POLJOPRIVREDNA STRUNA SLUBA AGROZAVOD VRAC

Bilten
Broj 2 Datum: 01.07.2011.

Jun

2011

Pripremili: Sneana Kremi dipl. ing. voarstva Euen Baba dipl. ing. ratarstva Huanita Milutinovi dipl. ing. agroekonomije

Bilten Agrozavod Jun

2011

Sadraj: I RATARSTVO 1. Obrada strnita 2. Nega panjaka i livada II ZATITA BILJA 1. Suzbijanje skladinih tetoina i priprema skladita za prijem nove robe 2. Suzbijanje glodara 3. Pelenasta ambrozija (Ambrosia Artemisiifolia) 4. tetne grinje u biljnoj proizvodnji III AGROEKONOMIJA 1. Uredbe Ministarstva poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede za 2011. God IV INFORMATIKA 1. Bezbedan rad na internetu V RURALNI RAZVOJ 1. Banatsko selo VI LABORATORIJA 1. Kiselost zemljita - limitirajui faktor u biljnoj proizvodnji Anex: Makroogledi strnih ita 2010 2011

3 4

5 5 6 7

8 11 12 13 14

Bilten Agrozavod Jun

2011

I RATARSTVO
1. Obrada strnita
Strnine su najei predusev jarim kulturama. Od etve do naredne setve ostaje oko 9 meseci koje teba iskoristiti da se zemljite kvalitetno pripremi za naredni usev. Nakon etve strnina potrebno je u to kraem roku izvriti ljutenje strnita na dubinu od 12 do 15 cm. Za ovu operaciju mogu se koristiti kultivatori, tanjirae, ali najbolji efekat se postie plugovima. Ovom operacijom izvrili smo prekidanje kapilarnih pora u zemljitu i na taj nain prekinuli isuivanje zemljita. Vlaga koja se nalazi u zemljitu nakon zaoravanja strnita omoguie semenu korova da klija, dolazi do pospeivanja mineralizacije u zemljitu, a takoe vlaga u zemljitu koja se na ovaj nain uva omoguie lake oranje na jesen. Zaoravanjem etvenih ostataka unosi se organska materija u zemljite koja poboljava fizike osobine, popravlja se vodnovazduni reim i poveava nivo humusa u zemljitu, to je jako bitno pogotovu ako se zna da je stoke sve manje i da je upotreba stajnjaka svedena na minimum. Iz svih ovih razloga treba rei da je spaljivanje etvenih ostataka veoma tetna mera i ne samo to je tetna nego je i zakonom zabranjena. Spaljivanjem etvenih ostataka mogue je izazvati poar, unitava se organska materija, unitavaju se korisne ivotinje i mikroorganizmi u zemljitu, dolazi do degradacije zemljita, zagaenja ivotne okoline, paljenjem strnita pored puteva usled dima smanjuje se vidljivost to je ne retko uzrok saobraajnih nesrea. Deo korova koji se nalazio na strnitu usled presecanja biva uniten, dok ostali korovi (iz semena i iz rizoma) usled ouvanja vlage u zemljitu klijaju i niu i lako se mogu suzbiti narednim oranjem, a takoe i upotrebom totalnih herbicida na bazi Glifosata. Upotreba totalnih herbicida za suzbijanje korova na strnitu je veoma efikasna i jeftina mera pogotovu za viegodinje korove. Na ovaj nain e populacija korova naredne godine biti znatno manja i njihovo suzbijanje bie daleko lake i jeftinije.

