SADRAJ:

SADRAJ:...........................................................................................................................................1 UVOD...................................................................................................................................................2 1.Vrste odluka.......................................................................................................................................3 Programirane i neprogramirane odluke........................................................................................3 Reakti no i proakti no odlu!i an"e..............................................................................................3 Sistemati!no i intuiti no odlu!i an"e...........................................................................................# $ndi idualno i grupnog odlu!i an"e..............................................................................................# 2.%e&nike dono'en"a odluka.................................................................................................................# 2.1.(odel ra)ionalnog odlu!i an"a..................................................................................................* 2.2.(odel dono'en"a +ado ol"a a"u,e odluke..................................................................................2.3.(odel intuiti nog odlu!i an"a...................................................................................................3.Odluke...............................................................................................................................................#.Pro)es odlu!i an"a.............................................................................................................................. #.1.$denti/ika)i"a pro0lema................................................................................................................ #.2.Di"agno+a u+roka........................................................................................................................1 #.3.Ra+rada mogu,i& re'en"a pro0lema............................................................................................1 *.Dono'en"e odluka..............................................................................................................................1 *.1.$mplementa)i"a odluke...............................................................................................................1 *.2.Anali+a posledi)a doneti& odluka.............................................................................................12 -.Pristupi pro)esu odlu!i an"a............................................................................................................12 -.1.Alati odlu!i an"a .....................................................................................................................12 -.2.3rainstorming...........................................................................................................................11 -.3.$n/orma)ioni sistemi kao podr'ka odlu!i an"u ........................................................................11 ..(ali sa eti +a dono'en"e odluka......................................................................................................11 4A56JU7A5.....................................................................................................................................13 6$%8RA%URA ..................................................................................................................................1#

&ttp:99:::.0esplatniseminarskirado i.)om

UVOD Poslo no odlu!i an"e "e e'tina; kao i s aka druga; ko"a se usa r'a a remenom i samim iskust om; "er s ako od nas s akodne no donosi odluke; i to na desetine n"i&. 4a ra+liku od odluka u pri atnom <i otu ko"e se donose ugla nom intuiti no i o0u& ata"u samo man"i 0ro" oso0a; odluke u poslo nom <i otu ne mogu se oslan"ati samo na institui)i"u; "er +a isno od ni oa na ko"o" se odluke donose; o0u& ata"u man"i ili e)=i 0ro" +aposleni& l"udi. Ukoliko ste predsednik dr<a e ili premi"er; o a'im odlukama +a isi)=e sud0ina mo<da i s i& gra>ana "edne +eml"e. Poslo no odlu!i an"e +a&te a i'e sistemati!nosti nego odlu!i an"e u pri atnom <i otu +ato 'to ono o0u& ata e)=i 0ro" l"udi; odnosno !lano a same organi+a)i"e. ?ta "e ni o odlu!i an"a i'a; to "e i samo odlu!i an"e a<ni"e "er se ti!e e)=eg 0ro"a !lano a organi+a)i"e; pa pogre'na odluka mo<e imati katastro/alne posledi)e +a ogani+a)i"u kao )elinu. Potre0a +a odlu!i an"em posto"i u s im rstama poslo a iu s im organi+a)i"ama. %o +na!i da nema ni "ednog radnog mesta na ko"em se ne donose odluke. Ra+lika i+me>u po"edini& radni& mesta ogleda se u tome kolika "e a<nost @+na!en"eA doneseni& odluka. %ako ra+liku"emo strate'ke i i+ r'ne odluke; +a isno o radnom mestu. 5od i+ r'ni& radni& mesta; u strukturi radnog remena dominira"u i+ r'ne odluke; +a ra+liku od menad<erski& radni& mesta; kod ko"i& dominira"u strate'ke odluke nad i+ r'nim. Udeo strate'ki& odluka +a isi o ni ou managementa unutar organi+a)ione strukture; pa 'to "e radno mesto menad<era su 0li<e organi+a)ionom r&u; udeo trate'ki& odluka )=e 0iti e)=i.

