PROCJENA PREDUZEA

SEMINARSKI RAD

Travnik, Januar, 2014.god.

PROCJENA PREDUZEA

SEMINARSKI RAD

STUDENT: PROFESOR: ASISTENT: PREDMET:

SADRAJ

1.UVOD ..................................................................................................................................... 2 1.1.Problem, predmet i objekti istraivanja................................................................................ 2 1.2.Radna hipoteza i pomone hipoteze ..................................................................................... 2 1.3.Svrha i ciljevi istraivanja .................................................................................................... 3 1.4.Znanstvene metode ............................................................................................................... 3 1.5.Struktura rada ....................................................................................................................... 3 1.6.Ocjena dosadanjih istraivanja ........................................................................................... 4 2.FINANSIJSKI POLOAJ ....................................................................................................... 5 2.1.Ocjena finansijskog poloaja ............................................................................................... 5 2.2.Analiza pokazatelja uspjenosti poslovanja preduzea ........................................................ 6 3.DOBIT KAO MJERILO USPJENOSTI POSLOVANJA .................................................. 10 4.ANALIZA FINANSIJSKOG POLOAJA NA PRIMJERU PREDUZEA GAMA ...... 12 4.1.Analiza strukture sredstava ................................................................................................ 12 4.2.Analiza izvora sredstava ..................................................................................................... 12 4.3.Analiza strukture kapitala................................................................................................... 14 4.4.Analiza dugorone finansijske ravnotee ........................................................................... 16 4.5.Analiza kratkorone finansijske ravnotee ........................................................................ 17 4.6.Analiza uspjenosti poslovanja .......................................................................................... 21 5.ZAKLJUAK ....................................................................................................................... 25 LITERATURA ......................................................................................................................... 27

1. UVOD
Finansijski poloaj preduzea izraava se obimom i strukturom sredstava i kapitala, kao i njihovim meuodnosima - koji se iskazuju u bilansu stanja preduzea. Finansijska politika, koju vodi finansijski menadment preduzea, kreira strategiju i taktiku finansijskog upravljanja na bazi naela i pravila finansiranja, kako bi se sa poslovno finansijskog aspekta obezbijedili: stalnost, rast i razvoj drutva i maksimalno iskoristili pozitivni konjukturni trendovi na finansijskom tritu. Opstanak, rast i razvoj drutva, a samim tim i mogunost finansiranja drutva, odreeni su prije svega finansijskim ugledom koje ono uiva, kao i njegovim finansijskim poloajem. Finansijski ugled preduzea i njegov finansijski poloaj su meusobno uslovljeni i tijesno povezani. Bez dobrog finansijskog poloaja, svakako da nema dobrog finansijskog ugleda preduzea. Od finansijskog ugleda, ili ire reeno njegovog boniteta, zavisie mogunost akcionarskog drutva da pribavi izvore finansiranja za svoju tekuu i razvojnu aktivnost. Ovim radom prikazat e se analiza strukture sredstava, analiza izvora sredstava, analiza stalnih sredstava, analiza obrtnih sredstava, analiza strukture kapitala, analiza dugorone finansijske ravnotee, analiza kratkorone finansijske ravnotee i analiza uspjenosti poslovanja preduzea GAMA.

1.1.Problem, predmet i objekti istraivanja Ovim radom prikazat e se osnovna polazita ocjene finansijskog poloaja i najznaajniji pokazatelji poslovanja preduzea na primjeru preduzea. Ocjena je usmjerena ka tome da se pojasne kljuni elementi pokazatelja , te osnova onoga to se iz njih crpi te kvalitet i kvantitet poslovanja.

1.2.Radna hipoteza i pomone hipoteze Iz sloenosti problema i predmeta istraivanja postavljena je sljedea radna hipoteza: Analiza finansijske ravnotee je najvanija karika u analizi finansijskog poloaja preduzea.

Pomona hipoteza: Finansijsko izvjetavanje osigurava raunovodstvene informacije o financijskom poloaju i rezultatima poslovanja radi donoenja odluka.

1.3.Svrha i ciljevi istraivanja Cilj ove analize je da se analizom i ocjenom finansijkog poloaja predzea. utvrdi stanje njegovog poslovanja. Vano je utvrditi sve kljune elemente koji su vani za finansijskog menadera kojima se donose odluke o poslovnom stanju preduzea. Strunim analiziranjem moemo ocjeniti i ustvrditi da li smo uspjeno poslovali ili ne, i ako smo pravili greke da ih utvrdimo i u novom periodu otklonimo.

1.4.Znanstvene metode Kod istraivanja vezanog za temu: Finansijski poloaj, uspjenost poslovanja i dobit kao mjerilo uspjenosti poslovanja, koristit e se preteno induktivna i deduktivna metoda. Dakle istraivanje e se bazirati na objanjavanju utvrenih i otkrivenihspoznaja i novih zakonitosti, za dokazivanje postavljenih veza za provjeru hipoteza, za predvianje buduih dogaaja i dosadasnjih zakljuak i na osnovu njih utvrditi konkretane probleme vezane za ovu temu.

1.5.Struktura rada U uvodu su navedeni problem, predmet,cilj istraivanja, i radna hipoteza. U drugom dijelu rada napisan je znaaj upravljanja finansijama kroz oocjenu finansijskog poslovanja preduzea. Treim dijelom rada daje se osvrt na dobit kao mjerilo uspjenosti poslovanja. etvrti dio rada daje praktian primjer iz prakse. U ovom dijelu prikazat e se ocjena finansijksog poloaja preduzea koristei osnovne pokazatelje analize. U posljednjem dijelu, Zakljuku, dana je sinteza rezultata istraivanja kojim je dokazana hipoteza.
3

1.6.Ocjena dosadanjih istraivanja Samo strunim analiziranjem moemo ocjeniti i utvrditi da li smo uspjeno uspjeno poslovali ili ne, i ako smo pravlii greke da ih utvrdimo i u novom ciklusu otklonimo. Odabrani pokazatelji omoguuju menadmentu pravovremeno uoavanje odstupanja od oekivanih vrijednosti, te na temelju rezultata poduzimanje inicijativa kojima je svrha umanjiti negativne ili uveati pozitivne efekte koji djeluju na poslovanje.

