PRIMENJENA PSIHOLOGIJA, 2008, Vol. 2 (1), str.

43-59

UDC 159.9.072:[613.8:004.738.5(497.11)

SIMPTOMI I DIJAGNOSTIKA KLASIFIKACIJA INTERNET ZAVISNOSTI U SRBIJI

Darko Hini 1
Medicinski fakultet, Univerzitet u Kragujevcu, Srbija Predmet ove studije je utvrivanje tipine klinike slike poremeaja Internet upotrebe u Srbiji, kao i provera valjanosti skale Internet zavisnosti u predvianju ovog poremeaja. Sekundarni cilj bi bila evaluacija predloga da se ovaj poremeaj svrsta u dijagnostiku kategoriju bihevioralnih adikcija. Studija je zamiljena kao komparativna analiza ponaanja Internet korisnika sa/bez simptoma prekomerne i nefunkcionalne upotrebe Interneta. U studiji je uestvovalo ukupno 100 ispitanika, 50 u klinikoj i 50 u kontrolnoj grupi. Kliniku grupu su inili Internet korisnici koji su potraili strunu terapeutsku pomo zbog simptoma prekomerne upotrebe Interneta i ispunili dijagnostike kriterijume poremeaja Internet ponaanja. Tipini simptomi evidentirani su adaptiranom skalom psiho-fizikih simptoma. Kliniku sliku poremeaja Internet upotrebe ine etiri donekle odvojene dimenzije simptoma: opsesivna-kompulsivnost, depresivnost, hostilnost, anksioznost i emotivna osetljivost, pri emu utvrene dimenzije simptoma Internet zavisnosti odgovaraju teorijski pretpostavljenim simptomima/poremeajima koji prouzrokuju nastanak samog poremeaja. Vaan nalaz studije je da se Skala zavisnosti pokazala visoko diskriminativna (odds ratio -1,557) u predvianju poremeaja upotrebe Interneta. Skala zavisnosti se takoe nalazi u visokoj korelaciji (rb=0,708, p<,001) sa pomenutim poremeajem to daje empirijske osnove da pomenuti oblik ponaanja moemo klasifikovati u bihevioralne adikcije. Kljune rei: bolesti zavisnosti, dijagnostiki kriterijumi, Internet zavisnost

e-mail: dahinfla@ptt.rs

Darko Hini

Uvod
Od 1995. godine, kada je Ivan Goldberg prvi put pomenuo pojam Internet zavisnost (Internet Addiction Disorder) javljaju se novi predlozi za njegov naziv i klasifikaciju (Yellowlees & Marks, 2007). Iako poremeaj ponaanja na Internetu ispunjava gotovo sve dijagnostike kriterijume adiktivnog ponaanja, klasifikacija ovog poremeaja i dalje izaziva brojne polemike u psihijatrijskim i psiholokim krugovima. Osnovni razlog lei u tome to u ovom sluaju ne postoji unoenje tetne supstance u organizam, to je jedan od osnovnih kriterijuma pri dijagnozi nekog oblika zavisnosti. Zagovornici teze da bi poremeaj ponaanja na Internetu ipak trebalo klasifikovati u oblike adikcija reenje vide u njegovom svrstavanju u grupu zavisnosti od odreenih aktivnosti i radnji ili bihevioralnih adikcija (Thomas et al., 1999; Holden, 2001). Poto se poremeaji kao to su kockanje i kompulsivna kupovina jo uvek zvanino svrstavaju u poremeaje kontrole nagona i impulsa, termin kompulsivna upotreba Interneta je takoe esto pominjano reenje koje naglaava kompulsivnu prirodu ovog poremeaja. Daleko manje korieni su i termini patoloka upotreba Interneta (Davis, 2001), internetomanija i slini nazivi. Bez obzira na dileme oko klasifikacije, istraivai i kliniari su se okrenuli deskripciji tipine klinike slike, kao i utvrivanju lista dijagnostikih kriterijuma ovog poremeaja. Najstariju listu predstavljaju adaptiranih osam kriterijuma koji su ranije korieni za dijagnozu patolokog kockanja (Young, 1998). Ova lista je takoe koriena i u ovom istraivanju: tolerancija - izraena potreba za poveanom upotrebom Interneta radi postizanja prvobitnog zadovoljstva; apstinencijalna kriza simptomi (anksioznost, depresivno raspoloenje, razdraljivost i sl.) se javljaju pri pokuaju smanjenja upotrebe ili liavanja; umanjena ili izgubljena sposobnost kontrole upotrebe Interneta; osoba uestalo ostaje na Internetu due nego to je planirala; preokupacija Internetom (objektom zavisnosti) - osoba neprestano misli na prethodnu ili anticipira narednu onlajn aktivnost; javljaju se problemi u socijalnim odnosima (porodica, prijatelji) i obavljanju svakodnevnih poslovnih/kolskih obaveza usled poveane upotrebe Interneta; osoba skriva svoje ponaanje i prikriva u kom stepenu koristi Internet;

44

Simptomi i klasifikacija Internet zavisnosti

Internetu se pristupa kao sredstvu reavanja ili beanja od aktuelnih problema (nesposobnosti, tuge, krivice, anksioznosti...).

