14.2.2014.

Biografije: Milutin Milankovi

biogafije Dr Vlado Milievi

geoins@EUnet.yu am@astronomija.co.yu

Milutin Milankovi
(1879 - 1958) 120 od roenja i 90 godina od dolaska na Beogradski univerzitet Godina 1999. moe se proglasiti znaajnom po dvostrukom jubileju kada je u pitanju na veliki i proslavljeni naunik Milutin Milankovi. Da se podsetimo na ta dva datuma: 28. maja 1879. godine, dakle pre 120 godina, u Dalju je rodjen Milutin kao najstarije dete u porodici Milankovi, od oca Milana i majke Jelisavete, roene Muaevi, a 3. oktobra 1909. godine, pre 90 godina, Milankovi je, napustivi Be, umesto inenjerske prakse i graevinarstva, zapoeo profesorsku karijeru na Beogradskom univerzitetu. Zvanian ukaz o Milankovievom postavljenju potpisan je 22. septembra 1909. godine

Biografije poznatih istorijskih linosti iz oblasti astronomije i srodnih nauka Astronomi Osnovni podaci o astronomima i drugim naunicima

Sadraj AM

od strane tadanjeg ministra prosvete Ljubomira Stojanovia, a interesantno je da se Milankovieva kua u Beogradu, koja je sazidana 1926. godine i u kojoj je veliki naunik iveo sve do svoje Milutin Milankovic smrti 1958. godine, danas nalazi u ulici koja nosi ime ovog nekadanjeg ministra. Milankovi je po profesiji bio graevinac, astronom, matematiar, geofiziar, ali iznad svega utemeljiva moderne klimatologije i klimatskog modeliranja. Radei na problemu uticaja astronomskih faktora na klimu u toku geoloke prolosti Zemlje, Milankovi je na egzaktan nain objasnio periodizacije nastanka, razvoja i povlaenja glacijalnih faza u toku proteklih 600 000 godina. Primenjujui matematiki aparat i koristei prethodna saznanja Ademara, Krola, Leverijea, Pilgrima i uz svesrdnu pomo svoga kolege, astronoma Vojislava Mikovia, Milankovi je dokazao da su precesija, promena nagiba ose rotacije i ekscentrina putanja Zemlje oko Sunca dominantni dugoperiodini faktori na promenu klime u geolokoj prosloti. Sam je, naravno, dao najvei doprinos. Milankovi, meutim, nije samo po tome poznat. Njegovo delo "Kanon osunavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba" predstavlja najznaajnije delo srpske nauke u dvadesetom veku, a proraun koliine osunavanja i srednje godinje temperature Marsove povrine i donjeg sloja njegove atmosfere dokazano je kasnijim kosmikim istraivanjima, ali najvanije je bilo to da su se Milankovievi prorauni pokazali potpuno ispravnim. Milankoviev kalendar je do sada najpreciznije uraen kalendar. Gregorijanski je sadravao dva krupna nedostatka: za godinu je uzimano da ima 365 i 1/4 dana i da 235 lunarnih meseci predstavlja tano 19 solarnih godina. Milankovi je svoj kalendar bazirao na anulaciji tadanjih 13 dana, novi kalendar je doveden na isti datum kao Gregorijanski, prestupne godine mogu biti one koje su deljive sa 4 bez ostatka, a sekularne godine bie samo onda prestupne ako njihov broj vekova kada se podeli sa 9 daje ostatak 2 ili 6. Sve ostale sekularne godine su proste, to daje potpunu preciznost do 2 800. godine, odnosno do tada ne moe biti nikakvog razmimoilaenja sa sadanjim Gregorijanskim kalendarom. Ovako koncipiran Milankoviev kalendar je trebalo korigovati tek posle 28 800 godina, ali, naalost, ni do dana dananjeg, iako je u sutini prihvaen na Svepravoslavnom kongresu 30. maja 1923. godine u Carigradu, nikada nije zaiveo. Milankovi je istovremeno i jedan od tvoraca tektonike ploa koja se intenzivno primenjuje u geologiji. Na nagovor klimatologa Kepena i geofiziara Vegenera, koga smatraju ocem te nove teorije, razradio je numeriku sekularnu putanju polova rotacije ime je dokazao da je poloaj kontinenata u geolokoj prolosti bio bitno drugaiji od savremenog, odnosno da su se oni neminovno tokom vremena kretali. Znatno kasnije

http://static.astronomija.co.rs/nauke/istorija/biografije/milankovic/milankovic.htm

1/3

14.2.2014.

