upravljanja postoji kardinalna greka".
Priznavajui da su greke injene godinama od strane meunarodnih upravljaa Bosnom, Julian
Braithwaite, branio je u ime Adauna njegov rad i 'postignua'. (Koja postignua smemo li upitati?).
'Bosnia' nije evropska kolonija" kako se provokativno kae u tom izvetaju. Ova tvrdnja je polemina, ali
predstoji vana debata po ovoj stvari, to e biti doprinos rasiavanju pojmova. Greka je (na prvom mestu)
u meunarodnom stvaranju 'Bosnie', a to je prvi zapadnjaki eksperimenat u stvaranju i izgradnji jedne nove
nacije posle hladnog rata. Ovo pokazuje kako ne treba raditi u Avganistanu i Iraku, naglaavaju autori
pomenutog izvetaja.
Gospodin Knaus je dodao da nije toliko greka u Adaunovom upravljanju od maja meseca do danas,
koliko greka u stvaranju same institucije Visokog predstavnika". A ova institucija je stvorena posle
Dejtona (gde bosanski Srbi nisu bili predstavljeni po diktatu amerikog agresora, primedba - SV) da upravlja
Bosnom posle novembra 1995. Meutim, on takoe kae: da raniji britanski politiar, Adaun, daleko vie
upotrebljava svoje neograniene prerogative kao dobroini despot, vie nego to su to inili njegovi
prethodnici. Lord Adaun je nametao 14 ukaza (linih, naravno), proseno 4 svakog meseca u poreenju sa
samo etiri takva ukaza u toku 1999. g. A Adaunov predstavnik je tvrdio da je nametao samo 11 ukaza.
Glavna kritika reima u Bosni je da mu ne postoji nikakvo ogranienje, niti mere za ublaavanje diktatorskih
ukaza Adauna. On, nikom nije odgovoran -lokalno niti meunarodno. Visoki predstavnik", Padi Adaun,
ima prerogative da otputa predsednike republika, predsednike vlada, predsednike optina, bez da bilo kome
odgovara ili podnosi izvetaje. On takoe ima pravo veta na kandidate za ministarske poloaje bez ikakvog
objanjenja i obavetavanja javnosti. On nikom ne odgovara. (Pravi despot ili Gaulajter nacistikog tipa,
primedba - SV).
Dalje, 'Visoki predstavnik' raspolae sa pravom da otpusti i postavi sudije po linom nahoenju. On
takoe ima pravo da silom namee svoje zakone i da stvara nove institucije. On sve ovo radi bez ikakve
18

brige, koliko to kota bosanske poreske obveznike. 'Visoki predstavnik' nije odgovoran ni jednoj izabranoj
instituciji, kae se u izvetaju, (Nema sumnje da bi Staljin i Hitler zavideli Visokom predstavniku",
primedba - SV). Zvaninici lorda Adauna priznaju da njegova neograniena vlast ubija politiki razvoj
Bosne, ali ispitivanje javnog miljenja, koju je vodila njegova kancelarija, pokazalo je da on uiva iroku
potporu neograniene vlasti i da na taj nain forsira reforme. Naroito je polemian sluaj upotrebe
diktatorske sile u odnosu na reforme sudstva. Posle velike istke u sudstvu i tuilatvu prole godine, on je
pokuao da stvori ukazima depolitizirano, neprikosnoveno i kompetentno sudstvo. G. Braithwaite (port
parol) rekao je da su bosanski politiari suvie podmitljivi i koruptivni da im se poveri ovlaenje da oni sami
stvari poprave. Ovo nije izuzetak, jer u svakoj zemlji istone Evrope postoji isti problem.
Lord Adaun intervenie kad god mu se prohte u rutinskim ekonomskim stvarima kao i politikim
cele Bosne. Najvei gorui problem koji je Bosni zavetala Meunarodna zajednica" (itaj kolonijalna
politika Amerike, primedba -SV) 1995. godine nije jo reen, a taj zadatak se odnosi - posle sedam godina od
zavetanja - na hapenje i izruenje Radovana Karadia i Ratka Mladia, srpske politike i vojne voe, koje
trai Haki tribunal (tanije rei Lin tribunal amerikog imperijalizma, primedba - SV). Karadi i Mladi su
optueni za genocid, (dok su oni koji su razbucali Jugoslaviju i stvorili sedam feuda - nevini).
Drugi napis iz uglednog britanskog asopisa Economist
Napis je izaao 26 jula o.g. o istoj temi. Zbog opirnosti tog napisa donosimo ga ovde u formi prikaza.
Naslov glasi: Upravljanje Bosnom". ok-naslov je sitnim slovima, mnogo krupnijim je podnaslov:
Potkralj (Vice Roy) upravlja dobro. Ne, svi se ne slau da je upravljanje dobro." Ovde se radi o izvetaju
Think-tank-a" (trusta mozgova) u odnosu na Bosnu i Hercegovinu u ime Evropske stabilnosti". Izvetaj
poinje sa uenjem, da je posle vie od sedam godina od sklepanog (i, donekle, polu-prevare, primedba SV) Dejtonskog mira, Bosna, koju je krojila i prekrajala Amerika, jedva da je prohodala. (A za pravo udo i
jeste, jer Dodo" nikad ne prohoda, primedba - SV). Konstatuje se da Bosna jo visi o vratu Dejtonskih
vraara. Po diktatu 'tvorbe', edo koje je oficijelno stvoreno zove se Bosnia", a njeno nehomogeno
stanovnitvo ima da se zove Bosniaks" (Bonjaci). A ovo podsea na dane pred zalazak Dvojne monarhije.
Evropska inicijativa za stabilnost (EIS)
Njen nalaz je dosta opiran; donosimo ga u izvodu: Prva je konstatacija da je Padi Adaun svemoni
apsolutistiki diktator. Druga konstatacija je da je Adaun od Bosne napravio svoj protektorat ili paaluk, kao
to je radila Velika Britanija u 19. veku u upravljanju Indijom. Protivu samovolje samodrca Adauna nema
apelacije, niti albe, a kamo li prigovora. Naravno inovnici despota samodrca odbacuju sve prigovore
njihovom gospodaru kao preterane. Uporeenje sa Indijom, smatraju oni neodrivim. Mere koje su
prethodnici despota upranjavali, bile su jedine mogue mere u borbi protivu korupcije, a to i on ini.
Naalost, asnici EIS nita nam ne kau od kuda korupcija i ko je nju posejao u Bosni. Ne, oni nee to rei,
jer su oni ruitelji Jugoslavije i oci Bosnie", tj. 'meunorodna zajednica' - sejai nasilja, mrnje, lai i
korupcije svake vrste. Ovde bi se mogla prizvati ona narodna: Kako seje tako e i njeti'! Vaistinu, ovo se
i dogaa.
Direktor EIS, Gerald Knaus, Austrijanac, tvrdi da je pored svih nevolja, jedna od najveih Image",
tj. ugled ili lik jedne krpljevine koju je ameriki siledija sklepao. Protiv ovoga se borio Cyrus Vans, UNO
delegat na poetku muke sa Bosnom. Vans je opominjao: Bosna niti je drava niti nacija". Ovako gledaju
mnogi sa strane, a takoe i broj onih unutra. Bosna je koruptivno mesto, gde kriminal cveta, a ovo izvire iz
komplikovane mainerije bosanske vlade. Drugi teki problem je potpuno zakrljala privreda. Nezaposlenost
iznosi oko 40%. Pored ovog postoje i problemi pripadnosti i oseanje pojedinca: ko je i ta je". Izgleda
nasilno forsiranje Bonjastva" izneverilo je izumitelja-nasilnika. Ovaj problem se nije ispoljavao u
Jugoslaviji, kao to se ispoljava u sklepanoj 'Bosniji' gospodara Padi Adauna.
Funkcija i ugled tampe
Veliki deo liberalne tampe u Sarajevu u poetku je pomagao diktatorsku vlast Visokog
predstavnika". Meutim sada se stvar izmenila i smatra se da bi bilo bolje da izabrani ljudi vode i uzmu
prerogative iz ruku diktatora. Naroito poslove privrede. Ovo se naroito istie u izvetaju EIS.
19