Prema analogiji sa ispitivanjem patolokog kockanja, kriterijum za dijagnozu predstavlja ispunjenje prvih pet kriterijuma (ili vie), tokom perioda od godinu dana, a stroi, pored tih pet kriterijuma i jedan od preostala tri (Beard & Wolf, 2001). Do danas, broj ovih lista se poveao, a takoe je konstruisano i nekoliko skala Internet zavisnosti, kao to su IAS (Young, 1998), CIAS (Cheng et al., 2003) i druge. Meutim, rezultati tih istraivanja su esto vie nego zbunjujui i neretko kontradiktorni. Najbolji primer za to je pitanje zastupljenosti klinike populacije u ukupnoj populaciji Internet korisnika, to bi trebalo da je jedan od osnovnih podataka o ovom poremeaju. Dobijeni rezultati se kreu, iako na slinim populacijama u teritorijalnom i vremenskom smislu, od 3% (Mitchell, 2000; Whang, Lee & Chang, 2003) do 15% (Bai, Lin & Chen, 2001), pa ak i do 2530% u nekim studijama (Chou, 2001). Najvei problem lei u metodologiji istraivanja koja su uglavnom eksplorativnog karaktera, ali i u nainu dolaenja do ispitanika, neusaglaenosti kriterijuma, i korienim instrumentima koji se razlikuju od istraivanja do istraivanja. Takoe, granica izmeu kriterijuma i simptoma poremeaja je esto nejasna jer se odlike poremeaja (simptomi definisani dijagnostikim kriterijumima) u realnosti meaju i poistoveuju sa sekundarnim simptomima izazvanim samim poremeajem. Naveemo najoigledniji primer. Kriterijum za dijagnozu je poveano korienje Interneta. Meutim, najee se klijent ne ali na tu injenicu, ve na posledice koje takvo ponaanje stvara, na primer problemi sa oima, bolovi u leima, poremeaj apetita i spavanja, nerazumevanje okoline i sl. injenica da je evidentan porast korienja Interneta u Srbiji, kao i broj osoba koje se ale na simptome prekomerne upotrebe istog, namee potrebu za pravovremenim ispitivanjem ove pojave i preventivnim dejstvom radi njenog amortizovanja u naoj sredini. U tom cilju sprovedena je do sada najira empirijska studija ponaanja osoba sa poremeajem upotrebe Interneta u Srbiji. U ovom konkretnom lanku, fokusiraemo panju samo na jedan aspekt tog istraivanja koji se javlja kao logian nastavak empirijske analize korisnikih profila Internet zavisnika ve publikovane u asopisu Psihologija (Hini, 2008). Predmet ovog dela te studije je deskripcija klinike slike kod osoba koje se ale na simptome prekomerne upotrebe Interneta u Srbiji, kao i davanje predloga za eventualnu modifikaciju kriterijuma dijagnostikovanja, odnosno standardizaciju neke od postojeih skala Internet adikcije za nau sredinu.

45

Darko Hini

Metod
Prikupljanje podataka za celokupnu studiju sprovedeno je tokom perioda od pet meseci. Klinika grupa, grupa ispitanika koji su zatraili strunu psiholoku/psihijatrijsku pomo, formirana je uz pomo institucija/ordinacija u kojima su Internet zavisnici zatraili savetovanje. Na osnovu karakteristika klinike grupe odreene su dodatne kvote za selekciju kontrolne grupe, prema parametrima znaajnim za populaciju Internet korisnika, a radi ujednaavanja kontrolnih varijabli i adekvatne komparativne analize. Nakon poetne selekcije i date saglasnosti svi ispitanici iz klinike grupe su testirani navedenim instrumentima uz primenu polustrukturiranog intervjua, dok je kontrolna grupa anonimno ispitana elektronskim putem i nakon selekcije primenom ulaznih kriterijuma i postavljenim stratifikacijskim kvotama, sluajnim izborom oformljena sa unapred zadatim brojem ispitanika.

Uzorak i postupak
Ispitivanjem je konano obuhvaeno 100 Internet korisnika, uzrasta od 16 godina i starijih. Uzorak je po svojim karakteristikama prigodan i stratifikovan. Kliniku grupu je inilo 50 ispitanika koji su potraili strunu pomo zbog simptoma prekomerne i nefunkcionalne upotrebe Interneta, i koji su ispunili kriterijume zavisnosti od Interneta predloene od strane Amerikog udruenja psihologa. Da bi se izbegao efekat tretmana kod lanova klinike grupe, kao i problem priseanja, u konaan uzorak ukljueni su samo oni ispitanici koji su strunu pomo potraili u poslednjih est meseci. Iz studije su takoe iskljueni ispitanici koji su u poslednjih par nedelja patili od neke ozbiljnije fizike bolesti jer je to moglo uticati na rezultate na nekim od merenih varijabli u celokupnoj studiji (npr. depresivnost). Kontrolnu grupu je inilo 50 Internet korisnika koji se ne ale na simptome prekomerne upotrebe i ispunjavaju ulazne kriterijume a) da koriste Internet vie od godinu dana (jer je to dovoljan period da osoba stekne znanje, vetine i iskustvo potrebno za adekvatno snalaenje u sajber-prostoru); b) minimum pet sati nedeljno, jer na ovaj nain izuzimamo osobe koje Internet koriste povremeno i u ogranienom obimu njegovih mogunosti; c) i da ne ispunjavaju navedene dijagnostike kriterijume Internet zavisnosti. Problem sluajnosti uzorka je amortizovan primenom stratifikovanog uzorka, kojim je kontrolna grupa uravnoteena prema parametrima znaajnim za populaciju korisnika Interneta, a to su pol, uzrast, obrazovanje, mesto stanovanja, ekonomski status i rasna pripadnost (Nie & Erbring, 2000; Golevski i Milanovi, 2003; Cole, 2003; Madden & Rainie, 2003). Stratifikacija kontrol46

