Alan W.

Watts-Put zena

PREDGOVOR Tokom poslednjih dvadeset godina doslo je do izuzetnog povecanja interesa za zen budizam. Posle Drugog svetskog rata taj interes je narastao toliko da izgleda kako postaje znacajna snaga intelektualnog i umetnickog sveta na apadu. On je nesumnjivo povezan sa siroko prisutnim interesom za japansku kulturu! sto je jedna od konstruktivnih posledica potonjeg rata! ali sve to ne mora biti vise do prolazna moda. Dublji razlog za takav interes jeste stanoviste zena koje je tako blisko !!sve blizoj ivici" zapadne misli. Oni alarmantniji i destruktivniji aspekti civilizacije na apadu ne bi trebalo da nas sprece da sagledamo cinjenicu kako je ona bas u ovo vreme u jednom od najkreativnijih perioda. # nekim novijim poljima zapadne nauke javljaju se ideje i uvidi koji nas opcinjavaju $ u psihologiji i psihoterapiji! logici i %ilozo%iji nauke! semantici i teoriji komunikacije.

&eke od ovih razvojnih pojava mozda su uzrokovane sugestivnim uticajima azijske %ilozo%ije! ali sam ja! uglavnom! sklon da poverujem da je tu vise u pitanju paralelizam nego neposredni uticaj. 'i! medutim! postajemo sve vise svesni tog paralelizma! a on obecava takvu razmenu misljenja koja bi trebalo da bude izuzetno stimulativna. apadna misao menjala se u ovom veku takvom brzinom da smo se nasli u poprilicnoj pometnji. &e samo da postoje ozbiljne poteskoce na polju komunikacije izmedu intelektualaca i javnosti! vec je i smer nasih razmisljanja i same nase istorije ozbiljno podrio zdravorazumske pretpostavke sto leze u korenu drustvenih konvencija i institucija. (liski koncepti prostora! vremena! i pokreta! prirode i prirodnih zakona! istorije i drustvene promene! i sami koncepti o ljud)

skoj licnosti rasprsili su se! a mi smo se nasli prepusteni sir cajnostima! bez kotvi! u jednom univerzumu koji je sve vi licio na budisticki princip !!velike Praznine". 'nogostruka mudrost apada! religiozna! %ilozo%ska! i naucna! ne pruza zadovoljavajuci putokaz umetnosti zivljenja u takvom univerzumu! a nas prilicno plasi ono sto se od nas ocekuje $ da nademo svoj put u tako burnom okeanu relativnosti. *er smo mi navikli na apsolute! na cvrste principe i zakone kojih se grcevito drzimo radi duhovne i psiholoske sigurnosti. bog toga se! mislim! javlja toliki interes za kulturno produktivan nacin zivota! koji se! tokom nekih hiljadu i pet stotina godina! u potpunosti osecao kao kod kuce u !!Praznini" i koji ne samo da ne oseca uzas pred njom! vec pre stvarno odusevljenje. Da to iskazemo njegovim recima! zen je uvek bio u situaciji da Gore! ni crepa iznad glave+ ,spod! ni tananog sloja zemlje pod nogama. Ovakav nacin obracanja! zapravo! ne bi trebalo da nam je stran ako smo stvarno spremni da prihvatimo znacenje izreke da !!lisice imaju jazbinu! a ptice po vazduhu gnezda+ ali -in .oveka nema gde glavu da odmori". *a se ne zalazem za uvoz zena sa Dalekog istoka! posto je duboko povezan sa institucijama kulture koje su nama sasvim strane. /li! nema sumnje da ima stvari koje mi treba da naucimo! ili oducimo! pa primenimo na sopstveni nacin. en ima posebno dobru osobinu da sebe izrazi nacinom koji je podjednako razumljiv $ ili! mozda! zagonetan $ i za intelektualca i nepismenog coveka! pruzajuci mogucnosti za komunikaciju koje mi nismo istrazivali. On ima one neposrednosti! zara! i humora! te i smisla za lepotu i besmislicu u isto vreme! sto razdrazuje i odusevljava. / iznad svega! zna nacin na koji ce da preokrene covekov um i razresi ono sto je izgledalo kao najtezi ljudski problem pitanjem kao sto je0 !! asto je to mis kad se vrti1" # srcu zena postoji jako! ali potpuno nesentimentalno saosecanje za ljude koji pate i stradaju usled samih pokusaja da se spasu. Postoji mnogo izvrsnih knjiga o zenu! iako se neke od najboljih vise ne mogu nabaviti bas ,ako. /li nam do sada niko $ cak ni pro%esor -uzuki $ nije pruzio sveobuhvatan pregled sveukupnog predmeta! sto ukljucuje i istorijsku pozadinu! kao i odnos prema kineskoj i indijskoj misli. Tri toma -uzukijevih Eseja o zen budizmu jedna su nesistematicna zbirka naucnih izlaganja o torn predmetu! izvanredno korisnih za nekog ko se tim bavi! ali prilicno zbunjujucih cepv %c! rac! pie! ki apa.

ako se radi o obicnom citaocu koji ne razume opste principe. &jegov izvrstan #vod u zen budizam prilicno je ogranicen i spedjalizovan. On ispusta osnovne podatke o odnosu zena prema kineskom taoizmu i indijskom budizmu! a u izvesnom pogledu misti%ikuje stvari vise nego sto je to potrebno. Drugi njegovi radovi su studije posebnih aspekata zena i svi zahtevaju poznavanje opste pozadine i istorijske perspektive. en u engleskoj knjizevnosti i orijentalni klasici od R. 2. (l3tha jedan je od najboljih uvoda koji se mogu nabaviti! ali je objavljen samo u *apanu a! opet! i njemu nedostaje jedan opsti pregled. 4ao niz nepovezanih a ocaravajuce perceptivnih opservacija! on i ne pokusava da pruzi sreden pregled tog predmeta. 'oj Duh zen budizma popularizacija je -uzukijevih ranih radova! a osim toga sto to nije eruditski rad! u mnogome je zastareo i pogresno usmeren! koje god prednosti imao u pogledu lucidnosti i jednostavnosti. en budizam koji je napisao .hristmas 2umphre3s! objavljen samo u Engleskoj! slicna je popularizacija -uzukija i! jos jednom! ne trudi se da zen postavi u njegov kulturalni kontekst. &apisan je na jasan i pristupacan nacin! ali autor nalazi neke identicnosti izmedu budizma i teozo%ije koje se! smatram! mogu dovesti u pitanje vrlo lako. Druge studije zena! pisane bilo na apadu ili u /ziji! usko strucnog su karaktera! ili razmatraju zen a propos neceg drugog $ psihologije! umetnosti! ili istorije kulture. # nedostatku %undamentalnog! sredenog! i obuhvatnog pregleda ovog predmeta! nije cudo sto su zapadnjacki pogledi na zen donekle zbrkani! uprkos svem entuzijazmu i interesu koji je izazvao. Problem je! tada! napisati takvu knjigu $ a to sam upravo pokusao! posto niko ko taj predmet poznaje bolje od mene ne izgleda spreman ili sposoban to da ucini. ,dealno bi bilo! pretpostavljam! da takvo delo napise priznat i poznat zen majstor. ,pak! trenutno! ni jedan takav covek ne vlada engleskim jezikom dovoljno dobro. &adalje! kad covek govori iz jedne odredene tradicije! a posebno iz njene institucionalizovane hijerarhije! uvek je podlozan izvesnom nedostatku perspektive! bas kao sto ne moze zauzeti stav onog koji to posmatra izvana. &ajzad! jedna od najvecih prepreka za komunikaciju izmedu japanskih majstora zena i apada jeste odsustvo jasne razlike osnovnih kulturalnih premisa. Obe su strane toliko !!vezane svojim nacinom" da nisu svesne granica moci svojih sredstava komunikacije. 'ozda bi! onda! najprikladniji autor takvog rada bio neki apadnjak koji je proboravio izvestan broj godina sa ne)5

kim majstorom zena u *apanu! prosavsi kroz celokupan tok poduke iz zena. -ad! sa stanovista zapadnjackog !!naucnog ucenjastva"! to uopste ne bi bilo podobrio! jer bi takav covek postao !!entuzijasta" i !!partizan"! nesposoban da zauzme objektivan i nezainteresovan stav. /li je! srecom ili na nesrecu! zen iznad svega jedno iskustvo! neverbalno po prirodi! nepristupacno cisto literarnom i ucenjackom prilazu. Da bi se spoznalo sta zen jeste! a narocito sta nije! nema druge alternative do praktikovati ga! eksperimentisati sa njim u stvarnosti! tako da bi se otkrilo znacenje koje se skriva iza reci. / ipak! neki od tih apadnjaka koji su bill podvrgnuti nekim od specijalizovanih tipova treninga! sto se primenjuju u rinzai zenu! imaju sklonost da postanu !!krletka" i nekomuuikativni! s razloga sto Oni koji znaju ne govore+ Oni koji govore ne znaju. ,ako ne !!nadomestaju"! oni i ne !!cute" potpuno. - jedne strane! oni bi voleli da podele svoje razumevanje sa drugima. /li! s druge strane! ubedeni su u konacnu jalovost reci! a jos su i pod dogovornom obavezom da ne razmatraju izvesne aspekte svoje zaredenosti. -kloni su! stoga! da zauzmu tipicno azijski stav !!Dodi i saznaj za sebe". /li je naucno orijentisan apadnjak! s razlogom! oprezan i skeptican pa6 voli da zna u sta se !!upusta". On je potpuno svestan da je urn sposoban za samoobmanu! za odlazak na mesta gde ulaz nije mogue ako se kriticki stav ne ostavi kod vrata. /zijati su toliko skloni da preziru takav prilaz! a njihovi poklbnici na apadu cak i vise! da propustaju da naucnom ispitivacu kazu mnoge stvari koje su dobrano deo ljudske moci govora i umnog poimanja. bog toga je pisati o zenu isto toliko problematicno za spoljnjeg! !!objektivnog" posmatraca koliko i za unutrasnjeg! !!subjektivnog" ucenika. # razlicitim situacijama nalazio sam se sa obe strane dileme. Druzio sam se i proucavao ovaj predmet zajedno sa !!objektivnim posmatracima" i ubeden sam da! i pored svih njihovih vrlina! ne shvataju sustinu pa jedu jelovnik umesto same vecere. (io sam! takode! i unutar tradicionalne hijerarhije $ ne zena $ i podjednako sam ubeden da sa te tacke covek ne zna koju veceru jede. # torn polbzaju covek! tehnicki! postaje !!idiot"! sto ce reci! bez komunikacije sa onima koji ne pripadaju istom soju. Podjednako je opasno i besmisleno da nas svet bude grupa zajednica koje se medusobno iskljucuju. To posebno vazi za velike kulture ,stoka i apada gde su mogucnosti za 67 kojisco ovi% minv svcV delu jon+

komunikaciju najbogatije! a opasnosti od promasaja komunikacije najgore. 4ao covek koji je proveo nesto vise od dvadeset godina pokusavajuci da ,stok protumaci apadu! sve vise sam ubeden da pri tumacenju %enomena kakav je zen mora postojati jedan princip koji ce se slediti. jedne strane! neophodno je biti blagonaklon! kao sto treba licno eksperimentisati takvim nacinom zivota do krajnjih granica mogucnosti. - druge strane! covek se mora odupreti svakom iskusenju da se !!pridruzi organizaciji"! da se preda njenim institucionalizovanim obavezama. # takvom prijateljskom neutralnom polozaju pogodni smo za odbijanje s obe strane. /li! u najgorem slucaju! nase pogresno postavljanje tera ih da.se izraze jasnije. *er odnos izmedu dva stava postaje daleko jasniji kad postoji treci sa kojim se mogu porediti. Tako da! cak i ako ova studija zena nije vise do izraz stava koji nije ni zen niti nesto zapadnjacko! ona ce barem biti ta treca tacka za uput. 4ako bilo! nema sumnje da osnovni stav zena odbija da bude organizovan! da postane iskljucivo vlasnistvo bilo koje institucije. /ko ista na ovom svetu prevazilazi relativnosti kulturnog uslovljavanja! onda je to zen $ kojim god imenom ga nazvali. To je onaj pravi razlog sto zen nije bio institucionalizovan! a cinjenica je da su mnogi od njegovih poklonika u proslosti bili !!univerzalni individualist85 koji nikad nisu postali clanovi neke zen organizacije i nikad nisu trazili priznanje bilo kojeg %ormalnog autoriteta. To je! dakle! moj stav u odnosu na zen $ a osecam da treba biti iskren prema citaocu danas kad ima toliko zudnje za akreditivima! ili !!kvali%ikacijama". &e mogu se predstaviti kao zenista! cak ni kao budista! jer bi meni to izgledalo kao pokusaj da se spakuje i prilepi nalepnica na nebo. &e mogu se predstaviti kao naucnicki objektivan akademik! jer $) u odnosu na zen $ to mi izgleda kao proucavanje pticjeg poja pomocu zbirke punjenih slavuja. &e zahtevam pravo da govorim o zenu. Pozivam se samo na zadovoljstvo koje sam imao proucavajuci njegovu literaturu i posmatrajuci njegovu umetnost jos od detinjstva! valjda! i na ono odusevljenje tokom ne%ormalnih susreta u *apanu i 4ini sa putnicima duz istog nepoplocanog puta. Ova knjiga namenjenal je podjednako i laicima i onima koji se ozbiljnije bave ovim predmetom! a nadam se da ce ovi prethodni biti tolerantni prema koriscenju tehnicke terminologije i ostalog kritickog aparata! izuzetno korisnog za sve koji zele da ovu oblast istrazuju jos dublje. 4njiga je podeljena na dva dela! s tim sto se prvi bavi pozadinom i istorijom zena! a drugi njegovim principom i praksom! Tzvori in6.6

%ormacije su trojaki. 4oristio sam! prvo! skoro sve radove o zenu objavljene na evropskim jezicima. &aravno! znatno sam se sluzio radovima pro%esora D. T. -uzukija! ali sam u isto vreme nastojao da se ne oslanjam na njih previse $ ne zbog nekakvog nedostatka koji bi se nasao u njima! vec zato sto smatram da citaoci zasluzuju nesto vise! pomocu svezeg pogleda! nego sto bi to bilo obicno sazimanje njegovih stavova. &a drugom mestu! zasnovao sam osnovni pogled na zen! ovde predstavljen! na pazljivom proucavanju vaznijih ranih kineskih zapisa! posebno obracajuci paznju na 2sin)hsin 'ing! Van .hing 9-utra sestog patrijarha:! ;in)chi ;u! i 4u)tsun)hsu <u)lu. 'oje znanje kineskog jezika iz Tang dinastije svakako nije dovoljno da bih se bavio tananijim delovima te knjizevnosti! ali je dovoljno! verujem! da dodem do onog sto trazim! a to je jasan pogled na osnovnu doktrinu. # svem ovome moje napore uveliko su potpomagali kolege i istrazivaci pri /merickoj akademiji za azijske studije! a posebno zelim da se zahvalim pro%esorima -abrou 2asega=i i Gi)mingu -hienu! Dr Paulu i Dr Ge>rgu ?ungu! Dr ?redericku 2ongu! g. .harlesu <icku i g. 4azumitsuu 4atou! svesteniku skole -oto)zena. Trece! podatke sam dobijao tokom velikog broja susreta sa uciteljima i studentima zena tokom vise od dvadeset godina... 'ill Valle3! .ali%ornia /lan @. @atts 'i 6ABC 6D

P RV , PO /D,&/ D E O , ,-TOR,*/

t kincs V na-ih zana

?,;O O?,*/ T/O/ en budizam je nacin i pogled na zivot koji ne pripada ni jednoj od %ormalnih kategorija savremene zapadnjacke misli. On nije ni religija ni %ilozo%ija+ on nije psihologija ili vrsta nauke. On je primer onoga sto je u ,ndiji i 4ini poznato kao !!put oslobodenja" i! u torn pogledu! slican je taoizmu! vedanti! i jogi. 4ao sto ce ubrzo postati ocigledno! put oslobodenja ne moze imati pozitivnu de%iniciju. On mora biti nagovesten time sto cemo reci sta on nije! slicno nacinu na koji vajar otkriva %iguru time sto otklanja delice kamena od celog bloka. ,storijski! zen se moze posmatrati kao ispunjenje duge tradicije indijske i kineske kulture! premda! zapravo! daleko vise kineski nego indijski! a! od dvanaestog se stoleca duboko i najkreativnije ukorenio u kulturi *apana. 4ao plod ovih velikih kultura! i kao jedinstven i posebno poucan pri mer puta oslobodenja! zen je jedan od najdragocenijih poklona /zije svetu. 8 Poreklo zena je isto toliko taoisticko koliko i budisticko! a! posto mu je osobenost tako cudesno kineska! mozda je najbolje zapoceti istrazivanje njegovog kineskog porekla $ ilustrujuci! u isto vreme! sta se misli pod putem oslobodenja! primerom taoizma. Veliki deo poteskoca i misti%ikacija koje zen postavlja pred studenta sa apada rezultat je njegovog nepoznavanja kineskih nacina misljenja koji se zapanjujuce razlikuju od nasih i koji su! up%avo s tog razloga! od posebne vrednosti za nas ako zelimo da zauzmemo kriticki stav naspram nasih 6B

sopstvenih ideja. Problem! ovde! nije samo ovladati drukci jim idejama! onima koje se od nasih razlikuju kao! recimo! 4antove teorije od Descartesovih! ili kalvinisticke od kato lickih. Problem je uociti razlike medu osnovnim premisama misli i u samim metodama misljenja! a ove se tako cesto pre vidaju da je nase tumacenje kineske %ilozo%ije sklono pro jekciji karakteristicno zapadnjackih ideja na kinesku termi nologiju. Ovo je neizbezan ustrb pri proucavanj u azijske %ilozo%ije uz pomoc cisto literarnih metoda nase nauke! jer re ci mogu biti komunikativne samo izmedu onih koji dele slic )na iskustva. Ovim se ne ide tako daleko da se tvrdi kako jedan toliko bogat i suptilan jezik kakav je engleski jednostavno ne moze da izrazi kineske ideje. &aprotiv! njime se moze reci mnogo vise no sto su neki izucavaoci zena i taoizma! 4inezi i *apan ci! verovali da je moguce! a njihovo poznavanje egleskog je zika bilo je na zavidnom nivou. Poteskoca ne lezi toliko u jeziku koliko u misaonim obrascima koji su oduvek smatra ni neodvojivima od akademskog i naucnog prilaza predme tu. &epodesnost tih obrazaca za takve predmete kao sto su taoizam i zen u mnogome je stvorila utisak da je !!orijentalni ! titeta. urn" misteriozan! iracionalan! i nedokuciv. &adalje! ne mo %e P ramo smatrati da su te stvari toliko posebno kineske ili ja 5 koc panske da ne bi bilo dodirnih tacaka ni sa cim iz nase kultu doe re. 4oliko god bilo tacno da ni jedan od %ormalnih odeljaka E = zapadne nauke i misli ne odgovara putu oslobodenja! divna E V stu dija R. 2. (l3 tha e n u engl esk oj k njize vn ost i jasn o je + b pokazala da su osnovni uvidi zena univerzalni. i n0.).. Razlog s kojeg taoizam i zen predstavljaju! na prvi poj daijc. , gled! takvu zagonetku za zapadni um jeste to sto mi imamo . si+5 6 " 0 skucen pogled na ljudsko saznanje. a nas je skoro sve zna ) j , nje ono sto bi jedan taoista nazvao konvencionalnim zna) j r njem! jer mi ne smatramo d a nesto znamo ako to ne moze #gt6 mo sebi predstaviti recima! ili nekim drugim sistemom ko i84v doi ako nvencionalnih znakova! kak vi su matematicka ili muzicka uloee. i. not acij a. T ak vo zn anj e n azi va s e k on ve nci o nal ni m! jer su k o d o v i z a k o mu n i k a c i j u s t v a r d r u s t v e n o g d o g o v o r a . (a s kao sto ,judi koji govore jednim jezikom imaju precutne do govore u pogledu odredenih reci za odredene stvari! tako i clanovi svakog drustva i svgjte kulture.jesu ujedinjeni veza i ma komunikacije koja se zasniva na svakovrsnim dogovorii ma o klasi%ikaciji i vrednovanju delanja i stvari. -toga je zadatak obrazovanja da ucini dete pogodnim da zivi u drustvu! navodeci ga da uci i prihvati njegove kodove $ pravila i konvencije komunikacije putem kojih se drus tvo odrzava. Prvo je tu govorni jezik. Dete se uci da prihvati be ider 6C r

!!drvo" a ne !!%rtz" kao dogovoren znak za ono 9pokazuje mu se objekt:. &emamo poteskoca da shvatimo da je rec !!drvo" stvar konvencije. Ono sto je daleko manje ocigledno jeste da konvencija upravlja i opisom stvari kojoj se ta rec pripaja. *er dete mora nauciti ne samo koje reci stoje za koje stvari! vec i nacin na koji se njegova kultura precutno slozila da odeli stvari jednu od druge! da oznaci granice unutar naseg svakodnevnog iskustva. Tako naucna konvencija odreduje da li ce jegulja biti riba ili zmija! a gramaticka konvencija odlucuje o tome da li ce jedno iskustvo biti nazvano objektom ili dogadajem! odnosno akcijom. 4oliko su takve konvencije arbitrarne moze se videti iz ovog pitanja0 !!-ta se desava sa mojom pesnicom 9imenica)objekt: kad otvorim saku1" Objekt cudesno iscezava jer je jedna akcija prikrivena delom govora koji se obicno pripisuje nekoj stvariF # engleskom jeziku su razlike izmedu stvari i akcija jasno! ako i ne uvek ligicki! odeljene! ali veliki broj kineskih reci sluzi i za imenice i za glagole $ tako da onaj ko razmislja na kineskom nema poteskoca da sagleda kako su objekti takode i dogadaji! da je nas svet zbir procesa! pre nego entiteta. Pored jezika! dete mora da prihvati i mnoge druge %orme kodova. *er neophodnosti zajednickog zivljenja zahtevaju dogovor u pogledu kodova zakona i morala! etikecije i umetnosti! tezina! mera i brojeva i! nadasve! uloga. ,mali bismo poteskoca pri medusobnom komuniciranju ako se ne bismo identi%ikovali u terminima uloga $ otac! ucitelj! radnik! umetnik! !!obican momak"! gospodin! sportista! i tako dalje. # meri u kojoj sebe identi%ikujemo sa nekim od ovih stereotipa i pravilima ponasanja koja im se pripisuju dozivljavamo da mi jesmo neko! jer ljudi oko nas imaju manje poteskoca da nas prihvate $ osnosno! da nas identi%ikuju i osete da smo !!pod kontrolom". -usret izmedu dva neznanca u gostima kod nekog treceg uvek je pomalo zbunjujuci ako domacin! pr;upoznavanju! nije identi%ikovao njihove uloge! jer ni jedan ne zna koja pravila konverzacije i akcije treba slediti. *os jednom! lako je sagledati konvencionalni karakter uloga. *er covek koji je ota8isto tako moze biti i doktor! ili umetnik! bas kao i sluzbenik i brat. , ocigledno je da ce! cak i ukupan zbir ovih naziva za uloge! biti nedovoljan za odgovarajuci opis samog coveka! iako ga moze postaviti u izvesne opste klasi%ikacije. /li konvencije koje odreduju ljudski identitet tananije su i daleko manje ocigledne nego ove. 'i ucimo! vrlo pomno! mada mnogo manje eksplicitno! da sebe identi%ikujemo sa jednim podjednako konvencionalnim 6G

pogledom na !!mene samog". *er je konvencionalno !!sopstvo" ili !!licnost" uglavnom slozeno od istorije! koja se sastoji od odabranih secanja! a nastaje od trenutka radanja. Prema konvenciji! ja nisam jednostavno ono sto cinim sada. *a sam isto tako i ono sto sam ucinio nekad! a moja konvencionalno izdata verzija moje proslosti sacinjena je tako da izgleda skoro stvarnije !!ja" nego ono sto sam u ovom trenutku. *er ono sto jajesam izgleda tako prolazno i nedodirljivo! a ono sto sam bio je utvrdeno i konacno. To je cvrsta osnova za predvidanje sta cu biti u buducnosti! i tako proizlazi da sam blize identi%ikovan sa necim sto vise ne postoji nego sa onim sto trenutno jesteF Vazno je uvideti da secanja i prosli dogadaji koji sacinjavaju covekov istorijski identitet nisu vise do obzir. ,z prave beskonacnosti dogadaja i dozivljaja neki se odabiraju $ apstrahuju $ kao vazni! a i ta vaznost je! naravno! odredena konvencionalnim standardima. *er je sama priroda konvencionalnog znanja da je to sistem apstrakcija. Ono se sastoji od znakova i simbola kojima se stvari i dogadaji svode na opste konture! kao sto kineski znakjen stoji za rec !!covek"! buduci krajnje pojednostavljenje i uopstavanje ljudskog oblika. ,sto vazi i za reci koje nisu ideogra%i. &ase reci !!covek"! !!riba"! !!zvezda"! !!cvet"! !!trcati"! !!rasti"! sve oznacavaju klase objekata ili dogadaja koji se mogu prepoznati kao clanovi klase po vrlo prostim atributima! apstrahovanim iz ukupnog slozaja samih stvari. /pstrahovanje je! stoga! skoro neophodno za komunikaciju! jer nam omogucuje da svoje dozivljaje predstavimo jednostavnim i hitrim !!zahvatima" uma. 4ad kazemo da mozemo misliti samo na jednu stvar u datom trenutku! to je kao da kazemo da se Tihi okean ne moze popiti jednim gutljajem. 'ora se uzimati posudom i gutati deo podeo. /pstrakcije i konvencionalni znaci su kao ta posuda+ oni svode dozivaljaj na dovoljno proste jedinice da se mogu shvatiti jedna po jedna. &a slican nacin se kriva linija meri tako sto se svodi na sled kratkih duzi! ili tako sto se uzimaju u obzir kvadratici gra%ickog papira kojima se ona pruza! Drugi primer za isti proces su novinska %otogra%ija i televizijska transmisija. # prvom je slucaju prirodna scena reprodukovana u terminima svetlih i tamnih tacaka rasporedenih po resetkastom ili mrezastom obrascu! tako da ostavljaju opsti utisak crno)bele %otogra%ije ako se posmatra bez lupe. 'a koliko izgledala kao originalni prizor! to je samo rekonstukcija scene u terminima tackica! bas kao sto su konvencionalne reci i misli rekonstrukcija dozivaljaj a u termi6H riti: doir cm. koir sva5r da r. E78 Ekl usn za i src. rhi ma+ siv.

nima apstraktnih znakova. .ak jos sljcnije misaonom procesu! televizijska kamera prenosi prizor iz prirode u terminima linearne serije impulsa koji se rasprostiru duz provodnika. &a taj nacin! putem konvencionalnih znakova ovog tipa! komunikacija nam pruza apstraktni prevod! po principu jedan po jedan! univerzuma u kojem se stvari dogadaju po principu sve odjednom $ univerzuma cija konkretna stvarnost uvek izmice savrsenom opisu u ovim apstraktnim terminima. -avrsen opis sicusne cestice peska zahtevao bi beskrajno mnogo vremena! jer bi covek niorao da objasni svaku tackicu njene zapremine. ;inearni karakter govora i misli! po principu jedan po jedan! posebno je primetan u svim jezicima koji koriste azbuku! predstavljajuci iskustvo dugim nizovima slova. &ije jednostavno reci zasto moramo komunicirati sa drugim 9govoriti: i sa samim sobom 9misliti: ovim jedan)po)jedan metodom. ivot sam ne odvija se na ovaj neskladan! linearan nacin! a nas organizam ne bi preziveo ni trenutak ako bi sebe kontrolisao time sto bi obracao paznju na svaki udisaj! na svaki otkucaj srca! i na svaki nervni impuls. /li! ako zelimo da nademo neko objasnjenje za ovu karakteristiku misli! culo vida nam nudi sugestivnu analogiju. 'i imamo dva tipa videnja $ centralni i peri%erni! nesto kao re%lektor koji baca usmeren snop ili rasuto svetlo. .entralno videnje koristimo za precizan rad! kao kad citamo! pri cemu nam se oci usredsreduju na jedan mali prostor! bas kap kad re%lektor usme rimo na jedan objekt. Peri%erno videnje manje je svesno! manje jasno. 4oristimo ga kad gledamo nocu! ili kad !!podsvesno" primecujemo objekte i pokrete koji nisu u polju izravnog centralnog videnja. &asuprot malom prostoru pod snopom svetlosti! njime se vide mnoge stvari u isto vreme. ,ma! znaci! neke analogije $ a mozdai vise do samo analogije $ izmedu centralnog videnja i svesti! misljenja po principu jedan po jedan! i izmedu peri%ernog videnja i prilicno misterioznog procesa koji omogucuje da regulisemo neverovatnu slozenost organizma a da o tome uopste ne mislimo. Trebalo bi primetiti! nadalje! da svoj organizam nazivamo slozenim! sto je rezultat pokusaja da ga shvatimo u terminima linearne misli! reci i koncepta. /li slozenost nije tiliko u nasem organizmu! koliko u zadatku da ga shvatimo ovim sredstvima misljenja. To je kao kad pokusavamo da razaznamo obrise u prostranoj sobi uz pomoc jednog jedinog zraka svetlosti. To je isto toliko komplikovano kao kad pokusavamo da pijemo vodu viljuskom umesto iz solje. 6A

# torn pogledu kineski pisani jezik ima izvesni h prednosti nad nasim i mozda ukazuje na drugaciji nacin misljenja. , on je linearan! i on je niz apstrakcija koje se primaju jedna po jedna+ ali su njegovi pisani znaci nesto blizi zivotu nego reci sastavljene od slova! jer oni su u sustini slike a! kako to kineska poslovica kaze! *ednom pokazati vise vredi nego sto puta kazati". #poredite! na primer! s kojom lakocom cete nekom pokazati kako da veze komplikovan cvor i ka kve cete poteskoce imati ako mu objasnjavate! kako se to radi! samo recima. Opsta tendencija zapadnog uma sada jeste osecanje da ne mozemo shvatiti ono sto ne mozemo predstaviti! sto ne mo zemo komunicirati! linearnim znacima $ misljenjem. 'i smo kao oni sto po zabavama sede u cosku i ne mogu da na uce neku igru ako im neko ne nacrta dijagr am pokreta! kao oni koji to ne mogu !!da uhvate po osecanju". 4o zna zbog cega! mi ne verujemo i ne koristimo u potpunosti !!peri%erno videnje" uma. 'uziku ucimo! na primer! tako sto ceo opseg tona i ritma ogranicavamo notacijom %iksiranih tonalnih i ritmickih intervala $ notacijom kojpm se ne moze predstaviti orijentalna muzika. / orijentalni muzicar ima samo grubu notaciju koja mu sluzi kao podsetnik za melodiju. On muziku uci ne citajuci note! vec slusajuci izvedbii ucitelja! hvatajuci to !!osecanje"! i kopirajuci ga! a to mu omogucuje da dostigne ritmicku i tonalnu uzvisenost ravnu samo onoj kod dzez muzicara na apadu! koji imaju isti prilaz muzici. &e tvrdim da zapadnjaci jednostavno ne koriste !!peri%er ni urn". 4ao ljudi! koristimo ga sve vreme! a s vaki umetnik! zanatlija! atleticar uvodi u igru i neku posebnu crtu svoje sposobnosti. /li! akademski i %ilozo%ski! to se ne postuje. 'i tek s mukom naziremo njegove mogucnosti! a retko nam! mozda nikad! padne na um da je jedna od najvaznijih koristi od njega bas to !!saznanje stvarnosti" koje pokusava mo da dostignemo putem nezgrapnih proracuna teologije! meta%izike! i logickog zakljucivanja. /ko se osvrnemo na staro kinesko drustvo! naci cemo da dva !!%ilozo%ska" predanja igraju komplementarnu ulogu $ kon%ucijanstvo i taoizam. #opsteno govoreci! prvi se bavi jezickim! etickim! pravnim! i ritualnim konvencijama koje drustvu obezbeduje sistem za komunikaciju. 4on%ucijans tvo se! drugim recima! bavi konvencionalnim znanjem! a u njegovom krilu deca se vaspitaju tako da se njihove! prvobitno svojevoljne i cudljive prirode! dovede u sklad sa Pro krustovom posteljom drustvenog reda. Pojedinac de%inise sebe i svoje mesto u drustvu u ter minima %or mule kon%uci janstva. D7 don!). cion!0limeI nog miiijr iod de s zn in nekad svec zma mo kih jc p diF sur E lucija prJ izgovo rK se nikad

. Taoizam! s druge strane! obicno je cilj kojem streme stariji ljudi! a posebno oni koji se povlace iz aktivnog zivota u zajednici. &jihovo povlacenje iz drustva neka je vrsta spoljasnjeg simbola za unutrasnje oslobodenje od.veza konvencionalnih obrazaca misli i delanja! jer se taoizam bavi nekonvencionalnim znanjem! razumevanjem zivota neposredno! umesto u apstraktnim! linearnim terminima reprezentacionog misljenja. 4on%ucijanstvo! dakle! vrsi nadzor nad drustveno neophodnim zadatkom da se prvobitna spontanost zivota podvede silom pod kruta pravila konvencije $ zadatak koji ne znaci samo sukob i bol! vec i gubitak te posebne prirodnosti i ne) samosvesti zbog kojih su deca tako omiljena! a koju ponekad sveci i mudraci uspevaju da povrate. -vrha je taoizma da rascini neizbeznu stetu od sistematske obuke i ne samo da vaspostavi! vec i da razvije prvobitnu spontanost! koja se naziva tzu)jan ili !!takva sopstvenost". *er je spontanost deteta ipak detinjasta! kao i sve ostalo kod dece. Obrazovanje podstrekava rigidnost! ne spontanost. 4od nekih je ljudi taj sukob izmedu drustvene konvencije i potisnute spontanosti tako silovit da se ispoljava kao zlocin! ludilo! neuroza! a sve je to cena koju placamo za! inace! nesumnjive prednosti reda. /li se taoizam ni u kom slucaju ne% sme shvatiti kao revolucija protiv konvencije! iako je ponekad bio koriscen kao izgovor za revoluciju. Taoizam je put oslobodenja! do njega se nikad ne dolazi putem revolucije! a po zlu je cuveno da vecina revolucija uspostavlja jos goru tiraniju od one koju unistava. (iti -lobodan od konvencije ne znaci odgurnuti je s prezrenjem! vec ne dopustiti da te ona zavara. To znaci biti sposoban da je iskoristis kao instrument! namesto da bu)des iskoriscen. apad nema priznatu instituciju koja bi odgovarala taoizmu! posto nasa hebrejsko)hriscanska tradicija izjednacava /psolutno)(oga $ sa moralnim i logickim redom konvencije. To je skoro najveca drustvena katastro%a! jer time se drustveni red opterecuje preteranim autoritetom! a to trazi bas onakve revolucije protiv religije i tradicije koje su tako karakteristicne za istoriji apada. *edna je stvar osetiti da smo u sukobu sa drustveno sankcionisanom konvencijom! a sasvim druga biti u zavadi sa samim korenom i osnovom zivota! sa samim /psolutom. Ovo potonje osecanje uzgaja osecanje krivice koje je toliko naopako da mora dovesti bilo do pobijanja sopstvene prirode! ili do odbacivanja (oga. 4ako je prva od ovih mogucnosti na kraju krajeva nemoguca $ kao kad bismo zvakali sopstvene zube $ druga postaje neizbeD6

zna! gde takva olaksavajuca sredstva kao sto je ispovest postaju nedejstvena. Po prirodi revolucija! revolucija protiv (oga ustupa mesto goroj tiraniji apsolutisticke drzave $ goroj jer ne moze! cak! ni oprostiti! a i zato sto ne priznaje nista do moc svoje jurisdikcije. *er! iako je ovo potonje vazilo i za (oga! njegov svetovni predstavnik! .rkva! uvek je bila spremna da prihvati da $ mada su zakoni (ozji neizmenljivi $ niko ne moze da se usudi i pretpostavi granice njego3e milosti. 4ada presto /psoluta ostane prazan! relativnost ga uzurpira i time cini akt stvarne idolatrije! stvarne pogrde (oga $ apsolutizujuci koncept! konvencionalnu apstrakciju. /li! malo ima verovatnoce da bi presto ostao prazan da! na neki nacin! on to vec nije bio5$ da je tradicija na apadu posedovala neki nacin da pozna /psolutno neposredno! s one strane termina konvencionalnog reda. 4ao sto znamo! sama rec !!/psolut" navodi nas da pomislimo na nesto apstraktno i konceptualno! kao sto je !!.isto (ice". -ama nasa ideja o !!duhu"! nasuprot !!materiji"! izgleda da je bliza apstraktnom nego konkretnom. /li se kod taoizma! kao i kod drugih puteva oslobadanja! /psolutno nikad ne sme! brkati sa apstraktnim. - druge strane! ako kazemo da je Tao! kako se poslednja -tvarnost naziva! konkretan vi-e nego apstraktan! to nas moze dovesti u jos vecu zbrku! jer smo navikli da konkretno povezujemo sa materijalnim! )%izioloskim! bioloskim! i prirodnim! za razliku od natprirodnog. /li su! sa taoisticke i budisticke tacke gledista! ovo jos uvek termini za konvencionalne i apstraktne s%ere znanja. (iologija i %iziologija su! na primer! tipovi znanja koji stvarni svet predstavljaju u terminima sopstvenih apstraktnih kategorija. One mere i klasi%ikuju taj svet na nacin koji odgovara posebnoj upotrebi za njihove potrebe! nesto slicno onom kako geometar radi sa zemljom u terminima ara! kao preduzimac sa kamionima i tonama! a geolog sa tipom hemijske strukture. Reci da konkretna stvarnost ljudskog organizma3este %izioloska isto je kao reci da zemlja35este toliko i toliko tona i ara. / reci da je ta stvarnost prirodna dovoljno je tacna! ako time mislimo da je spontana 9tzu)jan: ili natura naturans. /li je sasvim netacno ako mislimo na natura naturata! to jest! priroda klasi%ikovana! sortirana na !!prirode"! kao kad pitamo0 !!4akva je priroda ove stvari1" # ovom smislu te reci moramo misliti na !!naucni naturalizam"! a ta doktrina nema niceg zajednickog sa naturalizmom taoizma. -toga! da bismo donekle shvatili sta je otprilike taoizam! moramo biti barem pripravni da prihvatimo mogucnost poDD mjes samoud dapoV%l kod! to nu stavn kr6c me+.0 a ;0 knjiguaio0 ve moci! iF pripisuje i promm. od prorica kov+i $ ,5u L koviodsi razlicitim se zagre=. pror 5 koi i ducnost i ma koji to -tO*.i mo 8 pogic! M se dokazi K. ,! sir. 6G7)5 vodu (ranka EikN/lbaharija 8 ?ung *u)lan!

gleda na svet koji nije konvencionalan! nekog znanja koje nije sadrzaj nase povrsne svesti! koja moze saznati stvarnost samo u obliku jedne apstrakcije 9ili misli! na kineskom nieri: u jednoj jedinici vremena. &e bi trebalo da bude neke prave poteskoce pri torn! jer mi vec prihvatamo da !!znamo" kako da pokrecemo ruke! kako da donesemo neku odluku! ili kako da disemo! iako cemo recima tesko uopste objasniti kako to radimo. namo kako to da uradimo zato sto to jednostavno radimoF Taoizam je nastavak te vrste znanja! produzetak koji nam pruza sasvim razlicit pogled na nas same od onog na koji smo konvencionalno navikli! i to pogled koji oslobada ljudski urn ogranicavajuce identi%ikacije sa apstraktnim egom. Po tradiciji! zacetnik taoizma! ;ao)ce! bio je stariji savremenik 4ung ?u)cea! 4on%ucija! koji je umro OGA. p. n. e.6: a ;ao)cea se smatra da je napisao Tao Te .hing! kratku knjigu a%orizama! postavljajuci time principe Taoa i njegove moci! ili vrline 9Te:. /li! tradicionalna kineska %ilozo%ija pripisuje i taoizam i kon%ucijanizam jos ranijim izvorima! delu koje lezi u temelju kineske misli i kulture! koje se javilo negde izmedu P777 i 6D77 g. p. n. e. To jel.hing! ili 4njiga promena.IQ ,.hingje! naizgled! knjiga prorocanstava. Ona se sastoji od proricanja zasnovanih na sezdeset i cetiri apstraktnih likova! od kojih se svaki sastoji od sest crta. .rte su dvojake $ rastavljene 9negativne: i nerastavljene 9pozitivne: $ a likovi od sest crta! ili heksagrami! veruje se da se zasnivaju na razlicitim nacinima na koje se kornjacin oklop rastavlja kad se zagreva.D: Ovo se dovodi u vezu sa prastarim metodom prorokovanja kada je prorok busio rupu na zadnjem delu kornjacine skoljke! zagrevao je! a onda predskazivao buducnost po naprslinama na skoljci! vrlo slicno hiromantistima koji to radi po linijama na dlanu. &aravno! ove naprsli8 'oderna nauka dovodi u sumnju i datum i identitet ;ao)cea! ali je tesko reci da li je to samo vid mode! posto se povremeno javlja sumnja u postojanje velikih mudraca i dovodi u pitanje period njihove starosti. Prisecamo se slicnih sumnji u vezi ,susa i (ude. Postoje neki ozbiljni argumenti u pogledu kasnijeg datuma! ali je najbolje zadrzati tradicionalni datum dok se dokazi za suprotno ne pokazu verodostojnijim. Vidi! ?ung *u )lan! torn ,! str. 6G7)GC. 9!!,storija kineske %ilozo%ije"! !!&olit"! (eograd! 6AGG! u prevodu (ranka Vucicevica. Kp. p.K: I8 4od nas izdao !!Vuk 4aradzic"! (eograd! 6AH7! u prevodu Davida /lbaharija. 9p. p.: D 8 ?ung *u)lan! torn ,! str. PGA)H7. DP

ne bile su izuzetno komplikovane i veruje se da su ovih se zdeset cetiri heksagrama uproscena klasi%ikacija razlicitih oblika tih naprslina. Vec vekovima se vise ne koristi kornjacina skoljka! a heksagram koji odgovara trenutku u kojem se postavlja pitanje prorocistu odreduje se slucajnim raspo redom jednog kompleta od pedeset stabljika hajducke tra ve. /li! strucnjak za K .hing ne mora obavezno da koristi skoljku komjace ili stabljike hajducke trave. On moze !!vi deti" heksagram bilo gde $ u slucajnom rasporedu cvetova u buketu! u predmetima rasutim po stolu! u prirodnim sara ma na oblutku. 'oderni psiholog prepoznace u ovom nesto slicno Rorschachovom testu u kojem se psiholosko stanje pacijenta procenjuje po spontanim predstavama koje ovaj !!vidi" u slozenoj mrlji mastila. 4ada bi pacijent mogao da protumaci svoje sopstvene projekcije na mrlju mastila! mo gao bi da dobije korisne podatke o sebi! sto bi upravl jalo njegovo buduce ponasanje. # vezi sa ovim! ne mozemo od baciti prorocansku umetnost K .hinga kao cisto sujeverje. aista! jedan poklonik K .hinga mogao bi nas dobro uzdrmati argumentom o relativnim prednostima naseg naci na donosenja vaznih odluka. 'i osecamo da odlucujemo racionalno zato sto odluke zasnivamo na prikupljanju rele vantnih podataka o datoj stvari. &e zavisimo od takvih trica kao sto je slucajno bacanje novcica! raspored lisca caja! ili naprslina na skoljci. / opet! moze nas upitati kako z namo kad smo prikupili dovoljno podataka na osnovu kojih cemo odluciti. /ko smo dosledno !!naucni" pri sakupljanju in%or macija za nasu odluku! treba nam toliko vremena da ce cas za delanje proci mnogo pre nego sto smo obavili posao. Pa! ka ko ond a zn a mo ka d n a m j e do vol jno pod at a ka1 D a l i nam sama in%ormacija govori da je dovoljno1 &aprotiv! ba vimo se sakupljanjem neophodnih podataka na racionalan nacin! a onda! samo zbog slutnje! ili zato sto smo se zamori li misleci! ili zato sto je doslo vreme da se odhjci! mi delamo. On bi nas upitao! nije li to zavisiti isto toliko od !!irelevant nih trica" kao i kad bismo bacali stabljike hajducke trave. Drugim recima! !!rigorozno naucni" metod predvidanja buducnosti moze se primeniti samo u posebnim slucajevima $ kada brza akcija nije hitna! tamo gde su %aktori u pitanju u mnogome mehanicki! ili u tako ogranicenim okolnostima da su trivijalne. Daleko veci broj nasih vaznih odluka zavisi j od !!slutnje" $ drugim recima! od !!peri%ernog videnja" uma. Odatle pouzdanost n asih odluka na kraju zavisi od nase sposobnosti da !!osetimo" situaciju! od stepena u kojem je ovo !!peri%erno videnje" razvijeno. niuala! radiu kao! : stan izvor la knjizi1 makoje ka %erni sav raditi svega! Tao !!procesa sE iliput.iiiR kaze0 Postojal5 je bilo mi ono delo svegapodi vem rt%ju , dalje0 !!'enia stastvenon *er! smisar 8Duvvcr DO

-vaki poklonik K .hinga to zna. On zna da knjiga sama ne sadrzi egzaktnu nauku! vec je koristan alat sa kojim ee raditi ako poseduje dobru !!intuiciju"! 666 ako! kako bi on rekao! jeste !!u Taou". bog toga! covek ne ide da posavetuje prorociste bez ispravne pripreme! bez primene propisanog rituala! tiho i do u sitnicu da bi doveo um u ono spokojno stanje gde !!intuicija" deluje delotvornije. ,zgleda! zato! da izvor taoizma! ako se nalazi u K .hingu! nije toliko u samoj knjizi koliko u nacinu na koji se koristila i u pretpostavkama koje leze u njenoj potki. *er iskustvo u donosenju odluka putem intuicije moze vrlo dobro pokazati da ovaj !!peri%erni" aspekt uma najbolje dolazi do izrazaja kad ne pokusavamo da se uplicemo u njega! kad imamo poverenja da ce raditi za sebe $ tzu)jan! spontano! !!po sebi". , tako dolazimo do osnovnih principa taoizma. Tu je! pre svega! Tao $ neSto sto se ne moze de%inisati! konkretni !!proces" sveta! Put zivota. 4ineska rec zapravo znaci nacin ili put! a ponekad .!!govoriti"! tako da prvi red Tao Te .hinga sadrzi igru reci u vezi ta dva znacenja0 Tao o home se moze govoriti nije vecni Tao.8 /2! pokusavajuci bar da nagovesti sta time misli! ;ao)ce kaze0 Postojaloje nesto nejasno pre pojave neba izemlje. 4ako je bilo mirnoF 4ako praznol -toji samo! nepromenljivo+ ono dela posvuda! neumorno. 'oze se smatrati majkom svega pod kapom nebeskom. *a mu ne znam ime! pa ga zo)vem recju Tao. , dalje0 Tao je nesto rnutno i nerazgovetno. 4ako nerazlucivoF 4ako mutnol / ipak! sadrzi predstave. 4ako nerazluciveF 4ako mutneF / ipak! sadrzi stvari. 4ako zamagljeneF 4ako zbrkaneF / ipak! sadrzi mentalnu moc. , posto je ta moc najistinitija! ,ma poverenja u njoj. !1'entalna moc" je .hing! rec koja kombinuje ideje o sustastvenom! tananom! psihickom ili duhovnom! i vestom. *er! smisao je! izgleda! da je Tao! kao sto necija glava oci)I: Du3vendak smatra da tao u to vreme nije znacio !!govoriti"! pa tako prevodi ovo $ !!Put koji se zaista moze smatrati Putem nije stalni Put". To! zapravo! izlazi na isto! jer ono na sta Du3vendak misli pod !!stalnim putem" %iksirani je koncept Taoa! t. j.! de%inicija. -koro svi drugi prevodi oci i kineski komentatori uzimaju da drugi tao znaci !!govoriti". DB

ma izgleda kao nista a izvor je inteligencije! inteligencija koja oblikuje svet vestinom koju mi ne mozemo dokuciti. Vazna razlika izmedu Taoa i rasprostranjene ideje o (ogu jeste ta da (og stvara svet cineci ga 9=ei:! Tao ga stvara !!ne cinjenjem" 9=u)=ei:! sto je priblizno onom sto mi mislimo pod !!uzgajanjem". *er! nacinjene stvari su izdvojeni delovi sastavljeni u jedno! kao masine! ili stvari oblikovene od spoljasnjosti ka unutra! kao skulpture. Dok se uzgajane stvari dele na delove! iz unutrasnjosti ka spoljasnosti. Posto prirodni univerzum radi uglavnom po principu rasta! bilo bi sasvim neobicno kineskom umu da se pita kako je stvoren. /ko je svet stvoren! bilo bi! naravno! nekog tu koji bi znao kako je stvoren $ koji bi mogao da objasni kako je sastavljen deo po deo! kao sto tehnicar moze da objasni jednom po jednom recju kako je sastavio masinu. /li univerzum koji raste u potpunosti iskljucuje mogucnost znanja o tome kako raste u neumesnim terminima misli i jezika! tako da ni jedan taoista ne bi ni sanjao da upita da li Tao zna kako stvara svet. *er on se vlada u skladu sa spontanoscu! ne prema planu. ;ao)ce kaze0 Princip Taoa je spontanost. /li! spontanost ni u kom slucaju nije slepi! zbrkani nagon! cista snaga kaprica. ?ilozo%ija ogranicena alternativama konvencionalnog jezika nema nacina da zamisli inteligenciju koja ne radi po planu! prema sledu 9jedne po jedne: misli. ,pak! konkretan dokaz takve inteligencije pri ruci nam je! u nasim sopstvenim nesmisleno organizovanim telima.O8J *er Tao !!ne zna" kako stvara svet! bas kao sto ni mi !!ne znamo" kako sklapamo svoj mozak. Po recima velikog naslednika ;ao)cea! .uang)cea0 -tvari se prave svud oko nas! a niko ne zna otkuda. One izlaze! a niko ne vidi vratnice. ;judi svi cene onaj deo znanja sto je poznat. Oni ne znaju kako da se domognu &epoznatog da bi dosegli znanje. ar to nije pogresan put1BI 4onvencionalni odnos onog koji zna prema onom znanom cesto je onaj izmedu kontrolora i kontroliranog! a time gospodara prema sluzi. Tako da! dok je (og gospodar uni5 Gornje je napisano pre no sto sam video drugi torn majstorske &auke i civilizacije u 4ini 9-cience and .ivilization in .hina: od *osepha &eedhama! gde on raspravlja o organskoj prirodi kineske! a posebno taoisticke koncepcije univerzuma. &eedham takode ukazuje na sustinsku razliku izmedu hebrejsko)hriscanskih i kineskih pogleda na prirodni zakon! s tirn sto prvi proizlaze iz !!reci" zakonodavca! (oga! a potonji iz odnosa spontanih procesa koji rade po organskom obrascu. B nes je! Or k. 75 4 J 2. /. Giles! .huang)tzu! 4ell3 i @alsh! -hanghai! 6ADC! str. POB. DC

verzuma! posto !!on zna o svemuF On znaF On znaF" $ odnos izmedu Taoa prema onom sto stvara sasvim je drugaci)jiVeliki Tao protice posvuda! i nalevo i nadesno. -ve stvari duguju mu postojanje! a on ih ne napusta. &a svoja postignuca ne polaze pravo. On voli i gaji sve stvari! ali ne gospodah nad njima. Po rasprostranjenoj zapadnjackoj koncepciji! (og je i samosazdan $ skroz naskroz jasan samom sebi! predstava onoga sto bi covek zeleo da bude0 svesni vladar i kontrolor! apsolutni diktator nad svojim umom i telom. /li! za razliku od ovoga! Tao je od vrha do dna tajanstven i taman 9hstiari:. 4ao sto je to jedan zen budista rekao kasnije0 Postoji jedna stvar0 gore! ona nosi nebesa+ dole! pridrzava emlji. .rnaje kao mrkla noc! uvek vredno radi. C: 2siian! naravno! jeste meta%oricka tmina $ ne tama no ci! crnog nasuprot belom! vec cista nezamislivost koja stoji pred umom kad pokusava da se priseti vremena pre rodenja! ili da prodre u svoje sopstvene dubine. apadni kriticari cesto se sale na racun takvih nebuloznih pogleda na /psolutno! ismevajuci im se kao !!maglovitim i misticnim" nasuprot njihovim krepkim de%initivnim misljenjima. /li! kao sto je ;ao)ce rekao0 4ad superior an covek cuje za Tao! on cini sve da ga praktikuje. 4ada osrednji covek cuje za Tao! on ga ponekad zadrzi! a ponekad izgubi! 4ad in%erioran covek cuje za Tao! on mu se glasno smeje. /ko se ne smeje! to onda nije Tao. *er! zaista je nemoguce proceniti sta Tao znaci ako se ne postane! na jedan vrlo poseban nacin! glup. -ve dok svesni intelekt sumanuto pokusava da zagrabi svet u svoju mrezu apstrakcija i dok insistira da zivot bude vezan i uskladen prema nj ego vim krutim kategorijama! nacin taoizma ostace nesaznat+ a intelekt ce se premoriti. Tao je dostupan samo umu koji praktikuje prostu i tananu umetnost =u)=eia koji je! posle Taoa! drugi vazan princip taoizma. 5T5ung)shan ;iang)chieh. Dumoulin i -asaki! str. GO. DG Videli smo da je , .hing dao kineskom umu nesto iskus)tva o donosenju odluke spontano! onih odluka koje su delotvorne u men u kojoj covek zna da ostavi svoj um na mini! imajuci poverenja u njega kad radi za sebe. To je =u)=ei! jer =u znaci !!ne" ili !!ne)"! a =ei znaci !!akcija"! !!ciniti"! !!raditi"! !!teziti"! !!naprezati se"! ili !!posao". Da se vratimo ilustraciji sa vidom! peri%erno videnje naje%ikasnije je $ na primer! u mraku $ kada gledamo uglom oka! ne izravno u predmet. -licno je kad hocemo da vidimo detalj na nekoj udaljenoj stvari! kao sto je casovnik! oci moraju biti opustene! ne sme se buljiti! pokusavati da se vidi. ,sto tako! nikakav rad misica usta i jezika nece nam omogueiti da okusimo hranu bolje. Ocima i ustima mora se prepustiti da rade za sebe. /li! kad smo vec naucili da se preterario oslanjamo na centralno videnje! na taj ostri snop re%lektora oka i uma! ne mozemo povratiti moc peri%erno g videnja sve dok se ostra i buljava vrsta videnja ne relaksira. 'entalni ili psiholosk i ekvivalen t ovoga je posebna vrsta gluposti na koju se ;aoce i .uang)ce tako cesto vracaju. &ije to jednostav no spokoj umni! vec !!nedokuciva nje" uma. Po recima .uangcea! !!-avrsen covek koristi svoj um kao ogledalo. Ono ne dokucuje nista+ ono ne odbija nista. Ono prima! ali ne zadrzava." 'oze se reci da se ono cak pomalo !!krivi" da

bi uravnotezilo suvise ostru jasnocu. Tako ;ao)ce kaze o sebi0 ,skljucena pamet i nema strepnjiF... ;judi su uopste tako srecni! kao da idu na gozbu! 2i kao da se penju na kulu u prolece. -amo sam ja miran i ne dajem znaka od sebe! 4ao beba koja jos ne zna da se osmehuje+ &apusten kao da nemam dom u koji bih otisao. Drugi imaju i vise no dovoljno! 6 jedino ja kao da sam u oskudici. I 'ozda je moj um onaj budale! 4oja je tako beslovesnaF Prost narod je pamet an! , jedino sam ja! izgleda! glup. Prost narod dobro uocava razlike! ,zgleda da sam samo ja neosetljiv za to. *a sam zanemaren kao beznacajan+ ;utam! kao da ni za sta nisam vezan. ;judi uglavnom imaju sta da rade! , jedini sam ja! izgleda! nepraktican i trapav DH E tirin nalne t ,dejaaije vost! veCd" ja! koristd sticku i ko je! i sa nji verenje u ,j neka vrsta i novi8tu! E 6Q H: Osim p ;in<ul A ;&cuz%c su! l i k kojiseo slid. !!2ui Knaci !!srdcu.ii= !T ni oblik.