2. FINANSIJSKI POLOAJ
Finansijski poloaj preduzea primarno determinie njegove mogunosti finansiranja. esto se u teoriji i praksi umjesto termina finansijski poloaj koriste termini finansijska pozicija ili finansijska situacija preduzea. Finansijska situacija je ui pojam od finansijskog poloaja i njime se uglavnom oznaava novano stanje preduzea.1 Finansijski poloaj preduzea uslovljavaju brojni inioci koji meusobno mogu biti kontradiktorni, to dodatno oteava konano sagledavanje finansijskog poloaja preduzea. Ovaj problem se razrjeava vremenskim i prostornim uporeivanjem finansijskog poloaja preduzea. Vremensko uporeivanje omoguava sagledavanje dinamike, to jest kretanja ili razvoja finansijskog poloaja preduzea. Prostorno uporeivanje omoguava uporeivanje finansijskog poloaja preduzea u odnosu na finansijski poloaj konkurencije, to prua solidnu osnovu za zakljuivanje o izgledima preduzea za opstanak, rast i razvoj. Pri prostornom uporeivanju finansijskog poloaja preduzea treba voditi rauna o izboru reprezenta ili grupe preduzea sa kojima se vri uporeivanje, da bi se izbjegla opasnost pogrenog zakljuivanja.2 2.1.Ocjena finansijskog poloaja Ocjena finansijskog poloaja preduzea zasniva se na:3 Analizi pasive sa aspekta vlasnitva odnosno na analizi zaduenosti, Komparaciji odnosa izmeu pojedinih djelova aktive sa djelovima pasive sa aspekta vremenske imobilizacije sredstava i rokova raspoloivosti izvora. Stepen ravnotee odnosa izmeu segmenata aktive i segmenata pasive bilansa stanja izraz je stanja finansijske ravnotee preduzea. Finansijska ravnotea preduzea moe biti kratkorona i dugorona, Analizi odravanja realne vrijednosti sopstvenog kapitala u uslovima inflacije, Analizi reproduktivne sposobnosti.

1 2

http://studenti.rs/skripte/ekonomija/finansijski-polozaj-preduzeca-2/ 09.07.2013. ibidem 3 Sead Omerhodid, Analiza finansijskih izvjetaja, Harfo-graf d.o.o Tuzla, 2010. godine.,str.77.

2.2.Analiza pokazatelja uspjenosti preduzea Analiza srtuktura sastava sredstava bavi se analizom obima i strukture osnovnih i obrtnih sredstava. Zadatak ove analize je da na bazi karaktera djelatnosti kojom se preduzee bavi utvrdi odnos izmeu osnovnih i obrtnih sredstava i iskae svoj sud o normali tih odnosa. Analiza potom mora sagledati strukturu osnovnih i obrtnih sredstava u statici i dinamici i pruiti informacije o potrebnim a nedostajuim sredstvima.4 Analiza zaduenosti preduzea, odnosno analiza pasive sa aspekta vlasnitva nad kapitalom je takoe bitan element za utvrivanje finansijskog poloaja preduzea. Kapital (pasiva) preduzea posmatran sa vlasnikog aspekta dijeli se na sopstveni i pozajmljeni. Sopstveni kapital ini garantnu supstancu preduzea, daje sigurnost i zatitu povjeriocima od gubitka pozajmljenog kapitala i obezbjeuje sigurnost u naplati potraivanja. Sopstveni kapital je garant likvidnosti poslovanja.5 Pozajmljeni kapital predstavlja tue vlasnitvo i rokovi raspoloivosti ovih izvora nijesu trajni. Struktura kapitala (odnos izmeu sopstvenog i pozajmnjenog kapitala) posmatra s e preko pokazatelja samostalnosti, sigurnosti i zaduenosti.6 Struktura kapitala preduzea opredjeljivae sigurnost povjerilaca, rentabilnost preduzea, autonomiju dunika i uticati na rizik ostvarenja finansijskog rezultata. Sopstveni kapital prua sigurnost povjeriocima u smislu naplate njihovih potraivanja. Ako je zaduenost preduzea visoka, visok je i rizik povjerilaca, jer ako gubitak pree nivo sopstvenog kapitala, povjerioci ne mogu naplatiti svoja potraivanja iz likvidacione mase, jer je dunik (preduzee) izgubilo sva svoja sredstva i dio tuih sredstava u visini razlike izmeu gubitaka i sopstvenog kapitala. Preduzee ima vei izgled da ostvari pozitivan finansijski rezultat, odnosno manji je rizik od ostvarenja gubitka, ukoliko je struktura kapitala pomjerena vie ka sopstvenom kapitalu. To je zato to su kamate na pozajmljeni kapital po pravilu fiksni troak odnosno rashod, ija visina zavisi od visine pozajmljenog kapitala i visine kamatne stope. Manja zaduenost izaziva manje rashode po osnovu kamata na pozajmljeni kapital, to daje veu sigurnost u ostvarivanju pozitivnog finansijskog rezultata. Ako je kamatna stopa na pozajmljeni kapital vea od stope prinosa na ukupni kapital (raunate iz odnosa poslovnog dobitka i ukupnog kapitala), stopa prinosa na sopstveni kapital (odnos neto dobiti i sopstvenog kapitala) je nia

4 5

Grupa autora, Analiza i razumjevanje finansijskih izvjetaja, Tuzla, 2007.god. , str. 105. Ibidem, str.105 6 Ibidem, str.105.