Simptomi i klasifikacija Internet zavisnosti

nog uzorka izvrena je u vrednostima koje se kreu u opsegu evidentiranih vrednosti klinike grupe. Na osnovu tih vrednosti definisano je da se odnos polova moe kretati u proporciji 40 prema 60 procenata u oba smera. Po uzrasnim kategorijama koriena je raspodela sa najmanje 15% uea najstarije kategorije dok su ostale dve (adolescenti i osobe do 30 godina) mogle biti u odnosu 40 prema 45 procenata. Na osnovu zvanine regionalizacije Srbije, ispitani su korisnici Interneta iz pet regiona Srbije (Beograd, Vojvodina, Zapadna, Istona i Juna Srbija), sa minimum 10% udela poslednja tri regiona u populaciji ispitanih, dok su kvote za Beograd odnosno Vojvodinu mogle iznositi 30 prema 40 procenata. Za obrazovni status nije odreena kvota jer on prati uzrasne kategorije, kao ni za ekonomski status koji je uopteno vii u populaciji korisnika Interneta.

Instrumenti
U svrhu prikupljanja podataka za svaki od gore navedenih predmeta istraivanja, konstruisani su i primenjeni sledei instrumenti: upitnik o upotrebi Interneta, kojim su prikupljene informacije o sociodemografskim karakteristikama uzorka, kao i karakteristikama i intenzitetu upotrebe Interneta; kliniki intervju kojim su ispitani kriterijumi adiktivnog ponaanja predloeni od strane Amerike asocijacije psihologa, adaptirani za prekomernu upotrebu Interneta (Hini et al., 2008); skala simptoma, koristei SCL-90-R listu simptoma (Derogatis, 1977; Derogatis, 1981) adaptiranu za psihodijagnostike potrebe nae sredine (Timotijevi & Paunovi, 2003) identifikovani su najintenzivniji simptomi kod osoba sa poremeajem u ponaanju na Internetu, tako to se od ispitanika trailo da na skali od 0 (nema simptoma) do 4 (jako prisustvo simptoma) ocene intenzitet ponuenih simptoma u trenutku kada su se obratili za strunu pomo. Odluka da se ova lista koristi doneta je u saradnji sa terapeutima kojima su se lanovi klinike grupe obratili za pomo, jer se smatra da ona najbolje obuhvata sve simptome koji su zabeleeni prilikom njihovog prijema, izuzev socijalnih posledica, pri emu je lista ve uspeno primenjivana u stranim istraivanjima sline tematike (Yen et al., 2008); skala Internet adikcije, kojom se kvantitativno meri prisustvo potencijalnih simptoma Internet adikcije skala je specijalno konstruisana za ovo istraivanje po ugledu na postojee inostrane skale Internet zavisnosti, kao to su Internet Addiction Scale (Young, 1998), Chinese Internet Addiction Scale (Cheng et al., 2003), ali i domae (Bugarski, 2003). Skala se sastoji od 20 ajtema na koje ispitanik odgovara pomou petostepene Likertove skale.
47

Darko Hini

Skorovanje je preuzeto iz pomenutih skala (Young, 1998), a rezultati se u njima klasifikuju na sledei nain: 20-49 poena: normalna upotreba Interneta, korisnik pokazuje potpunu kontrolu ponaanja; 50-79 poena: blai oblik poremeaja upotrebe Interneta, korisnik doivljava povremene probleme usled prekomerne upotrebe Interneta; 80-100 poena: teak oblik poremeaja upotrebe Interneta, koji prouzrokuje znaajne i konstantne probleme u ivotu korisnika. Poto se ovde radi o adaptiranoj skali, iji razredi za stepene zavisnosti nisu jo provereni na domaoj populaciji, u ovom konkretnom istraivanju nismo klasifikovali ispitanike po predloenim nivoima zavisnosti, ali emo ih hipotetiki uzeti u obzir pri tumaenju rezultata naih ispitanika. Upitnik o upotrebi Interneta, takoe je konstruisan po valjanoj proceduri na osnovu pregleda postojeih instrumenata iz literature, kao i onih koji su korieni u vie domaih istraivanja (Milanovi, Baki i Golevski, 2002; Golevski i Milanovi, 2003; Golevski, Milanovi, Petrovi i Sitarski, 2004; Hini, 2007). Nakon primene nekoliko verzija na probnim uzorcima ispitanika, izabrana je konana verzija.