-amo se ja razlikujem od drugih! /2 ja drzim vrednim sto trazim potporu od 'ajke 9Taoa:.GI # vecini taoistickih dela naici cemo na neznatan stepen preterivanja ili prenaglasavanja stanovista! sto je zapravo vrsta humora! samokarikiranje. Tako .uang)ce pise o istoj temi0 .ovek od karaktera 9te: zivi u domu ne naprezuci urn! dela bez briga. ,deje o ispravnom ipogresnom! pohvali i krivici drugih ne uznemiravaju ga. 4ad svi ljudi! ograniceni s cetiri mora! uzivaju to je sreca za njega... Tuzan u lieu! izgleda kao beba bez majke+ naizgled glupav! ide unaokolo kao neko ko se izgubio na putu. ,ma puno novca za trosak! all ne zna odakle dolazi. Pije i jede koliko mu treba i ne zna odakle hrana dolazi.H: ;ao)ce jejos snazniji u svojoj ocevidnoj osudi konvencionalne pameti0 ,zbacite ostroumnost+ odbacite upucenost! i ljudi ce se okoristiti stostruko. ,zbacite !!humanost"+ odbacite pravednost! i ljudi ce povratiti ljubav za svoje bliznje. ,zbacite pamet+ odbacite upotrebljivost! i nece biti lopova i pljackasa... Postanite prirodni+A8 &egujte iskrenost+ Potcenite licno+ -manjite zelje. ,deja nije da se ljudski um svede na moronsku praznoglavost! vec da se u igru ukljuci urodena i spontana inteligencija! koristeci je bez prisiljavanja. ?undamentalno je i za taoisticku i kon%ucijansku misao da se prirodnom coveku veruje! i sa njihovog stanovista izgleda da je zapadnjacko nepoverenje u ljudsku prirodu $ bilo teolosko ili tehnolosko $ neka vrsta shizo%renije. &emoguce bi bilo! po njihovom stanovistu! verovati da je covek po prirodi zao a da se ne ospo5J Osim prvog stiha! koristio sam .h5u Ta)kaoa! str. P7. H:;in <utang! str. 6DA. "5 !!&euzbudeni" 9ne vise pod uticajem:+ ovo je pokusaj da se prevede su! lik koji se odnosi na nebeljenu svilu! ili neoslikanu svilenu pozadinu na slid. !!2umanost" se odnosi na centralini kon%ucijanski princip jen! sto inace znaci !!srdacnost"! mada je ocigledno da ;ao)ce misli na samosvesni i neprirodni oblik. DA

ri samo to verovanje! posto su sve ideje izopacenog uma izopacene ideje. 4oliko god religiozno !!emancipovan"! tehnoloski um pokazuje da je nasledio istu dvojnost protiv sebe kada pokusava celokupan ljudski poredak da podredi kontroli svesnog razuma. aboravlja da se u razum ne moze imati poverenja ako se nema poverenja u mozak! posto moc razuma zavisi od organa koje je uzgojila !!nesvesna inteligencija". *edan drugi taoisticki pisac! ;ie)ce 9c. PAH p. n. e.:! cuven po tajanstvenoj moci da jase na vetru! zivopisno je opisao umetnost dopustanja umu da radi na miru. Ovo se! svaka)ko! odnosi na cudesno osecanje da se !!hoda po vetru"! koje se javlja kada se um oslobodi. 4azu da su pro%esora D. T. -uzukija jednom upitali kako se covek oseca kad dostigne satori! zen dozivljaj !!budenja"! a ovaj je odgovorio0 !!To je obican! svakodnevan dozivljaj! samo par santimetara iznad zemljeF" Tako je ;ie)ce! kada su ga zamolili da objasni umetnost jahanja na vetru! dao sledeci opis njegove obuke pod majstorom ;ao -angom0 Posto sam ga sluzio ... tokom tri godine! moj um nije se usudivao da razmislja o ispravnom ipogresnom! usne mi se nisu usdivale da prozbore o dobitku i gubitku. Tada me je! poprviput! majstor udostojio jednog pogleda $ K toje bilo sve. Posto je skoro pet godina proslo! javila se promena+ um je poceo da razmisija o ispravnom i pogresnom! usne da zbore o dobitku i gubitku. Tada se! po prvi put! moj majstor opustio i nasmesio. Posto je sedam godina proslo! dosloje do nove promene. Dopustio sam umu da razmislja o cemu god hoce! a on se vise nije bavio ispravnim i pogresnim. Dopustio sam usnama da prozbore sta god im se svida! a one vise nisu govorile o dobitku i gubitku. Onda me je! najzad! majstor poveo da sednem nd zastirku pored njega. 4rajemdevete godine! umje optpustio uzdesvojih razmisljanja! usne su ostavile -lobodan prolaz recima. O ispravnom ipogresnom! dobitku i gubitku! nista nisam znao! kao ni to da li dodirujem sebe 2i druge... #nutrasnje i spoljasnje stopili su se u jedno. Posle toga nisam razlikovao oko od uveta! =v5o od nosa! nos od usta0 sve mi je bilo isto. #m miI je bio sleden! telo rastvoreno! meso i kosti stopili su se. (ioE sam potpuno nesvestan onoga na sta se telo oslanjalo! nitim sam znao sta mi je pod nogama. &osen sam tamo i ovamoE vetrom! kaopleva 2i liscestopadasdrveca. apravo! nisam5 znao da li vetarjase na meni 2i ja na vetru.67: 67: ;. Giles! sir. O7)OD. ,z ;ieh)tzu. P7

Opisaiio stanje svesti dosta lici prijatnoj pripitosti $ mada bez onih posledica !!od sutra ujutru" koje alkohol donosiF .uang)ce je primetio tu slicnost! jer je pisao0 Pijan covek kojipadne sa zaprege! iako se moze ugruvati! nece umreii. &jegove kosti iste su kao kod drugih ljudi+ ali on nezgodu prima na drugi nacin. Duh muje u stanju sigurnosti. On nije svestan voznje na zaprezi+ nitije svestan daje ispao. ,deje o zivotu! smrti! strahu! itd.! ne prodiru do njega+ i tako on ne pad od dodira sa objektivnom stvarnoscu. / ako se takva sigurnost zadobija vinom! koliko se vise moze dobiti -pontanoscuF66: Posto su ;ao)ce! .uang)ce! i ;ie)ce bili dovoljno svesni da ispisu vrlo razumljive knjige! moze se pretpostaviti da je ovo! opet! jezicko preterivanje ili meta%ora. &jihova !!nesvesnost" nije koma! vec ono sto su poklonici zena kasnije oznacili kao =u)hsin! doslovno !!ne) um"! sto ce reci! ne)sampsvesnost. To je stanje celovitosti pri cemu um %unkcionise slobodno i lagodno! bez osecanja da neki drugi um ili ego stoji iznad sa batinom. /ko kazemo da je obican covek onaj sto mora da hoda podizuci noge rukama! onda je taoista covek koji je naucio kako da pusti noge da hodaju same za sebe. M 'nogo toga u taoizmu napisano je da ukaze kako !!neumnost" jeste upotreba celog uma! kao kad spustamo oci na razne predmete ali se ne trudimo da ih razgledamo. Prema .uang)ceu0 (ebaposmatra stvahpo ceo dan a da ne trepne+ toje zato sto njene oci nisu usredsredene ni na jedan poseban predmet. Ona ide ne znajuci kuda! i zaustavlja se ne znajuci sta cini. Ona se stapa sa okolinom ipokrece zajedno s njom. To su principi mentalne higijene. 6DJ / onda! dalje0 /ko regulises telo i objedinis paznju! nebeski sklad spustice se na tebe. /ko uklopis svest i ujedinis misli! duh ce naci utociste u tebi. Te 9vrlina: ce te odenuti! a Tao ti pruziti utociste. Oci ce ti biti kao u tek rodenog laneta koje ne pita zasto. -vako drugo culo moze se! slicno! upotrebiti za ilustraciju !!ne)aktivnog" %unkcionisanja uma $ slusanje bez naprezanja da se cuje! mirisanje bez ostrog udisanja! okusavanje bez naprezanja jezika i dodirivanje bez pritiskanja predmeta. -vaki je poseban primer mentalne %unkcije koja se tu javlja! a koju 4inezi oznacavaju narocitom recju hsin. n J 2. /. Giles! str. DPD. 6D : ;in <utang! st. HC. P6

Ovaj je termin tako vazan za razumevanje zena da cemo pokusati da objasnimo sta je taoisticka i kineska misao pod njim podrazumevala.lP: Obicno ga prevodimo kao !!um" ili !!srce"! ali ni jedna od tih reci ne zadovoljava. Prvobitni oblik ideogra%a izgleda kao crtez srca! ili mozda pluca! ili jetre! a kad 4inez govori o hsinu cesto ce pbkazati na centar grudnpg kosa! nesto ispod srca. Teskoca pri prevodu je ta da je !!um" suvise intelektualan! previse cerebralan! a !!srce" je! kako se sad upotrebljava! suvise emocionalno $ cak sentimentaino. &adalje! hsin se ne upotrebljava uvek u sasvim istom smislu. Ponekad se upotrebljava da bi se prepreka otklonila! kao za =u)hsin! !!neum". /li se ponekad upotrebljava na takav nacin da je sko)ro sinonim za Tao. Ovo se narocito moze naci u zen knjizev)nosti koja obiiuje takvim %razama kao sto su !!prvobitni urn" 9pen hsin:! !!um (ude" 9%u hsin:! ili !!vera u umu" 9hsin hsin:. Ova prividna protivrecnost razresava se principom da !!istinski um jeste ne)um"! sto ce reci da je hsin istinski! radi ispravno! kada rada kao da nije prisutan. &a isti nacin! oci vide ispravno kada ne vide sebe! kao tackice ili mrlje u prostoru. -ve u svemu! cini se da hsin znaci sveukupnost nase psihicke %unkcije i! jos preciznije! centar te %unkcije! sto se dovodi u vezu sa centralnom tackom torza. *apanski oblik te reci! kokoro! koristi se sa jos vise tananih znacenja! ali za sada je dovoljno da shvatimo da prevodeci je recju !!um" 9sto je dovoljno nejasna rec: ne mislimo iskljucivo na intelektualni ili misleci um! ne cak ni na povrsnu svest. Vazno je da! i za taoizam i za zen! centar umne aktivnosti nije svesni misaoni proces! nije u egu. 4ad covek nauci da pusti um da radi na miru tako da %unkcionise na integrativni i spontani nacin koji mu je prirodan! pocinje da pokazuje posebnu vrstu !!vrline" ili !!moci" koja se naziva te. To nije vrlina u sadasnjem smislu moraine cestitosti! vec u starijem smislu delotvornosti! kao kad covek govori o isceljujucem dejstvu biljke. Te je! jos! neizvestacena! spontana vrlina koje se ne moze odgojiti ili imitirati hotimice. 8 .entralni princip zena o !!ne)umu"! ili =u)hsin! nalazi se vec kod .uang)cea. Telo kao osusene kosti! #m kao pepeo+ Pravo je to znanje! &e upinjati se da saznas otkud. # tami! u neznanju! (ez) umno 9=u)hsin: ne moze planirati+ $ 4ako se taj covek drzi1

;ao)ce kaze0 -uperiorno te nije te! K tako ima te ,n%eriorit3 te Ue odvaja se od te! -uperiorno te3e ne) aktivno 9=u)=ei: K besciljno! ,n%eriorno te je aktivno i ima cilj. Doslovan prevod ima snagu i dubinu koja se gubi takvim para%razama! kao0 !!-uperiorna vrlina nije svesna sebe kao vrline! i stoga je zaista vrlina. ,n%eriorna vrlina ne moze bez vrline! i stoga nije vrlina." 4ad bi kon%ucijevac preporucio vrlinu koja zavisi od izvestacenog pokoravanja pravilima i propisima! taoista bi ukazao da je takva vrlina konvencionalna i nije prava. Guangce je sastavio izmisljen dijalog izmedu 4on%ucija i ;ao)cea0 !!4azimi"! rece;ao)ce!!!odcegasesastojimilosrdeiduznost prema susedu1" !!-astoje se"! odgovori 4on%ucije! !!od sposobnosti covekove da se raduje svim stvarima+ i od sveopste ljubavi! bez elementa sopstva. To su odluke milosrda i duznosti prema susedu." !!4akvapricaF"! uzviknu ;ao)ce. !! ar sveopsta ljubav ne protivureci sebi1 &ije li tvoje iskljucivanje sopstva pozitivna mani%estacija sopstva1 Gospodine! ako biste vi hteli da ,mperija ne izgubi izvor prehrane $ evoje vasiona! njenapravilnost je vecna+ evo sunca i meseca! njihov sjaj je neprestan+ evo su zvezde! njihovo grupisanje nikad se ne menja+ ovde su ptice i zveri! Ioni su u stadu bez razlike+ ovdeje drvece i zbunje! oni rastu nagore bez izuzetka. (udite kao oni+ pratite Tao i bicete savrseni. .emu onda ova uzaludna borbasa milosrdem i duznoscu prema susedu! kao da lupatepo dobosu trazeci begunca. /vajl Gospodine! mnogo stezbrke uneli u covekov um. "8 Taoisticka kritika konvencionalne vrline odnosila se ne samo na moralnu s%eru! vec i na umetnosti! zanate! i trgovinu. Prema .uang)ceu0 .3ui! majstor zanatlija! crtaoje krugove rukom bolje nego sestarom. Prsti su mu se tako prilagodavaliprirodno prema stvari s kojom je radio da nije bilo potrebe da prikriva paznju na to. 'entalne su mu sposobnosti! zbog toga! ostale*edno 9t. j.! integrisane:! ne nailazeci naprepreku. Da bismo bill nesvesni stopala cipele treba da su lake. Da ne bi6O K taVo K=3e te. J 2. /. Giles! st. 6CG. PP

smo bill svesni struka! opasac treba da bade labav. ,nteligencija koja je nesvesna pozitivnog i negativnog podrazumeva da je srce 9hsin: opus te no .../ onaj koji! pocinjuci opusteno! nikad nije opusten! nesvestan je opustenog u opustenosti.8 4ao sto majstor svog zanata koji je ovladao teom moze i bez vestackog pomagala! tako i slikar! muzicar! ili kuvar nemaju potrebe za konvencionalnom klasi%ikacijom svojih umetnosti. Tako ;ao)ce kaze0 Pet boja zaslepice coveku vid. Pet zvukova zaglusice coveku sluh. Pet ukusa otupice mu culo ukusa. Potera i lov nacinice ga divljim. -tvari do kojih se tesko dolazi pokvarice mu vladanje. -toga mudrac opskrbljuje sto%nak a ne oko. Ovo se nikako ne sme shvatiti kao mrznja jednog askete prema culnim zadovoljstvima! stvar je upravo u tome da se osteljivost oka na boje umanjuje utvrdenim stavom da postoji samo pet pravih boja. Postoji beskrajni kontinuitet nijansi i sabiti ih u odeljke sa nazivima odvraca paznju od te tananosti. bog toga !!mudrac opskrbljuje stomak a ne oko"! sto ce reci! sudi po konkretnom sadrzaju dozivljaja! ne po njegovom skladu sa cisto teoretskim standardima. -ve u svemu! te je nezamisliva ostroumnost i stvaralacka moc pri spontanom i prirodnom delanju $ moc koja biva blokirana kad covek pokusa da njom ovlada %ormalnim metodama i tehnikama. ,sto je i sa stonoginom vestinom da koristi stotinu nogu odjednom. -tonoga je bila sreena sasvim! -ve dok je kornjaca u sali &e upita0 !!4oja noga ide posle koje1" -metena sva stonoga leze. !!O sudbe mojeF" , stonogi misli poceSe da se roje! Razmisljajuci kako da se pokrene. Duboko uvazavanje tea prozima celokupnu kulturu Dalekog istoka! cak toliko da je postao osnovni princip svake umetnosti i zanata. 'ada je tacno da te umetnosti koriste ono sto je! za nas! veoma teska tehnicka obuka! stalno se ima na umu da je svaka obuka samo drugorazredno sredstvo! a da je vrhunsko umetnicko delo uvek s primesom slulB J 2. /. Giles! st. DOD. PO

cajnosti. To nije tek majstorsko prikrivanje siucajnosti! stav spontanosti pri cemu se umisljenost ne primecuje. To lezi na daleko dubljoj i pravoj osnovi! jer kultura taoizma i zena nudi da covek bude osoba koja ce! nenamerno! postati izvor cudesne slucajnosti. Taoizam je izvorni kineski put oslobodenja koji je! u spoju sa indijskim mahajana budizmom! proizveo zen. To je oslobodenje od konvencija i oslobodenje stvaralacke moci tea. -vaki pokusaj da se on opise i %ormulise recima i misaonim 9jedan)po)jedan: simbolima mora ga! neizbezno! izopaciti. Ovo poglavlje! tako napisano! cini se da je neka !!vitalisticka" ili !!naturalisticka" alternativa. *er su zapadni %ilozo%i omadijani otkricem da ne mogu misliti izvan izvesnih dobro utabanih staza $ da! ma koliko pokusavali! njihove !!nove" %ilozo%ije postaju potvrda prastarih stavova! monistickih ili pluralistickih! realistickih ili nominalistickih! vitalistickih ili mehanicistickih. To je stoga sto su to jedine alternative koje misaone konvencije pruzaju! i oni ne mogu raspravljati ni o cem a da ga ne izloze u svojim sopstvenim terminima. 4ada pokusamo da pridodamo trecu dimenziju dvodimenzionalnoj povrsini ona ce! neophodno! izgledati kao da manje ili vise pripada ovim dvema alter nativama duzine i sirine. Po recima .uang)cea0 Da je jezik podoban! jedan dan bio bisasvim dovoljan da se izlozi Tao. (uduci nepodoban! toliko je potrebno da se objasni materijalno iskustvo. Tao je nesto s one strane materijalnog iskustva. On se ne moze preneti ni recima ni cutanjem.,C8 2. /. Giles! st. PB6. PB

E r to0 dase+I na%la

,, PORE4;O (#D, '/ 4iniska civilizacija bila je bar dve hiljade godina stara.kada se prvi put susrela sa budizmom. Tako je nova %ilozo%ija naisla na cvrsto ukorenjenu kulturu u kojoj je teskb mogla postati prihvatljiva bez znatnog prilagodavanja kineskom mentalitetu! mada su neke slicnosti izmedu taoizma i budizma bile tako jake da su izazvale nagadanja kako je bilo medusobnog kontakta jos mnogo ranije nego sto se pretpostavlja. 4ina je apsorbovala budizam kao sto je pre toga apsorbovala tolike druge utieaje$ ne samo %ilozo%ije i ideje! vec i strane stanovnike i zavojevace. Razlog tome donekle lezi! nesumnjivo! u izvanrednoj stabilnosti i zrelosti koje su 4inezi zadobili od kon%ucijanstva. Razumno! ne%anaticno! humano! kon%ucijanstvo je jedan od najupotrebljivijih obrazaca drustvene konvencije koje je svet upoznao. # sprezi sa taoistickim stavom da !!ono sto je dobro ne treba dirati"! ono je odgajilo blag i vrlo prijatan tip mentaliteta koji je! kad je apsorbovao budizam! mnogo doprineo da ga ucini !!prakticnim". To ce reci! ucinio je budizam mogucim nacinom zivota za ljudska bica! za ljude sa porodicama! sa svakodnevnim poslom kojeg treba obaviti! i sa normalnim instinktima i strastima. Osnovni princip kon%ucijanstva bio je da je !!covek taj koji istinu cini velikom!Ine istina ta koja coveka cini velikim". - tog razloga! !!humanost"! !!humana srdacnost" 9*en:! uvek su smatrani za superiorne u odnosu na !!pravednost" 9K:! jer je sam covek veci od ma koje ideje koju moze smisliti. Postoje vremena kad su ljudske strasti daleko pouPG

zdanije od principa. Posto su suprotni principi! ili ideologije! nepomirljivi! ratovi koji se vode zbog principa su ratovi do uzajamnog istrebljenja. /2 su ratovi koji se vode iz ciste pohlepe daleko manje destruktivni! jer agresor pazi da ne unisti ono sto borbom zeli da zarobi. Razumni $ to jest! humani $ ljudi.uvek su spremni na kompromis! dok su oni koji su se dehumanizovali! postajuci slepi poklonici neke ideje ili ideala! %anatici koje odanost apstrakcijama cini neprijateljima zivota. ,zmenjen takvim stavovima! budizam Dalekog istoka mnogo je svarljiviji i !!u skladu s prirodom" nego indijski i tibetanski oblici! ciji zivotni ideali ponekad izgledaju nadljudski! prikladniji za andele nego ljude. , pored svega! svi oblici budizma usvojili su -rednji put izmedu ekstrema andela 9deva: i demona 9preta:! asketskog i senzualnog! i tvrde da se !!buctenje" ili budastvo moze postici samo u ljudskom stanju. Postoje neke ozbiljne poteskoce pri pruzanju istorijski preciznog pregleda indijskog budizma! kao i celokupne %ilozo%ske tradicije iz koje je nikao. &iko ko proucava azijsku misao ne bi trebalo da zanemari te poteskoce! jer nas one teraju da skoro svako vaznije izjasnjavanje o staroj indijskoj misli primimo sa oprezom. Tako da cemo pomenuti neke od ovih poteskoca! pre no sto se upustimo u opis indijskog budizma. Prvi i najvazniji je problem tumacenja sanskritskih i palijskih tekstova u kojima je sacuvana starodrevna mdijska knjizevnost. Ovo posebno vazi za sanskritski! sveti jezik ,ndije! a posebno za oblik sanskritskog koji je upotrebljavan u vedskom periodu. &aucnici i na apadu i u ,ndiji nisu sigurni u pogledu tumacenja! a svi moderni recnici u mnogome se oslanjaju na jedan jedini izvor $ leksikon koji su sastavili (othlingk i Roth u drugoj polovini proslog veka! za koji se sada priznaje da sadrzi mnoga nagadanja. Ovo u mnogome steti nasem razumevanju osnovnih izvora hinduizma $ Veda i #panisada. Otkrice pravih ekvivalenata za %ilozo%ske termine otezano je i cinjenicom da su leksikogra%i bili radi da odgovarajuce reci nalaze u terminima zapadne teologije! posto im je prvenstveni cilj bio da svojim radom pomognu misionarima. lJ Drugo! izuzetno je tesko otkriti prvobitni oblik budizma. Postoje dve zbirke budist5iekih svetih knjiga0 Palijski 4anon Teravade! ili *uzne skole budizma! koja cveta na .e3lonu V. 'onier)@illiams! -anskrit)English Dictionar3! str. iW 9OW%ord! 6AB6:. PH

9-ri ;anka:! (urmi i Tailandu. i sanskritsko)tibetansko)kineski 4anon 'ahajane! ili -everne skole. Vlada opsta saglasnost medu znalcima da je Palijski 4anon! u celini! raniji od ova dva! i da su glavne sutre 9kako se sveti spisi nazivaju: 'ahajana 4anona sve sakupljene posle 677. g. p. n. e. 'edutim! knjizevni oblik Palijskog 4anona ne ukazuje da predstavlja autenticne reci Gautame (ude. /ko su #panisade karakteristicne za stil kojim se koristio ucitelj u ,ndiji u periodu od H77. do P77. g. p. n. e.! onda one imaju malo slicnosti sa sholastickim stilom zamarajuceg ponavljanja vecine budistickih spisa. Tesko se moze sumnjati u to da su oba budisticka 4anona rad pandita -ange! budistickog monaskog reda! jer pokazuju sve znake dubokopostovane razrade prvobitne doktrine. 4ao sto je slucaj sa ruskim ikonama! originalna slika skoro da se ne vidi od gornjeg sloja dragog kamenja i zlata. Treca poteskoca je ta sto hindu)budisticka tradicija nikad nije imala osecaj za istorijsko! kao hebrejsko)hriscanska tradicija! tako da ima malo! ili ni malo! pokazatelja koji bi govorili o datumu nastanka datog teksta. -veti spisi prenoseni su generacijama usmenim predanjem tokom nepoznato dugog vremena pre no sto su bili zapisani! a sasvim je moguce da su istorijske okolnosti menjane tokom vremena putem usmenog predanja. Povrh svega! budisticki monah koji je pisao! recimo D77. godine nase ere! ne bi se ni najmanje ustezao da svoje sopstvene reci pripise (udi! ako bi iskreno osetio da su one izraz ne licnog stava! vec nadlicnog stanja probudenosti koje je dostigao. On bi te reci pripisao (udi koji govori iz svog duhovnog! ne materijalriog tela. Opasnost nauke je uvek! pri krajnjoj specijalizaciji! to da se moze pokazati nesposobnom da vidi sumu od drveca. /li se problem! koji se javlja kad hocemo da dobijemo predstavu o misli u ,ndiji (udinog vremena! sest vekova pre 2rista! nece resiti radom na parce $ koliko god to bilo potrebno. Postoji! svakako! dovoljno podataka koji govore o velicini i divnim slozenim oblicima upanisadskog hinduizma! ako ne zabijemo nos u knjigu dok citamo. Velika mitoloska tema atma) 3ajna $ cm !!samopozrtvovanja" kojim (og rada svet i putem kojeg se covek! prateci bozanski plan! ponovo spaja s (ogom $ lezi u osnovi zivota i misli ,ndije od najranijih vremena. .in kojim se svet stvara isti je onaj cin kojim se on okoncava $ napustanje zivota $ kao da je ceo univerzalni proces jedan tip igre u kojoj treba dodati loptu dalje cim se primi. Tako da je osnovni mit hinduizma onaj o svetu koji je (og dok se igra PA

zmurke sa samim sobom. 4ao Practapati! Visnu! ili (rama! Gospod pod raznim imenima stvara ovaj svet cinom samorasparcavanja ili samozaborava! cime *edno postaje 'nostvo! a jedan jedini Glumac igra bezbroj uloga. &a kraju! vraca se sebi samo da bi igru zapoceo iznova $ *edno umire da bi postalo 'nostvo! a 'nostvo umire i postaje *edno. 2iljadu glava imao je Purusa! hiljadu ociju! hiljadu nogu. -a svih strana prozimajuci zemlju ispunjava prostor. Ovaj Purusa je sve sto ikad bese i sve sto ce biti+ Gospod besmrtnosti koji raste sve veci! Tako mocan u svojoj velicini+ da! aV veci je Purusa. -va bica su cetvrtina njega! tri cetvrtine besmrtnog zivota na nebesima 4ada su bogovi pripremili zrtvu sa Purusom kao ponudom! &jeno ulje bilo je prolece! sveti dar jesen+ leto je bilo drvo. Od te velike opste zrtve sakupljen je loj sto kapase. Onjestvorio stvorenja u vazduhu! zivotinje i divlje ipitome... 4ada su razdelili Purusu! koliko delova dobise1 4akomu nazivaju usta! ruke1 4ako nazivaju bedra i stopala1 (ramanska 9kasta: bila su usta! od obe ruke Radania 9kasta 4satrija: je napravljena. (edra mu postase Vaisja! od stopala stvori se -udra. 'esec se rodi iz njegovog uma! iz ociju rodi se sunce+ ,ndra i /gni rodise se iz usta! a Vaju iz daha. ,z njegovog pupka dode vazduh+ nebesa se oblikovase iz njegove glave+ emlja iz stopala! a iz usiju oblasti. Tako stvorise svet. D: 2iljadu glava! ociju! i nogu Purusinih delovi su coveka i drugih bica! jer osnovno u tome je da Ono koje potpuno zna svaku jedinku jeste (og sam! atman! ili -opstvo sveta. -vaki zivot deo je! ili je uloga u kojoj je um (oga apsorbovan! nesto slicno glumcu koji se uvlaci u bice 2amleta i zaboravlja da je u stvarnom zivotu 'arko ili *anko. .inom samoodricanja (og postaje sva bica! dok u isto vreme ne prestaje da bude (og. !!-va bica su cetvrtina njega! tri cetvrtine besmrtnog zivota na nebesima". *er (og je podeljen u igri! samo prividno! ali ostaje nepodeljen u stvarnost; Tako da kad igri dode kraj! individualizovana svest se budi kao bozanska. : Rigveda W. A7. Prevod je preuzet od R. T. 2. Gri%%itha. Purusa je F !!Osoba"! prvobitna svest iza sveta! &apomena ur.0 v. prevod .edomila Veljacica u.?ilozo%ija istocnih naro)6 da! ,! st. DPP! iz.. 'atica 2rvatska! agreb 6AGA. X O D I0.E Ja O7

# pocetku ovaj svet bese /tman 9-opstvo:! sam! u obliku Puruse. Osvrcucise ne vide nikog do sebe. Prvo rece0 !!*ajesam". Odatlerec!!*a". Tako caki sad! kad se nekom obratite! prvo odgovori samo !!to sam ja"! a onda kaze svoje -a svih strana Ono ima ruke i noge+ -a svih strana oci! glave i lica+ -a svih strana ovog sveta ono cuje+ -ve stvari ono obuhvata.8 Vazno je upamtiti da je ova slika sveta kao (ozje igre 9KKla: $ mitoloska. /ko bismo! vec sada! hteli da je prevedemo nekim %ilozo%skim stavom! bio bi to grub tip panteizma! sa kojim se hindu %ilozo%ija uopste! a pogresno! brka. Tako da se ideja $ o tome da je svaki covek! svaka stvar! deo uloge koju Purusa igra u stanju samozaborava $ ne sme brkati sa logickim ili naucnim sudom o cinjenici. Oblik suda je poetski! ne logicki. Po recima 'undaka #panisade! ,stinski ovaj atman $ kako to pesnici kazu $ putuje zemljom odjednog tela do drugog. 9ii. G: 2indu %ilozo%ija nije pogresila! zamisljajuci da covek ne moze doneti neki in%ormativni! %aktogra%ski i pozitivan sud o krajnjoj stvarnosti. 4ao sto ista #panisada kaze0 4adje znanje bez dualnosti! bez akcije! uzroka ili posledice! neizgovorljivo! neuporedivo! neopisivo! sta je to1 To je nemoguce reciF 9vi. G: -vako pozitivno tvrdenje o poslednjim stvarima mora se pretociti u nagovestavajuci oblik mita! poezije. *er u ovom domenu upravnog i pokaznog govora moze se samo reci !!&eti! neti" 9!!&e! ne":! posto ono sto se moze opisati i kategorizovati mora obavezno pripadati konvencionalnoj s%eri. 2indu motologija razvija temu bozanske igre na nivou bajke! obuhvatajuci ne samo tako velike koncepte kao vreme i prostor! vec i najnepomirljivije krajnosti zadovoljstva i bola! vrline i poroka. &ajunutarnjije -opstvo sveca i mudraca nije nista vise prikriveni (og nego sto je to najunutarnjije -opstvo jednog razvratnika! kukavice! ludaka! cak samih demona. -uprotnosti 9dvandva: svetlosti i mraka! dobra i zla! zadovoljstva i bola! osnovni su elementi igre jer! iako se (og izjednacava sa ,stinom 9sat:! -vescu 9chit:! i (lazenstvom 9ananda:! tamna strana zivota sastavni je deo (rihadaran3aka #panisada! i. O. B. (hagavad)Gita! Wiii. 6P. O6

igre! kao sto s3aka drama mora imati svog nevaljalca da poremeti status >uo! i kao sto se karte moraju promesati! dovesti u nered! da bi doslo do razvoja koji ce nesto znaciti za igru. a hindu misao ne postoji Problem la. 4onvencionalni! relativni svet je neophodno svet suprotnosti. -vetlost se ne da zamisliti bez mraka+ red je besmislen bez nereda+ i! slicno! gore bez dole! zvuk bez tisine! zadovoljstvo bez bola. Po recima /nanda .oomaras=am3ja0 a svakoga ko smatra da je !!(og stvorio svet"! pitanje! zasto je dozvolio postojanje zla u njemu! ili onog *ednog la u kom je sveukupno zlo personi%ikovano! mora da je potpuno besmisleno+ covek bi mogao da pita! isto tako3 zasto nije stvorio svet bez dimenzija! 2i bez vremenskog sleda.B: Prema mitu! bozanska igra traje tokom beskrajnih ciklusa vremena! prolazeci kroz periode ispoljavanja i povlacenja svetova! mereno u jedinicama kalpi 9jedna kalpa je O.PD7!777.777 godina:. Po ljudskim merilima takva zamisao je uzasno monotona! jer se odvija besciljno zanavek. /li je sa bozanskog stanovista ona puna opcinjavajuce moci koju imaju stalno iste decje igre! koje traju do u beskraj jer je vreme zaboravljeno i svelo se na jedan jedini cudesan tren. Pomenuti mit nije izraz %ormalne %ilozo%ije! vec jednog iskustva ili stanja svesti koje se naziva moksha! ili !!oslobodenje". # celosti! obazrivije je reci da je indijska %ilozo%ija prvenstveno to iskustvo+ ona je tek na drugom mestu sistem ideja koji pokusava da protumaci to iskustvo konvencionalnim jezikom. # korenu! stoga! ta %ilozo%ija postaje shvatljiva samo kroz to iskustvo! koje se sastoji od istog tipa nekonvencionalnog znanja koje nalazimo u taoizmu. Ono se jos naziva atma)jnana 9samopoznavanje:! ili atma)bodha 9samoprobudenost:! jer se moze smatrati otkricem koje govori o tome ko ili sta ja jesam! onda kada se vise ne identi%ikujem ni sa jednom ulogom ili konvencionalnom de%inicijom licnosti. ,ndijska %ilozo%ija opisuje sadrzaj ovog otkrovenja samo u mitoloskim terminima! koristeci %razu !!*a sam (raman" 9aham brahman:5 ili !!To si ti" 9tat tvam asi:! da bi ukazala na to da je samopoznavanje otkrice necijeg iskonskog identiteta sa (ogom. Ovim se ne podrazumeva ono na sta se u hebrejsko) hriscanskom kontekstu misli kad se kaze da neko !!tvrdi da je (og"! jer tamo je jezik mita obicno pobrkan sa %aktogra%skim! tako da nema jasne razlike izmedu (oga opisanog terB 8.oomaras=am3! st. GG. OD

minima konvencionalne misli i (oga kakav jeste u stvarnosti. *edan 2indus nece reci !!*a sam (rahman" podrazumevajuci time da je on licno odgovoran za celu vasionu i obavesten o svakom detalju u njoj. - jedne strane! on ne govori o identitetu sa (ogom na nivou svoje povrsne licnosti+ s druge! njegov !!(og" $ (rahman $ nema vlast nad celom vasionom na !!licni" nacin. On ne zna niti dela na nacin licnosti! posto ne poznaje vasionu putem termina konvencionalnih cinjenica niti dela namerno! promisljeno! ili voljno. 'oze biti od znacaja da rec !!(rahman" ima koren u brih)! !!uzgajati"! jer je njegovo kreativno delanje! kao i ono Taoa! spontano! sto odgovara rastu! za razliku od predumisljaja! sto odgovara cinjenju. &adalje! iako se za (rahmana kaze da !!zna" sebe! ovo poznavanje nije stvar in%ormacije! znanja kakvog imamo o objektima kao razlicitim od subjekata. Po recima -ankarinim0 ,pak je on -aznavalac! a -aznavalac moze da zna druge stvari! ali ne moze On biti objekt &jegovdg saznavanja! na isti nacin kao sto vatra moze sagoreti druge stvari ali ne i samu sebe.C: a zapadnjacki um zagonetka indijske %ilozo%ije lezi u tome sto ona toliko govori o tome sta moksha iskustvo nije! a malo! ili ni malo! o tome sta jeste. To! naravno! zbunjuje jer! ako je iskustvo zaista bez sadrzajaIO6iiiko se tako malo odnosi na stvari za koje drzimo da su vazne! %eiko covek da objasni ogromnu vrednosr%coje ono ima za indi%cki nacin zivota1 .ak je i na konven>bnalnom nivou sasvim ,ako sagledati da je znati sta nije cesto isto toliko znacajno kao i znati sta jeste. .ak i ako medicina ne moze da pruzi delotvoran lek za najobicniju kijavicu! donekle vredi znati o beskorisnosti magicnog leka koji je! inace! tako popularan. Povrh toga! %unkcija negativnog znanja ima slicnosti sa upotrebom prostora $ prazan list po kojem se mogu ispistati reci! prazan sud u koji se tecnost moze sipati! prazno okno kroz koje se svetlost moze propustiti! i prazna slavina kroz koju voda moze poteci. Ocigledno je da vrednost praznine lezi u pokretima koje dozvoljava! ili u supstanci kojoj je posrednik i koju sadrzi. /li! prvo mora doci praznina. bog toga se indijska %ilozo%ija usredsreduje na negaciju! na oslobadanje uma od ,stine. Ona ne pruza ideje! nikakve opise onoga sto 8 (ash3a u 4ena #panisadi! A )66. !!&e moze" daje pogresan utisak jer je obicno odrecan izraz. -misao je da! kao sto svetlost nema potrebe da obasjava samu sebe jer je vec sjajna! tako da nema ni koristi niti! uostalom! smisla da (rahman bude objekt svog saznavanja. OP

treba da ispuni prazninu uma! jer bi ideja iskljucila cinjenicu $ nesto kao sto bi slika sunca na prozorskom oknu zaustavila svetlost pravog sunca. Dok 2ebreji nisu dozvolili pravljenje lika (ozijeg u drvetu ili kamenu! tako 2indusi ne dozvoljavaju lik misli $ osim ako je toliko mitoloski da se ne brka sa stvarnoscu. - tog razloga je sistematska poduka 9sadhana: puta oslobodenja progresivno razvezivanje necijeg -opstva 9atman: od bilo kakve identi%ikacije. Ona vodi ka shvatanju da ja ni)sam ovo telo! ovi oseti! ova osecanja! ove misli! ova svest. Osnovna stvarnost zivota nije ni jedna zamisliva stvar. &a koncu konca! nju ne treba identi%ikovati ni sa kakvom idejom! (ogom ili atmanom. Po recima 'anduk3a #panisade0 9Onaje: Ono sto nije! svesno! ni subjektivno ni objektiv)no! niti je jedno ili drugo+ koje nije ni prosta stvarnost! niti nerazlikujuca osetnost! niti samo tama. Ona je nevideno! bez odnosa! neshvatljivo! nezakljucivo i neopisivo $ susti)na -amosvesti! kraj maje 9vii:. /tman je nasa sveukupna svest! ono sto je glava za culo vida $ ni svetlost! ni mrak+ niti puno! niti prazno+ samo jedna nepojmljiva onostranost. / u trenutku kad prestane svaka krajnja identi%ikacija -opstva sa nekim predmetom ili pojmom! u stanju nazvanom nirvikalpa! !!bez poimanja"! bljesne iz nepoznatih dubina stanje svesti koje se naziva bo) .. zanskim! poznavanje (rahmana. ! Prevedeno na konvencionalni i M$ da ponovimo $ mitsko)poetski jezik! poznavanje (rahmana pojavljuje se kao otkrice da ovaj svet! koji je izgledao kao 'nostvo! jeste *edno! da !!sve je (rahman" i da je !!sva dvojnost lazno zamisljena". #zeti kao iznosenje cinjenica! ovakvi stavovi logicki su besmisleni i ne prenose nikakvu in%ormaciju. / ipak! izgleda da su najbolji moguci izraz recima samog iskustva! iako je to kao da vam se! u trenutku izgovaranja !!poslednjih reci"! jezik paralizuje zbog otkrovenja! pa bude primoran da brblja gluposti ili cuti. 'oksha se takode shvata kao oslobodenje od maje $ a ova je jedna od najvaznijih reci indijske %ilozo%ije! i hinduske i budisticke. *er! za mnogostruki svet cinjenica i dogadaja kaze se da je maja! obicno shvaUena kao iluzija koja prekriva onu jednu stvarnost (rahmana. Ovo ostavlja utisak kao da je moksha stanje svesti u kojem se sav raznoliki svet prirode gubi iz vidokruga! stapajuci se u beskrajni okean nejasno osvetljenog prostora. Takav utisak treba smesta odbaciti! jer on podrazumeva dvojnost! nesaglasnost izmedu (rahmana i maje! sto je suprotno celokupnom principu OO ndtolo odvajt 7 to.

upanisadske %ilozo%ije. *er (rahman nije *edno nasuprot 'nostvu! ne prosto nasuprot slozenom. (rahman je bez dvojnosti 9advaita:! sto ce reci! bez suprotnosti! jer (rahman nije ni u kakvoj klasi niti je! uostalom! izvan neke klase. / klasi%ikacija je upravo maja. Rec je izvedena iz sanskritskog korena matr)! !!meriti! oblikovati! graditi! ili praviti plan"! koren iz kojeg smo mi dobili takve grckolatinske reci kao metar! matrica! materijal! tvar. Osnovni proces merenja je podela! bilo da podvlacimo liniju! izdvajamo! ili opisujemo krugove! ili sipamo zrnevlje ili tecnost u merice 9posude:. Odatle je sanskritski koren dva)! od kojeg smo dobili rec !!podeliti"! takode i koren latinske reci duo 9dva: i engleske dual 9dvostruk:. Reci da je svet cinjenica i dogadaja maja $ znaci da su cinjenice i dogadaji termini merenja a ne stvarnosti u prirodi. 'oramo! medutim! prosiriti koncept merenja i u njega ukljuciti postavljanje granica svih vrsta! bilo deskriptivnom klasi%ikacijom ili selektivnim izdvajanjem. Onda ce nam biti lako da sagledamo da su cinjenice i dogadaji isto toliko apstraktni koliko su to linijejza sirinu! ili milimetri i santimetri. Razmislite na trenutak o tome da je nemoguce izolovati jednu jedinu cinjenicu u potpunosti. .injenice se javljaju u paru! najmanje! jer je telo nezamislivo bez prostora u kojem se javlja. De%inisanje! postavljanja granica! ocrtavanje $ sve su to uvek podele! a stoga dvojnosti! jer cim se granica de%inise ona ima dve strane. Ovakvo gledanje pomalo je zbunjujuce i cak tesko shatljivo onima koji su vec dugo naviknuti da misle da su stvari! cinjenice i dogadaji sami kameni temeljci sveta! najpouzdaniji od pouzdane stvarnosti. ,pak je pravilno razumevanje doktrine maje najosnovnija pretpostavka izucavanja hinduizma i budizma! a pokusavajuci da shvati njeno znacenje covek mora odbaciti razne !!idealisticke" %ilozo%ije apada sa kojima se ona cesto brka $ to! cak! rade i moderni indijski vedantisti. *er svet nije iluzija uma u smislu da $ ocima oslobodenog coveka 9jivanmukta: $ nema se sta ugledati do besputne praznine. On vidi svet koji i mi gledamo+ ali ga on ne deli! premerava! izdvaja na isti nacin. On ga ne smatra stvarno i konkretno podeljenim na izdvojene stvari i dogadaje. On vidi da se koza moze isto tako posmatrati kao nesto sto nas spaja sa sredinom!+ kao i ono sto nas od nje odvaja. On! nadalje! vidi da ce se koza smatrati za spajajucu samo ako se prethodno uzela kao razdvajajuca! i obrnuto. OB

bog toga njegova tacka gledista nije monisticka. On ne misli da su sve stvari u stvarnosti *edno jer! konkretno govoreci! nema nikakvih !!stvari" koje bi se smatrale *ednim. -pajati je isto toliko maja kao i odvajati. - tog razloga i hinduisti i budisti vise vole da govore o stvarnosti kao !!nedvostrukoj" nego kao !!jednoj"! posto koncept jednog uvek ukljucuje onaj mnostva. Doktrina maje je stoga doktrina relativnosti. Ona govori da su stvari! cinjenice! i dogadaji ocrtani! ne prirodno! vec putem opisa koji daju ljudi! a da je nacin na koji ih opisujemo 9ili izdvajamo: relativan u odnosu na nase razlicite tacke gledista. ;ako je videti! na primer! da se za dogadaj koji nazivainu Prvi svetski rat moze samo prilicno arbitrarno reci da je poceo O. avgusta 6A6O.! a zavrsio 66. novembra 6A6H. ,storicari mogu otkriti !!prave" pocetke rata daleko ranije! a !!preostatke" istog sukoba jos mnogo kasnije nego sto su ove %ormalne granice tog dogadaja. *er se dogadaji mogu odvajati i stapati kao kuglice zive u skladu sa promenljivim nacinima istorijske deskripcije. Granice dogadaja su konvencionalne a ne prirodne! u onom smislu u kojem se kaze da je zivot zapoceo u trenutku radanja a ne pri zacecu! s jedne strane! ili pri odbijanju od sise! s druge. -licno ovome! lako je sagledati konvencionalni karakter stvari. Obicno se ljudski organizam smatra za jednu stvar! iako je sa %izioloske tacke gledista on onoliko stvari koliko ima delova ili organa! a sa socioloske samo deo sire stvari koja se zove grupa. -vakako da svet prirode obiluje povrsinama i linijama! r zgusnutim i praznim delovima! koje koristimo da obelezimo granice dogadaja i stvari. /li i ovde doktrina maje tvrdi da ti oblici 9rupa: nemaju !!vlastito bice"! !!prirodu sopstva" 9svabhava:0 oninepostojezasebe! vec samou odnosu jedan na drugog! kao sto se cvrsta materija ne moze izdvojiti osim u odnosu na prostor. # torn su smislu! cvrsta materija i prostor! zvuk i tisina! egzistentno i neegzistentno! %8gura i pozadina! neizdvojivi! medusobno zavisni! !!pojavljuju se zajedno" i samo zbog maje! ili putem konvencionalne podele! mogu se smatrati odvojenim jedno od drugog. ,ndijska %ilozo%ija takode misli da su i rupa! oblici! maja jer su napostojani. apravo! kad hindu i budisticki tekstovi govore o !!praznom" ili !!iluzornomu karakteru pojavnog sveta prirode $ za razliku od konvencionalnog sveta stvari $ oni misle upravo na nepostojanost njegovih oblika. Oblik je tok! a stoga i maja u nesto prosirenom smislu! utoliko sto se ne moze sasvim pouzdano obeleziti ili shvatiti. OC

Oblik je maja kad um pokusava da ga shvati i kontrolise utvrdenim kategorijama misli! to jest! putem imena 9nama: i reci. *er! upravo su imenice i glagoli sredstva kojima se apstraktne i konceptualne kategorije stvari i dogadaja obelezavaju. Da bi sluzili svojoj svrsi! imena i termini neophodno moraju biti utvrdeni i konacni! kao i sve druge merne jedinice. /li je njihova upotreba $ donekle $ toliko zadovoljavajuca da se covek uvek nalazi u opasnosti da pobrka mere sa svetom koji meri! da identi%ikuje novae sa blagostanjem! utvrdenu konvenciju sa %luidnom stvarnoscu. /li! u stepenu u kojem sebe i svoj zivot identi%ikuje sa tim krutim i praznim okvirima de%inic3e! osuduje samog sebe na trajno osujecenje onog koji pokusava da vodu zahvati sitom. -toga indijska %ilozo%ija stalno govori o pomanjkamju mudrosti ako se stremi stvarima! ako se tezi stalnosti posebnih entiteta i zbivanja! jer ona u tome ne vidi nista do zaslepljenost duhovima! apstraktnim merama uma Ymanas:.68 'aja se! obicno! izjednacava sa nama)rupa! !!ime)ioblik"! sa pokusajima uma da uhvati %luidne oblike prirode u mrezu svojih utvrdenih klasa. /li! kada se shvati da je oblik na kWaju krajeva praznina $ u posebnom smislu neuhvatljiv.tetl i nemerljivosti $ svet oblika odmah se ukazuje kao (rahman! ne vise kao maja. ?ormalni svet postaje svet stvarnosti u trenutku kad vise nije zaprt! u trenutku kad prestane otpor prema prornenljivoj %luidnosti. -toga je sama prolaznost sveta bas znak njegove bozanske prirode! njegovog stvarnog identiteta sa nedeljivim i nemerljivim beskrajem (rahmana. To je razlog s kojeg hindu)budisticko insistiranje na nestalnosti sveta nije pesimisticka i nihilisticka doktrina! kako to zapadni kriticari inace pretpostavljaju. Prolaznost je obeshrabrujuca samo za um koji insistira na pokusajima da shvati.H: /li za um koji pusta da sve ide svojim tokom i koji se krece tim tokom promene! koji postaje! u zen budistickom slikovitom govoru!. kao lopta u planinskom brzal>iJ jDsecaj prolaznosti iXi roraznme pZstaje jedria"3rs%a""elrstaze. TvTozA2"te zato! i na ,stoku i na apadu! nestalnost tako cesto tema najdubokoumnije i najpotresnije poezije $ toliko! cak! da blistavost promene prosijava i kad izgleda da je pesnik najvise prezire. G : ,stog je korena kao i ma3a! a od nje dolaze i reci !!menzuracija" 9lat. mensura:! !!mentalan" 9lat. mens:! !!dimenzija" i 9engl.: man! !!covek"! !!mera svih stvari". Takode i 9lat.: mensis 9mesec:. [5 Grasp 9eng.: $ znaci shvatiti! pojmiti+ ali i scepati! zgrabiti! dokuciti! stisnuti! ugrabiti. 9prm. prev.: OG