1. Vrste odluka
Posto"e ra+li!ite rste odluka ko"e se donose; u +a isnosti od ra+li!iti& /aktora. Ba0ro"a)=emo neke rste odluka. Programirane i neprogramirane odluke 5ak e odluke donose menad<eri +a isi pre s ega od prirode pro0lema ko"i su strukturisani i !esto se pona l"a"u donose se programirane odluke ko"e sistemski re'a a"u posto"e,i pro0lem. O e odluke se re/erira"u na posto"e,e propise i pro)edure i dono'en"e o i& odluka !esto podra+ume a preno'en"e ingeren)i"a +a spro o>en"e propisane odluke na ni<e stupn"e e ko"i kasni"e implementira"u istu na sli!ne pro0lemske situa)i"e. Sa druge strane kada su u pitan"u pro0lemi ko"i se pr i put "a l"a"u; i na ko"e posto"e,i sistem ne mo<e odgo oriti; donose se t+ . neprogramirane odluke. O e odluke predsta l"a"u "ednokratno re'en"e ko"e ni"e aplika0ilno +a druge situa)i"e; e, "e s aki put potre0no i+no a donositi odluke. Beprogramirane odluke ugla nom donosi i'i menad<ment i one po prirodi st ari +a&te a"u kreati nost u prosu>i an"u i i+lista an"u poten)i"alni& re'en"a. O e odluke su; na pimer; odluke o in estiran"u; odluke o pokretan"u no e proi+ odne lini"e itd. Oekivane i neoekivane odluke Odlu!i an"e +a&te a do0ro prioriti+iran"e; to "est sposo0nost ra+d a"an"a &itnog od ne a<nog. O o "e potre0no kako 0i se predupredilo gu0l"en"e remena na re'a an"e ne a<ni& pro0lema ali i situa)i"e propu'tan"a &itni& i a<ni& pro0lema na ko"e "e neop&odno reago ati. Dugoro!ne odluke +a&te a"u sigurnost u kona!ni is&od; )il". 5ada am s r&a 0ude "asna; mo,i ,ete odlu!iti 'ta tre0a raditi. Pritom "e presudno odlu!iti da se ne'to u!ini; a ne dopustiti da se st ari doga>a"u same od se0e; +0og okle an"a ili nedelo an"a. Odluke ko"e menad<eri donose s akodne no mogu 0iti d o"ake prirode: o!eki ane odluke i neo!eki an"e odluke.1 O!eki ane odluke su ugla nom odluke e+ane +a preporuke +a +apo'l"a an"e no og kandidata; odluke o nagra>i an"u; preporuke +a napredo an"e; odo0ra an"e +a&te a +a godi'n"im odmorom; podela redo ni& +adataka podre>enima; ra+li!ite odluke na sastan)ima i sl. Beo!eki ane odluke mogu 0iti na primer: i+nenadni +a&te i +aposleni& +a slo0odne dane; +a&te i +a prem"e'ta"em oni& +aposleni& ko"i se ne sla<u s nekime u organi+a)i"sko" "edini)i u ko"o" rade; i+nenadni k aro i opreme ko"a se koristi u pro)esu proi+ odn"e; odluke e+ane u+ su+0i"an"e stra&a +aposleni& od no i& te&nologi"a; no i& stro"e a i sl. @uop'teno stra& od prom"enaA; i+nenadna 0olest kl"u!ni& radnika i sl. $ako se !ini da menad<eri lak'e donose o!eki ane odluke "er ima"u i'e remena ra+misliti o n"ima; to ne +na!i da s i menad<eri n"i& lak'e donose. %ako "e na primer odluka koga +aposliti; iako o!eki ana; +a mnoge menad<ere te'ka. Reaktivno i proaktivno odluivanje 5ao 'to "e na edeno u u odnim lek)i"ama; pro)es dono'en"a odluka otpo!in"e ustano l"a an"em potre0e +a dono'en"em odluka. Situa)i"e potre0e +a dono'en"em odluke mo<e 0iti u+roko ana no onastalom situa)i"om ko"a +a&te a &itnu reak)i"u ili pak mo<e 0iti u+roko ana no om potre0om ko"a "e nastala kao re+ultat sagleda an"a situa)i"e i odluke da se preu+me ini)i"ati a ko"a ,e ponuditi no u k alitetni"u situa)i"u.
Sika i)a; P.; 3. 3e0ek; C. Skoko; D. %ipuri): Poslovno odlucivanje; $$. i+mi"en"eno i dopun"eno i+dan"e; $n/ormator; 4agre0;1111.
1