od stope prinosa na ukupni kapital, i u tom sluaju iz pozajmljenih izvora se ostvaruje negativan finansijski rezultat. U takvoj situaciji rentabilnost preduzea je manja to je struktura pasive pomjerena vie u korist pozajmljenih izvora.7 Ukoliko je struktura pasive pomjerena vie ka pozajmljenim izvorima, onda je ugroena i autonomija preduzea u smislu nezavisnosti u voenju sopstvene poslovne politike. U filozofiji poslovanja svakog preduzea je da tei to veoj samostalnosti u smislu voenja sopstvene poslovne politike i ostvarivanja ciljeva poslovanja. Ukoliko je preduzee dosta zadueno, povjerioci u smislu zatite od rizika naplate svojih potraivanja, tee da utiu na voenje poslovne politike preduzea u pravcu koji e obezbijediti njihovu maksimalnu zatitu.8 Iako je manji stepen zaduenosti izraz vee finansijske sigurnosti i samostalnosti, vee uee sopstvenog kapitala u strikturi izvora finansiranja ne mora predstavljatu i najrentabilniji metod finansiranja. Shodno tome postavlja se i pitanje, koja struktura kapitala obezbjeuje optimalni sistem finansiranja poslovanja preduzea? Prema tradicionalnom shvatanju optimalna struktura kapitala je ako sopstveni kapital ini 50%, a pozajmljeni takoe 50% zbira pasive. Ova relacija 1:1 u odnosu sopstvenog i pozajmljenog kapitala, tj. Pravilo ravnanja rizika, obezbjeuje sigurnost naplate potraivanja odnosno isplate obaveza. Jednom rijeju obezbjeuje likvidnost preduzea. Takoe se smatra da ovakva struktura pasive obezbjeuje i visok stepen nezavisnosti dunika u voenju poslovne politike. Naravno, u realnom ivotu uvijek ima odstupanja, tako da se ovo pravilo uzima vie kao uslovno.9 Prema jednom drugom stanovitu, normalnim se smatra zaduenost koja nije vea od 33%, odnosno smatra se racionalnim da preduzee duguje samo 1/3 raspoloivih sredstava. Moderna finansijska teorija ne prihvata ovako kruta tradicionalna shvatanja. Praksa je pokazala da odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala odreuju: organski sastav sredstava, stopa inflacije, stopa rentabilnosti i stepen likvidnosti.10 Strukturni sastav sredstava je u stvari odnos izmeu osnovnih i obtnih sredstava. Kada su ulaganja u osnovna sredstva visoka, to zahtijeva pomjeranje strukture kapitala u korist sopstvenog i obrnuto. Pri visokom ulaganju u osnovna sredstva, visoka je i amortizacija (koja
7 8

Ibidem, str.106. Ibidem, str.106. 9 Ibidem, str.106. 10 Ibidem, str.106.

je fiksni troak), to poveava rizik ostvarenja poslovnog rezultata kao razlike izmeu mare pokria i rashoda perioda (bez kamata). Ako je pri tom visoko uee pozajmljenog kapitala, bie visoki i rashodi perioda po osnovu kamata ime se poveava rizik ostvarenja pozitivnog finansijskog rezultata. Otuda preduzee, pri visokom strukturnom sastavu sredstava moe smanjiti rizik ostvarenja pozitivnog finansijskog rezultata jedino veim ueem sopstvenog kapitala. Visok strukturni sastav sredstava po pravilu poveava i rizik naplate povjerilaca, jer je vie sredstava dugorono vezano.11 Visoka stopa inflacije takoe zahtijeva pomjeranje strukture pasive ka veem ueu sopstvenog kapitala. Ako je kamatna stopa na finansijskom tritu nia od stope inflacije, povjerioci nemaju interesa da pozajmljuju kapital, jer bi time ostvarili inflatorne gubitke. U takvim uslovima preduzee je upueno na finansiranje iz sopstvenih izvora u cilju odvijanja poslovanja preduzea. Ako je kamatna stopa vea od stope inflacije, preduzee je opet primorano na jaanje uea sopstvenog kapitala, jer jedino tako moe smanjiti rashode finansiranja i izbjei inflatorne gubitke.12 Visoka rentabilnost i permanentna likvidnost pruaju mogunost preduzeu da poveava uee pozajmljenog kapitala u strukturi pasive. U uslovima visoke rentabilnosti i permanentne likvidnosti ostvarena je autonomija dunika u kreiranju i voenju vlastite poslovne politike. U teoriji i praksi se namee pitanje, ta je dominantno u odreivanju strukture pasive? Da li je to organski sastav sredstava i stopa inflacije, ili je to visoka rentabilnost i permanentna likvidnost. Praksa je pokazala da strukturu pasive sa stanovita vlasnitva primarno opredjeljuje organski sastav sredstava i stopa inflacije, a sekundarno visina rentabilnosti i likvidnosti .13 Zadovoljavajua struktura pasive sa aspekta vlasnitva nije dovoljna za dugorono odravanje povoljnog finansijskog poloaja preduzea. Odranje realne vrijednosti sopstvenog kapitala u uslovima inflacije i obezbjeenje finansiranja reprodukcije iz sopstvenih izvora je uslov opstanka preduzea.

11 12

Ibidem, str.107. Ibidem, str.107. 13 Ibidem, str. 107.

Trei element utvrivanja finansijskog poloaja preduzea je analiza finansijske ravnotee, odnosno neravnotee. Finansijska ravnotea predstavlja odnos izmeu sredstava i izvora sredstava preduzea. Globalno posmatrano analiza finansijske ravnotee svodi se na dvije analize:14 analizu dugorone finansijske ravnotee; analizu kratkorone finansijske ravnotee;

Analiza kratkorone i dugorone finansijske ravnotee odnosi se na bilans stanja, koji mora biti prilagoen datoj analizi.To znai da na strani aktive moraju biti sredstva razgraniena po rokovima imobilizacije u dvije grupe -likvidna i kratkorono imobilisana sredstva i dugorono vezana sredstva, a na strani pasive izvori finansiranja, takoe razgranieni po rokovima raspoloivosti-kratkoroni izvori finansiranja i spostveni i dugoroni izvori finansiranja. Saglasno ovom zadatku neophodno je pozicije aktive grupisati po principu rastue ili opadajue likvidnosti, a pozicije pasive po principu opadajue ili rastue dospjelosti.15 Analizadugoronefinansijskeravnoteemoeseizvritiinaosnovuanalizeobrtnogfonda. naravno sinonimi.16 Neto obrtni fond je dio sopstvenog kapitala i dugoronih obaveza upotrijebljen za finansiranje obrtnih sredstava,odnosno,neto obrtna sredstva su dio obrtnih sredstava finansiranih sopstvenim kapitalom i dugoronom obavezama. Dugorona finansijska ravnotea moe se utvrditi stanjem obrtnog fonda i njegovim odnosom prema zalihama koje imaju tretman stalno vezanih sredstava. Ocjena kratkorone finansijske ravnotee vri se uporeivanjem obrtnih sredstava bez stalnih zaliha na strani aktive i kratkoronih izvora na strani pasive bilansa stanja. Za ocjenu kratkorone finansijske ravnotee potrebno je bilansne pozicije u aktivi grupisati po principu opadajue likvidnosti, a pozicije u pasivi po principu rastue dospjelosti. U

literaturi se sreu termini neto obrtni fond,neto obrtna sredstva,stalni obrtni fond.Sve su to

14 15

Ibidem, str.108. Ibidem, str.108. 16 Ibidem, str.108.