-utra! i sutra! i sutra jos jedno! -itnim korakom prikrada se dan za danom Do zadnjeg sudnjeg casa! has bedno! / sve sto nam je! budalama! proslost osvetlila -amo je put u prasinu i smrt. Dogoreva! kraj je sveciceF ivot je tek pokretna senka! glumac los -to sepuri se i brine na tren! pa nestaje bez traga0 Prica neke budale! bucna ijetka! a smisla nema1: ,skazano ovako $ kako R. 2. (l3th primecuje $ ne izgleda bas lose. -ve u svemu! doktrina maje istice! pre svega+ nemogucnost da se stvarni svet uhvati u mrezu uma! mrezu od reci i koncepata! i drugo! %luidni karakter tih oblika koje misao pokusava da de%inise. -vet cinjenica i dogadaja u potpunosti je nama! apstraktna imena! i rupa! %luidni oblik. On izmice razumevanju %ilozo%a i stisku onog ko je u potrazi za zadovoljstvom! kao voda iz stisnute pesnice. ,ma neceg cak laznog u ideji o (rahmanu kao vecnoj stvarnosti u potki tog protoka! i atmanu kao bozanskoj osnovici ljudske svesnosti! jer sve dok su ovo koncepti oni ne mogu dokuciti stvarnost! kao ni bilo koji drugi. #pravo je uvid u totalnu nedokucivost sveta ono sto lezi u korenu budizma. To je ono posebno pomeranje naglaska koje vise od svega razlikuje doktrinu (udinu od nauka #panisada! onaj raison d5etre rasta budizma kao posebnog pokreta indijskog zivota i misli. Gautama! *Probudeni" ili (uda 9u. oko BOB p. n. e.:! zi)veo je u vreme kada su vec postojale najznacajnije #panisa)de i njihova %ilozo%ija mora se sagledati kao polazna tacka njegovog sopstvenog naucavanja. (ila bi ozbiljna greska! medutim! smatrati (udu za !!osnivaca" ili !!re%ormatora" jedne religije koja je nastala kao neka vrsta organizovanog otpora hinduizmu. *er ovde se govori o vremenu kad nije bilo svesti o !!religijama"! kada takvi termini kao !!hindu)izam" ili !!brahman)izam" ne bi nista znacili. *ednostavno! postojala je tradicija! otelotvorena u usmenom predanju doktrine Veda i #panisada! tradicija koja nije bila usko !!religiozna" buduci da je ukljucivala celokupan nacin zivota i ticala se svega! od poljoprivrede do saznavanja poslednje stvarnosti. (uda je delao u punom skladu sa ovakvom tradicijom kada je postao risi! !!mudrac iz sume"! koji je napustio zivot domacina i otarasio se kaste da bi krenuo putem oslobodenja. 4ao sto je slucaj i sa svim drugim risijima! meA :=. -hakespeare0 'acbeth! V! B. 9prim! ur.: OH

tod njegovog puta oslobodenja imao je izvesne karakteristicne odlike! a njegova doktrina obuhvatala je kritiku neuspesnosti covekove da u praksi sledi tradiciju koju je propovedao. &adalje! u potpunosti je sledio tradiciju kad je odbacio kastu i prihvatio da sledi bezkastne i bezdomne ucenike. *er indijska tradicija! cak vise nego kineska! posebno podstrekava odbacivanje konvencionalnog zivota u izvesnom dobu! posto su porodicne i gradanske duznosti izvrsene. &apustanje kaste spoljasnji je i vidljiv znak shvatanja da je pravo stanje covekovo !!neklasi%ikovanoa! da je njegova uloga ili osoba samo konvencionalna! i da je njegova istinska priroda !!ne)stvar" i !!ne)telo". Ovo shvatanje bilo je srz (udinog dozivljaja budenja 9bodhi: koji mu se javio jedne noci dok je sedeo pod cuvenim (o drvetom u Gaji! posle sedam godina meditacije u sumama. -a stanovista zena! ovo iskustvo je sustinski sadrzaj budizma! a verbalna doktrina sasvim je drugostepena naspram prenosa samog iskustva! s generacije na generaciju! bez reci. Tokom sedam godina Gautama se trudio da pronikne i shvati uzrok ljudskog ropstva maji pomocu tradicionalnih uputa8oge i tapasa! kontemplacije i askeze! da iznade rasputavanje iz davolskog kruga prianjanja uz zivot 9trishna:! sto je isto kao terati ruku da uhvati samu sebe. -av taj trud bio je uzaludan. Vecni atman! stvarno -opstvo! nije nasao. 4oliko god se trudio i koncentrisao um na nalazenje korena i osnove! nailazio je samo na sopstveni napor da se koncentrise. Vece pre budenja jednostavno je !!digao ruke"! prosirio svoj asketski jelovnik i pojeo nesto hranljivije jelo. Posle toga je! odjednom! osetio prozimajucu promenu. -edeo je pod drvetom! zavetujuci se da ne ustane sve dok ne dostigne vrhunsko prosvetljenje i $ po predanju $ sedeo cele te noci sve dok prvi titraj zornjace nije izazvao iznenadno stanje savrsene jasnoce i shvatanja. To je bilo anuttara sam3ak sambodhi! !!nenadmasivo! potpuno budenje"! oslobodenje od maje i vecnog Obrta rodenja)i)smrti 9samsara: koji se vrti i vrti sve dok covek na bilo koji nacin pokusava da zgrabi svoj zivot. / ipak! stvarni sadrzaj ovog iskustva nikad nije mogao! niti ce moci! biti iskazan recima. *er reci su okviri maje! okca njene mreze! a iskustvo je voda koja kroz njih protice. Odatle se! sto se reci tice! najvise sto se moze reci o ovom iskustvu pripisuje (udi u Vajracchediki0 OA

Tako da nisam zadobio bas nista nenadmasivim! potpunim budenjem! a bas zbog toga se ono naziva \ nenadmasivo! potpuno budenje". Tako da! sa stanovista zena! (uda !!ni reci nije rekao"! i pored svih tomova koji mu se pripisuju. *er je njegova prava poruka ostala neizgovorena zanavek! a bila je takva da su je reci! pokusavajuci da je izraze! cinile nistavnom. , pored svega! osnovna je poruka zena da ono sto ne moze biti predato recima moze! ipak! biti preneseno !!neposrednim ukazivanjem"! pomocu nekih neverbalnih nacina komunikacije bez kojih bi budisticko iskustvo bilo nemoguce preneti na buduce generacije. # skladu sa svojom 9verovatno dosta kasnijom: tradicijom! zen drzi da je (uda preneo svoju probudenost na svog najistaknutijeg ucenika 'ahakasjapu! tako sto je podigao jedan cvet i ostao nem. Palijski 4anon! ipak! propoveda da je (uda! odmah po budenju! otisao u park jelena u)(enaresu i izlozio svoju doktrinu onima koji su bili njegovi sadrugari tokom asketskog zivota! iskazujuci je u obliku one .etiri plemenite ,stine koje su tako prikladan sazetak budizma. Te .etiri ,stine saobrazene su tradicionalnom vedskom obliku lekarske dijagnoze i recepta izlecenja0 ustanovljavanje bolesti! njenog uzroka! izjasnjavanje u pogledu mogucnosti izlecenja! i propisivanje lekarije. , Prva ,stina odnosi se na problematicnu rec duhkha! sto u slo(odnom prevodu znaci888gato8a8a koja oznacava veliku bolest sveta za koju je (udinlnetod 9dharma: lek. Rodenjeje duhkha! svenuceje duhkha! bolest je duhkha! smrt je duhkha! a isto tako i tuga i zalost... (iti vezan za stvari koje ne volimo! 2i rastavljen od stvari koje volimo! i to je duhkha. 4ad covek ne dobija ono sto zeli% to je! takode! duhkha. *ednom recju! ovo telo! ovajpetostruki agregat zasnovan na prianjanju 9trishna:! to je duhkha.67: Ovo se! medutim! ne moze svesti na brzopleto tvrdenje da !!zivot je patnja". -misao je u tome da je zivot! onako kako ga obicno prozivljavamo! patnja $ ili tacnije! da je pomucen narocitim osujecenjem koje se javlja kad covek pokusava nemoguce. 'ozda je! zato! !!%rustracijaa najbolji ekvivalent za duhkhu! iako je sama rec prost antonim od sukha! sto znaci !!prijatno" ili !!slatko".2: 67 : -am3utta &ika3a! OD6. 5 ,li! ako cemo rec duhkha da prevedemo kao !!kiselo"! mogli bismo reci da (udina doktrina govori da zivot postaje kiseo zbog covekovog prilaza da ga treba uhvatiti $ bas kao sto se mleko ukiseli ako se drzi predugo. B7

Po dru5kcijem tumacenju (udine doktrine! duhkha je jedna od tri karakteristike bica! ili nastajanja 9bhava:! cije su druge dve anit3a! nestalnost! i anatman! odsustvo bilo kakvog -opstva. Ova dva termina su od izuzetne vaznosti. Doktrina anit3e! opet! nije prosto tvrdenje da je svet nestalan! vec da sto vise covek hvata svet to se ovaj vise menja. -tvarnost po sebi nije ni stalna ni nestalna+ ona se ne moze podvesti pod kategoriju. /li! kad pokusamo da se drzimo nje! promena se posvuda javlja jer! kao senka! sto je brze gonimo to ona brze izmice. &a isti nacin! doktrina anatmana nije tek tvrdenje da ne postiji pravo -opstvo 9atman: u osnovi svesti. &aglasak je! vise! na tome da nema -opstva! ili osnovne stvarnosti! koji bi se mogli zgrabiti! bilo neposrednim iskustvom ili konceptima. ,zgleda da je (uda osetio da je isuvise lako pogresno protumaciti doktrinu atmana u #panisadama. Ona je postala predmet vere! desideratum! cilj kojem se tezi+ nesto uz sta um moze prionuti kao uz poslednje prebivaliste sigurnosti u protoku zivota. (udino stanoviste bilo je da -opstvo! shvaceno na taj nacin! nije vise istinsko -opstvo! vec samo jos jedan od bezbrojnih oblika maje. Tako da se anatman moze izraziti u ovakvom obliku0 !!,stinsko -opstvo je ne)-opstvo"! jer svaki pokusaj da se zamisli -opstvo! veruje u -opstvo! ili traga za -opstvom! istog trenutka ga uklanja. #panisade razlikuju atman! istinsko! nadindividualno -opstvo! i jivatman! individualnu dusu! a (udina doktrina 7 anatmanu slaze se sa njima pobijajuci stvarnost ovog drugog. # osnovi svake skole budizma stoji postavka da nema ega! nema opstojavajuceg entiteta koji bi bio stalni subjekt nasih promenljivih iskustava. *er ego postoji samo u jednom apstraktnom smislu! jer je apstrakt iz secanja! nesto kao iluzorni krug od vatre koji pravi baklja kad se zavrti. 'ozemo! na primer! zamisliti putanju kojom ptica leti nebesima kao posebnu liniju. 4onkretno! u stvarnosti! ptica ne ostavlja za sobom nikakvu liniju i! slicno tome! proslost iz koje je nas ego apstrahovan u potpunosti je iscezla. Tako da je svaki pokusaj da se cvrsto drzimo ega ili ga nacinimo pravim izvorom akcije osuden na osujecenje. Druga Plemenita ,stina odnosi se na uzrok osujecenja za koji se Raze 9iajel?tshna! cvrsto se drzati necega ili ga grabiti! a zasniva se na avid3i! neznanju ili nesvesnosti. /vid3a je! %ormalno! suprotnost budenju. To je stanje uma kad je pod hipnozom ili omadijan majom pa apstraktni svet stvari 6 dogadaja pogresno smatra konkretnim svetom stvarnosti. B6

&a jos dubljem nivou! to je nedostatak samospoznaje! neshvatanje da je svako grabljenje uzaludan napor da se zgrabi onaj koji grabi! ili jos bolje! da se zivot natera da uhvati se be. *er za onog ko poseduje samospoznaju ne postoji dvojnost izmedu njega samog i spoljasnjeg sveta. /vid3a je !!igjiorisanje" cinjenice da su subjekt i objekt odno]snlGkao dve 8 strane mec%olje! tako da kad jedan gon i drugi se povlaci. 6 I bog toga egocentricki pokusaj da se svetom dominira! da se sto vise od tog sveta podvede pod kontrolu ega! ne treba da traje dugo da bi se postavilo pitanje poteskoce ega da 5 kontrolise samog sebe. 8 To je! zapravo! prost problem onoga sto danas nazivamo kibernetikom! naukom kontrole. 'ehanicki i logicki lako je uvideti da se svaki sistem koji se blizi savrsenoj samokon troli takode blizi savrsenom samoosujecenju. Ta4av sistem je davolski krug i ima istu logicku strukturu k ao i tvrdenje koje iznosi nesto o samom sebi! kao na primer! !!*a lazem"! W gde se podrazumeva da je samo tvrdenje laz. Tvrdenje se uzalud beskrajno vrti u krug! jer je uvek tacno u meri u ko v joj je lazno! a lazno u meri u kojoj je istinito. ,zrazeno jo s konkretnije! ne mogu baciti loptu sve dok je drzim da bih 5 imao savrsenu kontrolu njenog kretanja. -toga je zelja za savrsenom kontrolom! sredine i samog sebe! zasnovana na dubokom nepoverenju od strene kontrolora. /vid3a je nesposobnost da se sagleda osnovna samoprotivurecnost takvog stava. Odatle se javlja uzaludno grabljenje ili kontrola^zivota sto je cisto samoosujecenje! a obrazac zivota koji sledi davolski je krug koji se u hinduizmu i budizmu zove samsara! obrt rodenja)i)smrti. 6D : /ktivni princip Obrta poznat je kao karma ili !!uslovljena akcija8! akcija! dakle! koja ima motlv i trazi rezut%at $ onaj tip akcije koji uvek vodi ka neophodnosti dalje akcije. .ovek se uplice u karmu kada se uplice u svet na takav na) 6 cin da mora da nastavi sa uplitanjem! kada resenje proble)ma stvara jos vise problema koji traze resenje! kada kontro)la jedne stvari trazi kontrolu jos nekoliko stvari. 4arma je! stoga! sudbina svakog ko !!pokusava da bude (og". On po)h stavlja zamku svetu u koju se sam hvata. ,F 'nogi budisti shvataju Obrt rodenja)i)smrti sasvim do),, slovno kao proces reinkarnacije pri cemu karma! koja obli, kuje pojedinca! cini to stalno iznova od zivota do zivota sve ,, dok se! putem uvida i budenja! ne smiri. /li se u zenu i osta* V lim skolama 'ahajane cesto uzima u %igurativnijem smislii! 88Dinamicka struktura Obrta naziva se pratit3a)samutpada! dvanaestostruki lanac !!zavisnog ishoda"! u kojem dvanaest kauzalnih karika pro) hi BD

izvode jedna drugu! cineci zatvoren krug! bez pocetka ili kraja. &eznanje 9avid3a:dovodi do motivacije 9samskara:! a ova u seriji do svesti 9vijnana:! imena)i)oblika 9nama)tupa:+ test cula 9shada3atana:! drazenja cula 9sparsa:! culnog dozivljaja 9vedgKjaj! grabljenja 9trishnna:! posednistva 9upadana:! nastajanja 9bhava:G8odZnXdi 9jail:! E starosti)i)smrti 9jaramarana:! sto opet dovodi do avid3e. (uda je rekao da je avid3e stavljena na prvo mesto ove liste ne zato sto je vremenski zacetnik serije! vec zbog podesnosti objasnjenja. .ela serija javlja se zajedno i njeni termini postoje samo u medusobnom odnosu. "" kao proces ponovnog radanja iz trenutka u trenutak! tako da se covek ponovo rada sve dok se identi%ikuje sa nekim stalnim egom koji se reinkarnira iznova svakog trena. Tako da vrednost i interes za doktrinu ne zahtevaju prihvatanje posebne teorije prezivljavanja. &jena vaznost vise je u tome sto daje primer za ceo problem akcije u davolskom krugu i njeno razresenje! a u torn pogledu bi budisticka %ilozo%ija trebalo da bude narocito interesantna za one koji izucavaju teoriju komunikacije! kibernetiku! logicku %ilozo%iju! i srodne predmete.5 Treca Plemenita ,stina bavi se okoncanje samoosujecenja! grabljenja! i celog davolski kruznog obrasca karme koji W proizvodi Obrt. To okoncanje naziva se nirvana. Ret ima tako nepoznatu etimologiju da je prost prevod izuzetno te) zak. Dovodena je u vezu sa raznim sanskritskim korenima koji su njeno tumacenje dovodili u vezu sa znacenjem gasenja plamena! ili prosto gasenja 9eks) ili de)spiracija:! ili prestankom talasa! okreta! ili kruzenja 9vritti: uma. Poslednja dva tumacenja izgleda! u celini uzev! imaju najvise smisla. /ko je nirvana !!de)spiracija"! to je delo pnog ko je sagledao zaludnost pokusaja da zadrzi dah ili zivot 9prana: beskrajno dugo!*er zadrzati dah znaci izgubiti ga. Videno s jedne strane! to izgleda kao ocajanje $ shvatanje da zivot! na kraju krajeva! osujecuje nase napore da ga kontrolisemo! da je sveukupno ljudsko stremljenje samo ruka koja iscezava pokusavajuci da se uhvati za oblak. Videno s druge strane! ovo ocajanje provaljuje u radost i stvaralacku moc! po principu da izgubiti svoj zivot znaci naci ga $ naci slobodu akcije neometenu samoosujecenjem i strepnjom inherentnim pokusajima da se spase i kontrolise -opstvo. /ko se nirvana odnosi na prestanak 9nir): okreta 9vritti:! termin je sinoniman sa ciljem 3oge kako je de%inisan u <ogasutri $ citta vritti nirodha $ prestanak kruzenja uma. Ovo !!kruzenje" su misli putem kojih se um upinje da uhvati svet i sebe. <oga je vezbanje pokusaja da se prekinu te misli time sto se misli o njima! sve dok se uzaludnost tog procesa BP

ne oseti tako upecatljivo da on jednostavno otpada! a um otkriva svoje prirodnd' nezbrkano stanje!! Ocigledno je! medutim! da i jedna i druga etimologija otkrivaju isto sustinsko znacenje. &irvana je stanje zivota koje ishodi kad se hvatanje za zivot prekine. Posto je svaka de%inicija $ hvatanje! nirvanu je nemoguce de%inisati. To je prirodno stanje uma! !!ne)samohvatanje"+ a ovde! naravnd! um nema posebno znacenje! jer ono sto nije uhvaceno nije ni znano u konvencionalnom smislu znanja. Popularnije i $r doslovnije shvacena! nirvana je iscezavanje bica iz Obrta in) K karnacije! ne u stanje ponistenja! vec jednostavno u stanje 5 koje izmice de%iniciji i stoga je nemerljivo i beskonacno. ^8 Dostici nirvanu takode je dostici (udastvo! probudenost. /li! to nije dostignuce ni u kakvom o(,cnom5smislu! posto nikakvo sticanje i nikakva motivacija nisu u pitanju. &emoguce je zeleti nirvanu! ili nameravati da se ona dokuci! jer sve pozeljno i zamislivo kao objekt akcije! po de%iniciji! nije nirvana. &irvana se moze jedino pojaviti nenamerno! spontano! kada se u potpunosti sagleda nemogtrtrrttTsTsamohvatanja. *edan (uda! stoga! nije covek na polozaju. 9BiTntje iznad! kao neki andeo+ on nije ispod! kao demon. On se ne pojavljuje nigde ujsest odeljakVObrta! a bilo bi pogresno o Lnjemu misliti kao vise vrednim od andela! jerzakon je Zbrta da ono sto se uspinje mora se spustiti! 8obrnuto. On je prevazisao svaRovrsnu dvojnost i stoga nu nista ne bi znacilo da o sebi misli kao o superiornoj licnosti ili duhovnom etvrta Plemenita ,stina opisuje Osmostruku -tazu (udine Dharme! to jest! metod ili doktrinu putem koje se samoosujecenje okoncava. -vaki deo staze ima ime kojem prethodi rec sam3ak 9palijski! samma:! sto znaci !!savrsen u ili !!potpun". Prva dva dela odnose se na misao+ sledeca cetiri na akciju+ a poslednja dva na kontemplaciju ili pozornost...". _@' ,mamo dakle0 88 I)$)...... 6 D P O B C G H -am3ag)drishti! potpun uvid. -am3ak)samkalpa! potpuno razumevanje. -am3ag)vak! potpun 9t. j. istinit: govor. -am3ak)karmanta! potpuna akcija. -am3agajiva! potpuna predanost. -am3ag)v3a3ama! potpuna primena. -am3ak)smriti! potpuno secanje. -amvak)samadhi! potpuna kontemplacija. (ez detaljne rasprave o ovim aeiovima! mozemo jednostavno reci da se prva dva odnose na pravilno shvatanje loktrine i ljudske situacija. &a neki nacin prvi deo! !!potpun BO

pregled"! sadrzi sve ostale! posto je metod budizma pre sve ga vezbanje jasnejvesnosti! s8glec6-va"%6P?Tv2a 3athabhutam $ onakvnnTcakav jeste. Takva svest je ziva paznja koja se obraca na sopstveno neposredno iskustvp! na svet onako kako se tog treria dozivlj6avaGTa83c,aI8covek ne zavodi imenima i nazivima. -am3ak)samadhi! poslednji deo staze! savrsenstvo je prvog! oznacava cisto iskustvo! cistu pozor nost! kad visenema8dvolnosti saznavapcj8i saznatog. K8 Delovi koji se bave alccijom cesto se pogresno shvatajlTj1r imaju slicnosti sa !!sistemompoduka" koje mogu da zavaraju. (udizam ne deli zapadnjacke poglede o postojanju m>ralnog zaVoaa! nametnutog od (oga ili prirode! koji je co vek" diizan da sledi. (udini stavovi o ponasanju $ uzdrzavanje od oduzimanja zivota! uzimanja onog Sto nije dato! izrablji3anja8%%astnI %ag83a! opijanja $ slobodno 5-trTrzeta pravila kao p%ikladna! s namerom da uklone prepreke ja sno;83esnostk &e pridrzavati se tih stavova proizvodi !!losu karmu"! ne zato sto je karma zakon ili moralna odmazda! a! vec sto svaka ja3ti3*218 i svrsi1 akcija! bila ona ko) T8T%hri nvencionalno dobra ili losa! jeste svoje usmeik osa! jeste karmT8T%heri svoje usmerenosti ka grabljenju zivota. #opsteno govoreci! konvencio nalno !!lose" akcije vise su grabljenje nego 1! dobre". /li visi stupnjevi budisticke vezbe isto se toliko bavejrasputavarTjem od !!dobre karme" koliko i od !!lose". Tako da je potpuna8 akcijaTrkrajnjem slucaju5slo(o(na! nenamestena! sponta) na! u doslovno istom smislu kao i taoisticki =u)=ei/I: -mriti! opominjanje! i samadhi! kontemplacija! cine de)love koji se bave meditacijom! unutrasnjim! mentalnim ve)zbanjem na (udinom putu. Potpuno opominjanje jeste staj)$! na svest8j8osmatranje svojih o82aT8osecir3a%T%nisli $ bez svrhe ili grirpjedbe8 To je totalna jasnoca i prisutnost umaG ak8n`^`asi=ia! pr% cemu dogadaji dolaze i odlaze kao odraz% u ogledalu0 nista se ne odrazava osim onog sto jeste. 2odajuci! stojeci! sedajuci! ili lezeci on shvata sta radi! 4rtako da sagledava svoje telo kao takvo kakvojeste cime god da je zauzeto... Odlazeci i vracajuci se! gledajuci pred sebe ili unaokolo! savijajuci ili pruzajuci ruku . . . o n dela ciste svest+K.i O: Putem takve svesnosti sagledava se da je odvajanje mislioca od misli! saznavaoca od saznatog! subjekta od objekta! potpuno apstraktno. &ema uma! s jedne strane! i njegovog 8 Tehnicki! takva bi se akcija nazivala akarma! neuslovljena akcija! ili asamskrita! nenamestena akcija. BB

,ll iskustva! s druge0 postoji sarno proces dozivijavanja u kojem nema niceg da se ugrabi! kao objekt! i n8kog8*tao8 subjek%a! da to ugrabi. -agledan na taj nacin! proces dozivljava%lja prestaje da se hvata za samog sebe. 'isao sledi misao bez prekida! to jest! bez ikakve potrebe da sebe odvoji od sebe! i tako postane sopstveni objekt. !!Gde ima objekta! tu se misao javlja". Da lije! onda! misao jedna stvar a objekt druga1 &e! ono stoje objekt! upravo toje misao. 4ada bi objekt bio jedna stvar! a misao druga! onda bi postojalo dvostruko stanje misli. Tako da je objekt sam upravo misao. 'oze li! onda! misao razmatrati misao1 &e! misao ne moze razmatrati misao. 4>o sto ostri)ca sablje ne m8zepreseci sebe! k>o sto vrh prstct%ie mozejseI be dodirnuti! tako ni mis%io ne moze sehe sagledati.6B: Ova nedvojnost uma! ka( on vise nije podeljen protiv se)bs!! 3aste samadhi8 a posto iscezava to besplodno zamlaciva)nje uma koji pokusava sebe da uhvati! samadhi je stanje dEi) 8bokog+ mira. To nije nepokretnost totaT2e neaktivnosti jer! je-nom kad8se um povrati u prirodno stanje! samadhi op)stojava sve vreme! pri !!hodanju! stajanju! sedenju i leza)nju". /li je!jPd najranijih vremena! budizam narocito pri)davao vVznostavezbanju oporriinjanja i,ctmtemplacije u -edecem stavu. Vecina prrkaza (ude poka"DujT, ga u sedecem stavu dok m?ditira! u posebnom stavu poznatom kzoj8ad)masana! stav lotosa8 ukrstenih nogu i opustenih stopala sa 8t-rT-%tr%%%la nagor8prekcTsrarBina] 'editacija u sedecem siavu nije! kako se cesto pretpo)stavljaG du4o3na838elba"! postupak koji se sledi radi zad)njeg cilja. 8-a2Gudisticke tacke gledista! to je samo ispravan nacin )t) sedenja i savrseno je prirodno ostati u sedecem polo)zaju doTc,?gbd covek nema sta drugo da uradi i sve dok ga 8. ne obuzme nervno uzbuder8e. &emirnom temperamentu apadnjaka mePitacija usedecem polozaju moze izgledati kao neprijatna vezba jer mi! izgleda! nismo sposobni da se)dimo !!radi sedenja" a da nas ne spopadnu napadi grize sa)vesti! da ne osetimo kako bi trebalo raditi nesto znacajnije da bismo opravdali svoje postojanje. Da bismo umilostivili nemirnu savest! meditaciju u sedecem stavu moramo po)smatrati kao napor! disciplinu sa zadnjom namerom. / upravo na toj tacki ona prestaje da bude meditacija Ydh3a)na: u budistickom smislu! jer gde imajQ8h`88elma traga33] "n8Tza rezultatima i8grabljenja! 82ndTdh3ane. " "]8]"]] )))K5L5 8 8 Ova rec cT43ana 9palijski! jhand: prvobitni je -anskrit ski FIMIbJ t 1P %!oblik kineske reci ch5an i japanske zen! pa je! odatle njeno s8l8 6B :-ikshasamucca3a! DPO. # .onze 9D:8 st. 6CP. BC *P

znacenje od vrhunske vaznosti za razumevanje zen budizma. !!'editacija" u uobicajenom znacenju !!razmisljanja o stvarima" ili !!mozganja" vrlo je zlouputan prevod. /li su alternative! kao !!trans" ili !!obuzetost" jos gore! jer nagovestavaju stanje hipnoticke opcinjenosti. &ajbolje resenje je! izgleda! ostaviti dhjanu neprevedenom i ukljuciti je u nas recnik kao sto smo pridodali nirvanu i Tao.6C: 4ako se koristi u budizmu! termin dhjana obuhvata i se)K canje 9smriti: i samadhi! a najbolje se moze opisatTTcatrstajednousmerene pozornosti. - jedne strane! ona je jednousme%C%ia u torn smislu sto je %okus na sadasnjem! jer za cistu svesnost nema ni proslosti ni buducnosti! % vec postoji 8mb taj jedan trenutak Yekaksana: kojeg zapad) 3 ni mistici nazivaju Vecno -ada8 - druge strane! jednousme)reno je u top smis%iT,toTjeito stanje svesti koje ne razlikuje saznavaocaQ saznavajuce! i saznato. *edan Tathagata %t. j. (uda: vidi ono sto ima da bude vi) ] deno! ali on ne obraca paznju 9na mannati! ne zamislja: na ono sto je videno! nevideno! 3idlji3p! ili na d%@g8kojividi. ,sto je i5 pr%st#sanju! osecanju! i saznavanju0 on neTnTtstrv tome u tim kategorijama.66: Teskdca koja se nama javlja pri procenjivanju znacenja dh3ane javlja se usled strukture naseg jezika koji ne dozvoljava upotrebu prelaznpg glagola bez subjekta i pre-Tkata. 4ad postoji !!znanje"!5"gramaticka konvencija zahteva da postoji neko ko zna i nesto sto je znano. Toliko smo se privikli na takvu konvenciju u govoru i misljenju da vise ne shvatamo da je to konvencija i da ne odgovara uvek stvarnom iskustvu saznavanja. Tako! kad kazemo !!-vetlost je bljesriuTa8(onelcle je lakse prozreti gramaticku konvenciju i shvatiti da je l1ljeskanje svetiost. /li je dh3ana! kao mentalno stanje oslo%ectenog ili projiiid%inagjcoveka! po prirodi oslobodeno ITe]"Dtrrke izmedukonvencionPhiih entiteta i 8Palijski 4anon 9VinovaPitaka2,! P)C! i'ajjhima&ika3al! POA)BD: navodi osam tipova jhane $ cetiri rupa)jhane i cetri arupa)jhane $ oblikovanih i neoblikovanih stanja jhana. Pjrva cetri ukljucuju progresivno ustanovljavanj?%dncepcijeK=8'%%icrasudivanja 9vicara: u stanju ravnodusnosti 9upekkha: kroz uvezbavanje samdhia. Drugim recima! kako se um vraca u svoje prirodno stanje integriteta i ne)dualnosti! prestaje da se drzi dozivljaja simbolima rasiidivanja. *ednostavno opaza! bez reci ili kocepata. - druge strane leze arupa)jhana! koje se opisuju kao s%ere (eskrajnog Prostora! (eskrajne -vesti! &iceg! &iti)Opazanja)&iti)&eopazanja! a sve su to stupnjevi uma koji shvata svoju prirodu. # trenu svoje smrti za (udu se kaze da je stupio u parjnirvana 9t.j. poslednjuE nirvanu: iz cetvrte rupa)jhane. 6G: X/nguttara &ika3a! ,,! DB. I BG

stvarnosti. ,ntelektualna nelagodnost! koju osecamo pri pokusaju da zamislimo saznavanje bez odredenog !!nekog" koji saznaje i odredenog !!neceg" sto se saznaje! slicna je nelagodnosti koju bismo osetili da se na zvanicnoj veceri pojavimo obuceni u pidzamu. Greska je konvencionalna! ne egzist8ncijalna. ^ . \ ^ *os jednom! dakle! vidimo kako konvencije! kako maja merenja i opisivanja nastanjuje ovaj svet onim duhovima koje nazivamo entitetima i stvarima!. Toliko je moc konvencije hipnotickantrttirD zavodljiva! da pocinjemo te duhove da dozivljavamo kao stva%iiosti! od njih da pravimo o(jekte ljubavi! ideala! cenjenih poSjatorN/li je problem toga"sla ce se -eslti si mnom kada umrem! koji je pun strernje! ipak kao da pitamo sta se dogada sa pesnicom kad se rastvori saka! gde odlazi krilo kad ustanemo. 'ozda smo sada u stanju da shvatimo cuven nauk budisticke doktrine koji daje Visudhimagga0 Patnja samo postoji! nikog ko pati+ Dela ima! all ga niko ne cini+ &irvana jeste! all niko ne traga za njom+ )-tazaje tu! ali nema nikog ko njom putuje. p imar raii0 porejai4 BH

'/2/*/i&/ (#D, /' Posto je (udino ucenje bilo put oslobodenja! ono nije imalo za cilj nista drugo do dozivljaj nirvane. (uda nije imao nameru da postavi dosledan %ilozo%ski sistem! nije pokusavao da zadovolji onu intelektualnu radoznalost o krajnjim stvarima koja ocekuje odgovore recima. 4ad su ga terali na takve odgovore! kad su ga pitali o prirodi nirvane! poreklu sveta! i stvarnosti -opstva! (uda je ostajao !!dostojanstveno nem"! a onda bi govorio da su takva pitanja bespredmetna i ne vode pravom iskustvu oslobodenja. .esto se mogu cuti tvrdnje da je kasniji razvitak budizma usledio zbog nemogucnosti indijskog intelekta da bude zadovoljan torn tisinom! tako da je! najzad! morao da popusti svom prevashodnom porivu za !!apstraktnim meta%izickim spekulacijama" o prirodi stvarnosti. Takav pogled na pojavu 'ahajana budizma je! ipak! prilicno pogresan. Veliki deo mahajanske doktrine javio se ne da bi zadovoljio intelektualnu radoznalost! koliko da resi prakticne psiholoske probleme koje covek srece na (udinom putu. -vakako da je bavljenje tim problemima u mnogome sholasticko! a intelektualni je nivo mahajanskih tekstova veoma uzvisen. /li je stalni cilj omoguciti iskustvo oslobodenja! ne konstruisati %ilozo%ski sistem. Po recima -ir /rthura (erriedalea 4eitha0 'eta%izika 'ahajane! po nekoherentnosti sistema! jasno pokazuje drugorazredni interes koji joj je pridavan u ocima monaha! cijije glavni cilj bio dostizanje rasputavanja+ 'ahajana se! nista manje nego 2inajana! u osnovi bavi ovim BA

%it prakticnim ciljem! a njena je %ilozo%ija od vrednosti samo utoliko stopomaze coveku da stigne do tog ishodista.8 &esumnjivo je! u izvesnom pogledu! 'ahajana budizam ustupak i intelektualnoj radoznalosti i opstoj zelji za precicama. /li je! u Rorenu! delo izuzetno osetljivog! opazajnog intelekta koji proucava svoj sopstveni rad. -vakog ko je izu zetno samosvestan budizam Palijskog 4anona ostavlja s mnogim problemima bez odgovora. &jegov psiholoski uvid ne ide dalje od razrade analitickog kataloga mentalnih %unkcija i! mada su ti percepti jasni! nije uvek od pomoci objasnjavati njihove prakticne teskoce. 'ozda je to preterana generalizacija! ali covek ima utisak da bi Palijski 4anon otkljucao vrata do nirvane cistim naporom! dok bi mahajanski glatko okrenuo kljuc. Tako da se 'ahajana uveliko interesuje da obezbedi !!pogodna sredstva" 9upa3a: tako da nirvana bude dostupna svim tipovima metaliteta. )8 4ako i kada su se doktrine 'ahajane javile stvar je istorijskog nagadanja. Velike mahajanske sutre samo izgledaj= kao nauk (udin i njegovih ucenika! ali je njihov stil toliko razlicit a doktrina toliko suptilnija od onih Palijskog 4ano)5 na da ih ucenjaci skoro jednoglasno smatraju kasnijima. &e postoje dokazi da su one postojale u vreme velikog budistickog cara /soke! unuka Dzandragupte 'aurie! koji se preobratio5u budizam DCD. p. n. e. /sokini zapisi na stenama samo su odraz ucenja o drustvu Palijskog 4anona! insistiranje na ahimsi! nenasilju prema ljudima i zivotinjama i opsti pogled na zivot laika. Osnovne mahajanske tekstove prevodio je na kineski 4umaradiva nesto posle O77. nase ere! ali je nase poznavanje istorije ,ndije tokom tih sest stotina godina od smrti /soke tako %ragmentarno! a sami dokazi koji se nalaze u sutrama nejasni! tako da jedino mozemo da ih smestimo negde izmedu 677. godina p. n. e. i P77. nase ere. .ak i pojedince koji se dovode u vezu sa njihovim razvitkom $ /svagosa! &agarduna! /sanga i Vasubajidhu $ vremenski mozemo smestiti samo priblizno. Tradicionalni mahajanski stav o svom poreklu drzi da je ucenje (udino predato njegovim bliskim ucenicima! ali je javno otkrice odlozeno dok .svet nije postao spreman za njega. Princip !!odlozenog otkrovenja" dobro je poznato pomagalo koje dozvoljava razvitak tradicije8prikladno za istrazivanje implikacija sadrzanih u prvobitnom semenu. -poljasnje kontradikcije izmedu rane i kasnije doktrine objasnjene su tako sto su pripisane razlicitim nivoima istine! 4eith! str. DGP C7

i od one najrelativnije do apsolutne! a medu njima 9verovatno dosta kasna: -kola /vatamsaka razlikuje ni manje ni vise nego pet. (ez obzira na to! problem istorijskog porekla 'ahajane nije od neposredne vaznosti za shvatanje zena koji je! kao kineski! vise nego indijski! oblik budizma nastao kada je indijska doktrina 'ahajane bila potpuno razvijena. 'ozemo preci! znaci! na osnovnu mahajansku doktrinu iz koje je narastao zen. 'ahajana pravi razliku izmedu sebe i budizma Palijskog 4anona nazivajuci ovu drugu 'alim 9hind: Vozilom 93ana: oslobodenja! a sebe Velikim 9maha: Vozilom $ velikim! jer ukljucuje i obilje upa3a! metoda za postizanje nirvane. Ti metodi idu od so%isti%ilcovane dijalektike &agardune! ciji je cilj da um oslobode svih utvrdenih zamisli! do -ukhavatija! doktrine .iste emlje oslobodenja putem vere mocju /mitabhe! (ude (eskrajnog -vetla! za kojeg se tvrdi da je dostigao probudenost mnogo eona pre Gautame. Oni ukljucuju! cak! i tantricki budizam srednjevekovne ,ndije u kome se dolazi do oslobodenja kroz ponavljanje svetih reci i %ormula! dharanija! i uz pomoc posebnih tipova 3>ge koji ukljucuju seksualni odnosi sa shaktiom! !!duhovnom zenom".D: Povrsan pregled Palijskog 4anona ostavice utisak! sigur)no! da ce se nirvana postici jedino teskim naporom i samokontrolom i da bi aspirant trebalo da ostavi po strani sva druga interesovanja i sledi ovaj ideal. 'ahajanisti su mozda savrseno u pravu kad takav naglasak uzimaju za (udinu upa3u! vesto sredstvo koje coveku omogucuje da shvati! konkretno isljk>vitp! apsurdnost davolskog kruga *eljejda se neTeliTiirpokusaja c%%%ToPbaci sopstvena sebicnost. *er8 ta?iKom je za4ljucku praktikovanje (udine doktrine vodilo. 'oze se to pripisati lenjosti i gubitku zivaca! ali je verovatnije da oni koji su ostali na stazi samo5predanosti nisu bili svesni tog paradoksa. *eTT kada god 'ahajana naucava put oslobodenja uz pomoc necijeg sopstvenog napora!:ona to koristi kao zgodno s%eds%vo8da pojedinca navede na punu svesnost o njegovoj beznacajnosti. 8 'nogo toga ukazuje da je jedna od prvih postavki 'ahajane bila ideja o (odisatvi! ne samo kao o potencijalnom 85 &avodna !!razvratnost" maithune! kako se ta vezba naziva! u potpunpsti se moze naci samo u glavama hriscanskih misionara. apravo je odnos sa shaktisve sem skaredan! a podrazumevaTzrelu i previse retku ideju o muskarcu i"zeni koji se bave svojim duhovnim razvitkom zajedno. Ovo ukljucuje posvecenje seksualnog odnosa! sto je logicki trebalo da bude deo katolickog pogleda na brak kao svetinju. a potpuniji opis videti -. (. DaIsgupta! /n ,ntroduction to Tantric (uddhism 9.alcutta! 6ABD:! i -ir *ohn @oodro%%e! -hakti and -hakta 9'adras and ;ondon! 6ADA:. C6

(udi! vec i o onim ko se odrekao nirvane i tako se nasao na visem duhovnom nivou od onog ko ju je dostigao a onda se povukao iz sveta rodenja)i)smrti. Palijski 4anon (udine ucenike koji su dospeli do nirvane naziva /rhanima! !!dostojnima"! ali se u mahajanskim tekstovima ideal /rhana opisuje skoro kao sebican. To odgovara samo sravaku! !!onom koji je cuo" doktrinu i uznapredovao samo do teoretskog shvatanja. (odisatva! medutirn! jeste onaj koji shvata da postoji duboka protivurecnost ako nirvanu dosti)ze sam po sebi i za sebe. &a laickom nivou (odisatva je po)stao centralna %igura poklonstva 9bhakti:! spasilac koji se zavetovao da ne ude u krajnju nirvanu dok je i sva osetna bica ne dostignu. Radi njihovog dobra! on pristaje da se ra)da stalno iznova u Obrtu samsare sve dok i trava i trunje! tokom bezmernog vremena! ne dostignu (udastvo. 3 -a dubljeuvidnog stanovista! postaje ocigledno da je ide)ja (odisatve implicitna logici budizma! da ona prirodno" proistice iz principa negrabljenja i doktrine o nestvarnosti ega. *er! ako je nirvana stanje pri kojem potpuno prestaje pokusaj da se uhvati stvarnost! shvatajuci da je to nemogu)ce! bilo bi apsurdno misliti o samoj nirvani kao necem uhva)cenom ili dostignutom. /ko je! nadalje! ego samo konven)cija! budalasto je misliti o nirvani kao nekom stanju koje bice moze dostici. 4ako to Vajracchedika kaze0 -vaki (odisatva)heroj trebalo bi da oplemenjuje svoj um da bi mislio0 sva osetna bica! bez obzira na klasu ...ja navodim da dostignu bezgranicno oslobodenje nirvane. / opet! kada se i bezbrojni! ogromni i nemerljivi broj bica tako oslobodi istinski se nikakvo bice nije oslobodiloF astoje to tako1 ato sto ni jedan (odisatva3 ako je stvarno (odisatva! ne drzi do ideje o nekakvom egu! licnosti! bicu! 2i izdvojenom pojedincu. &aravoucenije ovakvog stanovista bilo bi da nema nirvane koja se moze dostici! a ako! u stvarnosti! nema individualnih entiteta! sledi da je nasa vezanost za Obrt samo prividna i da smo! zapravo! vec u nirvani $ pa bi traganje za nirvanom bila ludost! kao traziti nesto sto covek nije ni izgubio. Prirodno je! onda! da (odisatva ne preduzima nista da napusti Obrt samsare! kao da je nirvana negde drugde! jer bi to znac@o da :t nirvana nesVo 8JVo VttE3V dosVEcE! 8 samsara bi bila prava stvarnost. Po recima ;ankavatara -utre0 -vi oni koji se plase patnje koju donosi razlikovanje rodenja)i)smrti %sanisara!:! pa traze nirvanu! ne znaju da se nirvana K rodenje)i)smrt ne daju odvojiti jedno od drugog+ CD r tvodt%t% govt% priro stv+ 4o iidea' odn=

a! videvsi da sve stvari koje se daju razlikovati nisu stvorene! 9oni: zamisljaju daje nirvana ponistenje cula i njihovih opsegaQQ Teziti unistenju konvencionalnog sveta stvari i dogadaja znaci prihvatiti da on postoji u stvarnosti. Odatle je mahajanski princip da !!ono sto se nikad nije pojavilo ne mora biti satrto". Ovo nisu dokone spekulacije i so%izmi nekog sistema subjektivnog idealizma ili nihilizma. To su odgovori na prakticni problem koji se moze ovako izraziti0 !!/ko me hvatanje za zivot uvodi u davolski krug! kako da naueim Va se ne hvatam1 4ako da pokusam da se pustim kad je pokusaj upravo zakacinjanje1" Da iskazemo to na drugi nacin! pokusavati da se ne uhvatimo isto je sto i hvatanje! jer je motivacija ista $ hitna potreba da se izvueem iz poteSkoca. &e mogu se osloboditi te potrebe! jer to je ista potreba kao i ona da je se oslobodimF To je poznati! svakodnevni problem psiholoske !!dvostruke spone"! stvaranje problema putem pokusaja da se on resi! brinuti zato sto smo brizni! plasiti se straha. 'ahajana %ilozo%ija pruza drastican ali delotvoran odgovor! sto je tema citave literature koja se naziva Prajna)paramita! !!mudrost prelazenja na drugu obalu". Ta se literatura dovodi u blisku vezu sa radovima &agardune 9oko D77. g. n. e.: koji je sa -ankarom jedan od najvecih umova ,ndije. *ednostavno receno! odgovor je da je svako hvatanje! cak i za nirvanu! uzaludno jer nema sta da se uhvati. To je cuve)na &agardunina -unjavada! njegova !!Doktrina Praznine"! poznata i kao 'adhjamika! !!srednji put"! jer pobija sve %ilozo%ske postavke dokazujuci njihovu relativnost. -a stanovista akademske %ilozo%ije! Prajna)paramita i &agardunina doktrina svakako jesu oblik nihilizma! ili !!ajPsolutnog relativizma". /li to nije &agardunin stav. Dijalektika kojom on ponistava svako poimanje stvarnosti samo je zgodno sredstvo da se probije zacarani krug hvatanja! a krajiiji cilj njegove %ilozo%ije nije ocaj nihilizma dostojan prezrenja! vec^ prirodno i neumisljeno blazenstvo 9ananda: slobode. -unjavada je dobila imeod reci sun3a! p<azaina!lii8un3ata! ispraznost! kojima je &agarduna opisivao prirodu stvarnosti! ili bolje! koncepcija stvarnosti ljudskog uma. 4oncepcija ovde ukljucuje ne samo meta%izicke poglede vec i ideale! religiozna verovanja! krajnje nade i ambicije svih I5 # -uzuki! The ;ankavatara -utra 9Routledge! ;ondon! 6APD:. !!Opseg" cula polja su ili aspekti spoljasnjeg sveta na koje se odreden organ cula odnosi. < CP

vrsta$)Isve za cim ljudski urn traga i cega se hvata radi %izicke i duhovne sigurnosti. &e samo da -unjavada rusi sva verovanja koja covek svesno usvaja+ ona traga i za skrivenim i nesvesnim stavovima iza misli i akcije! pa ih podvrgava istoj takvoj obradi sve do najvecih dubina uma svodeci ih na potpunu tisinu. .ak se i ideja sun3a ima isprazniti. &e moze se to nazvati ni praznina ni nepraznina! &i oboje! niti jedno ili drugo+ /2 da bi se oznacilo! &aziva se \Praznina.8 -tcherbatsk3 je svakako u pravu kad kaze da je najbolje -unjavadu nazvati doktrinom relativnosti. *er! &agardunin metod jednostavno pokazuje da su sve stvari bez !!samoprirode" 9svabhava: ili nezavisne stvarnosti posto postoje samo u odnosu na druge stvari. &ista na ovom svetu ne moze stajati samo za sebe $ ni jedna stvar! cinjenica! bice! ili dogadaj $ is tog razloga je apsurdno izdvojiti nesto kao ideal za koji se treba uhvatiti. *er ono sto se izdvoji postoji samo u odnosu na svoju suprotnost! posto se ono sto jeste de%inise 0L onim sto nije! zadovoljstvo se de%inise bolom! zivot se de%i% =bt smrcu! a pokret nepomeranjem. Ocigledno je da um ne moze oblikovati ideju o tome sta !!biti" znaci bez suprotnosti !!ne biti"! posto su ideje o bicu i ne)bicu apstrakcije iz takvih jednostavnih iskustava kao sto je $ novcic je u desnoj saci! a nema ga u levoj. - jedne tacke gledista! ista relativnost posloj:5 i izmedu nirvane i samsare! bodhija 9budenja: i klese 9obesvescivanje:. To ce reci da traganje za nirvanom ukljucuje postojanje i problem samsare! a traganje za budenjem podrazumeva da je covek obesvescen! opsenjen. Da iskazemo to na jos jedan nacin0 cim nirvana postane predmet zelje! ona postaje element samsare. Prava nirvana ne moze se prizeljkivati jer se ne da zamisliti. Tako ;ankavatara -utra kaze0 -ta se misli pod nedvojnosti1 To znaci da svetlost i senka! dugacko i kratko! crno i belo! jesu relativni izrazi a ne da zavise jedan od drugog+ kao i nirvana K samsara sto su! sve stvari su ne)dva. &ema nirvane! osim tamo gdeje samsara+ nema samsare! osim tamo gdeje nirvana+ jer stanjepostojaO : 'adh3amika -hastra! cV. P. CO

nja nije od obostrano iskljucujuceg karaktera. -toga se kaze da su sve stvari nedvojne! kao sto su nirvana K samsara.B: /li je izjednacavanje! !!&irvana je samsara"! istinito i u drugom smislu $ naime! ono sto nama izgleda kao samsara stvarno je nirvana! a ono -to nam izgleda kao svet oblika 9rupa: stvarno je praznina 9sun3a:. Otud poznata izreka0 Oblik se ne razlikuje odpraznine+ praznina se ne razlikuje od oblika. Oblik je upravo praznina+ praznina je upravo oblik.C4! \ Opet8ovone znaci da ce budenje dovesti do nestanka sveta oblika bez traga! jer za nirvariom se ne traga kao za !!ponistenjem `ula i njihovih opsega". -utra govori da je oblik praznina bas kao sto jeste! nametljivo jedinstven. -misao ovog izjednacavanja nije tvrdnja o nekom meta%izickom stavu! vec pomoc procesu budenja. *er do budenja nece doci kad covek pokusava da pobegne ili izmeni svakodnevni svet oblika! ili da se otarasi posebnog dozivljaja u datom trenutku. -vaki takav pokusaj mani%estacija je hvatanja. .ak se ni hvatanje nece izmeniti silom! jer (odhi 9budenje: jeste pet grehova! a pet grehova jesu bodhi... K ako neko smatra daje bodhi nesto sto treba dostici gajiti vezbanjem! pocinio je greh ponosa sobom. GJ 8 &eki od ovih odeljaka nagovestavaju da je (odisatva jedan bezbrizan! simpatican momak koji $ posto je samsara inace nirvana $ moze da nastavi da zivi kako mu se svida. 'ozda je i sasvim obmanut! ali posto je cak i obmana bodhi ne vredi tu nista menjati. .esto postoji zavodljiva slicnost izmedu suprotnih krajnosti! ;udaci cesto licena svece! a nenamestena skromnost mudraca obicno ga prikazuje kao obicnog coveka. / opet! nije lako ukazati na raztrkiiTTeci sta obican! svakodnevan momak radi ili ne radi sto bi ga razlikovalo od (odisatve! ili obrnuto. -veukupna tajna zena lezi u tome! i na nju cemo se vratiti u pravo vreme. Dovoljno je ovde reci da je takozvani !!obican covek" samo prividno prirodan! ili moDda da njegovu stvarnu prirodnost on dozivljava kao neprirocinu. # praksi je jednostavno nemoguce odluciti! namerno! da se prestane sa potragom za nirvanom i da se vodi obican zivot! jer cim je neciji !!obican" zivot nameran on nije prirodan. bog toga insistiranje mahajanskih tekstova na nedostiznosti nirvane ili bodhija ne treba uzimati teoretski! kao ciB :-uzuki! 9P: str. CG. "I Prajana)paramita)hhda3a -utra 9kineska verzija:. 5 -aptasatika)prajna)paramita -utra! DPD! DPO. CB

sto %ilozo%sko misljenje. .ovek treba da oseti! !!na svojoj kozi"! da ne postoji nista sto bi se dohvatilo. / onda pomislise neki bogovi tu sakupljeni0 -ta nam to vile Rovore i sapucu sto mi ne shvatamo iako je promrmljano. -ta nam je -ubhuti upravo rekla! a da nismo razumeliF -ubhuti je prozrela njihove misli! pa rece0 &ema sta da se razume! nema sta da se razume. *er nista narocito nije istaknuto! nista narocito nije objasnjeno... &iko nece dokuciti savrsenstvo mudrosti kao stoje ovde objasnjeno. *er uopste nikakva Dharma 9doktrina: nije istaknuta! rasvetljena! predata. Tako da nema nikog ko ce je dokuciti.H: 8 -tize se! dakle! do tacke kada se jasno sagledava da su svi pokusaji s namerom $ zelje! ideali! smicalice $ uzaludni. &a celom ovom svetu! iznutra i spolja! nema niceg za sta bi se uhvatili! nikog ko bi hvatao bilo sta. Ovo se otkriva pu) E tern jasnog sagledavanja svega sto je izgledalo da pruza resenje ili uspostavlja pouzdanu stvarnost! putem intuitivne mudrosti koja se zove prajna! kojom se sagledava odnosnl karakter svih stvari. !!Ocimaprajne" polozaj cove`asagle)r dava se onakvim kakav jeste $ utoljavanje zedi slanom vodom! sledenje ciljeva koji prosto zahtevaju sledenje drugih ciljeva! grabljenje predmeta koje hitri protok vremena pretvara u nebitne i nesustastvene kao maglina. -am onaj koji ih sledi! koji vidi , zna i zeli! unutrasnji subjekt! postoji samo u odnosu na prolazne objekte koje sledi. On sagledava da je hvatanje sveta zapravo zahvat oko njegovog sopstvenog vrata! zahvat koji ga lisava samog zivota koji toliko zudi da zadrzi. , nema izlaza! nikakvog nacina da ga olabavi koji bi mogao da primeni naporom! odlukom volje... /li! ko je taj koji hoce da izade1 Dolazi trenutak kada ta svest o neizbeznosti zamke u kojoj smo! i onaj koji postavlja zamku i onaj koji se u nju hvata! dostize tacku raskida. 'oze se skoro reci da ona !!sazreva" ili !!zri"! i iznenada se dolazi do onoga sto ;ankavatara -utra naziva !!preokret u najdubljem sedistu svesti". # torn trenutku nestaje osecaja sputanosti u potpunosti! caura koju je svilena buba isprela oko sebe otvara se da ispusti krilatu leptiricu. &arocit osecaj strepnje! kojeg je 4ierkegaard s pravom nasao u samom korenu duse obicnog coveka! vise ne postoji. -micalice! ideali! ambicije! zrtvovanje sebe! sve to vise nije potrebno jer sad je moguce ziveti spontano beK truda da se bude spontan. apravo! nema alternative! posto se sada vidi da nikad nije ni bilo nikakvog sopstva koie hi sebe kontrolisalo. H OOO( # koj; neka trail65 :/sthasahasrika! ,,! PH! O7. # .onze! 9D: str. 6GG)GH. CC