Slika1. Obrada strnita

Savetodavci: Dipl. ing. Boidar Plea Dipl. ing. Joka Miodrag

Bilten Agrozavod Jun

2011

2. Nega panjaka i livada Veina panjaka i livada na teritoriji Mesnih Zajednica etriri opstine, Vrac, Plandite, Bela Crkva i Kovin uz mala ulaganja mogu biti izvor zdravije i kvalitetnije stone hrane, a ujedno i ogroman potencijal stone hrane za integralnu ili organsku stoarsku proizvodnju. U sluaju loe nege i iskorienosti panjaka dolazi do degradacije visoko kvalitetnih trava. Do degradacije trava na panjacima dolazi zbog uticaja dva faktora: ekoloki i antropogeni faktori. Ekoloki faktori - sua, mraz, visoke temperature, grad, slana i drugo su faktori na kojima se moe uticati u ogranienoj meri u zavisnosti od opremljenosti. Antropogeni faktori pravilnu negu i iskoriavanje, pravilan izbor trava i detelina i njihov odnos, pravilan izbor tehnika ubrenja, adekvatnu organizaciju pae. Dobra organizacija podrazumeva pravrovremene kosidbe, ienja ostataka pae na panjaku, sapreavanje razvoja i irenje korova i zeljastih biljaka, podsejavanje prirodnih travnjaka i bioloku melioraciju travnjaka: Ovi faktori zavise iskluivo od ljudskog faktora i oni su od izuzetnog znaaja za prinos i kvalitet travne mase Sve ove mere koje se izvode na na travnim povrinama imajui u vidu nain, primenu, delovanje i efekte na travnjacima mogu se svrstati u dve grupe: tehnike i agrotehnike mere nege. Tehnike mere koje se sprovode dele se na mere ureenja reakcije zemljita, ureenje vodnog reima, mere povrinske obrade travnjaska, ienje kamenja i iblja, drljanje, frezovanje, tanjiranje i valjanje. Na velikom broju panjaka livada preovlauje kisela reakcija zemljita. Na takvim parcelama pod livadama i panjacima koje imaju ph ispod 4,5 nestaju vrste slatkih trava, a razvijaju se vrste kisele trave, zelje i korovi.

Ukoliko je reakcija zemljita ipod 4,5 ph treba primeniti agrotehnike mere popravke kiselosti zemljita koristei mineralna ubriva koja stvaraju alkalnu sredinu i uraditi meliorativno ubrenje u jesen ili zimi sa kalcijum karbonatom ili kalcijum hidroksidom po preporuci strunjaka, a na osnovu hemijiske analize zemljita. Da bi se sve ove mere ostvarile zapoele sigurno da akcija melioracije panjaska koju sprovodi ve tri godine Pokrajinski Sekretarijat za Poljoprivredu je jako vana. Akcija daje konkretne rezultate u vidu poboljanja kvaliteta i kvantiteta stone hrane, a to je najvanje podie svest stoara o vanosti kvaliteta jeftine stone hrane sa livada i panjaka.

Slika 2. Panjak

Savetodavci: Dipl. ing. Baba Euen Dipl. ing. Lukaev edomir

Bilten Agrozavod Jun

2011

II ZATITA BILJA
1. Suzbijanje skladinih tetoina i priprema skladita za prijem nove robe
U toku je etva i skladitenje ubranog roda. Iskusni poljoprivredni proizvodjai znaju da cena poljoprivrednih proizvoda najveu vrednost dostie kada je ponuda robe na tritu najmanja. Iz tog razloga svi oni koji poseduju uslove odluuju se da uskladite svoje proizvode i saekaju povoljnije cene. Uskladitene itarice najcee napadaju ici, moljci i grinje zbog toga o higijeni praznog prostora treba voditi rauna. Moramo znati da pre skladitenja skladita moramo pripremiti za ovu namenu. Poeljno je skladini prostor pripremiti pre prijema robe, oistiti od raznih neistoa (zaostala zrna, praina, pauina i dr.) i pregledati povrinu zidova i poda da bi se ustanovilo dali eventualno postoje otvori koje su napravili glodari. U sluaju da otvori postoje treba ih popuniti nekim tvrdim materjalom. Prilikom ienja treba obratiti panju na pukotine u zidovima, jer se u tim mestima skladini insekti najee zadravaju. Sav prikupljeni material prilikom mehanikog ienja treba izneti, isprskati odgovarajuim insekticidom ili ga na drugi propisan nain unititi. Ako u skladitu postoji preostala koliina ita od prethodne etve, smatra se da je zaraena insektima i istu treba isprskati odgovarajuim insekticidom. U tu svrhu se mogu upotrebiti insekticidi koji imaju dozvolu za ovu namenu. Nakon mehanikog ienja zatvorenog prostora treba uraditi i hemijsku dezinsekciju, ova mera je neophodna da bi se unitili insekti koji se nalaze u pukotinama gde se mehanikim putem ne moe dopreti do njih.

