1.

Poreklo i nastanak politicke sociologije (Anticki koreni, Politicki logos i politicki etos; Od prakticke filozofije ka naucnoj politici)

A: Poreklo i nastanak politicke sociologije

Uporedjeno sa drugim naukama politicke nauke su mlade i starije od drugih nauka. Kasno su usli u akademsko polje pa zato su i mlade. Prvi katedre za politicke nauke otvorene su na americkim i evropskim univerzitetima krajem 19 veka. Stara je jer proizilazi iz politicke filozofije stare Grcke. U Antickoj Grckoj kljucna pitanja polisa kao politicke zajednice ila su u sredistu filozofskih i teorijskih razmatranja. !ije ez razloga Platon politicku nauku nazvao kraljevsku nauku. "a Aristotela politicka nauka je najvazniji deo filozofije ljudskih stvari i produzetak etike. Kranji cilj svih nauka je do ro a najvise do ro je cilj nauke o drzavi jer drzava tezi ka opstoj koristi. Potre no je razlikovati pojmove politicka teorija i politicka nauka. Politicka teorija pretstavlja nasledje antickog sveta. Politicka nauka pripada novovekovnom do u a svoj pocetak vidi kod #akijavelija$ %odena i &o sa. Politicka sociologija nije neposredno utemeljena u Antickoj filozofiji. Politicka sociologija je teorijska disciplina koja se avi proucuvanjem odnosa drustva i politike. 'om %odomor smatra da ne samo politicka sociologija vec i druge moderne politicke nauke duguju svoj razvoj ustanovljenju razlike izmedju politickog i drustvenog zivota. Politicka sociologija se oformila u prvim decenijama () veka. *ju omir 'adic kaze da politicka sociologija je mogla da se razvije tek po raspadu tradicionalnog politicko drustva.

B: Politicki logos i politicki etos

Karl Poper kaze da su grci prvi napravili korak od tri alizma ka humanizma. #editeranski geografski polozaj Grcke omogucio joj je komunikaziju sa evropom$ azijom i afrikom. Stara Grcka pretstavljala je jedan jedinstveni kulturni prostor. Postoje ( arhe+koncepta politicke sociologije, ideja politickog logosa i ideja politickog etosa. Politicki logos pretstavlja realni politicki poredak i sta ta zajednica stvarno jeste. Politicki etos pretstavlja nacela i politicke vrednosti koja povezuju politicku zajednicu u jedinstveni politicko i drustveno tkivo.

C: Prelazak od prakticke filozofije ka naucnoj politicki

Postoje itne razlike izmedju starogrckog i novovekovnog poimanja politike. 'e razlike uocava &a ermas, 1. U staroj Grckoj politika se shvata kao ucenje o do rom i pravednom zivotu t.j. nastavak etike. U novom veku umesto moralnosti srediste politike je njena legalnost. Politika u novom do u do ija tehnicki instrumentalni karakter. (. Politika se u Antickoj Grckoj iskljucivo odnosi na praksu javnog zivota u polisu i usmerena je na odgajanje karaktera. !ova politika usmerena je ka politickoj tehnici pravilnog uredjenja drzave. -. U Antickoj Grckoj politike je deo prakticke filozofije a za politiku novog do a$ itnije od mudrog i raz oritog razumevanja situacije jeste pravilno uvidjanje odnosa politickih snaga.

. !enesansni koreni politicke sociologije i radjanje "oderne

!astanak i razvoj pol.sociologije povezan je sa nastankom i razvojom moderne. .ealni drustveni uslovi za nastanak politicke sociologije stvoreni su kada je uspostavljena razlika izmedju drzave i drustva. Politicko uo ljicavanje /vrope u modernom smislu reci zapocinje u 10 i 11 veku. 2edno od o elezja tok perioda su stalni ratovi$ razaranja i neizvesnost. U politickom zivotu /vrope zapocinje porast moci prvih nacionalnih drzava. 3d ospteg trenda uspostavljanje jake kraljevske vlasti upadljivo se izdvajaju ( primera, Svajcarska koja razvija savez kantona i 4talija koja razvija gradove repu like. U tim gradovima+repu likama stvara se kulturni temelj za drustveni razvoj. Ako uporedimo staru Grcku i renesansnu 4taliju uocicemo nekoliko slicnosti, 3 e drusvene i politicke zajednice su malog o ima 3 a perioda karakterise razvoj kulture Kod polisa imamo klasicni demokratski o lik organizovanja$ a kod gradova+repu lika za razliku od starogrckih skupstina vlast je kontrolisana od kolektivnih tela5sinjorije6. .azvoj ekonomske delatnosti5trgovina6 .azvoj humanizma kao duhovni i kulturni okvir o e epohe

Pored razvoja trgovine u 4taliji se razvijalo i ankarstvo i industrija. 'o sve dovodi do stvaranja nove drustvene klase+gradjanstvo ili urzoazija. Uspon gradova dovodi do njihovog osamostavljivanja od feudalaca i crkve. 3snovu novog gradskog zivota pretstavlja institucija opstine. U njima se javljaju i statuti kao konstitucionalna i pravna osnova komunalne ur ane demokratije.

"a radjanje moderne mozemo uzeti 101- godinu 5pad 7arigrada6. 'akodje mozemo uzeti Gutem ergov pronalazak stamparije. 8ruga godina koja oznacava pocetak moderne je 109($ otkrivanje Amerike. 3vo otkrice se najcesce koristi za pocetak novog modernog do a. Prvi temelji iz kojih ce se mnogo kasnije razviti politicka sociologija udareni su dakle u vreme humanizma i renesanse. %tina odlika kulture moderne je njena svetovnost. Sekularizacija kulture prema %ertrant .asel stvara osnovu za porast individualizma i su jektivnosti$ sto pretstavlja temelj na kome se ravija filozofija$ etika$ nauka i politika moderne. Porast autoriteta nauke mozemo pronaci u osnivanju i sirenju univerziteta u /vropi 5%olonja$ Pariski univerzitet$ 3ksford$ Kem ric6. Prvi konkretni teorijski temelji politicke sociologije postavio je #akijavelji.

#. !epu$likanske osno%e politicke sociologije i &e'nologija politike i utopija ((akija%ali i (or)

A: !epu$likanske osno%e politicke sociologije

"a postavljanje ovih temelja zasluzni su #akijaveli koji je uticao na razvoj politike kao tehnologije vlasti i 'omas #or koji na politiku gleda kao na viziju zajednice. Pravi raskid sa tradicionalnom politickom filozofijom pretstavlja renesansa i humanizma pocetkom 19tog veka. Smatra se da su renesansni gradovi u 4taliji ili tlo za stvaranje dihotomije drzava i civilno drustvo. :eliki doprinos imao je *eonardo %runi koji je skovao naziv S374/'AS 74:4*4S. U italijanskim gradovima+repu likama postojala je drustvena teznja da se ocuva slo oda naroda nasuprot despotskoj vlasti. Srednjovekovni feudalni principa vlastinstva ustupili su mesto magistratima5sinjorije6 kao javnim sluz enicima komune iza ranim od strane gradjana na odredjeni period. Skiner tvrdi da je ideologija samoupravnog repu likanizma prvi put formulisana u ;irenci pocetkom 11tog veka. &umanisti su ovde uocili vrednosti politicke slo ode i participativnog gradjanstva. Prvo delo iz politicke sociologije je .ASP.A:/ 3 P.:32 8/KA84 '4'A *4:42A$ !ikola #akijavelija. 4z ovog dela radja se delo :*A8A*A7 kojim se utvrdjuje novi pravac takozvani #AK42A:/*4"A# kojim se oznacava sve ono sto je demonsko$ lukavo u politici i kojim se za postizanje odredjenog cilja opravdavaju sva moguca sredstva. 4ako centralnu politicku misao ima drzava #akijaveli izrazava i svoje prve ideje o vrlinama civilnog zivota u drustvu nezavisno od drzavne moci.

B: &e'nologija politike i utopija ((akija%ali i (or)

&a ermas je izvrsio komparacija #akijavelija i #ora kao utemeljivaci politicke sociologije. Po &a ermasovom misljenju #akijaveli i #or postavljaju pitanja stvarnih uslova politickog opstanka. #akijaveli naglasava politicko ponasanje$ a #or naglasava socijalni poredak. 8ok se prvi pita kako mozemo osigurati politicki zivot$ #or se pita kako se zivot moze osigurati socio+ekonomski. U ovim pitanjima mogu se izvesti ( zla koja prete ljudima, nasilna smrt od neprijatelja i smrt od gladi i ede. 4z ovog &a ermas zakljucuje da se #akijaveli avi prakticnim tehnikama uspesnog osvajanja vlasti. 8ok #or tezi ka utopijskoj viziji pravilne organizacije drustvenog poretka. Kod prvog prirodno zlo je politicko$ dok kod drugog prirodno zlo je ekonomsko. #akijaveli i #or su izvrsili razdvajanje politike i etike. U #akijavelijevom shvatanju itna odlika drzave je politicka represija dok kod #ora drzava je ustanova ekonomske organizacije i prinude. Kod #ora organizacija drustvenog poretka postaje moralni neutralna dok kod #akijavelija tehnika odrzanje vlasti postaje moralno neutralna.

). !astakanje politicke filozofije u politicku sociologiju

'ransformacija starogrcke prakticke filozofije u socijalnu filozofiju pogodila je moralnu dimenziju klasicne politicke filozofije. Ajzenstat smatra da je politicka sociologija ujedinila - glavne dotadasnje orijentacije koje su naglasavale politicku sferu kao najvazniju dimenziju ljudske egzistencije, #3.A*!3+;4*3"3;SK3< '/&!47K3+P3*4'47KU 4 K3#PA.A'4:!U+4S'3.42SKU. Kranji rezultat tog procesa transformacije odigrao se na stetu moralno+filozofskog toka misljenja a u korist mislenja o politici kao intitucionalnom mehanizmu i tehnologiji vladanja. 'reca komparativna+istorijska dimenzija ima analiticku spoznajnu funkciju. !ej"on Aron s"atra da raz%oj politicke sociologije oznaca%a raskid sa politicko" filozofijo". Stagnacija filozofskog mislenja o politickom poklapa se sa od acivanjem konacnih koncepcija o ljudskoj prirodi iz kojih se izvodila potre a iz ora naj oljeg politickog rezima. Pitanje kojim se zavrsava politicka filozofija a zapocinje politicka sociologija Aron formulise u sledecem o liku, #ogu li se opravdati vladavina i pokornost$ vlast i granice vlasti = Za Arona je dualitet izmedju prava na vlast i prava na pubunu veciti problem prema kome su svi politicki rezimi uvek nedovoljna resenja. &a ermas konstatuje da se prelaz sa politicke filozofije u socijalnu filozofiju gu i svoju hermeneuticku snagu. !a to se nadovezuje i :iko koji smatra da raz oritost$ kao proizvod novovekovne nauke nudi samo zao ilazne i mukotrpne puteve$ za razliku od vecnih istina. 4zmedju Aristotelovog razlikovanja mudrosti i nauke$ :iko se opredeljuje za mudrost5vecna istina6. 3n dovodi u pitanje poduhvat novovekovne socijalne filozofije.

*. +a%re"ena teorijska raspra%a o pred"etu Politicke sociologije

1. Politicka sociologija,nauka koja se $a%i pitanji"a odnosa drust%a i politike i o$rnuto, -ajuticajniji pretsta%nici o%og "islenja su: *ipset+Pokazuje znacaj drustvenih uslova za razvoj politike i demokratije. "a demokratski politicki zivot *ipset u raja i ekonomski razvoj i legitimno resavanje drustvenih suko a. /ntoni 3rum+Postavlja teorijsko+metodolosku liniju koja u sredistu ima odnos drustva i politike. 'alkot Parsons+8rustvo je tip drustvenog sistema sa najvisem stepenom samodovoljnosti. .osko Paunt+8rustvo je politicki organizovano.

. Politicka sociologija presta%lja analizu prirode drza%a i njeni' institucija.

.azvila se u pravnoj teoriji drzave i sociologije prava5*eon 8igi$ Georg &elinek6. 'ema drzave kao osnova politicke sociologije radja se u vreme dominacije klasicnog institucionalizma jer je drzava pretstavljala najvazniju instituciju. Politicka sociologija se moze ovde odrediti kao sociologija drzave. Shvatanje da je srediste politicke sociologije drzava prisutno je u Americkoj politickoj teoriji5%endiks$ 7arls 'ili6. 'ilijeva zasluga jeste ta sto je glavni akcenat stavio na izgradnju nacionalnih drzava i ulogu ratova u tom procesu. 4pak prelomni momenat vracanje teme drzave u politicku sociologiju pretstavljaju radovi 'ede Skokpola. Patrik 8anljivi i %rendan 3liri smatraju da politicka sociologija analizira politicki zivot fokusirajuci se na drzavu i time usmerava nasu paznju na centralni pro lem medjuodnosa vladajucih institucija i drustva.

#. Politicka sociologija kao nauka o %lasti

Glavni pretstavnik je #oris 8iverze. Kao nauka o vlasti svoje osnove nalazi kod #aks :e era$ jednog od oceva politicke sociologije. !jegove analize politicke moci$ harizmatskog$ tradicionalnog o lika legitimacije vlasti od neprocenjive su vaznosti za modernu politicku sociologiju.

). Politicka sociologija se $a%i pitanji"a "oci u drust%eno" kontekstu

'om %otomor shvata moc kao sposo nost pojednica ili grupe da deluje u suprotnosti sa interesima drugih pojedinaca i grupa. %otomor smatra da moc igra veliku ulogu u vecini drustvenih odnosa. 4pak glavni predmet politicke sociologije je fenomen moci na nivou glo alnog drustva5pokreti$ organizacije$ institucije6. !astojanje da se politicka sociologija shvati kao nauka o moci 5kratologija6 je dosta rasireno.

*. Politicka sociologija drust%eni' pokreta . &uren, /laus Ofe, 0altung, Al$erto (eluci.

1. Politicka sociologija drust%eni' i politicki' pro"ena . 2ntoni 0idens, -iz$et, Carls &ili, Pjotr +to"ka.

3. Politicka sociologija konflikata

"astupa se u - varijante,

Prvu varijantu ponudio je /arl (arks po kome se politicka sociologija $a%i klasno" $or$o" iz"edju %ladajuci' i podredjeni'.

!alf 4arendorf kaze da se politicka sociologija $a%i ko"flikti"a u industrijsko" drust%u. 5uis /ozer i (oris 6ano%ic postavljaju opstu teoriju konflikata. /ozer kaze da se politicka sociologija $a%i drust%eni" uzroci"a i posledica"a distri$ucije "oci unutar drust%a.

7. Politicka sociologija elite i "ase . (oska, Pareto, (i'els, !ajt (ils, 5e Bon, 8rojd...

9. Politicka sociologija de"okratije

Aleksis de &ok%il smatra da de"okratija zauzi"a sredisnji deo politicki sociologije. Postoje ) %elika
&ok%ilo%a doprinosa politicke sociologije:

1. &eorijski pogled na de"okratiju . &eorija o ci%ilno" drust%u #. !az%oj politicke kulture ). !az%oj politicke sociologije

Pro lem demokratije istrazuje i !o$er 4al$ :o%ani +artori i Arent 5ajp'art. !o$er 4al se $a%i osno%ni" karakteristika"a i dile"a"a pluralisticke de"okratije. :o%ani +artori zastupa li$eralno,konstitucionalu teoriju i "odel de"okratije. Arent 5ajp'art zastupa konsocionalni "odel de"okratije. 4e"okratija kao centar politicke sociologije do$ija na znacaju nakon urusa%anje socijaliz"a.

1;. Politicka sociologija tiranije i despotiz"a,<ana Arent i Barington (ur.

11. Politicka sociologija politickog ponasanja .adja se nakon drugog svetskog rata i centralne teme su joj ponasanje iraca na iz orima i ponasanje politickih partija.

1 . Politicka sociologija kao teorijska kritika s%eta poretka sa stano%ista s%eta zi%ota Glavni pretstavnik je 2irgen &a ermas. Po njemu ona proucava odnos sveta zivota i sveta poretka gde se kritikuje kolonizatorska pretenzija sveta poretka da potpuno zavlada svetom zivota.

1#. Politicka sociologija glo$alizacije

1. Akade"ski status politicke socilogije

Politicka sociologija je specificna naucno,teorijska i nasta%no,akade"ska disciplina koja i"a #

statusna akade"ska o$elezja: 3na je politicka disciplina$ pose$na socioloska disciplina i trece po%ezuje politicku nauku sa sociologijo". 3 ez edjuje vezu socioloskih i drustvenih teorija sa politickom naukom. Politicka socilogija i politicka nauka mogu se upotre ljavati na - razlicita nacina, -eki autori s"atraju da su oni sinoni"i. !ansi"en tvrdi da predmet politicke sociologije cine sve institucije i ponasanja koja se mogu oznaciti kao politicka. 4zjednacavanje ova ( pojma podrzava i (oris 4i%erze. Karl #anhajm smatra da politika kao nauka$ u o liku politicke sociologije nikad ne prestavlja dovrseno podrucje o jekata$ nego se uvek nalazi u nastajenju5razvoju6. 3vde imamo odnos socilogija politike i politicke sociologije. 3ne pokazuju ( razlicita pristupa. !aziv sociologija politike izrazava pogled na politiku kao na jednu pose$nu sferu5pose ne

sociologije6. -azi% politicka sociologija je =iri poja" i na politiku gleda kao s%eprozi"ajuci feno"en u sa%re"eno" s%etu5pristalice ovog naziva su, &o"as 4jenoski$ !o$er Alford$ Aleksandar <iks$ (ildred +%arc6. &rece akade"sko statusno o$elezje i"a politicka sociologija kao disciplina koja po%ezuje politicku nauku i sociologiju. +artori primetio je integracije koje su se stvorile u drustvenim naukama. Uocava us%ajanje "odela iz jedne u drugu nauku. 4ruga karakteristika je strategija interpretacije. &reca je izgradnja "osto%a koja po%ezuje razlicite discipline.

3. (arksiza" i politicka socilogija

3vo je prvi tok u razvoju politicke sociologije. #oze se nazvati klasnim ili marksistickim tokom razvoja. &ako za /arla (arksa "oze"o reci da je jedan od osni%aca politicke sociologije. Kroz razna svoja dela razvio je sledece teorije, &eorija otudjenja< &eorija eksploatacije< &eorija ideologije... Seldon :oljin i Gal rajt govore o uticaju #arksa. Agnes &eler zamera #arksu nerazvijenost demokratske politicke teorije. #arks polazi od drustvene podele rada i pokazuje da se u urzoaskoj epohi drustvo raspada na ( klase, Klasa vlasnika kapitala5kapitalisticka klasa6 i klasa onih koji su liseni vlasnistva5radnicka klasa6. Analizom prometa ro e stvara radnu teoriju o visku vrednosti. "akljucuje da je radna snaga kao proizvodjac viska vrednosti$ osnovni izvor profita. Profit je onaj deo neplacene radne snage radnika$ koji prisvaja kapitalista. Profit se pojavljuje kao glavni motiv reprodukcije a eksploatacija kao osnovna karakteristika odnosa izmedju kapitalista i radnika. 3ve ideje su iznete u delu KAP4'A*. #arks u njemu izvlaci ( zakljucka, prvi je o tendencijskom padu prosecne profitne stope i drugi o apsolutnom osiromasenju radnicke klase. 3 a ova zakljucka istorija nije potvrdila. Prvi zakljucak je o oren sa radjanjem i razvojem multinacionalnih kompanija. Sve veca intervencija drzava je omogucila povecanje profita i jos vecu kontrolu. 3dljucujuci znacaj ima i njegova analiza teorija alijenacije5otudjenje6. #arks kaze da se radnik odnosi prema predmetu svoga rada kao prema tudjem predmetu. 3tudjeni rad #arks analizira u 0 dimenzije, 3dnos radnika prema proizvodu svoga rada koji mu je stran i koji njim vlada. 3dnos rada prema aktu proizvonje unutar rada$ gde se rad pojavljuje kao prisilan rad. 3tudjeni rad cini covekovu rodnu sustinu njemu tudjom sustinom$ pukem sredstvom prezivljavanja. 3tudjenje coveka od coveka

4z ovog zakljucuje da je ekonomija teorijsko opravdanje sistema moci zasnovanog na kapitalu. .esenje pro lema otudjenog rada vidi u ukidanju privatnog vlasnistva. Pod ukidanjem privatnog vlasnistva podrazumevamo eksproprijaciju zemljisne svojine kao i ukidanje prava nasledja imovine. Analizirajuci svet ogatstva #arks dovodi u pitanje novac kao univerzalni o lik u kome se pojavljuju ro a i kapital. !ovac poseduje svojstvo da sve kupuje$ dakle ima moc sveopsteg prisvajanja. #arks izdvaja ( svojstva novca, novac je vidljivo ozanstvo koje moze da pretvori prirodna ljudska svojstva u njihovu suprostnost i novac je prostitutka. !ovac je otudjena moc covecanstva$ moc pretvaranja iluzije u stvarnost i stvarnosti u cistu iluziju. 8akle novac je o lik opsteg izopacenja individulanosti. Sa napretkom drustvene podele rada i razvoj trzista razvijaju se novcani odnosi. :rednost ro e se osamostaljuje u novcu. Prvo itna funkcija novca je ila da pretstavlja vrednost ro e. :remenom su svi realni proizvodi postali pretstavnici novca a novac glavni medijum drustvenog povezivanja. Kako je rasla ro na razmena rasla je i moc novca. 'o je moc koja se prema proizvodjacima pojavljuje kao otudjena moc. !ovac je kako kaze #arks og medju ro ama. Priroda novca izrazava svojstvo kapitala, teznja da se stalno siri i uvecava5Pleoneksija6. 'ako novac od sredstva razmene postaje sam se i cilj$ a potre a za novcem najvaznija ljudska potre a. #arks otkriva ( itna momenta koja karakterisu njegovo shvatanje raspodele moci u drustvu, 8ovodjenje u pitanje postojeci poredak moci Pitanje redistri ucija moci povezano sa pitanjem drustvene promene.

#arks smatra da je pokretac istorije klasna or a i svaka klasna or a je i politicka or a. Smatrao je da ljudi sami prave sopstvenu istoriju ali pod okolnostima koje nisu sami iza rali. #arks du oko veruje u neprestani drustveni progres. Uprkos pritisku tradicije drustvene klase mogu da menjaju drustvo. 'e promene mogu iti postepene ili revolucionarne. .evolucionarne promene su radikalan i temeljit nacin usagasavanja dominantnih proizvodnih odnosa i mogucnosti za razvoj proizvodnih snaga. #arks medjutim naglasava razliku izmedju socijalne revolucije i politicke revolucije. Politicka revolucija je revolucija gradjanskog drustva koja su raz ile politicke poretke5 urzoazija6. 3na vrsi konstituiranje politicke drzave i raspadanje gradjanskog drustva na nezavisne individuume. Socijalna revolucija je radikalnijeg karaktera i karakterisu je radikalne potre e gradjana. Prema %eku i :oljinu #arks je io prvi glo alista5mislilac glo alizacije6. 4ako je io protiv kapitalizma smatrao je da osvaja citavu planetu. .azvoj u marksizma doprinose sledeci teoreticari, .oza *uksem urg$ *enjin$ Karl Kors$ Antoni Gramsi. .oza *uksem urg je doprinela razvoju politicke dimenzije klasne or e radnika. *enjin je zastupao model centralizovane kadrovske partije. Kors je zastupao koncepciju samoupravne industrijske demokratije. Gramsi je proucavao samoupravnu koncepciju radnicke demokratije. !akon drugog svetskog rata razvoju marksizma doprinelo je ;rankfurtska filozofska skola$ ;rom$ #arkuze i &a ermas.