-veden na golu sustinu! takav je unutrasnji proces koji -unjavada pokusava da pokrene svojom %il>zo%ijom potpune negacije. Tako da je veci deo &agarduninog rada pazljivo logicko i sistematsko opovrgavanje svih %ilozo%skih stavova koji su postojali u ,ndiji u to vreme.A8 /ko se prihvati da je njegov cilj jedno unutrasnje iskustvo! ucenici na apadu uvek su s te-4ocom shvatali kako jedna tako cisto negativna tacka pogleda moze imati neke stvaralacke rezultate. 'oramo stoga ponoviti da se negacije odnose ne na samu stvarnost! vec na nase ideje o stvarnosti. Pozitivan i stvaralacki sadrzaj -unjavade nije u samoj %ilozo%iji! vec u novom videnju stvarnosti koje se razotkriva! a &agarduna zamagljuje to videnje pokusavajuci da ga opise. 'ahajana ima jos jedan izraz za stvarnost koji! mozda! govori vise nego sun3a! praznina. To je rec tathata! koju E mozemo prevesti kao8%a5kvoca"! !!takvost"8 !!toa. -licno ovom! (ude se nazivaju Tathagatama $ oni koji idu! ili do8laze! !!tako". -anskritska rec tat 9engl. that! $ to! ono: mozda dolazi od prvih detinjih pokusaja da progovori! kada ono pokazuje na nesto i kaze !!Ta"! ili O!Da". Ocevi laskaju sebi zamisljajuci da ih dete doziva po imenu $ !!Dada"! ili !!Tata". /li! mozda dete izrazava samo svoje prepoznavanje sveta! govoreci !!To"F 4ad izgovorimo samo !!To" ili !!Tako"! ukazujemo na s%eru neverbalnog iskustva! na stvarnost k-?vu percipiramo neposredno! jer pokusavamo da ukazemo na ono sto vidimo ili osecamo! ne ono na sta mislimo ili govorimo. Tathaia! znaci! ukazuje na svet kakav jeste! neskriven i neodeljen simbolima i de%inicijama misli. #kazuje na konkretno i aktuelno! ne na ajpstraktno i konceptualn>!^ *edan (uda je Tathagata! !!tako)iduci"! jer je probuden i vidi ovaj prvobitni! nekonceptualni svet kojeg reci ne mogu da izraze! i ne brka ga sa takvim idejama kao sto su bice ili ne)bice! dobro ili zlo! proslost ili buducnost! ovde ili tamo! kretanje ili nepokretnost! stalan ili nestalan. Ovako (odisatva 'andusri govori o Tathagati u -aptasatiki0 Takvoca 9tathata: niti postaje niti prestaje da nastaje+ tako %a vidim Tathagatu. Takvoca ne stoji ni na kakvoj tacki ili mestu. Takvoca nije ni proslost! ni buducnost! niti sada85 .italac koji je zainteresovan da &agarduninu %ilozo%iju dublje izuci neka se obrati velicanstvenom delu pro%esora T. R. V. 'urtija! The .entral Philosoph3 o% (uddhism 9"/llen i #n=in! ;ondon! 6ABB:. &a nesrecu! danas postoje samo %regmentarni prevodi &agarduninih dela na engleski jezik! ako on zaista nije bio i pisac Prajna)paramita knjizevnosti! a za to v. .onzea. 7 CG

snjost+ ona ne nastaje iz dvojnosti ili nedvojnosti. Takvoca nije ni necista ni67cista! ona se nejavlja niti prestaje+ takoja vidim Tathagatu. : Posto je tathata istinsko stanje jednog (ude i svih bica uopste! o njoj se govori kao o istinskoj ili pravoj prirodi! aJ odatle i o nasoj !!(udinoj prirodi". *edna od kardinalnijh doktrina 'ahajane jeste da su sva bica obdarena (udinoni prirodom tako da imaju mogucnost da postanu (ude. #sled identi`nosti (udine prirode i tathate! rec !!,1uda" cesto se koristi za samu stvarnost! ne samo za probuaenost coveka. Tako proizlazi da se u 'ahajani (uda cesto posmatra kao personi%ikacija stvarnosti! sto je osnova za one narodne kultove u kojima izgleda da se (ude slave kao bogovi. 4azem !!izgleda"! jer cak ni 'ahajana budizam nema pravi ekvivalent za judeohriscanski teizam! sa njegovom striktnom identi%ikacijom (oga i moralhog principa. &adalje! razne velepostovane (ude $ /mitabha! Vairocana! /mitajus! Ratnasambhava! itd. $ uvek su personi%ikacije istinske prirode covekove. Ovde lezi! takode! osnova budizma vere! -ukhavatija ili skole .iste zemlje! koja smatra da su svi napori da se postane (uda samo laznij4'ia8ega. -3e Sto je potrebno jeste ponavljati %ormulu namo)amitabha3a 9doslovno! !!,me /mithabino"! ili !! dravo da si /mitabha": s verom da8je to sa mo dovoljno da dovede do ponovnog rodenja u .istoj zemljikojom vlada /mitabha. # toj .istoj zemlji sve su prepreke koje stoje na putu da se postane jedan od (uda u ovom svetu uklonjene! tako da ponovno radanje u .istoj zemlji ustvari znaci postati (uda. Ponavljanje ,mena sma tra se delotvornim jer se! odavno! /mitabha zavetovao da ne preuzme vrhovno (udastvo ako ponovno rodenje u .i stoj zemlji ne bude osigurano svima koji prizivaju njegovo ime. Post)o je on naknadno preuzeo stanje (udastva! za3et je delotvorno8 ispjiiijen)I . .ak je i &agarduna bio blagonaklon prema ovoj teoriji! jer to je svakako popularniji i slikovitiji nacin da se kaze kako! posto je istinska priroda coveka vec (udina priroda! covek ne mora da preduzme nista da bi je ucinio takvom. &aprotiv! teziti da se postane (uda jeste pobijanje da smo vec (ude $ a to je jedini temelj na osnovu kojeg se moze ostvariti (udastvoF #kratko! da bi neko postao (uda treba samo 8 !!Takvoca nije ni proslost! ni buducnost! niti je sadasnjost"! jer kada se sagleda da nema proslosti ili buducnosti! nema ni neke sadasnjosti! posto ideja sadasnjosti ima znacenje samo u odnosu na proslost i buducnost. kaoi edesF CH

verovati da je covek vec (udaj -inran! istaknuti sledbenik .iste zemlje u *apanu! otisao jeTcak! tako daleko da tvrdi kako je potrebno samo ppna3ljati ,me! jer je u pokusaju da se nacini delo vere vided suvise izvestacenosti! sto navodi coveka na sumnju u svoju veru. (udizam .iste zemlje neosporno je izrastao iz doktrine o (odisatvi kao ispravnoj duznosti za oslobodenog coveka $ oslobodenje svih drugih bica putem upa3e! !!vestih sredstaR`V. Pomocu prajne! intuitivne mudrosti! on sagledava prirodu stvarnosti! a o3o5zauzvrat pobuduje karunu! saosecanje! sa svima koji su jos sputani okovima neznanja. &ajdu)blji smisao karune daleko je vise nego sapsecanje prema ne) I zganju diugih. *er! videli smo da je (odisatvin povratak u svet samsare zasnovan na principu da je samsara zapravo nirvana i da je !!praznina upravo oblik". To je! dakle! !!potvrdivanje" svakodnevnog sveta u njegovoj prirodnoj !!taikvpci"! a ova je odlika 'ahajane najjace naglasena u zenu. aista! on preokrece u besmislioi ideju da je budizam uvek I %ilozo%ija pobijanja sveta! u kojem jedinstvenost oblika ne)ma vaznosti. bog karune je mahajanski budizam postao osnovna inspiracija kineske umetnosti -ung i *uan perioda! umetnosti koja je nagla8-la prirodne oblike naustrb religioznih simbola. *er se putem karune sagledava da rastapanje oblika u praznimi riije ni malo razlicito od posebnih odlika samih tih oblika. ivot stvari samo je konvencional)no odvojiv od njihove smrti+ u stvarnosti! umiranje je zivlje)nje. Opazanje svakog pojedinog oblika! onakvim kakav je! kao praznine i! nadalje! da se jedinstvenost svakog oblika javlja usled cinjenice da on postoji u odnosu na sve druge oblike! osnova je Dharmadhatua 9!!.arstvo Dharme":! trine ogromne /vatamsaka -utre. Ovo obimno delo vatno je krajnja kulminacija indijske 'ahajane! a jedna centralnih predstava u njoj jeste prostrana mreza dragog kamenja i kristala koja izgleda kao paukova mreza u zoru! gde svaki dragi kamen odslikava svaki drugi. Ta mreza dragulja je Dharmadhatu! vasiona! carstvo bezbrojnih dharma! jj-tvarj)ddgadaja5I! 4omentatori u 4ini razradili su cetvorostruku klasi%ikaciju Dharmadhatua! sto je bilo od velike vaznosti za zen tokom T5ang dinastije. Oni su !!.etiri carstva Dharme" ovako k'-i%ikovali0 6. -hih! jedinstvene! pojedine !!stvari)dogadaji" koje cine vasionu. D. ;i! 8princip! poslednja stvarnost iza mnogobrojnosti stvari. CA

P. ;i shih =u ai! !!izmedu principa i stvari nema ustave"! sto ce reci da nema nesaglasnosti izmedu nirvane i samsare! praznine i oblika. Dostignuce jednog ne povlaci ponistenje drugog. O. -hih shih =u ai! !!izmedu stvari i stvari nema ustave"! sto ce reci da svaka !!stvar)dogadaj" ukljucuje sve druge! a da je najvisi uvid prosto njihovo opazanje u prirodnoj !!takvoci". &a torn stupnju svaka !!stvar)dogadaj" sagledava se kao samoodredujuca! samotvorna! ili spontana! jer biti sasvim prirodno ono sto jeste! biti tatha $ upravo !!takav" $ jeste biti -lobodan i neometen. Doktrina Dharmadhatua govori! otprilike! da do prave harmonije u vasioni dolazi kada se svakoj !!stvaridogadaju" dozvoli da slobodno i spontano bude ono sto jeste! bez ometanja. ,zlozeno na jos subjektivniji nacin! ona govori! !!&ek sve bude slobodno da bi bilo bas ono sto jeste. &e pokusavajte da se izdvojite od sveta i preuredite ga." Postoji tanana razlika izmedu ovoga i prostog laissez%aire! sto se moze objasniti! na primer! nacinom na koji pokrecemo udove. -vaki se pomera za sebe! iznutra. Da bismo hodali ne podizemo svaku nogu rukama. -vako telo je sistem shih shih =u ai! a (uda shvata da je cela vasiona njegovo telo! cudesna povezana harmonija! uredena iznutra! ne spoljasnjim uplitanjem. 'ahajana %ilozo%ija predstavlja (udino telo kao trostruko! Trika3a ili !!Trostruko telo". &jegovo telo! bilo kao mnozina !!stvari)dogadaja" ili kao posebni ljudski oblici! naziva se &irmanaka3a! !!Telo preobrazaja". Posebni ljudski oblici su one istorijske i preistorijske (ude kao Gautama! 4as3apa! ili 4anakamuni! a posto su se javili !!kao ljudi od krvi i mesa" &irmanaka3a ukljucuje! u principu! celokupni univerzum oblika. -ledece je -ambhogaka3a! !!Telo uzitka". To je s%eraprajne! mudrosti! i karune! saosecanja! s tim sto je ovo drugo pogled nadole prema svetu oblika! a prvo je pogled nagore na carstvo praznineT -ambhogaka3a moze se jos nazvati !!Telo shvatanja" jer u torn !!telu" (uda shvata da je (uda. &ajzad je in DTtarmakaja! !!Telo Dharme"! koje je praznina! sama sun3a. &agarduna nije raspravljao o nacinu na koji se praznina pojavljuje kao oblik! Dharmaka3a kao &irmanaka3a! osecajuci! valjda! da bi to bilo potpuno neshvatljivo onome koji nije vec probuden. -am (uda je uporedio takvo ispitiva)nje sa ludoscu onog koga je probola strela ali ne dozvoljava da se ona izvadi sve dok mu se ne saopste svi detalji o izgle)du! porodici i motivima napadaca. ,pak su &agardunini naslednici! braca /sanga i Vasubandhu 9oko DH7)PC7:! koji su G7 sebe!0

razradili jedan tip mahajanske %ilozo%ije poznat kao 3ogakara! pokusali da diskutuju i o torn posebnom problemu. I Prema 3ogakari svet oblika je cittamatra $ !!samo urn" $ ili vijnaptimatra $ !!prikaz samo". Taj pogled izgleda vrlo blizak zapadnoj %ilozo%iji subjektivnog idealizma! gde se spoljasnji i materijalni svet smatraju projekcijom uma. 'edutim! ima nekih razlika izmedu ova dva gledista. Ovde! kao i uvek!8 'ahajana nije toliko teoretska i spekulativna konstrukcijaicoliko jedan opis unutrasnjeg iskustva i sredstvo pobudivanja tog iskustva kod drugih. &adalje! rec citta . nije sasvim ekvivalentna nasoj !!um". apadna misao nagi)nje de%iniciji uma suprotstavljajuci ga materiji! a materiju ne smatra toliko !!merom" koliko cvrstom tvari koja se me)ri. -amo njerenje! apstrakcija! za apad je vise od prirode uma! jer mi tezimo da o umu i duhu mislimo kao vise aps) traktnim nego konkretnim. /li u budistickoj %ilozo%iji citta ne stoji nasuprot koncepciji o cvrstoj tvari. O svetu se nikad nije mislilo u terminima prvobitne supstance odlivene u razlicjte oblike delovanjem uma ili duha. Takva predstava ne postoji u istoriji budisticke misli! tako da se nikad nije javio problem kako neopipljiv um moze da deluje na cvrstu materiju. Gde god mi govorimo o materijalnom ili %izickom ili supstancijalnom svetu! budizam koristi terimin rupa! sto nije toliko nasa !!materija" koliko !!oblik". Vema nika%cve !!materijalne supstance" koja bi bila u potki rupe osim ako to nije sama cittal Teskoca pri izjednacavanju i uporedivanju izmedu istocnih i zapadnih ideja jeste ta sto ta dva sveta ne polaze.od istih stavova i premisa. Oni nemaju istu osnovnu kategorizaciju iskustva. 4ad svet nikad nije bio podeljen na um i materiju! vec na um i oblik! rec !!um" ne moze imati sasvim isto znacenje u oba slucaja. Rec !!muskarac"! na primer! nema sasvim isto znacenje kad stoji nasuprot reci !!zena" kao i kad je nasuprot reci !!zivotinja". Pojednostavljen i pomalo grub nacin da se izlozi razlika! jeste da su zapadni idealisti poceli da %ilozo%iraju polazeci od sveta koji se sastoji od uma !!ili duha"! oblika! i materije! dok su budisti poceli da %ilozo%iraju polazeci od sveta uma i oblika. <ogakara stoga razmatra odnos oblika materije i uma+ ona razmatra odnos oblika prema umu i zakljucuje da su to oblici uma. -hodno tome! termin !!um" 9citta: postaje logicki bez znacenja. /li! kako se osnovni interes budizma odnosi na s%eru iskustva koje je nelogicko i bez znacenja! u torn smislu da ne simbolizuje ili oznacava nista drugo do samo sebe! nema prigovora u vezi !!beznacajnosti" termina. G6

-a logickog stanovista iskaz !!-ve je urn" ne govori vise nego da sve je sve. *er ako nema niceg sto nije um! rec ne pripada nikakvoj klasi i nema granica! nema de%inicije. .ovek moze isto tako da upotrebi i !!bla)bla" $ sto je skoro isto ono sto budizam cini sa besmislenom reci tathata. *er je %unkcija ovih besmislenih termina da privuku nasu paznju na cinjenicu da logika i znacenje! sa njegovom inherentnom dualnoscu! jesu svojstva misli i jezika! ali ne i stvarnog sveta. &everbalni! konkretni svet ne sadrzi klase i simbole koji bi oznacavali ili znacili ista drugo do sebe same. -ledstveno! on ne sadrzi dualnost! jer se dualnost javlja samo kad klasi%ikujemo! kad razvrstavamo iskustva u mentalne kutije! posto kutija nije kutija bez unutrasnjosti i spoljaSnjosti. 'entalne kutije verovatno se u nasem umu oblikuju mnogo pre nego sto %ormalna misao i jezik obezbede nalepnice za njih. Pocinjemo da klasi%ikujemo Bim primetimo razlike! pravilnosti i nepravilnosti! cim nam se jave asocijacije bilo koje vrste. /li $ ako rec !!mentalan" uopste ne-to znaci $ taj akt klasi%ikacija svakako je mentalan! jer primetiti razlike i asocirati ih jednu sa drugom nesto je viSe od prostog odgovora na culne kontakte. / opet! ako su klase proizvod uma! primecivanja! asociranja! misli! i jezika! svet posmatran jednostavno kao sve klase objekata proizvod je uma. Ovo je! ja mislim! ono Sto <ogakara hoce da kaze tvrdenjem da je svet um)samo 9cittamatram lokam:. Ono znaci da spolja i unutra! pre i posle! te-ko i lako! prijatno i bolno! pokret i mirovanje jesu ideje! mentalne klasi%ikacije. &jitiov odnos prema konkretnom svetu isti je kao i onaj reci. Tako da svet koji poznajemo! kada se shvati kao klasi%ikovan! jeste proizvod uma! a kao sto zvuk !!vode" nije zapravo voda! tako i klasi%ikovani svet nije stvarni svet. 'oze se sada videti da je problem !!Sta" um jeste isti kao i problem !!sta" stvarni svet jeste. &a to se ne moze odgovoriti! jer je svako !!sta" jedna klasa! a mi ne mozemo klasi%ikovati klasi%ikatora. &ije li! onda! cist apsurd govoriti o umu uopste ako nemamo nacina da kazemo sta je on1 &a protiv! matematicar 4urt Godel pruzio nam je tacan dokaz o `injenici da svaki logicki sistem mora sadrzati premisu kpju ne moze da de%inise a da ne pittivureci sebi.6 8<ogakara uzima cittu za svoju premisu i ne de%inise je! jer je ona tu sinonim za sun3u i tathatu. *er je um s one strane svih %ilozo%skih pogleda! ne moie se diskriminisati! dostici! niti se on ikad rada0 kaiem! nema niceg do I 8 a opsti prikaz v. E. &agel i *. R. &e=man! !!GCdel5s Proo%"! -cienti%ic /merican! .c.V,! C 9*uni! 6ABC:! str. G6)HC. GD

uma. On nije neka egzistencija! nitije ne)egzistencija+ onje zaista s one strane ipostojanja i nepostojanja... ,z uma izviru mnoge stvari! uslovljene diskriminacijom 9tj. klasi%ikacijom i energijom navike+ te stvari ljudiprihvataju kao spoljasni svet... Ono sto izgleda spoljasno ne postoji u stvarnosti+ to je zapravo um koji se vidi kao mno%%=+ telo! vlasnistvo! i prebivaliste $ svisu oni nista do um.lDJ #nutar tog nede%inisanog kontinumaiGGte <ogakara opisuje osam 3rsti vijnane! !!razlikujuce svesti". Postoji svest koja o2govara svakom od pet cula+ postoji i sesta culna svest 9mano)vijnana:! objedinjujuci drugih pet! %ako da se oiio sto je dodirnuto ill cuveno moze dovesti u vezu sa videnim+ postoji manas! centar umne diskriminativne i klasi%ikatorske aTctTvnosti+ najzad! postoji !!skladiste)svest"\ 9ala3avijnana:! nadindividualni um koji sadrzi seme svih mogucih oblika. !!-kadiste)svesta skoro je ekvivalentna citti! a nadindividualna je jer stoji pre svake di%erencijacije. &ju ne treba shvatiti kao neku vrstu sablasnog gasa kroz koji prolaze sva bica! jer prostor i rasprostiranje takode su tu samo potencijalnost. Drugim recima! !!skladiste)svest" je ono odakle %ormalni svet nastaje spontano i razigrano 9vikridita:. 'ahajana ne pravi gresku pokusavajuci da opise nastanak8sv-taTiz"5 uma serijom neophodnih uzroka. -ve sto je vezano uzrocnom neophodnoscu od sveta ma3e je! ne izvan njega. Govoreci pomalo poetski! svetska iluzija proizlazi iz Velike Praznine bez razloga! nesvrhovito! i bas zato sto nije neophodna. *er je !!aktivnost" Praznine razigrana 9vikridita: zato sto to nije motivisana akcija 9karma:. Tako! kao sto <ogakara opisuje! nastanak sveta oblika javlja se spontano iz !!skladista)svesti"! odlazi u manas! gde dolazi do iskonskih di%erencijacija! prolazi do sest culasvesti! koji zauzvrat stvaraju organe cula ill !!kapije" 9a3atana: kroz koje se! najzad! projektuje klasi%ikovani spoljni svet. (udisticka 3oga stoga se sastoji iz obratnog procesa! ona primiruje diskriminativnu aktivnost uma i pusta kategorije ma3e da se vrate u potencijalnost tako da se svet moze sagledati u svojoj neklasi%ikovanoj "takvoci". Ovde se javlja karuna i (odisatva dopusta projekciji da se ponovo javi! posto je postao svesno identi%ikovan sa razigranim i nesvrhovitim karakterom Praznine. l 8lankavaiara -utra! 6BO! DA)P7! PD)PP. # -uzukiju! 9D: str. DOD. .itirao sam ;ahkavataru i za 'adh3amika i <ogakara stavove! jer su ili obe skole koristile tu sutru! ili je ona delo ove druge u koje je ukljucila i stavove one prvc. 4ako je istorijski poredak ovde samo nagadanje! jednostavno sam oda brao one izvore koji najbolje izrazavaju odnosne idcje. GP

2iF

,V #-PO& , R/ VO* E&/ Odlike koje zen! ili c5an! razlikuju od drugih tipova budizma pnTicncTsu nedosezne kad i%i ,%eba izraziti recima! a ,pak zen ima odreden i prepoznatljiv !!smek". ,ako samo ime zen znaci dh3ana! meditacija! i druge skole budizama naglasavaju meditaciju isto toliko! ako ne i vise! koliko i zen $ a ponekad! opet izgleda kao praktikovanje %ormalne meditacije nije uopste neophodno za zen. &iti je zen poseban po tome sto !!nema sta da kaze"! po insistiranju da se istina ne da iskazati recima! jer takva je vec 'adh3amika! bas kao i nauk ;ao)cea. Oni koji znaju! ne govore+ Oni koji govore! ne znaju. 'ozda je najbolje opisati poseban ukus zena kao izvesnu neposrednost. # drugim skolama budizma budenje! bodhi! izgleda daleko i skoro nadljudsko! kao nesto sto ce se dostici samo posle mnogo zivota i strpljivim naporom. /li u^zenu uvek postoji osecanje da je budenje nesto sasvim prirodno! zapanjujuce ocigledno! sto se moze pojaviti svakog trenutjka. /ko je to]neka poteskoca! on je isuvise prost. en je takode neposredan i u nacinu poduke! jer ukazuje na istinu neposredno i otvoreno i ne traci vreme na simbolizam. Direktno ukazivanje 9chih)chih: otvorena je demonstracija zena putem nesimbolicke akcije ili reci! koje neiniciranom izgledaju da su u vezi s najobicnijim svetovnim stvariGB

ma! ili da su potpuno izbezumljene. # odgovoru na pitanje o budizmu majstor! na primer! primeti nesto sporedno o vremenu! ili napravi neki prost pokret koji izgleda da nema nikakve veze sa %ilozo%skim ili duhovnim stvarima. ,pak! tesko je naci mnogo takvih primera ove metode pre sredine T5ang dinastije! a u to vreme zen je vec bio sasvim ustanovljen. /li je to svakako u skladu sa naglaskom koji su raniji majstori stavljali na trenutno budenje u sred svakodnevnog zivota. &ije naden nikakav trag Dhjana skole u indijskom budizmu! mada to! obzirom na nedostatak istorijskih materija)la! nije nikakav dokaz da ona nije postojala. /ko je karak)teristicna odlika zena neposredno ili trenutno budenje 9tun =u: bez prolaska kroz pripremne stupnjeve! onda svakako ima dokaza o postojanju takvog principa u ,ndiji. ;ankava)tara -utra govori o tome da postoji i postepeni i iznenadni 93ugapat: nacin budenja! prvi putem prociscenja umrljanih ispliva ili projekcija 9ashrava: iz uma! a drugi putem 9para)vrittija $ trenutnog !!preokreta" u dubinama svesti! cime se ! dualisticki pogledi odbacuju. To se uporeduje sa ogledalom koje istog trena re%lektuje svaki oblik i lik koji se nadu is)pred njega.6: Postoji! takode! jasna veza izmedu ideje o tre)nutnom budenju i ucenja Vajracchedike! !!-utre dijamant)skog seciva"! o tome da postici probudenost ne znaci postici bilo sta. Drugim recima! ako je nirvana zapravo ovde i sada tako da traganje za njom znaci izgubiti je! onda je dostiza)vanje putem progresivnih stupnjeva vrlo neprikladno. .o)vek bi trebalo da je sagleda u sadasnjem trenutku! neposredno. ,ako je tantricki budizam verovatno nastao kasnije nego zen u 4ini! i u njemu postoji predanje ove vrste! a nema niceg sto bi ukazivalo da postoji povratni uticaj kineskog zena. Odgovarajuci stavovi izrekama zena mogu se naci u tantrickom -arahinom radu iz desetog veka0 /ko je to 9,stina: vec mani%estno! cemu meditacija1 /! ako je skrivenoKcovek samo meri tminu. 'antre i tantre! meditacija i koncentracija! -veje to uzrok samoobmane. &e oskrnavljuj kontemplacijom misao kojaje vec po prirodi cista! Vec obitavaj u blazenstvu sebe i prekini sa kinjenjem. -ta god da vidis! to je to! 6: ;ankavatara -utra! 66.6O. # -uzuki! 9P: str. OA)B6. Po predanju! ovo je bila omiljena (odhidharmina sutra! vec legendarnog osnivaca zena u 4ini. Veza izmedu ove sutre i zena izneta je u potpunosti kod -uzukija! 9D: str. OO)CP. GC

&apred! nazad! u svih deset pravaca. Danas vec dozvoli svom majstoru da ukine varkuF Priroda nebesa spocetka je jasna! /li dok buljis i buljis vid ti se zamagljuje.D8 Tibetanski budizam! slicno! obuhvata tradiciju 4ratke -taze koja se smatra hitrim i strmim usponom ka nirvani za one koji su neophodno hrabri! mada se moze naci jos jedna doktrina! koja vise govori o zenovskom naglasku na trenutnosti i prirodnosti! u !!-est opazanja" Tilopinih0 &ikakva misao! nikakvo umovanje! nikakva analiza! &ikakvo oplemenjivanje! nikakva namera+ &ek se sredi samo.P: Trenutno rasputavanje! bez ikakve posebne smisljotine ili namere! takode se podrazumeva i tantrickom idejom sahaje! !!lakim" ili !!prirodnim" stanjem oslobodenog mudraca. &ecemo ovde raspravljati o pravom znacenju trenutnog budenja i prirodnosti! ali navodimo ove primere da bismo pokazali da je predanje o direktnoj stazi postojalo i van 4i)8 ne! sto navodi na izvoriste u indijskom budizmu. Ocigledan razlog za nedostatak cinjenica bio bi da je princip ove vrste veoma lako pogresno tumaciti! pa je drzan za !!tajnu doktrinu" o kojoj se raspravljalo tek kasnije. Predanje zena zaista smatra da se trenutno budenje ne prenosi sutrama! vec ne) " posredno od majstora do ucenika. Ovo ne mora da znaci nista tako !!ezotericno" kao sto je telepatsko iskustvo i daleko je manje senzacionalno. Tako da! kad 2indusi pandit klase uporno tvrde da se mudrost ne zadobija iz spisa! vec samo Cd ucitelja! gurua! to znaci da pravi tekstovi $ kao! na primer! 3ogasutra $ sadrze samo naslove! a puno objasnjenje zahteva nekog ko je izucio usmeno predanje. Ovome je skoD : -araha5s Treasur3 o% -ongs! prevod Davida -nellgrovea! u .onzeu! 9D: str. DDO)PA. 85 Original glasi0 'i)mno! mi)bsam! mi)dp3ad)ching! 'i)bsgom! mi)sems! rang)babs)bzhag. 'oj prevod zasniva se na jednom razjasnjenju koje mi je preneo /leW @a3man sa #niverziteta u 4ali%orniji. 'i)mno je! otprilike! ekvivalent terminima zena zu)hsin ili =u)nien! !!ne)um" ili !!ne) misaou. (sam je ekvivalent sanskritske reci cintana! rasudivanje o onome sto se culo! a dp3ad je mimamsa! !!%ilozo%ska analiza". (sgom je verovatno bhavana! i li kinesko hsiu! !!uzgajati"! !!vezbati"! ili !!intenzivna koncentracija". -ems je cetana ili szu! u smislu namere ili htenja. Rang) babs)bzhag doslovno znaci !!samo)sredivanje)ustanovljavanje"! a !!samosredenje"! reklo bi se! upravo je ekvivalent taoitickom tzu)janu! !!bas takav"! !!spontan"! ili !!prirodan". ro nepotrebno dodati da to predanje! podto je prvenstveno u pitanju iskustvo! reei ne mogu preneti ni manje ni vide negd bilo koje drugo iskustvo. 'efutim! uopdte nije potrebno pretpostavljati da je ikad postojala posebna gkola dhjane u ,ndiji. &astanak zena mohe se sasvim lepo objasniti time dto su taoizam i kon%ucijanizam bili izloheni uticaju osnovnih principa 'ahajana budizma. Tako da se na pojavu pravaca slienih zenu mohe naiii skoro u isto vreme kad su mahajanske sutre postale dostupne u 4ini $ to ie reii! s radom velikog indijskog ueenjaka)monaha 4umarafive. 4umaradiva je prevodio sutre u 4u)cangu i j5ang)anu izmefu PHO. i O6P.! a u isto vreme jedan od njegovih istaknutih ueenika bio je miadi monah -eng)eao 9PHO)O6O:! koji je zapoeeo prepisivanjem kon%ucijanskih i taoistiekih tekstova. GG

-eng)eao se preobratio na budizam podto je proeitao Vi] malakirti -utru $ jedan tekst koji je imao znatan uticaj na zen. ,ako je sam -eng)eao postao monah! ova sutra priea je o svetovnjaku Vimalakirti koji je prevazidao sve (udine ueenike po dubini razumevanja. Pokazao se boljim od svih drugih ueenika i (odisatvi odgovarajuii na pitanje o prirodi nedvojne stvarnosti \gromoglasnom tidinom" $ a taj primer eesto su sledili i zen majstori. \Gromoglasno tihi" Vimalakirti je! takofe! omiljena tema umetnika zena. Osnovna je vrednost ove sutre! ipak! za 4inu i zen! u torne dto je savrdeno bufenje u skaldu sa obavezama svakodnevnog hivota! i sto! zapravo! najvide postignuie znaei \postiii bufenje ne zatiruii zagafivanja 9klesa:". Privlaenosti je ovde bilo i za kon%ucijanski i za taoistieki mentalitet. 4on%ucijansko nagladavanje porodienog hivota ne bi se lako slohilo sa strogo monadkim tipom budizma. ,ako su u 4ini majstori budizma bili obieno monasi! oni su irnali veoma veliki broj svetovnjaka ueenika! a zen je! posebno! uvek pridavao veliku vahnost ispoljavanju budizma u %ormalno svetovnim terminima $ u svim vrstama umetnosti! ruenom radu! i u uvahavanju univerzuma prirode. 4on%ucijanisti i taoisti lako bi se slohili sa idejom bufenja koja ne ukljueuje zatomljavanje ljudskih strasti! kako se klesa jor! mohe prevesti. Vei smo zapazili posebno poverenje u ljudsku prirodu koje su obe %iiozo%ije propovedale.8tedutim! nezatomljavanje strasti ne znaei pustiti ih da n8krotive cvetaju. To znaei diii ruke! umesto borbe protiv njih! ne suspregnuti strasti niti upustiti se u njih! jer taoista nikad nije nasilnik! podto svoje ciljeve dostihe neuplitanjem 9=u=ei:! dto je jedna vrsta psiholodkog judoa. L GH

-eng)eaovi spisi! kao i njegovi komentari Vimalakirti -u] tre! puni su citata i taoistiekih izreka! jer je on sledio primer manje znaeajnih! a prethodnih monaha! kao dto su 2ui)jiian 9PPO)O6C: i Tao)an 9P6D)PHB:! upotrebljavajuii \prodirenje ideje" 9ko)i: da bi objasnio budizam uz pomoi paralela iz taoizma. Toliko je to navodilo na izjednaeavanje ova dva predanja da je krajem petog veka ;iu j5iu mogao reii0 Od45un)lunplaninaprema istoku 9taoistikki: izraz!! Velika *ednost" je u upotrehi. Od 4admira prema zapadu koristi se 9hudistikki: izraz sambodhi. (ilo da kovek kezne za \ne)biiem" 9=u: 2igaji\prazninu" 9sun3ata:! isti jeprincip u pitanju.O: I Dve -eng)eaove doktrine izgleda da su bile donekle vahne za kasniji razvitak zena $ njegovo vifenje vremena i promene! i ideja da \prajna nije znanje". Poglavlje o \&epromenljivosti stvari" u njegovoj 4njizi laoa toliko je originalno i tako zapanjujuie slieno odeljku o vremenu u prvom tomu Dogenovog gobogenzoa da je euveni japanski zen %ilozo% sigurno s njim bio upoznat. Prodle stvari su uprodlosti i ne odlaze tatno iz sadadnjosti! a sadadnje dtvari su u sadadnjosti i ne dolaze tu izprodlosti... Reke koje se medu sobom takmike koja ie da poplavi zemljidte ne teku. \ Vazduh lutalica" koji duva unaokolo ne pokreie se. -unce i mesec koji se kreiu po svojim orbitama ne okreiu se.B: &a isti je taj naein Dogen istakao da cepanica ne postaje pepeo i hivot ne postaje smrt! bad kao dto ni zima ne postaje proleie.C -vaki je trenutak vremena \samodovoljan i nepokretan". : -eng)eao raspravljao je i o paradoksu! na prvi pogled! da QZprajna neka vrsta neznanja. Podto poslednja stvarnost nema kvaliteta i nije stvar! ne mohe postati predmet saznanja. -toga prajna! direktni uvid! saznaje istinu putem neznanja. 'udrost ne zna! a ipak rasvetljava i najdublje ponore. Duh ne rakuna! a ipak odgovara na zahteve datog trenutka. Podto ne rakuna! duh sija u samotnoj slavi u onom dto je s one strane sveta. Podto ne zna! 'udrost rasvetljava Tajnu O: .*tirano po ?ung *u)lanu! tom ,,! str. DO7! iz -eng)3ua .lvu -cm)tsang .hi)chi! A. ;iebenthal! str. OA K ,stu ideju je majstor zcna 'a)cu 9u. GHH: koristio i pre Dogena0 !!Ta)ko je i sa prethodeiim mislima! kasnijim mislima! i mislima dto su izmefu0 misli prate jedna drugu i ne vezuju se mefusobno. -vaka od njih apsolutno je smirena." 4u)tsun)hsii <ii)lu! 6 . O. K GA

,,, s one strane ,judskog delanja. Pa! iako je 'udrost izvan tih delanja! nikad nije bez njih. ,! madajeduh izvan sveta! onje vekno u njemu.68 Ovo je jedna od glavnih spona izmefu taoizma i zena! jer su stil i terminologija 4njige laoa u potpunosti taoistieki! iako je predmet budizam. ,zreke ranih majstora! kao 2ui)nenga! gen)huia! i 2uang)poa obiluju takvim idejama $ da istinski znati jeste ne znati! da probufeni um odgovara T trenutno! ne proraeunavajuii! i da ne postoji nesklad izme)* fu (udastva i svakodnevnog svetovnog hivota. 35 *od blihi stanovidtu zena bio je -eng)eaov savremenik Tao)deng 9PC7)OPO:! prvi nesumnjiv i nedvosmislen zastupnik doktrine o trenutnom bufenju. /ko se nirvana neie naii grabljenjem! ne postavlja se pitanje stupnjevitog prilaza! kroz spori proces nagomilavanja znanja. Ona se mora shvatiti u jednom jedinom bljesku uvida! dto je tun =u ili! na japanskom! satori! poznati zen izrazio za iznenadno bufenje. 2sieh ;ing)jiinH8 u diskusiji o Tao)dengovoj doktrini napominje da je trenutno bufenje vide u skladu sa kineskim mentalitetom nego sa indijskim! a to potkrepljuje -uzukijev opis zena kao kineske \revolucije" protiv indijskog budizma. Tao)dengova doktrina! ma koliko bila neobiena i zacufujuia! mora da je naidla na znatno prihvatanje. Pominje se jod jednom! skoro eitav vek kasnije! u 2ui)jiianovom 9BDPBAD: delu! a ovaj je dovodi u vezu i sa majstorom 2uitanom koji je hiveo priblihno do CDG. godine. Vahnost ovih ranih preteea zena lehi u tome dto nam oni obezbefuju kljue za sagledavanje istorijskih zaeetaka ovog pokreta! akdTTecemo da prihvatimo predanje koje govori da je u 4inu stigao BD7. sa indijskim kaluferom (odhidharmom. 'oderna nauka! na eelu sa ?ung *u)lanom i Pellio%oin8ozbiljno sumnja uovo predanje. Oni smatraju da je priea o (odhidharmi izmidljotina pobohnih nastala kasnije! kad je gkoli zena zatrebao autoritet usled tvrfenja da je neposredno prenedena iz iskustva (ude lieno! bez obzira na sutre. / (odhidharma se predstavlja kao dvadeset osmi sa donekle izmidljene liste indijskih Patrijarha koji su direktna linija \apostolskog reda" koji vodi od Gautame.A8 G: ;iebenthal! str. G6)GD. 5 PHB)OPP. &jegova \Rasprava o sudtini" 9Pien Tsung ;un: osnovni je nad izvor in%ormacija o idejama Tao)denga. V. ?ung *u)lan! tom ,,! str. DGO8HO. M8 2u gih i T5ang *ung)t5ing smatrali su da je (odhidharma u 4ini boravioTod ranije! od OD7 do OGA. V. ?ung *u)lan! tom ,,! str. PHC)A7! Pelliot! i Dumoulin 9D:. H7

&a sadadnjem stupnju istrahivanja tedko je reii da li ove stavove nauka treba ozbiljno uzimati! ili su oni jod jedan primer akademske mode da se sumnja u istorijsku istinitost osnivaea religija! Predanje koje gkola zena prenosi o svom poreklu govori da je (odhidharma stigao u 4anton iz ,ndije oko BD7. godine i otidao na dvor .ara @ua iz ;ianga! zagrihenog zadtitnika budizma. 'efutim! (odhidharmina doktrina i njegov osoran stav nisu se svideli .aru! pa se povukao u manastir na nekoliko godina u stanju =eia i vreme provodio \buljeii u zid"! sve dok najzad nije pronadao odgovarajuieg ucenika 2ui)k5oa! koji je onda postao Drugi Patrijarh zena u 4ini.67: #opdte nije neverovatno! naravno! da je veliki budistieki majstor iz ,ndije dodao u to vreme. 4umarafiva je stigao nedto posle O77.! (odhiruei odmah posle B77.! a Paramarta je bio na dvoru u ;iangu otprilike u isto vreme kad i (odhidharma. Da li je zaista eudno dto nema saeuvanih pisanih dokaza o njegovom postojanju sve do stotinjak godina posle njegove smrti1 To nisu bila vremena novina i priruenika u stilu !!4o je ko"! a eak i u nade prekomerno dokumentovano vreme mohe se dogoditi da ljudi koji su znatno doprineli nadem saznanju i kulturi ostanu nepriznati i nezabileheni jod godinama posle smrti. Ovde nam se opet eini da mohemo lepo da prihvatimo prieu o (odhidharmi dok se ne pronafe neki zaista uverljiv dokaz protiv nje koji bi priznavao da su ideje -eng)eaoa! Tao)denga! i drugih! takofe doprinele izvoridtima zena. *edan od razloga za sumnju u prieu o (odhidharmi je to dto je zen toliko kineski po stilu da se indijsko poreklo eini neverovatnim. ,pak je i sam taoista -eng)jao bio 4umarafi0 vin ueenik! bad kao i Tao)deng! a spisi koji se pripisuju (odhidharmi i njegovim naslednicima! sve do 2ui)nenga 9CPHG6P:! pokazuju jasan prelaz od indijskog prema kineskom vifenju dhvaneQ8 &edostatak bilo kakvog zapisa o gkoli dh3aneu knjihevnosti indijskog budizma! ili o (odhidharmi u vezi sa njom! mohda je uzrokovan einjenicom da nije ni postojala nikakva gkola dh3ane ili zena! eak ni u 4irii! sve do nekih dve stotine godina posle (odhidharmine smrtii - druge strane! Tradicionalni izvori su Tao)hsiianov -ung)kao -eng)chuan 9Taido 67: D7C6:! sastavljen izmefu COB! i CCG.! kao i Tao)jiianov .hing Te .h5uan Teng ;u 9Taido D7GC:! napisan oko 677O. I5 Dela koja se pripisuju (odhidharmi naii ie se kod -uzukija! Essa3s in en (uddhism! tom ,! str.* CB)G7! i kod -enzakija i 'c.andlessa! str. GP)HO. -til je dosledno indijsl%i! bez taoistieke \primese". H6

postojala je skoro opdte prihvaiena praksa dhvane $ tj. ts5o)ch5ana 9jap. za)zen:! ili meditacije u sedeaem stavu $ u redovima budistiekih kalufera! a instruktore koji su nadgledali ova vehbanja nazivali su rnajstorima dh3ane! bez obzira na dkolu ili sektu. (ilo je! isto tako! i vina3a majstora! ueitelja manastirske obuke! kao i majstora dharme! ueitelja doktrine. en je postao posebna dkola tek kad je obznanio nov pogled na dh3anuA koji se potpuno razlikovao od opdte prihvaienog.6D: ) $ en tradicionalno predstavlja (odhidharmu kao matorca vatrenih oeiju! kovrdhave brade i diroko otvorenog! prodornog pogleda $ ali oei kriju tek nagovedtaj namigivanja. ;e)" genda kahe da je jednom zaspao tokom meditacije i toliko se razjario da je poeupao kapke a ovi se! na zemlji! izrodide u prve biljke eaja. jaj je otad kaluferima zena bio zadtita od spavanja i tako proeidiavao i krepio um da je reeeno0 \#kus zena 9k5an: i ukus eaja 9k5a: sujsti". Druga jedna le)..... genda govori kako je (of2idharma tolikcTdugo sedeo medi8tirajuii da su mu otpale noge. Odatle ocaravajuii simboli)I zam japanskih Daruma $ lutki koje prikazuju (odhidharmu bez nogu kao lopticu toliko tedku iznutra da se uspravi kako god da je gurnemo. Popularna pesmica kahe0 Tinsei nana korobi 3a oki. Takav je hivot $ -edam puta dole! Osam puta goreF &avodni susret (odhidharme i .ara @ua iz ;ianga tipiean je za njegov prek i direktan stav. .ar je opisao dta je sve ueinio radi uvofenja budizma i upitao koja mu zasluga zbog toga!sledj8$ prihvatajuii opdte vero88je8fa8eTnitlt)8 zam postepeno nagomilavanje zasluga pomoiu dobrih dela! dto vodi sve boljim prilikama u buduiim hivotima! a najzad i do nirvane. /li je (odhidharma odgovorio0 .\(ad nikakval;To je toliko podrilo .areve ideje o budizmu"da je upitao0 \4oji je! onda! prvi princip svete doktrine1" (odhidharma odgovori0 \Ona je potpuno praznjikava+ nema nieeg svetog." !!4o si! onda! ti"! upitao je .ar! !!dto stojid preda 6D mnom1" \&e znam."6P: 8 2ui)nengov Tan .hing! na primer! belehi nekoliko primera susreta gestog Patrijarha sa majstorima dh3ane koji! oeito! nisu pripadali njegovoj \iznenadnoj dkoli" dhjane. &adalje! sve do vremena Po) eanga 9GD7)H6O:! a mohda i kasnije! dkola zena nije imala svoje manastire. V. Dumoulin i -asaki! str. 6P. 6P: .h5uan Teng ;u! P. HD

Posle ovog susreta! tako nezadovoljavajuieg sa .arevog stanovidta! (odhidharma se povukao u manastir gde je! kahu! proveo devet godina u peiini \buljeii u zid" 9pi)kuari:. -uzuki smatra da ovo ne treba uzeti doslovno i da se izraz odnosi na (odhidharmino unutradnje stanje! iskljueivanje svih misli hvatalica iz njegovog uma.6O: Tako je ostao sve] dok"mu nisu pridli kaluferi -en)kuang! a zatim 2ui)k5o 9OHC)BAP ! mohdaF:! koji je postao (odhidharmin naslednik kao Drugi Patrijarh. I *8uihk5o neprestano je molio (odihdharmu da ga primi i podueavar-R ga je ovaj odbijao. On je ipak nastavio da sledi i meditira pred peiinom! strpljivo eekajuii na snegu i nadajuii se da ie (odhidharma popustiti. -av oeajan! na kraju je odsekao svoju levu ruku i predao je (odhidharmi kao znak svoje duboke iskrenosti. &a to ga je (odhidharma n.ajzad upitao dta heli. !!&e mogu da nafem 8udevni8 mir 9hsin:"! reee 2ui)k5o. \'olim te da mi umirid dudu". IM""""" \,znesi svoju dudu pred mene"! odgovori mu (odhidharmar\i ja mu5ti je umiri%iTI 8 \/li! kad tragam za dudom! ne mogu je naii." 88II \Et*J tiF"! p%eseee ga (odidharmaG Numjrio8sam jti^ Tog trenutka 2ui)k5o je dohiveo bufenje! tun)=u ili satori! tako da je ova razmena po svrsi i smislu prvi primer za ono dto je postao karakteristiean naein poduke u zenu $ =en)ta 9japanski! mondo:! ili \pitanje)i)odgovor8! ono dto se ponekad slobodnije naziva !!hen"priea". Veei deo knjihevnosti zena sastoji se od takvih anegdota! od kojih su mnoge jod vide zbunjujuie nego gornja! a"nj%t%ov cilj je da sruee neku vrstu izjinenadnog saznanja na glavu onog ko pita! ili da ispitaju dubine uvida. nbog toga se takve anegdote ne mogu \objasniti" a da im se ne umanji ueinak. One su! donekle! kao vicevi koTi gube od duhovitosti ako se poenta mora objadnjavati. .ovek mora da shvati sudtinu odmah! ili je ne shvata uopdte. Dalje! treba primetiti da je osnovni karakter ovih anegdo ta vrlo retko simboliean! a i onda! obieno! na vrlo sporedan naein! kao kad sadrhi aluzije oeito jasne obema stranama. /li neki komentatori! kao Gernet! mislim da grede pretpostavljajuii da je osnovna svrha da se prenese neki budistieki princip pomoiu tih simbola. -atori koji tako eesto sledi po6O: 8-uzuki! Essavs in en (uddhism! tom ,! str. 6G7)6G6. )I5 @u)men kuan! O6. HP

sle takvih razmena ni u kom slueaju nije tek shvatanje odgovora na zagonetku. *er dta god majstor zena rekao ,,, uradio jeste neposredno i spontano izrahavanje \takvoie"! njegove prirode (ude! i ono dto on daje nije nikakav simbol! vei sama stvar. 4omuriikacija u zenu uvek je \neposredno ukazivanje"! u skladu sa tradicionalnim sahetkom zena u eetiri reeenice0 (ez ueenja+ daleko od tradicije. (ez zasnivanja na reeima i slovima. k 5 M M Direktno ukazivanje na ljudski um. -agledavanje svoje prirode i dostizanje (udastva.6C: &aslednik 2ui)k5oa bio je! kahu! -eng)can 9u. C7C: a priea o r8ihovom prvom susretu ista je po obliku kao i ona o susretu 2ui)k5oa i (odhidharme! osim dto je 2ui)k5o trahio \dudevni mir" a -eng)can da bude \oeidien od gredaka". &jemu se pripisuje euvena poema 2sin)hsin 'ing! \Rasprava o veri u um".6G8 /ko je -eng)can zaista njen autor! ta poema je prva jasna i obuhvatna tvrdnja zena. #ticaj taoizma je oeigledan u poeetnim stihovima $ ]]" -avrdeni tao bez tedkoia je! Osim dto izbegava da bira i izdvaja. -ledi svoju prirodu i uskladi je sa taom+ .. U Teraj dalje i prestani da brined. /ko su ti misli svezane pokvariied ono dto je pravo... &e opiri se svetu kula! jer kad mu se ne opired On se ukazuje kao potpuno (uoenje8 'udar kovek ne stremi 9= &eznalica sebe sputava... !!5 j /ko na umu radid umom! 88 4ako ied izbeii neverovatnu l8 # modernom kineskom jeziku prva dva znaka znaee nedto \svetovno" ili \izvan posveiene zajednice". # dvom kontekstu obieno se uzima da znaee kako se istina zena ne mohe izraziti ni u kakvom obliku ili doktri niG! ili da ueitelj ne mohe ueiniti nidta vide do pokazati kako ga eovek mohe zadobiti sam za sebe. 'efutim! eudesna dvosmislenost kineskog mohda namerno dozvoljava oba znaeenja. #poredimo pretehno \sekularne" oblike zen izreka! ili takvih izraza kao dto je ovaj0 \,speri usta svaki put kad izgovorid0 5(uda5F" iPrevod se nalazi kod -uzukija! Essa3s in en (uddhism! tom 6! str8 L6HD"! a doterana verzija kod -uzukija! 'anual o% en (uddhism! str. A6. Drugi8prevod od /rthura @ale3a je kod .onzea! 9D: str. DA B. vl 5 Poslednia dva stiha imaju isto znaeenje kao 2ui)k5ov susret sa (odhidharmom. .8. HO