Neodgovornim privrednim poslovanjem od poetka ove godine do jula, budet je prevazien za vie od jedne
etvrtine.
Reakcija diktatora Adauna
U izvetaju EIS se kae da je on vrlo ljutito reago-vao". Prvo, on odbacuje 'nevredno' uporeenje sa
Velikom Britanijom iz vremena kolonijalizma 19. veka. Tvrdi da je veliki deo od 17 milijardi novca bio
ukraden, a efikasnost istrage i hvatanje lopova i privoenje sudu ovde ramlje. Dalje, sve vie sredstava i
mogunosti prelaze u privatne ruke, a da li e ovo povoljno uticati na stanivnitvo, ostaje da se vidi. Veina
Bosanaca ima loe miljenje o svojim liderima. Vie vole da sa njima stranci upravljaju. (Jakako, takve
drave stvara dananji humani" inkvizitor naih dana, primedba pisca ovih redova).
Stania Vlahovi

"

".
, , 700 ,
, , 5.
2000. .
.
, , ,
, , ,
.
,
". ,
" , ,
.
16. 2002.
. ,
. 14. ,
. -.
", ,
6. .
. , ,
.
- 17. ,
- ,
,
. -
, .
, 8. ,
", ,
- .
,
"
. , ,
" , , .

16 -17. 2003

"
20

, , ,
, , , , , .
, , ,
. ,
, . , ,
. ,
. ,
( ) ;
. , : ,
, , , ,
, , .
.
, ,
, , -,
( ) 45 .
( ) ,
, -77,
( ).
, ,
,
, ,
. ,
,
, 98
1999. , ,
, 30 50 , ,
, .
" . ,
, , , ,
, ,
, .
. - ,

.
, ,
, - ,
, , - , ...
,
, ,
, ,
(--)
, "
, , , .
, "
, , ,
, .
: - .
, (Fric Kalshoven)
21


.
, ( , ,
.): , ,
, , ".
, , .
,
, .

, priori , .
.
, .
. , ,
, , ,
. , ,
, , :
, . , ;
, , . -
, .
(John Laughland, The Times, 17. juna
1999.): , ...
() ".
,
. ,

. -
, . (Louise Arbour) je
(Sealed Indictments),
. 1997.
, , --
. (7. 1997.). .
, , , ,
. (Jean
Chretien), ,
.
.
, , , ,
. ( ).
, , .
() ,
, ,
, , ,
, (1991.),
", ",
. ,
. ,
1997. ( The New York Times, 5.
1997.). .
, ,
, .
?
" (1994),
, , , -
". ( Clauda Jorda)
22

 - 1200 2000
- .
, "
, , , .
, , , , ,
, - ,
, , ( "
), , , ., . ,
!
,
8. 8. 2003.

. , DSc.

: .
. "
. .

"
,
", 1991. 1995.
.

.
, ( )
, - , ,
, , - .
", ( ,
, ), , -
", 1960 , 1205 , 522 12 . 200.000
. 1500 , 20 ,
. 3200 , ,
, , ,
. " 4.
, .
(, 5.8.3)

Revizionizam u savremenoj srpskoj knjievnosti (82)

KORACI U NOI
MARKA PIVCA
Dragojla Popovi (1912-1998) bila je jedna od najvienijih predratnih lanica Zbora. Rodom iz
Prijedora, lekarka po zanimanju, poznavala je odlino marksizam i komunizam i uestvovala u borbi protiv
njih. Zajedno sa hiljadama sunarodnika iz Bosne provela je Drugi svetski rat u Srbiji. Bila je upravnica
enskog internata Zavoda za prinudno vaspitanje omladine u Smederevskoj Palanci od poetka do kraja
(septembar 1942 - septembar 1944). To je dalo komunistima dobar izgovor da je optue za ratne zloine i da
je likvidiraju, znajui vrlo dobro da u njoj imaju jednog od svojih najljuih i najspremnijih protivnika.
Sreom, u tome nisu uspeli. Izbegavi zajedno sa ostalim dobrovoljcima u Italiju, potom u Nemaku, bila je
23

