Atomisti

Jo u antiko vreme postavljena je teorija o atomskoj strukturi stvarnosti. Leukip se smatra osnivaem atomistike kole. On je verovatno bio uenik elejske kole. O njemu se ne zna gotovo nita. Demokrit (460- !0"# najznaajniji mislila$ antikog atomizma# ro%io se u &b%eri (polis koji se nalazio istono o% 'vete gore naspram ostrva (asos". )nogo je putovao i vi%eo sveta# vie nego li ije%an njegov savremenik. *a putovanja potroio itavo svoje nasle%stvo i ka%a se vratio zbog toga bio prezren o% svoji+ sugra,ana. -a%a im je javno na trgu proitao %elo ./eliki pore%ak0# stanovni$i &b%ere mu poklonili veliku sumu nov$a o% o%uevljenja i na kraju 1ivota bio sa+ranjen uz %r1avne poasti. Do otkri2a atoma %oao je prostim razmiljanjem. 3ato mona%a ne mo1e %a nastane4 3ato mona%a ne mo1e %a nestane4 -ako su u elejskoj koli zamilali nebi2e4 (-ao prazninu# prostor# kao prazan prostor". 5ta pretpostavljaju 3enonovi %okazi u pogle%u %eljivosti neke veliine4

6rem%a je mogu2e zamisliti %eobu pre%meta (na sastavne %elove" %o u beskraj (na sastavne %elove sastavni+ %elova it%.-on%a bi materija isezla u nita# a posle bi se u povratnom pro$esu ni iz ega morala vratiti u neto-suprotno 6armeni%u"# 7atomisti tvrde da cepanje staje kod nedeljivih telaaca i da ne ide u beskonanost 0. Deljenje se prema tome mora zaustaviti ko% ne%eljivi+ esti$a. &tomisti i+ nazivaju atomima ( atomos 8 ne%eljiv-bukvalno znai-ono to se ne mo1e razrezati". 9itav kosmos za Demokrita sastoji se o% atoma i praznine(praznina kao uslov kretanja atoma# morao je %a pretpostavi postojanje praznije".

Atomi
&tomi imaju sva svojstva priro%e jonski+ :ilozo:a# mona%a pitagoreja$a# te bi2a elejske kole. Oni su; -oja svojstva ima priro%a prema jonskim :ilozo:ima4 <. poput priro%e jonske kole# atomi su veni (nisu nastali# ne mogu nestati"# nepropa%ljivi i nepromenljivi =. poput priro%e jonske kole# oni su tvarni# materijalni -oja svojstva ima mona%a prema pitagorej$ima <. poput mona%e# atomi su ne%eljivi -oja svojstva ima parmeni%ovo bi2e4 <. poput 6armeni%ovog bi2a# atomi su puni (kompaktni"# +omogeni (je%noro%ni"# je%nostavni (bez %elova# prosti" Je%nom reju# ako je praznina ne-stvar# nebi2e# atomi su stvari>bi2a. -retanjem i su%aranjem ovi+ atoma %olazi %o nji+ovog o%bijanja ili preplitanja# a nji+ovim ispreplitanjem nastaju sve konkretne in%ivi%ualne stvari (pri tome ne menjaju oblik ni

veliinu". )e+ani$istiko tumaenje sveta-uti$aj sile spolja na kretanje atoma# atom je po sebi trom# %a bi se atomi kretali potrebno je %ejstvo spoljanje sile. &tomisti su raznolikost konkretni+ in%ivi%ualni+ stvari objasnili raznoliko2u atoma. &tomi se me,usobno razlikuju po obliku# veliini# te1ini# tvr%o2i i pokretljivosti. 'tvari se razlikuju po svojstvima atoma# te nji+ovom polo1aju i mestu koje zauzimaju u kombina$iji.

Epistemologija
O koja sva puta spoznaje govori 6armeni%4 (put mnjenja i put istine" 'a ime povezuje prvi put# a sa ime %rugi put spoznaje4 7Po mnenju boja, po mnenju slatko, po mnenju gorko, a uistinu atomi i praznina.. (ako mi# na primer# za me% mislimo %a je 1ute boje# %a je sla%ak (neki me% mo1e imati i gorak ukus". 'va ta svojstva me%a mi opa1amo naim ulima. )e,utim# uistinu# tu se ra%i samo o atomima i nji+ovoj kombina$iji u praznini tvr%i Demokrit.

Primarni i sekundarni kvaliteti

Demokrit# prema reenom# mora po%eliti sva svojstva# sve kvalitete stvari na %ve grupe; <. svojstva>kvaliteti koji pripa%aju samim atomima i koja pripa%aju samim stvarima o% koji+ su atomi sainjeni# a to su veliina# oblik# polo1aj# te1ina# tvr%o2a i kretanje. (o su# %akle# objektivna i konstantna svojstva# i nazivaju se jo prvotni>primarni kvaliteti. =. s %ruge strane# pak# boje# mirisi# zvukovi# topolota ne pripa%aju niti samim stvarima po sebi# niti atomima# ve2 su posle%i$a %elovanja prvotni+>primarni+ kvaliteta na naa ula. (a svojstva postoje samo subjektivno# tj. u naem opa1anju.

Nuni uzroni red (determinizam)

7Nijedna stvar ne biva bez uzroka, nego sve s razlogom i po nudi.# ka1e je%an Leukipov :ragment. Dakle# sve to se %eava %eava se kao posle%i$a nekog uzroka. *ema %oga,aja koji ne bi bio posle%i$a nekog uzroka. 'vako %eavanje je nu1no# tj. mora %a se %esi# i mora %a se %eava ba tako kako se %eava. 'vetom# prema tome vla%a neumitna priro%na nu1nost u kojoj nema mesta sluaju.

Rezime
Demokrit se smatra najva1nijim pre%stavnikom antikom materijalizma. *jegovo uenje najistaknutiji je materijalistiki sistem starog veka. 'toga ga neki mislio$i svrstavaju i u sistemsko raz%oblje grke :ilozo:ija# to je# tako,e u skla%u sa vremenom u kojem je on 1iveo. )e,utim# problemi Demokritovi su iskljuivo oni kosmolokog raz%oblja.