6 &e samo da je poema puna takvih taoistiekih izraza kao dto su =u)=ei i tzu)jan 9spontanost:! vei je i ceo stav koji izrahava taj da se um pusti na miru i da mu se veruje da ie slediti svoju prirodu $ nasuprot vide tipieno indijskom prilazu da se on podvede pod strogu kontrolu i da se dohivljaji eula iskljuee. jetvrti Patrijarh! posle -eng)cana! bio je! veruje se! Taohsin 9BGA)CB6:. 4ad je stupio pred -eng)cana! upitao je0 \4oji je metod oslobafanja1" !!4o te je vezao1"! upitao je -eng)can. F \&iko me nije vezao." ] 6A \ adto! onda! trahid oslobodenje1" 8 , tada jo*Tao8hsin8 dohiveo satori. abelehen je i eudesan susret Tao)hsina i mudraca ?a)junga:. Ovaj je hiveo u napudtenom hramu na planini &iu)tou rb%io je toliki svetac da su mu i ptice donosile ponude u cveiu. Dok su njih dvojica razgovarali! divlja hivOtinja negde u blizini je zaurlala a Tao)hsin poskoeio. ?ajung je na to primetio0 \Vidim da je to jod u tebiF" $ misleii! naravno! na instiktivnu \strast" 9klesa: straha. &edto kasnije! kad je na trenutak ostao sam! Tao)hsin je ispisao kineski znak za \(udu" na steni gde je ?a)jung obieno sedeo. 4ada se ?a)jung vratio da ponovo sedne! video je sveto ,me i oklevao. \Vidim"! reee Tao)hsin! !!da je to jod u tebi1" &a ovu opasku ?a)jung je dohiveo potpuno bufenje . . ; i ptice mu vide nikada nisu donosile ponude u cveiu8 8 Peti Patrijarh $ a da njim ulazimo u poglavlje pbuzdanije istorije $ bio jea2ung)fanEC76)CGB:. Pri prvom susretu sa 2ung)fanom Pa%rljarh ga je upitao0 \4ako ti je ime 9hsing:1" !!*a imam prirodu 9hsing:"! odgovori 2ung)fan igrom reei! !!ali ona nije obiena"! \4ako je njeno ime1"! upita Patrijarh ne shvatajuii igru reei. \(udina priroda". \ naei! ti nemad ime1" \Razlog tome je prazna priroda." D7: 2ung)fan bio je! izgleda! prvi Patrijarh sa dosta sledbenika. 4ahu da je bio poglavar nekih pet stotina kalufera u manastiru na planini nuto pero 9@ang)mei gan:! na istoku danadnjeg 2upeha. &jega je! medutim! prilieno zasenio njegov neposredni naslednik 2ui)neng 69CPG)G6P:! eiji hivot i naueavanje oznaeavaju konaeni poeetak istihskog kineskog .h5uan Teng;u! P. .h5uan Teng ;u! P. 9b. HB

zena $ zena kakav je cvetao u vreme koje ie kasnije biti nazvano \epoha zena"! poslednjih dve stotine godina T5ang dinastij8GtJd oko G77. do A7C. godine. &e smemo zapostaviti ni savremenike 2ui)nenga! jer je on hiveo u vreme procvata kineskog budizma. Veliki prevodilac i putnik 2siian) tsang vratio se bio iz ,ndije COB. godine i dirio je doktrine vijnaptimatra 9\predstavljanje)samo: 3ogakare. &jegov bivdi ueenik ?a)tsang 9COP)G6D: razvio je bio znaeajnu dkolu 2ua)jen 9japanski! 4egon: koja sazasnivala na /vatamsaka -utri! a ona je kasnije zenu podarila %ormalnu %ilozo%iju. / ne smemo zaboraviti ni to da je ne mnogo pre ove dvojice jih)k5ai 9BPH)BAG: napisao svoju znaeajnu raspravu o 'ahajanskom metodu okonkanja i kontemplacije!D68 koja je sadrhavala osnovno naueavanje Tien)t5ai dkole! u nmogome sliene zenu. Dosta toga u raspravi .hihk5aisu premaduje i po sadrhaju i po terminologiji doktrine 2ui)nenga i njegovih neposrednih naslednika. a 2ui)nenga se kahe da je dohiveo prvo bufenje kada je! jod kao deeak! euo nekog kako eita Vajracchedika -utru. Odmah je krenuo u 2ung)fanov manastir da proveri svoje sh5vatanje i dobije dalja uputstva. Treba upamtiti 9zbog daljih napomena: da je prvobitni satori naidao spontano! bez blagotvornog uticaja majstora! a njegova biogra%ija govori o njemu kao o nepismenom seljalu iz okoline 4antona. Oeigledno je da je 2ung)fan odmah uoeio dubinu njegovog uvida! ali je! pladeii se da ga skromno poreklo neie preporueiti zajednici ueenih kalufera! Patrijarh je odlueio da ga postavi na rad u kuhinji. &edto kasnije! Patrijarh je objavio da trahi naslednika kome ie predati sluhbu! zajedno sa odehdom i molitvenim eankom 9za koje se tvrdilo da potieu od (ude:! oznakama njegovog polohaja. Ova east ukazaie se osobi koja sastavi najbolju pesmu! odrahavajuii svoje shvatanje budizma. V8hovni kalufer zajednice bio je u to vreme izvesni gen)hsiu!Ka kako su svi ostali verovali da ie taj polohaj nje%%iu pripasti! I nisu se ni takmieili. gen)hsiu je! mefutim! sumnjao u svoje sopstveno shvatanje pa je odlueio da pesmu preda anonimno! a da se objavi kao autor samo ako je Patrijarh prihvati. Talco da je! tokom noii! postavio sledeie stihove u hodniku blizu Patrijarhovih odaja0 Telo je kao (odi drvo! / um kao ogledalo kist. t!D! D6 : Ta)ch5eng .hih)kuan ?a)men! Taido 6ADO. HC

Pahljivo ih kistimo iz sata u sat! Da pradina na njih ne bi pala. -ledeieg jutra Patrijarh je proeitao pesmu i odredio da se tamnjan upali pred njom! govoreii da ie svi koji slede njen nauk moii da shvate svoju istinsku prirodu. /li! kad je gen)hsiu dodao privatno kod njega! otkrivajuii da je on autor! Patrijarh je saopdtio da je njegovo shvatanje jod uvek daleko od savrdenog. -ledeieg dana jedna druga pesma pojavila se pored prve0 &iti ima (odi drveta! &iti pak kistog ogledala+ 4ako u stvari ni jedna stvar ne postoji! Gde to pradina mohe pasti1 Patrijarh je znao da je samo 2ui)neng mogao to napisati ali je! da izbegne ljubomoru! obrisao pesmu cipelom i pozvao 2ui)nenga u svoju sobu! tajno! noiu. Tamo mu je poverio patrijarhat! odehdu i eanak! i rekao mu da se skloni u 8planin8dok se ne ublahe uvrefena oseianja drugih kalufera! DD vreme ne sazri i on bude u stanju da podueava javdok no. : /ko uporedimo ove dve pesme odmah iemo uoeiti primetan uticaj 2ui) nengovog zena. Pesma gen)hsiua odrahava ono dto je svakako opdti i popularni stav prema dh3ani u kineskom budizmu. Ona je! oeigledno! shvaiena kao vehba 5 meditacije u sedeiem stavu 9ts5o)ch5an:! pri kojoj se um \proeidiava" intenzivnom koncentracijom! dto dovodi do prekida svih mjsin prianjanj8. -hvaieni prilieno doslovno! mnogi bi budistieki i taoistieki tekstovi izgledali kao da podrahavaju to stanovidte $ da je najvide stanje svesti ono is)! prahnjeno od sveg sadrhaja! svih ideja! oseianja! eak oseta. !. Danas je u ,ndiji to preovlafujuia ideja o samadhiju. /li bi! zbog nadeg iskustva sa hridianstvom! takav tip doslovnog shvatanja trebalo da nam bude prilieno poznat. -tav 2ui8gi8nga bio je da eovek prazne svesti nije bolji odj \cepanlce ili komada stene". On je inslstirao na toiiie da8je _cela ideja o proeisiavanju EWmk bespredmetna i zbunjujuia! podto je \nada priroda u osnovi vei jasna i eista". Drugim 8 T5an)ching! 6. Pun naslov dela koje sadrhi zapise o hivotu i ueenju 2ui)nengovom jeste -utra s govornice gestog Patrijarjia! ili ;iu)tsu T5an)ching! Taido D77H. Prevode v. kod @ong 'ou);ama! The -utra o% @ei ;ang 92ui)neng:. ;uzac! ;ondon! 6AOO! i Roussellea! \;iu)tsu T5an)ching"! -Knica! tomovi V! V, i c,. 6AP7. HG

reeima! ne postoji analogija izmefu svesti ili uma i ogledala koje treba eistiti. ,stinski um je \ne) imi" 9=u)%isin:! dto ie reii da ga ne treba posmatrati ka_T7t:jekt misli ili delanja! kao da je stvar koja se mohe uhvatiti iicontToTisati. Pokudaj da se radi na svomumu jeste upadanje u favolski krug.8Pokudati da se on oeisti znaei zagaditi ga eistoiom. Ovo je! oeigledno! taoistieka %ilozo%ija prirodnosti! po 4ojo%covek nije istinski slobodan! rasputan! ili eist kada je stanje u kome se nalazi rezultatVedtaeke discipline. On tada samo imitira eistoiu! samo \%ingira" eistu svest. j:datle ono neprijatno licemerje onih koji su svesno i metodieki religiozni. 2ui)nengovo ueenje govori da! umesto dto eovek pokudava da proeisti ili isprazni um! treba samo da ga pusti na miru $ jer um nije nedto dto se mohe uhvatiti. Pustiti um na miru jednako je opudtanju misli i utisaka 9nien: koje dolaze i prolaze \kroz" um! ne treba ih potiskivati! zadrhavati! medati se u sve to. 'isli sejavljaju i nestaju same po sebi! jer usled primene mudrosti nestaje zapreka. Toje samadhi KKK prajna! prirodno oslobooenje. Takvoje vehbanje\ne)misli" %=u)nienj. /li! ako ne mislite bad ni na dta! naredite mislima da prekinu protok! to znaki biti vezan u kvor metodom i naziva se tupavim stavom. O uobieajenom stavu u pogledu meditacije! rekao je0 4oncentrisati se na um i kontemplirati o njemu dok je umrtvljen jeste bolest! ne dh3ana. -putavati telo sedenjem tokom dugog vremena $ kakve tu koristi ima u pogledu Dharme1 / onda! dalje0 /ko poknete sa koncetracijom na umrtvljenost! proizvedietesamo nestvarnu umrtvljenost... gto znaki rek\meditacija" %ts5och5anj1 # ovoj dkoli ona znaki da nema prepreka! nikakvih barijera+ ona je s one strane svih objektivnih situacija! bilo dobrih ili lodih. Rek \sedeti" 9is5o: ne znaki uzburkati misli. -uprotstavljajuei se lahnoj dh3ani! ili eistoj praznoumnosti! 2ui)neng je uporedio Veliku Prazninu sa prostorom! a ovu je nazvao velikom ne zato dto je prazna! vei zato dto obuhvata i sunce! i mesec! i zvezde. ,stinska dh3ana znaei shvatiti da je nada priroda kao prostor! a da se misli i oseti javljaju i nestaju u tom \prvobitnom umu" kao ptice na nebu! ne ostavljajuii nikakav trag. (ufenje je u njegovoj dkoli \iznenadno" jer je namenjeno odtroumnim! ne tupim ljudima. Ovi drugi! hteli ili ne! shvataju postepeno ili! taenije! posle duheg vremena! jer doktrina gestog Patrijarha ne dopudta stupnjeve ili rast. (iti probufen znaei biti probufen u HH

potpunosti jer se (udina priroda! nemajuii delove ili odeljke! ne postihe deo po deo. 4onaena uputstva njegovim ueenicima sadrhe ipteresantan kljue za kasniji razvitak mondoa! metoda naueavanja putem \pitanja)odgovora". /ko vas neko! ispitujuii vas! upita zo. biie! odgovorite ne) biiem. /ko vas upita za ne)biie! odgovorite biiem. /ko vas upita za prostog koveka! odgovorite kao mudrac. /ko vas upita o mudracu! odgovorite kao prost kovek. Takvim metodom suprotnosti koje su meousobno povezane omoguiuje se shvatanje -rednjeg puta. *er se na svako postavljeno pitanje odgovara u terminima suprotnosti. 2ui)neng umro je G6P. i time je okoneala institucija patrijarhata! jer se genealodko stablo zena razgranalo. 2ui)nengovo predanje predlo je na pet ueenika0 2uai)danga 9u. )))))GGB:! jing)juana 9u. GO7:! gen)huia 9CCH)GG7:! 2suan)eueha 9CCB) G6P:! i 2ui)eunga 9CGG)GOO:.DP: Duhovni naslednici 2uai)fanga i 2sing)sua danas su okupljeni u dve osnovne dkole zena u *apanu! gkola Rinzai i gkola -oto. Tokom dva veka posle smrti 2ui) nenga javili su se mnogi naslednici i dkole zena! a nama ie biti dovoljno da se pozabavimo istaknutijim pojedincima.DO: DP 5 'efu autorima koji se bave zenom vlada potpuna kon%uzija kad su imena velikih T5ang majstora u pitanju. Puno ime -hen)huia! na primer! glasi 2o)tse -hen)hui! dto se na japanskom izgovanT4ataku *inne. -henhui je njegovo kalufe%sko ime! c*ak2o)tse oznaeava pokrajinsko poreklo8 # *apanu ga najeedie nazivaji8inneKkoristeii njegovoIv%astito kalufersko ime. ,sto tako! 2suan)chueh *e"]Tung)chia 2suan)chiieh! na japanskom <oka Genkaku. /li! japanski autori obieno upotrebljavaju njegovo pokra jinsko ime <okaF -ve u svemu! -uzuki upotrebljava pokrajinska imena! ?ung *u)lan kaluferska. -uzuki ponekad daje japanski oblik! a ponekad kineski! ali kineski donekle romanizuje drukeije od ?unga 9bolje reii! od (oddea! prevodioca:. ;in)chi ,) hsiian 9Rinzai Gigen: kod -uzukija se! uglavnom! pojavljuje kao Rinzai a ponekad kao ;in)chi! ali je kod ?unga on <i)hsiianF Dumoulin i -asaki pokudali su da budu koliko)toliko dosledni! upotrebljavajuii samo japanska imena! ali je! tada! tedko na prvi po gled razlikovati 4ineza od *apanca. Tako da se svako ko zen ne izueava po originalnim izvorima suoeava sa stanjem koje izuzetno otehava istorijsku jasnoiu. -uzuki je toliko eitan da je veiina izueavalaca zena na apadu sviknuta na njegov naein imenovanja! koliko god on bio nedosledan! a ja ne helim da ih dalje zbunjujem pokudavajuii da budem toliko dosledan da 2ui)ncnua naKivam pokrajinskim imcnoirj: , t i)0hicn.T-Ec dEo ,PO;', p i i 5 K n i s ,O 8 ,. unic.v )E ih iiTvna. gio jo jod 3oEEE posioji E o l i k a Thrka i v po8#5dn *+i)t m n t i . ,n n i j K!E -h cin )h ui ii n ti EtJdi C -C) G&:! v N o i n o l C C -) G9 J9 :! j n i U i p U ' i l i n 9NCH GG7. i -jsaki 5 Ovaj period detaljno obrafuju Dumoulin i -asaki. Demieville je preveo manuskript Tun)huanga 9Pelliot OCOC: koji se bavi raspravom u ;asi! c. GAD)GAO! izmefu majstora ,znenadne .h5an dkole i grupe budistiekih HA

Dela i zapisi 2ui)nengovih naslednika nastavljaju da se bave prirodnodiu. # skladu sa principom da je \istinski um ne)um" i da \nada istinska priroda nije nikakva 9posebpa: priroda"! nagladava se da je vehbanje zena odsustvo vehbe dto je prividni paradoks da se postaje (uda bez namere da se bude (uda. Premajten)huiu0 /ko se ovo znanjeposeduje! toje kontemplacija %samadhE: bez kontemplacije! mudrost %prajna8 bez mudrosti! vehba bez vehbanja. -vo gajenje koncentracije lodeje usmereno od samog poketka. *er! kako iemo! trudeii se oko koncetracije! dostiii koncentraciju1 4ad govorimo o radu na umu! da li se taj rad sastoji iz aktivnosti ili neaktivnosti uma1 /ko se radi o neaktivnosti! ne razlikujemo se od prostih budala. /li! ako kahete daje aktivnost u pitanju! onda smo u s%eri grabljenja i tu smo vezctk ni strastima %klesaK 4ojim putem! onda! da krenemo da bismo se oslobodili1 -ravakas uprahnjavaju koncentraciju! obitavaju u koncentraciji! i vezani su njom. Oni uprahnjavaju smirenost! obitavaju u smirenosti! i vezani su njom... /ko rad na umu znaki disciplinovati ga! kako se to mohe zvati oslobaoanje1...DB: -ledeii iste misli! 2siian)chiieh zapoeihje svoju poemu! Pesmu shvatanja taoa *.heng)tao ke:0 ar ne vidid onog bezbrihnog koveka taoa! kojije odbacio ukenje i tehnje 9=u)=eE:1 On ne behi pred lahnim mislima niti tragcTzd isiinom! *er neznanje je% stvarno! (udina priroda! / ovo je promenljivo! prazno telo obmane Dharma telo.Dp -ledeia priea govori o tome kate8 je 2uai)fang uputio u zen svog velikog naslednika ,V,a)cua 9uTGHH:! koji je u to vreme vehbao meditaciju boraveii u manastiru juan)%au. \Vada svetosti"! upita 2iiai)fang! !!u eemu je svrha sedeti i meditirati1" mislilaca iz ,ndije. 'ajstor .h5ana naziva se jednostavno \'ahajana" a! naizgled! nidta ga ne dovodi u vezu sa predanjem koje vodi poreklo od 2uinenga. &jegova doktrina donekle je kvijetistiekija od 2ui)nengove. jinjenica da su znalci u ,ndiji bili zgranuti i odbojni prema njegovom ueenju navodi na pomisao da je ono sasvim kinesko po poreklu. DB: -hen)hui 2o)chang ,)chi. 4ineski tekst izdao je 2u -hih! -hanghai! 6AP7. 5 Odnosno! Dharmaka3a. Potpun prevod .ehng)tao 4ea 9jap. -hodoka: naii ie se kod -uzukija! 'anual o% en (uddhism! 43oto! 6APB! i kod -enzakija i 'c.andlessa. A7

\.ilj je"! odgovori 'a)cu! \postati (uda". &a to 2uai)dang dohvati ploeicu s poda i poee da je glaea 7 kamen. \gta to radite! majstore1"! upita 'a)cu. \Glaeam je da postane ogledalo"! odgovori 2uai)fang. \4ako se mohe dobiti ogledalo glaeanjem ploeice1" \4ako se mohe postati (uda sedeii i meditirajuii1"DG: 'a)cu je bio prvi majstor zena poznat po \eudnim reeima 6 neobienom ponadaojii"! a opisuju ga kao eoveka koji hoda kao bik a pogledom ppeiirjjava8 k8tigaj. 4ad ga je neki kalufer upitao! \4ako se uskladiti sa taom1"! 'a)cu je odgovorio0 !!*a sam vei prevazidao sklad sa taomF" (io je prvi koji je na pitanja o budizmu odgovarao udarajuii onog koji pita! uz glasni povik! \Oh".DHJ Ponekad je! ipak! bio opdirniji! a jedno od njegovih predavanja o vehbanju govori sledeie0 ........... Tao nema veze sa vehbanjem. /ko tvrdite da se on mohe dostiii vehbom! onda vam kahem! kadse vehba usavrdi on se ponovo mohe izgubiti 9ili! zavrdavajuii vehbanje gubite tao:. ... /ko kahete dp nema vezbanja! onda steprosti.DA8 -a 2sing)suov *ueenik gih)tou 9G77)GA7:! sledbenik -oto zena! bio je jod odrefenij2 "8 'oj nauk! koji su (ude prenosile od pradavna! ne zavisi od meditacije 9dh3anaj KKK bilo koje v%ste priljehnosti. 4ad uvidtiek8o8,touvid%8jedan (uda! shvatate daje um (uda i da je (uda um! da su um! (uda! osetna biia! bodhi K klesa svi odP ledne te iste materije! a razlikuju se samo po imenu. ": -a 'a)cuovim ueenicima &an)eiianom 9GOH)HPO: i njegovim naslednikom jao)eouom 9GGH)HAG: ueenje zena postalo je naroeito hivopisno i uznemirujuie. Delo @u)men kuan govori o tome kako je &an)eiian prekinuo raspravu o tome ko je vlasnik neke maeke mefu kaluferima! preteii da ie je rascepiti nadvoje lopatom akoT%ii jedan od kalufera ne bude u stanju da izgovori \dobru ree" $ to jest! da trenutno izrazi svoj zen. &astao je muk! tako da je majstor presekao maeku po sredini. &edto kasnije tog dana preprieao je taj dogafaj jao)eou! a ovaj je na to! istog trena! stavio cipele na glavu i izadao iz sobe. !!Da si ti bio tamo"! reee mu &aneiian! \maeka ne bi nastradalaF" 8 .h5uan Teng ;u! B. J 4u)tsun)hsu <u)lu! 6.C. DA J ,bid8! 6.O. P7: V. -uzuki! 'anual o% en (uddhism! str. 6DP. DH DG A6

ta 8 4ahu da je jao)eou dohivio bufenje posle sledeieg susresa &an)euanom0 8 jao)eou je upitao! \gta je tao1" 'ajstor je odgovorio0 \Tvoj obiean 9tj.! prirodan: um je tao." \4ako eovek da se ponovo uskladi sa njim1" \&amerom da se uskladid vei si na pogrednom putu." \/li! kako da saznam tao bez namere1" \Tao"! reee majstor! !!ne pripada ni saznavanju ni ne saznavanju. -aznavanje je lahno shvatanje+ ne saznavanje je slepo neznanje. /ko zaista shvatad tao bez ostatka sumnje! on je kao prazno nebo. adto lupati glavu o dobru ili zlu1"P6J &jegovo interesantno ime \4amenoglavi" pripisuje se ei)5 njenici da je hiveo na vrhu velike stene blizu manastira 2eng)djon. 4ad su jao)eoua pitali da li i pas ima (udinu prirodu $ dto je izvesno po mahajanskoj doktrini PD izgovorio je samo $ jednu ree0 !!&eF" 9==+ japanski! mu: E 4ada ga je jedan kalufer zamolio da ga poduei! samo ga je upitao da li je pokusao svoju kadu! a onda je dodao0 \,di! operi svoju iasuF"PP: 4ada su ga pitali o duhu koji preostaje kada se te)lo raspadne! primetio je0 \*utros je opet vetrovito."PO: 'a)cu je imao jod jednog znaeajnog ueenika! Po)eanga 9GD7)H6O:! za koga se tvrdi da je bio prvi koji je uredio prvu pravu zenovsku kalufersku zajednicu! i postavio njena pravila po principu da je \dan bezjrada8danbezjela". Otada se jako nagladava %izieki rad! a izvestan stepen samoizdrhavaKnja karakteristiean je za zen zajednice. 'ogli bismo ovde da primetimo da to nisu zapravo manastiri u nadem smislu. To su vide dkole obuke! a eovek ih mohe napustiti u svako doba bez prekora. &eki od elanova zajednice ostaju kaluferi tokom celog hivota+ drugi postaju svedtenici! poglavari malih hramova+ najzad! neki se vraiaju laiekom hivotu.PB: Po) eangu se pripisuje i euvena de%inicija zena0 \4ad si gladan! jeP6 : @u)men kuan! 6A. ,bid.! 6. PD: PP J ,bid.! G. : .hao)chou <ii)lu! u 4u)tsun)hsii <u)lu! P. 6P. PO P 8KDonekle zlouputna ree \kalufer" kao da je jedini mogui prevod za sengX iako je 3un shui! \oblak i voda"! uobieajen slikovit izraz za ueenika zena koji \plovi kao oblak i protiee kao voda". *a! medutim! nisam u sta nju da pronafem sahet izraz za ovaj znak. AD

di+ kad si umoran! spavaj." 4ahu da je dohiveo satori kad je 'a)cu tako viknuo na njega da je bio tri dana gluv. ,mao je obieaj da svojim ueenicima ukazuje na hivot u zenu! govoreii0 !!&e kaei se+ ne tragaj." 4ad su ga upitali o traganju za (udinom prirodom! odgovorio je0 !!To je isto kao da jadete na volu! traheii vola." Po)eangov ueenik 2uang)po 9u. HB7: takofe je veoma znaeajan u ovom periodu. &e samo da je bio ueitelj velikog ;in)eia! vei je napisao .h5uan 2sin ?a <ao! \Rasprava oosnovama doktrine uma". -adrhaj ovog dela u osnovi je isti sa doktrinom koju nalazimo kod 2ui) nenga! gen)huia! i 'acua! ali ona sadrhi i neke jasne gde%ike! kao i iskrene i pahljive odgovore na pitaitja pri kraju. -amim tim dto tragaju za njom 9(udinom prirodom: proizvode suprotan ukinak i gubeje! jer to znaki upotrebljavati (udu da bi se tragalo za (udom! koristiti um da bi se dkepao um. ,mada daju sve odsebe tokom kitave kalpe! neie uspeti daje dostignu. /ko se oni koji proukavaju tao ne prodube za ovu supstancu uma! stvoriie um iznad i preko uma! tragaie za (udom izvan sebe i ostatiprionuti uz gbjike! vehbe i obdelavanja $ a sve je to dtetno i ne voo%vrhunsRo%n sazhanju.8 Dobar deo posveien je rasvetljavanju pojmova Praznine! ne)um 9=u)hsin: i ne)misao 9=u)nien:! s tim dto se ovi jasno razlikuju od praznine i nidtavila. 4roz ceo tekst provlaei se upotreba taoistiekog jezika i ideja0 Pladeii se da niko od vas neie shvatiti! oni 9(ude: su mu dali ime ) tao! ali ne smete bazirati nikakve koncepte na ovom imenu. ato se kahe! \kad se riba upeca! udica se zaboravlja". 4ad telo i umpostignu spontanost! taoje dostignut i mohe se shvatiti univerzalni um... Ranije je um kovekov bio odtriji. lim bi kuli samo jednu izreku! napudtali su izukavanje! i zato su ih zvali \ mudracima koji! napustivdi ukenje! pokivaju u spontanosti". # danadnje vreme! ,judi samo gledaju kako da se napune znanjem i zakljukcima! u mnogome se oslanjajuii na pisana objadnjenja! pa onda to sve nazivaju vehbanjem.PG8 ,zgleda! mefutim! da 2uang)po nije bio toliko jasan podueavajuii svoje ueenike. ;in)ei 9japanski! Rinzai! u. HCG: nije ni reei izvukao iz njega. 4ad god je pokudao nedto da ga upita 2aung)po bi ga tresnuo! sve dok ovaj u oeajanju nije napustio manastir i potrahio savet drugog majstora! Ta)jiia! C 1 : 4od .hu .h5ana! str. 6C i 6H. Drugi delimiean prevod pojavljuje se kod -uzukija 9'anuat:! str. 6PD)O7. PG : 4od .hu .h5ana! str. OD)OP. AP

,F koji ga je prekorio dto je nezahvalan za 2uang)poovu \rodbinsku pahnju". Ovo je probudilo ;in)eia! pa se ponovo pojavio pred 2uang)poom. Ovog puta je! mefutim! ;in)eiPH delio udarce! govoreii0 \2uang)poov budizam i nije neki." : apisi o ;in)eiovom naueavnju! ;in)di ;u 9japanski! Rinzai Roku:! vrlo su hivotvorni i originalni! obraiajuii se ueeniku ponekad ne%ormalnim i \zbrzanim" jezikom. ;in))ei je upotrebljavao celokupnu snagu svoje lienosti da bi ueenika naveo na trenutno bufenje. -voje ueenike stalno je kudio dto nemaju dovoljno vere u sebe! dto dopudtaju svomumu da \galopira unaokojo" traheii nedto dto nikad nije ni izgubio! dto je \tu pred nosom u ovom trenutku". (ufenje je za ;in)eia prvenstveno stvar \petljeV $ kurahi da se \opusti" bez oklevanja! sa nepokolebljiv8im verom da je prirodno! spontano delanje (udnin um. &jegov stav prema konceptu alnom budizmu! prema ueenikovoj opsednutosti %azama koje treba preii i ciljevima koje treba dostiii! nemilosrdano je ikonoklastiean. adto vam ja ovo govorim1 -amo zato dto vi! sledbenici taoa! trkkarate unaokolo traheii urn! i ne znate da se zaustavite. &asuprot tome! ,judi su se u stara vremena ponadali komotno! u skladu sa okolnoslima 9kako su se javljale:. O vi sledbenici laoa $ kad budete usvojili moje gledidte! sedeietepovrh... glavasvih (uda. Onikojisupredlidesetstupnjeva izgledaie kao vade sluge! a oni koji su postigli Vrhunsko (uoenje izgledaie kao da nose omku oko vrata. -visveti ,judi su kao poganci. (odhi K nirvana su kolac za koji se magarac vezuje.8 &aroeito je nagladavao vahnost \prirodnog" i \neusiljenog" 9=u)shih: hivota0 # budizmu nema mesta trudu! (udite najobikniji! ne trudite se da budete nedto posebno. Praznite creva i bediku! oblakite se! jedite. 4ad se zamorite! lezite i spavajte. &eznalice ie mi se smejati! ali ie mudri shvatiti! ... 4ako idete od mesta do mesta! ako svako prihvatite kao svoj dom! svako mesto biie ono pravo! jer dogaoaje koji slede jedan za drugim ne smete pokudati da izmenite. Onda ie vada uobikajena oseianja! kojastvaraju karmu Pakla! postati Veliki okean Oslobooenja.O78 PH 3 : .h5uan Teng ;u! 6D. E iQ 5 ;in)chi ;u! u 4u)tsun)hsii <ii)lu 3 6. O! str. B)C. L hbid.! str. G O7 AO

O stvaranju karme putem traganja za oslobofenjem $ ,zvan uma ne postoji Dharma! a ni unutra se nema dta ugrabit. a kim tragate1 Govorite na sve strane da tao treba vehbati i dokazati. &e grediteF / ko postoji uopdte neko da ga vehba! to je u potpunosti karma koja radi za rooenje)i5-mrt. Govorite da ste vi savrseno discip#novanih dest kula i desetina hiljada nakina ophooenja! alija vidim dajesve to karma. Tragati za (udom i Dharmom upravo je stvarati karmu pakla!8 4od 'a)cua! &an)eiiana! jao)eoua! 2uang)poa! i ;ineia mohemo naii poseban \dmek" zena u najboljpmjzdanju. Taoistieki i budistieki po prvobitnoj inspiracijiv^zen:je i nedto vide. On je tako !!na zemlji"! tako trezven! direktan. Tedkoia koja se javlja prl prevofenju zapisa oTT%rmajstora proizlazi iz stila kineskog jezika koji nije ni klasieni ni mo derni! vei kolokvijalni govor T5ang dinastije. &jegova \pri) I rodnost" manje je pre%injena! manje nametljivo lepa od je zika taoistiekih mudraca i pesnika+ on je skoro grub i prost. 4ahem \skoro"! jer izrazi nisu zapravo ispravni. &e postoji I paralela u drugim kulturama kojom bi dodli do porefenja! ali se ta atmos%era najbolje mohe dohiveti u umetniekim delima koja je on kasnije inspirisao. &ajbolja slika jeste badta u kojoj nema nieeg do izgrabuljanog peska kao podloge za nekoliko neklesanih stena prekrivenih lidajem i mahovinom! kao dto se to mohe videti i danas u hramovima zena u 4jotu. -redstva su najjednostavnija moguea+ utisak je da tu eovek nije nidta ni pipnuo! kao da je sve preneseno nepromenjeno sa morske obale+ ali! u stvarnosti! to mohe postiii samo duboko oseiajan i iskusan umetnik. Ovo! naravno! zvuei kao da je taj \dmek" prostudirani i usiljeni primitivizam. Pone kad i jeste. /li se prava stvar dobija kada je eovek skoro eudesno prirodan! ne trufeii se fa bude takav. nivot zeria nije I sebe naeiniti takvim! vei rasti na taj najiriI Trebalo bi da bufe jasno da ovu \prirodnost" T5ang rnaj stora ne treba shvatiti doslovno! kao da je zen tek dieiti se time dto smo potpuno obieni ljudi! prostaci koji ideale bacaju u vetar i ponadaju se kako im drago $ jer to bi! vei po sebi! bila usiljenost. \Prirodnost" zena buja tek kad eovek izgubi Fr usiljenost i samosvest dvaTcog opisa. / takav duh javlja se i prolazi kao vetar! njega je nembguie institucionalizovati i konzervirati. 8 Vei u kasnoj T5ang dinastiji genije i vitalnost zena doveli su do toga da je postajao dominantan oblik budizma u 4ini! mada su bliske veze sa drugim dkolama eesto bile evrste. O6: ,bid.! str. 6 6 . AB

.ung)mi 9GGA)HO6: bio je u isto vreme i majstor zena i Peti Patrijarh 2ua)jen dkole! zastupajuii %ilozo%iju /vatamsaka -utre. Ovaj izuzetno tanan i zreo oblik mahajanske %ilozo%ije upotrebio je Tung)dan 9H7G)HCA: i razvio doktrinu Pet Polohaja 9=u)=ei:! u vezi sa petostrukim odnosom izmedu apsolutnog 9cheng: i relativnog 9p5ien:! a nju je njegov ueenik .ao)dan 9HO7)A76: doveo u vezu sa %ilozo%ijom K .hinga! 4njige promena. ?a)jen 9HHB)ABH: i ?en)jang 9AOG)67DO: bili su uticajni majstori koji su veoma proueavali hua)jen! a on je do danas ostao kao intelektualni aspekjTzg-a8 c%ruge strarie! majdto%% kao Te)eao 9HA6)AGD: i*en)sou 9A7O)AGB: odrhavali su bliske veze sa Tien)tai i dkolom jiste zemlje. 4ratko ali odtro progonstvo budizma dogodilo se HOB.! pod taoistiekim carem @u)cungom. 2ramovi i manastiri bili su rudeni! njihova zemljidta kon%iskovana! a kaluferi primorani da se vrate svetovnom hivotu. -reiom! podto je bio entuzijasta u vezi sa taoistiekom alhemijom! uskoro je obavio eksperiment sa \Eliksirom besmrtnostij5! a ispivdi taj napitak ubrzo je umro. en j?preziveo progonstvo bolje nego bilo koja druga dkola i tada je zapoeela duga era carske i narodne blagonaklonosti. -totine kalufera vratilo se u bogate manastire! a bogatstvo dkole toliko je naraslo i broj sledbenika toliko porastao da je oeuvanje duha zena postalo vrlo ozbiljno pitanje. Popularnost po pravilu vodi umanjenju kvaliteta i! kako je zen postajao sve manje ne%ormalni duhovni pokret a sve vide institucija! prodao je kroz eudnu promenu karaktera. Postalo je neophodno \standardizovati" metode i iznaii sredstva kojima ie majstori upravljati velikim brojem ueenika. Postoje! takofe! posebni problemi koji se javljaju u manastirskim zajednicama kad se elanstvo poveiava! tradicija okodtava! a iskudenici su sve vide mladiii bez hivotnog poziva koje njihove pobohne porodice dalju na obuku. #ticaj ovog poslednjeg %aktora na razvitak institucionalizovanog zena ne sme se potceniti! jer je zajednica zena postala manje drudtvo zrelih ljudi sa zajedniekim duhovnim interesovanjem! a vide duhovnieki internat za adolescentne deeake. Pod takvim okolnostima problem discipline postao je od najveie vahnosti. 'ajstori zena morali su se baviti ne samo naeinom oslobofenja od konvencije! vei i usafivanjem konvincija! svakodnevnog vladanja i morala! u glave sirovih Tnomaka. GTfrastao zapadnjak koji u sebi otkrije intereso8virije za zen kao %ilozo%iju ili put oslobofenja mora pripaziti da drhi ovo na umu! inaee se mohe neprijatno ihnenaditi manastirskim zenom kakav postoji danas u *apanu. Otkriie AC TT.dNl

da se disciplina utuvljuje velikim dtapom. Otkriie da! iako je %o jOd" uvel.delotvoran naeiri odlo(ofenj a na \gornjem kraju"! osnovna preokupacija u zenu je disciplinarni rehim koji \trenira karakter" na isti naein kako se to radi u staro modnim britanskim javnim dkolama ili jezuitskim iskudeniekim ustanovama. /li zen obavlja taj posao izuzetno dobro. \ en tip" jedan je vanredno %ini tip $ uzda se u sebe!U ima humora! besprekorno je eist! energiean ali ne u hurbi! !!bez oseianja" ali mu ne nedostaje vrlo razvijen oseiaj za lepo. Opdti utisak koji ovi ljudi ostavljaju jeste da poseduju onu vrstu ravnotehe kao one lutke sa olovom u postolju0 nisu ukruieni! ali ih eovek ne mohe oboriti. *od jedan krucijalan problem javlja se kad duhovna institucija prosperira i dofe do vlasti $ sam ljudski problem konkurencije za polohaj i! u vezi toga! ko ima pravo da bude majstor. (riga oko ovog problema oeituje se u delu .h5uan Teng ;u! \ apis o8reidaji8;ue8" od Tao)jiiana! pisano oko 677O. *edan oc%glavnih ciljeva ovog dela bio je da uspostavi pravilan \apostolski red" kao tradicionalan u Znu! tako da niko ne mohe da polahe pravo na vlast ako njegov satori prethodno ne potvrdi neko ko je vei potvrfen... sve do vremena (ude lieno. 'efutim! nidta nije tehe nego ustanoviti pravu sposob nost "u neizmerenom prostranstvu duhovnog uvida. 4ad se radi o nekolicini kandida%a problem i nije toliko ozbiljan! ali kada je jedan majstor odgovoran za nekoliko stotina ueenika proces podueavanja i prpvere zahteva standardiza8 ciju. en je]ovaX problem redio prilieno genijalno! koristeii ne samo sredstva koja su omoguiila proveru sposobnosti vei i $ dto je mnogo znaeajnije $ sredstvo da prenese iskustvo zena uz minimum izvrtanja. ,zvanredan pronalazak bio je sistem kung)an 9japanski! koan:! ili \zen problem". Doslovno! termin znaei \javni dokument" ili \slueaj" u smislu odluke koja stvara pravni presedan. 4oan sistenvukljueuje \polaganje" seiije testova zasnovaniETnaTmO/18! anegdotama starih maj8%aT*edan od poeetnih koana jao)eouov je odgovoi8*%tK"! ili !!&e"! na pitanje da li pas podeduje (udinu pnrodu. OPIlirerFJka se oeekuje da pokahe da je iskusio znaeenje koana putem posebne i obieno neverbalne demonstracije do koje mora doii OD intuitivnim 8)$)8'8m"88' ] J 8P?%iof "prCsperite%a koji je nastupio u desetom i jed8naestom veku bio je praien izvesnim \klonui2nTduha"! a ovo 5 a dalji opis vidi dalje. # japanskom obliku 4oan! slogovi se izgovaraju odvojeno $ 4o)an. AG

je dovelo do obimnog proueavanja velikih Tang majstora. &jihove anegdote kasnije su sakupili u antologije! kao dto K su Pi)3en ;u 966DB: i @u)men kuan 96DDA:. *iian)=u 967CP66PB: uveo je ovaj metod gde anegdote sluhe kao koan! a njegov ueenik Ta)hui 967HA)66CP: nastavio u desetoj! jedanaestoj generaciji od ;in)eia. 'efutim! nedto slieno kori)stio je jod 2uang)lung 9677D)67CA: da bi se nosio sa svojim brojnim sledbenicima. On je smislio tri test)pitanja! pozna)ta kao \2uang) lungove prepreke"0 Pitanje0 -v-covijrria svoje mesto rofenja. Gde jeItvoje1 Odgovor0 Rano jutros jeo sam pirineanu kadu. -ad sam opet gladan. Pitanje0 4ako je to mpja ruka kao (udina1 Odgovor0 Dok svira lutnju na meseeini. Pitanje0 Po eemu je moja noga kao magareia1 Odgovor0 4ad bela eaplja stoji u snegu boja joj je drukei%a.OPJ &ema sumnje da su dati odgovori originalne replike na pitanja! ali kasnije problem postaje i pitanje i odgovor! jer se od ueenika oeekuje da shvati odnos izmefu ta dva a koji! u najmanju ruku! nije bad oeigledan. a sada ie biti dovoljno da kahemo da svaki koan ima neki \smisao" koji je jedan od aspekata zena! da je taj smisao eesto prikriven time dto je eak mnogo 8eigledniji nego dto bi se oeekivalo! i da se koan bavi ne sarr% prvenstveno bufenjem u Praznini! vei i kasnijim izrazom u hivotu i mislima. -istem koana razvila je ;in)ei 9Ririzai: dko*a zena! ne bez otpora. -oto dkola drhala je da je to suvide vedtaeko sredstvo. Dok su zastupnici koana koristili tehniku kao sredstvo da pospede preovladavajuie oseianje \sumnje" 9K ching: dto su smatrali neophodnim preduslovom za satori! dotle je -oTddkola tvrdila da se on suvide lako posveiuje samom tom "traganju za satorijem dto ga onemoguiuje! ili T$ dto je gore $ proizvodi vedtaeki satori. -ledbenici dkoleTRmzai pone)kad kahu da je intenzitet satorija proporcionalan intenziletu oseianja sumnje! siepog traganja dto mu prethodi! ali za -o)! to to znaei da je takav saiori dualistiekog karaktera i stoga nidta do vedtaeka emocionalna reakcija. -toga je -oto drhao da ispravna dh3ana lehi u nepokretnoj akciji 9=u)=ei:! u \sedenju da bi se sedelo" ili \hodalo radi hodanja". Ove dve dkole su se proeule kao k5an)hua zen 9zen koji koristi anegdote: i mo)chao zen 9zen obasjan u tidini:. Rinzai dkolu zena doneo je u *apan 66A6. godine kalufer Eisai 966O6)6D6B:! koji je osnovao manastire u 4jotu i 4amakuri pod carskom zadtitom. -oto dkolu osnovao je izu*en)t5ien <en)mu! D. l 6

zetni genije!i*jo8egT6D77)6DBP:! 6DDG. godine otvorivdi manastir u Eiheifiju! odbivdi mefutim! da prihvati carsko pokroviteljstvo. Treba zapaziti da je zen stigao u *apan neposredno po poeetku ere*4amj*kura! kada su vojni diktator *orimoto i njegovi samuraji prigrabili vlast iz rtiicu5 donekle 2e4adentnog plemstva. Ova istorijska koincidencija obezbedila je vojnoj klasi! samurajima! 8rivlajan tip budizma zbog njegove praktienosti i konkretnih kvaliteta! kao i zbog direktnosti i5jednostavnosti prilaza!. ,z toga se javio poseban naein hivota bushido! tao ratnika! dto je u sudtini primena zena na vojnu vedtinu. Povezanost miroljubive doktrine budizma sa vojnom vedtinom oduvek je zbunjivala budiste drugih dkola. ,zgleda kao da to u potpunosti razdvaja bufenje od etike. /li se eovek mora suoeiti sa einjenicom da je! u sudtini! budistieko is?ustvo oslobofenje od konvencija svih vrsta! ul8u8juii*(8e8ti`ke!s.!-.druge strane! budizarrr nije po(una protiv konvencija! a u drudtvu gde je vojna kasta integralni deo konvencionalne strukture! a uloga ratnika prihvaiena kao neophodnost! budizam mu mohe omoguiiti da tu ulogu ispuni kao budista. -rednjevekovni kult vitedtva ne bi trebalo nidta manje da zbunjuje miroljubivog hridianina. Doprinos z8na japanskoj kulturi nikako nije ogranieen samo na bushido. On je prodro skoro u svaku poru hivota $ u japansku arhitekturu! poeziju! slikarstvo! vrtlarstvo! u njihov sport! zanatstvo i privredu+ probio se u svakodnevni govor i misli obienog eoveka. ahvaljujuii genijalnosti takvih kalufera zena kao dto su Dogen! 2akuin! i (ankei! pesnika kao Riokan i (ado! i takvog slikara kakav je biojdesdi! zen je postao izuzetno pristupaean svesti obienog eoveka. Posebno je neprocenjiv Dogenov doprinos domovini. &jegovo kolosalno delo -hobogenzo9\Riznica dragulja prave doktrine": napisano je obienim kolokvijalnim jezikom i obuhvata sve aspekte budizma! od propisanih pravila do najdubljih shvatanja.*&jegova doktrina vrernena! promene i relativnosti objadnjena je najprovokativnijim poetskim prikazima i mohemo samo haliti da jod niko nije imao vremena i talenta c%e8Jvo delo prevede na engleski jezik. 2akuin 96CHB)6GCH: po%tovo je uspostavio koan sistem i! kahu! obueio je ne manje b8 osamdeset sledbenika. (ankei 96CDD6CAP: nadao je naein da zen izlohi tako lako i jednostavno da je izgledao gotovo suvide dobar da bi bio istinit. Drhao je govore velikim rnasama zemljoradnika i seljaka! ali se niko odOO \vahnih"! izgleda! nije usudilo da ga sledi.OOJ 8 Podto mi je cilj da izlohim istorijat zena sarno kao pozadinu za doktrinu i praksu! ne govorim ovde o njegovoj povesti u *apanu. O radovima Dogena! 2akuina! (ankeia i drugih raspravljaie se u drugom kontekstu. AA

# mefuvremenu! zen je nastavio da se diri u 4ini! dobrim delom i za vreme 'ing dinastije 96PCH) 6COP:! kada su nesuglasice izmefu razlieitih dkola budizma poeele da blede! a popularnost dkole jiste emlje! sa njenim \lakim naeinom" prizivanja ,menalEmitabhinog. poeela je da se stapa sa zen praksom kog.nZt.dd. bi je na kraju sasvim upila. -amo malobrojne zen zajednice uspele su! izgleda! da prehive do danadnjih dana! ali! bar koliko sam ja bio u stanju da ih proueim! one nedvosmisleno naginjujli*-otou ili jod tajanstvenijim preokupacijama tibetanslcbg budizma!"p svakom slueaju! njihovo gledidte po svemu je jod iskomplikovano donekle slohenom i sumnjivom doktrinom o eovekovom telesnom sastavu! koja mohda proistiee iz alhemiearskih ideja taoista.OB: $ ^ .. ^ . ^ ^ ^ Tstoiijat kineskog zena! otkriva jedan %ascinantan pro^ %rlern. ,sl Rinzai i goto zenu! kako ih danasi8aiim88 panskim manastirima! poklanjaju ogromnu pahnju za)zenu! meditiranju u sedeiem stavu! vehbanju tokom mnogih easova dnevno $ pridajuii naroeitu vahnost ispravnom poloza)ju i naeinu disanja koji on nalaKe. Vehbati zen po svemu $ "svojoj nameri i cilju $ znaei uvehbavati za) zen! cemu Rinzai pridodaje danzen! 8ovremene posete ueitelju 9rodi: radi izlaganja sops%venog midljenja o koanu. -hen)hui 2o)chang ,)chi"belehi sledeii razgovor izmefu gen)huia i izvesnog 'ajstorje zapitao gospodara dh3ane lenga0 \4oji nakin treba uvehbavati da bi se steklo znanje o sopstvenoj prirodi1" \Pre svega! neophodno je podvrgnuti se vehbi sedenja prekrdtenih nogu pri samadhiu. 4ad se doitigne samadhi kovek mora! pomoiu njega! probuditi prajnu u sebi. Pomoiu prajne sposoban je da prozre." 9gen)hui0: \4ad kovek uvehbava samadhi! nije li to promidljena aktivnost svesti1" 9jeng0: \*este." 9gen)hui0: !!# tom je slukaju ova promidljena aktivnost uma aktivnost ogranikene svesti i kako to mohe dovesti do shvatanja sopstvene prirode1" 9jang0: \Da bi se shvatila sopstvena priroda neophodno je uvehbavati samadhi. 4ako bi se ona! inake! shvatila1" 9gen)hui0:\-vako uvehbavanje samadhijatKe u osnovipov OB: prjmer za takvo stapanje ideja mohe se naii u T5ai i .hin 2ua Tsung .hih! raspravi iz 'ing! a mohda iz j5ing dinastije. V. &Vilhelm! The -ecret o% the Golden ?lo=er. Prevod T5ai , .hin 2ua Tsung .hiha! sa komentarom .. G. *unga. 4egan Paul! ;ondon! 6AP6. osmogU 677

r gredno. 4ako bi neko mogao dostiii samadhi! praktikujuii samadhi1" Vei smo pomenuli slueaj koji se odigrao izmefu 'a)cua i 2uai)fanga! pri kojem je ovaj potonji uporedio sedenje za vreme meditiranja sa pokudajem da se crep izglaea tako da postane ogledalo. *ednom drugom prilikom 2uai)fang je rekao0 #vehbavati meditaciju sedeii 9za)zen: znaki uvehbavati se da postaned sedeii (uda. /ko nvehbavad za)zen 9trebalo bi to da znad:! zen nije nisedenje ni lehanje. /ko vezbadda buded sedeii (uda 9trebalo bi da znad:! (uda nije utvrden oblik. Podto Dharma nema utvroeno prebivalidte! tu se ne radi o izboru. /ko odsebepravidsedeieg (udu! toje upravo ubijanje (ude. / ko se priklonid sedeiem stavu! neied dostiii 9zenlOC: ..^ TzgTeda da je ovo bila dosledna doktrina koje su se pridrhavali svi T5ang ueitelji! od 2ui)nenga do ;in)eia. &igde u njihovom ueenju nisam nadao neka uputstva ili preporuke za oblik za)zena kakav postoji danas! kao glavno zanimanje kalufera zena.OG: &aprotiv! o tome se raspravljalo bezbroj puta! oeigledno na negativan naein! dto upravo navedeni stavovi ilustruju. 'ohe se tvrditi da je za)zen do te mere uobieajeno pravilo monadkog hivota kalufera zena da nadi izvori i ne nalaze za shodno da o njemu raspravljaju i da je njihovo ueenje namenjeno samo starijim! naprednijim ueenicima! a oni su vei tako ovladali za)zenom da je dodlo vreme da se krene dalje. Ovo se! mefutim! ne slahe bad sasvim sa napomenama o ogromnom broju svedtenika i svetovnjaka prisutnom na nekim predavanjima! jer bi! ipak! bilo neverovatno pretpostaviti da je 4ina bila preplavljena vei toliko uznapredovanim joginima. Predavanja su eesto poeinjala objadnjenjem! izlo"zenim ukratko i uzgred! kako su namenjena sludaocima koji su dobro ovladali budistiekim vrlinama. /li! ovo nije znaeilo vide do da su predvifena za zrelije ljude! kad su vei uvehbali obiene drudtvene i moralne obieaje i stoga nisu u opaOC: O 'lstina je da tekst nazvan T5so)chan l! \#putstva za za)zen"! predstavija deo Po)chang .hing) kueia $ pravila jedne zen zajednice koja se pripisuju Po)eangu 9GD7)H6O: $ i da ta pravila propisuju periode za meditariju. ,pak! ne nailazimo na izdanje tog dela p%e6DCB. 9-uzuki:! a mohda 8e oho tek iz 6PPH. 9Dumoulin:. Postojeia verzija pokazuje uticaj gingon sekte! koja je srodna tibetanskom lamaizmu! a javlja se u 4ini tokom = osmog veka. I) " 4u)tsun)hsu <ii)lu! 6 . 6 ! str. D. 676

snosti da iskoridte bu2izam kao izgovor za bunt protiv opdtih pravila pristojnosti. - druge strane! moglo bi.se tvrditi da je kritici podvrgnuta ona vrsta za)zena koja se uvehbava da se \dokuei" (udastvo! umesto \sedenja radi sedenja". Ovo bi se podudaralo sa zamerkama koje -oto upuiuje dkoli Rinzai i njenom naeinu negovanja \velike sumnje" pomoiu koana. Dok se ne bi moglo reii da je -oto sasvim nepristrasan u ovom pogledu! to bi sigurno moglo biti verodostojno tumaeenje doktrine prvih majstora. Opet! vide puta se napominje da produheno sedenje nije mnogo bolje od smrti. , sedenje! naravno! ima svoju odrefenu ulogu $ uz stajanje! kretanje! i lehanje $ ali! uvrteti u glavu da sedenje predstavlja neku naroeitu vrlinu znaei \privrhenost %ormi". Prema tome! 2ui]neng izrahava svoje midljenje u Tan)eingu0 nKv kovek koji sedi! a ne lez# 'rtvac koji lehi! a ne sediF -ve u svemu! oni su samo gadni skeleti. jak se i u japanskom zenu nailazi povremeno na praksu zena gde se ne pridaje posebna vahnost za)zena! vec se daleko vide nagladava korist od obavljanja svakodnevnih poslova kao naeina meditiranja. Ovo svakako vahi za (ankeia!OH8 a ovaj princip podrhava opdte koridienje takvih umetnosti! kao dto su \ceremonija eaja"! sviranje %laute! slikanje! streliearstvo! maeevanje! Eju)jutsu! kao naeina praktikovanja zena. Prema tonie! moguie da je preuvelieavanje znaeaja za)zena nastupilo kasnije! kao posledica preobraianja zen manastira u dkole za poduku deeaka. Prisiliti ih da sede satima mirno! pod budnim okom redara sa dtapovima! svakako je bio naein da se obuzdaju njihovi nestadluci. 'edutim! ma koliko se! mohda! preterivalo sa za)zenom na Dalekom istoku! izvesno vreme \sedeti da bi se sedelo" mohe biti najbolji moguci naein i resenje za nervozne umove i uzbufena tela Evropljana i /merikanaca $ pod uslovom da to ne koristite kao naein da se preobratite u (ude. OH: V. -uzuki! ;iving b3 zen! Rider! ;ondon! 6AB7! str. 6GC)H7. 67D