Rezultati
Radi potpunije slike o populaciji koja je predmet ove studije, izneemo ukratko podatke o sociodemografskim karakteristikama (Tabela 1.) i nainu upotrebe Interneta klinike grupe (Tabela 2.), koji su detaljnije prikazani u ve publikovanom radu (Hini, 2008), gde su i statistiki uporeeni sa podacima o zastupljenosti odgovarajuih kategorija u optoj populaciji Internet korisnika.
Tabela 1. Demografske karakteristike klinike grupe

pol muki enski

uzrast

obrazovanje % uenici studenti 40.0

ek. status nizak

region

46.0 < 19 god. 40.0 54.0 20-30 god. 46.0

1.0 Beograd 32.0

34.0 nii srednji 7.0 Vojvodina 38.0

> 30 god. 14.0 srednja kola 14.0 vii srednji 77.0 Zap.Srbija 10.0 vie/visoko 12.0 visok 15.0 Ist.Srbija 12.0 Ju.Srbija 8.0

48

Simptomi i klasifikacija Internet zavisnosti

Po pitanju karakteristika upotrebe, predstavnici klinike grupe, koju uglavnom ine iskusniji korisnici, najee pristupaju Internetu od kue. Najvei deo njih aktivno provodi vie od 20 sati nedeljno onlajn (pojedinci i po 40), skoro svi pristupaju Internetu vie puta u toku dana (veina njih ima stalnu onlajn konekciju i uestalo se vraa Internetu u toku dana), a na moguu deprivaciju objekta uivanja reaguju izrazito negativnim emocijama.
Tabela 2. Karakteristike Internet upotrebe u okviru klinike grupe

pristup

sta 2-3 god 3-5 god 5-7 god preko 7 god

% 16.0 28.0 26.0

intenzitet 7-10 h 10-15 h 15-20 h

od kue 88.0 sa posla 8.0 kola 4.0

depri% vacija 0.0 2.0 veoma neg. 66.0 umereno 20.0 ponekad 8.0 30.0 neg 40.0 esto 90.0 neutralno 4.0 % %

uestalost retko

30.0 preko 20 h 40.0

Detaljnija objanjenja, statistike analize, poreenja i ogranienja za sve do sada iznete rezultate mogu se nai u pomenutom lanku (Hini, 2008).

Klinika slika
Kao jedan od osnovnih zadataka pri pojavi svakog novog oblika poremeaja ponaanja svakako se namee definisanje tipine klinike slike tog poremeaja. Iako postoje brojni podaci (Young, 1998) o najeim simptomima na koje se ale zavisnici od Interneta, na naim prostorima takvih podataka nema. Iz tog razloga, u svrhu prikupljanja podataka o tipinim fizikim i psiholokim simptomima, primenjena je odgovarajua lista simptoma (Timotijevi & Paunovi, 2003) zadata ispitanicima obe grupe u obliku polustrukturiranog intervjua. Nakon poetne statistike obrade, iz prikaza su izbaeni simptomi koji imaju nisku prosenu ocenu i snienu ajtem-total korelaciju u odnosu na druge kategorije. Takoe, vrednost Kronbahove alfe za celu skalu znaajno se poveala (,85) kada su iz nje iskljueni pomenuti ajtemi/simptomi. Analiza razlika u odnosu na prosene vrednosti dobijene kod kontrolne grupe izdvojila je sledee simptome (Tabela 3.), koji znaajno odstupaju u klinikoj grupi.

49

Darko Hini Tabela 3. Prosene vrednosti intenziteta simptoma kod poremeaja upotrebe Interneta

bezvoljnost problemi sa koncentracijom

2.76** nervoza, uznemirenost 2.46* razdraljivost problemi sa spavamanjak energije, 2.62** 2.34** njem, snom usporenost hronina zabrinupoveana osetlji2.32* nerazumevanje okoline 2.24** tost vost napadi besa 1.94* gubitak apetita 1.94** bolovi u leima bolovi u miiima 1.90* glavobolje 1.80* apatija sputanost 1.58* oseanje krivice 1.42* munina ** znaajnost razlika na nivou .01 * znaajnost razlika na .05

2.46** 2.32* 2.10* 1.90* 1.76* 1.22*

Moda najzanimljiviji nalazi koji govore o klinikoj ozbiljnosti poremeaja upotrebe Interneta jesu razlika izmeu indeksa teine poremeaja (GSI - ukupan skor ispitanika podeljen sa 90) klinike i kontrolne grupe (t(98)= -4,617, p<,001), i zastupljenost, odnosno intenzitet fizikih simptoma u klinikoj slici ispitanika koji se ale na poremeaj upotrebe Interneta. To se najbolje vidi kod osoba koje imaju tei oblik zavisnosti (vii skor na skali Internet zavisnosti). Ako iz statistike analize izuzmemo ispitanike koji na toj skali imaju skor manji od 65, prosene vrednosti za fizike simptome sa SCL liste znatno se poveavaju. Glavobolja sa 1,80 na 2,62, gubitak apetita sa 1,94 na 2,32, bolovi u leima sa 1,90 na 2,76 i manjak energije sa 2,32 na ak 2,98, su samo neki od tih primera. Poto se sama skala sastoji iz deset subskala, izraunati su proseni skorovi na svakoj od ovih subskala u okviru klinike grupe i dobijeni rezultati govore da simptomi sa najveim intenzitetom spadaju u grupe simptoma: hostilnost (AS=2,2), poremeaj apetita i spavanja (AS=2,00), depresivnost (AS=1,9) i socijalnu ranjivost i osetljivost (AS=1,79). Kako bi ipak dali iri smisao navedenim nalazima primenjena je faktorska analiza, i metodom glavnih komponenti (Varimaks rotacija, Kajzer normalizacija) analizirana je matrica korelacija izmeu procenjivanih subskala. Primenom Kajzerovog kriterijuma, izdvojeno je etiri faktora koji zajedno objanjavaju 73% ukupne varijanse (Tabela 4.). U tabeli su oznaena zasienja > 0,6.