Za ovu namenu koriste se insekticidi koji deluju parama koje prodiru kroz pukotine i tako dopiru do njih. Za suzbijanje skladinih tetoina koristiti jedan od sledeih preparata: Difos E 50, Dihin, Etiol teni, K-Othrine Dp-2, K-Obiol EC 25, Actellic 50

2. Suzbijanje glodara
Mievi i pacovi, pored direktnih teta koje ine time to se hrane uskladitenim proizvodima, ine i indirektne tete tako to svojim izmetom i izluevinama zagadjuju taj proizvod, a ne retko i oteuju elektrinu instalaciju u samom magacinu pa zato treba posebnu panju posvetiti njihovom suzbijanju. U sluaju da su u blizini skladita pimeeni tragovi prisustva glodara treba postaviti mamke, ali pri tome dobro paziti da mamci ne dou u dodir sa uskladitenim proizvodom. Mogu se koristiti sledei mamci: Galibrom-GB, Zoradiolon mamak, Garden top, Faciron Forte mamak i sl. Obavezno obilaziti mesta na kojima su mamci postavljeni i dopunjavati ih a u sluaju pronalaenja uginulih glodara obavezno ih ukloniti na za to predvidjena mesta kako ne bi dola u kontakt sa domaim ivotinjama. Prilikom upotrebe navedenih preparata obavezno proitati uputstvo za primenu preparata i koristiti lina zatitna sredstva. Savetodavac: mr Divna Mari

Bilten Agrozavod Jun

2011

3. Pelenasta ambrozija
(Ambrosia Artemisiifolia)
Ambrozija vodi poreklo iz Severne Amerike, a u Evropi je prisutna vie od 100 godina. irenje ambrozije u Evropi odigravao se relativno brzo 6-20 km godinje. U Srbiji je prvi put uoena 1953 godine i od tada se proirila na velike povrine po celoj Srbiji. Ambrozija je jednogodinja biljka, visine od 20 cm do 2 metra. Stablo je uspravno, razgranato sa listovima jajastog oblika, obraslo dlaicama, jako izrezano sa uskim renjevima. Cvetovi su skupljeni u duge grozdaste cvasti na vrhu stabla i grana i ukaste su boje. Uspeva na svim zemljitima, kako ruderalnim tako i na kultivisanim. Razmnoava se samo semenom, a nie od druge polovine aprila meseca do jeseni. Jedna biljka ambrozije proizvodi u pojedinim uslovima i do 60 000 semena, a u zemljitu moe da zadri ivotnu sposobnost i klijavost do 40 godina. Cveta od sredine jula pa do kasne jeseni. Najvie polena oslobaa u avgustu septembru, a prvi dani polinacije poinju poetkom avgusta. Koncentracija polena ambrozije najvea je ujutru, a najmanja posle kie. Polen ove vrste korova kod ljudi izaziva alergijske reakcije odnosno simptome kao to su curenje nosa, peckanje oiju i oteano disanje. Vie od 50% od svih alergija koje izaziva polen biljaka pripada polenu ambrozije. Suzbijanje ambrozije treba da bude sistematska i viegodinja akcija. Od agrotehnikih mera za suzbijanje ambrozije preporuuje se: oranje, drljanje, okopavanje, tanjiranje upanje i koenje. Nakon koenja ona se brzo regenerie pa je treba kositi u vie navrata tj. svakih 20-30 dana. Orijentaciono prvo koenje treba da bude oko 20 jula, drugo oko 20 avgusta i tree oko 20 septembra

i ne treba dopustiti da cveta zbog otputanja polena i ovu meru treba uraditi neposredno pre toga. Od hemijskih mera borbe protiv ovog korova moe se koristiti veliki broj herbicida sa razliitim aktivnim materijama, kao preparati na bazi: 2.4D, glifosat, prosulfuron, dikamba, parakvat, primisulfuron, fluroksipir-metil, dikamba+ triasulfuron, rimsulfuron+dikamba,alahlor i dr.