Reakti no odlu!i an"e "e tak o odlu!i an"e ko"e predsta l"a da an"e odgo ora na posto"e,e +a&te e; t". promene u okru<en"u. Proakti no odlu!i an"e podra+ume a dono'en"e odluka u uslo ima anti)ipirani& spol"ni& +a&te a i drugi& elemenata; ko"i uslo l"a a"u dono'en"e odluka. Ono "e +natno slo<eni"e nego reakti no odlu!i an"e. U pro)esu proakti nog odlu!i an"a; pored +a to o la',enog menad<era; tre0a da parti)ipira"u i mnogi eksperti ra+ni& spe)i"alnosti; ko"i ,e o0e+0editi 'iroku parti)ipati nost i u!e',e s i&. Sistematino i intuitivno odluivanje Sistemati!no i intuiti no odlu!i an"e ra+liku"u se po na!inu; modelu spro o>en"a pro)esa dono'en"a odluke. U +a isnosti od toga koliko "e pro)es sistemati!an; 0a+iran na "asno promi'l"enim unapred isplaniranim kora)ima ili pak predsta l"a intuiti an !in; dono'en"a odluke; 0e+ preterane 0rige +a !in"eni!no stan"e i ra)ionalno anali+iran"e e/ekata ra+li!iti& re'en"a; ra+liku"emo sistemati!ne i intuiti ne odluke. Sistemati!no odlu!i an"e podra+ume a o0a l"an"e s i& akti nosti pro)esa odlu!i an"a po modelu kortak po korak; u+ pa<l"i o o>en"e ra!una o s im poda)ima i in/orma)i"ama ko"e su potre0ne +a dono'en"e k alitetni& odluka. Dok intuiti no odlu!i an"e predsta l"a neorgani+o ano o0a l"an"e pro)esa odlu!i an"a; t". kada se odluke donose 0e+ do ol"no pou+dani& podataka; in/orma)i"a. $ntuiti no odlu!i an"e ne mo<e dati e/ekte ko"e mo<e dati sistemati!no odlu!i an"e i podra+ume a odre>enu rstu ri+ika. $pak nekada "e o a rsta odlu!i an"a "edina mogu,a op)i"a. Individualno i grupnog odluivanje Odluke se mogu donositi indi idualno i grupno u +a isnosti od 0ro"a oso0a ko"e preu+ima"u odgo ornost +a dono'en"e odluka. O a podela; uslo l"ena "e situa)i"om "er neke odluke po prirodi st ari mora"u 0iti grupne; kao 'to su statuti; propisi i sl. $ndi idualno odlu!i an"e u organi+a)i"ama podra+ume a dono'en"e odluka u ko"em sudelu"e samo "edno li)eDmenad<er; s&odno s o"im o la',en"ima i odgo ornostima. 5od grupnog odlu!i an"a; lada prin)ip da i'e l"udi i'e +na i isto remeno; na po+iti nim karakteristikama grupnog mi'l"en"a. Po"edin)i u predu+e,ima donose odluke; 0e+ o0+ira radilo se o odlukama na r&u; ili odlukama u ok iru po"edinog radnog mesta. %ako "e s aki po"edina) redo no ukl"u!en u odlu!i an"e; t". po"edina) pra i i+0ore i+me>u "edne ili i'e mogu,nosti. Bed osmisleno "e da su mnogi od o i& i+0ora; nes esne radn"e ko"e se predu+ima"u 0e+ mnogo ra+mi'l"an"a. Erupu ili skupinu !ine d a ili i'e interakti ni& me>u+a isni& po"edina)a ko"i su se udru<ili kako 0i postigli odre>ene )il"e a. 5omunika)i"ske interak)i"e u grupno" odlu)i mogu po e,ati ili sman"iti k alitet odluke u pore>en"u sa odlukom ko"u 0i doneo po"edina). 4ato tre0a o0ratiti pa<n"u na u!inko itost i e/ikasnost odluke ko"a "e done'ena.

2. Tehnike donoenja odluka

(enad<eri ko"i s akodne no odlu!u"u +apra o ut r>u"u i 0iru"u one na!ine re'a an"a pro0lema s ko"im su suo!eni; ko"i ,e 0iti u skladu s posta l"enim )il"e ima organi+a)i"e; ali u a<a a"u,i i okolnosti u ko"ima se poslo an"e od i"a. %om prilikom; menad<eri se koriste s im raspolo<i im i+ orima in/orma)i"a i k alitetno o0ra>enim poda)ima o pro0lemu ili uslo ima u ko"ima ga tre0a re'a ati; dok se u nedostatku potre0ni& in/orma)i"a oslan"a"u na institui)i"u i iskust o. U dono'en"u odluka tre0a"u imati na umu i ra!unati na slede,e tri kl"u!ne pretposta ke:
-

slo<enost pro0lemski& situa)i"a

remenski ok ir ra+li!itost stilo a odlu!i an"a.

Odlu!i an"e "e danas rlo +a&te no i !esto se mora"u u a<a ati mnogi; u+a"amno suprotsta l"eni )il"e i. %o "e posledi)a uti)a"a slo<enosti tr<i'ni& odnosa na menad<ment; slo"e itost pro0lemski& situa)i"a; kao i s eop'ta isprepletenost i me>uuslo l"enost kulturni&; moralni&; rednosni&; te&nolo'ki& ili politi!ki& !inila)a. U pro)esu odlu!i an"a te<i se 0alansiran"u i+me>u; sa "edne ost aren"a kratkoro!ni& i dugoro!ni& )il"e a; a sa druge strane; neop&odnosti 0r+og reago an"a ko"e "e uslo uspe'nog poslo an"a. U kra"n"o" lini"i; do ol"no "e eliki i i+a+o opsta"an"a u dinami!nim i promen"i im uslo ima poslo an"a; u dinami!nim te&nolo'kim promenama i i+a+o ima konkuren)i"e. Osim toga; poslo no "e okru<en"e nei+ esno i nesigurno; pa se po"a l"u"u tri tipi!ne situa)i"e ko"e tre0a u a<a ati prilikom dono'en"a odluka. Cipoteti!ka situa)i"a kada su "asni elementi pro0lemske situa)i"e i kada ne,e do,i do ne<el"eni& i nepo<el"ni& posledi)a doneseni& odluka na+i a se situacija pune izvesnosti. O a "e situa)i"a +apra o &ipotetska i teoretska; 0udu,i da se nikada sa sigurno',u ne mo<e pred ideti; pa s time u praksi ne tre0a niti ra!unati @&o,e li se; kada i s kak im posledi)ama po"a iti negati ni i nepo<el"ni o0rti; a samim time i neo!eki ani toko i reali+a)i"e planirani& poslo ni& akti nostiA. Situacija poznatog rizika prisutna "e kada se sa i+ esnim stepenom ero atno,e mogu opisati elementi pro0lemske situa)i"e ili pak posledi)e done'eni& odluka. Bikada ni"e mogu,e pre)i+no planirati; kako i na ko"i na!in ,e se reali+irati poslo ne akti nosti; ali +ato "e mogu,e 0a+ira"u,i se na re+ultatima ost arenim u proteklim godinama aproksimati no posta iti relati no ost arl"i e )il"e e u slede,em periodu. (enad<eri se tokom poslo an"a mogu susresti i sa situa)i"om ko"a "e puna neizvesnosti; a u+roko ana "e nedostatkom in/orma)i"a; iskust a i indikatora na !emu 0i se tre0ala temel"iti poslo na odluka te menad<eri; koriste,i se "edino intui)i"om; delu"u u eliko" nei+ esnosti i mogu,nosti ri+ika. S aka done'ena odluka predsta l"a pro)es prosu>i an"a; nikada "ednokratni !in. 5ada go orimo o neprogramiranim odlukama; onim ko"e nisu unapred de/inisane pra ilima i pro)edurama ko"e olak'a a"u posao; mo<emo ra+liko ati tri pristupa te&nike odlu!i an"a: 1. (odel ra)ionalnog odlu!i an"a 2. (odel dono'en"a +ado ol"a a"u,e odluke 3. (odel intuiti nog odlu!i an"a