50

Simptomi i klasifikacija Internet zavisnosti Tabela 4. Faktorska optereenja po kategorijama simptoma

faktor 1 somatizacija opses-kompuls soc.ranjivost depresivnost anksioznost hostilnost fobije paranoidnost psihotinost apetit/san .42 .93 .50 .57 .05 .32 .36 -.09 -.03 .65

faktor 2 .66 -.04 .51 .68 .43 .11 .03 .03 .43 .43

faktor 3 -.14 -.07 .57 .12 .83 -.79 .68 .43 .32 .09

faktor 4 .10 -.08 .25 .03 .01 .92 .13 -.01 -.37 -.20

I faktor koji objanjava 35% ukupne varijanse, prema meri u kojoj ga zasiuju, ine subskale koje se odnose na dimenziju opsesivno-kompulsivnih simptoma, odnosno psihosomatske posledice kompulsivnosti, kao to su problemi sa apetitom, spavanjem i snom. II faktor koji objanjava 15% varijanse, pokriva simptome depresije i fizike korelate depresivnosti izraene kroz somatizaciju. III faktor koji objanjava 11% varijanse, odnosi se na dimenziju poveane emotivne osetljivosti i povredivosti, pre svega anksioznost i strah, ali verovatno i usamljenost i socijalnu ranjivost. IV faktor koji takoe objanjava 11% varijanse, iako sa samo jednim znaajnim optereenjem, to svakako predstavlja ogranienje, odnosi se na hostilnost, tanije na dimenziju agresivnih reakcija, besa, razdraljivost, verovatno izazvanih prekomernom upotrebom Interneta i oseanjem sputanosti.

Internet zavisnost
Iako je poetni kriterijum pri kontruisanju klinike grupe bio podatak da je dotina osoba zatraila strunu psiholoku/psihijatrijsku pomo u vezi sa nekim od simptoma prekomerne upotrebe Interneta, ostalo je pitanje da li ta injenica moe, sama po sebi, da govori o postojanju poremeaja koji smo nazvali Internet zavisnost? Tokom klinikog intervjua i ispitanih dijagnostikih kriterijuma (predloenih od strane Amerike asocijacije psihologa), doli smo do nalaza da su skoro svi
51

Darko Hini

potencijalni lanovi klinike grupe ispunjavali blai kriterijum (pet kriterijuma) za dijagnozu poremeaja upotrebe Interneta (r=,880, p<,001). Samo tri ispitanika nisu obuhvaena zadatim kriterijumima pa su ovi ispitanici bili iskljueni iz konane klinike grupe i dalje studije. Od ispitanika iz kontrolne grupe, nijedan ispitanik koji je proao uvodnu selekciju nije ispunjavao najblai uslov za dijagnozu Internet zavisnosti. Dva kriterijuma koja su se pokazala kao najmanje diskriminativna (najmanji broj javljanja u obe ispitivane grupe) su osoba skriva svoje ponaanje i prikriva stepen u kome koristi Internet, i naroito Internetu se pristupa kao sredstvu reavanja ili beanja od aktuelnih problema. Ovako konstruisane grupe, radi ozbiljnije i detaljnije kvantitativne analize, ispitane su skalom Internet zavisnosti, konstruisanom po ugledu na nekoliko skala (pre svega IAS i CIAS), koje se koriste u vie svetskih centara za tretman ovog oblika zavisnosti. Ako na osnovu naih nalaza tokom klinikog intervjua pretpostavimo da se u sluaju klinike grupe stvarno radi o ispitanicima sa poremeajem u upotrebi Interneta, na ovaj nain elimo da proverimo i valjanost same skale, odnosno njenu moguu prediktivnu vrednost za primenu u dijagnostikovanju ovog poremeaja u naoj sredini. Interna konzistencija skale ima vrednost Kronbahove =,91. Radi provere prediktivne vrednosti skale sprovedena je procedura binarne (sa simptomima/bez simptoma) logistine regresije (Tabela 5.), a rezultati pokazuju da vei skor na skali Adiktivnosti predvia poveanu verovatnou za poremeajem ponaanja (odds ratio - 1,557).
Tabela 5. Prediktivna vrednost skale Internet zavisnosti

B Q Adiktivnosti Constant .443 -19.212

S.E. .116 5.028

Wald 14.687 14.597

df 1 1

Sig. .000 .000

Exp(B) 1.557 .000

U daljem postupku, izvrena je komparacija srednjih vrednosti skorova kontrolne i klinike grupe na skali Zavisnosti i dobijene su znaajne razlike t(85)=-15,71, p<,001. Konano, primenom biserijalne korelacije dobijen je i p<,001. koeficijent korelacije rb=0,708, Ako se hipotetiki posluimo amerikim standardima rangiranja teine Internet zavisnosti po zadatoj skali, videemo da je samo mali broj ispitanika iz kontrolne grupe uopte bio blizu granice od 50 poena koja bi ih po toj standardizaciji klasifikovala u grupu blaeg poremeaja u korienju Interneta.
52

Simptomi i klasifikacija Internet zavisnosti

Iako se devet ispitanika klinike grupe nalazi ispod tog kriterijuma, veina ovih skorova se kree samo par bodova ispod zadate granice od 50, pri emu je najnii skor 39. Sa druge strane, ohrabrujui podatak za nau zajednicu je i da samo dva ispitanika belee skor koji bi ih po amerikoj klasifikaciji svrstao u kategoriju teeg poremeaja zavisnosti, pri emu je najvii skor 85. Takoe je zanimljivo da nije identifikovana znaajna razlika izmeu koeficijenata zavisnosti mukaraca i ena, kao ni izmeu adolescenata i mladih, u okviru klinike grupe. Jedina razlika skorova pronaena je izmeu uzrasne kategorije preko 30 godina i kategorije najmlaih korisnika (koji inae imaju i najviu prosenu vrednost od svih uzrasnih grupa), i ta razlika je znaajna (t(24)= 3,034, p<,01).