Kratkorona finansijska ravnotea postoji ako je odnos likvidnih sredstava i kratkoronih obaveza s jedne strane i kratkoronih izvora s druge strane 1 : 1.17

Privredna praksa je pokazala da kontrola kratkorone finansijske ravnotee predstavlja kontrolu likvidnosti, a kontrola dugorone finansijske ravnotee kontrolu uslova za odravanje likvidnosti. Kratkorona i dugorona finansijska ravnotea su meusobno uslovljene i postojanje jedne znai postojanje druge ravnotee. Pomjeranje dugorone finansijske ravnotee ka izvorima izaziva pomjeranje kratkorone finansijske ravnotee ka sredstvima i obrnuto. Pomjeranje dugorone finansijske ravnotee ka sredstvima izaziva pomjeranje kratkorone finansijske ravnotee ka izvorima.18

3. DOBIT KAO MJERILO USPJENOSTI POSLOVAJNA

Razlika izmeu svih prihoda i svih rashoda u obraunsokm razdoblju je dobit uz uvjet da su prihodi vei od rashoda. Dobit je poslovno-ekonomski pojam,a pokazuje koliko je sredstava ostalo poduzee nakon pokrivanja svih rashoda.19 Znaaj dobiti za poduzee je izuzetno velik jer je on:20 1. Osnovni cilj poslovanja poduzea, 2. Svrha postojanja poduzea, 3. Motiv svih aktivnosti u poduzeu,i 4. Pokreta razvoja i rasta poduzea. Da bi trgovinsko preduzee ostvarilo dobit iz poslovanja,naroito promatrano u duem roku,neophodno je uspjeno zadovoljiti potrebe kupca to je preduvjet za realizaciju prometa iz kojeg se ostvarije ukupan prihod i dobit.

17 18

Ibidem, str,109. Ibidem, str.109. 19 Nikola Grabovac, Ekonomika trgovinskih preduzeda -Upravljanje trgovinskim preduzedima, tamparija Fojnica d.o.o. Fojnica, 2002. godine.,str.215. 20 Ibidem, str.216.

10

Ostvarivanje dobiti utjee na realizaciju ostalih ciljeva poslovanja i obratno,uspjeno ostvarivanje ostalih ciljeva poslovanja povratnog djeluje na ostvarivanje dobiti. Na taj nain se zatvara poslovni krug gdje uzrok uzjee na posljedice,a potom posljedice utiu na uzrok:21 - iz dobiti vrimo investicijska ulaganja,ime ostvarujemo cilj rasta i razvoja poduzea,da bi nakon zavrne investicije ona poela stvarati novu dobiti,ili iz dobiti zadovoljavamo vlasnike uloenog kapitala u preduzee(kroz

dividende,kamate,pripisivanje dobiti uloenom kapitalu i sl.) to stimulira nove ulagae da ulae dio svog kapitala u preduzee,koji e kroz novi prometni ciklus dati novu dobit. Mnogi teoretici pokuavaju osporiti ili umanjiti znaaj dobiti u poslovanju poduzea,uvodei druge ciljeve poslovanja kao presudne,ipak,dobit ostaje sredinji motiv poslovanja preduzea,pri emu je krajnji cilj-ostvarivanje dobiti. Zadovoljenje potreba kupca vrimo sa eljom poveanja prometa,da kupac obnovi kupovinu,da privuemo nove kupce,odnosno da poveamo trno sudjelovanje. A zato? Da li samo da zadovoljimo kupca? Ne,cilj nam je da preko zadovoljenog kupca poveamo promet,odnosno poveamo dobit. Ipak,sve se svodi,anaroito u duem roku,na dobit poslovanja. Dobit = Ukupan pridoh Ukupan rashod 22 U sutini,na dobit utiu sva zbivanja,dogaaji i poslovne aktivnosti u preduzeu bilo da se oni odnose na sticanje prihoda ili na rashode i trokove koji su vezani uz nastajanje prihoda,odnoso poslovanje preduzea.

21 22

Ibidem, str.217. Ibidem, str.217.

11

4. OCJENA

FINANSIJKOG

POLOAJA

NA

PRIMJERU

PREDUZEA GAMA

4.1.Analiza strukture sredstava U narednoj tabeli emo predstaviti iznos, strukturu i dinamiku stalnih i obrtnih sredstava.

2012. Godina Poslovna sredstva 1 Stalna Obrtna Ukupno Iznos 2 1 508 190,00 2 630 084,00 5 138 274,00 Struktura 3 29,4 % 70,6 % 100 % Iznos

2011. godina Struktura 5 32,8 % 67,2 % 100 %

Dinamika (2:4)*100 6 98 115 110

4 1 536 781,00 3 150 709,00 4 687 490,00

Obraun za 2012, godinu: Uee stalnih sredstava u ukupnim sredstvima=1 508 190,00 / 5 138 274,00 *100 = 29.4 % Uee obrtnih sredstava u ukupnim sredstvima=2 630 084,00 / 5 138 274,00 *100= 70,6 % Obraun za 2011, godinu: Uee stalnih sredstava u ukupnim sredstvima=1 536 781,00 / 4 687 490,00 * 100= 32,8 % Uee obrtnih sredstava u ukupnim sredstvima=3 150 709,00 / 4 768 490,00 *100= 67,2 % U sluaju kada visoko uee stalnih sredstava u poslovnim sredstvima prati visoko uee vlastitog kapitala u strukturi pasive, povoljan je finansijski poloaj. Da bismo to ocjenili potrebno je da anliziramo strukturu pasive.