uhapena i provela due vreme u pritvoru, ekajui da Maklinova komisija zavri ispitivanje, ali je najzad
putena na slobodu. Po doseljenju u Ameriku 1949. radila je kao lekar. Poto je njen prvi mu, upravnik
Zavoda, nastradao sa etnicima po rasputanju Zavoda, Dragojla se preudala za Marka Pivca u Milvokiju
1966. Doivela je duboku starost i umrla 1998., do kraja slavljena i cenjena, naroito od enskih lanova
Zbora.
Marko Pivac je napisao i sastavio izvrsnu knjigu o Dragojli, Koraci u noi, uglavnom o njenoj borbi,
kao i ostalih drugova traenih od komunista, da izbegnu ekstradiciju Titu, to bi bila sigurna smrt. U tome su
nju i ostale pomagali drugovi, prijatelji i dobronamerni, uticajni ljudi iz Engleske i Amerike. Zato je to glavna
tema u ovoj knjizi, mada ima i drugih paralelnih tema, potkrepljenih mnogim citatima iz verodostojnih
izvora, tako da knjiga slui i kao odlian izvor za utvrivanje injenica o ovom periodu nae istorije. Meu
paralelnim temama, manje ili vie obraenim, nalaze se dogaaji na Balkanu u Drugom svetskom ratu,
naroito dranje partizana; 27. mart 1941; pogibeljnost ustanka pod pretnjom istrebljenja srpskog naroda ili, u
najmanju ruku, njegovog svoenja na minimalu; britansko podravanje Tita od marta 1943; nerazumevanje
prirode graanskog rata od strane pojedinih odgovornih britanskih pojedinaca, ukljuujui erila, pokazano
tokom ispitivanja antikomunista posle rata; o samom Titu i komunistikom reimu; Titov pokuaj saradnje sa
Nemcima u prolee 1943.; kolaboracija Britanaca sa nemakim okupatorom na Kanalskim Ostrvima (ove dve
poslednje teme su opirno i temeljito obraene); predaja pukova i ostalih nacionalista maja 1945.; i,
najopirnije, hrabra borba za spasavanje Dragojle i "ipsilonaca". Daleko bi nas odvelo da o svakoj od tih
tema, interesantnih svaka za sebe, podrobno piemo. Zato se ograniavamo na prirodu i rad u Zavodu u
Smederevskoj Palanci, jer to prua najbolju sliku o Dragojli i njenoj aktivnosti pod nemakom okupacijom i
slui komunistima kao najbolji "dokaz njenog ratnog zloinstva".
U knjizi su, izmeu ostalog, navedena u celosti etiri vana dokumenta: Dragojlin memorandum
Maklinovoj Komisiji u Munster-Lageru 29. juna 1947 (68-73); memorandum biveg lana komunistike
partije i vaspitanika Zavoda Miodraga Ue orevia 12. novembra 1947 (75-80); Dragojlin referat iz
Paderborna britanskim vlastima 30. novembra 1947 (161-69); i njen memorandum IRO (International
Refugee Organization) 26. februara 1949 (284-98). Zavod je osnovan u septembru 1942. Po Dragojlinom
kazivanju, "Osnivanje Zavoda bila je originalna ideja Dimitrija Ljotia, inpirisana prvenstveno potrebom
spaavanja mladih ivota od strijeljanja u njemakim odmazdama, i potom potrebom suzbijanja komunizma u
uslovima graanskog rata. Tome je slijedila i potreba nastavka kolovanja te omladine ili uenja zanata, kao i
mogunost politikog obrazovanja kroz antimaterijalistiki pogled na svijet, ukazivanje na pogrenost puta
koji su izabrali i na uzaludnost rtve koju su bili spremni podnijeti. To je iziskivalo upoznavanje politike
doktrine sa kojom se je zanosila ta omladina odana marksistikom idealu - premda u velikoj veini slabo ili
nimalo upuena u historijski i dijalektiki - materijalizam kao i kritiku te doktrine sa opteg hrianskog
pogleda na svijet... Ja mislim da Ljoti nije htio da da zboraki karakter ovom poduhvatu, da je imenovanjem
Milovana (Popovia) preutno apelovao na podrku van zborakih krugova i da je time pokazao da nee biti
uputanja u promociju Zbora."(4) Za dve godine kroz Zavod je prolo oko 1100 mladih ljudi, obino u
starosti od 15 do 25 godina, od toga preko 400 devojaka i ena, mahom zarobljenih partizana i uhapenlh
skojevaca, koji su slati u logor smrti na Banjici za odmazdu posle ubijanja nemakih vojnika. Zatvorenici koji
su poslati u Zavod bili su spaseni sigurne smrti. "Zavod je primao vie pitomaca nego to je bilo predvieno,
jer su sami pitomci rado pristajali da se stesne samo da to vei broj bude spaen iz konclogora."(161) Rok
boravka u Zavodu bio je od est meseci, za lake sluajeve, do tri godine za nepopravljive. Zavod je pripadao
Ministarstvu prosvete srpske, a ne nemake vlade. Nije bio kaznena ve vaspitna ustanova i okupator nije
imao nikakve nadlenosti nad njim. Isto govori i sam autor: "...Zavod nije prevaspitavao nego vaspitavao
omladinu, i Nijemci nisu uopte slali u Zavod zarobljene partizane... U Zavod su dolazili mladii poslati od
srpskih vlasti ili na molbu roditelja. Nijemci nisu u nju slali svoje zarobljenike, jer je to bila izuzetno srpska
unutranja stvar, koju su tekom mukom dugim natezanjem jedva dozvolili -a s kojom nisu imali veze ni
uea u ivotu i radu."(198) Zavod je dakle bio isto rodoljubiva ustanova, to se vidi i iz zavodske pesme,
koju je komponovao Ua orevi:
"Nae su ruke za velika dela,
Za radost i sreu zemlje nam drage,
Za ivot i slavu Srbije drage!"(146)
Komunistiki reim i propaganda stalno su napadali Zavod kao deo koncentracionog logora na
Banjici. Dragojla navodi u svom prvom memorandumu komunistike optube: "Pored muenja glau,
24

batinjanja, ubijanja, zatvaranja, osporavanja slobode misli, naturanja faistikog pogleda na svet, 'zloglasni
gestapovci' ispoljavali su nad nezatienom naprednom omladinom svoj razulareni sadizam primenjivanjem i
svih drugih vrsta fizike i psihike torture."(68) Nijedna od ovih optubi nije istinita. Vaspitanici nikada nisu
bili tueni, osim povremenih "packi" po dlanovima neposlunih, to je bilo uobiajeno u svakoj koli. Nikada
nijedan vaspitanik nije bio ubijen. Kako su vaspitanici morali da prouavaju osnovne komunistike spise, da
o njima diskutuju i slobodno izraavaju svoja miljenja, Zavod je u ono vreme bio jedno od najslobodnijih
mesta skoro u celoj Evropi. Nijedno faistiko ili nacistiko delo nije itano ni diskutovano. Hrana u Zavodu
bila je jednaka hrani ostalog stanovnitva Srbije, u neemu ak i bolja jer su pitomci sami obraivali zemlju
oko Zavoda. Nikada nije naturan nikakav faistiki pogled na svet, a najmanje pogledi Zbora. Dragojla
takoe navodi da je bio mali broj pokuaja bekstva, a meu njima bilo je i takvih koji su se sami vraali u
Zavod. Pitomci su ili u etnje i na izlete, u pozorite i bioskop u Palanci, i tome slino, praeni jednim
straarem. U samom Zavodu bila je veoma aktivna pozorina grupa, a esto su gostovali i poznati glumci i
pevai, horovi, ahovski majstori i socijalni radnici. Sportske aktivnosti su bile veoma razvijene, naroito
nogomet, u emu su pitomci igrali i protiv gostujuih timova. Sve unutranje poslove u Zavodu obavljali su
sami pitomci.(162) Njima je dozvoljavano kratko odsustvo kod svojih kua. Inae, u Zavodu je postojala
gimnazija, trgovaka akademija, uiteljska kola i gotovo sve zanatske radionice. Za one koji nisu bili aci
bilo je obavezno da naue jedan zanat. Najzad, neki omladinci su dovoeni u Zavod na molbu njihovih
roditelja, kako bi ih spasli od Banjice i smrti.(70-71) Do slinih zakljuaka doao je najzad i glavni islednik
na sasluanju, Stephen Clissold:
"Iako ne moe biti sumnje da je Popravilite radilo sa blagoslovom Nedieve kvislinke vlade, drugi
dokazni materijal sugerira da nije bilo zlokobna i ugnjetaka ustanova opisana u jugoslavenskim optubama.
Ni u kom sluaju nije bilo dodatak koncentracionog logora i nema ni govora o tjelesnom zlostavljanju
pitomaca. Bilo je pod ministarstvom prosvjete i prualo je normalne vaspitne i drutvene ureaje ('facilities')
pored ideolokih ciljeva."(311)
U svom memorandumu Dragojla potee i kljuno pitanje "kolaboracije" sa okupatorom, zbog ega je i
ona bila optuivana i zatvarana, pod pretnjom ekstradikcije Titu. Po udnoj i nepravinoj logici te optube,
"'Kolaboracionisti' iz Srbije nisu imali pravo da uvaju teko osakaeni narod. To im pravo pred celim
svetom osporava onaj Tito koji svojeruno u jednom od prvih uputstava za rad (Pokrajinskom Komitetu
Srbije od CK, 1941) pie da je zloin koji se ne da niim opravdati izlaganje komunistikih kadrova
lakomislenim rtvama. Sve ugroene komunistike glave imaju se smesta skloniti. Poto za ostvarenje svojih
sopstvenih ciljeva Tito nije mogao rtvovati svoje malobrojne pristalice, on je nastojao da srpski narod da
rtve koje e on docnije za svoj raun izneti na trite sveta. Ta je jeziva raunica do sada u potpunosti
uspela."(72) Kolaboraciju Milana Nedia i Dimitrija Ljotia, kao i njihovih sledbenika, treba posmatrati i
kroz tu prizmu. Dragojla takoe pravi paralelu izmeu Staljinove kolaboracije sa nacistikom Nemakom i
prinudne kolaboracije Nedia i njegovih pomagaa: "Staljin, gospodar nezavisne, brojno najjae drave u
Evropi, imao je 1939. godine pravo da kolaborira sa Hitlerom, koji je iz te kolaboracije izvukao veliku
politiku i ekonomsku korist. Nedi, stari general pokorenog, progonjenog i unitavanog naroda, nije imao
pravo ni da pokuava, u stanju krajnje nude, iznai mogunosti za spasavanje golih ivota svoje roene
brae. Da, ali Staljin je hteo taktizirati - kau komunisti. Nedi je to morao. I najpovrnija paralela, dakle,
ispada u korist Nedia a na tetu Staljina."(167-68) Dragojla jo jednom to potvruje: "Opisani kontakt s
Nemcima, tzv. kolaboracija, rezultat stanja ivotne nude srpskog naroda, bio je u odnosu na ishod rata
potpuno irelevantan, isto onako kao to su, u odnosu na ishod rata, bili irelevantni i svi dodiri koje su s
okupatorom imale i ostale srpske grupacije, u Srbiji i izvan nje. Taj kontakt nije doneo nikakve realne koristi
Nemcima, ni vojne, ni ekonomske, ni politike, pa prema tome nije bio ni tetan po interese Saveznika. Isti
zakljuak se, meutim, ne bi mogao doneti po objektivnoj analizi efekata Pakta koji je sa Hitlerom zakljuio
SSSR. Pa kad je moni Staljin imao pravo na slobodno izabran, tadanjoj Nemakoj koristan kontakt sa
Hitlerom, zato je, u ime ega i s kojim pravom generalu Nediu, u ivotnoj nudi celog naroda, zabranjen
kontakt koristan jedino crnoj nevolji njegovog roda? Mali narodi, ni njihovi predstavnici, nisu ni najmanje
skloni da pravo taktiziranja prema neprijatelju smatraju iskljuivom sakrosanktnom privilegijom velikih
naroda."(289)
U svom memorandumu IRO-u Dragojla apeluje da srpski anitkomunistiki borci dobiju punopravni
izbegliki status. Ona tvrdi, i to potkrepljuje dokazima, da je Nedieva akcija delo prvenstveno humane
prirode, da se pripadnici Nedievih odreda nisu borili protiv Saveznika ve samo za svoj narod, to se vidi i u
njihovoj vojnikoj zakletvi: "Zaklinjem se Svemoguim Bogom da u Kralju Petru II i Otadbini svagda i u
svim prilikama biti veran, svom duom odan i posluan; da u se za Kralja i Otadbinu junaki boriti; da
25