2.1.

Model ra ionalno! odlu"i#anja

(odel ra)ionalnog odlu!i an"a predsta l"a klasi!an model odlu!i an"a. O a" model predsta l"a logi!an ni+ slede,i& postupaka: identi/ika)i"a pro0lemaF i+lista an"e mogu,i& re'en"aF o)ena alternati ni& re'en"aF i+0or na"0ol"eg re'en"a i primena i o)ena e/ekata date odluke.

$denti/iko an"e pro0lema "e ini)i"alna /a+a pro)esa ra)iuonalnog odlu!i an"a. Pro0lem "e stan"e ne<el"ene situa)i"e i predsta l"a po!etni korak u kreiran"u plana +a ost aren"e no og; <el"enog stan"a. %ako>e; identi/ika)i"a pro0lema podra+ume a i re'enost da se n"ime po+a0a imo; "er se u suprotnom ne,e ni'ta promeniti. St aran"e alternati ni& re'en"a po!in"e sa trenutkom pra ilnog "asnog identi/iko an"a re'en"a. O o prakti!no +na!i listu mogu,i& re'en"a ko"a ,e re'iti pro0lem. O o "e "ednosta no +a e,inu programski& odluka; ali u slu!a"u neprogramski& odluka; o o mo<e 0iti "ako te'ko. U *

situa)i"i neprogramski& odluka; "a l"a se pro0lem pri0a l"an"a rele antni& in/orma)i"a i pro)ene e entualnog ri+ika. U o o" /a+i ptre0no "e anali+irati interno i eksterno okru<en"a i napra iti pro)enu ri+ika i 'to pre)i+ni"e prora!unati e/ekte done'ene odluke. 4a o u /a+u od presudnog "e +na!a"a kreati nost i ino ati nost donosio)a odluka u kreiran"u no i& re'en"a. Po i+lista an"u poten)i"alni& re'en"a pristupa se n"i&o o" pro)eni. Ba"!e',e posto"e unapred de/inisani kriteri"umi; neka rsta )&e)k liste; ko"o" podle<u s e alternati e. %i kriteri"umi mogu 0iti: prakti!nost; ekonomi!nost; eti!nost; legalnost itd. Po detal"nom o)en"i an"u s i& alternati a; donosila) odluke ima pred so0om "asnu sliku ko"a od alternati a predsta l"a na"0ol"e re'en"e. %ime se dola+i do su'tine pro)esa odlu!i an"a. Posledn"a /a+a u pro)esu odlu!i an"a odnosi se na implementa)i"u i+a0ranog re'en"a. 5ako 0i naredno odlu!i an"e 0ilo "o' e/ikasni"e i e/ekti ni"e; potre0no "e pra,en"e reli+a)i"e i+a0ranog re'en"a; kao i i+ o>en"e +akl"u!ka i preporuka +a 0udu,e situa)i"e.

2.2.

Model donoenja $ado#olja#aju%e odluke

(odel dono'en"a +ado ol"a a"u,e odluke primen"u"e se u situa)i"ama kada model ra)ionalnog odlu!i an"a ni"e mogu,e primeniti; "er kontekst ne do+ ol"a a us a"an"e optimalne odluke. %ada se pri0ega a dono'en"u na"0ol"e mogu,e odluke; ko"a ni"e optimalna; ali "e +ado ol"a a"u,a.

2.&.