7. 0aetano (oska: politi>ka klasa, politi>ka for"ula i zakon fatalne prednosti organizo%ane "anjine

!jegova startna pozicija su staromodni *aisse+;aire li eralizam i cvrstvo verovanje u slo odnu medjuigru drustvenih i ekonomskih sila. 4 Pareto i #oska imaju negativnu reakciju na posledice industrijske revolucije iz 1>0> godine. %ili su kriticari demokratije koja se pretvara u despotizam. #oska$ Pareto i #ihels ponudi ce jednu vrstu filozofije politicke moci. Glavno delo Gaetana #oske je /*/#/!'4 P3*4'47K/ !AUK/. Glavni rezultat do kog je dosao #oska je ideja politicke klase5vladajuca klasa6. 8oktrina #oske moze se razumeti kao nastavak makijavelizma. #oska tvrdi da ne postoje monarhije$ aristokratije i demokratije5to je mislio Aristotel6 i da su to samo prividi$ vec postoji samo manjina koja vlada i vecina koja se pokorava. :rsenje moci koje ukljucuje komandovanje i odgovornost uvek je atri ut one manje grupe. 3vu pose nu grupu naziva politicka klasa. 3vim #oska je udario temelj elitizmu. #oska je io vrlo kritican u odnosu na parlamentarnu demokratiju za koju kaze da je najgori tip politicke organizacije. #edjutim u delu /*/#/!'4 P3*4'47K/ !AUK/ ce reci da se istinska moralna garancija reprezentativne vladavine moze naci u javnim diskusijama koje se odvijaju u skupstinama. 4z ovoga vidimo da je na kraju ipak io po ornik parlamentarne demokratije. ;ormulisanje ideje o politickoj klasi proslo je kroz ( faze. U prvoj napustajuci aristotelovsku poziciju$ utvrdio je da u svakom politicki+organizovanom drustvu postoji vladajuca manjinska klasa$ a ispod njih vecina koja ne ucestvuje u vlasti. U drugoj fazi #oska je pokusao da iz egne dihotomnu podelu na vladajucu klasu i klasom kojom se vlada$ uvodeci u vladajucu podelu na ( grupe, "vanicnici koji su na vlasti i izvrsioci. Sta ilnost ilo kog politickog organizma zavisi od moralnosti$ inteligencije i aktivnosti koju

poseduje drugi sloj vladajuce klase a to je posredujuci sloj. Uz pomoc njega moguce je da se premosti jaz izmedju vladjuce manjine i podredjene vecine. %otomor tumaci ovu #oskinu ideju kao stvaranje novih srednjih klasa koje mozemo nazvati podelita. 3dlucujuci razlog sto vecina podleze manjini #oska nalazi u cinjenici koju on naziva zakon fatalne prednosti organizovane manjine. #oska ovim ne porice mogucnost da i mase mogu da udu organizovane ali smatra da su u tom slucaju vodjene od strane neke elite. :ladajucu klasu #oska identifikuje sa javnom vlascu. Po #oski uvek kada se pojavi komunikacijski jaz izmedju vladajucih i podredjenih$ neophodno ce se unutar nizih klasa formirati jedna druga vladajuca klasa koja ce u odnosu na klasu koja vlada iti antagonisticka. 3vde se odlucujuca itka vodi izmedju vladajuce elite i podredjene elite. 8a i podredjena elita po edila neophodna joj je podrska mase.

3vaj cvrst elitisticki model politicke organizacije drustva$ #oska umeksava na sledeci nacin, U acuje posredujuci sloj Uvodi takozvanu politicku formulu. Po #oski vladajuca klasa kontrolise ali ne stvara moralni kodeks drustva. Politicka formula je ideologija kojom vladajuci opravdavaju svoju vladavinu. 3na je proizvod citavog drustva. Politicka formula povezuje opravdanje dolaska na vlast i opstanka na vlasti sa pristankom na vlast. 3dnos drustvenih ili politickih snaga+#oska je uveo takozvani dvostruki alans, %alans politickih snaga u realnom zivotu i metodoloski alans unutar politicke sociologije.

9. ?ilfredo Pareto: dru=t%eni ek%ili$riju", rezidue i deri%acije, cirkulacija elita

!jegova startna pozicija su staromodni *aisse+;aire li eralizam i cvrstvo verovanje u slo odnu medjuigru drustvenih i ekonomskih sila. 4 Pareto i #oska imaju negativnu reakciju na posledice industrijske revolucije iz 1>0> godine. %ili su kriticari demokratije koja se pretvara u despotizam. #oska$ Pareto i #ihels ponudi ce jednu vrstu filozofije politicke moci. Glavno delo ?ilfreda Pareta je !A+P!A?A @A OP+&2 +OC@O5O0@62. Pareto je dosao u politicku sociologiju iz ekonomije. 'alkot Parsons ce njegovu metodu nazvati logicko+eksperimentalnom. Pareto je iz ekonomije doneo vec formiranu ideju o drustvenoj ravnotezi$ i ideju suko a razlicitih interesnih grupa i ideju o cirkulacii elita. "a Pareta je drustvu sistem u ravnotezi. Uslovljeno je fizickim$ spoljim i unutrasnim uslovima. ;izicke uslove odredjuje prirodno okruzenje. Spoljni faktori sacinjavaju druga drustva$ kao i prethodna stanja istog drustva. Unutrasnji uslovi su interesi$ saznanja$ t.j. rezidue i derivacije koje su manifestacije sentimenata. Uloga azicnih sentimenata je itna za odrzavanje drustvene ravnoteze. Ako je drustveni sistem pod pritiskom spoljih snaga umerene jacine$ unutrasnje snage ce gurati ka ponovnom uspostavljanju ravnoteze$ vracajuci drustvo u njegovo stanje neuznemiravanja. Analiza unutrasnjih snaga azira na razlici izmedju logicne i nelogicne akcije. *ogicne akcije su na primer naucne teoreme$ ekonomske akcije i one su veoma retke. !elogicne akcije se odnose na rezidue i derivacije$ kao manifestacije sentimenata t.j. azicnih iopsihickih stanja. Prema Paretu postoji 9 klasa rezidua, .ezidue instinkta kom inacije5sposo nost povezivanja stvari6. .ezidue postojanosti agregiranja5konzerviranje6 .ezidue manifestacije sentimenata kroz spoljne javne akcije5samoizrazavanje6 .ezidue drustvenosti

.ezidua licnog integriteta Seksualna rezidua

8erivacije su povrsinska manifestacija ili o jasnjenje nevidljivih sila u drustvenom zivotu$ odnosno racionalizacija. Postoje 0 klase derivacija, derivacija zahteva i afirmacija derivacija autoriteta derivacije koje su u saglasnosti sa zajednickim sentimentima i principima derivacije ver alnog dokaza

Paretov sledeci doprinos je zakon o cirkulaciji elita. /litu deli na ( dela. 8eli na vladajucu elitu i ne+ vladajucu elitu. U zavisnosti od distri ucije dominantnih rezidua5potre e6$ jedan deo elite cini tip ljudi koja Pareto naziva spekulanti 5preduziljivi$ imaginativni6 drugi deo elite naziva rentieri5plaslivi$ konzervativni6. 'ipom spekulanata dominiraju rezidue kom inacije a tipom rentijera rezidue anksioznosti da se sacuva postignuti dohodak. Po #akijavelijevoj podeli prvi tip odgovara lavovima a drugi tip lisicama. U zavisnosti od ova ( tipa licnosti imamo i ( tipa ekonomskog poretka i ( tipa drustvenog poretka. Kada u vladajucoj eliti dominiraju spekulanti drustvo je izlozeno relativno rzim promenama. Kada dominiraju rentijeri$ promene su spore. "a razliku od prvog tipa drustvenog poretka$ koji je dinamican i preduzetnicki$ drugi tip je konzervativan$ vojnicki$ religiozan i koristi silu kao glavni metod vladanja. Posle izvesnog vremena dolazi do zamora elita$ jedna vrsta zamenjuje drugu$ a njihovo medjuso no smenjivanje ne znaci nsita drugo do uvodjenje ciklicne ili kruzne teorije drustvenih promena. /lite su prolazne$ ali elitizam nije. 4storija je po Paretu gro lje aristokratija. ;ranc %orkenau smatra da se glavni socioloski doprinos Pareta moze svesti na teoriju rezidua$ teoriju derivacija i zakon cirkulacija elita. Po njemu$ Paretova teorija je vise filozofija drustva$ a njena glavna sla ost lezi u pesimizmu. %orkenau smatra da tu Pareto sledi ideje #arksa i !iceja. Karl ;ridrih zamera teoriji elita da nedovoljno uvidja znacaj grupnog interesnog aspekta unutar vladajucih elita. Pose no kritikuje Paretov zakon o cirkulaciji elita za koji ;ridrih inace misli da nije konstantan. Pareto neosporno od acuje ne samo #arksovu koncepciju politicke socilogije kao sociologije revolucije$ nego i :e erovu koncepciju ljudske slo ode i 8irkemovu koncepciju normativne kontrole. Pareto smatra da covek nije slo odan i da njegova akcija nije vodjena normativnom kontrolom$ vec reziduama koje su geneticki uslovljene$ a ne socio+kulturno proizvedene. Smatrao je da su sva drustva ista + da je svuda isto i da ce uvek tako iti.

1;.

!o$ert (i'els: g%ozdeni zakon oligar'ije

#oski i Paretu pridruzio se !o$ert (i'els. Svoju karijeru zapoceo je kao socijalista i marksista da i zavrsio kao pristalica fasizma. !jegovo najznacajnije delo je +OC@O5O0@6A PA!&@6A B (O42!-O6 42(O/!A&@6@. #ihels u svojoj prvoj fazi socijalizma ostar je kriticar sla osti radnickog pokreta i levih politickih partija. 4za fasade revolucionarne retorike #ihels uocava atrofiju radnicke partije. 8okazivao je da je osnovan sla ost radnickog pokreta u tome sto parlament je jedino popriste politicke akcije. Parlamentarizam u ija socijalizam i prava socijalisticka moc lezi u masama. "alagao se za ideju i praksu sindikalizma unutar partije t.j. za delovanje sindikalisticka frakcije unutar partije. 4sticao je da socijalisticki pokret nemoze da postoji ez intelektualaca. #ihels ukazuje na paradoks da demokratija nemoze ez organizacije jer i nastao haos$ a sa druge strane jacanjem organizacije umanjuje se ili nestaje demokratija. Slicnost izmedju demokratije i organizacije je ta da su one oruzje sla ih u or i protiv jakih. Sto ja vise organizacije to je veca uloga vodja a manji znacaj demokratije. #ihelsov gvozdeni zakon oligarhije izraz navedenog paradoksa. #ihels otkriva vojnicku prirodu savremenih partija koje postuju pravila poslusnosti i apsolutizma. Uvideo je da opsta potre a masa je da o ozavaju vodje i ta potre a dolazi upravo u politickim partijama. 'emelj vodjstva u partijama je govornicka nadarenost. 8ruga odlika jeste jaka centralizacija partijskog odlucivanja. #ihels dolazi do zakljucka da lozinka vecine u partiji glasi+centralizacija$ a manjine+ autonomija. U nastojenju da odgovori na pitanje je li oligarhijska olest demokratskih partija izleciva$ #iheles nudi nekoliko resenja, Ucesce u drzavnoj vlasti umanjuje demokratske kapacitete politickih partija. Sa rojcanim rastom organizacije or a za velika nacela postaje nemoguca i tu tendenciju pojacava parlamentarizam. Politicke partije postavljaju se na temeljnim stu ovima,autoriteta i disciplina. Postoji unutrasnji odnos rasta partije i rasta opreza< Samo male partije mogu se i da priuste luksuz principijelne i hra re partijske politike. 8emokratija je svojstvena naklonost prema autoritarnom resavanju vaznih pitanja. Partija je samo sredstvo da se dodje do viseg cilja. U jednoj se partiji nemogu poklapati interesi clanova sa interesima placenog dela5placenih clanova6 partijskog organizma. :odjstvo je nuznam pojava svakog o lika drustvenog zivota. 3rganizacija je majka vladavine iza ranih nad iracima. 4storijska nuznost oligarhijskih procesa nikako ne oslo adja demokrate od potre e njenog suz ijanja.

8ruga faza u misaonom i teorijskom razvoju #ihelsa nastupa kada se pri lizi #osku i Paretu i njihovim elitistickim teorijama. #ihels u potpunosti prihvata elitisticki pristup. #ihelsov prelazak sa #arksizma na teorija elita pracen je njegovim prihvatanjem :e erovog postulata o drustvenoj neutralnosti nauke i prihvatanjem italijanskog nacionalizma. #ihels ima dosta slicnih ideja kao i #ojze 3strogorski. "a razliku od #ihelsa 3strogorski konstatovao je da uprkos demokratskim reformama uprava partijskih poslova i dalje je ostala u rukama nekolicine. 3strogorski navodi citat kojim opisuje ideje partija, 8o djavola zemlja$ nase je da do ijemo na iz orima. #ihels i 3strogorski se potpuno poklapaju sa idejom da organizacije partija enormno uvecavaju moc partijskih vodja. 3strogorski navodi da poslusnost je odlika svake partije. 3strogorski kaze da poslanik i clan partije$ hra rost da ima svoje svoje mislenje postaje sla ost$ a potcinjenost misljenju partijske vecine$ postaje redovno stanje duha. 3strogorski najinteligentnije naziva partijskim gladijatorima a ostale prostom masinom za glasanje.

11.

+ociologija "asa i uloga "asa u istoriji

Savremena politicka sociologija nam dosta pokazuje uspon masa i uspon lidela u () veku. #ase i njihove vodje su ( strane jednog istog fenomena. 3no sto pokazuju ta ( a spojena lika su drustvena i politicka moc. %aviti se pro lematikom mase znaci izucavati sociologiju drustvenih pokreta. 8rustveni pokreti se mogu gledati iz ( ugla, psihologija masa i sociologija masa. Postavlja se pitanje kako lideri sprovode takvo moc nad gomilama= Gomile$ u znacenju neorganizovane rulje$ postojale su od uvek. Ali mase$ u znacenju koje im pridaje psihologija ili sociologija masa$ pretstavljaju fenomene modernog do a. #ase su se javile na prelasku iz tradicionalnog u poderno drustvo. Postoji nekoliko uslova koji su pogodovali izlasku masa na siru drustvenu scenu, Pad starog predkapitalistickog poretka .azvoj ro no+novcanih odnosa %rz razvoj industrije .ast rze ur anizacije Sirenje stampe i medija

#i danas zivimo u do u masovnog drustva i coveka+mase. :reme masa je vreme sveopste standardizacije ponasanja ljudi. 'o je vreme kada procesi imitacije postaju siroko rasprostranjeni i sveo uhvatni. 7ovek masa je kentaur modernog do a.

#nogi istoricari$ po misljenju #oskovisija$ zive u za ludi da su mase efemerna pojava$ koja ne ostavlja du lje tragove u istoriji. #isteriju u masa proucavalje su Gustav *e %on$ Ga rijel 'ard i ;rojd. 3pravdano se moze reci da uloga masa do ija na znacaju u vreme velikih kriza$ kada dodje do raskola u sistemu vrednosti.

1 .

Aakon i"itacije 0a$rijela &arda

Kljucna ideja 'ardove socioloske teorije je ideja imitacije. "a njega je proces imitacije osnovna socijalizirajuca snaga. 4mitacija 5podrazavanje6 je osnova drustvenog zivota. 4mitacija se ogleda u tome sto se jedan covek ugleda na drugog. Pojedinac najpre imitira samog se e ali tek imitiranjem drugih on prelazi u polje drustvenosti. Smatrao je da drustveni proces se sastoji u intermentalnoj aktivnosti jedne grupe pojedinaca. 'aj proces razvija se kroz vida, @"itacija; Opozicija(konflikt); Adaptacija(prilagodja%anje). #a koliko naglasavao znacaj imitacije$ 'ard je smatrao da je invencija izvor svakog progresa. 4nvencija je svaka nova forma misljenja i delanja koja ima prakticne izglede da dodje do izrazaja u drustvenom zivotu. 8o invencija dolaze visoko sposo ni i originalni pojedinci. 4nvencija moze da nastane i suko ljavanjem imitacije postojecih invencija. 4mitacija je samo deo optijeg procesa koji 'ard naziva zakonitost ponavljanje 5repeticija6. @"itacija je jedna %rsta auto"atskog procesa dok je ino%acija ta koja o"oguca%a da se pronalazac izd%oji iz stanja i"itacija i da dela originalno. Opozicija(konflikt) su st%arni funda"entalni socijalni konflikti koji se nalaze u sa"o" pojednicu kada god on okle%a da us%oji ili od$aci jednu no%u predlozenu se"u. Postoje tri gla%na tipa socijalne opozicije:rat, konkurencija i raspra%a. 'ard smatra da se fundamentalna socijalna adaptacija mora traziti u mozgu i individualnoj svesti inventora t.j. pronalazaca. 3vim zakljucuje da harmonija izmedju ideja u svesti pojedinca u drustvu itna je za harmoniju svesti razlicitih clanova drustva. !a invenciju je gledao kao na pocetak transformacije postojecih u edjenja pojedinaca. "atim procesi opozicije znacili su sudaranjem tih novih pogleda sa postojecim$ zasnovanim na procesu imitacije. Ukoliko invencije nadvladaju dolazilo i do procesa adaptacije. 'ako se drustveni zivot odvija kao neprestrani proces transformacije$ u kome imitacija je kljucna karika individua i grupe. Pod go"ilo" on podrazu"e%a skup oso$a koje i"aju jedinst%ene e"ocije, u$edjenja, "esto. Bpra%o ta $lizina na $itan nacin odredjuje psi'ologiju ponasanje go"ile. Aa razliku od go"ile, ja%nost je poja%a no%og do$a("edija).

2edno od osnovnih sla osti njegove socioloske teorije je u prenaglasavanju indi%idualno,psi'oloske di"enzije.

1#. Psi'ologija go"ile 0usta%a 5e Bona

*e %on je jedan od osnivaca psihologija gomila. #oskovski nalazi 0 razloga za od icivanje *e %ona, *e %onove knjige su prosecnog kvaliteta *e %on je pripadao li eralnoj tradiciji srednje klase a suprotstavljao se revoluciji i socijalizmu Politicke partije su prihvatale njegove recepte u psihologiji gomile !jegove ideje su prihvatane od strane fasizma i nacizma

5e Bon koristi tri izraza za definisanje gomila, gomila$ organizovana gomila$ psiholoska gomila. Pod gomilom u o icnom smislu podrazumeva skup pojedinaca ez o zira na njihovu narodnost$ pol i ez o zira na slucaj koji ih je okupio. 'ermine organizavana i psiholoska gomila *e %on upotre ljava kao sinonime. 3rganizovanu gomilu sacinjava jedno ice koje je podvrgnuto zakonu drustvenog jedinstva gomile. "a prerastanje o icne gomile u organizovanu ili psiholosku gomilu potre na su zajednicko osecanje i motivacija takozvana zajednicka dusa. Kao i 'ard *e %on kaze da su gomile predvorje drusvenih pokreta. *e %on navodi sledece oso ine organizovane gomile, 3ne su krajnje duhovno inferiorne5neprosvecene6 !esvesne su 8ominiraju nad individuama tj. gu itak individualnih sposo nosti5homogenost gomile6 Gomile su neinteligentne5ogranicene6 :eome spremne i sposo ne za akciju :isok stupanj impulsivnosti i razdrazljivosti. Gomila je ro impulsa koji prima Podlozne su impulsima koji dolaze od spolja5lider6 *akoverenost 3na je medij kroz koji se osecaji i ideje sire poput zaraze Karakterise ih preteranost u reakcijama. !jihovi osecaji su zastoki a delanje ez mere. Gomile tako cesto deluju rutalno nasilnicki i destruktivno. Gomile su neodgovorne tj. sto je gomila rojnija pripadnici nemogu iti kaznjeni tj. odgovorni

!etolerantnost :rlo su autoritarne Konzervativne Pojedinac u gomili se mnogo mocnije oseca nego kao individua Gomile traze vodju kao sto i vodja traze gomilu 'ip vodje koji je drag gomilama ima strukturu cezara tj. olicenje sile Gomile su hirovite i osvetolju ive Postojana volja nije oso ina gomila vec je karakterise oscilacija iz jedne u drugu krajnost

1). /ako go"ila "isli (5e Bon)

Gomilama misljenje i intelegencija nisu jaca strana. Gomila po *e %onu misli u slikama. 3na prima ideje koje su iskazane na jasan$ popularan i jednostavan nacin. U komunikaciji sa gomilama vazi princip ?najsla ije karike@ tj. informacija i ideja tre a da udu dostupne najnizim slojevima. Ako uopste gomila misli$ njena razmisljanja se ne zasnivaju na argumentima vec na asocijacijama. Potpuna otsutnost kritickog duha i zasljepljnost govorom vodje$ ne dopusta gomili da uoci protivurecnosti u stavovima koje je spremna da prihvati. 4deje gomila *e %on razvrstava u prolazne i trajne. Gomile su mocne u mastanju i o ozavanju ideja koje su prihvatile. Gomile su najverniji cuvari tradicionalnih ideja. 8ve vrste faktora uticu na njihova verovanja, A: Bdaljeni(tradicija, %re"e, %aspitanje) B: -eposredni(slike, iluzije, osecaji)

%itna karakteristika koja je vec navedena je nepostojanje individue u gomili. Gomila dominira nad indiviuama koje su hipnotisane. Pojedinac nemoze da se odupre stavu gomile. Gomila povecava osecaj moci svojim pojedincima i unistava licnu odgovornost. Pojedinac tako postaje tockic na zupcaniku socijalne mega masine+gomile. Pojedinac tako postaje podlozan sugestii$ ideji$ emocii5nagon6. 0o"ila trazi %odju a %odja st%ara go"ilu. :odja mora da impresionira gomilu iluzijama i uticajem na mastu. Koriscenjem floskula o velikim po edama o neverovatnim cudima$ istinskoj pravdi$ vrsi se manipulacija gomilama. :odje moraju da uspostave direktan$ intiman kontakt sa gomilom. Prave vodje

su sa gomilom na '4. !ajednostavniji model ponasanja vodja u komunikaciji sa gomilom je ezuslovno tvrdjenje$ ponavljanje... /picentar gomile je licnost vodje. :elike vodje nisu ljudi od misli vec ljudi od akcije. Klasifikacija gomila, 1. <eterogene go"ile Anonimne 5ulicne gomile6 !eanonimne 5parlament6 . <o"ogene go"ile Sekte Kaste Klase

3snovna zamerka ovoj klasifikaciji je sto prosiruje pojam gomile na institucije i sto mesa sa socioloskim kategorijama drustva. 3vo je najsla iji deo 5e Bono%e CPsi'ologije go"ileD.

1*. &ok%ilo% dopirinos politi>koj sociologiji

Po mnogima 'okvil je pretece sistemske politicke sociologije. Ako je #onteske osnivac moderne politicke sociologije onda je 'okvil istinski izdanak evropskog prosvetiteljstva. 3 ojica dele istu kosmopolitsku orijentaciju. 4 'okvil i #onteskje od acivale su evropocentrizam i delili stanoviste kulturnog relativizma. "animljivo je da su o ojica uzimala za uzor demokratiju u drugim zemljama. #onteskje u /ngleskoj a 'okvil u Americi. 'okvil je svakako najznacajniji politicki sociolog prve polovine 19tog veka. !jegova znacajna dela su, 42(O/!A&@6A B A(2!@C@ @ +&A!@ !2A@( @ !2?O5BC@6A. "a 'okvila se moze reci da je politicki sociolog demokratije i demokratske jednakosti$ civilnog drustva i politicke kulture. 3n je upozoravao na jednoumlje rulje i tiranije. 3 navljanje teorijskog interesa za &ok%ila u ; %eku i"alo je tri talasa, Tokom 30 godina kada se javljaju fasiza", naciza" i staljiniza" kada se ostvaraju 'okvilove slutnje o uspostavljanju totalitarizma uz masovnu podrsku vecine< Nakon drugog svetskog rata 'okvilovo delo je sluzilo kao vodic u politicko" o$razo%anju ali i kao dokaza prednosti zapadnog nad istocni" politicki" "odelo". Krajem 20 veka Tokvilova politicka misao do ija punu afirmaciju u sve cetiri o$lasti: &eorija de"okratije; &eorija ci%ilnog drust%a; Politicka kultura; i +ociologija re%olucije i teorija tranzicija starog u no%i poredak.