4.2.Analiza izvora sredstava

U tabeli je prikazana analiza strukture izvora poslovnih sredstava sredstava 2012. Godina Izvori poslovnih sredstava 1 Iznos 2 Struktura 3 Iznos 4 2011. godina Struktura 5 6
12

Dinamika (2:4)*100

Vlastita Tua Ukupno

2 147 523,00 2 990 751,00 5 138 274,00

41,8 % 2 027 705,00 58,2 % 2 659 785,00 100 % 4 687 490,00

43,3 % 56,7 % 100 %

106 112 110

Obraun za 2012. godinu: Uee vlastitog kapitala u ukupnom kapitalu= 2 147 523,00 / 5 138 274,00 * 100= 41,8 % Uee tueg kapitala u ukupnom kapitalu= 2 990 751,00 / 5 138 274,00 *100=58,2 % Obraun za 2011. godinu: Uee vlastitog kapitala u ukupnom kapitalu= 2 027 705,00 / 4 687 490,00 * 100= 43,3 % Uee tueg kapitala u ukupnom kapitalu= 2 659 785,00 / 4 687 490,00 *100=56,7 %

Kada smo analizirali i strukturu pasive moemo ocijeniti finansijski poloaj. Polazei od prethodnog stajalita moemo zakljuiti da je finansijski poloajpovoljan. U bilansu stanja preduzeaGAMA u strukturi pasive od obaveza nalaze se i kratkorone i dugorone obaveza te iz tog razloga ona plaa kamate na pozajmljena sredstva. Takoer iz prethodne analize se moe vidjeti dinamika stalnih i obrtnih sredstava i vlastitog i tueg kapitala. Zakljuujemo sljedee: Indeks dinamike ukupnih sredstava iznosi 115, to nam govori da je u 2012. godini dolo je do poveanja ukupnih sredstava preduzea u odnosu na 2011. godinu. Takoer indeks dinamike osnovnih sredstava iznosi 98 to nam pokazuje da je dolo do smanjenja osnovnih sredstava u 2012. godini u odnosu na 2011. godinu. Indeks dinamike obrtnih sredstava iznosi 115, dolo je do poveanja obrtnih sredstava u 2012 godini u odnosu na 2011. godinu. Indeks dinamike izvora sredstava iznosi 110 to nam pokazuje da je dolo do kapitala iznosi 106 to pokazuje da je dolo do poveanja vlastitog kapitala u 2012 odnosu na 2011 godinu. Indeks dinamike tueg kapitala iznosi 112 koji pokazuje

poveanjaizvora sredstava u 2012. godini u odnosu na 2011. godinu. Indeks dinamike vlastitog godini u

poveanje tueg kapitala. Iz ovoga vidimo da je dolo do poveanja vlastitog kapitala i poveanja tueg kapitala, a i u krajnoj instanci je dolo do poveanja izvora sredstava jer je vee poveanje tueg kapitala od poveanja vlastitog kapitala.

13

4.3.Analiza strukture kapitala Ranije smo obavili analizu strukture kapitala prema porijeklu. Sada emo strukturu kapitala posmatrati preko pokazatelja: Sigurnosti, Samostalnosti i Zaduenosti Vlastiti kapital Stepen sigurnosti = ------------------------- x 100 Ukupni izvori

Sigurnost je vea ukoliko je uee vlastitih izvora u ukupnim izvorima vee i obrnuto. Kvalitet finansijske sigurnosti uslovljen je finansijskom samostalnou, zaduenou, likvidnou i rentabilnou preduzea. 2 147 523,00 Stepen sigurnosti u 2012. godini = ------------------- x 100 = 41,80 % 5 138 274,00 2 027 705,00 Stepen sigurnosti u 2011. godini = ------------------- x 100 = 43,25 % 4 687 490,00

Kod d.o.o. Trgo Ten stepen sigurnosti u 2011. godini je 43,25%, dok je 2012. godini 41,80 %.Vidimo da je u 2012. godini dolo do smanjenja sigurnosti. Idealan odnos je 50% kapitala i 50 % pozajmljeni kapital. Meutim, neki ekonomski analitiari smatraju i vlastiti da je

30% vlastitog kapitala dovoljno. Shodno tome smatramo da GAMA ima povoljan stepen sigurnosti. Stepen samostalnosti = sopstveni izvori / tui izvori x 100 Stepen samostalnosti je vei i povoljniji za preduzee kada je iznos vlastitih sredstava vei u odnosu na pozajmljena sredstva. 2 147 523,00 Stepen samostalnosti u 2012.godini = ----------------- x 100 = 71,80 % 2 990 751,00
14

2 027 705,00 Stepen samostalnosti u 2011.godini = ----------------- x 100 = 76,23% 2 990 751,00

Stepen zaduenosti = tui izvori / ukupni izvori x 100 Pokazatelj zaduenosti pokazuje do koje mjere poduzee koristi zaduivanje kao oblik financiranja, odnosno koji je postotak imovine nabavljen zaduivanjem. to je vei odnos duga i imovine, vei je financijski rizik, a to je manji, nii je financijski rizik. U pravilu bi vrijednost koeficijenta zaduenosti trebala biti 0,5 ili manja. Najvei stepen zaduenosti pojavljuje se kod novo formiranih firmi. Sa ovim pokazateljem je komplementaran tzv.stepen pokria, koji se dobija iz odnosa ukupne aktive i pozajmljenih izvora. 2 990 751,00 Stepen zaduenosti u 2012 godini = ----------------- x 100 = 58,20 % 5 138 274,00 2 659 785,00 Stepen zaduenosti u 2011.godini = ---------------- x 100 = 56,74 % 4 687 490,00 Vidimo da se stepen zaduenosti poveao u 2012.godini i iznosi 58,20 %. Kada uporedimo stepen samostalnosti i zaduenosti vidimo da s poveanjem samostalnosti dolazi do smanjenja zaduenosti, to znai da su ova dva pokazatelja inverzni. Aktiva Stepen pokria = ------------------------ x 100 Pozajmljeni izvori Pri istoj aktivi stepen pokria je vei ako je iznos pozajmljenih sredstava manji i obrnuto.

5 138 274,00 Stepen pokria u 2012. godini = ----------------- x 100 = 171,80 % 2 990 751,00 4 687 490,00 Stepen pokria u 2011. godini = ----------------- x 100 = 176,23 % 2 659 785,00

15

Stepen pokria u 2012. godini se smanjio jer je dolo do poveanja i aktive i pozajmljenog kapitala, ali poveanje pozajmljenog kapitala je vee od poveanja aktive.