savremenog, odnosno da su se oni neminovno tokom vremena kretali. Znatno kasnije moderna geofizika merenja, satelitska geodezija i radio-signali potvrdili su tanost ovih prorauna. Milutin Milankovi je svakako nauni genije koga je svet definitivno priznao 10. decembra 1976. godine kada su u asopisu "Nauka" objavljeni konani rezultati opsenog petogodinjeg projekta, a iji je osnovni zadatak bio da da odgovor na pitanje jesu li Milankovievi prorauni bili tani ili ne. Kada je potvreno da su varijacije Zemljine orbite ustvari pejsmejker ledenih doba sve dotadanje sumnje su rasprene kao mehurovi od sapunice, a naem geniju konano je priznato zaslueno mesto u naunoj eliti. Milankovi je postao predmet intenzivnog izuavanja timova strunjaka, jer je njegov rad duboko zadirao u probleme ne jedne ve vie naunih disciplina. Simpozijum "Milankovi i klima" organizovan je 1982. godine u Palisadu (SAD), na kome je uestvovalo preko 90 najeminentnijih naunika iz celog sveta. Sve njih okupljalo je ime i delo naeg genija, ali i iroka mogunost daljeg usavravanja i istraivanja kada je u pitanju interakcija Sunce - Zemlja i svi drugi pratei efekti. Koliko se u svim tim naunim delatnostima prikrivaju i drugi elementi neka poslui injenica da je za pomenuti skup izuzetno bio zainteresovan NATO, jedan od finansijera. Godine 1988. u Perui (Italija) organizovan je nauni skup pod nazivom "Ciklostratigrafija". Na njemu je zvanino promovisana nova istraivaka metoda koja u osnovi ima Milankovieve cikluse osunavanja, a koja u ritmikim smenama slojeva stena detektuje hladnije i toplije cikluse kroz koje je prosla naa planeta. Danas se u svetu, naalost, Milankovievo delo mnogo vie prouava nego u njegovoj zemlji gde je iveo i neumorno radio skoro pola decenije. Do sada na naem tlu nije finansiran ni jedan jedini projekat kojim bi se istraivali Milankovievi ciklusi osunavanja, iako je poznato da je po svojoj strukturi to zadatak, pre svega, od multidisciplinarnog znaaja. Zato je Milankovi u svojoj zemlji tako malo "interesantan" i jo u velikoj meri preputen pojedincima pitanje je koje trai hitan odgovor. Milankovi je nacionalno bogatstvo i kao takav morao bi imati svoje zaslueno mesto. Medalju "Milutin Milankovi" Evropsko geofiziko drutvo redovno dodeljuje od 1993. godine na svojim godinjim skuptinama, a kod nas se i ne razmilja o pokretanju sline. Opravdano je pitanje: iji je onda Milankovi? Milankovi je umro 12. decembra 1958. godine. Za sobom je ostavio niz udbenika, posebno su bili korieni oni iz nebeske mehanike koju je drao na Beogradskom univerzitetu od svog dolaska 1909. pa sve do penzionisanja 1955. godine. Dugi niz godina negovao je lepu re i zato dela kao to su "Istorija astronomske nauke", "Kroz carstvo nauka", "Tehnika u toku davnih vekova" i "Nauka i tehnika tokom vekova" predstavljaju najlepe popularne naune tekstove na srpskom jeziku, a roman "Kroz vasionu i vekove" postao je njegov zatitni znak; danas mu svi priznaju da je najvei putnik kroz prostor i vreme. Njegovi memoari "Uspomene, doivljaji i saznanja" u potpunosti odslikavaju kakav je Milankovi bio i kao ovek i kao naunik. Na Internetu je danas dovoljno ui u sajt pod nazivom "MILANKOVITCH" pa da pretraiva pokaze brojne podatke o naem velikom nauniku ija su dostignua ravnopravna sa dostignuima jednog Tesle, Pupina, Cvijica, Mike Alasa ili Pania, ali i drugih naunika iz itavog sveta. Istovremeno, moe se uoiti jo neto: Milankovi je na najcitiraniji naunik, a kada se paljivo osmotri indeks citiranosti, uoava se da je sa protokom vremena neprestano u porastu. Zato i nije na odmet rei neto to se nedvosmisleno namee: Milankovi je uzorao nebesku brazdu pri kraju drugog, a rezultate tog rada poznjeemo u treem milenijumu. vrh
| Home | Sadraj | Galaksija | Sunev sistem | Teorija i praksa | | Instrumenti | Istorija i tradicija | Efemeride |

Biografije: Milutin Milankovi

http://static.astronomija.co.rs/nauke/istorija/biografije/milankovic/milankovic.htm

2/3

14.2.2014.

Biografije: Milutin Milankovi

http://static.astronomija.co.rs/nauke/istorija/biografije/milankovic/milankovic.htm

3/3