Majko moja Ko to tako njeno rukom me miluje, ko mi toplom rukom elo dodiruje?

To je moja majka, nego ko bi drugi, oi su joj plane kad sam ja u tugi. Radosti je puna kada gleda mene, vesele su tada divne oi njene. Kraj postelje moje esto nou stoji, pokriva me njeno sve se za me boji. Sve ujem uzdahe njenih toplih grudi, poljubcima njenim iz sna me probudi. Moe l' neko drugi tako njean biti, ili kao majka moe l' suze liti? Zato dobro dijete ne misli o tome, ini dobro majci k'o nikom drugome. Koliko te je puta majka okupala, kolko te je puta mlijekom naharanila. Zar se ta dobrota zaboraviti smije, ko to zaboravi on ni ovjek nije. Koliko naih majki teak ivot vodi, kakve smrtne brige dok se dijete rodi. I najtei pos'o radila je mati, samo da bi mogla dijeci hljeba dati. Sve dok ima majku ima i radosti, al kad majka umre vidjee alosti. Niko kao majka ne voli te tako, poslije njene smrti zaplakae jako. Malo, posve malo na majke mislimo, propustismo mnogi da se oduimo. Svako od nas gorko jednom e se kajat', tuan kraj mezara zamisljen e stajat. Mati, mati, mati, ja ti ruke ljubim, nikad te iz srca neu da izgubim. Tvoje mlijeko mati ja u sebi nosim, s tobom u se majko uvijek da ponosim.