Slika 3. (Ambrosia Artemisiifolia)

Savetodavac: Dipl.ing. zatite bilja Dragan Stefanovski

Bilten Agrozavod Jun

2011

4. tetne grinje proizvodnji

biljnoj

Juli mesec je vreme pojave fitofagnih grinja u vonjaku, plasteniku, usevu soje, ali i u drugim usevima. Za prenamnoenje naroito im pogoduje dui suni, topli period vremena sa niskom relativnom vlagom. tete u zasadu jabuke se mogu biti u vidu bronzanosti lista, skraenje internodija, smanjenje porasta lastara, smanjeno formiranje rodnih pupoljaka za narednu vegetaciju, a esto su i vektori virusa. tete u drugim kulturama su takoe na listu. Unitavanjem hlorofila list dobija bronzav izgled, smanjuje se asimilaciona povrina i to se odraava na prinos. U cilju smanjenja teta useva treba pregledati i u sluaju poveane brojnosti prskati specifinim preparatima Akaricidima ( Omite, Demitan, Orthus, Vertimec, Abastate + NU+Film I sl.)

Slika 4. tetne grinje

Savetodavac: Dipl. ing. Darinka Petrovi

Bilten Agrozavod Jun

2011

III AGROEKONOMIJA
1. Uredbe Ministarstva poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede za 2011. god.
Vlada R. Srbije na predlog Ministra poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede od poetka godine donelo je sledee uredbe: Uredba o korienju podsticajnih sredstava za podrku razvoju organske proizvodnje za 2011. godinu Pravo na podsticajna sredstva za podrku razvoju organske proizvodnje ostvaruju podnosioci zahteva koja imaju: biljnu proizvodnju koja se nalazi u periodu konverzije, sertifikat za organske biljne proizvode ili imaju biljnu proizvodnju za koju je zavren period konverzije i nalaze se u postupku izdavanja sertifikata, stoarsku proizvodnju koja se nalazi u periodu konverzije, sertifikat za organske stoarske proizvode ili imaju stoarsku proizvodnju za koju je zavren period konverzije i nalaze se u postupku izdavanja sertifikata Zahtev za korienje podsticajnih sredstava podnosi se Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede Upravi za agrarna plaanja, do 31. avgusta 2011. godine Uredba o uslovima i nainu korienja podsticajnih sredstava za subvencionisanje trokova skladitenja penice, kukuruza i zamrznute maline, roda 2011. godine u javna skladita Pravo na korienje podsticajnih sredstava za subvencionisanje trokova skladitenja penice, kukuruza i zamrznute maline roda 2011. godine ostvaruje nosilac komercijalnog porodinog poljoprivrednog gazdinstva za period najvie do est

meseci, za pun mesec od dana izdavanja robnog zapisa za poljoprivredne proizvode koji su uskladiteni u periodu od 1. jula 2011. godine do 31. Maja. Uredba o korienju podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada voaka, vinove loze i hmelja za 2011. godinu Pravo na podsticajna sredstva podnosilac zahteva ima ako je podigao jedan ili vie proizvodnih zasada i ako povrina svakog zasada iznosi: od 0,3 do 10 hektara u avisnosti od po vrste voaka. Uredba o uslovima i nainu korienja sredstava za regresiranje osiguranja ivotinja, useva i plodova u 2011. godini Nosilac komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva ima pravo na korienje sredstava za regresiranje osiguranja u iznosu od 40% od visine premije osiguranja bez uraunatog poreza na premiju neivotnog osiguranja, ako je kod drutva za osiguranje osigurao: ivotinje od rizika koji su propisani uslovima osiguravajuih drutava i useve i plodove od rizika umanjenja prinosa. Zahtev za korienje sredstava za regresiranje osiguranja podnosi se Ministarstvu finansija - Uprava za trezor od 15. juna do 31. oktobra 2011. godine, Uredba o uslovima i nainu korienja sredstava za regresiranje repromaterijala za ratarsku i povrtarsku proizvodnju u 2011. godini Fiziko lice - nosilac komercijalnog porodinog poljoprivrednog gazdinstva koje je prijavilo povrine za ratarsku i povrtarsku proizvodnju od 0,5 do 100 ha ima pravo na regresiranje repromaterijala po hektaru prijavljene povrine, i to najvie do: 1) 6.000 dinara po hektaru za mineralno ubrivo;