vojniku zastavu nigde i nikada neu izneveriti i da u zapovesti svojih pretpostavljenih stareina sluati i
verno izvravati. Tako mi Bog pomogao!"(289) Dragojla se ovde slui nepobitnom logikom: "Donositi
zakljuke o dobrovoljakom i etnikom izdajstvu, faizmu i profaizmu, na osnovu injenice njihovog
prinudnog kontakta s Nemcima ili Italijanima, isto je toliko proizvoljno i nemoralno koliko i postaviti tvrdnju
da je g. eril komunista ili filokomunista zato to je u toku proteklog rata zaista saraivao sa
Staljinom."(293) O takozvanom faizmu pokreta Zbor, tako okarakterisanom u Meklinovoj komisiji, Dragojla
veli da je Zbor bio "najizrazitiji, autentino hrianski politiki pokret predratne Jugoslavije. Samo potpuno
oslanjanje na komunistike podatke i na prazna prianja neobavetenih ili klevetanja zlonamernih moglo je tu
komisiju zavesti u takvu zabludu."(294) Slede citati iz uvenog lanka Dimitrija Ljotia "Ni faizam, ni
Hitlerizam" iz 1937.
Dragojla je izjavila na sasluanju i sledee: "Nakon to je u Zavodu bila utvrena aktivnost
Komunistike partije meu pitomcima, policijske vlasti htjele su u Zavod postaviti svoga komesara; uprava
Zavoda, zajedno sa vaspitaima, odluno je odbila ovaj zahtjev i izjavila da e kolektivno dati ostavku ako se
postavi komesar. Do postavljanja komesara nikada nije dolo."(230) Upravnici Zavoda i vaspitai potkrepili
su tu svoju odlunost izjavom da e poi zajedno sa pitomcima u sluaju da ih Nemci ili policija uhapse i
sprovedu u koncentracioni logor.(73) Ua orevi takoe navodi slian detalj: "O nekom meanju
okupatora u unutranji ivot i rad Zavoda nije bilo ni pomena. Jednom je pokuala beogradska Specijalna
policija da ue u unutranje stvari Zavoda. To je za posledicu imalo davanje kolektivne ostavke Ministarstvu
prosvete od strane Uprave Zavoda i pretnju da e napustiti vaspitni rad. Na ovakav energian istup Uprave
Zavoda policija se morala povui."(77)
O Zavodu u Smederevskoj Palanci se sve vie i objektivnije pie u zemlji (v. Iskru, marta 2003).
Detalji u knjizi Koraci u noi doprinose utvrivanju istine, jer dolaze iz neposrednih izvora i od linosti koja
je stalno bila u sreditu aktivnosti Zavoda. Kao i u drugim sluajevima, istina, dugo zapostavljena i namerno
falsifikovana, a sada potkrepljena nepobitnim dokazima, dolazi na svetlost dana. Fenomen Zavoda, koji je bio
predmet dugog i besomunog falsifikovanja od strane komunista, najzad dobija svoju ispravnu interpretaciju.
S pravom se moe oekivati da se jave bivi pitomci Zavoda koji su jo u ivotu i da kau istinu. (Ovde
mislim naroito na Milutina Doroslovca, koji je bio pitomac Zavoda i kasnije se naao u Austriji i postao
vieni austrijski pisac pod imenom Milo Dor.) Takvi svedoci bi jo bolje i vie doprineli da vaspitni zavod u
Smederevskoj Palanci dobije svoje zaslueno priznanje kao spasilac mnogih srpskih omladinaca u vreme kad
su srpski grobovi sejani po celoj Jugoslaviji. Ako nita drugo, uprava Zavoda i vaspitai zasluuju da ih vie
ne klevete i osuuju za grehe koje nisu poinili. Naprotiv.
Vasa Mihailovi
1. Marko Pivac, Koraci u noi (2002). Strane citata iz ove knjige naznaene su u tekstu.

1918. (2)
, , .
, 11 (24) 1918.
( ").
, 313 120 , .
.
.
()
( ").