11. &ok%ilo%a politi>ka sociologija de"okratije (+u%erenost naroda, slo$oda i jednakost )

&ok%il je pr%i politicki "islilac s%estan s%eopsteg i neodolji%og nastupanja de"okratije u s%etu. 8emokratski proces na dugorocnom putu je nezaustavan i nepovratan. 'o je unverzalni$ transnacionalni pokret i trajan proces. 8emokratska revolucija je neotkloniva i nije mudro oriti se protiv nje. !a primeru Amerike on pokazuje sve do ro iti demokratije za slo odu pojedinca i drustva$ ali ukazuje i na opasnosti koje od nje prete za tu istu slo odu$ jer demokratija ide na ruku demagogiji i mediokritectvu i omogucava tiraniju vecine. &ok%il pri'%ata postulat o su%erenosti naroda koji je pracen d%e"a re%olucija"a (a"ericko" i francusko"). Sredisnu tacku ovog postulata cine gradjanske jednakosti. 4deja drustvene jednakosti je glavna pokretacka snaga demokratije i glavna dinamicka snaga istorije. 3dlucujuci pecat demokratskom politickom poretku u !ovom svetu dali su doseljenici !ove /ngleske 5Amerika6. 3ni su ili pripadnici engleskih srednjih slojeva koji su sa so om doneli svoja verska u edjenja$ ideje suverenosti i drustveni ugovor. 4z ovog mozemo izvuci nekoliko teorijskih nalaza, %aznost odnosa jednakosti i slo$ode znacaj politicke i indi%idualne slo$ode neop'odnost politicki' ideja izgradnja de"okratski' institucija znacaj srednji' sloje%a za de"okratija

Sloboda i jednakost Posvecen slobodi Tokvil je brinuo kako da se ona obezbedi u doba jednakosti. Smatrao je da demokratski narodi gaje prirodnu lju av prema slo odu i strast prema jednakosti. 8akle u do a demokratije slo oda moze postojati samo sjedinjena sa jednakoscu$ ali je jednakost moguca i u despotizmu. 4zglede da je sud ina slo ode da uvek ude nesigurna i u opasnosti. Prednosti jednakosti svi osecaju odmah a prednosti slo ode dolaze vremenom. "la koja slo oda donosi su neposredna i vidljiva svima dok zla koja donosi jednakost su sporijeg karaktera. 'okvil je shvatao da demokratska revolucija povezuje slo odu sa jednakoscu. !jegove rige su razapete izmedju ( opasnosti, da jednakost ne zavrsi u despotizmu a da se slo oda ne izrodi u anarhiji. Smatrao je da amerikanci imaju prednost sto su vec rodjeni

jednaki i nisu morali do te jednakosti doci revolucijom. On ukazuje na nekoliko opasnosti koje prete slo$odi: Opasnost od tiranije %ecine koju ce naz%ati de"okratski despotiza". -a drugo "esto je los egoiza" takoz%ani i"$ecilni egoiza" koji %odi u zat%oreni i izolo%ani indi%idualiza". 'o je individualizam koji oznacava povlacenje iz javnog drustvenog polja u polje privatnosti. 3snovu te vrste individualizma 'okvil nalazi u pogresno shvacenom licnom interesu. 'aj pogresno shvaceni licni interes ugrozava ravnotezu slo ode i jednakosti. Posledica toga je politicka apatija t.j. gu itak interesa za slo odu drzave i slo ode u njoj. 'o je situacija u kojoj samo trziste i porodica odredjuju zivot ljudi. 'okvil je svestan cinjenice da su anticke politicke zajednice ile zasnovane na vrlini a da je moderna nacionalna drzava formirana na interesima. 3snovi princip antickih repu lika io je zrtvovanje privatnih interesa za opste do ro. U modernim repu likama osnovno nacelo je u harmonizovanju privatnih interesa sa opstim interesom. 8o ro shvaceni interesi je kljuc ravnoteze slo ode i jednakosti u trzisnoj demokratiji. -a trece "esto sta%lja opasnost od centralizacije politike i drza%e. .azlikuje %rste

centralizaije: centraliza" %lasti i upra%ni centraliza". 7entralizam vlasti je kada se na jednu mestu resavaju pitanja koja se ticu svih gradjana$ a centralizam uprave je kada se na centralizovan nacin resavaju pitanja koja zanimaju samo odredjene delove nacije. "a njega ja narocito opasan upravni centralizam. Glavno negativno dejstvo centralizma je sto osla ljuje politicki smisao gradjana i odvikava ih od upotre e politicke volje.

Sto se vise izjednacava drustveni polozaj ljudi u jednom narodu$ pojedinci se cine sve manji a drustvo sve veci. Po njemu da i vlast u jednom drustvu uspela da centralizuje u svojim rukama drustvena moc$ mora da voli jednakost ili da pokazuje da je voli. &ok%il pred%idja da licna neza%isnost i lokalne slo$ode u $uducnosti ce $iti sa"o %estacke t%ore%ine a prirodno uredjenje $ice centralizo%ano. Strateski pravci od rane slo ode u do a jednakosti su, razvijanje slo odnih institucija< koriscenje politickih prava i udruzivanje gradjana< slo odna stampa< o razovanje za demokratiju< aktivno ucesce gradjana u politickom zivotu.

Politicka slo$oda i de"okratija . &ok%il je li$eralni "islilac. Slo oda je za njega osnovno politicko nacelo i najvisa vrednost. !jegov drugi teorijski nalaz tice se odnosa politicke slo ode i demokratije. Priznaje o e vrste slo ode, opsta politicka5Konstan6 i licna individualna5.uso6. Svestan je da se individualna slo oda ne moze ocuvati ez opste drustvene politicke slo ode i o rnuto. -a &ok%ila %eliki uticaj i"ali su 8ederalisti(&o"as 4zeferson). !ajvazniji stu demokratskog politickog poretka u novom svetu je koncept politicke slo ode. !acela demokratije novog sveta mogla su da rastu u slo odi ez staleskih stega koja se karakteristicna za /vropu. !acelo slo ode nigde nije potpunije primenjeno nego u

drzavama nove /ngleske. Plodna klica slo odnih institucija je opstina koja je u svemu ostala nezavisna jedinica. Smatrao je da su amerikanci postigli slo odu pre demokratije. 'okvil stavlja akcenat na onu gradjansku i duhovnu slo odu koju americko drustvo i drzava imaju o avezu da stite, to je slo oda da se cini sve sto je pravo i do ro. 'ako je americko drustvo uspelo da postigne da vlast ude velika i izvrsitel mali$ a drusto slo odno. Brinula ga je sud$ina slo$ode u de"okratiji ali i $uducnost slo$ode u industrijsko" drust%u. +lo$oda "oze $iti sacu%ana u de"okratiji sa"o ako se sacu%aju %rline gradjana. !a dugi rok svako drustvo zavisi od vrlina gradjana i njihovog zdravog razuma. Sto se tice napretka industrije uocava da industrijsko umece srozava klasu radnika a uzdize klasu radnika. 2edini nacin da se po edi zlo koje jednakost proizvodi je politicka slo oda. A ocuvanje politicke slo ode lezi u civilnoj participaciji. U ovim idejama .o er #ispet uocava povezanost 'okvila i #arksa. "a 'okvila ono sto je jednakost i homogenost$ za #arksa su to socijalizam i komunizam. Aa &ok%ila gla%na jedra istorije su politicka a za (arksa ekono"ska. /fikasni uzrok promena za 'okvila je gvozdeni proces ujednacavanja a za #arksa klasni konflikt. O$ojica %ide "odernu istoriju kao triju"f snaga koja je &ok%il z%ao A!@+&O/!A&+/O a (arks 82B4A5-O a onda su se te snage oslo$odile u de"okratiji(&ok%il), odnosno kapitalz"u((arks).

Anacaj politicki' ideja za de"okratiju A 'reci vazan teorijski nalaz odnosi se na neophodnost razvijenih politickih ideja. 4seljenici koji su dosli u Ameriku izdvojili su nacela demokratije od svih onih protiv kojh su se orili u starim evropskim drzavama. 'okvil zna da ez zajednickih ideja nema zajednickog delanja$ a ez zajednickog delanja postoje samo ljudi kao pojedinci a ne kao zajednica.

13. @zgradnja de"okratski' institucija

+rednji

sloje%i, snaga i sla$ost de"okratije, &iranija %eEine i de"okratski despotiza"

Cet%rti %azan teorijski nalaz je u znacaju izgradnje de"okratski' institucija. U vecini evropskih nacija politicko uredjenje islo je od njenog vrha. U Americi proces je io o rnut, opstina se organizovala pre okruga$ okrug pre drzave$ drzava pre unije. 4staknuta odlika javne uprave SA8 je decentralizacija. !epu$liko" %elikog o$i"a "oze se %ladati sa"o ko"$inacijo" federalnom nacelo. principa: princip lokalne sa"oupra%e i princip jake nacionalne %lade. 3va kom inacija se naj olje ostvaruje u

+rednji sloje%i . +rednji sloje%i su naj$olja socijalna osno%a za de"okratijo". +asta%ni deo o%og petog nalaza je i ideja da drust%a sa "anji" stepeno" socijalni' nejednakosti pretsta%ljaju $olji a"$ijent za de"okratiju. 3pste lagostanje pogoduje sta ilnosti demokratije. +naga i sla$osti de"okratije A 'okvil smatra da demokratija pogoduje uvecavanju unutrasnjih snaga drzave i drustva$ ona siri lagostanje$ razvija gradjansku svest$ ojacava postovanje zakona. #ane i sla osti demokratskog uredjenja lako se vide dok se njihovo lagotvorni dejstvo vrsi neosetno. Prema tokvilovom shvatanju za demokratiju je neophodno postojanje civilizovanog i o razovanog drustva. U demokratiji on vidi i prednost najekonomicnijeg poretka. 3no sto cesto nedostaje demokratiji je jasno sagledavanje uducnosti$ zasnovano na znanju i iskustvu. 8zon Stjuart #il kod 'okvila uocava sledece - prednosti demokratije, cilj demokratije je do ro neizmernog mnostva ni jedna druga vlada ne moze da racuna na tako siroku podrsku vecina kao u demokratiji demokratija funkcionise ne samo za narod nego i putem naroda

(il uoca%a

naj%ece sla$osti de"okratije kod &ok%ila:

Politika u demokratiji je nagla i prevrtljiva 4nteres vecine ne mora uvek iti identican sa opstim interesom

2edna od velikih sla osti demokratije je opasnost da vecina nadglasa one koji su intelektualno superiorniji pa dolazi do pojave mediokritetivstva. 4%a su gla%na uzroka socijalni' 'eterogenosti: intelekt i $ogatst%o. 8emokratija uspesnije resava pro lem heterogenosti u ogatstvu jer glas ogatog i siromasnog isto vredi. 4e"okratija "oze doci do istine sa"o kroz iskust%o. Politicki zakoni +A4 u%ek su polazili od principa su%erenosti naroda. :olja naroda za 'okvila je jedna od onih reci koja je cesto zloupotre ljavana u istoriji. Americko drustvo je iz eglo despotizam z og porekla prosvecenosti o icaja.

&iranija %ecine i de"okratski despotiza" A Analiza svemoci vecine 'okvil posvecuje veliku paznju i naziva tiranijom vecine$ demokratskim despotizmom. 'okvil polazi od ocene da je u sustini demokratskih uredjenja da vlast vecine u njima ude apsolutna. ;undamentalni paradoks demokratije je u tome sto je jednakost podjednako kopmata ilna i sa tiranijom i sa slo odom. 4sta ona jednakost koja

gradjanina cine nezavisnim izrucuje ga samog dejstvu vecine. 'okvil kaze da su demokratije prirodno sklone da svu drustvenu moc stave u ruke zakonodavnog tela. &ok%il skrece paznju da je najstrasniji o$lik tiranije &@!A-@6A AA/O-O4A?ACA. ?ecina dakle i"a ogro"nu st%arnu "oc kao i %eliku "oc u ja%no" "nenju. 'o dovodi ne samo do zakonodavne i uprave nesta ilnosti nego i do tiranije vecine. #oze se govoriti o tiraniji vecine u politickom i drustvenom smislu. Prva se ispoljava kao tiranije politicke vecine u politickim organima drzave a druga kao tiranija javnog mnenja vecine u gradjanskom drustvu. 8emokratiji u Americi zamera njenu neodoljivu snagu. "a razliku od ranijih tiranija koje su se sluzile gru in sredstvima djelata$ nova civilizacija usavrsava despotizam$ a demokratske repu like umesto primene materijalizovane sile ustremljuju se na dusu i misao. 'okvil kaze da javno mnjenje nam radi ono sto inkvizicija nikada ne i mogla. @za politicke s%e"oci %ecine &ok%il pono%o otkri%a jednakost koja proiz%odi tendencije:

jednu koja s%acij u" %odi no%i" "isli"a i drugu koja $i ga s%ela na to da %ise ne "isli . Ako demokratski narodi zamene individulni razum$ apsolutnom vlascu vecine javio i se totalitarizam5nacizam6. Psi'oloska "oc %ecine zasni%e se na pro$le"aticne ideje: pr%o da %ise znanja i "udrosti i"a

u "nost%u nego u nekolicini iza$rani'; i drugo da su interesi %eceg $roja iznad interesa "anjine. Sto se prve ideje tice 'okvil je kvalifikuje kao teoriju jednakosti primenjenu na pamet. Kada je rec od rugo ideji svaka manjina se nada da moze postati vecina. 3vaj tip organizacije mogao i da vazi za sve kulturne manjine$ kao i za one podele u drustvu koje imaju o lik rascepa ?ili ili@ tj. gde kompromis nije moguc. &ok%il posta%lja nacelo da je pra%da %isi zakon od zakona %ecine i da pra%da cini granicu pra%a s%akog naroda. +"atrajuci da je s%e"oc zlo, a %last $ez ogranicenja po se$i losa &ok%il u pra%i %idi silu koja je iznad pra%a %ecine. #oze da se kaze da iznad svemoci vecine u moralnoj ravni stoje pravda i humanost a u polickoj prirodna prava i razum.

17. Ci%ilno dru=t%o kao =kola de"okratije i politi>ka kultura(&ok%il)

4ruga %elika &ok%ilo%a te"a je ci%ilno gradjansko drust%o. :rsio je analizu politickog poretka i civilnog drustva. !jegova polazna teza je da se pod uticajem demokratskog drustvenog uredjenja u SA8 izgled civilnog drustva i sveta politike promenio. 4deja de"okratije pretposta%lja postojanje ci%ilizo%anog i o$razo%anog drust%a. U osnovi ovoga lezi opsta ideja o mogucnosti covekovog usvrsavanja$ po kojoj se ljudi razlikuju od zivotinja. Po 'okvilu umece udruzivanja je osnovni umece i napredak svih ostalih umeca zavisi od udruzivanjem. 8a i ljudi postali i ostali civilizovani tre a umece udruzivanja da se razvija. 'okvilovo civilna teorema glasi, +&O 62 4!B+&?2-A 624-A/O+& ?2CA &O 62 @ B4!BA@?A-62

0!A46A-A !AA?@62-@62, @ OB!-B&O. Usled nejednakosti nastaje despotizam. Umetnost udruzivanja je istinska majka socijalne akcije. Aa a"ericku naciju &ok%il kaze da su njeni gradjani reseni da stalno koriste pra%o udruzi%anja u ci%ilno" zi%otu, pa su tako uspeli da o$ez$ede $lagodeti ci%ilizacije. 'okvil dolazi do zakljucka da udruzivanje gradjana olaksava politicko udruzivanje. "a njega politicka udruzenja su kao velike esplatne skole za gradjansko udruzivanje$ a udruzenja gradjana kao drustvene skole za demokratiju. 'okvil pravo na udruzivanje stavlja u red neotudjivih prava odmah iza licne slo ode. Amerika je zemlja koja najvise koristi izvlaci iz udruzivanja. 3no je uslo u navike i o icaje. Politicko udruzivanje je uvek opasnije za poredak$ jer svaka vlast gleda na politicko udruzivanje kao sredstvo dolaska do vlasti. 'okvil zakljucuje da je pravo na udruzivanje postalo garancija protiv tiranije vecine.

+lo$oda sta"pe . +lo$oda sta"pe je nuzna posledica su%erenosti naroda. 7enzura i demokratija protivurece jedna drugoj i ne mogu opstati u politickim ustanovama istog naroda. +lo$oda sta"pe je "ocno oruzje, oruzje slo$ode. #oc slo ode stampe se ispoljava na dvostruki nacin, stampa formira javno mnjenje i mocno utice na o likovanje svih u edjenja ljudi. 'okvil kaze da ona ne menja samo zakone nego i o icaje. Stampa je izuzetna drustvena sila pa zato jedina veca sila je udruzivanje gradjana. Politicka kultura de"okratije . Prouca%anju kulture tre$a prepisati odrzanje de"okratske repu$like u +A4,u. B analiza"a &ok%ila akcenat je sta%ljen na kategoriju nara%i((ores). #ores ili narav je kod 'okvila u upotre i sa znacanjem o icaja navike a sredinom () veka mores do ija znacenje politicke kulture. Pitanja politicke kulture su: drust%ena i politicka uloga religije u de"okratiji, "edjurasni odnosi, polozaj zena, du' de"okratski' naroda. /ada je rec o religiji &ok%il ocenjuje da se a"ericka ci%ilizacija izrodila iz slo$odarskog i religioznog du'a. .eligija vidi u gradjanskoj slo odi i svoju slo odu. Slo oda vidi u religiji moralnu potporu$ cuvarku morala. A moral je zagarantovan zakonom. B A"ericko" drust%u &ok%il uoca%a neprijateljske "edjurasne odnose(crnci i indijanci). 3 e rase zauzimaju podjednako nizak polozaj u zemlji u kojoj zive. 3 e trpe dejstvo tiranije$ od strane istog vinovnika. 4ako je hriscanstvo unistilo ropstvo$ hriscani 19tog veka ga ponovo uspostavljaju. .opstvo je uspostavljeno z og neophodne velike zive radne snage. Sa druge strane indijanci su mogli da iz egnu unistenje ili ratovanjem ili civilizovanjem. +ledece pogla%lje &ok%il pos%ecuje uticaju de"okratski' pro"ena na porodicu i polozaj zene u +A4. 'okvil odaje priznanje vaspitanju devojaka u SA8$ jer kako on kaze zena t%ori "oral. -a politicku kulturu i du' de"okratski' naroda dosta je uticao raz%oj knize%nosti i u"etnosti. &ok%il kaze da a"erikanci ne"aju knize%nost %ec no%inarst%o(ja%no "njenje).

"apaza visok stepen pragmatizma i am icioznosti amerikanaca koji su u neprestanoj trci za materijalnim do rima i uspesima. /od a"erikanaca je pose$no raz%ijena trgo%acka nara%.

19. +tari poredak i re%olucija (/o"paracija 8rancuske i 2ngleske re%olucije) (&ok%il)

&ok%il s"atra da je filozofija 17tog %eka jedna od gla%ni' uzroka re%olucije, jer ju je pripre"ala s%oji" ideja"a(prirodna jednakost, su%erenost, ukidanje klasa). Pored filozofa vaznu ulogu su imale fiziokrate5javno o razovanje$ administrativne reforme6. Pored filozofa i ekonomista veliki uticaj je imao pokret prosvetiteljstva. Pokrenuli su proces pomeranja tezista sa religije na nauku i o razovanje. 'ako su stvorili duhovnu osnovu za francusku revoluciju. 'akodje %eliki uticaj na francuska re%olucija je i"ala i a"ericka re%olucija. ;rancuska revolucija je u sistini ila socijalna i politicka revolucija. 6edan od razloga za re%oluciju je $ilo lose stanje drza%ni' finansija. Politika apsolutiz"a 5uja F?@ je do%ela drza%u do $ankrotst%a. Atmosferu revolucije opisuje Aozef +ijejez koji je napisao delo +&A 62 &!2C@ +&A52A. -a to pitanja odgo%ara +?2. 'aj stalez trazi da ude nesto u politickom zivotu jer do tada je io nisto. 3nore #ira o je io jedan od vodecih licnosti treceg staleza. Pre pocetka rada skupstine treci stalez ostvaruje dve vazne po ede, 4zjednacuju se po roju poslanika sa druga ( staleza i ostavlja se otvoreno pitanje dali stalezi glasaju odvojeno ili ne. U toku rada same skupstine treci stalez od ija diktate kralja i sredinom juna proglasava !arodnom skupstinom. !a stranu treceg staleza stajao je i deo svestenstva. 8o kulminacije dolazi nakon pada %astilje. Kraj revolucije je doveo do pada feudalnog sistema$ uspona treceg staleza$ ukidanja privilegija povlascenim stalezima i uvodjenje politicke i pravne jednakosti svih gradjana. 'okvil dolazi do zakljucka da su francusku revoluciju pripremile najcivilizovanie a sprovele najneo razovanije klase.

Cak ni re%olucije ne "ogu da uniste s%e %eze iz"edju starog i no%og drust%a. Gradjevinu novog drustva zapocinjane su na nepotpunim rusevinama. &ok%il u%idja da francuska re%olucija i"a faze: Pr%u gde 'oce da ukinu s%e sto je staro i drugu u kojoj ce preuzeti deo nesrusenog. Pri"er za to je rusenje ad"inistrati%ne centralizacije, koja je pono%o preuzeta nakon re%olucije. Proces administrativne centralizacije je voj vrhunac dostigla za vreme *uja B4:. Glavna lokalna figura tog procesa je visoki cinovnik$ intendant. U vreme apsolutne monarhije skoro sva ovlascenja lokalne vlastele prelaze u ruke drzavne administracije.

!e%olucija je u s%o" pr%o" naletu je pokasula da razori drza%nu ad"inistraciju, ali sa"o desetak godina kasnije je o$no%ljena. Ako je za svake revolucije administracija ivala o ezglavljena$ telo joj je ostalo nedirnuto pa su isti sluz enici o avljali iste funkcije. Analizirajuci stari rezim 'okvil je svuda sretao korene danasnjeg drustva usadjene u drevno tlo. U okviru starog rezima 'okvil je primetio da su se rodile osno%ne strasti: -eugasi%a "rznja pre"a nejednakosti i druga no%ija teznja ka slo$odi. .o er !iz et tvrdi da je 'okvilovo osnovno stanoviste u pogedu uzroka revolucije okrenut vise jednakosti a ne slo odi. %ernand %raun uocava da 'okvil posvecuje paznju i post+revolucinarnom momentu. 'okvil upozorava da z og nereda i nasilja ljudi izgu e sigurnost i pocnu da zale za starim vremenima.

/o"paracija francuske i engleske re%olucije . O%u ko"paraciju %rsi +lo$odan 6o%ano%ic kroz tri faze:
B 2ngleskoj ekono"ska o$no%a i industrijski napredak pret'odili su u o$no%i politicki' ustano%a. A u 8rancuskoj je $ilo o$rnuto. 2ngleska re%olucija je u $or$i proti% kralja osla$ila %ojsku i kontrolu nad nji"a sta%ila u ruke parla"enta. 8rancuska re%olucija je ojacala i %ojsku i ad"inistraciju. /ngleska revolucija je u vojsci i cinovnistvu videla glavne poluge vladelackog apsolutizma pa je promenama ucinila nemogucu ilo ciju svemoc. ;rancuska revolucija je osla ila apsolutnu monarhiju cime je iskljucila svemoc vlasti a ojacala javnu vlast. 2ngleska re%olucija je iz%edena nagod$o" iz"edju po%lascene ple"icke aristokratije i $urzoazije ci"e je politicka pro"ena iz%edena "irni" pute". B 8rancuskoj do tak%e nagod$e nije doslo. U ;rancuskoj urzoazija je pravila revolucija protiv plemstvu. Protivnici revolucije ili su povlasceni stalezi plemstvo i svestenstvo.

Po mislenju #elvina .ihtera francuska revolucija je uspostavila dve razlicite tradicije demokratije. Po jednoj demokratija se sastoji u vladanju samih gradjana nad so om i u punum uzivanju slo ode. Po drugoj demokratija je vladavina pojedinaca ili grupa u ime naroda. !ec je dakle o li$eralno" i neli$eralno"(-apoleon) nasledju francuske re%olucija.