4.4.Analiza dugorone finansijske ravnotee

Dugorona finansijska ravnotea je obezbijeena ukoliko je stepen pokria jednak ili vei od 1. Ukoliko je taj stepen manji od jedan nema ravnotee, likvidnost je ugroena. Nedostatak dugoronih izvora pokriva se kratkoronim. U narednoj tabeli emo uraditi analizu dugorone finansijske ravnotee preduzea GAMA. 2012. godina Iznos I 1 2 II 3 4 III Dugor. izvori (1+2) Vlastiti kapital Dugor. obaveze Dugor. sred. Osnovna sredstva Zalihe 2 147 523,00 2 147 523,00 0,00 3 771 524,00 1 508 190,00 2 263 334,00 Struktura Iznos 2011. godina Struktura 100% 100% 0 100% 44,65% 55,35%

100% 2 027 705,00 100% 2 027 705,00 0 0,00

100% 3 441 411,00 39,98% 1 536 781,00 60,02% 1 904 620,00

Stepen pokria dugoronih sredstava dugoronim izvorima ( I:II*100)

Stepen pokria

dugoronih sredstava dugoronim izvorima u 2011.

godini iznosi

58,92 %, a u 2012. godini 56,94% Zakljuujemo da je stepen pokria stalnih sredstava dugoronim izvorima manji od 1 to znai da GAMA nema dugoronu finansijsku ravnoteu, likvidnost je ugroena. Nedostatak dugoronih izvora pokriva se kratkoronim izvorima.

16

4.5.Analiza kratkorone finansijske ravnotee Kratkorona finansijska ravnotea izraava se kroz likvidnost. Likvidnost znai sposobnost preduzea da u roku isplati dospjele obaveze. Pokazatelji utemeljeni na odnosu izmeu tekue aktive i tekue pasive a) Tekua likvidnost Tekua aktiva Tekua likvidnost = ------------------Tekua pasiva 3 630 084,00 Tekua likvidnost za 2012. godinu = ----------------- = 1,21 2 990 751,00 3 150 709,00 Tekua likvidnost za 2011. godinu = ----------------- = 1,18 2 659 785,00 U 2012. god.,za plaanje svakih 1 KM kratkoronih obaveza ,preduzee je imalo 1,21 KM tekuih sredstava, 2011. godine za ovu namjenu imalo je 1,18 KM tekuih sredstava.Ovaj pokazatelj je povean u odnosu na prolu godinu. Kod preduzea GAMA likvidnost u 2011. i 2012. godini je vea od 1, to znai da je

preduzee likvidno. Meutim, najbolje je kada se ovaj odnos kree izmeu 1,8 2. b) Radno raspoloiva likvidnost Radno raspoloivi kapital = tekua aktiva tekua pasiva Radno raspoloivi kapital za 2012. godinu = 3 630 084,00 2 990 751,00 = 639 333,00 Radno raspoloivi kapital za 2011. godinu = 3 150 709,00 2 659 785,00 = 490 924,00

Kod preduzea GAMA radno raspoloivi kapital je pozitivan u 2011. i 2012. godini, to je povoljno za preduzee. c) Ubrzana likvidnost

17

Tekua aktiva Zalihe Koeficijent ubrzane likvidnosti = ------------------------------------Tekue obaveze 3 630 084-2 263 334 Koeficijent ubrzane likvidnosti za 2012. = ------------------------------ = 0,45 2 990 751 3 150 709-1 904 630 Koeficijent ubrzane likvidnosti za 2011. = -------------------------- = 0,46 2 659 785

Ovaj omjer predstavlja rigorozniji pokazatelj likvidnosti, jer ne obuhvata zalihe koje se po svojoj knji govodstvenoj vrijednosti ne mogu lako pretvoriti u likvidna sredstva.Kod preduzea GAMA ovaj odnos je u 2011. godini 0,46 a u 2012. godini 0,45, pokazatelj je smanjen u odnosu na prolu godinu. S obzirom da se smatra da je povoljan odnos od 0.8 1, iz toga moemo zakljuiti da preduzee ima nepovoljan koeficijent ubrzane likvidnosti.

d) Trenutna likvidnost Novana sredstva Pokazatelj trenutne likvidnosti = ------------------------------Kratkorone obaveze 424 541,00 Trenutna likvidnost za 2012 godinu = ---------------- = 0,14 2 990 751

414 160,00 Trenutna likvidnost za 2011. godinu = --------------- = 0,15 2 659 785,00

Kod preduzea GAMA pokazatelj trenutne likvidnosti u 2011. godini iznosi 0,15 a u 2012. godini 0,14. Vidimo da je dolo do pada trenutne likvidnosti i to zbog smanjenja novanih sredstava. Poeljan koeficijent trenutne likvidnosti kree se u rasponu od 0,1 0,4. Ovo nam govori da GAMA nema povoljan keoficijent trenutne likvidnosti.

18

Solventnost Poslovna sredstva Solventnost = ----------------------Obaveze 5 138 274,00 Solventnost za 2012. godinu = ----------------- = 1,71 2 990 751 4 687 490,00 Solventnost za 2011. godinu = -------------------- = 1,76 2 659 785

Iz ovoga vidimo da je vrijednost poslovnih sredstava preduzea GAMA u 2011. i 2012. godini vea od obaveza, pa se zakljuuje da je preduzee solventno. Pokazatelji utemeljene na mogunosti pretvaranja aktive u novac a) Broj obrta zaliha Trokovi za prodate zalihe Koeficijent obrta zaliha (KOZ) = -----------------------------------Prosjeno stanje zaliha 1.117.5 3 0 1.117.530 KOZ za 2010. godinu = -------------------------- = ------------------ = 31,18 puta 28.862 + 42.826 35.844 -----------------------2 365 Obrtaj zaliha u danima = -------- = 11,70 dana 31,18 798.534 798.534 KOZ za 2011. godinu = --------------------------- = ---------------- = 27,88 puta 42.826 + 14.455 28.640,5 ----------------------2 365 Obrtaj zaliha u danima = ------- = 13,9 dana 27,88