.
( " , ).
( "):
26

1. "

, .
2. , ,
,
.
3. ".
- :
1.
2.
3.
4.
5.
" ,
1918. , 17 ( ", "
, 12, 14(27) 1918. .
,
, ,
" ( ).
: , .
"
( " 7(20) 1918.,
).
,
. "
,
13 (26) 1918. ,
:
1) - ,
2) ,
, ,
".
, ,
,
.
, , , "
. ,
.
, , ,
.
, ,
(5/18. 1918.). ,
" ( ) .

( ) .
( ,
).

, 10/23. 1918., :
27

 ,
... (
, ),
" , , , "
, ."
, ,
, ,
, , ,
, .
( 1942. )
" (
) .
,
, ,
, . .
.
.
,
7(20) 1918. ,
5 ,
. ,
, , ".
,
. ,

. , ,
. ,
,
.
, ,
( ),

21. (3. ) 1918. ,
.
,
, ,
.
, .
, (,
).
, ,
, , .
.
4 (17) 1918.
, . 13 (25) 1918.
. 10 (23) 1918.
, (") .
(, , )
13 (25) 1918. , "
( ").
578 , 84 , 62 , 21 ( ), 4
, 6 , 1 2 .
: , ,
, ()
28

 ( "
- )".
, ,
( ) ,

: ,
, ( )".
( )
14 (27) 1918. ,
, .
11 (24) 1918.
~, . 15952
, ,
. 3 (16)
1918. , : , ,
, ,
, , , ,
. ".
(, , )
, , .
11 (24) 1918. ( ") 28
,
.
" , , ,
, "
.
().
, 1 (13) 1918.
, " ,
.
, ,
, , 12 (25) 1918.
, (
), .
( 7 (20) 1918.)
(
, ")
, - ,
de iure i de facto.
, , , 27.
1919.
. 24
24 (
).
, , , (
)
( "
), ( ),
,
,
() . , ,
" , , ,
.

29

..
1918. " , , 1994. : 1) , ; 2)
; 3) - .

: .

-"
. ,
, . ,
-, "...

", , , "...
( , 17. 8. 2003.)

Mike Christopulos

PRIKAZ KNJIGE MILUTINA

PROPADOVIA
The appalling story of Euro-American meddling In Yugoslavia"
Amerikanac grkog porekla, novinar u penziji, Mike Christopulos, ve vie godina izdaje bilten The
Sword (Ma). U njemu se obrauju religiozne i politike teme. Za vreme kada je u bivoj Jugoslaviji besneo
graanski rat i ceo svet bio protiv Srba, on je neumrono kroz bilten, a i slanjem pisama drugim novinama
branio Srbe. The Sword se ita u 32 drave SAD, kao i devet stranih drava. U broju za septembar ove
godine, Christopulos je dao prikaz poslednje knjige (na engleskom) Milutina Propadovia, koji sledi u
prevodu na na jezik.
* * *
Zanimljiva knjiga Milutina Propadovia o meanju Evropljana i Amerikanaca u Jugoslaviji, je jedna
od najboljih pisanih o ovom predmetu. Knjiga je puna injenica, ima 352 stranice, a obljavljena je ove godine
od Ameriko-jugoslovenskog udruenja "Jadran", iz Milwaukee-a, Wis. USA. Knjiga ivo prikazuje ta je
dovelo do raspada nekadanje republike Jugoslavije, usmerujui se naroito na ilegalne i nemoralne postupke
SAD i NATO-a protiv Jugoslavije, a naroito protiv Srbije.
Nemojte verovati samo onome to Propadovi pie. On se oslanja na mnotvo strunjaka, koji
dokazuju njegove uverljive tvrdnje. Propadovi pie svoju knjigu kao odgovor na sumnjienja bive
predsednice britanske vlade Margaret Thatcher, da su samo Srbi glavni krivci u razmiricama koje su nastale
u bivoj republici Jugoslavije, Bosni i Hercegovini. Thatcher proglaava Slovence, Hrvate i Muslimane
nevinim!
Prema Propadovievoj knjizi, problemi Jugoslavije su poeli marta 1941, kada su SAD i Englezi
uspeli da doe do dravnog udara kojim je zbaena vlada (koja je, nemajui drugog izlaza, sklopila pakt sa
silama osovine - SP), a to je dovelo do Hitlerovog napada na Jugoslaviju. Engleska je obeala znatnu
pomo, ako se taj udar izvri, no ta pomo nije nikad stigla. Kao to je engleski istoriar Liddell Hart napisao,
Churchill nije imao skrupula kada je Jugoslavija bila u pitanju, istiui da su akcije britanske vlade "dovele
do uasnog stradanja naroda Grke i Jugoslavije - i da teke posledice jo uvek traju i posle zavretka rata".
30

Da bi bilo jo tee, nemoni Srbi su bili rtve tekog bombardovanja od strane Amerikanaca na
pravoslavni Uskrs, 16 aprila 1944. Preko 4000 osoba, koje su pole u crkve bile su ubijene na ulicama
Beograda, "dok su klicali pojavi amerikih aviona, koji su, kako su verovali, bili na putu da bombarduju
neprijateljske objekte u Rumuniji i Maarskoj".
Michael Lees, koji je bio britanski oficir za vezu, nije naao opravdanje za ova bombardovanja, i
ocenio je britansku pomo komunistima "kao britansku izdaju Srbije". Propadovi tvrdi da bez amerike i
britanske politike i vojne pomoi, komunisti ne bi nikada zavladali Jugoslavijom posle Drugog svetskog
rata.
Osvrui se na novije dogaaje, njegova knjiga ubedljivo tvrdi da su Nemaka i Vatikan (svojom
velikom podrkom), utabali put rasparavanja Jugoslavije. Nemaka i Vatikan su bile prve dve drave koje su
priznale nezavisnost Slovenije i Hrvatske.
U poetku SAD su izjavile da nee priznati otcepljene republike, ali su docnije promenile svoj stav
"da bi smirili zabrinutost muslimanskog sveta van Jugoslavije" kako je izjavio Lawrence Eagleburger,
tadanji vrilac dunosti ministra spoljnih poslova.
Propadovi optuuje da je, od amerike kampanje za nezavisnost Bosne do stvaranja hrvatskobosanske federacije, diplomatija SAD "irila poar rata". Da ovo i dokae, knjiga citira lanak iz Los Angeles
Times-a, gde se kae: Predsednik Klinton je tajno dao zeleno svetlo za prikrivene isporuke oruja iz Irana u
Bosnu, 1994."
30. maja 1992. Ujedinjene Nacije su stavile ekonomske sankcije na Srbiju i Crnu Goru, to je zaudilo
britanskog ministra spoljnih poslova Douglas Hurda, koji je rekao: Zato su Srbi kanjeni, a Hrvati nisu?"
U knjizi se tvrdi da su izvetaji o mnogim srpskim "zloinima" bili izmiljotine, dajui za to mnoge
primere, ukljuujui i izvetaj britanskih novina The Independent, gde je reeno: Slubenici UN-a veruju da
su muslimanski borci u Bosni i Hercegovini sami poinili neke napade na Sarajevo koji su pripisani Srbima,
kao deo propagande, da bi se zadobila meunarodna simpatija".
Propadovi otro kritikuje tadanjeg predsednika Klintona zbog traenja brutalnog bombardovanja
Srbije od strane NATO-a, kada je bestidno izjavio da je "baeno vie eksploziva na Jugoslaviju, nego na
Japan ili Nemaku za vreme Drugog svetskog rata, u istom vremenskom periodu."
James Bissett, bivi ambasador Kanade u Jugoslaviji, kae ovo za rat 1999.: Neizazvan napad
NATO-a je grubi prekraj svih normi meunarodnog prava".
Novinar Chicago Tribune-a, Steven Chapman, je to ovako komentarisao: "Mi unitavamo civilno
stanovnitvo... Bombardovanje ove nedelje je prekinulo elektrinu struju za 80% zemlje... Nestaica je hleba,
a hrana trune u friiderima. Teko je doi i do lekova".
Nije bilo dovoljno to su bombe NATO-a padale po Srbima, njih su na Kosovu napadale i zloinake
snage KLO (Oslobodilaka vojska Kosova), nekada nazvane "teroristima" od lanova Klintonove
administracije. Kao rezultat svega, preko 100 pravoslavnih crkava je bilo razoreno na Kosovu, kolevci
srpskog hrianstva.
Robert Fisk, u jednom lanku za The Independent je napisao: ...Ali crkva je bila ruevina. Jedan zid
je stojao. Ostalo je sve bilo smrvljeno. Zbogom, dakle, ikone i sveci prodornih oiju. Zbogom Isuse. Zbogom
srpska pravoslavna crkvo. Svuda na Kosovu sam nailazio na iste scene, mesta za molitve, ponekad i 600
godina stara, sravnjena sa zemljom eksplozivom i ekiima kosovskih Albanaca, saveznika NATO-a. Istinska
kolevka srpske istorije, pretvoreno u prah, irom kosovskih polja i breuljaka."
Za sve one koji ele da znaju stvarnu istoriju, ta se deavalo u nekadanjoj republici Jugoslaviji, a
naroito Srbiji, preporuujemo da proitaju Propadovievu knjigu. Kota samo $12.00, i moe se naruiti
preko Stevana Piroanca, 2338 North 68th Street, Wauwatosa, WI 53213 USA.
Preveo: Stevan Piroanac