Diskusija
Internet je postao osnovno sredstvo putem koga savremeni ovek moe na relativno jednostavan, sve jeftiniji i socijalno bezbedniji nain doi do relativno brzog zadovoljstva koje putem mehanizma pozitivnog potkrepljenja dalje uvruje to ponaanje. Tome dodatno doprinose i reakcije i karakteristike drutvene sredine. Osoba moe biti odbaena, ili svesno izolovana zbog nekih svojih karakteristika, oblika ponaanja ili naina na koji shvata okolinu. Na taj nain Internet odreenim ljudima postaje jedna vrsta utoita od ugroavajuih drai i situacija, i izvor stalnog pozitivnog iskustva. Uopteno gledano, osobe koje prekomerno koriste Internet obino se svrstavaju u dve velike grupe. Prvu grupu ine korisnici koji su zavisni od Interneta zbog problema koje imaju u realnim situacijama. U te probleme najee se ubrajaju potekoe u socijalnim odnosima, zdravstveni problemi, ali i mentalni poremeaji kao to su depresija, anksioznost, i sl. (Hini et al., 2007; Ha et al., 2007; Mihajlovi et al., 2008). Drugu grupu ine korisnici koji nemaju drugih posebnih problema osim kompulsivne, prekomerne upotrebe Internet sadraja i aplikacija koje kod njih izazivaju pozitivno potkrepljenje (druenje, kupovina, lina interesovanja...). Bez obzira na uzrok same pojave, ovim ispitivanjem je utvreno da poremeaj postoji i da se moe poprilino jasno opisati njegova klinika slika. Najzanimljivije je to to utvrene dimenzije simptoma Internet zavisnosti odgovaraju teorijski pretpostavljenim simptomima/poremeajima koji prouzrokuju nastanak samog poremeaja. Pretpostavlja se da Internet zavisnost predstavlja mehanizam odbrane od simptoma depresivnosti, kompulsivnosti, anksioznosti, socijalne anksioznosti, odnosno emotivne nestabilnosti (moda ak i neurotinosti), i da u stvari ovi poremeaji svoje odraze nalaze u posledicama po53

Darko Hini

naanja koje je u jednom trenutku od strane korisnika protumaeno kao mogue olakanje i reenje tih prvobitnih problema. Hamburger i Ben-Arci su u svojim studijama (Hamburger & Ben-Artzi, 2000; Hamburger & Ben-Artzi, 2003) predloili model koji pretpostavlja da ljudi koji ve imaju problema sa socijalnom anksioznou, oseanjem usamljenosti i naputenosti provode vie vremena na Internetu upravo da bi smanjili ili se liili tog oseaja. Od ispitanika koji su se pre studije (McKenna & Bargh, 2002) alili na neke od simptoma depresije (melanholija, oseaj oaja i beznaa, gubitak interesovanja, anksioznost i dr.), 21% je izjavilo da im je Internet pomogao da se oseaju manje depresivno, na osnovu ega autori zakljuuju da Internet kod pojedinih linosti slui kao sredstvo reavanja ve postojeih psihopatolokih simptoma. Takoe u brojnim studijama (Lyoo et al., 2000; Ybarra, 2006) su kao posebno rizine, izdvojene populacije osoba sa istorijom opsesivno-kompulsivnih poremeaja, poremeaja kontrole impulsa i drugim oblicima zavisnosti. Zbog karakteristika nacrta istraivanja (transverzalno-korelativno), ne moemo izbei ni drugi mogui zakljuak, a to je da je prekomerna upotreba Interneta direktan uzrok nastanka pomenutih simptoma, pa ak i odgovarajuih poremeaja, pri emu ti poremeaji nisu postojali pre nastanka Internet zavisnosti. Ipak, prema trenutnoj empirijskoj grai koja postoji u istraivakim krugovima ovog poremeaja, to je manje verovatan scenario (Hamburger & Ben-Artzi, 2000; Davis, 2001). Ovo je takoe verovatan razlog zato studije koje su pokuavale da potvrde vezu izmeu Internet zavisnosti i pojedinanih psiholokih poremeaja, najee u tome nisu uspevale na nivou statistike znaajnosti, jer je oigledno da Internet predstavlja pogodno sredstvo za ublaavanje veeg broja razliitih potreba i razliitih psihikih simptoma i problema koji se meusobno prepliu. Takoe bitan nalaz je onaj koji govori o ozbiljnosti fizikih simptoma u klinikoj slici prekomerne upotrebe Interneta, koji se poklapaju sa tipinim simptomima bilo kog drugog oblika (bihevioralne) zavisnosti, pri emu postoji znaajna razlika izmeu indeksa teine poremeaja klinike i kontrolne grupe. Kako ovoj studiji nije bio cilj utvrivanje smera korelacije koje Internet zavisnost moe imati sa specifinim poremeajima linosti, kao ni korelata koje Internet zavisnost moe imati u specifinim strukturama linosti, dalje zakljuke ne smemo donositi, osim ideje da je nuno u budunosti dublje ispitati mogui smer veze sa pomenutim psihikim poremeajima, kao i postojanje veza sa odreenim tipovima linosti, preciznije reeno, uverenjima i linim konstruktima koji dalje odreuju personalne tendencije prema nekim od navedenih poremeaja.
54