DR#G, PR,&.,P,, DEO PR/4-/

\PR/ /& , j#DE-/&U #vodne reei najstarije pesme zena kahu da -avrdeni put 9Tao: bez tedkoia je! osim dto izbegava da odvaja i odabira. Tek kad prestaned da buded naklonjen ili nenaklonjen sve ie ti biti jasno shvatljivo. &ajneznatnija razlika i nebesa i zemlja se razdvajajuF /ko helid da dopred do prave istine! ne interesuj se za pravo i pogredno. -ukob izmeou pravog i pogrednog bolest je umaQ8 -misao je u tome da se ne ueini napor da bi se prigudila oseianja i razvila blaga ravnodudnost. Treba prozreti opdtu iluziju da ono dto je neprijatno ili dobro mohe biti ideupano od onog dto je bolno ili zlo. Prvi princip taoizma bio je da 4ad svako prepozna lepotu kao divnu! tu je vei rugoba+ 4ad svako prepozna dobrptu kao dobru! tu je vei zlo. \(iti" i !!ne biti" uzajamno se pojavljuju+ -eng)ts5an! 2sin)hsin 'ing. 67B

Tedko i lako uzajamno 5sVi5stvaruju+ Dugaeko i kratko uzajamno su naspramni+ Visoko i nisko uzdjomno su postavljeni+... Pre i kasnije uzajanino se smenjuju. D: #videti ovo znaei shvatiti da je dobro bez zla kao i gore bez dole! i da postaviti kao ideal traganje za dobrim jeste isto dto i pokudaj da se eovek oslobodi levog uporno skreiuii udesno. Posledica toga je da se eovek vrti u krug. P: ;ogika ovoga toliko je jednostavna da eoveka navodi da pomisli da je previde prosto. ,zazov je u toliko jaei dto remeti najdrahu iluziju ljudskog urria da se tokom vremena sve mohe ueiniti boljim. Opdte je midljenje da! kad ovo ne bi bilo moguie! hivot eovekov bio bi liden svakog znaeenja i podsticaja. *edina alternativa hivotu neprekidnog progresa smatra se da je obieno postojanje! pasivno i mrtvo! do te mere bez radosti i smisla da je ravno samoubistvu. -ama koncepcija ove \jedine alternative" pokazuje kako je um evrsto vezan za dualistieki model! kako je tedko razmidlj ati o biTb kojem drugom terminu osim onog dobrog ili lodeg! ili pak neke zbrkane medavine ova dva. ,pak! zen je oslobafanje od ovog modela i njegova oeevidno uznemiravajuia polazna taeka jeste shvatanje apsurdnosti izbora! tog sveopdteg oseianja da hivot mohe biti znaeajno poboljdan upornim odabiranjem \dobra". jovek mora zapoeeti \postizanjem oseianja" relativnosti i saznanjem da hivot nije situacija iz koje se bilo sta mohe zgrabiti ili zadobiti $ kao da je to nedto eemu se prilazi spolja! kao neka pita! ili bure s pivom. #speti je uvek i promaditi $ u smislu da! ukoliko se vide uspeha postigne u neeemu! potreba da se s tim nastavi utoliko raste. *esti znaei prehivcti! da bi se ogladnelo. ,luzija o znaeajnom poboljdanju iskrsava u trenucima kontrasta! kao kad se na tvrdom krevetu okrenete s jedne na drugu stranu. Polohaj je \bolji" toliko dugo dok kontrast traje! ali! uskoro i taj drugi poeinje da se dohivljava kao i prvi. Onda eovek nabavi udobniji krevet i! bar izvesno vreme! spava mirno. /li redavanje tog problema ostavlja eudnu prazninu za sobom u svesti! prazninu koja se vrlo brzo popunjava oseianjem nekog drugog nepodnodljivog kontrasta! do tada neprimeienog! a isto toliko hitnog! upravo ono5 Tao Te .hing! D. 5 Verovali i li ne! zaista postoji jedan politiear u -an ?rancisku koji toli)ko mrKi levicu u politici da neie ni kolima da skreie ulevo. sti8il l 67C

liko obeskopojavajuieg! koliko je to bio onaj neudobni kre vet. Praznina nastaje zato dto se oseiaj udobnosti mohe postiii samo u odnosu prema oseiaju neudobnosti! upravo kao dto je neki lik vidljiv oku jedino zbog toga dto je kontrast sredini. Dobro i zlo! prijatno i bolno! nerazdvojni su 5 do te mere! tako identieni u svojoj razlieitosti $ kao dva lica noveiia $ pa Podteno je nekasno! a nekasno je podteno! ili! reeima pesme u enrin 4ushu0O: -naoe li te nevolja! snadla te je sreia+ qobijed li pristanak! dobio si odbijanje. Druga to isto opisuje izrahajnije0 . # sumrak! petao najavljuje zoru+ # ponoi! jarko sunce. en! zbog ovoga! ipak ne zauzima stav da je uzaludno jesti kad je eovek gladan i da stoga mohe jednostavno skapati! niti je do te)mere neljudski da bi rekao! ne treba se poeedati kad nas svrbi. Odbacivanje iluzija u vezi traganja za do brim! ne ukljueuje zlo stagnacije kao neizbehnu alternativu! jer je polohaj eoveka nalik onom \buve na vrelom tiganju". &i jedna alternativa ne nudi redenje! jer buva koja padne mora skoeiti! a buva koja skoei mora pasti. ,zbor je apsurdan! jer izbora nema. Dualistiekom naeinu razmidljanja izgledaie! stoga! da je stanovidte zena %atalizam nasuprot slobodnom izboru. 4ada su 'u)eoua pitali0 !!'i se oblaeimo i jedemo svaki dan! a kako iemo izbeii oblaeenje odeie i hvakanje hrane1"! on je odgovorio0 !!'i se oblaeimo! mi jedemo"! \&e razumem"! odvratio je kalufer. \/ko ne razumed! obuci se i pojedi svoj obrok". B: #pitan kako da se spase \vruiine"! drugi majstor je uputio onog ko je postavio pitanje da potrahi mesto gde nije ni vruie ni hladno. amoljen da to rastumaei malo bo5 enrin 4ushu je antologija oi nekih pet hiljada dvorednih stihova! koju je sastavio Tovo Eicho 96ODA)6B7O:. &jena svrha je bila da obeKbcdi ueenicima zena knjigu izvornih stihova iz koje mogu odabirati nekoliko! ako 8e odnose na5temu novoredenog koana. 'nogi majstori zahtevali su t a kvc stihove eim sc taeno odgovori na koan. 4upleti su uzeti iz ogromnih Kbirki kineskog porekla $ budistiekih! taoistiekih! iz klasiene knjihevnosti! popularnih pcsmica! itd. LB: 'a)chou ;u! u 4u) tsim)hsii <ii)Ku! D. C. 67G

lje! odgovorio je0 \;eti se znojimo+ zimi drhtimo". ,li! kako to pesma opisuje0 4ada je hladno! okupimo se oko ognjidta! ispred vatre+ 4adje vruiina! sedimo na obali planinskog potoka! u gaju. -a te taeke gledidta! eovek mohe \ Videti sunce usred kide koja lije+ iskopati svehu vodu iz samog srca vatre". /li! ta taeka gledidta nije %atalistieka. To nije! jednostavno! pokoravanje neizbehnostima znojenja kad je vruiina! drhtanja kad je hladno! jela kad se ogladni i sna kad se eo vek umori.*`oteinjavanje sudbini podrazumeva onoga koji ! se pokorava! nekoga ko je bespomoina lutka u datim okolnostima! a za zen takva ostJba ne postoj;*Dvojnost subjekta i objekta! saznavaoca i saznatog! sagledava se isto tako relativno! zavisno i neodvojivo! kao i sve drugo. 5'ise ne znojimo zbog toga dto je toplo+ znojenje je toplota. ,sto bi toliko bilo istinito kad bismo rekli da je sunce svetlo zbog oeiju! ili da oei vide svetlost zbog sunca. To gledidte je neobieno! za)to dto po utvrfenom pravilu mislimo da toplota prethodi! a 9 tek zatim! kao posledica! telo se znoji. Preokrenuti to zapanjujuie je! kao kad bismo rekli \so i hleb"! umesto \hleb i so". enrin 4ushu govori ovako0 Vatra ne keka sunce da bi se zagrejala! &iti vetar keka na mesec da se rashladi. C: Ovo zapanjujuie i! na izgled! nelogieno izvrtanje zdravog razuma mohe! mohda! biti pojadnjeno omiljenim zen likom \meseca u vodi". ?enomen! mesec u vodi! uporefuje se sa ljudskim iskustvom. Voda je subjekt! a mesec obj8kt. 4ad nema vode! nema ni meseca u vodi! a isto je tako i kad nema meseca. 4ada mesec izlazi voda ne eeka da prihvati njegov lik! a eak i kad se najmanja kap vode prospe! mesec ne eeka da baci svoj odraz. *er mesec nema nameru da se ogled8! a voda ne prima njegov 2k namerno. -lukaj je prouzrokovan koliko pomoiu vode! toliko i pomoiu meseca! i bad kao dto voda oku otkriva sjaj meseca! tako i mesec pokazuje bistrinu vode. Druga jedna pesma u enrin 4ushu kahe0 I C: ko praviol Drveie otkriva telesni oblik vetra+ Valovi daju hivotnu energiju mesecu. enrin Ruishu! DR 67H r

Da iskahemo to manje poetieno $ ljudsko iskustvo je odrefeno ustrojstvom uma i strukturom njegovih eula! bad kao i spoljnim objektima eije prisustvo um otkriva. ;judska se biia oseiaju hrtvama ili marionetama iskustva zato dto odvajaju \sebe" od razuma! misleii da je ustrojstvo um) telo nedto slueajno baeeno na \njih". ;judi misle da nisu trahili da budu rofeni! nisu zahtevali da im se \dodeli" osetljiv organizam koji ie biti mueen smenom zadovoljstva i bola. /li zen od nas zahteva da otkrijemo \ko" je taj dto \ima" taj um! i !!ko" je bio taj dto nije trahio da bude rofen pre no dto ga otac i majka nisu zaeeli. Otud proizlazi da je celokupno )oseianje izolovanosti! oseianje da smo onaj kome je um !!dat" i kome se iskustva dogafaju! jedna iluzija pogredne semantike $ hipnotieka sugestija ponavljanog pogrednog . midljenjaK&e postoji !!ja" odvojeno od uma)tela koje obli)kuje moje iskustvo. -toga je smedno govoriti o umu)telu kao o neeemu dto je bilo pasivno i eemu je slueajno \dat" izvestan oblik. To jeste taj oblik i pre.no dto se oblik pojavio um)telo nije postojalo. &ad problem je u tome dto nam snaga misli omoguiuje da stvaramo simbole stvari odvojene od samih stvari. Ovo podrazumeva sposobnost stvaranja simbola! jednu ideju o na)ma samima odvojenu od nas lieno. Podto je ideja daleko razumljivija od same stvarnosti! a simbol mnogo evrdii od einjenice! naueimo da identi%ikujemo sebe sa nadom idejom o se*bi. Otud proizlazi subjektivno oseianje o \sopstvu" koje \ima" um! oseianje o jednom iznutra izolovanom subjektu kojem se iskustva slueajno dogafajuF -vojim karakteristienim nagladavanjem konkretnog! zen ukazuje da je nade dra)!v goceno \sopstvo" samo jedna ideja! korisna i dovoljno is)8 pravna ako se dhvati kap takva! ali do krajnosti nesreina ako se poistoveti sa nadom pravom prirodom. &eka vrsta neprirodne samosvesti obuzima nam biie kad uoeimo kon%likt ili kontrast.izmefu ideje o sebi! s jedne strane! i iznenadnog! konkretnog oseianja o sebi! s druge. 4ad se vide ne identi%ikujemo sa idejom o sebi! sveukupan odnos izmefu subjekta i objekta! saznavaoca i saznatog! prolazi kroz naglu i revolucionarnu promenu. To postaje pravi odnos! reciproean! pri kojem subjekt stvara objekt! u istoj meri u kojoj objekt stvara subjekt. T-aznavalac ne dohivljava sebe vide kao nezavisnog od saznatog+ onaj ko dohivljava ne oseia se odvojenim od iskustva! -ledstveno! eita$ va koncepcija da se nedto dobije \od" hivota! ili izvuee !!iz" K iskustva! postaje apsurdna. Da objasnimo to na drugi na)i$ ein! postaje kristalno jasno da! u stvari! jajiemam drugo^ sopstvo osim totaliteta stvari kojih sam svestan. To je 2ua67A

jen 94egon: doktrina o mrehi od dragulja! o shih shih =u ai 9japanski!3K3G mu ge:! u kojoj svaki pojedini dragulj odrahava sve ostale. Oseianje subjektivne izolovanosti takofe se zasniva na nesposobnosti da se uvidi relativnost voljnih i nevoljnih do8ggfaiaU. Ova se ralativnost da lako osetiti posmatranjem svog daha! jer je i neznatnom promenom ugla posmatranja! skoro isto tako jednostavno osetiti da !!ja didem"! kao i da !!ono dide mene". 'i smatramo da su nade radnje voljne kada slede nekoj odluci! a nevoljne kada se dogode bez odluke. /li! ako je odluka sama po sebi bila voljna!9 svakoj odlu)ci morala je prethoditi odluenost da se odluei $ jedno beskonaeno vraianje unazad koje se! sreiom! ne dogafa. -asvim eudno $ ako moramo odlueiti da odlueimo! ne bismo bili slobodni da odlueimo zato dto se odluka \dogafa". 'i jednostavno odlueujemo! ne shvatajuii ni najmaglovitije kako to einimo. #stvari! to se ne dogafa ni voljno ni nevoljno. Da bi se \osetila" ova relativnost treba otkriti jod jednu izuzetnu trans%ormaciju nadeg iskustva u celini! koja se mohe opisati na dva naeina. *a imam oseianje da odlueujem o svemu dto se dogafa! ili oseeam da se sve! ukljueujuii i moje odluke! dedava spontano. *er se odluka $ najslobodnija od mojih radnji $ jednostavno dogafa! kao dtucanje u meni! ili pevanje ptice izvan mene. Takav naein videnja stvari jasno je opisao moderni majstor zena! pokojni -okei)an)-asaki0 *ednog dana izbrisao sam sve pojmove iz glave. Odustao sam od svake helje. Odbacio sam sve reki kojima sam oblikovao misli i ostao nepomikan. Oseiao sam se pomalo kudno $ kao da sam bio noden u nedto! ili kao da sam dodirivao neku meni nepoznatu silu ... i zipF #dao sam. Granice mog %izikkog tela izgubile su se. ,mao sam kohu! razume se! ali sam osetio da stojim usred kosmosa. Govorio sam! ali su mi reki izgubile znakenje. Video sam ,jude kako mi prilaze! ali svi su oni bili isti kovek. -vi su bilija liknoF &ikad nisam poznavao ovaj svet. Verovao sam da sarn bio stvoren! ali sad moram promeniti midljenje0 ja nikad nisam bio stvoren+ bio sam kosmos+ nikakav individualni gospodin -asaki nije postojao*Q ,zgledalo bi! dakle! da odbacivanje subjektivne razlike izmefu \mene" i !!mog iskustva" $ uvifajuii da moja ideja o sebi nije ja $ znaei otkriti stvarni odnos izmefu sebe i G: \The transcendental @orld"! en &otes! vol! 6! &o. B. ?irst en ,nstitute o% /merica. &e= <ork! 6ABO. pommi 6:7

\spoljadnjeg" sveta. Pojedinac! na jednoj strani! i.svet! na drugoj! ustvari su samo apstraktne granice ili termini odrefene stvarnosti koja je \izmefu" njih! kao dto je konkretan noveii \izmefu" apstraktnih! euklidovskih povrdina! svojih dveju strana. -lieno ovome! stvarnost svih \nedvojivih suprotnosti" $ hivot i smrt! dobro i zlo! zadovoljstvo i bol! dobitak i gubitak $ jeste to nedto \izmefu" za koje mi nemamo reei. . M)J6$)% jovekova identi%ikacija sa njegovorn+ idejom o sebljmiha mu prijatno i neizvesno oseianje trajnostT *er jc ova ;dej8 relativno %iksirana! podto se zasniva na brihljivo odabranim seianjima na svoju prodlost! seianjima koja imaju saeuvan i utvrfen karakter! Drudtvena konvencija podrhava uevrdii)vanje oveTdeje! zato dto stvarna korist simbola zavisi od n j i ) hove stabilnosti. 4onvencija ga! stoga! ohrabruje da asocira tu ideju o sebi sa isto tako apstraktnim i simboliekim uloga)ma i stereotipima! jer ie mu one pomoii da %ormira jednu ideju o sebi koja ie biti de%initivna i shvatljiva. /li! u meri u kojoj sebe identi%ikuje sa de%initivnom idejom postaje sve)stan \hivota" kao neeega dto protiee ostavljajuii ga za so)bom $ sve brhe to protiee dto postaje stariji! dok njegova I ideja postaje sve kruia! sve pretrpanija seianjima. #koliko vide pokudava da se dokopa sveta! utoliko ga vide dohivljava kao proces u toku. *ednom prilikom su 'a)cu i Po)eang detali kad ugledade divlje guske u letu. \-ta su one1"! upita 'a)cu. \Divlje guske". \4uda idu1"! zapitao je 'a)cu. Po)eang odgovori! \One su vei odletele." Odjednom je 'a)cu zgrabio Po)eanga za nos i zavrnuo mu ga tako da ovaj jauknu od bola. \4ako mogu ikad odleteti1"! vikao je 'a)cu. To je bio trenutak Po)eangovog bufenja. H: Relativnost vremena , kretahja jedna je od glavnih tema Dogenove -hobogenzo! gde on pide0 /ko posmatramo obalu dok plovimo u kamcu! imamo utisak da se obala kreie. /li ako pogledamo blize! u sarn kamacjada znamo da se to kamac ustvari kreie. 4ada vasionu posmatramo zbrkanih tela i uma! kesto stikemo pogredno midljenje da narii je um neprommliiv. /li ako zaista vehbamo 9zen: i vratimo se k sebi! uvidamo da to nije takno. 4ad se panj pretvori u pepeo! nikad vide ne postaje panj. /li! ne treba da zauzmemo stanovidte da je ono dto je! na H: Pi)ven .hi. 666

kraju! postalo pepeo bilo drvo za ogrev! prethodno. Ono dto treba da shvatimo! prema budistikkoj doktrini! jeste da panj ostajepanj... Postoje prethodni i kasniji stupnjevi! ali su oni jasno Odvojeni. ,stoje sa hivotom i smrti. Prema tome! mi u budizmu kahemo da je &erodeno isto tako i &eumrlo. nivot je polohaj vremena. -mrt je polohaj vremena. &alik su zimi i proleiu! a u budizmu mi ne smatramo da zima postaje proleie! ili da proleie postaje leto.A: Dogen ovde pokudava da izrazi eudnovato oseianje beskonaenih trenutaka koje se ukazuje kad eovek vide ne pokudava da se odupre toku dogafaja! neobienu mirnoiu i samodvoljnost tekuiih trenutaka kada um kreie zajedno sa njima! ne pokudavajuii da ih zaustavi. -lieno gledidte 'acu izrahava ovako0 *edna sutra kaze0 \ Ovo telo kini samo grupa spojenih elemenata." 4ada se ono javi! javljaju se! zapravo! samo ovi elementi. 4ada nestane! samo ovi elementi nestaju. /li kada se ovi elementi pojave! nemoj reii! \*a se pojavljujem"! a kad nestanu! ne reci! \ *a nestajem ". Takoje i sa nadim prethodnim mislima! kasnijim mislima! i onim posrednim mislima 9ili! iskustvimakj%iisli prate jedna drugu! ne vezujuii se uzajamno. -vaka je apsolutno mirna.678 (udizam je eesto uporefiv.ao protok vremena sa vidljivim kretanjem talasa! gde se stvarna voda samo kreie gore i dole! stvarajuii iluziju da se \deo" vode kreie po povrdini. -liena je iluzija da postoji nepromenljivo \sopstvo" koje se kreie kroz neprekidni niz iskustava! uspostavljajuii vezu izmefu njih! na takav naein da mladii postaje mudkarac koji postaje starac koji postaje led. Povezano sa traganjem za dobrim jeste traganje za buduinodiu! iluzija pri kojoj nismo u stanju da budemo sreini bez \obeiavajuie buduinosti" za simbolieno sopstvo. &apredovanje ka dobru meri se! stoga! terminima produhetka ljudskog hivota! zaboravljajuii pri tom da nidta nije toliko relativno kao nade oseianje duhine vremena. *edna pesma zena kahe0 -lava jutra koja pupi samo kas # bitije ista kao i dhinovski kempres gto hiljadu godiim hivi. 5 -hobogenzo! %asc. 6. a prevod zahvaljujem kolegi! pro%esoru -abrou 2asega=i. 67: slr 4u)tsun)hsii <ii)lu! l. D. O. 66D

-ubjektivno! komarac nesumnjivo oseia da je njegov raspon od nekoliko dana hivota sasvim pristojan dug. 4ornjaea! sa rasponom od nekoliko stotina godina! oseia subjektivno isto dto i komarac. Takoreii do nedavno! hivotni vek u proseku je kod eoveka iznosio oko eetrdeset pet godina. Danas je oko dezdeset pet do sedamdeset ali! subjektivno! godine protieu brhe i smrt! kada dofe! uvek je stigla prerano. 4ako Dogen kahe0 .veie vene kad nam je najtehe dto ga gubimo+ 4orov se pojavljuje dok se uhasavamo posmatrajuii ga dok buja. Ovo je savrdeno prirodno! savrdeno ljudski! i nikakvo razvlaeenje i rastezanje vremena neie ga promeniti. &aprotiv! merenje vrednosti i uspeha u terminima vremena i uporan zahtev za obeiavajuiom buduinodiu onemoguiavaju slobodan hivot i u sadadnjosti i u \obeiavajuioj" buduinosti! kad ova stigne. *er! ne postoji nidta osim sadadnjosti! i ako eovek ne mohe hiveti u njoj! ne mohe hiveti)nigde. -hobogenzo kahe0 4ada riba pliva! ona pliva sve dalje! a vodi kraja nema. 4ada.ptica leti! leti sve dalje! a nebesima kraja nema. *od od pradavna nije postojala ni jedna riba koja je isplivala iz vode! nitiptica kojaje izletela iz neba. Pa! ipak! kadje ribipotrebno samo malo vode! ona koristi samo malo vode+ kad joj treba mnogo! koristi mnogo. Tako da im je vrh glave uvek na granici 9njihovog prostora:. /ko ikadptica preleti tu ivicu! umire! a to se dogada i ribi! takode. ,z vode riba stvara svoj hivot! ptica iz nebesa. / li ovaj hivot stvaraju ptica i riba. ,stovremeno! pticu i ribu stvorio je hivot. Prema tome! postoje riba! voda i hivot! i sve troje stvorili sujedno drugog. 'eoutim! daje ikadpostojala ptica koja biprethodno zelela da ispita velikinu nebesa! ili riba koja bi najpre htela da proveri prostranstvo vode $ i tek zatim pokuda da leti ili pliva! one nikadXne bi nadle svoje sopstvene puteve na nebesima ili u vodi. I Ovo nije %ilozo%ija u smislu da se ne gleda kuda se ide+ ovo je %ilozo%ija da se ne pridaje toliko veia vahnost tome kuda se ide nego onome gde se nalazi tako da bi bilo besmisleno uopste ,ii. nivot zena poeinje! prema tome! oslobafanjem od iluzije traganja za ciljeve koji u stvari i ne postoje $ dobro bez zla! 5 -hobogenzo! %asc. 6. /utoru proeitao -abro 2asegavva. 66P

udovoljavanje sebi koje je tek ideja! i sutra koje nikad ne stihe. *er su sve ove stvari varka simbola koji pretenduju da budu stvarnost! a tragati za njima isto je dto i naleteti na zid na kojem je neki slikar! uz pomoi perspektive! naveo eoveka da pomisli da je to izlaz. #kratko! zenpokinje od toga da ne postoji nidtaza eim treba tragati!Tnidta dto (i se postiglo. en ni u kom slueaju ne treba smatrati za sistem samousavrdavanja! ili naeinom da se postane (uda. Po reeima ;in)eia! \/ko eovek traga za (udom! gubi ga." -ve ideje o samousavrdavanju! ili o tome da se postane neko! ili dobije nedto u buduinosti! zasnivaju se iskljueivo na apstraktnoj slici koju imamo o sebi. -lediti ih znaei dati im mnogo vide sudtiiie. - druge strane! nade pravo! nekaiiceptualno sopstvo vei je (uda i nije mu potrebno nikakvo usavrdavanje. Tokom vremena ono mohe rasti! ali ne krivimo jaje dto nije postalo pile+ jod manje prase dto mu je vrat kraii no u hira%e. enrin pesma kahe0 # proleinom pejsahu ne postoji ni visoko ni nisko+ .vetne grane prirodno rastu! jedne duge! druge kratke. 4ad su .ui)=eia zapitali o znaeenju budizma! odgovorio je0 \jekaj dok nikog ne bude u blizini! pa iu ti reii."Posle nekog vremena! kalufer mu je ponovo pridao! govoreii0 \-ad nema nikog. 'olim te! odgovori mi." .u)=ei ga je izveo u vrt i pridao bambusovom diprahju! ne govoreii nidta. 4alufer jod uvek nije shvatao! te mu je .u)=ei najzad kazao0 \Evo visoke stabljike bambusa! a eno i kratke."6D: ,li! kako to jedan drugi stih iskazuje0 Dugakka stvar dugakko je Telo (ude+ 4ratka stvar kratko je Telo (ude. ato se ono dto se od zena zadobija naziva =u)shih 9japanski! buji:! ili \nidta naroeito"! jer kako to (uda kahe u Vajraechediki0 &isam zadobio bad nidta od nenadmadenog! potpunog buoenja! a bad zato se i naziva \nenadmadno! potpuno buoenje". ,zraz =u)shih sadrhi! takofe! smisao savrdeno prirodnog i neizvedtaeenog! u tome nema nikakve \zbrke"! nikakvog \posla". Dostignuie satoria eesto nagovedtava ova stara kineska pesma0 6D: E .h5uan Teng ;u5! 6B. 66O

Planina ;u obavijena maglom kide+ reka le nabujala. 4ad god nisam bio tamo! hudnja mi mira nije dalal Otidao sam tamo i vratio se... &ikeg narokito tarno0 Planina ;u obavijena maglom kide+ reka le nabujala. Prema euvenom kazivanju jing)jiiana0 ! Pre no dto sam proukavao zen tokom trideset godina! sagledavao sam planine kao planine! a vodu kao vodu. 4ada sam stekao dublje saznanje! dodaoje trenutak kad sam uvideo da planine nisu planine! a vode nisu vode. /2! sad kada sam dokukio njegovu pravu sudtinu! miran sam. *er opet vidim planine kao planine i vodu opet vidim kao vodu*8 Potedkoia zena je! svakako! da skrene pahnju od apstraktnog na konkretno! od simboliekog sopstva do eovekove.prave prirode. -ve dok samo prieamo o tome! sve dok po svesti premeiemo ideje o \simbolima" i \stvarnosti"! ili stalno ponavljamo! !!*a nisam ideja o meni"! to je jod uvek apstrakcija. en je stvorio metod 9upa3a: \direktnog ukazivanja" da bi izbegao ovaj zaearani krug! da bi nadu pahnju odmah usmerio na ono stvarno. 4ad eitate neku tedku knjigu! ne pomahe vam da pomislite! \koncentrisaiu se"! jer tad mislite na koncentraciju! umesto na ono dto knjiga ima da saopdti. -lieno tome! proueavajuii ili vehbajuii zen! neie vam pomoii razmiljanje o zenu. Ostati upetljan u misli i reei o zenu znaei! kako to stari majstori kahu! \bazditi na zen". - tih razloga majstori govore o zenu dto je moguie manje i bacaju nam njegovu konkretnu stvarnost pravo u lice. Ova stvarnost je \takvoia" 9tathata: nadeg prirodnog! neverbal)nog sveta.T/ko ovo sagledamo upravo onakvim kakvo je)ste! nerria nieeg dobrog! nieeg lodeg! nieeg trajno dugog ili kratkog! nieeg subjektivnog i nieeg objektivnog. &e postoji nikakvo simbolieko sopstvo koje treba zaboraviti i nikakve ideje o konkretnoj stvarnosti koje se treba seiati. *edan kalufer zapitao je jao) eoua0 \ adto je Prvi Patrijarh dodao sa zapada1" 9Ovo je %ormalno pitanje o sredidnom smislu (odhidharminog ueenja! tj.! o samom zenu.: jao)eou odgovori0 \jempres u dvoridtu". \ ar ne! vi to pokudavate da pokahete sredstvima objektivne stvarnosti1"! upita kaluder. \TV8! nikakoF"! uzvrati ueitelj. !!Pa! zadto je onda Prvi Patrijarh dodao sa zapada1" \jempres u dvoridtuF" 6O: 6P: .h5uan Teng ,' ! DD. .hao)chou ;u! u 4u)tsun)hsii <ii)lu! P. 6P. 6O: 66B

Obratimo pahnju na to kako jao)eou cima kalufera napolje iz njegove konceptualizacije odgovora. 4ad su Tung)dana zapitali0 \gta je (uda1"! odgovorio je0 \4ilo i po lanaF" Ovo je *uan)=u prokomentarisao ovako0 Razne odgovore dali su majstori na pitanje! dtaje (uda... &i jedan se! meoutim! ne da ni uporediti sa Tung)danovim! \4ilo i po lana"! bar dto se tike iracionalnosti koja preseca sve puteve spekulacije. &eki to tumake time daje Tung)dan tada merio lan! a otud i odgovor... Drugi! opet! drhe da mu je Tung)dan odgovorio na ovaj indirektan nakin! podto onaj koji je postavio pitanje nije bio svestan daje on sam (uda. -vi takvi su kao i ledevi! jer su apsolutno nesposobni da shvate hivu istinu. Postoje i oni drugi! koji smatraju da je \kilo ipo lana" (uda. 4akve bezumne i %antastikneprimedbe oni stavljajul8 'ajstori su odlueni kad treba preseii svako teoretisanje i spekulaciju u vezi s ovim odgovorima. \Direktno ukazivanje" potpuno gubi svrhu ako zahteva ili podstiee bilo kakvo konceptualno objadnjenje. ?a)jen upitao je kalufera 2siian)cea zasto mu nikad nije postavio ni jedno pitanje o zenu. 4alufer je objasnio da je vei shvatio! jer je bio upuien od jednog drugog majstora. Pritednjen ?a)jenovim insistiranjem da to5objasm! kalufer reee da je na pitanje! postavljeno tom ueitelju! \gta je (uda1"! dobio odgovor0 \Ping)ting Tung)ce dolazi po vatruF" \Dobar odgovorF"! reee ?a)jen. \/li sam siguran da ga ne razumed." \Ping)ting"! objasni kalufer! !!bog je vatre. a njega je traganje za vatrom isto dto i zamene traganje za (udom. *a sam vei (uda i nema potrebe da postavljam pitanja." \#pravo kao dto sam i mislioF"! nasmeja se ?a)jen. \&isi nidta shvatio." 4alufer se do te mere uvredio da je napustio manastir! ali se kasnije pokajao i vratio! pokorno traheii uputstva. \Pitaj me"! reee ?a)jen. \gta je (uda1"! zapita kalufer. \Ping)ting Tung)ce dolazi po vatruF"6C8 -udtina ovog mondoa mohda je najbolje iskazana u dve kratke pesme koje je budista dkole jiste zemlje ,pan gonin predao majstoru zena 2otou! a koje je -uzuki preveo iz knjige ,penove izreke. ,pen je bio jedan od onih koji su zen proueavali da bi otkrili sponu izmefu zena i dkole jiste ze6B: pa^3en chi! 6D! v. -uzuki 9Essa3s:! tom ,,! str. G6)GD. 6C: .h5uan Teng ;u! DB. 66C

mlje! sa njenim ponavljanjem ,mena /mitabhinog. &a japanskom %ormula glasi \&amu /mida (utsul" ,pan je prvo predao ovu stro%u0 4ada se ,me izusti &i bude ni sopstva nema0 &a)mu)ami) da)bu)cu)Glas se samo kuje. 2oto je! mefutim! imao utisak da ovo ne iskazuje bad pravu sudtinu! ali je odobrio kad je ,pen pokazao drugu stro%u0 4ad se ,me izusti &i (ude ni sopstva nema0 &a) mu)a)mi)Da)bu)cu! &a)mu)a)mi)da)bu)cuF8 Po)eang je imao toliko mnogo ueenika da je morao da osnuje jod jedan manastir. Da bi nadao odgovarajuiu lienost za majstora u njemu! sazvao je svoje kalufere i stavio kreag ispred njih! govoreii0 \&e nazivajuii ga kreagom! recite mi dta je to." Glavni kalufer rece0 \&e biste ga mogli nazvati komadom drveta." &a ovo je manastirski kuvar udarcem noge prevrnuo kreag i udaljio se. 6H 4uvar je pbtom postavljen za nadzornika novog manastira. : Ovde je uputno navesti jedno od &an)eiianovih predavanja0 Tokom razdoblja K,calpaK koje je prethodilo stvaranju sveta nije bilo nikakvih imena. Onog trenutka kad je (uda dodao na svet postaju imena! a onda se mi hvatamo za oblike. # velikanstvenom taou ne postoji nidta svetovno! niti sveto. /ko postoje imena! sve je onda sreoeno u granice i prostor. -toga je -tarac zapadno od reke! tj.! 'a)cu! rekao0 \ To nije um+ to nije (uda+ to nije stvar. "lA: Ovo! razume se! prati doktrinu Tao Te .hinga da! (ezimeno je poreklo neba i zemlje+ ,menovanje je majka deset hiljada stvari. -uzuki 9Essavs: torn , ,! str. DCP. 6G: 5 2 u)men kuan! O7. ,pak! kako @u)men komentaride! upao je pravo u Po)eangovu zamku! jer je zamenio lak za tehak posaoF X &an)ch5iian <ii)lu! u 4u)tsun)hsii <ii)lu! P. 6A: 6D. 6H: 66G

/li ;ao)ceovo \bezimeno" i &an)eiianova \kalpa praznine" pre postanka sveta ne prethode konvencionalnom svetu stvari u vremenu. Oni su \takvoia" sveta! upravo kakav je sada! na dta su majstori zena direktno ukazivali. Po)eangov kuvar hiveo je diroko otvorenih oeiju u tom svetu i redio je majstorov problem na konkretan i bezimen naein. &eki kalufer upitao je .ui)=eia0 \ adto je Prvi Patrijarh dodao sa zapada1" .ui)=ei mu odgovori! \Dodaj mi onaj podupirae za bradu dok meditiram." jim mu ga je kalufer dodao! .ui)=ei ga tresnu s njim. D7: Drugi jedan majstor pio je eaj sa dvojicom svojih ueenika kada je iznenada dobacio svoju lepezu jednom od njih! govoreii0 \gta je ovo1" #eenik je radirio lepezu i poeeo njom da se hladi. \&ije lode"! prokomentarisao je majstor. !!/ sad"! reee majstor drugom! \reci dta je to". Ovaj je smesta sklopio lepezu i poeedao se njom po vratu. #einivdi to! radirio je ponovo! stavio komad kolaea na nju i ponudio majstora. Ovo se smatralo jod boljim! jer kada nema imena svet vide nije \klasi%ikovan unutar granica i prostora". 5 Postoji! nesumnjivo! paralela izmefu ovih dokazivanja i gledidta korz3bskijanske semantike. Podjednako se nagla)dava vahnost na brkanja reei i znakova! s jedne strane! i bes)krajno promenljivog! \bezimenog" sveta! s druge. Dernons)triranje semantiekih principa na vehbama eesto nalikuje ti)povima mondoa! Pro%esor ,rving ;ee! sa &orth=estern #ni)verziteta! imao je obieaj da podigne dibicu pred studente i upita0 \gta je ovo1" -tudenti bi! obieno! upadali pravo u klopku i odgovarali bi0 \4utija dibicaF" &a to bi Pro%esor ;ee rekao0 !!&e! neF To je ovo)" i! bacivdi kutiju na studen)te! dodao bi0 \4utija dibica je dum. Da li je ovo dum1" (ilo kako! izgleda da je 4orz3bski jod uvek mislio o !!neizrecivom" svetu kao o videstrukosti beskrajno razlieitih dogafaja. a zen! svet \takvoie" niti je jedan! niti mnodtvo! niti jednoobrazan! niti raznolik. 'ajstor zena mohe uzdiii ruku $ nekome ko insistira na tome da postoje stvarne razlikena svetu $ i reii0 \&e izgovorivdi ni jednu ree! ukahi na razliku izmefu mojih prstiju." Odjednom postaje jasno da su \istovetnost" i \razlika" apstrakcije. ,sto se mohe reii za sve kategorizacije konkretnog sveta $ eak i za samo konkretno $ podto su takvi izrazi! kao !!%izieko u !\materijalno"! \objektivno"! \stvarno"! i \Egzistentno" krajnje apstraktni simboli. apravo! ukoliko se eovek vide trudi da ih dto bolje de%inide! utoliko ispadaju besmisleniji. D7: Po)vucn , u! D7. Podupirae za bradu je ch5an)pan! naslon koji pridrhava hradu za vrcme dugih mcditacija. 6 ora5..!aT , dalje L 'dah ,jim+ )4) 66H ;

-vet \takvoie" je prazan i dupalj! zato dto namamljuje um dalje od misli! zagludujuii brbljanje de%inicija! tako da ne preostaje nidta dto bi se moglo izreii. ,pak! oeevidno je da nismo suoeeni sa bukvalnim nidtavilom. ,stina je da nas! kad smo pritednjeni! svaki pokudaj da se zakaeimo za svet u kojem hivimo! ostavlja praznih ruku. gta vise! kad pokiidavamo da budemo sigurni barem u sebe! u subjekte koji zna)ju i grabe! mi ideezavamo. &e mohemo pronaii nikakvo sopstvo odvojeno od uma! niti mohemo naii ikakav um osim onih istih iskustava koja je um $ sada ideezao $ pokudavao da dograbi. Po privlaenoj meta%ori R. 2. (l3tha! upravo kad nam se ueini da iemo spljeskati muvu! muva "uzleti i spusti se na muvoubicu. # terminima neposrednog opahanja! kad tragamo za stvarima ne nalazimo nidta do um! a kada tragamo za umom ne nalazimo nidta do stvari. &a trenutak smo paralizovani! jer nam se eini da nemamo osnova za akciju! nikakav oslonac pod nogama sa kojeg bismo se otisnuli. /li! tako je oduvek bilo i vei sledeieg trena otkrivamo da smo isto tako u stanju da postupamo! govorimo i mislimo! kao i ranije! a ipak u jednom neobienom i eudesnom svetu iz kojeg su \sopstvo" i \drugo"! !!um" i \stvari" ideezli. Prema Te)danu0 *edino kad nema stvari u vadem umu i nema uma u stvahma! isprahnjeni ste i duhovni! prazni i kudesni. D6 : judesnost se jedino mohe opisati kao jedinstveno oseianje slobode akcije! a ono se javlja kada se svet vide ne dohivljava kao neka vrsta prepreke postavljene nasuprot eoveku. Ovo nije sloboda u grubom smislu \otrgnuti se s lanca" i ponadati se divlje kapriciozno. To je otkrovenje slobode pri obavljanju najobienijih duhnosti! jer kad ideezne oseianje subjektivne izolovanosti! svet se vide ne dohivljava kao neki neukrotiv objekt. *iin)men je jednom rekao0 \&ada dkola ti dopudta da krened kojim god hoied putem. On te ubija ili uvodi u hivot $ ili jedno ili drugo." *edan od kalufera zapitao je tada0 \4ako ubija1" 'ajstor je odgovorio0 \ ima odlazi! a proleie dolazi." \4ako je to kad zima odlazi! a proleie dolazi1"! pitao je dalje kalufer. 'ajstor mu odgovori0 \ abacid dtap na rame! lutad ovuda i onuda! na istok ili zapad! sever ili jug! kuckad po divljim panjevima! ako ti se tako svifa." DD: " X ;ien)teng 2ui)van! DD. Ovo jc iKvrstan prevod Ruth -n8nki! v. Dumoulin i -asaki! slr. OH! cde ona naKnaeava da \dnhpvan" oKnnenn icdno stanic koje se no dn opisati reeima. DD: <im)men 4ncKnp)Ku. n 4n)tvm)hv5i Vit5Kn. O ' 66A

-menjivanje godidnjih doba ne podnosi se pasivno! vei !!se dogafa"! isto tako slobodno kao i eovek koji skita poljima! ili kucka po starim panjevima svojim dtapom. Po hridianskim shvatanjima! ovo bi se moglo protumaeiti kao oseianje da je eovek postao svemoian! da je5tad. (og koji odrefuje sve dto se dogafa. 'efutim! ne smemo zaboraviti da u taoizmu i budizmu ne postoji ideja o (ogu koji bi promidljeno i svesno upravljao univerzumom. ;ao)ce je o taoizmu rekao0 &e postavljaj nikakve zahteve svojim postignuiima! On voli i neguje sve stvari! ali njima ne gospodari. Tao! ne kineii nidta %=u)=eV! ne ostavlja nidta nedovrdenim. Da se posluhimo slikovitim prikazom jedne tibetanske pesme! svaka akcija! svaki dogadaj! proizlaze sami od sebe iz Praznine! !!kao kad sa povrdine bistrog jezera odjednom odskoei neka riba". 4ada se ovo shvati kao isto toliko vaheie za smidljeno i predvifeno! kao i za iznenadno i nepredvifeno! onda se eovek mohe slohiti sa pesnikom zena Pang)junom0 . ludesna sila i kudesno delanje $ ,zvlake vodu i DP J .h5uan Teng ,.u! H. 6D7

\- E D E . , ',R&O! & E R / D E m , & , g T /" # hivotu! kao i u umetnosti! kulture Dalekog istoka ne cene nidta toliko kao spontanost! prirodnost 9tzu)jan:. To je onaj nepogrediv prizvuk iskrenosti koji obelehava neproraeunati! spontan postupak. jovek zvuei kao napuklo zvono kada misli i ponada se sa umom u procepu $ jedan deo stoji po strani! ometabuii onaj drugi! da bi kontrolisao! osudio! ili se divio. 'efutim! eovekov um8 ili njegova prava priroda ne mogu biti stvarno razdvojeni. Prema enrin stihovima! to je 4ao sablja koja seke! ali ne mohe poseii sebe+ 4ao oko koje vidi! ali ne mohevideti sebe. ,luzija o razdvojenosti proizlazi iz pokudaja uma da bude i on sam i ideja o samom sebi! iz kobnog brkanja stvarne einjenice sa simbolom. Da bi se ta iluzija prevladala! um mora prestati da pokudava da obdelava sebe! tokove svog iskustva! sa taeke gledidta ideje o sebi! dto mi zovemo ego. Ovo enrin stihovi iskazuju ovako0 -edeii mirno! ne radeii nidta! Proleie dolazi! a trava raste sama po sebi. Ovo \sama po sebi" prirodni je tok akcije uma i sveta! kao kad oei vide same po sebi! udi euju same od sebe! a usta se otvaraju i ne moramo ih silom otvarati prstima. enrin kahe0 6D6

Plavikaste planine po sebi su plavikaste+ (eli oblaci beli su po sebi. Po svom nagladavanju prirodnosti! zen je oeigledni naslednik taoizma! a njegov stav o spontanom delanju kao \eudesnoj akciji" 9miao)3ung: upravo je ono dto taoisti oznaeavaju reeju te) \vrlina"! sa dodatnim znaeenjem magiene moii. 'efutim! ni u taoizmu ni u zenu to nema nikakve veze sa magienim jedino u senzacionalnom smislu izvedbe nadljudskih \euda". 'agiena! ili \eudesna"! osobina spontane akcije jeste! naprotiv! upravo u tome dto je savrdeno ljudska! a ipak ne pokazuje znake da je umidljena. Takva osobina neobieno je suptilna 9jod jedno znaeenje miao: i zaista je tedko opisati je reeima. Priea se zgoda o jednom kaluferu koji se rasplakao na vest o smrti bliskog rofaka. 4ada je jedan od njegovih ueenika stavio primedbu da je krajnje nedolieno za jednog kalufera da ispoljava takvu lienu odanost! ovaj je odgovorio0 !!&e buc%i glupF Plaeem zato dto hoiu da plaeem." Veliki 2akuin bio je duboko uznemiren na samom poeetku izueavanja zena kad je naidao na prieu o majstoru *en)tou za koga se govorilo da je urlikao dok ga je razbojnik ubijao.68 'efutim! ova njegova sumnja rasprdila se u trenutku satoria! a u krugovima zena njegova sopstvena smrt smatra se posebno zadivljujuia bad usled ispoljavanja ljudskih emocija. - druge strane! opat 4=aisen i njegovi kaluferi dozvolili su vojnicima Ode &obunage da ih hive spale! dok su oni smireno sedeli u polohaju za meditiranje. Takva protivureena \prirodnost" izgleda do krajnosti misteriozna! ali kljue mohda lehu u izreci *iinmena0 \/ko detad! samo detaj. 4ad sedid! samo sedi./li se! pre svega! nemoj kolebati." -udtinski je kvalitet prirodnosti iskrenost nepodeljenog uma koji se ne kolejba izmefu alternativa. Prema tome! kad je *en)tou urliknuo! taj krik se euo kilometrima u krug. K ,pak! bilo bi sasvim pogredno pretpostaviti da ova prirodna iskreriost proizlazi stoga dto se pridrhava takve otrcane %raze! kao dto je! \(ilo dta da radid! radi to svim srcem". 4ad je *en)tou urliknuo nije to ueinio stoga da bi bio prirodan! niti je svesno odlueio da urliee! a zatim odluku ostvario punom snagom volje. Postoji tedka kontradikcija u planiranoj! namernoj prirodnosti. Ona prekriva! a ne otkriva !!prvobitni um". Prema tome! pokudaj da se bude prirodan jeste prenemaganje. Pokudati da se ne pokuda biti prirodan 6. .h5uan Teng K.K.K! DC. 6DD