;. ?e$ero%o s'%atanje politike i drGa%e

Pod politiko" ?e$er podrazu"e%a %odjenje ili uticaj na %odjenje neke politicke organizacije (drza%e). On kaze politika ce znaciti: teznja za ucest%o%anje" ili uticaje" na raspodeljenje" "oci, $ilo iz"edju drza%a ili grupe ljudi. "a :e erevo razumevanje politike vazan je pojam politickog odnosa. Politicki odnos je jedan od mogucih manifestacija drustvenog odnosa. Politicki odnos zasnovan na solidarnosti moze preci u suko interesa. Ukoliko je u nekom drustvenom odnosu ili politickom$ delovanje orijentisano ka nameri da se sprovede sopstvena volja$ nasuprot jednog ili vise partnera$ onda se radi o or i. "a razliku od or e$ takmicenje se karakterise upotre om mirolju ivih sredstava. 'ako se pokazuje da su suko interesa i da se nametne sopstvena volja$ itni elementi :e erovog poimanja moci. Po misljenju Gligorova$ glavna oso ina :e erovog sdhvatanja moci$ svodi se na njegovo shvatanje vlasti$ jer je vlast kooperativna moc. U :e erovoj socioloskoj kategorizaciji vazno mesto pripada drustvenim tvorevinama 5porodica$ crkva$ drzava6. Prema :e erovom tvrdjenju$ sve pol.tvorevine su tvorevine koje upotre ljavaju silu. /ad se kaze politicki uslo%ljena, onda se po ?e$eru u%ek "isli na interesnu raspodelu, odnosno odrzanje ili po%ecanje "oci. Postoji du$oka po%ezanost "oci i politike, "oci i interesa. Pod pojmom politicke zajednice :e er podrazumeva$ takvu zajednicu koja svojim delanjem koristi fizicku i oruzanu sile da i pokorila stanovnistvo i o ez edila njihovu potcinjenost na odredjenoj teritoriji. Politicka zajednica spada u zajednice u kojima zajednicko delanje ukljucuje prinudu$ kojom se ugrozavaju ili unistavaju slo oda i zivot pripadnika te zajednice. Pol.zaj.$ a drzava pre svega$ ocekuje od pojedinca da se izlozi smrtnoj opasnosti u interesu zajednice. "ato svaka zajednica razvija PA'3S 5pozrtvovanje$ patnja6 i postavlja svoje trajne emocionalne temelje u onome sto se naziva zajednicka politicka sud ina.

?e$ero%o odredjenje drza%e . naj%azniji o$lik pol.zaj. je drza%a. 4rza%a je ona ljudska zajednica i, drust%ena i pol.t%ore%ina, koja za se$e za'te%a "onopol legiti"ne upotre$e fizicke sile. 8rzava je politicka organizacija i politicka ustanova. 3na pol.org. sa karakterom ustanove tre a nazivati drzavom$ ako njen upravni aparat sa uspehom polaze pravo na monopol legitimne fizicke prinude za odrzavanje poretka. Poja" drza%e je tesko za"isljen $ez ?e$ero%og kategorijalnog razliko%anja "oci i %lasti. "a pojam vlasti i drzave vazno je i :e erovo odredjenje politicke grupe, to je grupa koja ima vlast kada njeno postojanje i vazenje njenih poredaka u okviru odredjene geografske o lasti$ neprekidno garantuje upravni aparat primenom i pretnjom fizicke sile. :e er upozorava da nasilje nije jedini o lik upravljanja politickim grupama. Po :e erovom misljenju ni drzava$ ne moze iti definisina na osnovu njenog cilja. Politicki karakter drzave se moze definisati jedino na osnovu njegovog sredstva tj. vlasti. Ako se odredjuje po sredstvu$ onda je to nasilje. :e er prihvata cinjenicu da se svaka drzava temelji na sili. Kao najvazniju formalnu karakteristiku moderne drzave :e er uzima$ upravni i pravni poredak. 3snovna funkcija upravnog i pravnog poretka je normativna i tezi da o uhvati sve o lasti vlasti. Prema tome$ moderna drzava je teritorijalna ustanova. 3na ima karakter racionalne ustanove i trajne organizacije.

Po ?e$eru osno%ne funkcije drza%e su: ustano%ljenje pra%a (zakonoda%na) zastita licne sigurnosti ja%nog reda zastita steceni' pra%a nego%anje 'igijenski', pedagoski', drust%eno,pol. interesa organizo%ana nasilna zastita od spolja

1. ?e$ero%a sociologija %lasti

Pojam vlasti :e er upotre ljava kao autoritarna moc zapovedanja. Po :e eru vlast je najtesnje povezana sa upravom. (i'ajlo 4juric ukazuje na sledece osno%ne ele"ente ?e$ero%og s'%atanja %lasti: vlast postoji samo u okviru drustvene organizacije vlast je institucionalizovani odnos gospodarenja i podcinjavanja onde gde postoji odnos vlasti$ raspodela prava i duznosti je o ostrana za razliku od moci koja se rasprostire difuzno$ specificno o elezije vlasti je da se krece u odredjenim granicama drustvena organizacija je ta koja namece i stiti vlast

5egiti"nost %lasti , 6edno od klju>ni' pitanja ?e$ero%e teorije "oEi je pitanje na>ina i o$lika dru=t%ene legiti"acije %lasti. :e erova sociologija vlasti je najpoznatija po analizi tri tipa legitimnosti vlasti. 'a tri tipa vlasti$ odnosno tri osnove legitimiteta moCi zapovedanja su, racionalna vlast irokratije$ tradicijska patrijarhalna vlast i harizmatska vlast. Upoznacemo se sa :e erovom opDtom teorijom legitimnosti. 4zvestan minimum zajedniEke saglasnosti Elanova jednog druDtva$ predstavlja preduslov za sta ilnost i trajanje svake$ pa i naj olje organizovane vlasti. 'a saglasnost predstavlja suDtinu legitimnosti svakog poretka. 5egiti"nost jednog poretka "oGe da se, pre"a ?e$eru, garantuje na d%a na>ina: (a) unutra=nji" po$uda"a; i ($) o>eki%anji"a specifi>ni' spoljni' posledica, odnosno interesno" situacijo". 5egiti"nost garanto%ana unutra=nji" po$uda"a zasni%a se na tri osno%a:

(1) >isto afekti%noj, na oseEanji"a zasno%anoj podr=ci;

( ) %rednosno, racionalnoj, odnosno %ero%anje" u %aGenje poretka na osno%u "oralni', estetski'

i drugi' %rednosti koje o$a%ezuju; i

(#) religioznoj, %ero%anje" u za%isnost spasenja od odrGanja poretka.

?aGni stu$o%i legiti"nosti s%akog, a pogoto%u politi>kog poretka, su kon%encije i pra%o. Konvencije ili o iEaji garantuju da Ce svako odstupanje od uo iEajenog ponaDanja naiCi na neodo ravanje ili ojkot u odreFenom krugu ljudi. Pravo pak garantuje izglede na fiziEku ili psihiEku prinudu da i se kaznila povreda poretka i iznudilo njegovo odrGavanje. "ato je postojanje aparata za prisilu itno za pojam prava. 3ni koji druDtveno delaju mogu$ po :e erovom miDljenju$ pripisati legitimno vaGenje nekom poretku po sledeCim osnovama, (a) tradicije, kao %aGenje onoga =to je u%ek postojalo; ($) oseEanja, odnosno afekti%nog %ero%anja; (c) %rednosno racionalnog %ero%anja; (d) poziti%no usposta%ljenog poretka i %ero%anja u njego%u legalnost na osno%u toga; (e) sporazu"a s%i' oni' koji su za to zaintereso%ani; (f) kad se legiti"nost na"eEe na osno%u %lasti koja %eE %aGi nad ljudi"a i za'te%a pokora%anje.

Postojanje s%akog poretka, a pogoto%u poretka %lasti, "ora se opra%dati pozi%anje" na principe legiti"ititeta te %lasti, odnosno poretka.

Kao Dto je veC reEeno$ ?e$er s"atra da postoje tri >ista tipa legiti"ne %lasti. 3snov vaGenja njihove legiti"nosti zasni%a se na: (1) racionalno" karakteru %aGenja, odnosno na %eri u legalnost zakonski zasno%ani' poredaka

(legalna vlast);
( ) tradicionalno" karakteru, odnosno na uo$i>ajeno" %ero%anju u s%etost tradicije

(tradicionalna vlast); i
(#) 'ariz"atsko" karakteru, koji se zasni%a na izuzetnoj predanosti s%etosti, 'eroiz"u

( arizmatska vlast).

!acionalna, odnosna legalna $irokratska %last , Osno%na o$eleGja racionalne %lasti su:
neprekidno, pra%ili"a regulisano o$a%ljanje sluG$eni' poslo%a; u ok%iru jasno definisani'

ko"petencija (nadleGnosti); na 'ijerar'ijski" principi"a zasno%ani' odnosa kontrolni' i nadzorni' organa %lasti; sa >ino%nici"a koji su stru>no =kolo%ani.

Pre"a ?e$ero%oj analizi, naj>istiji tip legalne, racionalne %lasti jeste %last koja se %r=i posredst%o" $irokratskog upra%nog aparata. Upravni aparat se sastoji od individualnih Einovnika koji ispunjavaju sledeCa tri kruga uslova, a) statusno,profesionalne; $) uslo%e ko"petentnosti; i c) ugo%orno,ad"inistrati%ne.

B pr%u grupu 5statusno profesionalni6 moGemo u rojati sledeCe uslove, 516 liEno slo odni i pokoravaju se samo o jektivnim sluG enim duGnostima< 5(6 postavljeni 5a ne irani6 po strogo utvrFenoj hijerarhiji u sluG i< 5-6 sa strogo utvrFenim kompetencijama 5nadleGnostima6 u sluG i. B drugu grupu 5uslo%i ko"petentnosti6 moGemo ukljuEiti, 506 oso e sa odgovarajuCim struEnim kvalifikacijama< 516 o avezni da se odnose prema sluG i kao jedinom i glavnom zanimanju< 596 i moguCnosti da napreduju i naprave karijeru.

&reEu grupu 5ugo%orno,ad"inistrati%ni6 Eine sledeCi uslovi, 5H6 angaGovani na osnovu ugovora$ dakle$ po slo odnom iz oru< 5>6 plaCeni za svoj rad platom u novcu$ s pravom na penziju< 596 potpuno odvojeni od vlasniDtva nad sredstvima za upravljanje i ez moguCnosti aproprijacije sluG enog mesta< 51)6 podvrgnuti jedinstvenoj strogoj disciplini i kontroli u vrDenju sluG e.

/ontrola upra%ni' $irokratski' aparata jedan je od gla%ni' pro$le"a funkcioniranja "oderne i sa%re"ene de"okratije. #anjkavosti od kojih pate irokratije$ su nestanak odgovornosti pojedinih funkcionera i sprecava inovaciju. Pojava $irokratije imala ogroman uticaj na politiku i Givot modernih druDtava i na izglede za njihovu demokratizaciju. HOna je u%ela trajnu doslo%nu

sa"oo$na%ljajuEu strukturu "oEi, koja ne za%isi od reGi"a i politi>ki' stranaka i koja otelo%ljuje specijalizo%anu %e=tinu Iiz%anJ politikeC.

&radicionalna %last , &radicionalna je ona %last >ija se legiti"nost oslanja na s%etost prastari',odu%ek postojeEi' i %e>ni' poredaka "oEi i kada se u nju %eruje na osno%u te s%etosti. Primarni tipovi tradicionalne vlasti su situacije kada ne postoji liEni upravni aparat gospodara$ a to su, a) gerontokratija i $) patrijar'aliza".

0erontokratija oznaEava stanje u kome vlast u nekoj grupi ili zajednici vrDe najstariji$ kao
naj olji poznavaoci svete tradicije.

Patrijar'aliza" ozna>a%a stanje u ko"e %last u nekoj ekono"skoj grupi, a pre s%ega u
do"aEinst%u, %r=i pojedinac koji je odreKen strogi" pra%ilo" nasleKa. Oni se ja%ljaju uporedo. Pose an vid tradicionalne vlasti je takozvana vlast honorata$ koja se javlja onda kada druDtveni ugled ili prestiG pojedinaca ili grupe postane osnova suverenog poloGaja i nared odavne vlasti u druDtvu. Patrijar'alna struktura %lasti je naj%aznija. Sa uspostavljanjem liEnog upravnog i vojnog aparata gospodara$ svaka tradicionalna vlast poEinje da teGi patrimonijalizmu i$ u krajnjem sluEaju$sultanizmu. HPatri"onijalno" %la=Eu tre$a nazi%ati s%aku pri"arno tradicionalno orijentisanu %last, ali %last koja se %r=i na osno%u potpunog li>nog pra%a, a sultansko" %la=Eu tre$a nazi%ati patri"onijalnu %last koja se u s%ojoj upra%i preteGno kreEe u sferi potpune sa"o%olje nesputane tradicijo"C.

<ariz"atska %last , <ariz"o" ?e$er nazi%a oso$inu neke li>nosti na osno%u koje ona %aGi za izuzetnu i za'%aljujuEi kojoj se s"atra da je ta li>nost o$darena natprirodno" ili nadljudski", ili izuzetno specifi>ni" i ne s%ako" dostupni" "oEi"a i sposo$nosti"a. &arizmatski autoritet poEiva na izuzetnom daru HBoGje "ilostiC$ ali i na do rovoljnom potEinjavanju oso a harizmatskoj vlasti$ jer one slo odno priznaju tu harizmu. 'o priznavanje se zasniva na snaGnim psiholoDkim mehanizmima poniklim iz oduDevljenja ili oEaja i nade. B do$ro%oljno" pot>inja%anju leGi gla%ni osno% legiti"nosti 'ariz"atske %lasti. Po oceni ?e$era I'ariz"a je %elika re%olucionarna sila u epo'a"a %ezani" za tradiciju i predsta%lja o=tru suprotnost racionalnoj, naro>ito $irokratskoj %lasti. ?e$er kaGe da 'ariz"atska %last ru=i pro=lost i u to" s"islu je specifi>no re%olucionarna. 8akle$ ona je suprotstavljena tradicionalnim o licima vlasti zato Dto je nesvakodnevnog karaktera i Dto je vezana za aktuelnu liEnost$ a ne za autoritet o iEaja i tradicije ili mitsku ili versku liEnost iz proDlosti.

<ariz"atski tip legiti"nosti se s pra%o" %ezuje za autoritarni tip %lasti. 4u$oke dru=t%ene krize po pra%ilu najpogodniji uslov za pojavu harizmatskog tipa vlasti koji ima oziju moc da pomogne i tada su mase spremne na slepu poslusnost. PokuDaji antiautoritarnog tumaEenja harizme vezuju se za sluEajeve takozvane ple iscitarne demokratije. Po ?e$eru "odel ple$iscitarne de"okratije je naj%aGniji tip de"okratije sa %oKo", gde %oKa (de"agog) %lada, u st%ari, na osno%u pri%rGenosti s%oji' politi>ki' sled$enika. &arizmatske situacije su totalna antiteza rutini organizovanih socijalnih institucija i odnosa." og svoje tesne povezanosti sa izvorima druDtvene i kulturne kreativnosti$ harizmatske aktivnosti i orijentacije sadrGe kako destruktivne$ tako i stvaralaEke elemente u odnosu na institucije$ formalna pravila i procedure. AjzenDtat zakljuEuje da je :e er naglaDavao ne toliko harizmu lidera koliko hariz+matiEno ponaDanje grupa i sled enika. :e er je ukazivao na razliEite vidove harizme$ kao Dto su 'ariz"a srodst%a, nasledna 'ariz"a, a naro>ito na 'ariz"u kancelarije.

. 4rust%ena podela "oci

4!BL&?2-A PO425A (OM@, +%aki pra%ni poredak, a pose$no drGa%ni, direktno uti>e s%oji" o$liko" na raspodelu "oEi u ok%iru odreKene dru=t%ene i politi>ke zajednice. .ealna raspodela ekonomske moCi$ odnosno ogatstva$ odvija se u privrednom poretku. Pored moCi i ogatstva :e er ima u vidu i druDtveni ugled 5prestiG6. !aEin na koji se druDtveni ugled raspodeljuje meFu tipiEnim druDtvenim grupama u jednoj zajednici :e er naziva druDtveni poredak. .aspodele moCi u odreFenoj politiEkoj zajednici nazvati politiEki poredak. ;unkcija pravnog poretka je da garantuje kako moC 5politiEku i ekonomsku6$ tako i ugled 5prestiG6. KljuEni :e erov nalaz je da su klase$ staleGi i partije najistaknutije pojave raspodele moCi u okviru jedne zajednice.

/5A+2, +&A52N@ @ (OM , Pod klasni" poloGaje" on podrazu"e%a tipi>ne izglede za opskr$u do$ri"a; sticanje poloGaja u Gi%otu; i postizanje unutra=njeg zado%oljst%a. &i izgledi su Hposledica stepena i %rste "oEi raspolaganja do$ri"a ili sposo$nosti"a. "a razliku od #arksovog shvatanja$ :e er na klase ne gleda kao na realne druDtvene zajednice$ veC one za njega predstavljaju samo moguCne i Eeste osnove zajedniEkog delanja. 8a i oznaEio zajedniEke i specifiEne izglede na Givot veCeg roja ljudi$ koji dele sliEne ekonomske interese za posedovanje do ara i sticanje. ?e$er kaGe, H/laso" tre$a nazi%ati s%aku grupu ljudi koja se nalazi u isto" klasno" poloGajuC. 3n razlikuje sledeCe klase, a) posedni>ku klasu, razlike u posedu pri"arno odreKuju klasni poloGaj;

$) poslo%nu klasu, izgledi na trGi=no kori=Eenje do$ara i usluga pri"arno odreKuju klasni poloGaj; i c) dru=t%enu klasu, kojo" tre$a nazi%ati s%eukupnost oni' klasni' poloGaja "eKu koji"a je o$i>no %rlo lako "oguEna i na tipi>an na>in se o$a%lja raz"ena, $ilo li>no, $ilo u nizu generacija.

PosedniEke klase :e er deli na pozitivno privilegovane i negativno privilegovane$ koje naziva Jklase srednjih staleGaK 5koje Give od svoje imovine ili veDtina steEenih o razovanjem6. 4stu vrstu podele primenjuje i na poslovne klase$ razlikujuCi pozitivno privilegovanu poslovnu klasu Eiji su tipiEni predstavnici i negativno privilegovanu poslovnu klasu$ Eiji su tipiEan primer radnici razliEitih kvalifikacija. 4ru=t%ene klase sa>inja%aju, po ?e$eru, radnici u procesi"a auto"atizo%anog rada, sitna $urGoazija i nei"uEna inteligencija. +u=tinu ?e$ero%og poj"a klase, >ini specifi>an klasni poloGaj. /lasni poloGaj je u su=tini poloGaj na trGi=tu. "naEi$ raspolaganje ili neraspolaganje materijalnim posedom samo po se i odreFuje specifiEne Givotne izglede. "ato su posed i nemanje poseda$ po :e erovom miDljenju$ osnovne kategorije svih klasnih poloGaja. 8o ove taEke se :e erova analiza pojma klase u znatnoj meri poklapa sa #arksovom. %itna razlika nastaje u pogledima na pojam klasnih interesa. "a razliku od klasa$ staleGi su po :e erovom miDljenju realne zajednice$ mada Eesto vrlo amorfne. H+taleGo" tre$a nazi%ati "no=t%o ljudi koji u jednoj organizo%anoj grupi uspe=no ost%aruju s%oj za'te% za uGi%anje" (a) pose$nog stale=kog ugleda, a e%entualno i ($) pose$nog stale=kog "onopola.

+taleGi nastaju po tri osno%a:

pri"arno$ kao rezultat staleDkog naEina Givota 5profesionalni staleGi6< sekundarno$ naslednoharizmatski 5nasledni staleGi6< i tercijalno$ staleDkom aproprijacijom politiEke ili hijerokratske vlasti 5politiEki i hijerokratski staleGi6. 8akle$ u formiranju staleGa presudan uticaj imaju staleDki poloGaji$ koji se zasnivaju na oso enom naEinu Givota$ formalnom naEinu o razovanja ili prestiGu po osnovu porekla ili zanimanja. Podela se na klase vrDi u odnosu na proizvodnju i sticanje do ara$ a podela na staleGe zavisno od principa potroDnje do ara u vidu specifiEnog naEina Givota. .azlike izmedju :e era i #arksa, Pr%o, klase po ?e$eru, kao =to s"o %ideli, nisu realne dru=t%ene zajednice, %eE se

defini=u kao specifi>ni klasni poloGaji, to jest izgledi na trGi=tu.

4rugo, "ada klasni poloGaji nastaju na osno%u udruGenog delanja, to nije delanje pripadnika iste klase, %eE je preteGno delanje "eKu pripadnici"a razli>iti' klasa, koje se od%ija na trGi=tu rada, ro$no" trGi=tu i u kapitalisti>ko" preduzeEu.

&reEe, ?e$er, kao =to je pokazano, do%odi u pitanje nau>nu %rednost poj"a klasni' interesa. Oet%rto, socijalna struktura jednog dru=t%a ne iscrpljuje se sa"o na podele na klase,

%eE je po ?e$eru, izuzetno zna>ajna podela na socijalne sloje%e, ili kako i' on nazi%a, staleGe. Peto, i s%akako, naj%aGnije, klasna diferencijacija po ?e$ero%o" "i=ljenju ne %odi nuGno klasni" $or$a"a i klasni" re%olucija"a.

PO5@&@O/2 PA!&@62 @ (OM

, &reEi %id dru=t%ene podele "oEi >ine politi>ke partije.

?e$er partija"a nazi%a udruGenja zasno%ana na slo$odno" prido$ijanju >lanst%a. !jihov glavni cilj je da u okviru organizovane grupe svojim rukovodiocima o ez ede moC$ a time i svojim uEesnicima izglede da Ce postiCi neke o jektivne ciljeve ili steCi liEnu korist. Partije$ po :e eru$ mogu iti relativno trajne organizacije$ ali i prolazne pojave. #nogo je$ meFutim$ znaEajnija ?e$ero%a podela na patronaGne, stale=ko,klasne i ideolo=ke partije. PatronaGne partije su one koje su iskljuEivo orijentisane na sticanje moCi za svog voFu i na o ez eFivanje poloGaja u upravnom aparatu za sopstvene Elanove. +tale=ke i klasne partije su preteGno i svesno orijentisane u interesu odreFenih staleGa i klasa. @deolo=ke partije su orijentisane prema konkretnim o jektivnim ciljevima ili apstraktnim principima. Podela partija na 'ariz"atske, tradicionalisti>ke, %erske i partije orijentisane ka aproprijaciji. :e er konstatuje da partije mogu primenjivati sva sredstva za postizanje moCi. Osno%a politi>ki' partija principijelno %oluntaristi>ka. Postojanje partija potvrFuje da je avljenje politikom pre svega posao zainteresovanih$ kako ekonomski$ tako i pre svega$ politiEki i ideoloDki orijentisanih prema moCi kao takvoj. U osnovi to znaEi da su politiEki rad i aktivnost u rukama nekoliko krugova aktera. !ajpre$ tu je partijsko ruko%odst%o i partijski aparat. Potom dolazi krug aktivnih Elanova partije$ koji najEeDCe aklamacijom podrGavaju rukovodstvo. !ajDiri krug Eine neaktivne udruGene mase iraEa i glasaEa$ o jekti$ ili kako i se to danas reklo$ ciljne grupe za prido ijanje u do a iz ora i glasanja. !ajzad$ postoji jedan relativno mali i po pravilu nevidljivi krug saEinjen od partijskih mecena i onih koji znaEajno finansijski podrGavaju politiEke partije. ?e$er ta>no ocenjuje da su "oderne partije Hplodo%i de"okratije, iz$ornog pra%a "asa. Politi>ke partije u "oderni" drGa%a"a se, po ?e$ero%o" u%idu, zasni%aju ili na principu organizacije sa patronato" nad sluG$a"a, ili kao ideolo=ke organizacije koje Gele da

sluGe ost%ari%anju odreKeni' politi>ki' ideala. B praksi je, "eKuti", naj>e=Ee na delu "e=o%it "odel. Partijske or e nisu samo or e za o jektivne ciljeve$ vec i or e za odredjene interese. U pogledu druDtvene raspodele moCi moGemo slediti :e erov zaklju>ak da je rodno "esto partija u sferi "oEi, to jest u politi>ko" poretku. "a razliku od partija$ postoj ina klasa je privredni poredak$ a sfera podele ugleda$ odnosno rodno mesto staleGa$ je druDtveni poredak.