Simptomi i klasifikacija Internet zavisnosti

Kada je u pitanju detaljnije, kvantifikovano merenje ovog poremeaja, skala Internet zavisnosti je pokazala visoku korelaciju sa ponaanjem koje smo definisali kao prekomerna upotreba Interneta. Takoe je potvrena statistiki znaajna razlika skorova na skali Internet zavisnosti izmeu klinike i kontrolne grupe, kao i prediktivna vrednost skale Internet zavisnosti za postojanje simptoma Internet zavisnosti. Na cilj, trenutno, nije bio standardizacija ove skale, tako da je dalja detaljnija analiza i adaptacija pojedinanih ajtema, kao i standardizacija celokupne skale za nau sredinu nuna.

Zakljuak
Evidentno je da prekomerna upotreba Interneta moe postepeno dovesti do zanemarivanja profesionalnih i socijalnih relacija i obaveza, uz oiglednu pojavu i telesnih tegoba. Svi ispitanici iz nae klinike grupe su se poalili na neke od tih simptoma, zbog ega su se prevashodno i obratili za strunu pomo. Rezultati nesumnjivo govore da je ovde re o odreenoj vrsti psihike disfunkcije, iako postoje polemike o njenom nazivu. Kvalitativna analiza fizikih simptoma i odgovora korisnika koji u prekomernom obimu koriste Internet, sugerie fenomenoloku slinost sa simptomima drugih oblika adiktivnih poremeaja. Zadovoljstvo i olakanje, pa ak i euforija u trenutku samog pristupa, ili nervoza i razdraljivost prilikom oteanog pristupa poklapaju se sa dvostrukim licem bilo kog do sada izdvojenog oblika zavisnosti. Iz tog razloga, skloni smo da po pitanju dilema oko klasifikacije ovog poremeaja ponaanja, sugeriemo njegovo svrstavanje u dijagnostiku kategoriju bihevioralnih adikcija, pri emu bi korienje termina Internet zavisnost imalo potpunu legitimnost. Samim tim, javlja se i potreba za skoranjom standardizacijom neke od trenutno postojeih skala Internet zavisnosti, kako bi se ostvarile sve preventivne mere za njeno otkrivanje i suzbijanje. Skala koriena u ovoj studiji pokazala je zadovoljavajuu prediktivnost, pa moe predstavljati osnovu za konstruisanje slinog instrumenta primenjivog na naoj populaciji. Iako je jedan od zadataka pri konstrukciji tog novog instrumenta i utvrivanje normi i razreda u stepenu zavisnosti, ako se primene postojei ameriki standardi za slinu skalu Internet zavisnosti, ohrabrujui podatak za nau zajednicu je da se najvei broj ispitanika iz klinike grupe kree u okviru granica blaeg poremeaja upotrebe Interneta, koji karakteriu povremeni ili ree uestali problemi/simptomi nastali usled prekomerne upotrebe istog.

55

Darko Hini

Reference
Bai, Y.M., Lin, C.C. & Chen, J.Y. (2001). Internet addiction disorder among clients of a virtual clinic. Psychiatric Services, 25, 1397. Beard, K. & Wolf, E. (2001). Modification in the Proposed Diagnostic Criteria for Internet Addiction. Cyberpsychology & Behavior, 4, 377-383. Bugarski, V. (2003). Zavisnost od interneta - na putu ka novoj dijagnostikoj kategoriji. Aktuelnosti iz neurologije, psihijatrije i graninih podruja, 11 (2), 50-56. Cheng, S.H., Weng, L.J., Su, Y.J., Wu, H.M. & Yang, P.F. (2003). Development of a Chinese Internet Addiction Scale and its psychometric study. Chinese Journal of Psychology, 45, 279294. Chou, C. (2001). Internet heavy use and addiction among Taiwanese college students: an online interview study. Cyberpsychology and Behavior, 4 (5), 573585. Cole, J. I. (2003). The UCLA Internet Report. Surveying the Digital Future, year three. California, UCLA. Davis, R.A. (2001). A cognitive-behavioral model of pathological Internet use. Computers in Human Behavior, 17, 187-195. Derogatis, L.R. (1977). SCL-90-R, Administration, Scoring and Procedures Manual 1. Baltimore: Clinical Psychometric Research. Derogatis, L.R. (1981). Description and bibliography for the SCL-90-R. Baltimore: Johns Hopkins University. Golevski, N. i Milanovi, G. (2003). Globalni graani Empirijska studija korisnika Interneta u Srbiji 2003. Beograd, CePIT. Golevski, N., Milanovi, G., Petrovi, M. i Sitarski, M. (2004). Perspektive umreavanja Internet u 8 gradova Jugoistone Evrope. Beograd, CePIT. Ha, J. H.. (2007). Depression and Internet Addiction in Adolescents. Psychopathology, 40 (6), 424-430. Hamburger, Y.A. & Ben-Artzi, E. (2000). The relationship between extraversion and neuroticism and the different uses of the Internet. Computers in Human Behavior, 16, 441449. Hamburger, Y.A. & Ben-Artzi, E. (2003). Loneliness and internet use. Computers in Human Behavior, 19, 71-80.
56