Model intuiti#no! odlu"i#anja

(odel intuiti nog odlu!i an"a "e odlu!i an"e na osno u iskust a; ose,an"a i ste!ene sposo0nosti rasu>i an"a o datim pro0lemima. $pak; ne mo<e se u potpunosti re,i da o a" model predsta l"a model +a se0e. On "e isoko inkorporiran u pret&odno na edene modele i predsta l"a n"i&o neod o"i deo. $ntuiti no odlu!i an"e +asni a se na upro',a an"u strategi"a i+ ra+loga nedostatka remena +a anali+iran"e s i& poten)i"alni& re'en"a i n"i&o om pro)en"i an"u. 2 Dono'en"e odluka na osno u intui)i"e; podra+ume a oslan"an"e na iskust a ko"a su dostupna u memori"i. O e odluke mogu 0iti i isoko pogre'ne "er su !esto pod uti)a"em irele antni& /aktora ko"i po"edni)a !ini su0"ekti nim i uman"u"e o0"ekti nost ko"a "e presudna +a k alitetnu odluku. $ntiti no odlu!i an"e; a u kra"n"o" lini"i s ako odlu!i an"e; isoko "e uslo l"eno indi idualnim karakteristikama po"edin)a pa su sta o i po"edin)a; u eren"e; rednosti; interesi isoko ugra>eni u i+0or ko"i pra i. O e smerni)e ko"e su ina!e neop&odne "er nam +apra o poma<u u dono'en"u odluka; !esto mogu 0iti i remetila!ki /aktor i ote<ati "asno sagleda an"e situa)i"e. Va<na li!na karakteristika donosio)a odluka i sta prema ri+iku; ta!ni"e spremnost ili nespremnost na ri+ik. Po+nato "e da "e "edna od kl"u!ni& karakteristika menad<era spremnost da preu+me ri+ik; pa i odgo orost +a donetu odluku.

&. Odluke
Tee je promeniti odluku nego je doneti(Anon) (enad<eri stalno donose odluke; neke su rutinske; a neke slo<ene. Oni pra e plano e ko"i ukl"u!u"u dono'en"e odluka. $ pra l"en"e rasporeda godi'n"i& odmora +a&te a dono'en"e odluke ko mo<e a ko ne da ide na odmor u odre>enom periodu. Planiran"e eliki& pro"ekata +a&te a i'e remena.
2

Dr Dragan D"uri!in; dr Ste o Jano'e i,: (enad<ment i strategi"a; 3eograd; 222-.

U dono'en"u "ednosta ni&; rutinski& odluka goto o se i ne ra+mi'l"a. %ako o +at aran"u rata od stana prilikom ulaska u n"ega i podi+an"u slu'ali)e kada tele/on +a+ oni i ne ra+mi'l"amo kao o odlukama; a one to "esu "er sadr<e Gi+0orH. 3O ak e "ednosta ne; rutinske odluke na+i a"u se programiranim "er prilikom n"i&o og dono'en"a o n"ima i ne ra+mi'l"amo. Ostale rste odluka D one slo<eni"e na+i a"u se neprogramiranim "er nisu po+nate; te'ke su i ne donose se po ustal"enom postupku. Situa)i"e ko"e o0i!no +a&te a"u ugla nom programirane odluke su:
-

priprema narud<0i sa+i an"e sastanaka raspodela poslo a priprema mese!nog i+ e'ta"a...

Situa)i"e ko"e o0i!no +a&te a"u ugla nom neprogramirane odluke su:
-

lansiran"e no og proi+ oda ili usluge priman"e no og oso0l"a; otpu'tan"e +aposleni&; promene u na!inu o0a l"an"a poslo a...

%re0a imati u idu da ono 'to "e +a "ednog menad<era programirana odluka +a drugog ni"e t". +a onog ko ni"e upo+nat sa situa)i"om ni"e.

'. (ro es odlu"i#anja

4a ra+liku od Sa"mona drugi ameri!ki autor Old)orn de/ini'e da pro)es dono'en"a odluka !ine slede,e /a+e: 1. 2. 3. #. *. -. .. identi/iko ati pro0lem ko"i tre0a re'iti otkriti !in"eni)e i ustano iti u+rok ra+raditi neke od mogu,i& re'en"a pro0lema su+iti i+0or alternati ni& pra a)a delo an"a doneti odluku spro esti done'enu odluku anali+irati posledi)e tog re'en"a.

'.1.

)denti*ika ija +ro,le-a

Pr o 'to tre0a uraditi kada se do0i"e neka in/orma)i"a "e da se otkri"e da li "e +aista u pitan"u pro0lem ili ne. 4atim se posta l"a pitan"e: Da li "e to +aista mo" pro0lemI Vrlo !esto se menad<eri na>u u situa)i"i da re'a a"u pro0leme ko"i su u nadle<nosti drugi&. U+ro)i su ra+li!iti ali "edan od na"!e',i& "e da podre>eni iako ima s a o la',en"a @a ero atno i +na re'en"eA prenositi pro0lem na s og 'e/a. Pre0a)i an"e odgo ornosti "e uo0i!a"ena po"a a u elikim organi+a)i"ama. Do0ar
Sika i)a; P.; 3. 3e0ek; C. Skoko; D. %ipuri): Poslovno odlucivanje; $$. i+mi"en"eno i dopun"eno i+dan"e; $n/ormator; 4agre0; 1111.
3

menad<er +na kako da podstakne s o"e podre>ene da sami re'e s o"e pro0leme i me>uso0ne nesuglasi)e.