Bilten Agrozavod Jun

2011

2) 4.000 dinara po hektaru za deklarisano seme; 3) 4.000 dinara po hektaru za dizel gorivo, odnosno evrodizel, odnosno biodizel Uredba o izmenama uredbe o podsticanju poljoprivredne proizvodnje putem kreditne podrke kroz subvencionisanje dela kamatne stope u 2011. Godini Izmena glasi: Ukupno odobreni iznos kredita po korisniku kredita ne moe biti vei od 5.000.000 dinara, a ako je korisnik kredita zemljoradnika zadruga, ukupno odobreni iznos kredita po korisniku kredita zemljoradnikoj zadruzi ne moe biti vei od 15.000.000 dinara. Ako je korisniku na osnovu zahteva odobren kredit manji od 5.000.000 dinara, korisnik ima pravo da podnese novi zahtev za odobravanje novog kredita za razliku do limita od 5.000.000 dinara, odnosno za razliku do limita od 15.000.000 dinara ako je korisnik zemljoradnika zadruga. Uredba o utvrivanju programa kreditne podrke za razvoj stoarstva u 2011. godini kroz subvencionisanje dela kamatne stope Pravo na kreditnu podrku za razvoj stoarstva imaju: fiziko lice, preduzetnik, pravno lice za nabavku: kvalitetnih priplodnih junica, priplodnih krava, teladi, kvalitetnih priplodnih dviski, ovaca i ovnova, priplodne jagnjadi do 40 grla, priplodnih koza i jareva, priplodnih jaradi, priplodnih nazimica i nerastova, prasadi za tov, roditeljskih jata ivine, rojeva pela, riblje. Uredba o utvrivanju programa kreditne podrke za investiciona ulaganja u poljoprivredne objekte u 2011. godini kroz subvencionisanje dela kamatne stope Investicionim ulaganjem u poljoprivredne objekte u smislu ovog programa smatraju se izgradnja, adaptacija, rekonstrukcija,

sanacija, promena namene i drugi radovi na ekonomskim objektima u smislu zakona kojim se ureuje planiranje i izgradnja. Uredba o utvrivanju programa kreditne podrke za investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu u 2011. godini kroz subvencionisanje dela kamatne stope Pravo na kreditnu podrku za razvoj stoarstva, ratarstva, voarstva, vinogradarstva i povrtarstva u 2011. godini kroz subvencionisanje dela kamatne stope za svu vrstu mehanizacije imaju sva fizika lica, preduzetnici i pravnoa lica. Uredba o utvrivanju programa kreditne podrke za razvoj ratarstva, voarstva, vinogradarstva i povrtarstva kroz subvencionisanje dela kamatne stope Pravo na kreditnu podrku za razvoj biljne proizvodnje imaju: fizika lica, preduzetnici i pravnoa lica. Pravno lice ima pravo na kreditnu podrku za razvoj biljne proizvodnje ako je razvrstano u malo pravno lice u skladu sa zakonom kojim se ureuje raunovodstvo i revizija, a zemljoradnika zadruga ako ima najmanje 10 lanova zadruge koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava kao nosioci ili lanovi deset razliitih registrovanih poljoprivrednog gazdinstava koji se nalazi u aktivnom statusu. Fiziko lice, preduzetnik i pravno lice ostvaruju pravo na kreditnu podrku za razvoj biljne proizvodnje za nabavku: semena i sadnog materijala, svih vrsta mineralnog ubriva i svih vrsta sredstava za zatitu bilja. Uredba o utvrivanju i ostvarivanju prava na podsticaje proizvoaima poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za 2011. godinu Pravo na korienje podsticaja iz lana 2. ove uredbe ima pravno lice i preduzetnik, kao i fiziko lice - nosilac komercijalnog 9