6 takofe je prenemaganje. 4ako to enrin stihovi objadnjavaju0 &e mohed ga dobiti razmidljanjem+ &e mohed ga pronaii bez razmidljanja. 'efutim! ova apsurdno komplikovana i razoearavajuia tvrdnja proizlazi iz jednostavne i osnovne gredke pri koridienju uma. 4ada se ovo shvati! nema vide paradoksa! nema tedkoia. Oeigledno! gredka nastaje pri pokudavanju da se um suprotstavi samom sebi! ali da bi se to potpuno shvatilo moramo duboko prodreti u \kibernetiku" uma! u osnovni obrazac njegovog samoispravljajuieg postupka. &aravno! deo je to samog genija ljudskog uma dto mo)he stati po strani od samog hivota i razmidljati o njemu! dto je svestan svog sopstvenog postojanja! i dto mohe kritieki posmatrati sopstvene postupke. #m raspolahe neeim dto bi se moglo uporediti sa %eed)back sistemom. Ovaj termin upotrebljava se za jedan od osnovnihiprincip8 \automatizacije8 tehniekih sredstava. Ovaj omoguiava aparatima da kontrolidu sami sebe0 %eed) back omoguiava madini da bude obavedtena o ishodu svog rada! na takav naein da je osposobljava i omoguiava joj da popravi svoj rad. *edan od naj) )Mpoznatijih primera je! mohda! elektrieni termostat za regulaciju zagrevanja kuie. Podesivdi gornju i donju granicu heljene temperature! termometar je tako povezan da ie uklju)eiti pei eim dostigne donju granicu! a iskljueiti je kod gor) nje. &a taj se naein temperatura odrhava u heljenim granica)ma. Termostat igra ulogu jedne vrste osetljivog organa peii $ dto bi bija jedna do krajnosti rudimentarna analogija ljudske samosvesti.D: Pravilno podedavanje %eed)back siste)ma uvek je slohen mehanieki problem. -ama madina! pei! recimo! podedava se %eed)back sistemom! ali ovaj sistem i sam mora biti podeden. -toga sve veia automatizacija me) )haniekog sistema zahteva koridienje serije %eed)back siste)ma $ drugi da koriguje prvi! treii da koriguje drugi! i tako dalje. /li! postoji granica za tu seriju! jer ie na izvesnoj taeD. &e helim da insistiram na analogiji izmefu ljudskog uma i servomehanizma toliko da bih tvrdio da um)telo nije \nidta do" izuzetno slohen mehanieki automat. nCtim samo da pokahem da%eed)back iikTjueuje neke probleme koji su slieni onima samosvesti i samokontrole kod eoveka. , n n ee! mehaniKam i organizam! po meni! razlikuju se u principu $ jcr ic jedan napravljen a drugi uzgojen. jinjenica da jedan mozo da prevodTTicke organske procese u mehaniekc termine ne govori nidta vide o tome da je organizam mehanizam ncUo s % o prevod trgovaekih u raeun8ke termine govori da trgovanje3este raeunanje. 6DP

ki mehaniham biti \osujeien" svojom slohenodiu. &a primer! in%ormacija mohe prolaziti toliko dugo kroz seriju kontrolnih sistema da do same madine stihe prekasno da bi bila od koristi. &a sliean naein! kada ljudi suvide brihljivo do u taneine razmidljaju o delima koje ie preduzeti! ne mogu na vreme da odluee i delaju. Drugim reeima! eovek ne mohe ispravljati svoja sredstva samokorekcije beskonaeno. 'ora postojati blizak izvor in%ormacija na kraju niza koji je najmerodavniji. &epoverenje u njegov autoritet onemoguiiie delanje i sistem ie se paralizovati. -istem se mohe paralisati na jod jedan naein. -vaki %eed)back sistem zahteva prostor za \kadnjenje" ili gredku. /ko pokudamo da napravimo apsolutno precizan termostat $ to jest! ako donju i gornju temperaturnu granicu sasvim priblihimo! pokudavajuii da temperaturu stalno odrhavamo na D7[. $ ceo sistem ie se raspasti. 4ako i koliko se gornja i donja granica poklapaju! toliko ie se i signali za iskljueivanje i ukljueivanje poklapatiF /ko je D7 i donja i gornja granica! signal za \paljenje" biie takofe i signal za \stop"+ \da" ie implicirati !!neu! a !!ne" ie irnplicirati \da". #sled toga sistem ie se \tresti"! ukljueujuii i iskljueujuii se! !pa EJpet iznova! sve dok se ne raspadne na deliie. -istem je preosetljiv i pokazuje simptome koji su zapanjujuie slieni ljudskoj strepnji. *er! kad je eovek toliko samosvestan! toliko samokontrolisan da se ne mohe opustiti! okleva i koleba se izmefu suprotnosti. #pravo se na to u zenu misli kad se kahe o kretanju na \toeku rofenja)i)smrti"! jer je budistieka samsara prototip favolskog kruda.P8 -ada se ljudski hivot prenstveno! u osnovi!sastoji od akclje $ od hivota u konkretnom svetu \takvoie". 'efutim! mi posedujemo moi da akciju kontrolidemo razmatranjem to jest razmidljajuii! uporefujuii stvarni svet sa seianjima ili \meditiranjima". -eianja su organizovana u okviru manje ili vide apstraktnih predstava $ reei! znaei! uprodieni oblici! i drugi simboli koji mogu biti razmatrani jedan za d%ugim! veoma brzo. ,z takvih seianja! razmatranja! i simbola um izgrafuje ideju o sebi. Ovo sve odgovara termostatu $ to je izvor in%ormacija o prjethodnim postupcima pomoiu kojih P. V. %enomenalnu raspravu o analogijama izrnefu mehaniekih i logiekih protivureciiosti i psihoneuroza8 od Gregorvja (atesona! u Reusch i (ato9&orton+ &e= <ork! 6AB7:. sno.i noil sonT.ommunication0 thc -ocial 'athW o% Psvchiatrv! naroeito H. pog. 6DO

sistem ispravlja sebe samog. #m)telo! razume se! mora verovati toj in%ormaciji da bi mogao delovati! inaee uskoro dolazi do paralize! usled napora da se prisetimo da li smo se svega taeno setili. Da bi odrhavalo zalihu in%ormacija u seianju! um)telo mora delati !!po svom nahofenju". &e sme se suvide oslanjati na svoje zapise. 'ora postojati \razmak"! odstojanje izmefu izvora in%ormacije i poeetka akcije. Ovo ne znaei da se poeetak akcije mora odlagati sve do prihvatanja in%ormacije. To znaei da ono ne sme da se poistoveti sa izvorom in%ormacije. Videli smo kako pei reaguje na preblizo postavljanje granice termostata $ ne mohe da krene u rad a da u isto vreme ne pokudava da stane! niti mohe da stane a da ne pokudava da poene s radom. Ovo je upravo ono dto se dogafa ljudskom biiu! njegovom umu! kada helja za sigurnodiu i bezbednodiiTpodstiee poistoveiivanje uma sa sopstvenom zamidljenom predstavom. &e mohe se osloboditi samog sebe. Oseia da ne bi trebalo da eini to dto upravo eini i da bi trebalo da preduzme ono dto ne eini. Oseia da ne bi trebalo da bude to dto jeste i da bi trebalo da bude ono dto nije. gta vide! napor da se ostane stalno \dobar" ili \sreian" isto je dto i pokudaj da se! na primer! termostat stalno drhi na D7 stepeni! podesivdi donju granicu na nivo gornje. Poistoveiivanje uma sa sopstvenom predstavom o sebi!"" stoga! paralizuje! jer je slika %iksirana $ ona je prodla i zavrdena. /li je to! ipak! %iksirana slika u pokretuF Drhati se nje znaei biti u stalnoj protivureenosti i sukobu. Otuda *iinmenova izreka! \/ko sedid! samo sedi. 4ad detad! samo detaj. /li se! pre svega! nemoj kolebati." Drugim reekna! um ne mohe delati ako ne odustane od nemoguieg pokudaja da kontrolide samog sebe dalje od izvesne granice. 'ora se osloboditi sebe! tako dto ie verovati sopstvenom pamienju i razmidljanju! a i u tom smislu dto ie delati spontano! nezavisno! upudtajuii se u nepoznato. Radi toga se! izgleda! zen eesto odlueuje za akciju! nasuprot razmidljanju! i zato sebe opisuje kao \ne)um" 9=uhsin:! ili !!ne misao" 9=u)nien:! a stoga majstori zen demonstriraju dajuii odgovore na postavljena pitanja trenutno i bez razmidljanja. 4ada su *iin)mena upitali u eemu je osnovna tajna budizma! on je odgovorio0 \4nedlicaF" Po reeima japanskog majstora Takuana0 4ad kaluoer zapita0 \ gta je (uda1"! majstor mohe podiiiprst+ kada ga upitaju u kemuje osnovna tajna budizma! mohe uzviknuti! kak ipre no dto kujepitanje do kraja! \ Granadljive u cvetu"! ili\lempres u dvoridtu". -tvarje u tome da um onog koji odgovara ne\zastane" uopdte! vei da rea6DB

guje bez kolebanja! ne poklanjajuii nijednu misao umesno)sti samog odgovora.O8 Ovo znaei dozvoliti umu da dela po sebi. Razmidljanje je! takofe! akcija i *un)men je mogao reii i ovako0 \/ko radid! samo radi. 4ad mislid! samo misli. /li se! pre svega! nemoj kokbati." Drugim reeima! ako je eo)vek odlueio da razmidlja! nek samo razmislja $ ali neka ne razmidlja o razmidljanju. Pa ipak! zen bi se slohio da je ra)zmidljanje o razmidljanju takofe radnja $pod uslovom da! eineii tako! einimo upravo to i ne srljamo u susret bujici ko)ja ie nas vraiati natrag u beskrajne pokudaje da uvek stoji)mo negde iznad ili izvan ravni na kojoj delamo. Prema to)me! zen je! izmefu ostalog! oslobafanje od dualizma misli i akcije! jer on misli kao dto dela $ sa istom sposobnodiu odricanja! predavanja! ili poverenja. -tanovidte =u)hsina ni u kom slueaju nije neko antiintelektualno iskljueivanje razmidljanja. @u)hsin je delanje na bilo kojem nivou! %iziekom ili psihiekom! lideno pokudaja da u istom trenutku i posmatra i kontrolide istu tu akciju sa strane. Ovaj pokudaj da se dela i o tome istovremeno misli u stvari je identi%ikacija uma sa idejom o sebi. To povlaei za sobom istu protivree)nost! kao i tvrdnju koja izjavljuje nedto o sebi $ \Ova tvrdnja je pogredna". -ve je ovo taeno i u odnosu izmefu oseianja i akcije! jer oseianja spreeavaju akciju! a blokiraju i sebe kao oblik delanja kada se upetljaju u istu tu sklonost da posmatraju ili oseiaju sebe beskonaeno dugo $ isto kao kada bih! u sred uhivanja! ispitivao damog sebe ne bih li utvrdio da li sam iz 8K%ijega izvukao najvide moguie. &ezadovoljan ukusom hrane! pokudavam da ispitam i moj jezik. &ezadovoljan oseianjem sreie! helim da osetim kako se oseiam sreinim $ da bih na taj naein bio siguran da nidta nije propudteno. (ilo da se oslanjamo na seianja ili verujemo da ie nad um odlueivati samostalno! izlazi na isto0 do kraja moramo raditi i misliti! hiveti i umreti! napajajuii se sa izvora koji je van domadaja svih \nadih" saznanja i kontrole. /li smo taj izvor mi sami! i kada to shvatimo on vide ne stoji iznac# protiv nas! kao neki preteii objekt. 'a koliko brinuli i oklevali! ma koliko se samoposmatrali i istrahivali korene svojih pobuda! nidta ne mohe izmeniti einjenicu da je um 4ao oko koje vidi! ali ne mohe videti sebe. sati O. V. -uzuki! 9G: str. H7. 6DC

&a kraju! kao jedina alternativa jezivoj paralizi ostaje da rizikujemo skok u akciju! bez obzira na posledice. ,zvedena na ovaj5naein! akcija mohe biti ispravna ili pogredna! barem prema konvencionalnim merilima. /li! nade odluke na konvencionalnom nivou moraju biti poduprte uverenjem da! einili mi ovo ili ono! bilo dta da nam se \dogodi" $ na kraju krajeva $ jeste \ono pravo". Drugim reeima! moramo se u to upustiti bez \naknadnih pomisli" bez arrierepensee o haljenju! oklevanju! sumnji! ili samooptuhivanju. Tako je *iin)men! upitan! \-ta je Tao1"! jednostavno odgovorio0 \2odaj daljeF 9chii:" Delovati !!bez naknadnih pomisli"! ne razmislivdi dvaput! ni u kom slueaju nije obiena pouka koju bi trebalo podrhavati! jer ne mohemo ni ostvariti ovakav naein postupanja dok nam! van svake sumnje! ne postane sasvim jasno da je! u stvari! nemoguie ueiniti bilo dta drugo. Po reeima 2uang)poa0 ;judi se plade da zaborave svoj sopstveni um! strepeii od propadanja kroz prazninu! gde nema oslonca za koji bi se mogli prikakiti. Oni ne znaju da praznina nije stvarno praznina! vei istinsko carstvo Dharme!.. Ono se ne mohe trahiti niti okekivati! shvatiti mudrodiu ili znanjem! objasni)ti rekima! dodirnuti materijalno 9tj. objektivno:! ili dostiii zasluhnim delima.B8 I -ad! ova nemoguinost \hvatanja uma umom"! kada se uvidi! jeste ne) akcija 9=u)=ei:! \sedeti mirno! ne raditi nidta" kao dto \proleie dolazi! a trava raste sama od sebe". &ema nikakve potrebe pokusavati da um to ne ueini. To samo dovodi do veie neprirodnosti. ,pak! dto se tiee psiholodke strategije! nema potrebe ni pokudavati da se izbegnu neprirodnosti. Po doktrini japanskog majstora (ankeia 96CDD6CAP:! um koji ne mohe uhvatiti samog sebe naziva se !!&erofeni" 9%usho:! um koji se ne rafa niti pojavljuje u s%eri simboliekog znanja. *edan laik se raspitivao0 \*a veoma cenim vada uputstva o &erooenom! aliprisilom navike! naknadne misli uporno mi iskrsavaju i! podto mi smetaju! tedko postihem savrdenu saglasnost sa &erooenim. 4ako mu mogu verovati upotpunosti1" (ankei mu reke0 \/ko nakinite pokudaj da zaustavite naknadne misli koje vam iskrsavaju! onda um koji ih zauB. .hu .h5an! str. DA. 6DG stavlja! i um kojije zaustavljen! postaju podvojeni itada vide nema moguinosti da se dostigne dudevni mir. Prema tome! za vas ie biti najbolje da jednostavno verujete da! pre svega! uopdte ne postoje 9moguinosti kontrole pomoiu: naknadne misll. ,pak! usled sklonosti karme! ove se misli javljajupovremeno u onomedto vidite i kujete! onda idkezavaju! ali su nesudtastvene." \Otklanjati misli koje se javljaju istoje kao i pratl krv kr3liu8lstaKemo nekisti! zato dto se pererno krvtju! k%%lri kad speremo prvohitnu krv $ a ako i dalje nastavimo tako nikad neiemo sprati prljavdtinu. Ovoje stoga dto ne poznajerno nerooenu! neprolaznu! i nepomukenu prirodu. /ko drugu misao phhvatimo kao delotvornu stvarnost! nastav,jamo beskrajno kretanje oko tokka rodenja)i)smrti. Treba shvatiti daje ta naknadna misao samo privremena mentalna konstrukcija uma i da je ne treba ni prihvatiti ni odbaciti. Ostavite je na miru $ kako dodla! tako otidla. Ona je isto

dto i odraz lika u ogledalu. Ogledalo je jasno , odrazava sve dto stane pred njega! a ipak nijedan lik za njega ne prione. I #m (ude 9tj.! stvarni! nerooeni um: desetine hiljada ptttaje jasniji od ogledala i neopisivo! kudesno! vellkanstven. Pri njegovoj svetlosti takve misli idkezavaju bez traga. /ko poklonite poverenje ovakvom shvatanju! tna koliko se uporno ove misli javljale! neie naneti ni malo dtete".C8 Ovo je i 2uang)poova doktrina0 /ko se drzi dapostoji nedto dto se moze ostvariti ilipostiii odvojeno od uma! usled kega se um koristi za traganje za tim! 9to podrazumeva: nesposobnost da se shvati da su um i objekt za kojim se tragajedno. #m se ne mohe upotrebiti za traganje za nekim iz umajer! u tom slukaju! kak i kad se prode kroz milion kalpi! dan uspeha neie nikad osvanuti. GJ &e smemo zanemariti ni drudtveni kaii;distzeaa! cP je prvenstVeno naein oslobofenja za one koji su ovladali disciplinom drudtvenih konvencija! uslovljavanja individue od strane grupe. en je lek za sve lode posledice ovog uslovljavanja! za mentalnu paralizu i strepnju izazavanu preteranom samosvediu. Ovo se mora sagledati i u odnosu na drudtva koja se pridrhavaju principa kon%ucijanstva! sa njegoC. (ankei! Daiho -hogen 4okushi 2ogo. *apanski teksi iKdali ?urata i -uzuki 9Tok3o! 6AOP:. Prevod autoru proeitao pro%esor 2asegavva. G. V. .hu .h5an! str. DO 6DH

vim snahnim naglaskom na pristojno ponadanje i precizan ritual. # *apanu se! takode! mora posmatrati u odnosu na strogo dkolovanje zahtevano pri odgoju kaste samuraja i na emocionalnu napetost kojoj su bili izloheni u doba neprestanih ratova. 4ao lek za ovakve hivotne uslove! zen ne trahi odbacivanje samih]Tconvencjja! vei ih! na protiv! prihvata $ dto se lako da videti pri5takvim mani%estacijama zena! kao dto je ka)no)ju! \ceremonija eaja" u *apanu. Odatle! zen mohe biti i veoma opasan lek u drudtvenom kontekstu gde su konvencije labave! ili! uzmimo drugu krajnost! gde vlada duh otvorene pobune protiv konvencija! koji bi bio spreman da zen iskoristi za svoje destruktivne ciljeve. ,majuii ovo na umu! mohemo uoeiti prisnost i prirodnost zena! ne gubeii perspektivu. Drudtveno uslovljavanje pogoduje identi%ikaciji uma sa %iksiranom idejom o sebi! kao sredstvom samokontrole! a rezultat toga je da eovek o]" sebi misli da je !!*a" $ ego. -ledstveno tome! psihieki cen)tar gravitacije pomera se od spontanog ili prvobitnog uma ka predstavi ega. 4ad se to ddgodi! samo sredidte psihiekog. hivota identi%ikuje se sa mehanizmom samokontrole. Tada postaje gotovo nemoguie zamisliti da \*a" mohe osloboditi sebe! jer ja sam upravo moj stalni napor da se drhim sebe. #vifam da sam apsolutno nesposoban za bilo kakvu mentalnu akciju koja nije srnidEjena! izvedtaeena! i neiskrena. -toga ie sve dto prefuzimam da bih"sebe opustio! pustio se! biti samo preruden oblik uobieajenog napora da se i dalje drhim. &e mogu biti namerno nemaran ni promidljeno spontan. jim nii postane vahno da budem spontan! sama namera da to budem pojaeava se+ nje ne mogu da se otarasim! a ipak je ona jedina prepreka na putu sopstvenog ostvarenja. To je kao da mi je neko dao lek i upozorio me da neie delovati ako budem mislio na magarca dok ga uzimam. Dok drhim na umu da treba da zaboravim na magarca nalazim se u situaciji \dvostruke veze"! gde je \ueiniti" zapravo !!ne ueiniti"! i obratno. \Da" podrazumeva !!ne"! a !!idi" ukljueuje \stani". # tom trenutku zen mi dolazi i pita0 \/ko ne mohed da ne mislid na magarca! einid li to namerno1" Drugim reeima! imam li nameru da budem nameran! svrhu da budem svrhovit1 ,znenada uvifam da je i samo nameravanje spontano! to jest! da se moje kontroliduie sopstvo $ ego $ rafa iz nekontrolisanog! prirodnog sopstva. # tom trenutku sve mahinacije ega postaju beznaeajne+ on upada u sopstvenu klopku. -hvatam da je! u stvari! nemoguie ne biti spontan! jer ono dto moram uraditi einim spontano. 'efutim! ako u isto vreme pokudam da ga kontrolidem! tumaeim ga kao prisilu. 4ao dto je jedan majstor zena rekao! !!&e ostaje ti nidta tada! osim da se slatko nasmejed." 6DA

,F # tom se easu sveukupan kvalitet svesti menja i ja sebe dohivljavam u novom svetu u kojem sam! oeigledno! oduvek i hiveo. jim sam uvideo da se rnoje dobrovoljne i namerne radnje dogafaju spontano \same po sebi"! upravo kao disanje! sludanje! i oseianje! nisam vide u zamkama kontradikcije! pokudavajuii da budem spontan. Prave kontradikcije i nema! podto je \pokudavanje" vei \spontanodT8. 4ad se ovo shvati! prisilna! blokirana i \svezana" oseianja ideezavaju. To je kao da sam se bavio navlaeenjem konopca! isprobavajuii koja je od moje dve ruke jaea! pri tom zaboravljajuii da su obe moje. &ikakve prepreke spontanosti ne preostaju kad se uvidi da je1pbsusavanje5'pC%%ebnCT5 4ao dto smo videli! otkriie da su i dobrovoljni i slueajriT aspekti uma podjednako spontani! dolazi do trenutnog okoneanja dualizma izmefu umai sveta! saznavaoca i saznatog*&ovi svet u kojem se nalazim izvanredno je prozrat-n8m je tako oslobofen preprekadami seeini kao dasam! na neki naein! postao prazan prostor u kojem se sve odvija. Ovo je! dakle! smisao eesto ponavljane tvrdnje da su !!sva biia u nirvani od samog poeetka"! da je \svaki dualizam pogredno shvaien"! a \obieni um je Tao"! pa stoga nema nikakvog smisla pokudavati da se usaglasimo s njim. Po reeima .h5eng)tao 4ea0 )5 M 4ao prostrana vasiona! to omeoeno nije! ,pak je upravo ovde! bezgranikno duboko i jasno. 4ad hudid da ga upoznad! ne vidid ga. &e mohed ga uhvatiti! ali ga ne mohed izgubiti. &emoian da ga stekned! dobijad ga. 4ada iutid! ono govori+ 4ada ti govorid! ono iuti. Velikanstvene vratnice dirom su otvorene da udele milost! , nema te guhve koja mohe zaprekiti prolaz. -hvativdi ovo u easu svog satoria! 2akuin je uzviknuo0 \4ako je to eudesnoF 4ako je to eudesnoF &ema rofenja)ismrti od kojih treba pobeii! niti ima vrhunskog saznanja kojem se mora stremitiF"H: ,,,! po reeima 2siang)jena0 *ednim potezom zaboravio sam sva saznanjaF &ema koristi od vedtakke discipline! jer kud god krenuo ukazujem na drevni Put.A: H. Orategama! v. -uzuki! str. DPA. A. @u]teng 2ui)viian! A. 6P7

% Paradoksalno! ali nidta nije toliko izvedtaeeno kao ideja o izvedtaeenosti. 'a koliko se eovek trudio! nernoguie mu je da se suprotstavi spontanom Taou! kao dto je neizvodljivo hiveti u nekom drugom vremenu ili prostoru! a ne ovom. 4ada je neki kalufer upitao (ankeia! dta misli o disciplinovanju sebe da bi se dostigao satori! majstor je rekao0 \-atori je suprotnost zbrci. 4ako je svako stvorenje sudtina (ude! u stvarnosti ne postoji ni zrnce zbrke. gta! onfa! eovek pos%ize satorijem 1"m: #videvdi! dakle! da ne postoji nikakva moguinost udaljavanja od Taoa! postajete nalik na 2siian)euehovo \bezbrihno" stvorenje. """ "" On ne izbegava lahne misli! niti trahi one prave! *er neznanje je% u stvari! priroda (ude! / ovo varljivo! promenljivo! prazno telo je Dharmakaja.6 jovek odustaje od pokudaja da bude spontan uvidevidi da je nepotrebno pokudavati! a tada i tu! to se mohe dogoditi. 'ajstori zena eesto ukazuju na ovo stanje time dto izbe)] gavaju odgovor! a zatim! kada seonaj dto pita okrene u nameri da ode! pozovu ga iznenada po imenu. 4ad on! prirodno! odgovori! \Da1"! majstor uzvikne0 \Eno gaF" $ jitaocu na apadu sve ovo mohe izgledati samo kao neka vrsta panteizma! pokudaj da se razrede kon%likti tvrdnjom! \-ve je (og". /li je ovo! sa stanovidta zena! daleko od prave prirodnosti! podto sobom povlaei koridienje lahnog koncepta $ !!sve je (og"! ili \sve je Tao". en ponidtava ovaj koncept ukazujuii da je on isto toliko nepotreban kao i svaki drugi. jovek ne ostvaruje spontani hivot! tako dto bi to zavisilo od ponavljanja misli ili tvrdnji. Ostvaruje ga shvatajuii da su takve ilizije nepotrebne. en slikovito opisuje sve naeine i postupke radi ostvarenja Taoa kao \noge u zmije" $ krajnje nepotreban dodatak. ;ogiearu ie! razume se! izgledati da je taeka do koje smo dodli eista besmislica! dto ona! u neku ruku! i jeste. -a budistieke taeke gledidta! stvarnost sama nema znaeenja! podto ona nije znak koji ukazuje na nedto van sebe. -tiii do stvarnosti $ do \takvoie" $ znaei zaii s one strane karme! dalje od uzroeno)posledienog delanja! i stupiti u hivot koji je potpuno besciljan. Pa ipak! za zen i taoizam! ovo je sam hivot univerzuma! ispunjen u svakom trenutku! hivot bez 67. (ankei 4okushi -eppo. /utoru proeitao pro%esor 2asegavva. 66. .heng)tao 4e! 6. 6P6

potrebe sebe da opravdava ciljajuii u nedto s one strane sebe. Po enrin stihovima0 /ko ne verujed! posmatraj samo septembar! posmatraj oktobarF nuto lidie pada li pada! zasipa planine i reke. -hvatiti ovo znaei lieiti na dvojicu prijatelja o kojima sledeii enrin stihovi kahu0 K -usrevdi se! smejuse i smeju $ gumarak mali! opalog lidia tako punol 'entalitetu jednog taoiste! besciljan! prazan hivot ne nagovedtava nidta obeshrabrujuie. &a protiv! on dohivljava oslobofenje doearavajuii sebi prisnost oblaka i planinskih brzaka+ ovi lutaju unaokolo izmefu cveia u nedokueivim klisurama!divota koju niko ne vidi! pa razbijanje valova okeana o grebene! veeno spirajuii pesak! bez kraja i konca. Osim toga! iskustvo zena vide je zakljueak nego premisa. Ono nikad ne mohe biti iskoridierio kao prvi korak u nizu etiekih ili meta%iziekih rasufivanja! jer zakljueci vide vuku ka njemu nego od njega. 4ao blahena Vizija hridianstva! ono je \koje od kojeg nema vide kojeg" $ prava svrha eovekova $ a ne stvar koja se koristi za neku drugu svrhu. ?ilozo%i ne uvifaju tako lako da postoji jedna taeka na kojoj razmidljanje $ kao pri kuvanju jajeta $ mora prestati. Pokudati iskazati iskustvo zena u vidu suda $ \sve je Tao" $ a zatim to analizirati i izvuii zakljuek5e! znaei potpuni promadaj. 4ao dto je 2ristovo razapinjanje na 4rst \za *evreje 9moraliste: kamen spoticanja! a za Grke 9logieare: budaladtina". Reii! \-ve je Tao"! znaei gotovo domaditi sudtinu! ali bad u trenutku shvatanja! reei se raspadaju u besmislicu. Ovde smo na samoj granici! na kojoj reei otkazuju! jer one uEIFk u sebi sadrhe i neko znaeenje koje ih prevazilazi $ a ovde nema znaeenja onostranog. en ne gredi dto saznanje da \sve stvari su jedna Takvoia" koristi za premisu etiekog principa univerzalnog bratstva. &a protiv! *iian)=u kahe0 /ko si pravi kovek! mohed svakako odvesti seljakovog vola! ili oteti komad hleba gladnom koveku. 6DJ 6D. 4omentar Pi)ven , ua! P. 6PD

Ovim se samo kahe da se zen nalazi izvan etiekog stanovidta! a njegova se merila moraju potrahiti ne u stvarnosti samoj! vei u mefusobnom sporazumevanju ,judi. 4ada to pokudamo da uopdtimo ili apsolutizujemo! etieka taeka onemoguiava mu postojanje! jer ne mohemo hiveti ni jedan dan a da ne unidtimo hivot nekog drugog biia. /ko se smatra da zen ima istu ulogu kao i religija na apadu! prirodno je da iemo heleti da nafemo neku logieku vezu izmefu njegovog osnovnog iskustva i poboljdanja ljudskih odnosa. /li je ovo! u stvari! potpuno pogredno. -misao je u tome da je jedno ovakvo i)skustvo! ili naein hivota kao dto je ovaj! praktiena primena poboljdanih ljudskih odnosa. # kulturama Dalekog istoka problemi ljudskih odnosa u s%eri su kon%ucijanstva! pre nego zena! ali je ien8poeevdi Cd dinastije -ung 9ABA)6DGH:! dosledno negovao kon%ucijanstvo i bio glavni zaeetnik predstavljanja njegovih principa u *apanu. On je uvideo njihovu vahnost za stvaranje uzora drudtvene matrice! u kojoj ie zen moii da diri svoj uticaj ne dolazeii u sukob sa utvrfenim drudtvenim poretkom! jer je etika kon%ucijanstva! po opdte prizanatim einjenicama! ljufska i relativna! a ne bohanska i apsolutna. Premda potpuno \beznaeajno"! iskustvo hena ima znaeaja u tom smislu dto se mohe primeniti u bilo kojem smeru! na svaku zamislivu ljudsku delatnost! i da! primenjena ma gde! daje ovaj oeigledan doprinos. 4arakteristiene vrednosti spontanog hivota su mo kih ku! \iii pravo napred bez oklevanja"! =u)=ei! dto se ovde mohe shvatiti kao be)6 sciljnst! nemarnost! i =u)shih! neprenemaganje! ili jednostavnost. Dok iskustvo zena ne podrazumeva nikakav poseban tok akcije! podto nema svrhe ni pobude! ono se! ipak! odlueno okreie onome dto iskrsne da se uradi. 'o chih ch5u je um koji %unkcionide bez prepreka! bez kolebanja izmefu alternativa! a veii deo obuke zena sastoji se u suoeavanju ueenika sa nedoumicama! pri eemu se od njega oeekuje da ih razredava bez razmatranja i \biranja". Odgovor na zadatu situaciju mora uslediti brzinom zvuka proizvedenog pljeskom! kao dto varnica izleie iz ukresanog kremena. #eenik! nenaviknut na ovakvu vrstu odziva! u poeetku ie biti zbunjen! ali kako bude sticao veru u svoj \prvobitni" ili spontani um ne samo dto ie reagovati sa lakoiom! vei ieTsami odgovori postajati iznenafujuie p.odesni. Ovo je nedto slieno daru pro%esionalnog komieara da izvali nepripremljenu dosetku u bilo kojoj prilici. 'ajstor mohe otpoeeti razgovor sa ueenikom postavljajuii mu eitavu seriju sasvim obienih pitanja o potpuno 6PP

beznaeajnim stvarima! na koja ie ovaj odgovarati savrdeno spontano. /li! iznenada! majstor ie zapitati0 \4ada voda iz kade otiee niz slivnik! da li se kreie u smeru kazaljke na easnovniku! ili obratno1" 4ad ueenik zastane! zbunjen neoeekivanim pitanjem i! eventualno! pokuda da se priseti u kojem smeru otiee! majstor izvikuje0 !!&e razmidljajF OdlueujF Ovako $"! i brzim pokretom ruke opide kovitlanje po vazduhu. ,li ie! manje predusretljivo! reii0 !!Do malopre! odgovarao si sasvim prirodno i lako na moja pitanja! dta ti je tedko sada1" #eeniku je! takofe! dozvoljeno da provocira majstora i mohemo zamisliti da su se elanovi zen zajednice! u danima kada je obuka zena bila manje %ormalna! morali izvanredno zabavljati postavljajuii klopke jedan drugom. Ova vrsta odnosa postoji jod uvek! do izvesne mere! uprkos uzvidenom ceremonijalu sanzen razgovara! pri kojima se odrefuje koan i na njega odgovara. Pokojni 4ozuki Rodi kao uzgred je zapitao dvojicu svojih gostiju /merikanaca! kalufera! dok ih je nudio eajem0 !!/ dta vi! gospodo! znate o zenu1" *edan od kalufera baci svoju sklopljenu lepezu pravo majstoru u lice. ,stog trena majstor blago iskrenu glavu u stranu! lepeza prolete kroz papirni dooi iza njega! a on prsnu u zvonki .smeh. -uzuki je preveo jedno poduhe pismo majstora zena Takuana o odnosu zena i vedtine maeevanja! i ono je! nesumljivo! najbolji knjihevni izvornik o tome dta zen podrazumeva pod mo chih ch5u! !!iii pravo napred bez oklevanja".6P: , Takuan i (ankei podvlaee einjenicu da !!prvobitni" ili \nerofeni" um neprekidno stvara euda! eak i kod najobienijih ljudi. Premda drvo ima bezbroj listova! um ih prima sve odjednom! \nezaustavljen" bilo kojim posebnim! pojedinaenim. Objadnjavajuii ovo jednom kaluferu u gostima! (ankei reee0 !!Da bi se dokazalo da je tvoj um (udin um! obrati pahnju kako sve dto kahed ulazi u tebe! ne izostavljajuii ni jednu jedinu stvar! iako ja ne pokudavam silom to u tebe da utisnem."6O: 4ada ga je neki agresivni kalufer prekinuo u sred reei! uporno tvrdeii da ne razume nidta! (ankei ga zamoli da prife blihe. 4alufer pristupi. \*od blihe"! reee (ankei. 4alufer se primaee. \4ako me ti dobro razumedF"! uzviknu (ankei.6B: Drugim reeima! nad prirodni organizam izvrdava najeudesnije radnje! bez ikakvog okle6P. -uzuki! 9G: str. GP)HG. Odlomci ovog pisma nalaze se i kod -uzukija 9Essa3s:R tom 666 'r. P6H)6A. 6O. (ankei 4okushi -eppo. /utoru proeitao pro%csor 2asega=a. 6B. V. -uzuki! , iving b3 en! str. 6DP. 6PO

vanja ili premidljanja. -vesna misao se i sama zasniva na eitavom sistemu spontanog dejstvovanja! za eiji povod i nema stvarne alternative! osim slepog poverenja u sebe samu da ie reagovati. jovek sam jeste svoje reagovanje. en nije samo kult spontane akcije. -vrha mo chih ch5ua nije u tome da eliminide promidljenu misao! vei da odstrani \blokadu" i akcije i misli! tako da odziv uma uvek bude kao kretanje lopte po planinskom brzaku $ \jedna misao za drugom! bez kolebanja". ,ma neke slienosti s ovim u psihoanalitiekoj praksi slobodnog asociranja! gde se kao metod rada primenjuje uklanjanje prepreka slobodnom to )ku misli iz \nesvesnog". Postoji sklonost da se pobrka !!blokiranje" $ jedan eisto ometajuii mehanizam $ sa razmidljanjem pri odgovaranju! ali je razlika lako uoeljiva pri takvoj vrsti \razmidljajuieg" procesa! kao dto je sabiranje brojeva. 'nogi ljudi nalaze da dolazi do oseianja otpora koji zaustavlja proces kod izvesnih kombinacija brojeva! kao dto su! recimo! H i B! ili G i C. 4ako to uvek izaziva ljut) I nju i zbunjenost! eovek je takofe sklon da blokira blokira nje! tako da se stanje pretvara u neku vrstu neodluene uzrujanosti! karakteristiene kod poremeiajaKmK)K1t_0K0 sistema. &ajprostiji lek jeste oseiati se slobodnim da blokirad! tako da se blokiranje ne spreeava. 4ada se osetid slobodnim da blokirad! blokiranje automatski eliminide samo sebe. To je kao vohnja biciklom. 4ad eovek oseti da ie pasti na levu stranu! ne pokudava da spreei pad 9tj. blokadu: skretanjem udesno. On usmeri toeak u levo $ i ravnoteha je uspostavljena. Princip je ovde! razume se! isti kao kod izbegavanja protivureenosti pri \pokudavanju da se bude spontan" time dto ie se prihvatiti \pokudaj" kao \spontanost"! bez odupiranja blokadi. \(lokiranje" je! mohda! najbolji prevod zen termina nien! kako se javlja u izrazu =u)nien! !!ne)misao5E ili jod bolje! \ne naknadna misao". Takuan ukaltr%?da je(as ovo pravo znaeenje \privrhenosti" u budizmu! kao kada se kahe da je neki (uda oslobofen ovozemljskih privrhenosti. To ne znaei da je sad \(uda b5d kamena"! bez ikakvih oseianja! bez emocija ili oseiaja gladi i bola. To samo znaei da nidta ne spreeava. Prerna tome! tipieno je za zen da njegov stil postupanja sadrhi najsnahnije oseianje predavanja! !!idi skroz". On u sve ulazi svesrdno i slobodno! ne motreii jednim okom svoje postupke. &e uznemirava duh razmidljanjem o (ogu dok ljudti krompir. &jegov duh samo ljudti krompir. Po reeima ;in)eia0 4ad tije vreme da se obuked! navuci odeiu. 4ad morad iii! idi. /ko morad sesti! onda sedi. &e poklanjaj ni jednu 6PB

jedinu misao budizmu... Govohddasavrdeno vladadsa svojih dest kula! savlaoujedsvojepostupke. /li! po mom midljenju! sve to znaki graditi karmu. Tragati za (udom 9prirodom:! kao i za Dharmom! istovremeno znaki stvarati karmu! dto vodl direktno u pakao. nudeti da postaned (odhisatva takooe je karma! a isto tako i proukavanje sutri l tumakenja. (ude i Patrijarsi su ,judi bez i malo izvedtakenosti... -vuda se govori da postoji Tao koji se mora negovati! i Dharma koja se mora shvatiti. a koju Dharmu kahed da se mora shavatiti! koji to Tao negovati1 gta ti nedostaje nakinu na koji delad sada1 gta treba da dodad16C8 4ao dto jedna druga enrin pesma kahe0 &idta se ne da uporediti sa nodenjem odeie ijelom. &ikakvih (uda ni Patrijarha van ovoga nema. To je osobina =u)shih! prirodnost bez dovijanja ili sredstava da buded prirodan! kao dto su misli o zenu! o taou ili (udi. Takve misli se ne iskljueuju+ one! jednostavno! otpadaju kad se uvidi da su nepotrebne. !!&e zadrhava se tamo gde je (uda! a tamo gde (ude nema produhava dalje."6G: *er kako to enrin ponavlja0 (iti svestan prvobitnog uma! prvobitne prirode $ #pravo je to tedka boljka zenal 4ao dto \riba pliva u vodi ne misleii na nju! a ptica leti po vetru nesvesna vetra"! tako i pravi hivot zena ne oseia potrebu da \podihe talase kad vetar ne duva"! da uvlaei religiju ili duhovnost kao nedto izvan! ili iznad! hivota samog. - tog razloga mudrac ?a)jung! posle razgovpra koji je vodio sa jetvrtim Patrijarhom! nije vide primao ponude u cveiu od ptica! jer njegovo svetiteljstvo vide nije \dtrealo kao povrefeni palac". O takvom joveku enrin kahe0 #lazeii u dumu ne pomera ni travku+ #lazeki u vodu ne pravi ni talasii. &iko ga ne primeiuje! jer on ne obraia pahnju na samog sebe. 6C. ;in)chi ;u! u 4u)tsun)hsii <ii)lu! 6 O C 6 6 ) 6 D 6D 6G. -hih&iu T5u! H. 5 5 5 6PC

r jesto se kahe da drhati se sebe znaei imati trTn pod kohom! a da je budizam drugi trn kojim se izvlaei onaj prvi. 4ada se izvadi! oba se odbace. /li! onog trenutka kada budizam! kada %ilozo%ija ili religija postanu drugi naein da se eovek drhi sebe kroz traganje za duhovnom sigurnodiu! dva trna postaju jedan $ a kako ga tada izvaditi1 Ovo je! kako to (ankei kahe! \brisanje krvi krvlju". Prema tome! po zenu ne postoje ni sopstvo ni (uda za koje bi se eovek mogao uhvatiti! nema dobra da se stiee ili zla da se izbegava+ nema misli koje treba iskoreniti niti uma da se proeisti+ ne postoji telo koje ie ideeznuti niti dude da bi.se spasla.. *ednim se potezom eitav ovaj skelet apstrakcija raspada na deliie. 4ao dto enrin kahe0 Da bi se hivot sakuvao! mora biti unidten. 4ad je skroz razoren! onda kovek prPi put boravi u miru. *edna rek usklaouje nebo i zemlju+ *edan mak sravnjuje ceo svet. O ovom \jednom maeu" ;in)ei je rekao0 /ko kovek neguje Tao! Tao neie delovati $ sa svih ie se strana lode okolnosti prosto gomilati. /li kada se mak mudrosti 9prajna: pojavi! ni jedna stvar neie preostati.6H: \'ae prajne" koji odseca apstrakcije isto je ono !!direktno ukazivanje" uz pomoi eega zen izbegava upetljavanja u religioznost i ide pravo u srce stvari. Tako je *acndan! na pitanje guvernera ;anga! \gta je Tao1! pokazao nagbre! prema nebu! i dole! na kreag rVdfom. amoljen za objadnjenje! odgovorio je0 \Oblak na nebu i voda u kreagu." 6H! 4u)tsun)hsii <ii)lu! 6 . O . 6P. * 6PG

5* $* Postoji izreka u zenu da je \pravo ostvarenje eudesna vehba" 9japanski! honsho mioshu:. To znaei da ne bi trebalo praviti razliku izmefu ostvarenja bufenja 9satori: i usavrdavanja zena u meditaciji r akciji. ,ako bi se moglo pretpostaviti da je vehba zena sredstvo koje vodi cilju bufenja! to nije slueaj+ jer! vehba zena nije prava vehba sve dok na umu drhi cilj! a kafa nema cilj! to je bufenje $ besciljni! samodo"voljni hivot \veenoga sada". Vehbati sa ciljem na umu znaei jednim okom posmatrati vehbu! drugim cilj! a to dovodi do odsustva koncentracije! nedostatka iskrenosti. Da kahemo to na drugi naein0 eovek ne vehba zen da bi postao (uda+ gnj;a vehba jer je vei (uda! od samog poeetka $ a ovo \pravo shvatanje" poeetna je taeka hivota zena. Pra3>jshvalajnie..je. \telo" 9t%:! a ta eudesna vehba \korist" 93ung:! a ova dva su u58slc,a-u58sa prajnom! mudrodiu! i karunom! saoseiajnim delanjem probufenog (odhisatve u svetu rofenja)i)smrti. # dva prethodna poglavlja rasp%avljalismo 7 pravorri8 shvatanju. # ovom ijfedeiem okrenuiemo se vehbi! aktivnosti koja proistiee i8toga $ prvoKhivotu medjtacije!Tdrugo! hivotu svakodnevnpg ppsla i odmo%a. 5 " 5 ViPeli smo da $ dta god bila vehba za Tang.majstore $ zen zajednice! i -oto i Rinzai! pridaju najveii moguii znacaj mefite%aciji ili zenu u sedeiem stavu 9za)zeri:. '.ohe izgledati i eudno i nerazumno da jaki i pametni ljudi jednostavno satima i satima mirno sede. apadni mentalitet ima oseiaj daTsu %akve stvari ne samo neprirodne! vei i veliki gubitak dragocenog vremena! bez obzira koliko ta disciplina 6PA

liit bila korisna i sposobna da usadi strpljenje i unutradnju snagu. Premda apad ima sopstvenu rnisaonu tra-Tiij5u5u5katoliekoj crkvi! hivot \sedenja i posmatranja" izgubio je privlaenost! jer ni jedna religija koja ne poboljdava svet nema vrednosti! a tedko je zamisliti kako se svet mohe poboljdati mirovanjem. ,pak! trebalo bi da bude jasno da delanje bez mudrosti! bez jasnesvesti o svetu kakav je zapravo! nikada ne mohe bilo dta dNa popravj. Zsim toga! kao dto sejmutna voda najbolje izbistri tako dto5se ostavi da miruje! moglo bi se dokazati da oni koji mirno sede i ne rade nidta! daju najveii doprinos jednom uzburkanom svetu. &ema! zaista! nieeg neprirodnog u dugim periodima mirnog sedenja. To rade maeke+eak i psi!. i druge hivahnije hivotinje to rade. To rade i takozvani primitivni narodi $ /merieki ,ndijanci i seljaci svih nacija. Ova vestina najteha je za one koji su razvili osetljivi intelekt do te mere da ne mogu bez proricanja buduinosti! a zbog toga moraju stalno da budu u viru aktivnosti! ne bi li osujetili ta proroeanstva. 'ohe izgledati da je nesposobnost sedenja i posmatranja sa duhom u potpunom miru! nesposobriost da se potpuno dohivi svet u kome hivimo+ jerTovek ne upoznaje svet jednostavno razmidljajuii o njemu i radeii u vezi njega. 'ora prvo da ga dohivi mnogo neposrednije i produhi to iskustvo! ne donoseii zakljueke odmah. Odnos za)zena prema zenu jasan je kada se ima na umu da zen sagledava stvarnost direktno! u njenoj \takvoii". Da bi se"dvet sagledao kakav jeste stvarno! nepodeljen kategorijama i apstrakcijama! eovek svakako mora da ga gledaumom koji ne razmidlja! odnosno stvara simboie $ o njemu. bog toga za)zen nije sedenje praznauma! dto iskljueuje sve utiske unutradnjih i spoljnih eula. To nije \koncentracija" u uobieajenom smislu ogranieavanja pKahnje na pojedinaeni eulni objekt! kao dto je taeka svetlosti ili vrhjmsa. To je! jednostavno! mirna svesnost8 bez komentara! o svcmu dto je ovde i sada. Ova je svesnost praiena najhivljim 5oseianjem \nepodvojenosti" izmefu samog eoveka i spolja8snjeg sveta! izmefu uma i njegovih sadrhaja $ raznih zvukova! pogleda! i drugih utisaka iz okoline. Prirodno! ovaj oseiaj ne nastaje tako dto pokudavamo da ga steknemo+ on dolazi sam od sebe! kada eovek Sedi i posmatra! bez ikakve svrhe naumu $ eak i bez svrheida se otarasi svrhe. 5 # sodou! ilizendou! kaluferskoj dvorani za rneditaciju jedne zen zajednice! nema nieeg posebnog dto bi odvraialo8 pahnju. To je jedna dugaeka soba! sa dirokim plat%ormama" sa obe strane gde kaluferi i spavaju i meditiraju. Te plat%or8 6O7 Em

r me su prekrivene tatamijima! debelim podnim prostirkama od rogozine! a kaluferi sede u dva reda! okrenuti licem jedar%drugorne. Tidinu koja vlada jod produbljuju zvuci koji povremenb dopiru iz oblihnjeg Vela! a isprekidana je zvonjavom prigudenih zvona iz drugih delova manastira ili cvrkutanjem ptica. Pored ovoga! mohe se jod samo osetiti hladan! sveh planinski vazduh i \dumski" miris posebne vrste tamjana0 8P"I8 'nogo se vahnosti pridaje drhanju tela u za)zenu. 4a) luferi sede na tvrdo punjenirn jastucima! prekrdtenih nogu! stopala podignu%ih prema bedrirna. Ruke poeivaju u krilu! leva preko desne! dlanova okrenutih nagore! sa paleevima koji se dodiruju. Telo se drhi uspravno! mada ne ukoeeno! a oei su otvorene! tako da pogled poeiva na podu! nekolikd stopa ispred. Disanje je tako regulisano da je usporeno a bez naprezanja! sa akcentom na izdisanju i impulsom iz stomaka! vide nego iz pluia. Ovo sve dovodi do pomeranja telesnog centra gravitacije"Gia trbuh! tako da celokupno drhanje odaje utisak evrstine! kao da je telo deo tla na kome se)di. #sporeno! lagano disanje iz stomaka utiee na svest ka. meh i daje joj mirnu! blistavu jasnoiu. Poeetniku preporu)euju da se navikne na mirnoiu! ne radeii nidta osim broja)nja udisaja i izdisaja! od jedan do deset! stalno iznova! dok oseiarsedenja bez primedbi ne postane prirodan i bez napcv.^ ra. Dok kaluferi sede tako! dva posluhitelja polako hodaju gore)dole izmefu plat%ormi! a svaki nosi keisaku! dtap upo)%5 zorenja! okrugao na jednom kraju a pljosnat na c%rugom $+ simbol (odhisatve 'anfusrija! njegovog nmkaprajne. jim ugledaju kalufera da je zadremao ili sedi u nepravilnom polohaju! stanu ispred njega! naklone se ceremonijalno! i uda)re ga po lefima. 4ahe se da to nije \kazna"! vei \okreplju)juia masaha" radi otklanjanja ukoeenosti iz midiia lefa5! a to um ponovo dovodi u stanje pozornosti. 'efutim! kalu)feri sa kojima sam o tome razgovarao kao da imaju isti iro)nieni i daljivi stav prema svemu tome! kakav povezujemo sa uobieajenim telesnim kahnjavanjem deeaka po internatima. Osim toga! sodo pravila kahu0 !!# vreme jutarnje sluhbe oni koji dremaju moraju se strogo kazniti keisakuom. c: 6. -uzuki! Training o% the en (uddhist 'onk. Eastern (uddhist -ociet3! 43oto! 6APO! str. AA. Pravila jod nalahu0 \4ada se pokoravad pred keisakuom! uetivo sklopi dake i pokloni se+ ne dozvoli ni jednoj sebienoj misli da se pojavi i izazove gnev." ,zgleda da je keisaku imao dvostruku svrhu $ prva je bila masaha lefa a druga! kako je god pristojno opisali! kazna. Vredno je pomena da je (ankei i ukinuo taj obieaj u svojoj zajednici! smatrajuii da eovek nije nidta manje (uda kad spava nego kad je budan. 6O6

- vremena na vreme kaluferi ustaju iz sedeieg polohaja i staju u red za brzi mard izmefu plat%ormi! da bi se razmr)5 dali. Periodi za)zena takode se prekidaju r.adi posla na manastirskom imlju! zbog eidienja odaja! sluhbi u svetilidtu ili \(udinoj dvorani"! ili drugih obaveza $ kao i radi obroka i kratkog spavanja. # odrefenim periodima u godini! ha)zen se uprahnjava gotovo kontinuirano! od P0P7 izjutra do 67 easova uveee! a ti dugi periodi zovu selsedd%iin! \nalahenja duhovhog mira". -vi vidovi kaluferskog hivota hive se prema preciznom! mada ne nametljivom ritualu koji atmos%eri sodoa"PdiXG pomalo vojnieki izgled. Ov%5rituali praieni su signalima nekolicine zvona! klepetala! i drvenog gonga eiji udari oznaeavajij vreme za zen)zen! obroke! sluhbe! predavanja! ili sanzen razgovore sa majstorom. Rituali ili ceremonijalni stil tako je karakteristiean za zen da! mohda! zahteva objadnjenje za jednu kulturu koja zen povezuje sa prenemaganjem i sujeverjem. # budizmu se eetiri osnovne aktitnosti $ hodanje! stajanje! sedenje ijehanje $ nazivaju \eetiri dostojanstvenosti"! posto su to po,bhaji koje zauzima (udina priroda u ,judskom telu Ynirmanaka3a:. Ritualni stil obavljanja svakodnevnih duhnosti! prema tome! slavljenje je einjeni>O) da \obiean eovek je (uda"! a osim toga! to je i spontani stil eoveka koji sve radi uz prisustvo duha. ,sto tako! ako u neeem toliko jednostavnom i trivijalnom! kao dto je paljenje cigarete! eovek bude svestan i gleda na plamen! na dim koji se kovitla! i na disanje! kao na najvahnije stvari T% kosmosu! tada posmatraeu eela ta radnja izgleda kao ritual. Ovaj stav \ophofenja (ude" posebno je nagladen u-o0 to skoli! gde su i za)zen i svakodnevne delatnosti ne sredstvo kojejvadiciiju! vei pravo ostvarenje (udastva. 4ao sto Dogen kahe u -hobogenzou0 = &e gledajuii na sutra svakog trenutka! morate misliti sama na ovaj dan i ovaj kas. Podto je sutra nepredvidivo i tedko se saznaje! morate misliti na budistikkinukin dok hivite danas... 'orate se skoncentrisati na vehbanje zena ne gubeii vreme! misleii dapostoji samo ovaj dan i ovaj kas. &akon toga! sve postaje zaista lako. 'orate zaboraviti na dobro i zlo u vadoj prirodi! na snagu ili slabost vade moii.D8 8 # za)zenu se ne sme misliti ni na satori! ili izbegavanje rofenia)i)smrti! niti na nastojanje da se postigne bilo sta. /ko se hivot javi! to je hivot. /ko doo8dmr%8tu)%esinrt! &ema razloga da si pod njihovom kontrolom. &e polahi nadu u njih. Ovaj hivot i smrt! hivot su (udin. /ko poD. uimonki pog. V. 'asunaga! str. OD. j 6OD

E a buduinost je u dno mozga.8 .elokupno vreme nalazi se ovde! u ovom telu! a to je telo (ude. Prodlost je u pamienju! a bud.uinost u predvifanju. , prodlost i buduinost su sada! jer kad se svet gleda direktno i jasno! prodlost i buduinost ne mogu se nigde naii. Takvo je i ueenje (ankeia0 Vi ste! pre svega! (ude+ ne postajete (ude po prvi put. &e postoji ni delii nekega dto bi se moglo nazvati gredkom vddeg urodenog uma.. /ko posedujete i najmanjuzeljuda postanete bolji no dto zaistajeste! ako makar i najmanje pohurite u potrazi za nekim! vei ideteprotiv &erodenog.B8 Takav pogled na vehbanje zena tedko je! zbog toga! uskladiti sa disciplinom koja sada preovladava u dkoli Rinzai! a ova se sastoji u \prolahenju" kroz stupnjevite senje od priblihno pedeset koan problemaI 'nogi majstori Rinzaia veoma su od%editi u pogledu potrebe da se pobudi veoma intenzivan duh traganja $ snahan oseiaj \surnnje"! eime postaje gotovo nemoguie zaboravitl na koan kdj%TeRpokudava redi)ti. Prirodno! ovo dovodi do toga da eovek poredi razne stupnjeve postignuia! a veoma odrefeno i %ormalno priznanje pridaje se konaenorn \ovladavanju" tim procesom. 8 Podto su %ormalni detalji discipline koana malobrojhe prave tajne grebstale u budistiekom svetu! nije lalo proceniti je ispravno ako se prethodno ne profe kroz njen trening. - druge strane! ako je eovek prodao kroz trening! tada je primoran da iuti o tome $ osim da govori nejasno i uopdteno. gkola Rinzai oduvek je zabranjivala izdavanje zbirke %ormalno prihvatljivih odgovora na razne kdane!8postoTse celokupna svrha discipline mdira5 dtkriti za 5sebe5$jntuicijom j nati odgovore! a ne otkriti ih na taj naein! bilo bi kaeT kada bi se proueavala geogra%ska karta bez odlaska na put. # nedostatku pravog doka prepoznavanja! puki odgovori izgledaju jednoliki i razoearci3ajuii i jasno je da onaj koji bi ih dao bez idtmskog oseianja ne bi mogao da zavara jednog struenog 8 &ema razloga! medutim! da ovaj proces sadrhi sve budaladtine u vezi \stepena postignuia"! o tome ko je \ovlaP. -hoji pog. ,bid.! str. OO O. 4enbutsu pog. ,bid.! str. OB B. -uzuki! ;iving b3 en! str. 6GG)GH. kudad da ih odbacid sa neodobravanjem! gubid hivot (udiri.i: M$N \Tri sveta" $ prodlosti! sadadnjosti i buduinosti $ ne prot ehu s e u be skr aj ! k ako s e ob ien o pre tpo sta vl ja. Takozvana prodlost vrh je srca+ sadadnjost vrh pesnice+ 6OP