. " -

!
31

 , ,
. ", ,
, : , ,
, . ,
. ."
, .
,
" .
,
, , . ,
, ,
, .
, ,
, . , .
, . ,
,
. , ,
, . , , . .
, .
, , ",
, , .
, ,
" - "
: ".
",
, .
,
: ... ".
,
, .
, ,
( )
. , ,
, ".
" ,
, , , .
, ,
, !

.
, ,
. ,
,
?".
, -
.
" , ,
, , .
. ,
, , ,
. ,
, ,
.
32

 , .
,
, .
: ' , . ,
, ." , ,
. ,
. ,

, .
,
.
,
: ."
,
, .
. ,
. :
."
, ,
. ,
.
,
.
.
, ,
, . ,
, . ,
, ,
. .
" -
. ,
,
.
, , , .

:
- "
19. 2003. ,
.
, 5. 2003. , ,
125.
.
1949.
. , .
, .
, .
18. 1956. .
33

 . ,
, .
, .
. 1956. , , .
. ,
, : -
". 1956. .
. : "!
. : ,
"? : ,
". , . ,
,
.
1994. 38 , . ,
.
. , .
. . . ,
, - .
. 21. 1995. , .
. .
,
.

.
"
- - ".
- -
, .
, , .
***
" 1. 2003. .
" ,
". :
, ( - ) ,
, -
, . . , ,
(, , ),
" .
, , . -
, .
.
. ,
. 50-
34

 ", ". ,
, - ,
-
.
.
,
- ,
. ,
, , .
. .
,
...
" - .
. .
, , ,
: , - . "

. , ,
" , .
- : ,
." , , ,
, .
.
( " ).
, , , ,
", ( ,
, )
, ,
, .
, -
, . , ,
, ". - !,
.

, , , , ,
-
- .
9000
3000 , , ,
, ,
; , .
25. 28. 1948. ,
55 , .
,
.
,
,
, . -
, - ,
.
, 20- ,
, ,
, ,
.
35

 - ,
.
, ,
.
, - .
.
, ,
. " -
- ,
.
,
.
, .
,
" (, , , , , ),
": ,
, , , - 1.000.000 .
:
,
. :
. ,
- !
( ) .
. , , ,
, -
. -
", . ,
, .

" " , !
, 2003.

. .

,
, .
2. 6. , ,
-
,
, , , ,
, , ,
,
, ,
.
,
,
, ,
, .
, : ,
, , , , ...;
, .
36

 21. ,
, , , ". ,
.

. ,
, ,
, , . ,
, , ,
, . , ,
, , , , ,
, .
,
,
,
. ,
, .
,
.
, , !
.

"

: - "; ", 2000.,
; . 354, 21 .; .; : .
***
, . ,
, : , ,
, ,
. . .
". .
- -
. , .
". ,
, .
, -
17. 1946. .
,
- , . , .
,
.
.

: ,
, , ( )
. ,
1943.
37

, , , ,
,
,
" 400 ,
".
, - ",
. . 1941-1945" (
). . ,
,
, "
, . ,
" ,
1941. .
,
,
.

. , ,
, , ",
,
-, ,
.
( ) 1945. ,

. , ,
.
, ,
, .

. ,
- "
.
,
. , .
, , .
.
.

, ,
,
.
,
" 12. 1946. . ,
" : ", ", ",
" - .
, , .
",
12. 1954. , .

.
.
a, 1941. , .
, , 1941. ,
,
38

 . ,
,
. .
, ,
.
. ( 13. 1945. )
,
. , 8. 1945. .
,
.
, , ,
,
. .
.

.
"

.
...
".
... (, 17. 8. 2003.)

-
"
- .
, , .
,
.
.
,
.
$12, $3 :
Mrs. Olga Cokic
40, Kline Blvd.,
COLONIA, N. J. 07067-1921
USA

CTAHKO
29. 2003. , .
- 1920. .
.
39

 " .
, .
.
,
.
, ,
.
".
..

, 16. 2003.
. 27. 1928. , .
28. . . , ,
1944. . , ( ),
. 1948. .
1951. . , ,
.
.

, , , 15., 24.
2003. , , .
.
,
. , ,
, .
.
, ,
.
, ( 1925.)
. 16 .
",
,
,
, ,
, .
, ,
, ,
. , , -
". , ,
.
. - -
, ;

.
. . 12 ,
. , ,
40


.
, ,
. 1941. .
. ,
.
, ,
" . "
, .
, , ,
, .
. ,
.
, .
, , , ,
, .
. .
, . , ,
. ,
- .
,
, . ;
. , ;
.
.
.
. ,
. , .
. , ".
.
; , .
, - - , ,
.
. .
, ,
. , , .
, ?
. ,
, ,
.
, , .
, , !