19

Na osnovu prethodnog moemo zakljuiti da je kod preduzee GAMA u 2011. godini koeficijent obrta zaliha bio 31,18 puta, a u 2012. godini 27,88 puta. Ovaj pokazatelj nam govori koliko se puta prosjena vrijednost zaliha pretvori u potraivanja od kupaca u toku jedne poslovne godine. Za preduzee je bolje to se vie puta u toku godine obrnu zalihe. Vidimo da je kod ovog preduzea dolo do smanjenja obrta zaliha u 2012. godini. Obrtaj zaliha u danima kod preduzea GAMA u 2011. godini iznosi 11,70 dana a u 2012 . godini 13,09 dana. To je vrijeme koje je prosjeno protekne od nabavke materijala za proces proizvodnje do konane prodaje gotovih proizvoda kupcima. to je vei koeficijent obrta zaliha dovodi do toga da je obrtaj zaliha u danima manji. b) Prosjeno vrijeme naplate potraivanja od kupaca Neto prihod od prodaje Koeficijent obrta potraivanja (KOP)= -------------------------------------------------Prosjeno stanje potraivanja od kupaca 1.222.898 1.222.898 KOP za 2011. godinu = -------------------------- = --------------- = 21,61 puta 48.184 + 64.996 56.590 ----------------------2 365 Unovenje potraivanja u danima = ------- = 16,89 dana 21,61

801.142 801.142 KOP za 2012. godinu = -------------------------- = ------------------ = 8,94 puta 64.996 + 114.284 89.640 ----------------------2 365 Unovenje potraivanja u danima = ------- = 40,83 dana 8,94 Ovaj pokazatelj nam govori koliko se puta godinje prosjeno naplauju potraivanja od kupaca. to je vei koeficijent to je bolje za preduzee. Kod naeg preduzea ovaj koeficijent je u 2011. godini 21,61 put a u 2012. godini 8,94 puta. Ovaj koeficijent kod preduzea se smanjuje to je nepovoljno za preduzee.
20

Pokazatelj unovenja sredstava pokazuje nam koliko je prosjeno potrebno dana da se naplate potraivanja od kupaca. Vidimo da je preduzee GAMA u 2011. godini prosjeno svakih 16,89 dana naplaivalo potraivanja, a u 2012. godini prosjeno svakih 40,83 dana.

4.6.Analiza uspjenosti poslovanja

Produktivnost rada U ovom sluaju zbog heterogenosti proizvoda primjenit emo metodu obrauna: Q Cq P = -------------L

Cq trina cijena po jedinici proizvoda

1.222.898 Produktivnost rada za 2011. godinu = ------------------- = 61.144,90 KM 20 801.142 Produktivnost rada za 2012. godinu = -------------------- = 28.612,21KM 28

Iz prethodnog obrauna vidimo koliko svaki radnik prosjeno stvori prihoda

od

prodaje u toku jedne godine. Tako je u 2011. godini svaki radnik prosjeno stvarao 61.144,90 KM prihoda od prodaje, dok je u 2012. godini produktivnost smanjena na 28.612,21 KM jer je povean broj radnika. To znai da je procentualno manje poveanje prihoda od prodaje nego procentualno iskazano poveanje broja zaposlenih. Jo dva bitna faktora su uticala na produktivnost i totehnika opremljenost i randman stalnih sredstava. U 2012. na 2011. je godini je dolo do godinu. Meutim, smanjenja tehnike opremljenost u odnosu smanjenje produktivnosti se desilo iz na 2011. razloga to

godinu, dok je u 2012. godini dolo do smanjenja randmana stalnih sredstava u odnosu procenat smanjenja tehnike opremljenosti manji od procenta smanjenja randmana

stalnih sredstava, to je u krajnjoj instanci utjecalo na smanjenje produktivnosti rada.

21

Ekonominost Jedan od naina na koji moemo izraziti ekonominost je vrijednosno izraavanje ekonominosti.Vrijednosno izraavanje ekonominosti imamo kada se proizvedena koliina proizvoda izrazi svojom vrijednou (koliina x cijena), a utroeni elementi odgovarajuim nabavnim ili trinim cijenama kao trokovi. Tada je ekonominost odnos izmeu: Ostvareni prihod E = --------------------------Ostvareni rashod ili Ostvareni rashod E = --------------------------Ostvareni prihod

2 813 627,00 E za 2012. godinu = ----------------- = 1,044 2 693 819,00 3 041 632,00 E za 2011. godinu = ------------------ = 1,027 2 958 788

Ovaj obrazac kod preduzea GAMA nam govori koliki su prihodi po jedinici rashoda. Iz obrauna se vidi da su prihodi po jedinici rashoda u 2011. godini iznosili 1,027 KM, a u 2012. godini 1,044 KM. Moemo zakljuiti da je poslovanje preduzea ekonomino jer je odnos prihoda i rashoda vei od 1. Ako iskaemo obrnuto vidjet emo koliko je potrebno rashoda za jedinicu prihoda. 2 693 819,00 E za 2012 godinu = ----------------- = 0,95 KM 2 813 637,00

2 958 788,00 E za 2011. godinu = ----------------- = 0,97 KM 3 041 632.00

22

Vidimo da je za svaku jedinicu prihoda potrebno napraviti rashoda u 2011. godini 0,95 KM, kao i u 2012. godini 0,97 KM. Ovdje je povoljan odnos kada je manji od jedan, to znai da manje treba napraviti rashoda za jedinicu prihoda. 2 794 159,00 Stopa ekonominosti prodaje za 2012 god. = ----------------- = 1,03 KM 2 693 819,00 3 022 851,00 Stopa ekonominosti prodaje za 2011. God. = ----------------- = 1,02 KM 2 958 788,00

U 2012. God., za svaku 1KM rashoda preduzee ostvari 1,03 KM prihoda od prodaje. U istom periodu prosle god. Za svakih 1 KM rashoda ostvarilo je 1,02 KM prihoda od prodaje. Ovaj pokazatelj je povean u odnosu na prolu godinu za 1,5 %.