#. (isterija "oci

Barle t%rdi da su "oc i lju$a%

najstarija feno"ena ljudski' e"ocija. #oc koju su posedovale

vodje evidentirana je u najranije poznatim arheoloskim nalazima. /arl 5u%enstajn govori o misterioznoj trijadi koja dominira covekovim zivotom u drustvu. 'o trojst%o cine: lju$a%; %era; "oc. #oc se uglavnom smatra odgovornom za ljudsku muku i patnju. #nogi vredni spomenici materijalne kulture kojima se vekovima dive pokoljenja$ ne i ni ile izgradjeni da nije ilo jake politicke volje i moci$ na jednoj$ i neizmerne ljudske pozrtvovanosti i patnje$ na drugoj strani5Keopsova piramida6. Svaki od tih sim ola moci istovremeno je i potvrda njihove nemoci i straha pred prolaznoscu i za oravom$ i konacno pred cinjenicom neiz ezne smrti. Ali pozitivne dimenzije moci ne vezuju se samo za velicanstvene o jekte materijalne kulture. +%aki narod sla%i "noge "ocne ljude iz s%oje istorije(-apoleon, -elson, Biz"ark, Aleksandar (akedonski, /aradjordje). 3no sto je$ medjutim$ zajednicko lju avi$ veri i moci$ tim trima tajanstvenim i cesto isprepletenim silama$ to je kognitivni veo tajne kojim su prekrivene. 7ovek moze da oseti i iskusi sta su lju av$ vera i moc. Pojmove kao sto su slo oda$ pravda$ jednakost$ istina$ takodje nije ni malo lako ontoloski definisati$ ali to nas ne oslo adja teorijske o aveze da tragamo za odgovorima na pitanja o njihovoj prirodi i sadrzaju. "a razumevanje ovih pojmova vrednije od svake sazete definicije je samo traganje za odgovorima. 'o traganje zapocinje"o te"o" o $ozanskoj personifikaciji "oci. !akon toga dolazi poglavlje u kome se ispituje radjanje i geneza moci$ sa osnovnim etapama, moc magije< moc matrijarhata< moc patrijarhata< dolazak ratnika. !aredno poglavlje se avi temom o moci i politickom etosu u helenskom svetu. +a (akija%elije%o" "oci %ladaoca zapocinje istrazi%anje "oderni' teorija. +a <o$so%o" teorijo" "oci 5e%ijatana za%rsa%a se pr%i deo o%e studije o "oci. 4rugi deo zapocinje se ?e$ero%i" tu"acenje" "oci.

Bozanska personifikacija . /oncepot "oci je du$oko ukorenjen u osno%e nase ci%ilizacije.

#edju prvim ilustracijama moci je &esiodov spev o poslanku ogova5"evs6. "evsova or a protiv haosa pretstavlja metaforu moci. 4z "evsa se radjaju lepota5Apolon6 i mudrost5Atina6. #isao$ odnosno razum i lepota$ odnosno umetnost$ jedino mogu da ukrote i ogranice moc. 'o je zato sto se misao i lepota ne mogu u iti.

U staroslovenskoj mitologiji pandan ogu "evsu je og Perun takodje og groma i munje. Po i ljiji svetac groma je sveti 4lija Gromovnik. 4z ovog mozemo videti da onaj koji ima moc drzi grom. 3 jasnjenje zasto se grom uzima kao sim ol moci nalazimo kod /liasa Kanetija. 3n pokazuje da je rzina jedno od vaznih o elezja moci kao i iznenadnost i silina.

). !aKanje i geneza "oEi ("oE "agije, "atrijar'ata, patrijar'ata, dolazak ratnika)

8a i smo razumeli pravu prirodu moci moramo videti kako je rodjena. 3 tome nam govore &erodot$ 'ukidit... /orene "oci nalazi"o jos u pri"iti%ni" drust%i"a tz%. 4re%no" drust%u. !auke koje su potpomogle u otkrivanju znacanje moci su arheologija$ antropologija$ etnologija... Bertrant de Au%enel razlikuje nekoliko etapa u usposta%ljanju pr%i' o$lika "oci: (oc "agije, (oc "atrijar'ata i patrijar'ata, (oc ratnika.

(OC (A0@62 . (alino%ski kaze da "agija nastaje iz iskust%a i i"a prakticnu ulogu i s%r'u. 'o je ono sto magiju razlikuje od prvih o lika religijskog verovanja5animizam6. Pred opasnoscu od
prirodnih i neprirodnih sila$ ljudi na stupnju divljaka reaguje poput zivotinja 5Krda6. 8osta rano je uoceno da primitivne grupe gaje kultove pojedinih iljaka i zivotinja kojima su davale ulogu svetog o lika zastite A '3'/#A. &ote" je zajednicki si"$olicki zastitnik pred sila"a i pretnja"a koje co%ek ne"oze da razu"e. &ote" iskazuje i c%rstu %ezu pojedinca i grupe. " og toga je najteza moguca kazna za coveka ila izgon. !ajstariji u plemenu su oni koji su nasledili ili pokazali neka magijska umece. #agija$ cini$ caroljija sadrze verovanja u covekove tajanstvene mogucnosti. #agije daje coveku prakticnu moc nad izvesnim stvarima. 'ako kralj je imao sposo nost da vlada zeljama ljudi pa je tako io odgovoran za dovoljnost i sigurnost hrane ali je takodje io kriv ako to ne o ez edi i cesto je io zrtva tog ishoda. Svi drevni narodi verovali su u postojanje magicne moci. Pored najstarijih tumaca moci$ oko njega su ili okupljeni i pojedinci koji su posedovali izvesne sposo nosti5ekstra sensi6. 3snovu magijske moci cini strah$ cija je glavna uloga da u drustvu ucvrsti o icaj. Pripadnik primitivnog drustva ako ne i postovao o icaje navukao i na se e es magijskih sila. 0la%ni cilj "agijske for"ulacije je dakle odrzanje tradicije.

(OC (A&!@6A!<A&A . 2tnolog (organ koji je zi%eo "edju @rokesi indijanci"a, do%odi u pitanje patrijar'alni koncept "oci. Uvideo je da se nasledjivanje vrsi po majcinoj
liniji5#A'/.!4'/'6. 4z ovoga je zakljucio da su to tragovi drugacije strukture porodice od patrijarhalnog o rasca. 2ohan %ahofen dokazuje tezu da matrijarhat spada u raniji kulturni period nego sistem patrijarhata.

%ahofen je u edjen da matrijarhat ne pripada jednom odredjenom narodu$ nego jednom stupnju kulture. Poja%a zenske "oci i %lasti(0@-2/O/!A&@6A) i"a du$ok koren i da je pret'odio principu 4e"etre, ze"aljske "ajke. -akon principa 4e"etre nastupio je princip Oca.

(OC PA&!@6A!<A&A . Patrijar'alna "oc je jedno od o$jasnjenja najstarijeg o$lika

"oci. Po ovoj koncepciji$ ako je porodica prva i najstarija celija drustva$ onda je vlast oca prva forma
komandovanja. 4z prvih o lika porodicne moci nikla je ustanova patrijarha$ vlast najstarijeg. 4deju o moci :iko odredjuje kao moc oceva koji su apsolutni monarsi u svojim porodicama. Pravo oca na vlast u porodici$ zasnovano je na cinu poroda i rige o njemu. U razlicitim epohama utvrdjuje se razlicito pravo roditeljske vlasti nad decom. -ajcesce je u praksi roditeljska %last s%odjena na oca a ta %last je ukljuci%ala %last nad zeno" i deco". Bpotre$a i zloupotre$a ocinske %lasti nad zeno" i deco" zadrzala se do danas. :last dominacije oca jedna je od kljucnih karakteristika patrijarhalnom drustvu. (aks ?e$er ce ut%rditi da je patrijar'alna %last jedna od naj%azniji' %ido%a tradicionalne %lasti. 3n razlikuje # gla%na "odela %lasti: &radicionalni, <ariz"atski i Birokratski. 3snovni stu moci u patrijarhaloj strukturi cini tradicija. 3cinska vlast ce posluziti i za formiranje vlasti u drustvu i drzavi. 8il"er $rani princip PA&!@6A!<A& i nazi%a prirodno" %lascu. 3n kaze da istovremeno sa izrastanjem porodica u naciju$ patrijarh se transformise u kralja. 3vaj vid moci je definisao i Aristotel koji je takodje smatrao da drzava nastaje tako sto su se porodice udruzile. Aristotel "edjuti" razlikuje # o$lika "oci u porodici: (oc oca nad deco", (uza nad zeno", 0ospodara nad ro$o".

(OC !A&-@/A . 4e Au%enel nudi jednu opstu tipologiju nastanka i geneze "oci. Prva politicka revolucija pretstavljala je proces u kome je ritualna %lada%ina stari'(02!O-&O/!A&@6A) zamenjena dolaskom mladih i uspesnih ratnika. Sustinu te revolucije cini od acivanje zemaljskih kultova agrarnog i matrijarhalnog drustva u korist ne eskih kultova ratnickog i patrijarhalnog drustva. .atnicko drustvo je ucvrstilo patrijarhalno drustvo. B"esto patrijar'at "oc do$ijaju naj'ra$riji ratnici. Pr%i uzrok nasilja i rato%a $ila je oskudica 'rane, stoke, zena... Promene do koje je doslo kada su ljudi shvatili da ukoliko postede zivot protivnika mogu da do iju ro a. !ajhra riji su poceli da polazu vece pravo u podeli

ratnickog plena, pa su tako do$ili ekono"sku i politicku "oc. 'ako su mogli da sire i svoje
porodice. Aapocet je proces st%aranja pr%i' ratnicki' aristokratija(2BPA&!@4@ ili PA&!@C@6@).

*. (oE i etos u 'elenskoj politi>koj filozofiji

Stari grci su do ro poznavali prirodu politicke moci. !ano su otkrili njena

s%ojst%a:

Bnutrasnju teznju da se siri i spoljno s%ojst%o da se k%ari. Stari grci su imali pose no ime za pre%eliku

glad, za prestizo" i to su nazivali P<@5O&@(@6A. A preveliku pozudu i pohlepu u opstem smislu nazivali su P52O-2/+@6A. Stvari koje su o ez edjivale do ro uredjenje su ustav i zakoni. Kada je nastupio talas &@!A-@42(preuzi"anje nenasledne %lasti) Atinjani su u%eli O+&!A/@AA(. 3strakizam je odluka skupstine kojom se jednom godisnje salje u izgnanstvo na deset godina onaj cije se ime najcesce nadje urezano na glinenoj plocici+ostrakon. !aravno dolazilo je do zloupotre e ostrakizma cime su se ukljanjali protivnici. Perikle ostaje najveca politicka figura tog do a koji je koristio sva osnovna elementa politickog zivota. Prema &ani Arent ta dva elementa su delovanje i govor. 'emu o politickoj moci Aristotel ce povezati sa temom o politickoj slo odi. Politicka slo$oda po nje"u i"a lica: Akti%ni princip ucesce i Pasi%ni princip pokora%nja zakonu. On naglasa%a da se "oc "oze kontrolisati u do$ro uredjeno" politicko" poretku. &ukidit s"atrao je da je "oc tendencija pre"a jos %ecoj "oci. &ukidit ukazuje na drugu istinu o moci, (era, granica i cilj "oci ne nalazi se u njoj sa"oj %ec se "oraju posta%iti spolja. &o sto sputa%a "oc je politicki etos. 2edno od sustinskih o elezja politickog etosa zajednici. ila je vrlina umerenosti5covek je mera svih stvari+Protagora6. Aa Aristotela u"erenost je polje politicke jednakosti u

1. 8iziologija i antropologija "oEi , /aneti

;ilozofiju teorije moci sa antropoloskog aspekta nudi nam 2lijas /aneti. O$jasnjenje prirode "oci nalazi u poj"u "ase i "oci. Kanetijevo o jasnjenje moci sastoji se iz tri analiticka dela, Pr%i pretsta%lja opis '%atanja i gutanja; 4rugi st%aranje raz"aka i &reci strplji%o preo$liko%anje. Psi'ologija '%atanja i gutanja . O%o je polazna tacka "oci. Kanet navodi stupnjeve pri lizavanje plena, %re$anje, pracenje i dodir. 4odir je pra%o i pr%o pred%orje "oci. !akon toga stupa hvatanje sto je odlucujuci akt moci. !akon toga ide proces jedenja i gutanja. Glatkoca i red zu a je ideja svake moci da vlast funkcionise glatko5mit o Kadmovim vojnicima6. +%e sto se jede jeste pred"et "oci. Sam cin jedenja sim olizuje unistenje protivnika kao i oduzimanje zrtvi sve sto je njemu korisno a putem izmeta od acuje otpad i smrad. +t%aranje raz"aka i distance . Aa "oc nije do%oljno da nap adac u'%ati zrt%u %ec i da ne doz%olji da $ude u'%acen. Sav prazan prostor koji vlastodrzac o ez edi moze da posluzi ovoj svrsi. Pravo vlastodrsci su osudjeni na usamljenost5*uj B:4$ 7ausesku6. "a razumevanje ove etape je i Kanetova prica o stapu, Grana postaje stap$ stap postaje koplje$ sredstvo kojim se stvara razmak. +trlji%o preo$liko%anje . &o je "oc usa%rsene sake, jer u saka"a postoji, pored zelje za unistenje" i zelja za igranje". Co%ek i"a potre$u da iz%rsi preo$liko%anje "oci.

Bnutrasnji pori% za unista%anje" po /anetiju je gla%na odlika "oci. 'o se vidi u njegovom tumacenju znacaja prezivljavanja kao najvazniji trenutak moci. Kanet kaze da oni koji u ijaju i prezivljavaju ostaju najmocni. 3 znacaju prezivljavanje govori i zelja za dugim zivotom. /od pri"iti%ni' naroda najstariji i"aju naj%eci ugled. @nstitucija patrijar'ata je zasno%a na dugo%ecnosti. Pra%o na odluci%anje o zi%otu i s"rti pr%o je i naj%aznije o$elezje %ladara. Smrt kao pretnja jedna je od glavnih valuta moci. Pomilovanje je vrlo visok koncentrisani cin moci koji se najcesce donosi u poslednjem trenutku$ sto takodje pokazuje koncentraciju moci. !ajzad Kenet smatra da je i tajna element moci. Koncentracijom tajne mozemo nazvati odnos izmedju roja onih na kojih se tajna odnosi i roja onih koji je cuvaju. 'akav vid moci vidimo u staljinizmu$ fasizmu. !a tragu Kanetija mozemo da kazemo da se sa jedne strane moci kao tajne nalazi cutanje a sa druge javni govor. 2avni govor je najveci izazov moci jer uz pomoc nje je moguce ogranicenje iste.

3. @ntencionalna "oE Bertanda !asela (OdreKenje "oEi, 8or"e, &radicionalna i no%oste>ena "oE, +%e=teni>ka ili teolo=ka "oE, /ralje%ska "oE)

Bertarnt !asel s"atra da je "oc funda"entalni koncept u drust%eni" nauka"a i pos"atra je kao pokretac. +"atra da ni jedna od for"i "oci nije potrdjena drugoj. Svaki pokusaj da se izoluje jedna forma moci kao najvaznija moze se transformisati iz jedniog u drugi o lik.

@"puls "oci . B drust%eni" politicki" siste"i"a u ko"e je "oc ot%orena i dostupna s%i"a, oni koji i"aju naj%ecu lju$a% za "oci i"aju najjaci i"puls "oci. 3ni koji imaju jacu
lju av za moc imace i veci uticaj na tok dogadjaja i promene. .asel covekovu drustvenu prirodu o jasnjava nagonima. !ajosnovniji nagoni 5impulsi6 su za samoodrzanjem$ seksualni nagon i roditeljski nagon. Pokazuje da je teznja ka posedovanju moci prisutna u svim uzrastima. Postoje

gla%ne zelja za "oc i for"e:

za sla%o". !ajlaksi nacin da se dodje do slavlje je preko moci i o rnuto. @"puls "oci i"a

eksplicitnu u lideri"a i i"plicitnu u sled$enici"a. &riju"f lidera, pripadnici grupe sled$enika

delo" dozi%lja%aju i kao realizaciju s%oje "oci. !ejednakost u distri uciji moci delom uslovljeno je spoljasnim nuznostima$ a delom uzrocima koje mozemo naci u samoj ljudskoj prirodi. !asel pri'%ata razliko%anje su$"isi%nog(pokornog) i do"inantnog(zapo%ednickog) tipa ljudi. Adler je smatrao da su o a navedena psiholoska tipa u svojoj ekstremnoj formi nepozeljna i da su o a proizvod edukacije. .asel dodaje da autoritativno o razovanje proizvodi ropski tip kao i despotski tip licnosti$ zato sto vodi zakljucku da jedini moguci odnos izmedju dva ljudska ica koja saradjuju je onaj u kome jedan naredjuje a drugi izvrsava naredjenja. @"puls potcinjenosti(su$"isi%nost) i i"puls ko"ando%anja(do"inacije)

i"aju s%oje korene u stra'u. Agresi%nost takodje s%oj koren pronalazi u stra'u. :eliki lideri po

njegovom misljenju$ odlikuju se izuzetnom samouverenoscu$ koja nije samo povrsinska$ nego je du oko ukorenjena u njihovu potsvest. Po !aselu postoji i treci tip licnosti: oni koji se po%lace i izoluju. &o su ljudi koji i"aju 'ra$rosti da od$ijaju podredjenost, ali ne"aju zelje da ko"anduju.

Odredjenje "oci . (oc se "oze definisati kao proiz%odjenje na"era%ani' ucinaka. A i"a %ise "oci nego B, ako A postize %ise na"era%ani' ucinaka nego B. .asel kaze da postoji moc cak
i nad mrtvim stvarima. !jega u studiji o moci interesuje "oc nad ljudi"a. .asel kaze da je moguce uspostaviti i tehnoloska moc nad ljudima koja je zasnovana na moci nad stvarima.

8or"e "oci . Bticaj nad indi%idue "oze $iti, po !aselu:

direktno" upotre$o" sile(force) nad telo" (ar"ija i policija) podsticanje" nagrada"a i kaznja%anje" (ekono"ske organizacije) uticaje" na "isljenje, propagando" u najsire" s"islu (crk%e i politicke partije)

!asel razlikuje indi%idualna "oc od "oc organizacije. #edjutim postoji i njihova povezanost. Ako neko hoce da postane premijer prvo mora da osvoji moc u svojoj partiji a partija u naciji. Postoji i nasledna moc koja se stice rodjenjem.

&radicionalna i no%ostecena "oc . &radicionalna "oc je po%ezana sa religijski" ili

k%azi,religijski" %ero%anji"a. 3na se oslanja na misljenje javnosti vise nego sto je slucaj sa
revolucionarnom ili uzurpatorskom moci.

-o%ostecena "oc je ili "oc zasno%ana na pristanku ili na sili. #oc zasnovana na sili !asel
naziva O0O562-A (OC (naked poPer) i ona je o$icno %ojna. Pose$an %id, no%ostecene "oci je !2?O5BC@O-A!-A (OC. !asel nazi%a re%olucionarna ona "oc koja za%isi od %elike grupe ljudi ujedinjeni' no%i" u%erenji"a, progra"i"a ili osecanji"a i nazori"a.

+%estenicka ili teoloska "oc A Postoje

%rste tradicionalne "oci: s%estenicka "oc i

kralje%ska "oc. Ponekad se o$e %rste "ogu ujediniti u jednoj licnosti(A%gust, /alif, (ikado). -ajpri"iti%nija %rsta s%estenicke "oci je ple"enskog %raca, i to u d%ojako" s"islu: religijsko" i "agijsko". !eligijska "oc je ila usmerena ka nadprirodni"$ a "agijska ka prirodni" sila"a.

Grcka i .im u /vropi i Kina u Aziji ili su neo icni po odsustvu izrazite svestenicke moci. Sa napretkom civilizacije svestenici postaju pose$na i od%ojena kasta stano%nist%a. Kao cuvari tradicija ili su kozer%ati%ni$ a kao posednici ogatstva i moci postali su neprijateljski i ravnodusni prema religijskim uverenjima i potre ama ljudi. &o"e naletu su se oduprele sa"o d%e znacajnije stare religije: +@-&O @ B!A(A-@AA(. -aj"ocnija i naj%aznija s%estenicka organizacija je katolicka crk%a. Postojanost i snagu s%estenicke "oci !asel nalazi u tome sto je ona "anje izlozena uticaji"a ratni' poraza, nije nasledna, a za do$ijanje o%i' polozaja potre$na je natprosecna s$oso$nost licnosti tj. do$ro infor"isani i o$razo%ani ljudi.

/ralje%ska "oc . /ao i s%estenicka i"a praistorijske korene. Kralj je licnost koja
vodi pleme ili naciju u ratu$ licnost koja o javljuje rat i sklapa mir< 8onosi zakone$ kontrolise sprovodjenje pravde. Pra%o na krunu je najcesce nasledno i on je po pra%ilo nepo%redi%a licnost. .asel nalazi da je ocevidno rat morao da ima znacajnog udela u porastu kraljevske moci. ?r'unac kralje%ske "oci pre"a !aselu je ost%aren u dre%no" 2giptu. Kasniji kraljevi mozda su imali vlast nad vece teritorije ali nikad toliko vlasti kao (OC 20@PA&+/@< 8A!AO-A i ?A?@5O-+/@< /!A562?A. !enesansne "onar'ije su apsolutne "onar'ije, u kojima je moc krune iznad crkve i aristokratije. Prema .aselovoj proceni nji'o%a "oc i podrska dolaze od dve nove narastajuce drustvene snage, -AC@O-A5@AA( i &!0O?@-A. !asel ukazuje da je sa%ez trgo%ine i nacionaliz"a zapoceo sa 5o"$ardijsko" ligo" u %re"e 8rederika Bar$arose, a da je za%rsio sa kratkotrajno" po$edo" 8e$ruarske re%olucije u !usiji. Kad apsolutne monarhije postanu prepreka razvoju trgovine i industrije$ dolazi do njohovog pada. !e%olucije usposta%ljaju ili usta%ne "onar'ije ili repu$like.

7. Ogoljena "oE (!e%olucionarna "oE, 2kono"ska "oE, (oE nad "i=ljenje", Aa%r=ne napo"ene o !aselo%oj koncepciji "oEi)

Onu %rstu "oci koja niji ni tradicionalna ni zasno%ana na pristanku, %ec poci%a iskljuci%o na sili, !asel nazi%a O0O562-A (OC(naked poPer). 3goljena moc spada u o lik novostecene moci$ a jedini preostali nacin da se do nje dodje je uzurpacija. &iranija je klasican pri"er ogoljenje "oci. #oci je ogoljena kada se oni koji su joj podredjene odnose prema njoj samo zato sto je moc$ i ni iz kakvih drugih razloga.

!e%olucionarna "oc . Poredak tradicionalne "oci "oze da se srusi na

nacina. #oze

se dogoditi da su verovanja i mentalni o icaji na kojima je pocivao stari rezim ustuknuli pred rasirenim skepticizmom< u tom slucaju drustvena kohezija moze iti sacuvana samo upotre om ogoljene moci. 4li se moze dogoditi da nova verovanja$ ukljucujuci i nove mentalne o icaje$ zado iju takvu siroku podrsku ljudi$ i u najmanju ruku postanu dovoljno jaki da zamene vladu u skladu sa novim uverenjima na mesto one koja

je zastarela. Kada se tradicionalna moc iscrpi i pri lizi svom kraju$ moze iti zamenjena revolucionarnom vlascu$ koja pored ogoljene moci pretstavlja$ kao sto smo videli$ drugi tip takozvane novostecene moci. !e%olucionarna "oc se zasni%a na u%erenji"a %ecine stano%nist%a ili %elikog $roja ljudi u neop'odnost radikalni' pro"ena.

Analizu re%olucinarne "oci !asel %rsi na cetiri istorijska pri"era,

1. !anog 'riscanst%a A %iti pokoran ogu pre nego coveku$ pa makar on io i vladar$ rano

hriscanstvo je tumacilo na dva nacina. %ozje zapovesti mogu se preneti do individualne covekove savesti direktno$ ili indirektvo putem posredovanja crkve. (. !e%olucionarni pokret + .eformacije je imao dvostruko dejstvo na odnosu moci izmedju crkve i drzave. S jedne strane$ njegov religijski anarhizam je sla io crkvu$ a s druge strane$ sla ljenje crkve je islo na ruku jacanju drzave. -. 8rancuske re%olucije i nacionaliza" A .asel pokazuje da kada se ore za premoc revolucinarni i tradicionalni vrednosni poredak$ moc po ednika nad po edenim je ogoljena moc. 0. !usko" re%olucijo" i socijaliz"o" + .asel pokazuje novu vrstu legure moci koja je postignuta amalgamacijom politicke i ekonomske moci.