NIKOLA - NIKA FABRIO

Split, 10. svibnja 1920. - Sydney, Australija, 7. srpnja 2003.
U sidnejskom predgrau Warriewood je samo dva mjeseca po svom 83. roendanu poslije kratke
bolesti preminuo Nika Fabrio. Sin uglednog splitskog uitelja Dinka Fabria, Nika je pripadao generaciji
poslijeratne omladine nadahnute osloboenjem i ujedinjenjem Junih Slavena kao konanom fazom
vievjekovnog procesa koji je poeo na istoku oslobaanjem od Turaka, a izgledao skoro zavrenim padom
Austrougarske.
41

Euforino oduevljenje ranih godina nije trajalo dugo. Imanentne proturjenosti izmeu ostataka
raznih navika, kultura i naslijea, rivalstvo vjeroispovjedi, neizvjesnost izazvana prijeteim talijanskim
apetitom na dalmatinsku obalu i svijest o hrvatskim i slovenskim krajevima jo u talijanskom posjedu su bili
odrednici jednog ozraja bremenitog politikom napetou i sukobom. U tim uvjetima napredna,
jugoslavenski, pa i pan-slavenski, orijentirana omladina je imala malo izbora: ili se opredijeliti za tada
nastajuu modernu, autoritativnu faistiku tendenciju, ili prihvatiti marksistiko rjeenje i oitovati svoje
tenje pristupom klasnoj borbi i revoluciji.
Pojava Jugoslavenskog narodnog pokreta "Zbor" je pruila novi izbor: ideji narodnog jedinstva
Jugoslavije dodala je novu, etiku dimenziju, zasnovanu na kranskom moralu, ljubavi i pravdi koja dri
zemlju i gradove. Iako su te vrijednosti bile prastare, bile su i vjene. "Zbor" u kratko vrijeme privukao,
osobito na Jadranu, mnogo mladih ljudi, a meu njima i Niku.
Zavrivi brodograditeljsko kolovanje, zaposlio se na splitskom brodogradilitu, a sudjelovao je u
politikoj aktivnosti splitske organizacije omladine "Zbora". Tako je doekao rat 1941. godine, uspostavu
ustake NDH i talijansku aneksiju. Kad je rujna 1943. kapitulirala Italija, poela je i Odiseja Nike i drugova.
Najprije su prili ondanjim etnikim odredima koji su funkcionirali kao dio kraljevske vojske u domovini.
To se rjeenje pokazalo privremenim, pa je Nika s drugovima napustio Dalmaciju i uputio se u pravcu
Srbije, gdje su Zborai kao dobrovoljci sudjelovali u obrani od komunistike revolucije, maskirane kao
oslobodilaka borba. Dolazak sovjetskih trupa na Balkanski poluotok je ustoliio partizane, pa je Nika s
drugovima izbjegao i u slovenskom primorju preao u Hrvatsku armiju Jugoslavenske vojske u domovini.
Uskoro nakon toga su se anti-komunistike jedinice povukle na talijansko tlo gdje su predale svoje oruje
britanskoj vojsci i bile rasporeene po logorima u Italiji.
U logoru Eboli, nedaleko od grada Salerno, Nika je 1947. oenio Bosiljku Sekuli, iz ibenika, i ve
su poslije godinu dana dobili blizance, Dinka i Kau. Tree dijete, sin Ivica, se rodio po dolasku u Australiju.
Poetna borba za opstanak se postepeno pretvorila u stvaranje i osiguranje dobrostanja. Obitelj je
rasla, djeca su se vjenala, a unuad, Marina, Perica, Nicholas i Melissa, su usreili i uljepali djedin i bakin
ivot. Kad su se Nika i Bose napokon uselili u novu kuu prosinca 2002, izgledalo je da pred njima stoje
zlatne godine mira i zadovoljstva. Ali, nije bilo sueno.
Nikin sprovod je poeo u crkvi Svetog Srca, gdje se poslije pogrebne mise s pokojnikom oprostio
Vinko Danilo, podsjeajui prisutne da je "Nika... uvijek bio ozbiljan ovjek, nikad se nije bojao tekog rada
pa i kad bi neizbjeni lanac zgoda i nezgoda kroz koje smo svi morali proi ponekad izazvao erupciju
njegovog dalmatinskog temperamenta, nikad nije ni prikrio ni promijenio ono bitno potenje, integritet i
dobrotu koja je bila jezgro njegova bia."
Nika je pokopan u prisustvu velikog broja rodbine, prijatelja i potivalaca na groblju Mona Vale u
Sydney-u.
Vjekoslav

- HATA
, , 3. 2003. , - ,
, .
. , 7. .
, ,
.
(80) ,
. .
.
, ,
, , , .
.

42

 31. , 10. 2003. , .

, q
. 28. 1923. , .
. . 1946. .
, 10 2 .
, ,
, . ,
.
. .

, 10. , , 15. 2003.,
, . "
.
..

"
Madame Nicole, Paris

E 300

20.-

-

$ 50

$ 50

$ 50

$ 25
43

$ 25
$ 30
$ 20
$ 20
$ 20
$ 20
$ 10
$ 10

-

$ 30
15.
2003. .
10

. .

$20

$ 50


$ 20

$ 20

$ 10

10
10
5
5
5
5
5
5
5

. .

, .
!
$ 100
: , .
, , , , ,
. , - ,

$ 25

X.
10

5

5
44

.
10
.
( ) : 00381112317803
( .)

: .

".
,
, ",
. "
",
. ,
, - .
", .
"
, ".
.
, ,
", . (, 17. 8. 2003.)
. : .

,
. ,
,
,
", .
1992.
, 2,5 1992. 2003. 15.000.
.
45 1989.
2015. ", . (.16. 8. 2003.)

LAI I KLEVETE MOGU BITI KORISNI

ALI SU ZLI DRUGOVI
O ovoj temi napisao je jedan esej John Gray u engleskom nedeljnom asopisu NEW STATESMAN u
broju od 4. avgusta o.g.. On se bavio o porastu terorizma i napisao je knjigu o tome pod naslovom AL
Kaeda". Njegova glavna tema je rat u Iraku. Temu je naslovio ovako: BU I BLER PREVARILI SU NAS
O RAZLOGU ULASKA U RAT. MEUTIM, ONI SU PREVARILI SEBE O UINKU RATA NA IRAK".
U naem narodnom verovanju postoji izraz da Pravda dri zemlje i gradove, dok nepravda rui oboje"! U
rezonovanju John Gr-. naa narodna poslovica nala je punu primenu. U prilog pravde koja je potrebna u
45