'.2.

Dija!no$a u$roka

Ustano iti pro0lem i identi/iko ati osno ne u+roke nasta"an"a su d e ra+li!ite st ari. O a /a+a "e a<na "er pogre'na di"agno+a mo<e do esti do pogre'ne odluke. #5ao re+ultat ra+mi'l"an"a u o o" /a+i "e d ostruki pro0lem: - kako re'iti aktuelni pro0lem D odma& i - po0rinuti se da se isti pro0lem i'e ne pono i. Da 0i se na pra i na!in o0"asnio pro0lem i da 0i se na e/ikasan na!in do'lo do re'en"a potre0no "e:
-

+apisati ga pisati ra+uml"i im "e+ikom predo!iti ga u o0liku 0ro"e a; ako "e mogu,e D u o0liku gra/ikona i+0ega ati mi'l"en"a ko"a nisu u skladu sa !in"eni)ama ra+ iti do0ar sistem in/ormisan"a i+0ega ati preranu klasi/ika)i"u pro0lema menad<er tre0a da se +apita: 'ta "e do elo do toga da se to i to dogodi t". 4a'to se dogodilo i ko"i su ra+lo+i nastanka pro0lemaI

'.&.

Ra$rada -o!u%ih reenja +ro,le-a

O a /a+a ukl"u!u"e intelektualni rad. Op'tepri& a,eno "e mi'l"en"e da radi re'a an"a pro0lema nakon prikupl"an"a in/orma)i"a i ut r>i an"a 'ta tre0a uraditi; nastupa t+ . Ginku0a)i"aH ko"a podra+ume a kreati nost. U to" /a+i !o ek se GigraH sa in/orma)i"ama ko"e ima; poku'a a"u,i da na>e re'en"e pro0lema.

.. Donoenje odluka
Ona" ko"i donosi do0re odluke isto remeno "e i &ra0ar. U uslo ima elike nei+ esnosti; kada odre>ena odluka uti!e na eliki 0ro" l"udi; od su'tinskog "e +na!a"a da se &ra0ro delu"e. Beodlu!nost se "a l"a ne samo i+ nesposo0nosti prilikom dono'en"a odluka !i"i se is&od mo<e do0ro pred ideti e, i i+ stra&a od posledi)a. Va<no "e +apamtiti da ni"e mogu,e s e l"ude +ado ol"iti. Ponekada nekoliko l"udi tre0a da ispa'ta da 0i e,ina u<i ala u 0ene/i)i"ama ko"e neka odluka donosi.

..1.

)-+le-enta ija odluke

U o o" /a+i odluke ko"e donosi; menad<er spro odi sam ili drugima nala<e da i& spro edu. 5ada se odluka donese; menad<er mo<e da "e spro ede istog trenutka; ako "e ne'to &itno u pitan"u D ili; mo<e da "e neko reme +adr<i +a se0e. Dopu'tan"e i+ esnog remenskog ra+maka i+me>u odluke o nekom doga>a"u i samog po!etka tog doga>a"a "e osno ni element pro)esa planiran"a. Pra ilo 0i tre0alo da 0ude: 'to "e neki doga>a" slo<eni"i; remenski period potre0an +a planiran"e "e du<i.

Dr Dragan D"uri!in; dr Ste o Jano'e i,: (enad<ment i strategi"a; 3eograd; 222-.

..2.

Anali$a +osledi a donetih odluka

Bakon implementa)i"e odluke; r'i se meren"e u!inka datog re'en"a u odnosu na o!eki ani ra+ultat. O om anali+om mo<e se do,i do +akl"u!aka da "e:
-

doneta odluka dala o!eki ani re+ultat ili doneta odluka ni"e dala o!eki ani re+ultat.

Ako odluka ni"e dala o!eki ani re+ultat tre0a i+ r'iti anali+u u+roka ko"i su do eli do toga i +atim pono iti )iklus dono'en"a no e odluke ko"a tre0a da Gpopra i st arH.

/. (ristu+i +ro esu odlu"i#anja

Smatra se da posto"e d a ra+li!ita pristupa pro)esu dono'en"a odluka. Pr i ili klasi!ni podra+ume a da l"udi u pro)esu odlu!i an"a ispol"a a"u slede,e karakteristike:
-

potpuna ra)ionalnost sa r'eno po+na an"e pro0lema "asno de/inisani )il"e i "asan pregled alternati a i tra<en"e pri& atl"i og re'en"a

Drugi pristup "e 0i&e" ioristi!ki po ko"em menad<er re'a a pro0leme; na ko"e naila+i na man"e ideali+o an na!in; !esto u+ kompromis; ponekad i posle ni+a neuspe&a a nekad i ne ra+mi'l"a o dugoro!nim plano ima.* Veliki 0ro" odluka donosi se na ira)ionalan na!in +0og toga 'to "e menad<er Gu <ur0iH i nema do ol"no remena da ra+misli o pro0lemu. O ak e situa)i"e se mogu sman"iti do0rim planiran"em; usposta l"an"em pra ila odlu!i an"a i ra+mi'l"an"em unapred. 7ester 3arnard "edan od pr i& teoreti!ara menad<menta napisao "e "o' 113J. godine da prilikom dono'en"a odluka tre0a i+0ega ati:
-

ne odlu!i ati o pitan"ima ko"a nisu a<na ne donositi odluku prerano ne donositi 0eskorisnu odluku ne donositi odluku ko"u 0i tre0alo da donese neko drugi.