Rentabilnost (profitabilnost) Rentabilnost ukazuje koliko je kapitala uloeno unosno u neki posao. Osnovni izrazi za mjerenje rentabilnosti: neto finansijski rezultat ------------------------------------- x 100 visina sredstava preduzea neto finansijski rezultat ----------------------------------- x 100 ukupan prihod

pokazuju u prvoj formuli rentabilnost finansijskih sredstava (kapitala), a u drugoj formuli rentabilnost prometa, odnosno stopu neto finansijskog rezultata. 119 818,00 Rentabilnost za 2012. godinu = -------------------- x 100 = 2,33 % 5 138 274,00 82 844,00 Rentabilnost za 2011. godinu = ------------------- x 100 = 1,76 % 4 687 490,00

23

Iz odnosa neto finansijskog rezultata i ukupnih sredstava preduzea GAMA vidimo da ostvaruje visoku rentabilnost u poslovanju u 2012.godini tj. ostvaruje visok povrat kroz finansijski rezultat na ukupno angaovana sredstva. Odnos izmeu neto finansijskog rezultata i ukupnog prohoda: 119 818,00 Rentabilnost za 2012. godinu = -------------------- x 100 = 4,26 % 2 813 637,00 82 844,00 Rentabilnost za 2011. godinu = ------------------- x 100 = 2,72 % 3 041 623,00 U 2012 god. Za 1 KM ukupnog prihoda, preduzee ostvari 4,26 KM bruto dobiti. U istom periodu prole godine, za 1 KM ukupnog prihoda ostvarilo je 2,72 KM bruto dobiti. Ovaj pokazatelj je povean u odnosu na prolu godinu z 56,4 %.

24

5. ZAKLJUAK
Nakon to smo u ovom radu proli kroz kvali tativnu analizu finansijskog poloaja i uspjenosti poslovanja, teorijski i praktino, neophodno je donijeti zakljuak. Zakljuak emo bazirati na primjeru iz prakse, odnosno preduzea GAMA. Kod analize strukture sredstava i izvora sredstava smo v idjeli da preduzee GAMA ima nepovoljan finansijski poloaj i to zbog toga to ima visoko uee stalnih sredstava, a nisko uee vlastitog kapitala. Ovo preduzee bi u narednom periodu trebalo raditi na poveanju vlastitog kapitala ili na smanjenju stalnih sredstava kako bi dolo u stanje ravnotee. Moemo zakljuiti da preduzee GAMA primjenjuje agresivnu finansijsku politiku jer dio svojih stalnih sredstava finansira iz kratkoronih izvora. Kod analize obrtnih sredstava doli smo do zakljuka da preduzee posjeduje nizak nivo novanih sredstava, a visok nivo pravnih obrtnih sredstava. O vo nas dovodi do zakljuka nam kupci ekaju krajnji datum roka plaanja ili ak i ne plaaju u okviru datog roka. Meutim kako bismo rijeili ovaj problem predlaemo primjenu sljedeih metoda: 1. ee izdavanje rauna onim kupcima koji imaju razliite navike plaanja.

Neki plaaju na dan primitka rauna, dok drugi plaa ju na zadnji dan roka za plaanje.Neki kupci plaaju ak i nakon tog roka. Meutim, kada ee aljemo raune stvaramo mogunost i za eu uplatu istih. 2. skraivanje vremena za uplate koje ostaju kao nenaplana sredstva. O vim inom emo poveati koeficijent obrta potraivanja a time i skratiti vrijeme potrebno za naplatu potrivanja. Iz postojee aktive moemo izmiriti sve obaveze tako da je stepen pokria

zadovoljavajui. Stepen pokria dugoronih sredstava dugoronim izvorima je manji od normalnog, meutim to je cijena primjene agresivne politike finansiranja, koju smo na poetku objasnili.

25

to

se

tie

likvidnosti, GAMA a to je

je razlog

nelikvidno, niskog

jer nivoa

ima

problema

sa

trenutnom Rjeavanje

likvidnou,

novanih

sredstava.

tog problema smo objasnili kod naplate potraivanja od kupaca.

Takoer, potrebno je naglasiti da je GAMA solventna. Moramo naglasiti da GAMA ima visok nivo rentabilnosti tj. povrata na uloena sredstva. Na samom kraju zakljuujemo da GAMA treba poduzeti mjere kako bi dolo u dugoronu finansijsku ravnoteu. Radom su dokazane glavna i pomona hipoteza. Analiza finansijske ravnotee je najvanija karika u analizi finansijskog poloaja preduzea jer je ona direktno povezana sa naelom stabilnosti finansijske politike, a kroz postojanje ili ne postojanje finansijske ravnotee, cijeni se kvalitet finansijskog upravljanja, posebno u domenu usklaivanja rokova izmeu raspoloivosti izvora finansiranja i rokova vezivanja ili imobilizacije sredstava drutva. Kae se, da preduzea ima finansijsku ravnoteu, ako su njegova sredstva po obimu i rokovima vezivanja (neunovivosti) jednaka obimu i vremenu raspoloivosti izvora finansiranja. S obzirom da se kod analize finansijske ravnotee preduzea posmatra jednakost sredstava i izvora finansiranja, sasvim je jasno da je bilans stanja dokument ove analize. Dakle, da bi se napravila kvalitetna analiza finansijske ravnotee preduzea nije dovoljno imati samo poslednji bilans stanja, ve je u cilju sagledavanja dinamike ili razvoja ove pojave, potrebno obezbijediti vezane bilansne izvjetaje za najmanje tri protekla perioda. Na taj nain je mogue izvriti vremensko poreenje i ustanoviti da li je finansijski poloaj drutv a u tom periodu poboljan ili ne. Takoe je potrebno pribaviti i informacije o slinim drutvima koja reprezentuju datu privrednu granu, kako bi se napravilo prostorno poreenje.

26

LITERATURA
1. Grupa autora, Analiza i razumjevanje finansijskih izvjetaja, Tuzla, 2007.god. 2. Nikola Grabovac, Ekonomika trgovinskih preduzea-Upravljanje trgovinskim preduzeima, tamparija Fojnica d.o.o. Fojnica, 2002. God. 3. Sead Omerhodi, Analiza finansijskih izvjetaja, Harfo-graf d.o.o Tuzla, 2010. godine. 4. http://studenti.rs/skripte/ekonomija/finansijski-polozaj-preduzeca-2/

27