Bilten Agrozavod Jun

2011

porodinog poljoprivrednog gazdinstva sa aktivnim statusom u skladu sa posebnim propisom, koji u 2011. godini izvezu, odnosno koji su izvezli u 2010. godini i naplatili poljoprivredne i prehrambene proizvode domaeg porekla u skladu sa zakonom kojim se ureuje devizno poslovanje. Fiziko lice iz stava 1. ovog lana, pravo na korienje podsticaja iz ove uredbe ima samo za izvoz sopstvenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Uredba o raspodeli i korienju podsticaja za genetsko unapreenje stoarstva u 2011. godini Podnosilac zahteva ostvaruje pravo na podsticaje, u zavisnosti od vrste stoke. Podsticaji se utvruju po grlu, u zavisnosti od vrste stoke, i to u iznosu od: 1) 25.000 dinara za kvalitetne priplodne prvotelke; 2) 25.000 dinara za kvalitetne priplodne krave; 3) 4.000 dinara za kvalitetne priplodne ovce i koze; 4) 4.000 dinara za kvalitetne priplodne krmae. Uredba o uslovima i nainu korienja podsticaja za podrku razvoju sela kroz jaanje ljudskih kapaciteta zemljoradnikih zadruga u 2011. godini Pravo na korienje podsticaja ima zemljoradnika zadruga. Utvruje se iznos od 40.000 dinara u neto iznosu sa pripadajuim porezima i doprinosima kao maksimalni iznos podsticaja za sufinansiranje 80% od bruto zarade direktora zemljoradnike zadruge od strane Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede. Najmanje 20% od bruto iznosa zarade direktora zemljoradnike zadruge obezbeuje zemljoradnika zadruga. Uredba o uslovima i nainu korienja premije za mleko za 2011. godinu Korisnik premije ostvaruje premiju preko pravnih lica i preduzetnika koji se bave preradom mleka. Premija se isplauje kvartalno za kravlje, ovije i kozje sirovo

mleko, isporueno u prethodnom kvartalu, po litru isporuenog mleka u iznosu od 5 dinara. Korisnik premije ostvaruje pravo na premiju ako je predao najmanje 3.000 litara mleka po kvartalu... Kompletan pregled uredbi moete pronai na sajtu Ministarstva poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede: http://mpt.gov.rs/documents/list/123/zakon i-poljoprivreda.html?menu_id=31 Za svu pomo i tumaenja uredbi moete se obratiti PSS Agrozavod Vrac lino na adresu: arka Zrenjanina 27, Vrac ili na telefon: 013/831-335

Savetodavac: Dipl. ing. agroekonomije Huanita Milutinovi

10

Bilten Agrozavod Jun

2011

IV INFORMATIKA
1. Bezbedan rad na internetu
Pored svega lepog i korisnog to nam prua Internet, potrebno je biti upoznat sa rizicima i opasnostima koje donosi otvaranje i praenje sajtova/portala. U prvom redu postoji opasnost od virusa koji se mogu uvui u kompjuter i prouzrokovati razne neprijatnosti, od brisanja sistemskih fajlova (onih koje koristi Va Windows), instaliranih programa i linih dokumenata, blokiranja operativnog sistema, pa do prouzrokovanja nepopravljivih teta kompjuterskim komponentama (pregorevanje monitora, hard-diska...). Virusi se mogu preuzeti putem USB flash memorije sa kompjutera na kompjuter, instaliranjem programa sa neproverenih izvora/sajtova, itd. U drugu kategoriju opasnosti koje vrebaju kada smo prikljueni na Internet spadaju takozvani trojanci. To su programi koji se instaliraju esto i naom voljom, kao tihi saputnik programa koji su najee besplatni zbog toga se preporuuje oprez i dodatno informisanje pri instaliranju raznih programa. Koliko god je mogue koristite programe iz proverenih izvora, sa proverenih sajtova. Drugi nain instaliranja trojanaca je preko neovlaenih upada u raunar. To se najee deava ako kompjuter nije zatien firewall-om (vatreni zid). Postoje programi koji trae nezatiene raunare (tj. one bez firewall programa) na Internetu i instaliraju program koji omoguava licu koji je za to odgovoran potpunu kontrolu nad raunarom. To znai da neko trei moe itati/menjati/brisati vaa poverljiva dokumenta, obrisati/deinstalirati programe koje koristite, blokirati operativni sistem, ukrasti ifre za Va potanski nalog, kao i ifru Vae kreditne kartice za kupovinu preko Interneta.