2kono"ska "oE . !asel razlikuje ekono"sku "oc pri%atni' oso$a od ekono"ske

"oci ekono"ski' korporacija, ali go%ori i o ekono"skoj "oci %lade. Govori o tome kako ne
tre a plutokratska moc tj. ekonomska moc ogatih zloupotre i i transformise u politicku moc. B to" s"islu ukazuje na znacaj sindikata, kao i de"okratskog ja%nog "nenja.

(oc nad "isljenje" . 6edan od tri nacina uticaja "oci na indi%iduu odnosi se na
"oc nad "isljenje". "a razliku od ogoljene moci i moci koja se zasniva na principu
stimulansa5nagradama i kaznjavanjem6$ "oc nad "isljenje" je naj"eksa po for"i ali nalteza po

prepozna%anje". Aasni%a se na pristanku oni' nad koji"a se "oc %rsi. -jena naj%eca snaga lezi u
u$edji%anju i po%erenju. 3no sto medjutim razlikuje moc nad misljenjem od drugih formi moci lezi u cinjenici da se verovanje nikad u pocetku ne oslanja na moc sile. Prvi korak u kreiranju siroko rasprostranjenog misljenja mora iti preduzet iskljucivim koriscenjem sredsta%a u$edji%anja. 4akle na pocetku i"a"o cisto u$edji%anje koji" se prido$ija "anjina. &ek u drugo" koraku koristi se sila da se o$ez$edi da i ostatak zajednice pri'%ati to "isljenje. B trece" koraku, to jest na kraju tog procesa, i"a"o iskreno %ero%anje %ecine koje pono%o cini upotre$u sile nepotre$no". Postoji i instance uticaja na misljenje koje se ne osljanjaju na upotre u sile ni u jednoj fazi. ?ero%anja koja nisu tradicionalna, proiz%od su nekoliko faktora: zelja, dokaza cinjenica, pona%ljanja. A%anicna propaganda je "ocno sredst%o u$edji%ana i ona i"a stare i no%e for"e.

Aa%rsne napo"ene o !aselo%oj koncepciji "oci . /ao sto energija prozi"a s%e fizicke procese, tako "oc prozi"a s%e drust%ene procese. 4 kao sto se energija transformise i ispoljava u
razlicitim o licima$ tako se i moc transformise i pojavljuje u razlicitim formama. #a koliko privlacna ova analogija ima dvostruko ogranicenje. Prvo$ za razliku od energije za koju fizicari kazu da je neunistiva$ pa je suma energije u fizickom svetu konstantna$ "oc je u drust%eno" s%etu %eo"a pro"enlji%a %elicina, a "isljenje da je su"a "oci u jedno" drust%u konstantna, daleko je od opstepri'%acenog sta%a u drust%eni" nauka"a. 8rugo ogranicenje navedene analogije je u tome sto se u fizici zakoni transformacije energije iz jednog o lika u drugi relativno jasno definisani< u drustvenim naukama smo jos uvek daleko od toga$ a cini mi se da tako ostaje i posle .aselove knjige ?#37@. Kao autor knjige 56B4+/O A-A-62 !asel se sa cudenje" pita kako je "oguce da je "oc koja proistice iz ljudskog znanja %eca u neci%ilizo%ani" zajednica"a i da stalno opada sa napretko" ljudske ci%ilizacije. "animljivo je da je .asel vrlo kritican prema destruktivnoj moci nekontrolisanog industrijskog razvoja na zapadu. " og toga$ nakon zavrsetka prvo svetskog rata i pustanje iz zatvora jer je z og pacifistickih aktivnosti io uhapsen .asel provodi neko vreme u SSS.$ a zatim znatno duze u Kini. 2edno od kljucnih pitanja koje interesuje .asel je pitanje politicke moci u demokratijama. C-ajuspesniji de"okratski politicari su oni koji postignu unistenje de"okratije i usposta%e diktaturuD. Kao krunski argument za ovako ostro formulisana protivurecnost demokratije .asel navodi tvrdnju da su 5enjin, (usolini i <itler dugo%ali s%oj uspe' de"okratiji. -a kraju, !asel ukazuje na jedan prikri%eni o$lik "oci pojedinaca . "oc iza scene. &o su ljudi koji %ise %olje "oc nego sla%u.

9. 2kono"ska i dru=t%ena "oE: uspon te'nostrukture (0al$rajt)

0al$rajt s"atra da "i Gi%i"o u eri industrijske drGa%e u kojoj do"iniraju %elike korporacije, i da postoje iz%esne pro"ene koje su do%ele do toga. -ajpre tu je pri"ena sloGeni' te'nologija. Potom$ uspon velikih korporacija kao agregata industrijske proizvodnje. 'o je dovelo i do promene odnosa izmeFu drGave i privrede$ Dto je prouzrokovalo i opadanje uloge sindikata. 'akoFe primetna je ekspanzija visokog o razovanja$ a u komercijalizaciji je primeCen porast roja reklama. 0al$rajto%e pretposta%ke koje je iz%eo na osno%u o%oga su sledeEe: potraGnjo" potro=a>a se "oGe upra%ljati, zati" on s"atra da danas preo%laKuje teorija kon%ergencije u kojoj se s%e %i=e aktera odlu>uje za plansku proiz%odnju, i treEa pretposta%ka je da je o%o "oralno ne%aljano, jer uzi"a pri"at nad na=i" cilje%i"a. 8ecenijama posle ovakvih zakljuEaka$ praksa je pokazala da je Gal rajt io u pravu$ naroEito po raspadu velikih socijalistiEkih sistema. 0al$rajt dalje o%ak%o stanje po%ezuje sa politi>ko" "oEi, koja je po nje"u pro=la tri etape:

1. %lasni=t%o nad ze"ljo" je pokazatelj koli>ine "oEi,

. %lasnici kapitala za"enjuju %lasnike ze"lje, i #. preorijentacije na te'nostrukturu.

'ehnostruktura predstavlja vlasnike organizovanog znanja. 'ako$ definiDuCi je ekonomskim terminima$ za Gal rajta moC je faktor proizvodnje kojem je ponuda najmanje elastiEna na granici ekonomske isplativosti. 'o je upravo tehnostruktura$ koja nastaje udruGivanjem ljudi koji imaju razliEita znanja$ iskustva$ i talente. Samim tim moC se sa pojedinaca prenosi na organizacije. 'o uzrokuje da ona zahteva grupno odluEivanje$ na osnovu struEnog znanja i funkcije u korporaciji. /orporacija je jako $itan faktor za te'nostrukturu, jer daje kapital $ez li>ne odgo%ornosti. O%aka% kapital se >esto nazi%a anoni"ni". 3tuda su pripadnici tehnostrukture postavili i drugaEije ciljeve, korporacija ne tre a da maksimizira profit$ veC je permanantni cilj razvoj korporacije. 'o im je dalo moC pro likovanja druDtva.

#;. &ajna pri%la>nosti i trojno pra%ilo "oEi (po 0al$rajtu)

SliEno .aselu$ i Gal rajt polazi od toga da je potre a za moCi jedna od najjaEih ljudskih poriva. 4ako daje priznanje :e eru$ smatra da njegova definicija nije doDla do suDtine moCi. 'ako$ i 0al$rajt priznaje da to nije zahvalan posao$ ali mi moGemo makar da naslutimo tri razloga za posedo%anje "oEi, "oE posreduje u ost%ari%anju interesa i cilje%a, "oE na"eEe o$rasce pona=anja i %rednosti, "oE o"oguEuje podr=ku za ono =to se nazi%a =iri dru=t%eni interes. !aravno ne tre a izostaviti i psiholoDki efekat uGitka$ koji donosi pljeskove masa$ poEasna mesta$ eneficije. (oE "oGda jeste zlo, ali je i dru=t%eno $itno, jer $ez tak%e koncepcije ni=ta ne $i "oglo da se postigne. Gal rajt dalje izdvaja tri pra%ilaQinstru"enta na osno%u koji' se %r=i "oE. Prvo pod tri pravila je troukao triko$ odnosno trougao vrsta moCi, kondigna, ko"penzacijska, kondicionirana "oE. Pre razmatranja ovih$ Gal rajt nam daje napomenu da se nikada ne zavaravamo da samo jedan od njih deluje u nekom trenutku$ z og toga uvek valja razmiDljati o moguCim kom inacijama$ i ovakve analize sluGe samo za isticanje sliEnosti ili razlika.

1. /ondigna "oE je ona koja se zasniva na pretnji ili kazni. 3no Dto je prednost ove moCi je njena
o jektivnost+ svi akteri su u moguCnosti da je vide. Oni koji poseduju kondignu "oE, s%i"a to sta%ljaju do znanja. Sankcija ne mora iti samo gola fiziEka sila$ pa je danas njen stepen vrlo kontroverzno pitanje.

. /o"penzacijska "oE je moC da se da neka nagrada$ a za uzvrat da se do ije potEinjavanje. 'e

nagrade mogu iti u naturi$ u finasijskom aranGmanu$ ili moGda Eek i u javnoj pohvali. O%a "oE se razlikuje od kondigne jer je poziti%na, ali i u jednoj i u drugoj pot>inja%anja su s%esna, u pr%oj zato =to "ora, u drugoj zato =to "u to odgo%ara.

#. /odicionirana "oE je uticaj na su jektivni duh da se promene uverenja i stavovi. Stoga je ona
teDka za indentifikaciju$ iako je svuda oko nas+ npr Dkolsko ili porodiEno vaspitanje. Onaj koji se

pot>inja%a naj>e=Ee s"atra da je oda$rao ono =to "isli da preferira. Postoje dva vida kodicioirane moCi+ eksplicitna i implicitna. /splicitna je direktno uveravanje putem vojnih metoda$ o razovanja$ ili reklame. @"plicitna "oE je %ezana za politi>ku kulturu, tradiciju, "oral, i religiju. 4anas o%ak%a %rsta "oEi predsta%lja najdo"inantniju silu. 4rugi %id "oEi su iz%ori "oEi. !jih takoFe ima tri i to su i"o%ina$ %lasni=t%o i organizacija. 3vi izvori su vezani redosledom za kondiignu$ kompenzacijsku$ i kondicioniranu moC. 4pak$ Gal raj primeCuje da se danas liEnost i imovina pre acuju ka kondicioniranoj moCi. @"o%ina je naj%idlji%ija i najekspiciti%nije uti>e i deluje. !o$ danas je organizacija ta koja i"a naj%eEi pri"at$ koristeCi kondicioniranu moC. 3n ima tri s%ojst%a, $i"odalna si"etri>nost+ ostvaruje ciljeve van nje same< zatim ona je povezana sa sva tri o lika moCi$ ali i izvora< i treCe postoji %eza iz"eKu "oEi organizacije i $roja cilje%a z$og koji' je for"irana.

/5A+@C-A @ +A?!2(2-A +<?A&A-6A 42(O/!A&@62 1. Poja" i zna>enja de"okratije

3snovna i doslovna definicija de"okratije je %lada%ina naroda. 3na poEiva na prevodu antiEkog pojma de"os,narod i kratein,%ladati. 3na se moGe definisati kao Dto je to uradio A$ra'a" 5inkoln i kao %lada%ina naroda,od naroda i za narod. U sluEaju reprezentati%ne de"okratije to je vladavina narodnih predstavnika u skladu sa Geljama naroda. 4zraz narod moGe da se koristi da oznaEi, narod kao s%i,narod kao %eEina,narod kao niGe klase,narod kao organska nedelji%a celina,narod kao apsolutni %eEinski princip ili skup su$jekti%izirani' pojedinaca,graKana. 4e"okratija odreKuje kako se $ira %last,kako se organizuje i %r=i %last i kako se kontroli=e i s"enjuje %last od strane graKana(naroda) za graKane(narod). 3snovna ideja demokratije je u tome da ljudi imaju pravo da odrede odnosno odluEe ko Ce njima vladati. 4e"okratija je for"a %lada%ine u kojoj %ladaju iza$rani predsta%nici, ako %lada%ina nije po zakonu i pra%u onda to nije de"okratija. "ato je za svaku demokratsku vladavinu od pose ne vaGnosti %lada%ina pra%a i konstitucionaliza". :ladavina prava je princip po kojem moC drGave mora iti ograniEena zakonom5pravom6 tako da niko ne $ude iznad zakona. 8emokratija teGi jednakoj participaciji svih graFana po principu jedan Eovek jedan glas. !joj su potre ni aktivni graFani i Dto veCa njihova angaGovansot i ukljuEenost u politiEkom Givotu ali samo do rovoljno a ne pod prisilom Dto je odlika nedemokratskih reGima. GraFani su jednaki ne samo po vrednosti svoga glasa veC i po ljudskim pravima i slo odama. 'o su osno%na ljudska pra%a:

na Gi%ot$ telo$ slo$odu i i"o%inu ali i slo$oda go%ora i izraGa%anja$ slo$oda =ta"pe$ %erska slo$oda$ slo$oda okupljanja i udruGi%anja$ pra%o na jednaku za=titu pred zakono" i fer sudski proces. 2edna od osno%ni' razlika iz"eKu de"okratski' i nede"okratski' reGi"a jeste postojanje iz$orne konkurencije i ko"peticije i rasprostranjeno u>e=Ee graKana u glasanju. U razliEitim zemljama demokratija zavisi od niza specifiEnosti kao Dto su struktura politiEkih institucija$ politiEka kultura$socijlana struktura i socio+ekonomski kontekst. 8emokratski reGimi se razlikuju, predsedniEki sistem u odnosu na parlamentarni$ veCinski ili proporcionalini iz orni sistem$ dvopartijski ili viDepartijski i sl.

(oGe"o reEi da de"okratija podrazu"e%a ili da de"okratiju >ine: %lada%ina naroda, %lada%ina sa pristanko" oni' nad koji"a se %lada, %lada%ina %eEine koja po=tuje pra%a "anjine, ili %lada%ina "anjine iza$rana od strane %eEine, garanto%anje osno%ni' ljudski' pra%a i slo$oda, slo$odni po=teni iz$ori, jednakost pred zakono", %lada%ina pra%a i fer sudski proces, usta%o" ograni>ena %lada(konstitucionaliza"), socijalni, ekono"ski i politi>ki pluraliza" kao i %rednosti tolerancije, prag"atiz"a, saradnje i ko"pro"isa.

. Anti>ka i klasi>na tradicija de"okratije

3d kada postoji ljudsko druDtvo eleGe se traganja za naj oljim o licima organizovanja i ureFivanja ljudskog Givota u politiEkoj zajednici. 4ako pojam demokratije potiEe iz antiEke GrEke ljudi su joD mnogo pre tragali za vaGnim pravilima koja je kod najranijih i sadrGala ono naj itnije za Givot zajednice. Pojam i suDtina demokratije u antiEkoj GrEkoj ima malo toga zajedniEkog sa danaDnjim poimanjem i iskustvom. !alazimo tipologija politi>ki' reGi"a, "onar'ija,tiranija$ aristokratija,oligar'ija i de"okratija,oklo'ratija. Atinska de"okratija je ostala neiscrpan izvor inspiracije mnogim teoretiEarima i drGavnicima$a u prakti>no" s"islu ona se oli>a%a u liku Perikla.

!o$ert 4al govori o tri demokratska preo raGaja, grad+drGava$ drGava+nacija i uspostavljanje
demokratije u nedemokratskim zemljama. 'akoFe razlikujemo direktnu(neposrednu) i reprezentati%nu(predsta%ni>ku)de"okratiju.U direktnoj$ svi graFani ez posrednika mogu uEestvovati u donoDenju odluka. 3vakav naEin donoDenja odluka je moguC samo u malim zajednicama. Bzor direktne de"okratije je anti>ki polis5grad+drGava$ grad ez drGave ili demokratija ez drGave6. 'akve zajednice do nekoliko hiljada ljudi omoguCavale su okupljanje na trgovima 5Agora6 radi zajedniEkih dogovora. 'u su mogli uEestvovati svi graFani$ ali nisu svi stanovnici imali status graFana$ odnosno Gene$ deca$ stranci i ro ovi nisu ili demos odnosno punopra%no graKanst%o. 3d tada joD provejava struja miDljenja da su samo neki ljudi kvalifikovani za vladavinu kao i da je demokratija moguCa samo u manjim drGavama. +tatus graKana u anti>koj 0r>koj $io je ekskluzi%an (isklju>ujuEi), takoKe s"atra se da anti>ka politi>ka "isao kao ni polis nisu pozna%ali

ideju indi%idualne slo$ode. +lo$oda je $ila atri$ut pripadni=t%a gradu,nije postojala ni ideja

federaliz"a a ono naj%aGnije jeste da anti>ka 0r>ka nije pozna%ala princip politi>ke reprezentacije,odnosno predsta%ni=t%a. 3vaj pojam antiEke demokratije ustvari prestaje tamo gde
prestaje demokratija direktnog tipa. :eoma vaGan izvor demokratije oslonjen na antiEku GrEku jeste repu likanska tradicija koja se posle najviDe razvija u .imu$ srednjovekovnim gradovima i renesansi. U ovoj tradiciji stvar se pomera od prvo itne uloge naroda da vlada ka tome da je njegova uloga da ira voFe koje Ce iti u stanju da vladaju drGavnom zajednicom.

&u dolazi do pro$le"a kako da se razli>iti pojedina>ni interesi ura%noteGa%aju i predsta%ljaju R 8eo odgovora nalazimo u institucijama predstavniEke vladavine 5demokratije6 Eije je
poreklo iz B:44 veka u /ngleskoj. Kada narod u sloGenoj zajednici ne moGe sam da vlada niko ne moGe vladati ez pristanka onih nad kojima se vlada. 3vu ideju nalazimo kod 4Gona 5oka u 4rugoj raspra%i o %ladi. !a samom poEetku uvoFenja principa politi>ke reprezentacije ut%rKeno je pra%ilo da ne"a

oporezi%anja $ez predsta%ljanja. Promena se ogledala u tome Dto su predstavnici graFana zamenili
skupDtinu svih graFana u antiEkoj GrEkoj. 'ime$ sa uspostavljenim predstavniDtvom kao reDenjem$ nestaju prepreke u pogledu veliEine zemlje ili roja stanovnika za demokratsko ureFenje. #eFutim direktna demokratija nija u potpunosti zavrDila sa polisom. 3na je zastupljena u nekim teorijama i dalje$ kao kod !usoa u 4ru=t%eno" ugo%oru, koji je s"atrao da s%i graKani tre$a da $udu direktno uklju>eni u dono=enje zakona jer je direktna participacija i direktna de"okratija uslo% slo$ode i da su%erenitet ne "oGe i"ati predsta%nike jer se on nalazi u op=toj %olji koja se "ora iskazi%ati sa"a. 3va dva pravca$ *okovo i .usovo posluGiCe kao inspiracija 8rancuskoj re%oluciji kao direktnoj, odnosno +la%noj re%oluciji u 2ngleskoj kao predst%ani>koj de"okratiji, a neposredno sa ovim otvoriCe se i pitanja ko je izvor suvereniteta+narod 5kolektivitet6 ili graFanin individua =

4e"okrtaija u "eKuodnosu >o%eka i %lasti

Odnos >o%eka i %lasti je u osno%i odnos poretka i slo$ode. 8emokratska politiEka teorija u
Direm smislu tragala je za naj oljim politiEkim o likom ali i za naEinima kontrole i ograniEavanja vlasti. 'e linije razvoja se mogu pratiti od teorije i prakse antiEke GrEke preko prirodno+pravnih teorija sve do rasprava o konstitucionalizmu i pravnoj drGavi.

-a jednoj strani se izd%ajala %last,na drugoj pitanje >o%eko%i' slo$oda i pra%a,odnosno drGa%a nasuprot dru=t%a. -apredo%anje ideje o slo$odi praEeno je usa%r=a%anje" te'nika %ladanja i "anipulisanja ljudi"a. O%a raspra%a traga za pra%o" "ero" iz"eKu na>ela autoriteta i na>ela slo$ode.
3snovnu temu ovog odnosa razmatra i ?ojisla% +tano%>iE u knjizi ?last i slo$oda gde pokazuje da su vekovna politiEka iskustva sa raznim tipovima autoritarnih poredaka a i sve sofisticiranijim

naEinima na koje je vlast uspevala da se nametne pojedincu$ kao i politiEka teorija koja je$ analizirajuCi ta iskustva davala odgovore univerzalnog znaEaja$ proizveli ideju konstitucionalne vlasti kao jedinog garanta relativne ravnoteGe slo ode i poredka. PokazujuEi na nizu pri"era on upuEuje na neop'odnu dozu skepse i opreza >iji je izraz i njego%o u%erenje da su institucionalizacija "oEi, ograni>enje %lasti i %lada%ina pra%a neop'odne pretposta%ke slo$ode. 6edna struja politiEko pravnih mislilaca stavlja naglasak na poredak$ autoritet$ red$ disciplinu a

druga na slo$odu$ asocijacije$ pluraliza"$ sa%est$ indi%idualni iz$or$ ograni>a%anje %lasti.

3vim tradicijama odgovaraju politiEki o lici$ i to pr%oj despotiza"$ do"inacija$ autoritariza"$ diktatura$ a drugoj li$erlano de"okratski poreci. U gotovo svakoj epohi moGemo naCi parove znaEajnih mislilaca koji pripadaju jednoj ili drugoj struji miDljenja, Platon,Aristotel$ <o$s,5ok$ <egel,/ant. :eliki i vaGan doprinos demokratiji dale su demokratske revolucije$ holandska$dve engleske$ francuska$ ameriEka. Pogotovu a"eri>ka sa 4eklaracijo" kriterijuma za ocenu i kvalifikaciju politiEkih reGima. o neza%isnosti iz 1331. i francuska sa 4eklaracijo" o pra%i"a >o%eka i graKanina iz 1379. posle kojih prava i slo ode postaju jedan od

-ji'o%i naj%eEi doprinosi su odgo%orna i ograni>ena predsta%ni>ka repu$likanska %lada, %lada%ina pra%a, odo$ra%anje i stroga kontrola drGa%ni>ko' funkcija, podela %lasti, sudska kontrola upra%e, neza%isno sudst%o.
3ne su takoFe pokazale koliki je zna>aj institualizacije i konstitualizacije za koje ?ojisla% +tano%>iE podrazu"e%a Ho$lik i sredst%o organizo%anja i regulisanja i ograni>enja %lasti i sredst%o preraspodele dru=t%ene "oEi pra%nog sankcionisanja te preraspodeleC$ kada govori o

konstitucionaliz"u$ odnosno Hza"enu li>ne %lasti odgo%arajuEi" ustano%a"a i pra%ni" poretko"C kada defini=e institucionaliza".

#. +a%re"ene teorije de"okratije

Pre"a /arlu 8ridri'u de"okratija je najkontra%erznija re> koja se koristi u sa%re"eni" poiti>ki" diskusija"a. Aa Arenda 5ajp'arta de"okratija je poja" koji se opire definiciji.

+u=tina de"okratije je u participaciji, ko"peticiji i konkurenciji priliko" iz$ora politi>ki' predsta%nika,ali i nji'o%oj odgo%ornosti pre"a oni"a koji su i' iza$rali.
U teoriji demokratije povremeno provejava ideja oda ranih upra%lja>a. Platon je "islio na naj"udrije,filozofe.

/riteriju" za oda$rane "oGe $iti znanje, "oralne sposo$nosti, ko"petiti%nost upra%lja>a, $ogatst%o, nasleKe. Kako je kriterijum za pripadanje eliti uvek uspeh$ on moGe dolaziti iz institucionalne pozicije$ porekla$ poseda i liEnih svojstava. 4u$ok trag u elitisti>koj teoriji osta%ili su @talijani

0aetano (oska, ?ilfredo Pareto i !o$ert (i'els poznat po g%ozdeno" zakonu oligar'ije
po koje" s%aka organizacija i"a tak%o ustrojst%o.

+artori smatra da su elitisti verovatno pogreDili jer jedna grupa vladara ne prevladava redovno. Po
njemu struktura vlasti demokratije je difuzna i karakteristiEno poliarhijska pri Eemu viDe elita meFuso no konkuriDu i uzajamno se kontroliDu. Po 6ozefu Lu"peteru reE je o ko"petiti%no" elitiz"u$ tak"i>enju razli>iti' elita za glaso%e i po%erenje graKana.On se s"atra i oce" tak"i>arske de"okratije.

