SEKUNDARNO PREIAVANJE OTPADNIH VODA

Sekundarno ( bioloko ) preiavanje otpadnih voda primenjuje se posle predhodnog mehanikog preiavanja ili kao manje ili vie nezavisan postupak [11]. rimarnim pre!i!avanjem" odnosno talo#enjem" uklanja se iz otpadnih voda vei deo talo#nih materijala" to kod komunalnih otpadnih voda !ini oko $%& suspendovanih materija[1'] .(adatak biolokog preiavanja je da se u to veoj meri uklone bioloki razgradljive organske materije[11] "a u odre)enim sluajevima !ilj mo#e biti i uklanjanje *os*ora i azota [1']. +ehanizam uklanjanja rastvorenih organskih materija iz vode sastoji se u njihovom prevo)enju u vrste suspendovane materije (mikroorganizmi) koje se zatim odvajaju od vode *izikim metodama talo#enjem" zajedno sa zaostalim suspendovanim materijama iz sirove otpadne vode [1']. ,azgradnja organskih materija vre razliite vrste mikroorganizama. -iolokim preiavanjem koloidne i rastvorene organske materije prevode se u oblik manje ili vie stabilizovanog mulja" koji se pre isputanja otpadne vode u prirodnu sredinu mora iz vode odstraniti talo#enjem [11] . -ioloki preiena otpadna voda (e*luent) obino ima kvalitet" koji se mo#e isputati u vodoprijemnik (re!ipijent)" bez tetnih posledi!a. . biolokom pre!i!avanju uklanjaju se iz vode mikroorganizmi *ekalnog porekla u veem obimu nego kod *iziko/hemijskog" ali bioloki prei!ena voda ipak nije bakterioloki besprekorna [1']. 0od *iziko/hemijskog pre!i!avanja e*ekat uklanjanja suspendovanih materija je vei" i omoguuje praktino potpuno uklanjanje tih materija kao i veeg ili manjeg dela koloidnih materijala" u zavisnosti od primenjene doze koagulanta i *lokulanta. 1avedenim postup!ima se" medutim" ne uklanjaju iz vode rastvorene materije izuzev mo#da *os*ora" koji prilikom *izi!ko/ hemijske obrade" nakon dodatka trovalentnih jonova koagulanta izdvaja se u vrstom obliku. 2ilj biolokog pre!i!avanja je uklanjanje rastvorenih materija iz vode" i to3 organskih materija i amonijaka [1']. rema kvalitetu opera!ija" kao i mogunostima regula!ije i upravljanja tokovima u pro!esu bioloki postup!i se mogu podeliti na3

polutehniki postup!i tehniki postup!i [4] . -ioloko preiavanje domaih upotrebljenih voda i gradskih otpadnih voda koje sadr#e i kini!u" i industrijskke otpadne vode koje ne sadr#e otrovne ili ometajue sastojke" odigrava se u aerobnm uslovima uz potronju kiseonika rastvorenog u void. ostoji i anaerobno bioloko

preiavanje" ali se ono primenjuje usluaju znatnog optereenja otpadne vode bioloki razgradljivim organskim materijama [11] . (a aerobno bioloko preiavanje potrebno je dovo)enje dovoljne koliine kiseonika" kako bi se otpadna voda odr#ala u aerobnim uslovima. 5a bi se dovodila potrebna koliina kiseonika potrebno je ostvariti veliku kontaktnu povrinu voda 6 vazduh . 0od nekih polutehnikih postupaka koriste se velike povrine plitkih bazena" odnosno velike povrine zemljita" ime je obezbe)eno unoenje kiseonika. 0od bazena sa aktivnim muljem kiseonik se unosi uduvavanjem vazduha u otpadnu vodu ili inteziviranim meanjem pomou mehanikih aerator ime se poveava veliina kontaktne povrine i omoguava dobar unos kiseonika u vodu. 0od biolokih *iltera velika kontaktna povrina je obezbe)ena povrinom zrna ispune preko koje se otpadna voda sliva" a obnavljanje vazduha se vri prirodnim putem ili uduvavanjem [11] . -iolokim postup!ima uklanjaju se organske materije iz otpadne vode. . tim pro!esima uestvuju heterotro*ni organizmi ( organizmi koji ne mogu sami da vre sintezu sastojaka ) koji organske materije uzimaju iz otpadne vode i koriste kao hranu i ugra)uju je u biomasu / asimila!ija. 7nergija koja je za to potrebna organizmi dobijaju oksida!ijom drugog dela hrane" koja se vraa u rastvor u obliku mineral 6 oksida!ija ( mineraliza!ija ). 8ehniki uslovi u objektima treba das u tako podeeni da se veliki deo organske materije ( hrane ) preobrati u biomasu" koja se kao takva mo#e izdvojiti iz sistema. (avisno od vrste postupka preiavanja mineraliza!ija mo#e biti slabija ili jaa. (natna mineraliza!ija odgovara polutehnikim postup!ima" gde #ivotna zajedni!a sadr#i i znatan broj autrotro*nih organizama" organizama koji se hrane mineralnim jedinjenjima azota" ugljenika i dr. " i zatim ih sintezom pretvaraju u organske materije [11]. 0od visoko razvijenih tehnikih postupaka treba te#iti da se postigne maksimum asimila!ije " a ne maksimum oksida!ije. 8ako u pro!esu sa aktivnim muljem nastaju pahulji!e mulja" odnosno skrama na ispuni bio*iltra" koje sadr#e heterotro*ne organizme i organsku materiju razgra)enu u manjem ili veem stepenu. 0od slabo optereenih potrojenja razgradnja organskih materija mo#e ii do delimine oksida!ije. 9vaj delimino razgra)eni organski material mora se iz vode odstraniti talo#enjem" jer je podlo#an razgradnji i predtavljao bi optereenje za vodu u prirodnom odvodniku. 9rganizmi mogu da koriste samo one materije koje imaju karakter hranljive materije. . tom pogledu otpadne vode" kako komunalne tako i industrijske predstavljaju izuzrtno de*ektne rastvore" iz razli!itih razloga 3 sadr#aj hranljivih sastojaka je relativno mali" sastav je promenljiv vremenom"