Preporuuju se antivirus i firewall programi sa proverenih sajtova, npr. sa sajta za razvoj i istraivanje Francuskog Telekoma (sajt je u meuvremenu preao u vlasnitvo amerikog CBS Interactive) : www.cnet.com . Kucanjem rei free antivirus u prozoru za traenje Search - dobijaju se kao rezultat pretrage lista sa nekoliko najpopularnijih besplatnih antivirusa. Za firewall program kucajte free firewall software. Neete pogreiti ako odaberete bilo koji program sa liste ponuenih. Moete koristiti gore navedene kljune rei i za traenje antivirus i firewall programa na google pretraivau panja to se tie sajtova sa kojih ete preuzeti traene programe. Bezbedan rad na Internetu postaje, zbog opasnosti po podatke i sam raunar, pojam na koji vredi obratiti panju.

Slika 5. Internet

Savetodavac iz oblasti informatike: mr Roman Magda

11

Bilten Agrozavod Jun

2011

V RURALNI RAZVOJ

1. Sela Banata
Sela nam polako odumiru i ako se neto ne uradi neemo ih uskoro ni imati. U osnovi ruralnog razvoja je svakako poljoprivreda. Ona kao takva ne treba da snosi sama teret ruralnog razvoja. Kultura i priroda imaju naine da olakaju ruralni razvoj. Naglaavajui bogatstvo i razliitosti kulturnog naslea, ruralna podruja Banata mogu da razviju ekonomske aktivnosti koje mogu da generiu dodatu vrednost i stvore nova radna mesta. Isto tako, jaanjem lokalnog kulturnog identiteta i poboljanjem kvaliteta ivota koje nastaje u okviru ovih aktivnosti, ponos ruralnog stanovnitva i njihov oseaj regionalnog identiteta takoe se pojaavaju. Shodno tome, regionalni razvoj je poboljan, a zajedno sa tim i ekonomski opstanak. Ruralni razvoj zahvata veoma irok spektar, pre svega privrednih aktivnosti kao osnove razvoja i to naglaeno u selima i seoskim sredinama. injenica je da ni jedna drava ne moe opstati bez ruralnog razvoja. injenica je takoe da je to pitanje kod nas potpuno zapostavljeno, to dovodi do katastrofalnih situacija. Sva naa sela i seoska podruja su kao potencijalni resursi za ruralni razvoj, evidentno dokazani i neosporavani. Sve to imamo dali su nam Bog i priroda. Ono to nedostaje su ozbiljna i konkretna organizacija na realizaciji ruralnog razvoja naih sela. Naravno, struna organizacija po delatnostima, decentralizovana, na bazi prirodnog potencijala, ali uz pomo i podsticaj drave. Polazna osnova za svaku aktivnost su projekti, po raznim temama i samo sa jednom zajednikom osnovom, ruralni razvoj kao sutinski cilj koji donosi u realizaciji i bukvalno spas za aktivnu ruralnu seosku sredinu. Ali svakako da sa

razvojem poljoprivredne proizvodnje jaamo mogunost ekonomske diverzifikacije kroz razvoj preduzetnitva, razvoj infrastrukture, alternativnih aktivnosti u domainstvima i ansa za ostanak na selu i selo sa nama.