0oto%o s%aka definicija de"okratije se %rti oko iz$ora predsta%nika. Analiza de"okratije kao ot%oreni' slo$odni' i po=teni' iz$ora je "ini"alna definicija.
?u>ina ?aso%iE nagla=a%a kako de"okratija u "nogo >e"u kon%ergira i preklapa se sa
legiti"no=Eu. Po njemu se demokratija moGe odrediti kao sistem u kome postoje arem tri osno%ne karakteristike: ko"peticija iz"eKu pojedinini' politi>ki' su$jekata i aspiranata na politi>ke pozicije$ participacija graKana u procesu politi>kog odlu>i%anja i odgo%ornost politi>ke elite ili upra%ljanja pred narodo",odnosno $ira>ki" telo". Po !o$ert 4alu politi>ka jednakost je klju> de"okratije. 'o zahteva da graFani imju moguCnosti da formuliDu svoje preference$ da ih izraze ostalim graFanima i vladi putem individualne i kolektivne akcije i da njihove preference imaju jednaku vaGnost i teGinu.

Osa" 4alo%i' kriteriju"a se >esto pod%ode u tri osno%ne kategorije:

1. /o"peticija iz"eKu indi%idua i organizo%ani' grupa$ pre svega politiEkih partija$ za efektivnu poziciju u vlasti u regularnim vremenskim intervalima$ iskljuEujuCi primenu sile i nasilja. (. Politi>ka participacija$ sa visokim nivoom uEeDCa graFana u iz oru svojih predstavnika i lidera pri Eemu se pretpostavljaju fer i poDteni iz ori ez iskljuEivanja pojedinca i grupa iz tog procesa. -. 0raKanske i politi>ke slo$ode od slo$ode izraGa%anja$ Dtampe$ udruGivanja u cilju politiEke kompeticije i participacije. KoristeCi 8alovu terminologiju ?da $i ?lada "ogla da u toku odreKenog %re"enskog perioda, trajnije $ude odgo%orna pre"a za'te%i"a s%oji' graKana@ svi i punopravni graFani morali u celini imati sledeCe moguCnosti, 1. 4a for"uli=u s%oje za'te%e . 4a s%oje za'te%e iznesu pred sugraKane i %ladu pute" indi%idulane i kolekti%ne akcije

#. 4a nji'o%i za'te%i $udu jednako %redno%ani od strane %lade, odnosno da se ne pra%i nikak%a diskri"inacija s o$ziro" na sadrGaj ili iz%or

?u>ina ?aso%iE o%ako o$ja=nja%a osa" 4alo%i' o$eleGja poliar'ije:

1. +%aki >lan organizacije o$a%lja >in za koji pretposta%lja da je izraz preference iz"eKu dati' alternati%e, odnosno glasanje. . &eGina koja se pripisuje iz$oru,odnosno glasanju s%ake indi%idue u procesu izraGa%anja %olje je identi>na #. Alternati%a sa naj%eEi" $roje" glaso%a se deklari=e kao po$edni>ki iz$or ). +%aki >lan koji presuKuje ponuKeni set alternati%a "oGe uneti s%oju preferiranu alternati%u "eKu one koje su %eE istaknute. *. +%i pojedinci poseduju identi>nu infor"aciju oko alternati%e 1. Alternati%e s naj%eEi" $roje" glaso%a potiskuje $ilo koju alternati%u sa "anji" $roje" glaso%a 3. -areKenja iza$rani' funkcionera tre$a da se spro%ode 7. +%e odluke u "eKuiz$orno" periodu su su$ordinirane ili iz%r=ene u odnosu na one koje su izraGene u toku iz$ora "a odreFivanje da li neka zemlja ispunjava demokratske standarde veCina autora polazi od ovih osam 8alovih o elezja poliarhije. U knjizi 4e"okratija i njeni kriti>ari 4al navodi sledeEe institucije poliar'ije, 1. Biranje funkcionera . +lo$odni @ po=teni iz$ori #. Op=te pra%o glasa ). Pra%o na kandido%anje na funkciju *. +lo$oda izraGa%anja 1. Alternati%ne infor"acije 3. Autono"ija udruGi%anja

2edan od najzna>ajniji' uslo%a poliar'ije je =iroki socijalni pluraliza". 8al koristi izraze de"okratije i poliar'ije kao sinoni"e, ali naglaDava razliku izmeFu Dirokog socijalnog pluralizma na kojem poEiva poliarhija i su kulturnog 5etniEkog$verskog$rasnog$jeziEkog6 pluralizma koji Ce iti osnova konsocijativne demokratije. 4al je s"trao da postoje tri "oguEa puta u poliar'iju,

1. 5i$eralizacija pred'odi inkluzi%nosti . @nkluzi%nost pred'odi li$eraliizaciji #. Aat%orena 'ege"onija se naglo tranfor"i=e u poliar'iju iznenadni" u%oKenje" op=teg pra%a glasa i pra%a na politi>ko tak"i>enje "a Arenda 5ajp'arta demokratija nije sistem vladavine koji u celosti o uhvata sve demokratske ideale ali im se u razumnoj meri pri liGava.

4e"okratija je %lada%ina H>ije su akcije u%ek i=le u sa%r=enoj korespodenciji sa preferenca"a s%i' njeni' gradjana. "a *ajpharta$ istiEe :uEina :asoviC ,de"okratija "ora $iti
sposo$na da re=a%a pro$le"e, tenzije, suko$e i "ora $iti ot%orena za "irne pro"ene ili dina"i>nu sta$ilnost. 3n u interpretaciji *apharta istiEe kako sta$ilan poredak sadrGi >etiri oso$ine, odrGa%anje

siste"a$ci%ilni poredak$ legiti"nost i efikasnost. "a sta ilan poredak karakteristiEno je da ima visoku verovatnoCu da ostane demokratski i da ima nizak nivo stvarnog i potencijalnog graFanskog nasilja.Gotovo preovladava stanoviDte da socijalna homogenost i politiEki konsenzus doprinose sta ilnosti demokratije.

). -ede"okratski o$lici i kritike de"okratije

2edna vrsta razlikovanja demokratije od drugih politiEkih o lika jeste uporeFivanje sa nedemokratskim reGimima Dto Eini Sartori. 8rugi naEin je da se ukaGe na njene kritike i protivnike Dto Eini 8al.

-ede"okratski o$lici politi>ki' reGi"a su apsolutiza", autoritariza", diktatura i autokratija.

totalitariza",

Apsolutiza" zna>i koncentrisanje apsolutne %lasti u ruka"a jednog %lastodr=ca >ija je %last
neograni>ena i on je iznad zakona.

Autoritariza" poti>e od autoriteta. 'o je pri'%atanje i po=to%anje %lasti. Autoritarizam i

totalitarizam su reEi koje potiEu iz komunistiEkih i faDistiEkih vremena.

&otalitariza" potiEe od totaliteta Dto o uhvata i pokriva sve. 3n ima pet karakteristika,
sluG$ena ideologija$ "aso%na partija koju kontroli=e oligar'ija na >elu sa %oKo",firero"$ "onopol nad "ediji"a$ teroristi>ki siste" tajne policije i "onopol drGa%e u ekono"iji.

4iktatura je$ kako istiEe +artori$ for"a drGa%e i struktura %lasti koja je neograni>ena i
diskreciona a i diktatorska drGa%a je neusta%na drGa%a u kojoj diktator kr=i usta% koji "u o"oguEa%a s%a=ta.

Autokratija je sa"oposta%ljanje odnosno kad se neko sa" posta%i za %oKu ili to postaje
nasledst%o". !asuprot tome de"okratski princip podrazu"e%a da niko ne "oGe sa" da uz"e %last, !o$ert

4al u kriti>are ili proti%nike de"okratije na%odi anar'iza" i starateljst%o. Anarhisti smatraju da je moguCe zamisliti druDtvo ez drGave. S o zirom da je drGava po svojoj prirodi prinudna ona je nepoGeljna. 4al nagla=a%a razliku iz"eKu d%a sta%a koji se Eesto meDaju. 6edan je anar'isti>ki i glasi da li je racionalno i razu"no pristati na drGa%u ,a drugi na>elo graKanske neposlu=nosti ili na>elnog od$ijanja po=to%anja zakona koji se ogleda u pitanju ako pristane" na drGa%u "ora" li u%ek da je poslu=a" R

Anar'iza" po>i%a na >etiri pretposta%ke

1. -iko nije o$a%ezan da podrGi i po=tuje lo=u drGa%u . Prinuda je karakteristi>na za s%e drGa%e #. Prinuda je po su=tini rKa%a ). 4ru=t%o $ez drGa%e je ost%ari%a alternati%a dru=t%u sa drGa%o"

-a osno%u na%edeni' pretposta%ki sledi pet zaklju>aka:

1. Po=to su drGa%e nuGno prinudne,s%e drGa%e su nuGno i lo=e . Po=to su s%e drGa%e lo=e niko ne"a o$a%ezu da slu=a $ilo koju drGa%u #. po=to je dru=t%o $ez drGa%e prakti>no ost%ari%a alternati%a s%e drGa%e tre$a ukinuti ). de"okratska drGa%a je jo= u%ek drGa%a i prinudna sila pa je kao tak%a jo= u%ek lo=a *. po=to $i za'te% za jednoglasno=Eu spre>io prinudu,one asocijacije u koji"a se odluke donose na taka% na>in "ogle $i $iti opra%dane,ali tak%e asocijacija ne $i $ila drGa%a

B kritici anar'iz"a 4al na%odi sledeEa d%a argu"enta:

1. B odsust%u drGa%e %ero%atno Ee i dalje postojati krajnje nepoGeljni o$lici prinude . B jedno" dru=t%u $ez drGa%e "oguEe je da pojedini >lano%i steknu sredst%a do%oljna za st%aranje krajnje tla>iteljske drGa%e Aato je $olje poku=ati st%aranje zado%olja%ajuEe drGa%e nego poku=ati da se Gi%i u dru=t%u $ez drGa%e. 6edna od alternati%a de"okratije je strateljst%o odnosno %lada%ina oda$arni' upra%lja>a. 3na ima svoje poreklo u anti>koj 0r>koj i polazi od pretpostavke da o iEan narod nije sposo an da prepozna op=te do$ro.

!eDto drugaEiji pristup ima siste" zasno%an na zasluga"a,"eriokratija. 3na znaEi da vladavinu tre a prepustiti k%alifiko%anoj "anjini s o zirom na njihovo superiorno znanje i %rlinu. -asuprot o%i" stoji sta% da odrasli" i zreli" graKani"a na koji"a po>i%a de"okratija nisu potre$ni ni stratelji ni paternalisti.

Prednosti de"okratije u odnosu na druge %rste politi>ki' reGi"a

4al u svojoj knjizi O de"okratiji navodi desetak razloga z$og koji' je de"okratija u prednosti u odnosu na nede"okratske alternati%e: 1. 4e"okratija po"aGe da se %lada za=titi od autokrata . 4e"okratija garantuje graKani"a $rojna osno%na ljudska pra%a koja nede"okratski reGi"i ne priznaju ili nepo=tuju #. 4e"okratija pruGa graKani"a =iri spektar li>ne slo$ode od drugi' reGi"a ). 4e"okratija po"aGe ljudi"a da za=tite s%oje interese *. 4e"okratska %lada "oGe pruGiti "aksi"alne "oguEnosti pojedinci"a da praktikuju slo$odu sa"oodreKenja da Gi%e pre"a zakoni"a koje su sa"i iza$rali. 1. 4e"okratska %lada "oGe pruGiti "aksi"alne "oguEnosti za "oralnu odgo%ornost 3. 4e"okratija podsti>e 'u"ani raz%oj potpunije od $ilo koje alternati%e 7. 4e"okratska %lada%ina sa"o "oGe postiEi %isok stepen politi>ke jednakosti 9. +a%re"ene predsta%ni>ke de"okratije ne %ode rato%e jedna sa drugo" 1;. Ae"lje sa de"okratski" %lada"a teGe da $udu ekono"ski prosperitetnije od nede"okratski' %lada.

-a kraju FF %eka, iako nisu s%e ze"lje sa trGi=no" ekono"ijo" de"okratske, s%e de"okratske ze"lje i"aju trGi=nu ekono"iju.
U demokratskim zemljama je o razovanje olje$ a o razovanija radna snaga je sklonija inovacijama i ekonomskom rastu. :ladavina prava$ nezavisno sudstvo i sigurnija vlasniEka prava i ugovori stvaraju pretpostavke za olje ekonomske aranGmane.

<antington navodi i kako demokratske vlade daleko "anje koriste nasilje proti% s%oji'
graKana nego autoritarne i da su demokratski sistemi mnogo otporniji na revolucionarne promene od autoritarnih. 4al zaklju>uje da de"okratija ne garantuje da Ee s%i njeni graKani $iti srecni, $ogati, zdra%i ili pa"etni i da Ee Gi%eti u "iru ili pra%di. 'e ciljeve ne moGe ostvariti ni jedna vlast ali prednosti koje ona pruGa Eine je poGeljnijim od njenih alternativa.

4ru=t%eni konflikti
1. Poja", uloga i funkcije dru=t%eni' konflikata
Konflikti su izrazito sloGen i viDeznaEan fenomen$ a time i teDko precizno odrediv teorijsko+ analitiEki pojam i kategorija. Konflikt i konfliktni odnosi$ njihove rojne vrste$ aspekti i dimenzije predstavljaju predmetnu osnovu istraGivanja rojnih nauka od psihologije i antropologije do filozofije i politiEkih nauka. Alen &uren konstatujiCi$ s pravom$ da dru=t%eni suko$i proiz%ode dru=t%eni Gi%ot, isti>e da su odnosi "oEi (dru=t%eni odnosi) ono socijalno polje unutar koga se od%ijaju dru=t%ene $or$e. Akcija je po njemu druDtvena samo ukoliko je normativno orjentisana i situirana u polje odnosa moCi i zajedniEkih kulturnih orjentacija. 0la%ni cilj suko$a prito" je $or$a aktera (dru=t%eni' pokreta) oko usposta%ljanja odlu>ujuEe kontrole nad istoriciteto". SadrGajno$ pojam 5socijalnog6 konflikta 5od latinskog conflictus,suko$$ $or$a$ spor6 pokriva Eitav niz konfliktnih interakcija razliEitog o ima$ violentnosti i intenziteta$ od takmiEenja$ napetosti$ rasprave$ spora oko ratova$ odnosno od 5konfliktnog6 partnerstva do uzajamnog istre ljenja. @pak $rojni autori razlikuju konflikt od konkurencije, jer su odnosi konkurencije grani>no polje, tip odnosa koji "oGe, ali ne "ora od%esti u suko$ (konflikt). &akoKe konkurenciju defini=u

kao trajnu i neli>nu, dok je suko$ po%re"en i li>an. #oralnim standardima$ pravom$ reakcijama
javnosti konflikt se minimalizije$ kako i se odrGala vrednost konkurencije. !a ovaj naEin suko se preko konkurencije prevodi u prilagoFavanje$ kompromisno formiranje i odrGavanje odnosa nadreFenosti+ podreFenosti. Socijalni konflikt se moGe odrediti kao o lik socijalne interakcije dva ili viDe aktera koji$ motivisani i voFeni meFuso no nespojivim interesima da poseduju ili kontroliDu odreFeno materijalno do ro ili materijalnu vrednost$ nastoje da onemoguCe$ podrede ili Eak uniDte drugu stranuLstrane.

-uGni konstituti%ni ele"enti konfliktne interakcije su: 1. +a"i konfliktni akteri . -ji'o%i di%ergentni interesi #. Pred"et,osno%a spora ). +a"a konfliktna relacija, na"era da se suparni>ka strana ograni>i, pot>ini, uni=ti

Pr%i preduslo% konfliktne interakcije je sa"a s%est 5identitet grupe$ svet o grupnim ciljevima6 aktera i jasno percipiranje suparniEke strane. Samo postojenje aktera i njihovih suprotnih interesa$ jesu neophodni$ ali ne i dovoljni uslovi za iz ijanje konflikta. Stoga mora postojati pred"et konflikta$ a to moGe iti$ smatra ?ladi"ir 0oati$ st%ar$ socijalna pozicija (pra%o)$ prostor ili sa"a egzistencija drugog su$jekta.

Ali tek sa postojanje" >et%rtog ele"enta, na"ere, konflikt postaje "anifestno stanje.

Pored po rojanih konflikti sadrGe i petu di"enziju, odnosno s%oju funkciju (efekat) na odrGenjeQiz"enu stanja dru=t%ene ra%noteGe. 'ime se uspostavlja relacija konflikt %ersus konsenzus$ odnosno uloga konflikata u dijalektici procesa naruDavanjaLo likovanja druDtvenog konsenzusa.

/onsenzus,usposta%ljeno stanje saglasnosti o osno%ni" politi>ki" %rednosti"a ili agree"ent upon funda"entals, %r=i osno%nu ulogu okupljanja politi>ke zajednice oko jednog niza zajedni>ki' %rednosti. Bez dru=t%eni' konflikata, ali i nji'o%og re=a%anja, ne"a ni dru=t%eni' pro"ena ni raz%oja.
KritiEki posmatrajuCi relaciju konflikti,sta$ilan raz%oj$ /arl 4oj> razlikuje poziti%ne i

negati%ne uticaje, odnosno raz%ojne efekte konflikata. 8ojE u pozitivne uticaje kon!likata ubrojao"
osujeEi%anje stagnacije$ sti"ulisanje interesa i radoznalosti$ Einjenicu da su konflikti medijum preko koga se reDavaju druDtveni pro lemi i najzad fakt da konflikti pospeDuju druDtvene i personalne promene. 'akoFe konflikti pokazuju realne odnose moCi. !a taj naEin konflikt uspostavlja odreFeni o rzac ponaDanja na osnovu koga konfliktna strana moGe da predvidi stepen u kome Ce u uduCe druga strana tolerisati njene interese. #egativne posledice koje $oj% zapa&a$ jesu gu$itak %re"ena i energije za regulisanje konflikata$ produ$lji%anje postojeEi' podela u dru=t%u.

. Bzroci i %rste konflikata

Kao Dto je i sam fenomen konflikata am ivalentan i umnogome sporan tako su kompleski$ mnogostruki i netransparentni i stvarni uzroci konflikta. !a pojavnoj ravni Eesto se stvara privid$ uzrocima se proglaDavaju stvarni ili izmiDljeni povodi ili tek epifenomeni stvarnih razloga konfliktnog ponaDanja$ meFutim ispod povrDine se kriju stvarni uzroci suko a. +uko$ u s%ojoj osno%i, "oGe $iti interesno odreKen i uslo%ljen i izraGa%ati ko"peticijuQ$or$u interesa. 4alje uzrok konflikata "oGe $iti sudar kultura i %rednosti, nesaglasnostQrazilaGenje %rednosni' siste"a, uz uzaja"no raz%ijanje nasatojanja za preo$raEanje" ili pokora%anje". /onfliktni osno% na prvom mestu mogu Einiti s%i trajni i siste"atski o$lici dru=t%ene 5klasne$ nacionalne$ rodne$ rasne6 najednakosti. .elacija izmeFu stepena nejednakosti i oDtrine konflikta u druDtvu je$ meFutim$ krajnje indirektna$ odnosno posredovana je delovanjem d%a inter%enirajuEa faktora: prisutno" s%e=Eu o (ne)legiti"nosti rizika$ kao i opre"ljeno=Eu aktera "aterijalni" i kadro%ki" resursi"a koji pruGaju kakvu+takvu garanciju da se uopDte vredi upustiti u konflikt sa izgledima na ar delimiEan do itak. Pr%i ele"ent, ele"ent s%esti i njego% konstituti%ni zna>aj za konfliktnu interakciju do ro definiDe &ok%il konstatujuCi da zla koja su se dugo strpljivo podnosila$ dok su izgledala neiz eGna$ postaju nepodnoDljiva Eim se nametne ideja o opravdanosti i moguCnosti njihovog prevazilaGenja. !a drugoj strani$ izrazita asimetrija u distri uciji moCi drGi u pokornosti noiGe klase.

4 vremenski relativno ograniEena stanja relativne depri%acije 5uskraCenosti6 grupeLklase poput nera%noteGe izmeFu elemenata 5ugled$ "oE$ $ogatst%o6 koji odreFuju grupnu poziciju i status$ ili jaza izmeFu efektivnog poloGaja i formiranih grupnih 5klasnih$ generacijskih6 aspiracija$ predsta%ljaju osno% konfliktni' podela. -era%no"eran poloGaj pojedini' podsiste"a du=t%a i nesta ilnost i neravnoteGe strukturnih promena unutar modernizacijskih procesa su naredni$ treEi uzrok iz$ijanja suko$a. Oet%rti$ prateCi latentni izvor suko a predstavljaju kontrapolirane i suprotsta%ljene ideolo=ke doktrine (politi>ke, nacionalne, %erske) i nji'o%i nosioci. Osno%ni kriteriju"i klasifikacije konflikata:

1. /arakter konflikta . -osiociQakteri konfliktne interakcije #. +fere u koji"a se ja%lja konflikt ). Pred"et konflikta *. Cilj, odnosno efekti konfliktne pro"ene, nji'o%a (ne)radikalnost

1. /arakter konflikta
S o zirom na prvi kriterijum karakter konflikta$ odnosno odreKenje konflikta kao sredst%a ili cilja interakcije, 5uis /ozer ut%rKuje podelu na realisti>ke i nerealisti>ke konflikte.

!ealisti>ki konflikti su pre"a /ozeru, rezultat realne suprotnosti na"era i cilje%a d%eju
strana po%odo" odreKenog do$ra (pra%a, interesa).

-erealisti>ki konflikt nije pre%as'odno uzroko%an ri%alst%o" konfliktni' aktera oko odreKenog do$ra, %eE se potre$o" oslo$aKanja od napetosti $ar jednog od nji'.

Uzroci ovih konflikata su neprijateljski impulsi i agresivnost$ dok je o jekat od sekundarnog znaEaja koji moGe iti Eak i promenjen.

. -osiociQakteri konfliktne interakcije$

"oguEe tri klasifikacije konflikata,

njihove interne i eksterne relacije$ >ine osno%u

1) -a osno%u socijalno,strukturalnog kriteriju"a razlikuju se klasni, nacionalni, %erski, rasni, rodni, generacijski konflikti. ) -a osno%u $roja strana,u>esnica u suko$u razlikuje"o konflikte sa d%a, tri i %i=e u>esnika #) -a osno%u do"inacije interni' ili eksterni' osno%a i "anifestacija suko$a, razlikuje"o unutargrupne i "eKugrupne konflikte.

Klasni$ kako meFuklasni tako i unutarklasni$ konflikti Eine najvaGniji osnov socijalne dinamike unutar pojedinih relativno homogenih$ industrijskih druDtava.

#. +fere u koji"a se ja%lja konflikt

Po osnovu kriteriju"a sfereQo$lasti u kojoj se od%ijaju konflikti$ suko e moGemo podeliti iako krajnje uslovno prema njihovoj preteGnoj prirodi na ekono"ske$ politi>ke$ ideolo=ke$ kulturne.

). Pred"et konflikta
!aredni kriterijum klasifikovanja Eini pred"etna osno%a konflikta. Konflikt u svojoj osnovi moGe imati suprotsta%ljene interese$ poprimiti karakter razilaGenja i suko$a %rednosti i vrednosnih sistema ili iti izraz konflikataLkrize identiteta.

*. Cilj, odnosno efekti konfliktne pro"ene, nji'o%a (ne)radikalnost

Poslednja klasifikacija polazi od kriteriju"a radikalnosti na"era%ane pro"ene$ prema kojoj konflikte i konfliktne aktere moGemo odrediti kao siste"ske i u"erene. U siste"ski" konflikti"a jedan ili viDe aktera konflikta ospora%a sa"e osno%e siste"a+dovodi u pitanje sam njegov opstanak. U sluEaju u"ereni' konflikata$ predmet suko$a je neki interes ili do ro Eiji gu itak ili do itak ne dovodi u pitanje osnovnu matricu sistema. +iste"ski konflikti su rat i

re%olucija.

#. 0eneza, tok i is'od konflikta

0enezu$ tok i efekte konfliktne interakcije$ dinamiku i inherentnu logiku konflikta najpregnantnije je
izrazio !alf 4arendorf. Po njemu$ unutar strukturalnog suko$a oko %lasti u %lada%inski" udruGenji"a:

1. Postoje d%e grupe sa razliEitim interesima + latentni interesi i k%azi grupe . Pod odreFenim uslovima k%azi grupe se organizuju u celine sa manifestno razli>iti" interesi"a,
interesne grupe

#. @nteresne gupe su u suko$u oko odrGa%anjaQiz"ene statusa Suo,a ). /onflikt %odi pro"ena"a strukture kroz pro"ene odnosa klasne %lasti $ pri Eemu je stepen
promena odreKen intenzi%no=Eu suko$a Kada do ot%orenog konflikta doKe suko$$ ukoliko se u njemu ne posreduje$ pokazuje in'erentnu logiku sa"o'ranjenja,eskalacije i iracionalizacije. 3n zahteva sve veCe angaGovanje resursa konfliktnih aktera$ izaziva rastuCi oseCaj neizvesnosti i vodi sve disparatnijem viFenju uzroka i vinovnika suko a.