/.1.

Alati odlu"i#anja

Da 0i se pret&odne /a+e pro)esa odlu!i an"a sa ladale; ra+ i"ene su 0ro"ne te&nike. (e>u n"ima se isti!u: opera)iona istra<i an"a; 0rainstorming i delp&i metoda. Opera)iona istra<i an"a se sasto"e i+ mno't a te&nika +a primenu nau!ni& metoda u re'a an"u slo<eni& pro0lema u predu+e,u. 5oriste se +a primenu nau!ni& metoda i modela +a
*

4oran 3a0i,: Poslovno odluivanje; Ke0 8L

12

posta l"an"e realne situa)i"e. O a metodologi"a poma<e u dono'en"u odluka. U upra l"an"u slo<enim pro0lemima u posledn"e reme se s e i'e koriste metode modeliran"a.

/.2.

0rainstor-in!

3rainstorming "e moderna te&nika odlu!i an"a u ko"o" u!est u"e e,ina l"udi. 3rain odnosno mo+ak i storming odnosno olu"a o+na!a a"u mo<danu olu"u; ipak 0ol"i pre od 0i 0io 0or0a mi'l"en"a ili 0or0a ide"a. O a metoda ima nekoliko ari"anti i a<na "e +a podsti)an"e i generisan"e elikog 0ro"a ide"a u kratko reme radi do0i"an"a predloga +a pre a+ila<en"e pro0lema. Da 0i o a metoda 0ila uspe'na potre0no "e da u!esni)i 0udu opu'teni; da mogu slo0odno da ra+men"u"u ide"e i mi'l"en"a.

/.&.

)n*or-a ioni siste-i kao +odrka odlu"i#anju

Bagli ra+ o" in/orma)ioni& sistema i ra!unarske te&nike u odi na elika rata t+ . i'ekriteri"umsko odlu!i an"e t". dono'en"e odluka u prisust u e,eg 0ro"a i to na"!e',e kon/liktni& kriteri"uma. Spe)i/i!nim pristupom primene in/orma)ioni& sistema u odlu!i an"u nametnuli su se sistem +a podr'ku odlu!i an"u ko"i +a"edno sa ekspertskim sistemima o0e+0e>u"e podr'ku odlu!i an"u.

1. Mali sa#eti $a donoenje odluka

"Ako elite da se neka odluka ne donese, vi iza erite komisiju od sedam lanova!"" #inston $eril

Ako u predu+e,u posto"e d a saradnika sa u ek identi!nim mi'l"en"ima; "edan "e su i'an. Donosite na"man"i mogu,i 0ro" odluka Donosite odluke pra o remeno Donosite odluke ko"e su +asno ane na mi'l"en"u $+0ega a"te impulsi ne odluke

"%isli mnogo, kai malo i ne potpisuj ni&ta"" '(P( %organ Kako donositi odluke:

Odluka je obino izbor jedne od alternativa ,i &to se neko nalazi vi&e na )ijerar)ijskoj lestvici upravljanja, iz or "za" i "protiv" kada je re o alternativnim tokovima akcije o kojoj tre a doneti odluku, postaju gotovo jednako iz alansirani( *ato je te&ko doneti odluku, jer za o a toka akcije postoje znaajna opravdanja( Potre no je zato saslu&ati &to je mogu+e vi&e razliiti) mi&ljenja i zatim, na osnovu ti) mi&ljenja, doneti odluku(Odluke bi trebalo da se zasnivaju na miljenjima a ne na injenicama, jer u mnogim sluajevima injenica moe dovesti u za ludu ako nije u pravom kontekstu( ,sim toga vrlo esto se mogu prona+i injenice koje mogu opravdati neiji stav ak iako taj stav nije ispravan( -.ikasan rukovodilac rado prima razliita mi&ljenja, zatim donosi odluku zasnovanu na svojoj proceni ti) razliiti) mi&ljenja(