Slika 6. Banatsko selo

Dipl. ing. Sneana Kremi

12

Bilten Agrozavod Jun

2011

VI LABORATORIJA
1. Kiselost zemljita - limitirajui faktor u biljnoj proizvodnji
Posle zavretka laboratorijskih ispitivanja, u procesu kontrole plodnosti zemljita, uoili smo injenicu da postoje znatne povrine u pojedinim katastarskim optinama i mesnim zajednicama u kojima je pH zemljita u 1MKCL od 4.50 do 5.00 jedinica, a ponegde imamo ak i ekstremne niske vrednosti od 3.70 do 3.90 jedinica. To su pojedine parcele u KO Gudurica, Kruica, Jablanka, Soica i Mesi. Ovakva zemljita se javljaju kao rezultat velike primene mineralnih ubriva, uz istovremeni nedostatak primene organskih ubriva (stajnjaka), kiselih kia, intenzivne agrotehnike. Na ovim parcelama dobijaju se loiji prinosi, biljke lako usvajaju teke metale, pa je jasno da bez obzira na sve primenjene agrotehnike mere koje proizvoai dosledno primenjuju, kiselost zemljita je limitirajui faktor za dobijanje visokih i stabilnih prinosa. Jedina, prava mera u ovom sluaju je unoenje krenjaka u zemljite, tj. kalcifikacija ili kalcizacija. Najbolji vremenski period za kalcifikaciju je period posle etve strnina u vreme zaoravanja strnita, kada se istovremeno unose krenjak i stajnjak. Krenjak treba dobro usitniti i ravnomerno rasporediti pre zaoravanja strnjike. Od postupka kalcifikacije pa do prolene setve ima dovoljno vremena, 6-8 meseci da se krenjak dobro izmea sa zemljitem, mada sam proces razgradnje krenjaka traje 3-6 godina. Meutim, rezultati kalcifikacije vide se ve u prvoj godini. Sredstva za kalcifikaciju su: peeni kre, laporac, gaeni kre, samleveni CaCO3, saturacioni mulj, i druga sredstva. Koliina krenjaka koju treba uneti u zemljite zavisi od pH vrednosti:

-pH 4.50-5.50 oko 3-4 t/ha -pH 4.00-4.50 oko 4-5 t/ha -pH <4.00 oko 6-8 t/ha Istovremeno treba dodati i stajnjak 5 vagona/ha.

Slika 7. Zemljite

ivomir Petrovi, dipl. chem.

13

Anex;
Makroogledi strnih ita 2010 2011

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

Naziv proizvodjaa gde se ogled izvodi Ime strunjak strune slube za vodjenje ogleda Mesto izvoenja ogleda Oznaka parcele Tip zemljita Konfiguracija terena Djubrenje stajnjakom Predusev Priprema zemljita Datum setve Naiun setve Razmak redova Razmak izmedju sorata

PSS AGROZAVOD VRAC Dipl.ing. Gutea Milan Dipl. Ing. Jovani Vesna Zagajica ogledno polje Zagajica 1 ernozem Ravna Suncokret Tanjiranje 2 puta 23.10.2010. IMT 23 reda 12,5 cm 50 cm Startno - MAP + UREEA . 100 kg/ha + 100 kg/ha Prihrana UREEA 150 kg/ha (522 m X 5.4 m ) - 28 ari - Terzis 10 gr/ha, Bonaca 0,4 l/ha, Akord 1 l/ha i Antre 1,5 l/ha ,Fobos 0,1 l/ha 08.07.2011. 17.06.2011.

14. Djubrenje 15. Povrina parcele 16. Zatita useva od bolesti i tetoina 17. etva penice 18. etva jema

Bilten Agrozavod Jun

2011

PENICA R. Br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. SORTA ZVEZDANA NS ANGELINA NS GORA NS ETIDA NS GORDANA NS POBEDA NS SIRTAKI KWS ANDINO LG APA LG BALATON Delta agrar KOMORON Delta asgrar NIKOL LG PLANETA ( KG ) KRUNA (KG) Zasejano seme kg/ha 280 280 280 280 280 280 180 180 180 180 180 180 280 280 Broj klasova po/m2 720 592 684 592 684 636 676 680 852 644 672 652 628 644

Prinos penice se kretao od 5,4 -7,8 t/ha

TRITIKALE 1. 2. JEAM ODISEJ tritikale NS TRIJUMF tritikale NS 250 250 404 640

Prinos tritikalea se kretao od 5,6 - 5,7 t/ha

R. br. 1. 2. 3. 4 5 6 7.

SORTA Grand KG Rekord KG Atlas NS Novosadski 565 Novosadski 525 Nonijus NS Amoroso DELTA AGRAR

Zasejano seme kg/ha 200 200 200 200 200 200 200

Broj klasova m2 608 804 644 764 768 568 572

po

Prinos jema se kretao od 5,06 -7,02 t/ha

Dipl. ing. Gutea Milan

15