svakom ljudskom poduhvatu dodajemo jo jedan primer koji govori da pravda, a ne sila i nasilje, donosi mir i
blagostanje. U ovu svrhu pored mnogih imena koje sam u mom pisanju navodio u ovom smislu, ovog puta
elim da se pozovem na svedoka: g. Arthur Miller-a., amerikog Jevrejina, poznatog pisca i dramaturga, koji
je predsednik internacionalnog PEN kluba. Kao takav on je dobro poznat iroj svetskoj javnosti. Ja se ovde
pozivam na njegov skoranji napis u londonskom Tajmsu od 3. jula ove godine. Taj opirni napis nosi naslov
Moj Izrailju, (obraa se izrailjskom narodu u dravi Izrael) nikad nee imati mira dok ne pronadje i
praktikuje pravdu"! A zatim dodaje: Mi, Jevreji, jesmo biblijski narod, a biblija znai 'Pravda'. Ako
ovo nije onda je nita". Gospodin Miler bavi se problemom tekih odnosa Jevreja i Palestinaca u Palestini,
pa kae: Izraelska drava ima puno pravo da postoji, a Palestinci takodje imaju isto pravo da postoje
u svojoj palestinskoj dravi".
Ceo taj opirni napis raspravlja temu o postojanju obadve drave u Palestini zasnovane na pravdi i
medjusobnim pravednim odnosima. On smatra, ako bi se ovako ustrojile dve drave da bi zavladao mir i da
bi rat i krvavi obrauni sa rtvama prestali . On trai za Palestince ista prava i dunosti koje imaju Jevreji.
Miler dalje navodi kako je u mladim godinama bio ushien kad je osnovana Izraelska drava, posle dva
milenija. Palestinci, takoe, imaju isto tako pravo da imaju svoju dravu, zahteva istu Biblijsku pravdu za
njih. Miller smatra da je mogue nai reenje za Jevreje i Palestince. To reenje je potpuna primena
Biblijskog principa pravde, a iz pravde izvire i tajna dobrih medjusobnih odnosa, to bi doprinelo da
prestanu krvave rtve i pogibija dva naroda. Nadajmo se da e Milerov apel imati pozitivnog uinka.
Da se vratimo temi rata bez pravde u Iraku
Dok se Miler poziva na veru u Boga i Biblijskog pravednog Jova, dotle se Amerika i Britanija, njihovi
lideri Bu i Bler, odluuju za agresivni rat. Polo im je za rukom da upotrebom savremene tehnike brzo srue
Sadamov reim. Povod za rat dva lidera traili su dugo vremena, jer je pravu nameru trebalo sakriti. Zbog
toga trebalo je neprestano brujiti o Sadamovim smrtonosnim orujima za 'masovnu destrukciju'. Brzo se
utvrdilo da takvih oruja nema, niti ih je bilo, a ta sada? Teko je bilo nai neto smiljeno da obezvredi
tvrdnju: Sadam Husejin je u stanju da stavi njegova smrtonosna oruja u akciju za 45 minuta, to se
pokazalo da je la. Brzo se zatim prelo na priu da su Britanija i Amerika vodile rat da oslobode Iraki narod
i da mu donesu slobodu i demokratiju sa avionima, tenkovima i raketama na mlazni pogon sa njihovih ratnih
brodova.
U praksi, medjutim, se pokazalo do sada da veina naroda u Iraku smatra Anglo-Amerikance kao
neprijatelje, okupatore, a mali broj kao oslobodioce. Takodje se pokazalo, poto se rat zavrio, da je Sadam
Husejin imao i dobar deo pristalica u njegovom narodu. Narod u lraku je stari Biblijski narod. Pria o
demokratiji kod njih nije naila na potporu koju su osvajai oekivali. A okupatori bi trebalo da znaju da je
demokratija dugi proces koji traje decenijama i nije nikakva Aladinova lampa da brzo osvetli svaki kutak.
Pogibija svakodnevna amerikih i britanskih vojnika posle rata u suprotnosti je sa tvrdnjama osvajaa. To
ima vrlo zabrinjavajui odjek na obema stranama Atlantika. Vremenom bie i pritisaka na obe vlade,
ameriku i britansku, da povlae svoje trupe iz zemlje neprijateljstva. Meutim, izgleda da pod ovim
pritiskom Anglo-amerikanci nee promeniti svoj stav, pre nego se uspostavi vrsta administracija u Iraku i da
se tamo vlada bez tue pomoi.
Razvoj stvari posle zavretka rata doneo je prilino razoarenje anglo-amerikim saveznicima.
Protivno njihovom verovanju, narod u Iraku ne pokazuje oduevljenje za okupatorsku vlast. Neprestani napad
na ameriku i britansku vojsku se ne smanjuje, a oni koji vode anti-ameriku gerilsku akciju, raunaju i na
pritisak javnog mnenja u Americi - da povue svoju vojsku iz Iraka. Ako bi brzo do ovog dolo, pogoralo bi
situaciju u celom arapskom svetu. Zbog ovoga jedna stabilna vlada u Iraku je neophodna i da se to pre ustali.
U Britaniji iraki rat zbog velike opozicije tom ratu i mahinacijama politicara dolo je i do samoubistva
jednog visokog strunjaka u ministarstvu odbrane. Istraga je u toku i sve ovo baca runu senku na sadanju
administraciju.
Istorijsko - kulturni faktor
Irak je Biblijski narod, postojbina praoca Avrama i kolevka svetske civilizacije. Smatra se da je prva
civilizacija stvorena u Mesopotamiji - dananjem Iraku. Mnogo od sauvanih kulturnih objekata u Irakim
muzejima i ostalim ustanovama, bili oteeni u ratu, ili e ono to je preostalo nestati u haosu bezvlaa i
46

pljake. Zbog posledica rata veliko istorijsko blago uvano u Iraku moe za uvek nestati. Ovog su svesni i
mnogi u Iraku, otuda i pria o 'slobodi' koju je okupator doneo nije ubedljiva za Iraki narod.
Zato je ustvari dolo do rata?
Prvo, Amerika kao najvea imperijalna i kolonijalna sila morala je da postavi svoju svetsku strategiju na
vre osnove. Zbog porasta anti-amerikog mnenja u Saudi Arabiji, Amerika bi se morala otuda povlaiti.
Ona to nije smela da uini sve dok je Sadam vladao u Iraku. Velike rezerve nafte i petrola, bez daljeg su bile
privlane (moda skoro neophodne) za Ameriku. Odstupnica iz Saudi Arabije i sputanja svoje ruke na Irake
rezerve nafte izvrene su o jednom troku. Pria o demokratiji je uzgredna, ali se mora ponavljati zbog
ambicije Novog svetskog poretka. Ovde je potrebno setiti se razbijanja Jugoslavije, lai i zloina pomou
kojih je utvrdjen ameriki kolonijalizam na negdanjem jugoslovenskom prostoru. Tome bi trebalo dodati i
ono ameriko varvarstvo unitenja ostatka Jugoslavije pre etiri godine i otimanje rudnika Trepe iz ruku
Srbije. A sada ta ista sila nudi osakaenoj Srbiji Partnerstvo za mir" da uvue Srbiju u faistiki NATO i da
nosi ameriki jaram. Izgleda da su sadanji glavari Srbije spremni da vuku spremljene im taljige!
Balcanicus
, ,
- .

, , , ... , .
: , . !

ISKRA" SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Izdava i administracija (Publisher):
Iskra Periodical, 93 Bridgewater Drive, Northampton, NN3 3AF, England.
Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6, England.
Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti.
Rukopisi se ne vraaju. lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno
miljenje redakcije.
Iskra" izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK.
Godinja pretplata za Iskru" (obinom potom) 16.- ili odgovarajua vrednost u drugim valutama
(Euro28). Avionskom potom godinja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje June Amerike 20.-, a za
Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije 23.- ili odgovarajua vrednost u drugim valutama.
ekove za Iskra Periodical" slati na adresu Administracije.
Poverenici:
AMERIKA: Jadran", c/o D. Ojdrovi 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A.
AUSTRALIJA: Maleevi Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184.
ENGLESKA: Paun Vukovi, 44 Gaddesby Road, Birmingham B14 7.
KANADA: Mirko eavac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4.
47

NEMAKA; Svetomir Paunovi, Untersbergstr., 20, 81539 Mnchen.

FRANCUSKA: Trajanka Darda. 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

48