4oran 3a0i,: Poslovno odluivanje; Ke0 8L

11

Poverite drugima donoenje odluka " 'ono&enje odluka se esto mora delegirati odnosno poveriti ljudima na samom polju akcije( ,rganizacija nije e.ikasna ako se rukovodioci sa nieg nivoa stalno moraju o ra+ati "nadredjenima" da i doneli odluku( ,so i koja je na polju akcije i koja poznaje sve injenice tre alo i dati punu slo odu i ovla&+enja za dono&enje odluka( /op&te nije vano ukoliko njegove odluke povremeno udu pogre&ne, takva +e oso a postati e.ikasnija ude li uila na vlastitim gre&kama( 'ono&enje odluka naj olji je mogu+i trening za razvoj rukovodjenja( Izbegavajte krizne odluke" 0rizne odluke ili odluke u poslednjem trenutku, esto dovode do toga da svaki rad jednostavno prestaje( To dovodi do kon.uzije, jer se svi trude da u kratkom vremenu nadoknade zaostatke, a rezultat je da se sve odvija u rzini i esto veoma lo&e( Ne previe odluka"Ako se mora donositi mnogo odluka, postoji rizik da +e te odluke iti pogre&ne( Potre a da se donosi previ&e odluka prevelikom rzinom govori o lo&oj organizaciji( Potre no je malo odluka ali zato strate&ki)( onosite strateke odluke " 1spravan pristup u dono&enju odluka sastoji se u pronalaenju osnovni) uzroka svake pojedinane situacije( 2ude li se to inilo, pojavi+e se odredjeni konstantni .aktori i zatim +e se sti+i do strate&ki) odluka koje +e pokrivati sve te situacije( Takve strate&ke odluke ne re&avaju sve speci.ine, individualne pro leme( ,ne za)vataju stvari na najvi&em konceptualnom nivou razumevanja i ne mogu se prilagoditi trenutnim potre ama( Krenite dalje od procene podataka " ,dluka koja se zasniva na procenama esto moe dovesti do pogre&ni) rezultata( To se moe ilustrovati jednim vojnim primerom( 3aime, u vojci od stotinu )iljada pojedinani) predmeta inventara samo je oko 45 znaajno s o zirom na vrednost i vanost( Preostala 675 ak i uzeta zajedno, imaju malu vrednost( *ato je uvek potre no i vano krenuti dalje od proseni) rojeva( a li je neka odluka nu!na"#/ procesu dono&enja odluka jedna od alternativa jeste" ni&ta ne uiniti( 'o ar )irurg ne+e operisati ukoliko to nije neop)odno ili nije sa visokim procentom siguran u uspe) operacije( To vai i za dono&enje odluka( *a&to uop&te donositi odluku ako ona ne+e ni&ta popraviti8 2rojni su sluajevi kada su odluke, menjaju+i srazmerno nevane stvari, stvorile kod svi) uz unu i prouzrokovale popriline &tete( 2ilo i mnogo olje da se ni&ta nije ni preduzimalo(

12

2A34JU5A3
(enad<eri donose ra+li!ite odluke u ra+li!itim situa)i"ama. Ra+li!ite odluke +a&te a"u ra+li!it ni o istra<i an"a. Pri tome ni o raspolo<i i& in/orma)i"a arira u +a isnosti od karaktera odluke. Odsust o iskust a @in/orma)i"a o pro'lostiA; odluke !ini mnogo man"e i+ esnim. Ba primer; odluka o ulasku na no o tr<i'te +a&te a mnogo i'e remena nego odluka o nasta ku opera)i"a na penetriranom tr<i'tu. 4a klasi/iko an"e odluka o0i!no se koriste d a kriteri"uma. Pr i kriteri"um "e ni o pred idi osti odluke. Prema o om kriteri"umu odluke se dele na: programirane i neprogramirane. Drugi kriteri"um "e karakter statisti!ke sredine. Prema o om kriteri"umu odluke se dele na: odluke u uslo ima i+ esnosti; odluke u uslo ima ri+ika i odluke u uslo ima nei+ esnosti. Programirane odluke su odluke ko"e se /ormuli'u u skladu sa odre>enim o0i!a"ima; pra ilima ili postup)ima. S aka organi+a)i"a ima ekspli)itno ili impli)itno /ormulisane politike ko"e olak'a a"u dono'en"e odluka u pona l"a"u,im okolnostima ograni!a a"u,i ili elimini'u,i odre>ene alternati e. Programirane odluke ograni!a a"u slo0odu i+0ora po'to organi+a)i"a; umesto po"edin)a; odlu!u"e o tome 'ta tre0a da se uradi. (e>utim; programirane odluke oslo0a>a"u reme +a neprogramirane odluke. Politike; pra ila ili postup)i na osno u ko"i& se donose programirane odluke oslo0a>a"u reme +a re'a an"e drugi& @i a<ni"i&A pro0lema. Upra l"a!ka te&nologi"a kao splet metoda i postupaka tre0a s esno da omogu,i uti)a" na doga>a"e u predu+e,u i n"ego om okru<en"u. 4adatak odlu!i an"a "e da u promenama o!u a red; a u redu promene. Pri o ome; osno no "e; da upra l"a!ka te&nologi"a s o"om kon)ep)i"om nasto"i da pret ori +a&te e okru<en"a u )il"e e predu+e,a.

13

4)T6RATURA
1. Dr Dragan D"uri!in; dr Ste o Jano'e i,: (enad<ment i strategi"a; 3eograd; 222-. 2. 4oran 3a0i,: Poslovno odluivanje; Ke0 8L 3. Sika i)a; P.; 3. 3e0ek; C. Skoko; D. %ipuri): Poslovno odlucivanje; $$. i+mi"en"eno i dopun"eno i+dan"e; $n/ormator; 4agre0; 1111.

1#