za heterotro*ne bakterije idealan odnos ugljenika" azotai *os*ora u razgradljivim jedinjenjim bio bi 231:1431 i 23 :'%31 . od ovim uslovima koliina ugljeninih jedinjenja bila bi dovoljna da se pri oksida!iji dobije dovoljna energija" tako da se preostali deo ugljeninih jedinjenja" zajedno sa azotom i *os*orom" potpuno prerade u bio masu organizama. . praksi ovaj uslov obino nije ispunjen" jer u komunalnoj otpadnoj vodi nedostaje ugljenik" a kod industrijskih otpadnih voda esto nedostaju azot i *os*or. (bog toga pri biolokom preiavanju komunalnih otpadnih voda nije mogue potpuno uklanjanje azota i *os*ora" dok kod industrijskih otpadnih voda nedostaje mogunost sinteze belanevina tako da se ugljenina jedinjenja samo delimino asimiliju" dok se drugi de delimino metabolizuje i odlazi u prirodni odvodnik u obliku proizvoda *ermenta!ije. (ato je potrebno u svim sluajevima ispitati koliinu sastojaka u otpadnoj vodi" da bi se eventualno nedostajui sastoj!i dodali. Smanjenje sadr#aja azotnih jedinjenja" pre svega nitrata" u prei!enoj otpadnoj vodi posti)e se prethodnim talo#enjem" odstranjivanjem amonijaka iz vode " i kombinovanim pro!esom nitriti*ika!ije i denitriti*ika!ije. ;edinjenja *os*ora se uklanjaju delimino mehanikim preiavanjem" a jednim delom u biolokom preiavanju. (a e*ikasno bioloko preiavanje otpadne vode potrbno je da se podese i odr#avaju povoljni uslovi u otpadnoj vodi. 8o su p< vrednost" temperature" sadr#aj bitnih hranljivih elemenata i elemenatakoji su potrbni u tragovima" podesna kon!etra!ija kiseonika" ili njegovo odsustvo" odgovarajui hidrodinamiki uslovi ( odr#avanje aktivnog mulja u suspenziji ili obrataja pogodne debljine na ispuni ispuni biolokog *iltra ). (a rast mikroorganizama tako)e je potrebno da ostanu u sistemu dovoljno dugo vreme" radi razmno#avanja. 9vaj period zavisi od brzine njihovog rasta" koja odgovara brzini kojom oni metabolizuju" odnosno koriste otpadne materije iz otpadne vode. olutehniki postup!i

olutehniki postup!i se karakteriu ogranienim upravljanjem tokovima" kao i stepenom regula!ije postupka. 5elimino se mo#e regulisati tok linije vode" mahom preko regula!ije evakua!ije tretirane vode" dok se tok linije mulja ni na jedan nain ne mo#e regulisati.

. polutehnike postupke spadaju3 postup!i u ribnja!ima lagune za otpadnu vodu korienje otpadnih voda u poljoprivredi

*iltri u zemlji

1a na tok pro!esa kod polutehnikih postupaka u ribnja!ima i u lagunama deluje vremenski *aktor" posebno tokom du#ih jakih zima i vrelih leta" usled neodgovarajue spoljne temperature" a sa aspekta optimalnih uslova za metabolizam mikroorganizama. ri tome mo#e dolaziti do veeg usporavanja ili prekomernog intenziviranja dinamike biohemijskih pro!esa usled promena biohemijske kinetike sa promenom temperature. 8ako)e" usled promena temperature dolazi i do promene rastvorljivosti kiseonika u vodi" pri emu mo#e dolaziti do promena u samoj sutini biolokih pro!esa (aerobni" *akultativni" anaerobni pro!esi u zonama po vertikalnom preseku sloja vode u lagunama). Stoga je permanentno praenje dinamike rastvaranja kiseonika u aerisanim lagunama od vitalnog znaaja za vo)enje postupka pod optimalnim uslovima u lagunama" ime se izbegavaju sva mogua odstupanja" kako u tehnologiji obrade" tako i" pre svega" u tipu obrade ( aerobna obrada" *akultativna obrada" anaerobna obrada)" poto su potrebni parametri" kao i e*ekti preiavanja" za razliite tipove obrade kod navedenih laguna drastino razliiti. olutehniki postupak u poljopriveredi nije potreban !ele godine" ve samo u pojedinim *azama vegeta!ije biljnih kultura" to je jako teko regulisati jer se vegetativni nivoi potronje vode i mulja u poljoprivredi ne poklapaju sa sezonskim optereenjima komunalnih otpadnih voda koje se tretiraju. olutehni=ki postup!i u savremenoj praksi predstavljaju kombina!iju kontinuiranog mehani=kog pro!esa (dovod otpadne vode i mehani=ki tretman) i biolo>ke obrade otpadne vode i otpadnog mulja u aerisanim lagunama (tehni=ki postup!i)" sa retenzionim pro!esima separa!ije mulja u sistemu muljnih laguna u dugom vremenskom periodu (netehni=0i" odnosno prirodni postup!i). olutehni=ki postup!i se" kako u detaljima" tako i u !elini" mogu tretirati i kao prirodni pro!esi" stati=ki pro!esi"otvoreni pro!esi" odnosno periodi=ni pro!esi.