Simptomi i klasifikacija Internet zavisnosti

Hini, D. (2007). Upotreba Interneta i drutveni ivot njegovih korisnika. Beograd, Empirijska istraivanja u psihologiji XIII. Retrieved February 10, 2007 from: http://www.empirijskaistrazivanja.org/html/rezime07/socijalna/r16.htm Hini, D., Mihajlovi, G., Djuki-Dejanovi, S. i Jovanovi, M. (2007). Increased Internet use and Social Isolation. Engrami, 29 (3-4), 47-62. Hini, D., Mihajlovi, G., piri, ., uki-Dejanovi, S. & Jovanovi, M. (2008). Excessive Internet use - Addiction Disorder or not? Vojnosanitetski pregled, 65 (10), 763-767. Hini, D. (2008). User profiles of Internet addicts in Serbia. Psihologija, 41 (4), 435-453. Holden, C. (2001). Behavioral addictions: do they exist? Science, 294, 980982. Lyoo, I.K., Ha, J.H., Yang, E.J., Kim, Y.M., Chang, C.G. & Woo, J.I. (2000). Psychopathology of Internet addiction: perspective of impulsivity and obsessive compulsivity. Korean Journal of Psychopathology, 9, 1626. Madden, M. & Rainie, L. (2003). Americas Online Pursuits: The changing picture of whos online and what they do. USA, Pew Internet and American Life Project. McKenna, K.Y.A. & Bargh, J.A. (2002) Can You See the Real Me? Activation and Expression of the True Self on the Internet. Journal of Social Issues, (58-1), 33-48. Mihajlovi, G., Hini, D., Damjanovi, A., Gaji, T. & uki-Dejanovi, S. (2008). Excessive Internet Use and Depressive Disorders. Psychiatria Danubina, 20 (1), 514. Milanovi, G., Baki, I. i Golevski, N. (2002). Internet pregled: Beograd 2002. Beograd, CePIT. Mitchell, P. (2000). Internet addiction: genuine diagnosis or not? Lancet, 355, 632. Nie, N. & Erbring, L. (2000). Internet and Society: A Preliminary Report, Stanford, CA: SIQSS. Thomas, H. A., Hester, R. K. & Marlatt, G. A. (1999). Sex, Drugs, Gambling & Chocolate: A Workbook for Overcoming Addictions. San Luis Obispo, CA, Impact Publishers.

57

Darko Hini

Timotijevi, I. & Paunovi, V.R. (2003). Instrumenti klinike procene u psihijatriji. Beograd: Institut za mentalno zdravlje. Ybarra, M. (2006). The Role of Adolescent Depressive Symptomatology in Internet Experiences. Baltimore: Johns Hopkins University. Yellowlees, P.M. & Marks, S. (2007). Problematic Internet use or Internet addiction? Computers in Human Behavior, 23, 14471453. Yen, J.Y., Ko, C.H., Yen, C.F., Chen, S.H., Chung, W.L. & Chen, C.C. (2008). Psychiatric symptoms in adolescents with Internet addiction: Comparison with substance use. Psychiatry and Clinical Neurosciences, 62, 916. Young, K. (1998). Internet addiction: The emergence of a new clinical disorder. CyberPsychology and Behavior, 1, 237242. Whang, L.S.M., Lee, S. & Chang, G. (2003). Internet over-users' psychological profiles: a behavior sampling analysis on internet addiction. CyberPsychology & Behavior, 6 (2), 143-150.

58

Simptomi i klasifikacija Internet zavisnosti

ABSTRACT SYMPTOMS AND DIAGNOSTIC CLASSIFICATION OF THE INTERNET ADDICTION DISORDER IN SERBIA

Darko Hini
The aim of this study was to determine typical clinical characteristics of Internet use disorder in Serbia, as well as to test the validity of the Internet addiction scale in predicting the disorder. The secondary aim was the evaluation of the proposal to categorize this disorder into the category of behavior addictions. The study was designed as a comparative analysis of Internet users with and without excessive and dysfunctional Internet use symptoms. The study recruited 100 subjects in total, 50 in both the clinical and control group. The clinical group included the Internet users who asked for professional help due to the symptoms of excessive Internet use, and also met the criteria of Internet behavior disorder. The typical symptoms were recorded with the adapted scale of psycho-physical symptoms. The Internet use disorder is comprised of four, to a certain extent separated, symptom dimensions: obsessive-compulsiveness, depression, hostility, anxiety and emotional sensitivity, were established symptom dimensions of Internet addiction correspond with theoretically hypothesized symptoms/disorders which bring about the disorder itself. The important finding of the study is that the Internet addiction scale has proved to be highly discriminating (odds ratio -1,557) in predicting Internet use disorders. The Internet addiction scale is in high correlation (rb=0,708, p<,001) with the mentioned behaviour disorder which provides empirical bases to the idea that the above mentioned form of behaviour may be classified under behavior addictions. Key words: addictions, diagnostic criteria, Internet addiction disorder

59