0u$itak ele"entarnog po%erenja u drugo stranu, rastuEi oseEaji stra'a i nesigurnosti %ode st%aranju "rGnje i neprijateljst%a.
.astuCa iracionalizacija transformiDe poEetne motive i uzroke suko a u geslo+po eda 5ili ar osveta i nanoDenje gu itaka protivniku6 po svaku cenu. 5ogiku raz%oja, produ$lji%anja i okon>anja konfliktaQkrize, njen spiralni tok $ do ro ilustruje sledeCi niz interakcijskih sekvenci Oarlsa (ek /lilenda, 1) /onstitui=u se odelite grupe grupe sa suprotsta%ljeni" projekti"a ) -ijedna strana ne odstupa od s%oji' interesa, za'te%a #) /rug "oguEi' re=enja se suGa%a )) /riza se intenzi%ira *) @nfor"acije se selekti%iraju a optika aktera suGa%a i s%odi na neposrednu $uduEnost 1) 4olazi do "aksi"alne 'o"ogenizacije i "o$ilizacije 3) /onflikt dostiGe kli"aks zao=trenosti, ta>ku gde se ili stupa u prego%ore ili se pri$ega%a upotre$i sile Konfliktna interakcija moGe rezultirati krajnje razliEitim ishodima. 3konEanje konflikta$ odnosno

krajnji is'od$ rezultat konfliktne interakcije$ pos"atran iz ugla (re)distri$ucije odnosa "oEi iz"eKu
aktera predsta%ljaju situacijeQstanja: 1) Po$ede jednog, odnosno poraza drugog aktera ) Bsposta%ljanjeQodrGa%anje odnosa do"inacijeQpot>inja%anja #) !a%noteGa snaga, postizanje "anje ili %i=e sta$ilnog i trajnog ko"pro"isa !eophodnim pretpostavkamaLuslovima institucionalizacije konflikata Eiji je osno%ni s"isao da o$a%eGe aktere na po=to%anje odreKeni' pra%ila, 4arendorf s"atra: 1) O$ostrano pri'%atanje pra%ila igre ) 4o$ru internu organizo%anosti i disciplino%anost aktera, odnosno postojanje autoriteta koji garantuje spro%oKenje o$a%eza #) Pret'odno for"irano stanje s%eti koji" se priznaje neiz$eGnost konflikta i u%aGa%a, ako ne sa"a opra%danost ono $ar realnost interesa suparni>ke strane

). Prego%aranje

Procedure i razli>iti pristupi i "etodi re=a%anju konflikta, odnosno njihova lagovremena i nepristrasna primena imaju odluEujuCi zna>aj za kanalisanje suko$a. 7entralnu ulogu i znaEaj ima usposta%ljanje procesa prego%aranja.

Prego%ori zapra%o predsta%ljaju dijalog, strukturisan i proceduiran, "eKuso$nu raz"enu "i=ljenja (o$a%e=tenja, predloga, argu"enata i za'te%a) strana u sporu (i posrednika), odnosno nji'o%i' o%la=Eeni' predsta%nika,prego%ara>a. Osno%ni cilj je da se strane u sporu podstaknu, u$ede ili >ak pri%ole, na sklapanje sporazu"a o okon>anju ili $ar u$laGa%anju konflikta.
Pristajanje na prego%ore predsta%lja osno%ni preduslo%, a sa"i razli>iti o$lici prego%ora i

prego%ara>ki' procedura (direktni i prego%ori preko posrednika, $ilateralni i "ultilateralni o$lici prego%ora) ok%ir za rutinizaciju i pacifikaciju konflikta i nji'o%o (raz)re=enje. .edosled poteza koji se preduzimaju u procesu pregovaranja moGe se$ prikazati na sledeCi naEin. Pr%o se identifikuju pred"et i akteri konflikta i nastoji da se usposta%i nji'o%a ele"entarna ko"unikacija , da se do%edu za prego%ara>ki sto. Pregovorima o iEno prethodi faza pretpregovora koja sadrGi aktivnosti izrade spiska pitanja i prioriteta. Precizno" identifiko%anju pro$le"a i interesa i preduzi"anju "era za usposta%ljanje ko"unikacije i po%erenja iz"eKu konfliktni' aktera, sledi izgradnja $ez$ednosni' aranG"ana, pra%ila i "e'aniza"a koji"a se spre>a%a =irenje i eskalacija suko$a. KonaEno$ ko"$ino%anje" razliEitih prego%ara>ki' logika$ "etoda$ taktika i sredst%a%a$ akti%nost se us"era%a na postizanje trajnijeg re=enja konflikta. -eakti%nost je prego%ara>ka taktika koju odlikuje mala riga za o e vrste posledica i po se e i po drugu stranu. Propu=tanje je pasi%na strategija koju odlikuje mala riga za sopstvane$ uz istovremenu stvarnu ili tek racionalnu$ rigu za posledice po drugu stranu. 4%e klju>ne proakti%ne taktike su nad"etanje i re=a%anje pro$le"a. B osno%i nad"etanja stoji %elika $riga za sopst%ene, uz "alu $rigu za interese druge strane, praEena %ero" u "oguEnosti iznuKi%anja ustupaka i popu=tanje druge strane. &ri $lage taktike za%oKenja proti%nika >ine: 1) PodilaGenje, odnosno posredno laskanje ) ?oKenje igre, fingiranje nesposo$nosti i z$unji%anje proti%nika #) -a"etanje konkurentu oseEaja kri%ice

O=tre, ofanzi%ne stilo%e nad"etanja predsta%ljaju: 1) B$eKi%anje, u%era%anje druge strane da je pri'%atanje na=eg sta%a i u op=te" interesu druge strane ) Pretnje #) -eopozi%o o$a%ezi%anje

!e=a%anje pro$le"a je taktika prego%aranja koja u osno%i i"a istore"eno %eliku $rigu za posledice i po se$e i po drugu stranu. Pr%a njego%a te'nika je u%eEa%anje kola>a$ odnosno pravilo da se konflikt moGe razreDiti ako se prethodno u>esnici konflikta saglase da u%eEaju koli>inu do$ara koja raspodeljuju. Ako to nije "oguEe$ ide se na to da se jednoj strani ponudi o$e=teEenje. Ukoliko uEesnici u konfliktu do ro poznaju interese$ potre u i logiku drugih strana$ o eDteCenje se moGe razviti u smanjivanje gu itka. -ajsofisticiranija je te'nika pre"o=Ea%anja pro$le"a, koja za'te%a pozna%anje interesa, druge strane. !az%ijena strategija prego%aranja podrazu"e%a i izradu preciznog plana prego%aranja koji sadrGi i operati%na "etodska pra%ila, poput pra%ila da prego%ore tre$a po>eti lak=i" pitanji"a. Mesto se u situacijama lokade pregovora ili Eak i pre njihovog formalnog zapoEinjanja ide na koriDCenje tri taktike prikri%enog re=a%anja pro$le"a. Pr%u >ini odrGanje kontakta iza scene, koja o"oguEuje %eEu fleksi$ilnost. 4ruga je angaGo%anje posrednika, koja otklanja opasnost od gu$ljanja i"idGa. -ajzad strana"a u konlfiktu i "edijatori"a je na raspolaganju i slanje signala i indirektni' poruka kao sredst%o da se pre%aziKe $lokada prego%ora. /rajnji rezultat prego%ara>kog procesa,us%ojeno re=enje po s%o" karakteru "oGe $iti trenutno, etapno, ili relati%no trajno i dugoro>no. /ratkoro>na re=enja su rezultat o$ostrani' ustupaka ili recipro>ni' koncesija. Ako se do re=enja dolazi posredo%anje"$ najEeDCe se ot%ara negati%ni" ili poziti%ni" sankcionisanje" odreFenih ponaDanja aktera. "a raliku od privremenih i etapnih$ dugoro>na re=enja sadrGe odreKenu for"ulu sporazu"e%anja. 8o ar okvir za trajno reDenje sadrGi dakle univerzalno primenljive principe i azira na konceptualno" razliko%anju for"irani' za'te%a i izneti' argu"anata od st%arni' $azi>ni' interesa i potre$a aktera.

@-&2!2+

1. PO6A( @ 428@-@C@6A @-&2!2+A

@nteres . latinski interesu", interesse, sto znaci ucest%o%a%ti, $iti iz"edju. Anticka i
srednjovekovna filozofija i politicka misao nisu poznavale pojam interesa u danasnjem smislu te reci. U podlozi svih interesa leze ljudske potre e. " og toga se cesto interes definise kao politicki izrazena ili os%escena potre$a.

/ant razlikuje patoloske interese >ula za ono sto je prijatno i korisno i sto proizilazi iz potre e i
prakticne interese uma za ono sto je do ro i sto udi potre u kao sto %rednosti uticu na sadrzaj i fiziono"iju interesa, tako i interesei, s druge strane, izuzetno znacajno ucest%uju u for"iranju, odrza%anju ili pro"eni siste"a %rednosti.

Poja" interesa pripada grupi relacioni' kategorija koji"a se iskazuje odredjeni drust%eni odnos. 'a karakteristika vazi za sve modalitete ispoljavanja interesa i ez o zira da li je njihov nosilac pojedinac ili kolektiv. 7ak i kada je najneposrednije vezan za licnost$ indi%idualni interes se odredjuje u relaciji pre"a interesi"a odredjene ljudske zajednice, organizacije ili drust%ene skupine kojoj pojedinac pripada. @nteres se cesto$ a narocito u politicko" prostoru$ javlja u prerusenom i prikrivenom o liku A tad kao poja" nosi i "noge ideoloske sadrzaje.

Analiza interesa nam omogucuje da otkrije"o cesto skri%ene, du$inske uzroke politicki'
konflikata i drust%eni' potresa. S druge$ pak$ strane$ interesi "ogu i da za"agle drust%enu st%arnost st%arajuci ideoloske koprene u politickoj sferi, a pot'ranjujuci za$lude i predrasude udrust%enoj teoriji. <el%ecijus je s"atrao da je interese s%e"ocni caro$njak koji u oci"a s%i' $ica "enja izgled s%akog pred"eta. <a$er"as interesi"a nazi%a osno%ne orijentacije koje su %ezane za

odredjene funda"entalne uslo%e "oguce reprodukcije i sa"okonstituisanja ljudskog roda, nai"a za rad i interakciju. Stoga te orijantacije nisu usmerene na zadovoljavanje neposredno
empirijskih potre a$ nego za resa%anje siste"ski' pro$le"a uopste.

@nteresi se poja%ljuju kao najsnazniji "oti%acioni factor politicke akcije. +a stano%ista kategorije interesa: Politicki siste" se "oze odrediti kao jedinst%o
institucionalni' struktura i politicki' procesa i odnosa, sa osno%no" f,jo" da %rsi selekciju i kon%erto%anje razliciti' interesa u politicke odluke.

+tepen de"okraticnosti nekog politickog siste"a moze se direktno meriti ot%orenoscu politicki' institucija i procesa politickog odluci%anja pre"a razliciti" interesi"a i njihovoj mogucnosti da pod sto ravnopravnijim uslovima udju u politicku igru.

. /5A+@C-2 &2O!@62 @-&2!2+A

&o"as <o$s u 5e%ijatanu razlikuje prirodno stanje, u ko"e %ladaju egoisticni interesi
(co%ek je co%eku %uk) i drust%eno stanje, u ko"e nastaje drza%a na osno%u ugo%ora koji" ljudi prenose deo s%oji' prirodni' pra%a na su%erena. Postojanje drza%e je neop'odno, jer je >o%eku egoiza" urodjen. +u%erena %last, po <o$su, uredjuje i regulise interesne konflikte i ut%rdjuje zajednicki interes. @pak, u sudaru istine i

ljudski' interesa, istina $i gore prosla.

4Gon 5ok smatra da se u prirodno" stanju jednakost ljudi o$ez$edjuje delo%anje" prirodni'
zakona. 4rza%a i gradjansko stanje nastaje da i se sankcionisalo delovanje tih prirodnih zakona$ t.j. da i se lakse resa%ali interesni sporo%i$ da i se osiguralo iz%rsenje presuda povodom tih sporova i da i se garanto%ala s%ojina kao prirodno pra%o.

Nan Nak !uso smatra da je drust%ena nejednakost$ koju on zove politicko" nejednakoscu$
uzroko%ana pri%atno" s%ojino". Bpozora%a i da najjaci (interes) nikad nije do%oljno jak ako s%oju snagu ne pret%ori u pra%o, a poslusnost u duznost.

Aa <el%ecijusa
nji'o%i' delo%anja.

je uloga koju i"aju zakoni interesa u co%eko%o" du'o%no" s%etu

analogna zakoni"a kretanja u fizicko" s%etu, pa je interes uni%erzalni kljuc za razu"e%anje ljudi i

<ol$a' s%e odnose "edju ljudi"a pos"atra kroz priz"u interesa, odnosno korisnosti i
upotre$e. 3n kaze da altruiza" drust%a poci%a na egoiz"u pojedinaca i da se licni interes s%akog clana "oze okrenuti u opstu korist zajednice.

#. /O-C2PC@6A @-&2!2+A /5A+@C-O0 5@B2!A5@A(A

Odlike teorijske koncepcije su: a6

indi%idualiza",

jedini st%arni interes u drust%u je interes pojedinca$ a interes zajednice

moze samo da ude skup pojedinacnih interesa njenih clanova

politicki li$eraliza",
$ogatst%o i srecu

drza%a . nocni cu%ar slo$odne ekono"ske utak"ice$ a slo$odna

inicijati%a pojedinca$ ruko%odjeni' egoisticni" interesi"a o$e$edjuje opste drust%eno

c6

prag"atiza",
celinu

interes pojedinca odlucujuci je kriteriju" istine i nor"a drust%enog

ponasanja$ ono sto je u interesu pojedinca$ to je u krajnjoj liniji naj$olji interes za drust%o kao

d6

utilitariza", korist i sreca su %r'unski kriteriju"i "orala i ljudskog ponasanja$ a interes

jeste e"anacija koristi$ t.j. ost%ariti interes znaci ost%ariti zado%oljst%o, korist, sreEu.

Benta" sta%lja interes pojedinca u srediste drust%enog siste"a %rednosti. Po njemu$ iz"edju
interesa pojedinca, drugi' ljudi i zajednice kao celine %lada 'ar"onija. 3na se usposta%lja spontano i prirodno$ delo%anje" zakona i logike trzista, raz"eno" koristi za korist$ a intereso" za interes. Oo%eko%a neodolji%a teznja da stice i pris%aja "aterijalna $ogatst%a je jedina

saglasna istinskoj ljudskoj prirodi. @nteres zajednice moze samo da ude skup pojedinacni'
interesa njeni' clano%a.

4Gon +tjuart (il smatra da su korisnost i sreca naj%isi kriteriju"i "oralnosti. /orisnost je
krajnji oslonac s%i' eticki' pitanja, ali to "ora da $ude korisnost zasno%ana na trajni" interesi"a co%eka kao naprednog $ica. 2edina slo oda koja zasluzuje to ime je slo oda da trazimo svoje sopstveno do ro na svoj nacin$ ukoliko ne pokusavamo da to drugima uskratimo ili ih ne sprecavamo u naporima da je postiGu.

). <2025O?A @ (A!FO?A &2O!@6A @-&2!2+A

Pr%a $itna karakteristika <egelo%e teorije je da su pose$ni interesi posredo%ani

opsti". 'akodje$ i pojedinaEni interesi daju opDti sadrGaj i opDti interesi i ili prazni ez pojedinacnih.

4ruga $itna karakteristika je da se stano%iste o preo%lada%anju partikulariteta interesa

5uzdizanje pose nosti u opstost6 nudi u d%e "ogucnosti: Pr%i ni%o je graKansko dru=t%o. U njemu postoji spoljasnja povezanost i iz nuzde$ odnosno for"alna opstost i for"alna slo$oda A t.j ne+umni opsti interes.. 4rugi %id je drGa%a. 4rza%a je poostrenje istinitog, odnosno u"nog opsteg interesa.

&reca $itna karakteristika dijalekti>ka po%ezanost pose$ni' i opsti' interesa. +%r'a

drza%e je opsti interes kao taka%, a u to"e, kao s%ojoj supstanciji, odrzanje pose$ni' interesa. Opsti

interes ne %azi i ne iz%rsa%a se $ez pose$nog interesa.

4ijalekticko stano%iste je zajednicko za <egela i (arTa.

-o%o u (arTo%oj koncepciji interesa je po"eranje teGi=ta u odnosu nad tada do"inantnu relaciju interes pojedinca . interes drust%a. (arT nudi trece resenje i sta%lja kljucni akcenat na kategoriju klasni' interesa. !ajvaznija karakteristika interesnih podela u svim dosadasnjim civilizovanim drustvima je klasna polarizacija. Antagonisticki suko$ interesa do%odi do st%aranja klasa i klasne $or$e. /lasni suko$i su osno%ni druste%ni suko$i i oni na $itan nacin odredjuju

istroijski raz%oj.

*. +A?!2(2-2 /O-C2PC@62 @-&2!2+A

6a%lja se di'oto"na podela na o$jekti%isticke (o$jekti%no,"aterijalna di"enzija) i

su$jekiti%isticke (su$jekti%no,psi'oloska di"enzija) koncepcije interesa.

Aajednicko za teorije o$jekti%istickog s'%atanja interesa je s'%atanje da interes jeste nesto sto postoji neza%isno od su$jekata i nji'o%og saznanja. +u$jekiti%isticka koncepcija interesa podrazumeva da se odredjena stanja s%esti$ osecanja$ zelje i 'tenja neod%oji%a od psi'oloske "oti%acije pojedinaca.

(ek Aj%er deli interese na interese,cilje%e 5su j. dimenzija6 i interese,sredst%a 5o j.

dimenzija6. 8ridri'$ analogno ovoj$ deli interese na idealne i "aterijalne.

+a%re"eni teoreticari se cesto dele na uni%erzaliste 5opsti interes je opsta volja$ opste
do ro ili javni interes A podrazumevajuci pod tim siroko prihvacen "edju clano%i"a drust%a konsenzus ili legitimitet$ organizovanog politickog autoriteta 5ugla%no" drza%a6$ koji uredjuje i uskladjuje konfliktne interese6 i na partikulariste 5javni interes je za njih rezultat grupne $or$e pose$ni' interesa$ odnosno rezultanta medjudejstva grupa za pritisak6. Postoji i tri'oto"na podela na racionalisticke$ idealisticke i realisticke teorije.

0lendon +u$ert o razlaze ovu klasifikaciju na sledeci nacin,

a6 racionalisticke teorije: opsti interes se odredjuje zajednicki" %rednosti"a koje dele s%i gradjani

6 idealisticke teorije: od$acuju se se$icni grupni interesi i politicke partije se s"atraju a"oralni" institucija"a. !ajizrazitiji predstavnici su a"ericki federalisti koji se zalazu za politicki siste" u ko"e ce jaki predsednik$ neza%isni kongres"en$ do$ra ad"inistracija i "udri sud %rsiti artikulaciju s%i' interesa. c6 realisticke teorije: od$acuju ideju o jedinst%eno" ja%no" interesu$ smatrajuci da je politika proces uslo%ljen $or$o" razliciti' grupni' interesa$ kojima se jedino priznaje realnost u drustvenom zivotu.

Artur Bentli gleda na politiku kao na $or$u grupa za realizaciju s%oji' interesa. "a njega
su grupa i interes d%a sinoni"na poj"a$ dve strane istog novcica. -e postoji grupa $ez sopst%enog interesa. @nteres je ek%i%alent grupe. 8a i iz egao$ ili ar u lazio su jektivizam u pristupu interesima$ Bentli poisto%ecuje interes sa delatnoscu grupe. 4nteres nije nista drugo do nastojanje grupe da postupa ili deluje na odredjeni nacin pristupa. Svoje shvatanje drustva i odnosa opstih i pose nih interesa$ kao i uloge grupa u tom odnosu$ Bentli je najjasnije i najsazetije iskazao u poznatoj definiciji, C+a"o

drust%o nije nista drugo nego slozena celina (ko"pleT) grupa koje ga cineD.

4ej%id &ru"an smatra da ideja opsteg ili ja%nog interesa jeste jedna %rsta politickog "ita i
da ne"a legiti"itet saznajne kategorije. &ru"an smatra da interesna grupa oznacava svaku onu grupu koja$ na osno%u jednog ili %ise zajednicki' sta%o%a, posta%lja odredjene za'te%e drugi" drust%eni" grupa"a u cilju usposta%ljanja$ odrza%anja ili prosirenja oni' o$lika ponasanja koji su dopusteni na osno%u ti' sta%o%a. 'eorije interesnih grupa i teorije moci u lokalnim zajednicama mozemo zajednicki nazvati grupno+pluralistickim teorijama interesa i mozemo konstatovati da, 16 gr+pl teor. int. predstavljaju specificnu vrstu konfliktnih teorija interesa. Pluralitet interesa i konflikt interesnih grupa ne prekoracuju odredjene granice sistema$ vec su u f+ji srednjeg iz ora. (6 pristup poltici sa stanovista or e razlicith grupa za ostvarivanje sopstvenih interesa i redistri uciju politicke moci$ omogucio je da se sagleda koloritno ogatstvo politickih aktivnosti$ pojava i procesa u ovom tipu politickog sistema. 4nteres$ sta vise$ cine zajednicki stavovi. 'ruman pravi razliku izmedju potencijalnih i organizovanih interesnih grupa$ odnosno potencijalnih i organizovanih interesa. 4pak$ u njegovom modelu sredisnje mesto zauzimaju organizovane interesne grupa$ a potencijalne interesne grupa degradira na status residualne kategorije i ne analizira kljucni momenat prerastanja potencijalnih u organizovane interesne grupe. Politicke interesne grupe$ po njemu$ svoje zahteve teze da ostvare pritiskom na drzavnu vlast$ pa se cesto nazivaju u literutiri i grupama za pritisak. Pluralisticke teorije moci u lokalnim zajednicama uspostavljaju vezu izmedju interesa i moci$ koncetrisuci svoja istrazivanja i analize na pro lem distri ucije moci u procesima politickog odlucivanja u lokalnim zajednicama. Savremene pl. teor. polaze od pretpostavke da je politicka moc u jednoj zajednici podeljena na mnostvo razlicitih su jekata 5interesnih grupa$ odnosno grupa za pritisak6. 3vim se od acuje postavka teoreticara elite 5kao sto je npr #ils6 da svakom lokalnom zajednicom nuzno dominira neka grupa$ odnosno

elita. Po pl. teor.$ niko unapred nema prevlast u jednoj zajednici$ gradu$ odnosno$ struktura moci je promenljiva i nesta ilna. *ogika pluralistickog istrazivanja politickih procesa drzi sledece sheme, a6 oda rati jedan roj kljucnih politickih odluka 6 identifikovati lica ili grupe koje su aktivno ucestvovale u njihovom donosenju c6 istrazivati njihovo stvarno ponasanje u tom procesu d6 utvrditi i analizirati ishod procesa odlucivanja. Postavlja se tako pitanje sta je sa grupama i pojedincima kada ne ucestvuju u procesu donosenja neke odluke. :rlo cesta situacija ne+odlucivanja iskljucena je iz pl. modela pod krajnje pro lematicnom prepostavkom da samo od interesa i preferencija pojedinaca i njihovih grupa zavise hoce li ili nece ucestvovati u procesu donosenja neke vazne odluke. Sledeca primed a pl. modelu je da nidge ne pruza jasne kriterijume za razlikovanje vaznih od nevaznih politickih sporova i odluka$ kljucnih i perifernih politickih pitanja. 4pak$ ove teorije opisuju do ro javnu stranu stvari i njihova je deskriptivna vrednost znacajna. "amerka koja ostaje ja da sira drustvena uslovljenost interesnog grupisanja ili odnosa moci u lokalnim zajednicama cesto jeste zanemarena ili ipak iskljucena iz polja teorijskog i istrazivackog interesovanja.