G 7.T t *Vao" a 5ko nije! ili ko jeste a ko nije \pravi" (uda po ovim %ormalnim meriiima. -ve utemeljene religiozne institucije opsednute su ovom glupodiu i obieno se svode na neku vrstu esteticizma! prekomernu strast za uzgajanje posebnog !!stila"! eija sva oplemenjenost razlikiije ovce od koza. Prema tim merilima! liturgijski este%armoze razlikovati rimokatoliekog od anglikanskog popa! brkajuii manirizme tradicionalne atmos%ere sa natprirodnim znacima pravog ili lahnog ueestovanja u apostolskom redu. Ponekad! mefutim! oplemenjivanje tradicionalnog stila mohe da bude dostojno divljenja! kao kada dkola zanatlija ,,, majstora prenosi sa generacije na generaciju odrefene tajne zanata! ili tehnieke %inese! pomoiu kojih se stvaraju predmeti eudesne lepote. jak i na taj naein! ovoveoma lako postaje prilieno usiljena i samosvesna disciplina i toga trenutka ceo se njen zen gubi. -istem koana kakav postoji danas u mnogome je delo 2akuina 96CHB)6GCH:! moinog i izuzetno svestranog majstoI ra. e%iTmu je podario sistematsku organizaciju! tako da se celokupni teeaj izueavanja zena u dkoli Rinzai deli na dest stupnj8va. Postoji! prvo! pet grupa kodna0 ] $ 8c*j2osshin! ili koan Dharmakaje $ pomoiu njega eovek \ulazi u pogranienu kapiju zena". D. 4ikan! koan \lukave granice" $ tice se aktivnog izrahavanja stanja ostvarenog u prvoj grupi. P. Gonsen! koan \istrahivanja reei" $ po svoj prilici! povehan je sa izrahavanjem razumevanja z8na u govoru. O8 &anto! koan \u koji je tedko prodreti". %-8Goi! koan \Pet Polohaja" $ zasnovan na petostru)kom""Cdnosu !!gospodara u i \sluge"! ili \principa" 9KK: i \stvardogafaja" 9shih:! po eemu se zen povezuje sa 2ua)jeit iti /vatamsaka %ilozo%ijom. gesti stupanj je proueavanje budistiekih pravila i propisa kalu-ers%og5z%vota 9vina3a: u svetlosti shvatanja zena.CQ Obieno ovaj tok treninga traje oko trideset godina. To nikako ne znaei da svi kaluferi zena zavrde ceo trening. To se zahteva samo od onih koji treba da prime majstorovu inku! \peeat priznanja"! tako da i sami mogu da postanu majstori 9rasG:G"potpuno upuieni u sva \vedta sredstva" 9upa3a: za podueavanje zena. 4ao i tolikcTdruge stvari! ovaj sistem II*e doba% koliko ga nelto iskoristi! a oni koji su njime ovladali su i visoke i niske (ude. &e treba pretpostavljati da eovek! kad profe kroz vehbu koana! i4Wak+mnogonjihWjieminov)no postaje \preobraheno" ljudsko biie eiji se karakter i na)cin hivot8korenito razlikuje od onoga dto su bili pre. &itl v C. Ovaj prikaz zasniva sc na podacima koje je! tokom kon%erencije /me) % sakupila Ruth -asaki. 6OO

treba pretpostavljati da je satori pojedinaeni! iznenadni skok od obiene svesti ka \potpunom! nenadmadenom bufenju" 9anutara sam3ak sambodhi:. -atori zapravo oznaeava izenadni i intuitivni naein vifenja stvari! bez obzira da li je to priseianje zaboravljenog imena ili s4vatanje najdubljih principa budizma. jovek traga i traga! ali ne nalazi. 4ada digne ruke od svega! odgovor dolazi sam po sebi. Tako! mogu da se jave mnoge prilike za satori tokom treninga! veliki i mali satori! a redavanje Tiinogihjto88Tne zavisi od neeeg m%iogo senzacionalnijeg od 8T-8 g jg se shvata zenovski naein postupanja sa budistiekim principima. apadne ideje o budistiekim postignuiima vrlo eesto su iskrivljene pristupom \misterioznom ,stoku" i senzacionalistiekim %antazijama! veoma rasprostranjenim u delima teozp%a tokorn nekoliko decenija! krajem prodlog 6 poeetkom ovog veka. Ovakve %antazije nisu nastale na osnovu proueavanja budizma iz prve ruke! vei doslovnim proueavanjem mitolodkih delova sutri! gde se (udama i (udhisatvama pripisuju bezbrojne eudotvorne i natprirodne osobine. 'ajsto)! ri zena ne smeju se pobrkati sa8teozo%skim \maliatmama"I $ blistavim \majstorima mudrosti" koji hive u nepristupaenom planinskom Tibetu i uprahnjavaju okultne vedtine. 'ajstori zena su obieni ljudi. Oni poboljevaju i umiru+ poznaju radost i tugu+ mogu da budu lode volje ili pokazuju male karakterne \slabosti" kao i svako drugi. , oni mogu da se zaljube i upuste u potpuno ljudski odnoP sa suprotnim polom. -avrdenstvo zena treba da je potpuno' jednostavno jjudsko. Razlika izmefu upuienika u zen i obienih ljudi jeste ta da se obieni ljudi! naovaj ,,, onaj naein! ne slahu sa svojora ljudskom prirodom i pokudavaju da budu andeli ili li.8 *edna doka pesma iz ,kiua kahe0 5!.. *edemo! praznimo se% spavamo i ustajemo+ To je nad svet. -ve dto treba da uradimo posle toga jeste $ Da IQ G. Tedko da iemo preterati ma koliko nagladavali znaeaj budistiekog sim)8 bola bhavachakra! Tpeak &astanka. /nfeli i demoni zauzimaju najvide i najnihe polohaje! polohaje savrdene sreiei potpunog osujeienja. Ti poloha ji na suprotnim su stranama kruga jer vode jedan ka drugom. _Pni ne predstavljaju! doslovno! ljudska biia! vei nada stremljenja i uhase! jer je Toeak zapravo mapa ljudskog uma. Polohaj eoveka lehi u centru! tj. nalevoj stra niToeka! i samo se iz tog polohaja mohe postati (uda. ;judsko rofenje smatra se neobieno sreinim! ali to ne treba brkati sa %iziekim dogafajem!5 jer se eovek zapravo ne \rafa u ljudskom svetu" sve dok ne prihvati svoju sopstvenu ljudskost. W H. Preveo R. 2. (l3th u !!,kk35s Doka"! The <oung East! tom , , ! br. G 9Tok3o! 6ABP:. 6OB

Trening koana sadrhi tipieno azijske koncepte odnosa izmefu majstora i ueenika! potpuno razlieite od nadih. # azijskim kulturama to j.e posebno sveti odnos8 pri eemu je majstor tu da bude odgovorah za ueenikovu karmu.Od" ueenika se! s njegove strane! oeekuje 8odludnost i odanos% prema majstoru! kao i ophofenje premalijeniii saskoro ve$ iim podtovanjem nego prema sopstvenom ocu $ a u azijskim zemljama ovo mnogo govori0 Prema tbme! za mladog zen kalufera rodi je simbol vrhunskTog patrijarhalnog autoriteta! a ovaj obieno igra tu ulogu do savrdenstva $ jer to je obieno eovek poodmaklih godina! robustnog i !!tigrdvsR5pgI;. izglefa! a kad je %ormalno odeven i namedten za sanzen seansu! eovek izuzetnog izgleda i fbdtojanstvsu# toj ulozi on IM predstavlja hiv simbol svega dto nagoni eoveka da se pladi spbntanosti8vega5s%o budi najbolniju i najneugodniju saTnosvest. On tu ulogu"preuzima kao upa3u! vedtii srnicalicu! ne bi li nagnao ueenika da ima dovoljno \petlje" i bude sa)^ vrdeno prirodan u pri.sustvu ovog stradnog arhgtiga. /ko mohe to da uradi! slobodan je eovek koga ni4o na svetu ne mohe zabrinuti. Takode! treba imati na umu da su u japanskoj kulturiadolescenti i mladiii neobieno osetljivi na isme vanje! a ono se slobodno koristi kao naein prilagofavanja mladih drudtvenim konvencijama. #obieajenom azijskom konceptu odnosa majstora i ueenika zen pridodaje nedto svoje! u smislu da uoblieavanje tog odnosa potpuno prepudta inicijativi ueenikaF Osnovna postavka zena jeste da nema nidta da kahe! nista da pocTuei. 8 (udistieka istina je tako jasna sama po sebi! tako oeigledna! da je! ako nidta drugo! objadnjenje samo skrivaI ato majstor ne \pomahe" ueeniku ni na koji naein! jer bi pomaganje zaprVvo bilo smetanje.8&asuprot tome! on nastoji da posta vi prepreke i smetnje duh ucenikovog puta. Tako @u menovi komentari raznih koana u delu @u)men kuan namerno navode na krivi put! sam koan naziva se \puzavlcaI ili \zapretenost"! odrefene grupe \lukave prepreke" 9klkan: i \tedke za prodiranje" 9nanto:. To je kao kad rast hivice pospedujete potkresivanjem! jer je jasno5da je osnovna namera da se pomogne! ali ueenik zena ne poznajc zen dok ga sarn ne sazna. 4ineska pbslovica! \Ono dto folazi kroz vrata nijc ""pbrodieno blago"! u zenu znaei fa ono dto vam neko d`ugi++ kahe nije vade sbpstveno znanje. -atori! 8ao slo je @u)men 8 d(jadnio! dolazl samo kada eovek iscrpi svoje midljenjer8mo kada se uveri da um ne mohe sebe shvatiti. To se vidi i po reeima druge ,kiuove doke0 6OC K

#m koji (udu trazi &egde drugde Glupost je Da veia ne mohe biti. 'ojeje biie od davnina Po prirodi nepostojeie+ &e ide nigde kada umre! &ema nikeg.A8 *er $ 1 =. ato uvodni koan hosshin tipa zapoeinje time dto osujeiuje ueenika na taj naein dto ga dalje u potpuno suprotnom pravcu od onog u kom treba da gleda. -amo dto to radi pametno! tako da prikriva varku. -vako zna da je (udina priroda \unutar" eoveka i da se ne mohe trahiti spolja! tako da ni jednog ueenika ne mohete zavarati! govoreii mu da ide u ,ndiju ili proeita neku sutru. (ad naprotiv! njemu se kahe *gto je gore! podstaknut je da je trahi celokuptiom energijom svoga biia! ne odustajuii nikada od traganja! od jutra do sutra! bilo da je u za)zenu ili tokom rada i jela. Podstiee se! u stvari! da napravi pravu budalu od sebe i vrti se u lcrug kao pas kad pokudava da uhvati svoj rep. Obieno se za prve koane daje 2ui)nengovo \Prvobitno lice"! jao)eouov \@u"A ili 2akuinova \*edna rujca". 8[5 kom prvog sanzena rodi upuiuje iierado prihvaienog ueenika da otkrije svoju pravu prirodu! kakva je bila pre nego dto su ga otac i majka zaeeli. 4ahe mu da se vrati kada je otkrije i da pruhi neki dokaz o otkriiu. # meduvremenu! ni pod kojim okolnostima ne sme da raspravlja o tom problemu sa ostalim kaluferima niti da trahi njihovu pomoi. Pridruhujuii se ostalima u sodou! jikijitsu ili \glavni kalufer" verovatno ie ga uputiti u osnove za)zena! pokazujuii mu kako da sedi! a mohda ie ga bodriti da se vrati rodiju*to pre na*ahzeh ine gubi priliku da dostigne ispravno shavatanje svog koana. Duboko razmidljajuii o problemu svoga \prvobitnog lica"! pokudavaie da zamisli dta je bio pre no dto je rofen ili dto je sada! u samom sredidtu svog biia! dta je osnovna stvarnost njegovog postojanja! osim prostiranja u vremenu i prostoru. *(T8 rodi uopdte nema strpljenja za nekakve %ilozo%ske i druge %razerske odgovore. Rodi heli da mu se to \pokahe". On heli nedto konkretno! neki opipljiv dokaz. #eenik zato poeinje da stvara takve \oblike stvarnosti"! kao dto su komadi stena! lidie i granje! uzvici! gestiA. R. 2. (l3th! ibid.! tom P! br. A! str. 6O! i tom D! br. D! str. G. 6OG

kuliranje rukama $ bilo dta dto zamisli. /li se to sve odbacuje! dok ueenikil! nesposobnom da zamidlja dalje! ne stane mozak $r, tada! naravno! poeinje da kreie pravom stazom. On !!zna da ne zna". 4ada je poeetni koan jao)eouov \@u"! od ueenika se trahi da otkrije zadto je jao)euo odgovorio! \@u" ili !!&i jedan8! na pitanje! !!Da li pas ima (udinu prirodu1" Rosizahteva da mu se pokahe to !!ni jedan". *edna kineska poslovica kahe0 \*edna ruka ne pljeska"! i zato je 2akuin pitao0 \4akav je5zvuk jedne ruke1" 'ohete li da eujete ono dto ne pravi buku1 'ohete li da dobijete bilo kakav zvuk iz ovog predmeta koji nema u dta da udari1 'ohete li doii do nekog \znanja" o svojoj pravoj prirodi1 4akvo idiotsko pitanjeF Takvim sredstvima ueenik se dovodi do taeke kad se oseia potpuno tupavim $ kao da je zatvoren u ledenu kocku! onemoguien da se kreie i misli. On ne zna nidta+ ceo svet je! ukljueivdi njega samog! ogromna masa eiste sumnje. -ve dto euje! dodirne ili vidi! isto je toliko neshvatljivo kao i !!ni jedan" ili \zvuk jedne dake". Tokom sanzena savrdeno je glup. 2oda ili sedi po ceo dan u \budnoj omami"! svestan svega dto se oko njega dedava! mehanieki reagujuii na okolinu! ali potpuno zbunjen. Posle nekog vremena provedenog u ovakvom stanju! dolazi trenutak kada se ledeni blok iznenada topi! ova ogromna gomila nejasnoia izenada ohivi. Problem ko je! ili dta je on! postaje oeigledno apsurdan $ pitanje koje od poeetka nije apsolutno nidta znaeilo. &ema vide nikog da ga postavlja ili na njega odgovara. /li! u isto vreme! ova oeita besmislenost u stanju je da se smeje i razgovara! jede i pije! trei gore)dole! gleda zemlju i nebo! a sve to eini bez ikakvog oseianja da postoji problem u sredidtu svega! nekakva vrsta psiholodkog evora. &e postoji evor! zato sto sii \um" koji traga za upoznavanjem \uma"! ili \sopstvcT%coje hoie da kontrolide sopstvo"! lideni postojanja i izloheni apstrahovanju! dto su oduvek i bili. / kada ovaj napeti evor nestane! ne postoji vide oseiaj tvrdog jezgra sopstva koje stoji iznad ostalog sveta. E* ovakvom stanju rodiju je potrebno samo da ,(aci jedan pogled na ueenika da bi znao da li je on spreman da ozbiljno poene vehbu zena. &ije paradoksalno ako se kahe da vehbanje zena mohe da poene tek onda kada je zavrdeno! *er je osnovni princip 'ahajane da prajna vodi do karune! da bufenje nije stvarno ako ne podrazumeva hivot (odhisatve! mani%estaciju \eudesne upotrebe" Praznine za dobrobit svih osetnih biia. 6OH

r &a toj taeki rodi daje ueeniku koan koji zahteva nemoguie pothvate u delanju i prosufivanju! kao0 \,stresite eetiri predgrafa Tokija iz rukava." \ austavite onaj brod na pueini." \ austavite odjeke onog udaljenog zvona." \Devojka prelazi ulicu. Da li je ona starija ili mlafa sestra1" Ovakvi koani jod vide \zamajavaju" od osnovnih uvodnih problema i pokazuju ueeniku da ono dto je dilema za misao nije zapreka za akciju. Papirna maramica lako postaje Tokio! a problem mlafe ili starije sestre ueenik redava tako dto a%ektira u hodu po sobi kao devojka. *er u njenoj apsolutnoj \takvoii" devojka je upravo to+ ona je samo relativno \sestra"! \starija ili mlafa". 'ohda i mohe da se shvati zadto je eovek! koji je za)zen vehbao osam godina! rekao R. 2. (l3thu da je !!zen zapravo trik reeima"! jer na principu vafenja trna pomoiu trna! zen oslobafa ljude pometnje u kojoj su se nadli usled l8rkanja reei i .ideja sa stvarnodiu. Produhena vehba za)zena podaruje ueeniku jasan! neometen um! u koji on mohe da ubaci koan kao kameneii u baru i jednostavno vidi dta um eini s njim. 4ada se zakljuei rad na jednom koanu! rodi obieno zahteva od ueenika da mu kahe stih iz enrin 4ushua koji izrahava smisao upravo rederiog koana. 4oriste se i druge knjige! a pokojni -okei)an -asaki! radeii u -./.D.! otkrio je! kaojz8jir8aiipriruenik za ovu svrhu! /lisu u zemlji kudal 4ako se proces ofvTja!" kritieni koan smenjuje se sa pomoinim koji istrahuje implikacije prethodnog i potpuno i e%ikasno upoznaje ueenika sa svim temama budistiekog pogleda na svet! predstavljaju)ii celokupno shvatanje na takav naein da ga ori upoznaje u srhi. &a taj naein! on uei da reaguje trenutno i nepokoleblji)vo u svakodnevnom hivotu. Pos%ednja grupa koana bavi se sa \Pet polohaja" 9go)i: $ shematskim prikazom odnosa izmefu relativnog i apsolutnog zrianja1 stvar)dogafaja 9shih: i osnovnog principa 91K:. Ovu shemu ustanovio je Tung)dan 9H7A)HCA:! ali ona potiee iz veza zena i dkole 2ua8jeri 9j5apansk.i! 4egon:! a doktrina \Pet polohaja" usko je povezana i sa eetvorostrukom Dharma)dhatu8 Polohaji su eesto predstavljeni u terminima relativnih mesta gospodara i sluge! ili domaiina i gosta! dto stoji za odnos principa i stvari)dogafaja. Tako imamo0 6. Gospodar gleda odozgo na slugu D. -luga gleda odozdo na gospodara 67. O detaljima je raspravijano ranije. j8 iii 6OA

P. Gospodar O. -luga B. Gospodar i sluga razgovaraju adovoljimo se time dto eemo reii da se ovi polohaji slahu sa eetiri Dharma)dhatu dkole 2ua)jen! mada je odnos nedto sloheniji! a peti sa \prirodnodiu". Drugim reeima! eovek mohe da gleda svet Dharma)dhatu sa vide podjednako vrednih taeaka gledidta $ kao mnodtvo! kao jedno! kao i jedno rmnodtvo! ,,, kao niti jedno niti mnodtvo. /li! krajnji je polohaj zena da on ne zauzima nikakvo posebno gledidte! a ipak je slobodan da zauzme svako od njih! prema okolnostima. To se vidi u reeima ;in)eia0 Ponekad izdvajam koveka 9dto ie reii! subjekt:! ali ne uzimam prilike 9objekt:. Ponekad uzimam prilike! ali ne izdvajam koveka. Ponekad uzimam i koveka iprilike! a nekad ni jedno ni /8 / ponekad! mogao je da doda! ne radim nidta posebno Vehbanje koana zavrdava se na stupnju savrdene prirodnosti slobode i u apsolutnom i u relativnom svetu! ali podto ova sloboda nije u suprotnosti sa konvencionalnim poretkom! vei je sloboda koja \podupire svet" 9lokasamgraha:! poslednja %aza proueavanja jeste odnos zena prema pravilima drudtvenog i manastirskog hivota. 4ao dto je *un)men *ednom upitao! \ adto da odgovaramo na zvo)no i oblaeimo ceremonijalnu odehdu1"6P8 Odgovor jednog drugog majstora! u potpuno razlieitom kontekstu! mohe se ovde dobro primeniti0 !!/ko nafete jedan jedini razlog!^ jodrubite mi gla3uu. 'oralni ein zaista je rrioralan samo ka)da je slobodan! bez prinude razuma ili potrebe. Ovo je tako)8 fe najdublje znaeenje hridianske doktrine o slobodnoj volji! jer \raditi sjedinjen sa (ogom" znaei raditi ne iz prisile stra)ha ili poribsa! niti radi nagrade! vei sa bezrazlohnom ljubav)lju prema \nepokretnom pokretaeu". % Reii da sistem koana sadrhi izvesne opasnosti i nedostatke znaei reei da sve mohe biti zloupotreljeno. To je veoma razrafena i institucionalizovana tehnika! a stoga je podlohna usiljenosti i neprirodnosti. /li! ista takva je i svaka druga tehnika! eak i ona.takb netehnieka kao dto je (ankeil%L # 4u)tsun)hsu <u)lu! 6. O! str. P)O. 6D. Detaljan ali veoma hbrkani opis Pet polohaja naii ie se kod Dumoulina i -asakija8str. DB)DA. 6P. ,Vu)men kuan! 6C. ,, 6B7

ov metod bez metod8! Ona! takofe! mohe postati %etis. ,pakI vahno je paziti na mesta gde se smetnje! verovatno! pojavljuju! a izgleda da ih u vehbilcaanaTma dva. Prvo je insistiranje da je koan \jedini put" za istinsko ostvarenje zena. &aravno! nedokazano se mohe uzeti za dokazano! govoreii daje zen! osim iskustva bufenja! zapravo stil bvladavanja budizmom koji je otelotvoren.u koanu. # tom slueaju! dkola -oto nije zen! a nigde na svetu zen ne mohe da se nafe izvan odrefenog predanja jednog ogranka dkole Rinzai. Odrefen na taj naein! zen ne poseduje univerr zalnost i ppstaje egzotiean! uslovljen kulturom kao &o dr8!ma ili kineska kaligra%ija.. Po gledidtu apada! zen ie privuii jedino ljubitelje \japanizma"! romantieare koji vole da se igraju *apanaca. To ne znaei da ima bilo eega lodeg dto bi biio urofeno u takvom romantizmu! jer nema \eistih" kultura! a pozajmljivanje stila drugih naroda uvek nedto dodaje raznolikosti i prizvuku hivotaI /li je zen daleko vide od 5kultiime pr8duhovljenosti i pre%injenosti. Druga! mnogo ozbiljnija smetnja! mohe se pojaviti iz suprdtrresti satorija i snahnog \oseianja sumnje" koje neki tum-ci koana namerno potliranjuju. *er to je podsticanje dualistiekog satorija. Reii da je dubina satorija srazmerna snazi traganja i nastojanja koji mu prethode! znaei brkati satori sa njegovim eisto emocionalnim atributima. Drugim reeima! ako neko heli da se oseia razdragano lakonog! mohe da ide neko vreme sa olovom u cipelama $ a orida da ih skine. Oseiaj olakdanja biie sigurno srazmeran duhini vremena I nodenja takvih cipela i tehini olova. To je jednako starom triku obnovitelja religija koji svojim sledbenicima pruhaju ogromno religiozno oplernenjivanje na taj naein dto u njih prvo usafuju oseiaj greha! a zatim ga ublahavaju verom u ,susa. Takva \oplemenjivanja"! mefutim! ne traju! a o ta) kvom satoriju *un)%engTe rekao0 \Onaj kalufer koji ostvari bilo koji satonrI ide pravo u pakao kao8 strela."6O8 (ufenje gotovo obavezno ukljueuje oseiaj olakdanja! jer okoneava uobieajeni psiholodki gre pokudaja da se uhvati um pomoiu uma! a njega! sa svoje strane! stvara ego svojim sukobima i odbranama. Vremenom! oseiaj olakdanja se trodi $ ali ne i bufenje! ukoliko ga neko nije pobrkao sa oseeanjem olakdanja i pokudao da iskoristi prepudtajuii se ekstazi. (ufenje je! na ovaj naein! samo slueajno prijatno lii ekstatieno! samo na poeetku iskustvo snahnog emocionalnog rasputavanja. -amo po sebi! onp je tek kraj vedtaeke l apsurdne upotrebe uma. ,znad i izvan toga je =u)hsih $ 6O. 4u)tsun)hsu <ii)tu! O6. 6B6

nidta posebno $ podto krajnje zadovoljstvo bufenja nije nikada jedan odrefen predmet znanja ili iskustva. Po budistiekoj doktrini \jetiri nevidljtva8i8Praznina znaei za (udu ono dto vofa za ribu! vazduh za eoveka!a onima koji se zavaravaju priroda stvari5je $ nepojmljiva. T Trebalo bi da bude jasno da ono dto smo mi u b%hi svo),joj i psnovi: nikada neie postati objekt saznanja. gve dto Tnohemol*a znamo $ hivot i smrt! svetlost i tamu! materiju i prazninu $ samo su relativni aspekti neeeg nedokueivog! kao dto je boja prostora. (ufenje nije saznanje o novoj stvarnosti. 4ao dto kahe enrin pesma0 4ada leptiri dolete na svehe zasaoeno cveie! (odhidharma kahe0 \*a ne znam." (udenje je saznanje dta stvarnost nije. To je prestanak poistovecivanja sebe sa bilo kojim prec%metom saznanja. ,sto kao dto svaka tvrdnja o osnovnoj materiji ili energiji stvarnodti mora biti besmislena! bilo koja tvrdnja o tome dta !!ja jesam" u samom korenu biia! mora biti vrhunac gluposti. Obmana je lahna meta%izieka premisa u temelju zdravog r8zuma+ to je nesvesna ontologija i epistemologija proseenog eoveka! njegova preiutna tvrdtija da je on" \neko". Tvrdnja da !!*a nisam niko" svakako bi bila isto tolikd pogredna! podto su neko i niko! biie i ne)biie! povezani pojmovi i podjednako pripadaju \poznatom". *edan metod opudtanja midiia mora da poene uveiavanjem napotosti u midiiima! da bi se posedovao jasan oseiaj dta ne raditi.6B8 # tom smislu! postoji izvesna svrha pri koridienju poeetnog koana kao sredstva za pojaeanje apsurdnog napora uma da uhvati s>t:e. /li! poistoveiivanje satoria sa oseianjem olakdanja! sa oseianjem opudtenosti! vodi na pogredan put! jer je satori pudtanje! a ne oseianje toga. -vesni aspekt zen hivota nije! prema tome! satori $ nije \prvobitni um" $ vei sve dto je eoveku ostavljeno slobodno da radi! vidi i oseia kada se um oslobodi grea. -a ove taeke gledidta (ankeiova prosta vera u \&erofeni um"! i sliean ginranov pogled na &embutsu! takofesu pristupi satoriu. a \otpudtanje" nije uvek neophodno iscrpsti pokudaj hvatanja dok ne postane nepodnodljiv. &asuprot ovom silovitom putu postoji! takofe! judo $ \&ehni naein"! put traganja! tako da um! osnovna stvarnost! ostanu spontani i neuhvaieni! bez obzira da li neko pokudava da ih uhvati ili ne. &eeije delanje ili nedelanje potpuno su neva6B. V. Edmund *acobson! Progressive RelaWation. 9.hicago! 6APH.: !M.M') 6BD

E hni. 'isliti da eovekmora dV uhvati ili ne uhvati! pusti ili ne. pusti! znaei samo pothranjivati iluziju da je ego stvaran i da su njegove mahinacije snahne prepreke taou. Pored sponta nog delovanja \&erofenog uma"! ovi napori ili ne)napori potpuno su beznaeajjT;* 'nogo slikovitijim jezikom ginrana! \eovek samo mora da euje spasonosni zavet" /mitabhe! da izgovori njegovo ,me! &embutsu! verovao u njega ili ne! makar samo jednom! bio eovek bez helje ili ne. -ve te ponos su ega. Po reeima jednog mistika0 IL$ 4ada se svaka jdem snage liknosti! zasnovana na moralnim vrednostimaiaisciplinskim merilima! okisti! riema vide nikeg u vama dto bi se proglasilo sludateljem! a upravo zbog toga ne propudtate nidta dto kujete. 6CJ Dok misli na sludanje! eovek ne mohe da euje jasno! a dok misli da li da pokuda i opusti se ili ne! ne mohe da se opusti. / bez obzira da li misli na sludanje ili ne! udi euju i mdta ne mohe da zaustavi zvuk da dopre do5iijih. Prednost koan metode je! mohda! dto je drugi put suvide suptilan i mohe lako biti pogredno protumaeen $ posebno to mogu da ueine kaluferi koji su spremni da to uzmu kao opravdanje za besposliearenje po manastirima! dok hive od darova odanih vernika. Ovo je! skoro sigurno! razlog da je naglasak T5ang majstora na !!ne) trahenje"! ustupio mesto mnogo energienijoj upotrebi koana! kao sredstva za iscrpljivanje snage egoistiene volje. (ankeiov zen bez metode! 666 sredstava! ne nudi nikakvu osnovu za dkolu ili instituciju! podto kaluferi mogu isto tako i da gledaju svoja posla! bave se obrafivanjem zemlje ili ribolovom. Rezultat toga bio je nestanak svakog spoljnjeg znaka zena+ nema vide ni dnog jednog prsta koji pokazuje na mesec ,stine $ a to je neophodno za (odhisatvin zadatak da oslobodi sva biia! eak i ako rizikuje da pobrka prst sa mesecom. 6C. -uzuki! ;iving b3 en! str. 6P7. 6CP

,V E& # #'ET&O-T,'/ &a sreiu! mohemo ne samo da eujemo zen! vei i da ga vidimo. Podto \jednom pokazati vredi vide no sto puta pokazati"! izrahavanje zena u umetnosti daje nam jedan od najdirektinijih naeina za njegovo razumevanje. Tim vide dto umetnieki oblici koje zen stvara nisu simbolieni na isti naein kao drugi tipovi budistieke umetnosti! niti kao \religiozne" umetnosti uopdte. Omiljene teme zen umetnika! bilo slikara ili pesnika! ono su dto bismo nazvali prirodne! konkretne i svetovne stvari. jak i kad se okrenu (udi! ili Patrijarsima 666 majstorima zena! oni ih predstavljaju na ovozemaljski i ljudski naein. gtavide! umetnosti zena nisu eesto ili prvenstveno predstavne. jak i u slikarstvu se za umetnieko delo ne smatra da predstavlja prirodu! vei da je i samo delo prirode. Podto tehnika ukljueuje u sebe umetnost neumetnidtva! ili ono dto je -abro 2asegava nazvao \kontrolisanim slueajem"! slike su stvorene isto tako prirodno kao i kamenje i trava koju predstavljaju. Ovo ne znaei da su umetnieki oblici zena prepudteni eistom slueaju! kao kada bi neko zaronio zmiju u mastilo i pustio je da krivuda po papiru. Pravi je smisao da ne postoji nikakav dualitet! nikakva suprotnost izmefu prirodnog elementa slueaja i ljudskog elementa kontrole. 4onstruktivne moii ljudskog uma nisu nidta vide vedtaeke od oblikujuie aktivnosti biljaka ili pcela! tako da sa stanovidta zena nije protivureeno kazati da je umetnieka tehnika disciplina u spontanosti i spontanost u disciplini. #metnieki oblici zapadnog sveta potieu iz duhovnih i %ilozo%skih tradicija u kojima je duh odE jen od prirode i si6BB

lazi sa neba da bi je oblikovao! kao jedna inteligentna ener)gija mertnu i opiruiu materiju. bog toga 'alrauW uvek govoriTTumetniku koji \osvaja" svoj medijunT8acTsio nadi istrahivaei i nauenici govore o osvajanju planina i kosmosa. $$ a 4ineze i *apance ovo su groteskni izrazi! jer kada se pe)njete planina vas podihe isto koliko i vade noge! a kada sli)kate eetkica! mastilo i papir odrefuju rezultat u i.#c kao i vada ruka. Taoizam! kon%ucijanstvo! i zen izrazi su duhcvnosti koja se u potpunosti oseia kao kod kuie u ovom kosmosu i vidi eoveka kao integralni deo njegove sredine. ;judska in)teligencija nije izvana zarobljeni duh! vei jedan aspekt eita))6 . I3vog isprepletanog organizma prirodnog sveta eije principe! 5 . 8s najranije! ispituje 4njiga promena. &ebo i zemlja jednakP su felovi ovog organizma! a priroda je kao nad otac i maj)ka! podto je Tao po kojem ona postoji prvobitno mani%esto)van WE3anguE3inu $ mudkom i henskom! pozitivnom i5he)gativnom principu koji! u dinamiekoj ravnotehi! odrhavaju poredak sveta. -aznanje koje lehi u osnovi dalekoistoene kulture! saznanje je da su suprotnosti u odnosu! a stoga %undamentalno harmoniene. -ukob je uvek relativno povr)dinski! jer ne mohe postojati iskonski sukob kada su suprot)ni parovi rnefusobno zavisni. Prema tome! nada kruta po)dela na duh i prirodu! subjekt i objekt! dobro i zlb! i umet)nik i medijum $ sasvim je strana toj kulturi. # kosmosu eiji je osnovni princip relativnost a ne bor)ba! ne postoji svrha! podto ne postoji pobeda koja se mohe izvojevati! niti cilj koji se mohe postiii! jer je svaki cilj! kao dto i sama ree pokazuje! jedan ekstrem! suprotnost! i postoji samo u odnosu prema drugom kraju. bog toga dto svet ni)kad ne ide! nema hurbe. jovek treba da \primi sve olako" Tao i priroda sama! a u kineskom jeziku \promene" prirode i \olakost" jesu jedna ista ree. To je prvi princip pri prouea)=) vanju zena i bilo koje dalekoistoene umetnosti0 hurba i sve dto ona obuhva%a %atalna je! jer ne postoji cilj koji se mohe postiii. Onog trena kada se cilj zamisli postaje nemoguie si vehbati odrefenu umetnost! vladati preciznodi3i njene tehni)ke. Pod nadzorom budnog i kritiekog oka majstora! eovek mohe vehbati pisanje kineskih ideograma danima! meseci) ma. /li! on gleda kao sto badtovan gleda kako raste drvo i heli da njegov ueenik poprimi stav drveta $ stav besciljnog rasta u kojem ne postoje preeice! podto je svaki deo puta ta)kode i poeetak i krai. Prema tome! ni najbolji majstor ne ee5-tita sebi zbog \pristizanja" nidta vide nego najnespretniji ueenik.

I6 4oliko god to izgledalo paradoksalno! hivot sa svrhom nema sadrhaja! nema smisla. On stalno huri i promaduje sve. &e hureii! hivot bez svrhe ne propudta nidta! podto saImo onda kada ne postoji cilj! niti hurba! ljudska su eula otvorena da prime svet. \&epostojanje hurbe! takofe! obuhvata! u nekoj meri! manji stepen medanja u prirodni tok dogafaja! posebno kada se oseti da prirodni tok sledi principe koji nisu strani ljudskom razumu* 4ao dto smo videli!1 taoistieki duh ne tera niti sili bilo dta! vei \uzgaja" sve. 4a)t da se uvidi da je ljudski razum izraz iste spontane ravnoteheI 3anga i 3ina3 bad kao i prirodni kosmos! ljudsko delovanje na sredinu ne oseia se kao sukob! kao deTovahje5izvana.!5 Prema tome! razlika izmefu prisile i uzgajanja ne mohe se izraziti posebnim nalogom -ta treba i sta ne treba ukiniti! jer razlika pre svega lehi u kvalitetu i dohivljaju akcije.i*Pote8 dkoia koja se javlja pri opisivanju ovih stvari apadnjacima lehi u tome dto ljudi koji hure ne mogu oseiati. ,zraz ovog stava najbolje se ogleda u slikarstvu i pesnid)t. tvu. ,ako nam se mohe ueiniti da su umetnosti zena ograni)5" jene na pre%injenije izraze kulture! treba upamtiti da se sva)ka pro%esija i vedtina u *apanu naziva do! to jest Tao! Put! slieno onome dto je na napadu nekad bila \misterija". Do neke granice! svaki do jednom je bio svetovni rnetod za izueavanje principa sadrhanih u taoizmu! zenu i kon%ucijanstvu! kao dto je moderno slobodno zidarstvo nastalo u vreme kada je vedtina zifanja bila naein inicijacije u duhovno p%eLdanje. jak i u savremenoj Osaki neki od starijih trgovaca slede do! naein trgovanja zasnovan na shingaku $ psiholodkorn sistemu bliskom zenu. &akon progonstva kineskog budizma HOB.! zen je neko vreme bio ne samo dominantan oblik budizma! vei i najmoiniji duhovni podsticaj za razvoj kineske kulture. Takav uticaj bio je na vrhuncu u vreme *uhne -ung dinastije 966DG6DGA:! i tokom tog vremena su zen manastiri postali vodeii centri kineske ueenosti. -vetovni ueitelji! kako kon%ucijanisti tako i taoisti! poseeivali su ih radi upotpunjavanja znanja! a zen kaluferi su se! zauzvrat! upoznavali sa klasienim kineskim ueenjima. Podto su pisanje i poezija bili glavna preokupacija kineskih ueenjaka! i podto je kineski naein slk kanja veoma blizak pisanju! uloga ueenjaka! umetnika i pesnika nije se mnogo razlikovala. 4inezi! gospoda i ueenjaci! nisu"bili specijalisti! pa je bilcTpotpuno neprirodno da zen kalufer ograniei svoja interesovanja i aktivnosti samo na eisto \religiozna" pitanja. Rezultat je bilo ogromno uzaiamno oplemenjivanje %ilozo%skim! ueenjaekim! poetskim i umetniekim stremljenjima! gde su zen i taoistieko oseianje 6BG

za \prirodnost" postali dominantni. Tokom tog perioda Eisai i Dogen dodli su iz *apana! da bj`se vratili sa zenom u svoju zemlju! gde ih je pratio neprekidni priliv japanskih ueenjaka)kalufera heljnih da kuii odnesu ne samo zen! vei i svaki drugi vid kineske kulture. (rodovi puni kalufera! nalik ploveiim manastirima! jedrili su izmefu 4ine i *apana! noseii ne samo sutre i klasiene kineske knjige! vei takofe i eaj! svilu! grneariju! tamnjan! 5slike! lekove! muzieke instrumente! i sve proizvod?RTneske lculture! da i rie govorimo o 4meskim umetnicima i zanatlijama. &ajblihi oseianju zena bio je kaligra%ski stil slikanja crnim tudem po papiru i svili $ obieno slika i pesma ujedno. 4ineskim tudem mohe se postiii velika raznovrsnost tonova! u zavisnosti od kolieine vode! a i sam tud se jako razlikuje po kvalitetu i \boji" crnog. Tud se nabavlja u obliku dtapiia! a pripravlja se tako dto se sipa malo vode u plosnatu kamenu posudu o koju se dtapii trlja sve dok teenost ne dostigne heljenu gustinu. Pisanje i slikanje izvode se sa veoma odtro zadiljenom eetkicom! postavljenom u drhalju od bambusa $ eetkica se drhi uspravno! rueni zglob se ne oslaiija na papir! a njena meka dlaka potezu daje veliku moguinost okretnosti. Podto je dodir eetkice tako ovladan i tanan! a mora se neprekidno pokretati po papiru koji brzo upija ako se heli podjednako isticanje tuda! za kontrolu je potreban slobodan pokret lakom rukom! kao da neko igra a ne da pide. #kratko! to je savrden instrument za izrahavanje neokle8 vajuie spontanosti i samo jedan potez dovoljan je da !!oda" neeiji karakter oku iskusnog posmatraea. -umi)e! kako se u *apanu naziva ovaj stil slikanja! mohda je usavrden jod u vreme T5ang dinastije. Dodude! autentienost radova koji se pripisuju skoro legendarnim majstorima @u Tao)ceu 9c. G77)GC7: i @ang)=eiu 9c. CAH)GBA: sumnjiva je! mada mohda potieu jod iz devetog veka! a tu spada i slika koja u potpunosti karakteride zen $ karakteristieni vodopad koji se pripisuje @ang)=eiu $ gromoviti slap eiste snage! naznaeene sa nekoliko blago zaobljenih poteza eetkicom! izmefu dve kamene gromade. Veliko stvaralaeko doba ovog stila nesumnjivo je bilo tokom -ung dinastije 9ABA6DGA:! a njegovi predstavnici su slikari kao 2sia)kuei! 'a*iian! 'u)ei! i ;iang)kai. 'ajstori iz -ung perioda prvenstveno su slikali pejsahe i tvorci su tradicije \slikanja prirode"! a ovatedko da jeprevazifena bilo gde u svetu. Oni nam pokazuju hivot prirode "88rariina! vode! magle! kameilja! drveia i ptica $ kako ih dohivljavaju taoizam i zen. To je svet kojem eovek pripada! ali njime ne dominira+ on je dovoljan samom sebi! podto ni6BH

je \napravljen" ni za koga i nema nikakvu svrhu. 4ao dto je 2siian)eiieh rekao0 Preko reke! sjajni mesec+ meou borovima! jecajuii vetar+ litave noii tako je tiho $ zadto1 , za koga1V Pejsahi iz ovog doba svakako su %antastieni i stilizovani! kao dto to kritieari na apadu eesto istieu! jer putovati slienim predelima! po brdovitoj! maglovitoj zemlji znaei videti ih na svakom koraku! a %otogra%u bi bilo lako da snimi %otogra%iju koja bi taeno i verno prikazivala isto ono dto i kineske slike. *edna od najupeeatljivijih odlika -ung pejsaha!kao i sumi)e uopdte! relativna je praznoia slike $ praznina koja! dodude! izgleda kao deo slike! a ne samo neislikana pozadina. Popunjavajuii samo jedan ugao! umetnik ceo prostor slike eini hivim. 'a)jiian! posebno! bio je majstor ove tehnike! koja skoro da odgovara \slikanju bez slikanja"! ili onome dto zen ponekad naziva \sviranje na lauti bez hica". Tajna lehi u znanju kako da se dovedu u ravnotehu oblik i praznina i! iznad svega! u znanju kada je neko \rekao" dovoljno. en ne kvari ni estetski dok ni dok satoria ispunjavanjem! objadnjenjem! naknadnim mislima! ili intelektualnim komentarom. gtavide! %igura koja je integralni deo prostora stvara oseiaj \eudesne Praznine" iz koje se dogafaj iznanadno pojavljuje. Podjednako impresivno je i majstorstvo eetkice! poteza koji se kreiu od delikatne elegancije do grube hivo%nosti! od minucioznih detalja do smelih kontura i masa! kojima teksturu podaje \kontrolisani slueaj" zalutale dlaeice eetkice i nejednakog razlivanja tuda po papiru. #metnici zena saeuvali su ovu tehniku sve do danas i to je %akozvani zenga stil kineskih ideograma! krugova! grana bambusa! ptica! ili ljudskih %igura nacrtanih nesputanim! moinim pokretima eetkice koji se kreiu eak i kad je slika dovrdena. Posle 'ueia! niohda najveii majstor grube eetkice bio je japanski kalufer -esdu 96OD6)6B7C:. &jegova bohanstvena tehnika obuhvatala je najpre%injenije svilene svitke sa borovima i pticama! !planinskim pejsahima koji podseiaju na 2sia)kueia! i skoro divljaenim predelima za koje je koristio ne samo eetkicu! vei i punu daku slame natopljene tudem! da bi dobio pravu teksturu \razbarudene kose". apadnjak se! eim ih ugleda! zapanji odsustvom simetrije na ovim slikama! doslednim izbegavanjem pravilnih i geometrijskih oblika! bilo pravih ili krivih! jer je karakteri6. .heng)tao 4e! DO. 6BA

stiena linija eetkice iskrzana! evrgava i nepravilno iskrivljena! hustra ili hitra $ uvek spontana i nepredvidiva. jak i kad kalufer ili umetnik iscrtaju usamljen krug $ dto je jedna od najeediih tema u zenga slikarstvu $ ne samo dto je pomalo ekscentriean i nepravilan! vei je i sama tekstura linije puna hivota i poleta! usled slueajnog razlivanja i praznina \grube metkice". /pstraktan ili \savrden" krug postaje konkretan i prirodan $ hivi5krug $ a na isti naein stenje i drveie! oblaci i voda! 4inezu izgledaju najvide ono dto jesu kada najmanje liee na prepoznatljive oblike geometra i arhitekte. apadna nauka tumaei prirodu u terminima svoje simetrije i pravilnosti! razlahuii najiudljivije oblike na komponente pravilnih i merljivih oblika. ,z toga rezultira nada tendencija da prirodu sagledavamo i njome se bavimo kao jednim \redom"! iz kojeg je element spontanosti \iskljueen". /li je taj red ma3a! a \prava takvoea" stvari nema nieeg zajedniekog sa eisto konceptualnom suvoparnodiu savrdenih kvadrata! krugova ili trouglova $ osim pomoiu spontanog slueaja. bog toga je zapadni um zbunjen kada se srefene koncepcije sveta rasture i kada se osnovno ponadanje sveta. smatra \principom nesigurnosti". 'i nalazimo da je takav svet bez znaeenja i nehuman! ali nas upoznavanje sa kineskom i japanskom umetnodiu mohe dovesti do sasvim nove procene o ovom svetu u njegovoj hivoj i konaeno neizbehnoj stvarnosti. 'u)ei i ;iang) kai naslikali su mnoge Patrijarhe i majstore zena! uglavnom ih predstavljajuii kao usamljene ludake kako psuju! vieu!bazaju ili se grohotcm smeju. a omiljenu temu usvojili su dve zeii %igure! dva luda pustinjaka! 2an)dana i gih)tea! kao i %enomenalno debelog narodnog boga Pu)taia da bi upotpunili neobienu druhinu sreinih skitnica i protuva! kao priemer za sjajnu besmislenost i prazninu zen hivota. en i $ do izvesne mere $ taoizam! izgleda da su jedina duhovna predanja koja se oseiaju dovoljno sigurnim da bi mogla da ismejavaju same sebe! ili koja se oseiuju dovoljno nesamosvesna da bi se smejala ne samo svojoj religiji! vei da to rade usred nje. # ovim ludacima umetnik zena slika nedto dto je malo vide od parodije na njihov =uhsin! \nepromidljen" naein hivota! jer kao dto je \genije sliean ludaku"! postoji i zavodljiva paralela izmefu besmislenog naklapanja sreinog ludaka i nesvrhovitog hivota mudraca zena. Po reeima enrin pesme0 Divlje guske nemaju nameru da se ogledaju u vodi+ Voda nema naum da prihvati njihov odraz. 6C7

E Prema tome! besciljni hivot je konstantna tema svake zen umetnosti! izrahavajuii lieno umetnikovo unutradnje stanje neodlahenja nikuda u bezvremenom trenutku. 4od svih se ljudi takvi trenuci pojavljuju s vremena na vreme a bad tada se javljaju i hivi uvidi u svet koji rasvetljavaju praznine u pamienju $ miris goruieg lidia u izmaglici jesenjeg jiilra! let golubova obasjanih suncem naspram olujnog oblaka! zvuk nevidljivog vodopada u sumrak! ili krik nepoznate ptice u ddbini dume. # umetnosti zena svaki pejsah! svaki ovlad nacrtani bambus na vetru ili usamljeni kamen! eho je takvih trenutaka. 4ada je u tom trenutku raspolohenje ono osame i tidine zove se sabi. 4ada je umetnik potidten ili tuhanT4ada u toj posebnoj praznini oseianja spazi nedto sasvim obieno i skromno po svojoj neverovatnoj \takvoii"! raspolohenje se naziva =abi. 4ada taj tren pobudi jaeu nostalgienu tugu! povezanu sa jeseni i nestankom sveta! zove se a=are. / kada mu se ukahe nedto iznenadno! tajanstveno i eudno! nagovedtavajuii nepoznato koje nikada neie biti otkriveno! raspolohenje se zove 3ugen. Ove potpuno neprevodive japanske reei oznaeavaju osnovna raspolohenja! njih ketm!%uriua $ opdte atmos%ere zen \ukusa" pri opahanju besciljnih trenutaka hivota. ,nspirisani majstorima -unga! u *apanu se pojavio eitav niz izuzetnih sumi slikara eiji.su radovi danas uvrdieni u najcenjenije galerije nacionalne umetnosti. naeajne slike naslikali su i veliki kaluferi zena 2akuin i -engai 96GB76HPG:! ovaj potonji pokazujuii sklonost za apstraktno sli8arstvo koje tako zapanjujuie liei na slikarstvo dvadesetog veka da je lako razumeti interes za umetnost zena mefu tolikim modernim umetnicima. 4rajem desnaestog veka! japanski umetnici razvili su jod sugestivniji i \slobodniji" stil sumi)ea! nazvan haiga! a pojavljuje se kao ilustrativni dodatak haiku poezije. Ova je izvedena iz zenga! ne%ormalnih slika zen kalufera koje su pratile sithove iz enrin 4ushua i izrekS iz raznih mondoa i sutri! enga i haiga predstavljaju \najektremnije" oblike sumi slika $ najspontanije! naumetnieke i grube! ispunjene svim onim \kontrolisanim slueajem" eetkice! kojima prikazuju eudesnu besmislenost same prirode. Od davnina su zen majstori pokazivali sklonost ka kratkoj i pouenoj poeziji $ istovremeno lakonskoj i direktnoj! kao dto su bili i njihovi odgovori na pitanja o budizmu. 'noge od ovih pesama! kao i one koje smo citirali iz enrin 4ushua! sadrhe oeito ukazivanje na zen i njegove principe. 'efutim! bad kao dto je Tung)danov odgovor! \4ilo i po la6C6

naF"! bio pun zena ali nije bio o zenu! tako je i najizrahajnija poezija zena ona koja \ne kahe nidta"! drugim reeima! nije %ilozo%ija ili komentar o hivotu. *edan kalufer upitao je ?eng)hsueha0 \4ada su i gdvor Tiutanje neprihvatljivi! kako eovek da ne pogredi1" 'ajstor je odgovorio0 #vek se setim 4iangsua u martu $ Pesma prepelica! obilje miridljavog cveiaFD8 , ovo je! kao i u slikarstvu! izrahavanje hivog trenutka u njegovoj eistoj \takvoii" $ mada je dteta dto se to mora napomenuti $ a majstori su eesto navodili klasienu kinesku poeziju na taj naein! koristeii kuplete i kvatrene koji su ukazivali! ne saopdtavajuii nidta vide. Praksa uzimanja stihova iz starih kineskih poema da bi se koristili kao pesme bila je omiljena u knjihevnim krugovima! a poeetkom jedanaestog veka ?udhivara 4into je sastavio antologiju ovakvih odlomaka! zajedno sa kratkim =aka pesmama! pod naslovom Roeishu! birka jasnih pesama. Ovakva upotreba poezije oeigledno izrahava isti tip umetnieke vizije kakav nalazimo u slikama 'a)jiiana i 'u)eia! ista je upotreba praznog prostora ohivljenog pomoiu nekoliko poteza eetkice. # poeziji je prazan prostor okruhujuia tidina koju pesma od dva stiha zahteva $ tidina uma u kojoj eovek ne \misli o" pesmi! vei stvarno dohivljava ono dto ona pobufuje $ utoliko snahnije jer se tako malo reklo. # sedamanaestom su veku *apanci ovu poeziju !!bez reei" doveli do savrdenstva u 2aiku poeziji! pesmi od samo sedamnaest slogova koji napudtaju temu skoro istog trenutka kada su poeeli njom da se bave. a ljude koji nisu iz *apana! haiku izgledaju tek kao poeeci pesama ili samo njihovi naslovi! a u prevodu je nemoguie preneti dejstvo njihovog zvuka i ritma. Dodude! prevodi mogu preneti sliku $ a to je ono najvahiiije. &aravno! ima dosta haikua koji su precenjeni! kao one japanske slike na je%tinim lakiranim posluhavnicima za izvoz. -ludalac! ako nije *apanac! mora shvatiti da je dobar haiku kameneii baeen u jezero sludaoeevog uma koji priziva asocijacije iz bogatstva njegovog pamienja. On poziva sludaoca da ueestvuje! umesto da ga ostavi nemog od divljenja dok je pesnik u prvom planu. Razvoj haikua u najveioj meri je rad (adoa 96COP6CAO:! eije je oseianje zena helelo da se izrazi u jednoj vrsti poezije sasvim u duhu =u)hsiha $ \nieeg posebnog". \Da bi napisali haiku"! rekao je! \pozovite neko dete" $ jer njeD. @u)men kuan! DO.

gove pesme imaju istu nadahnutu objektivnost kao i detetovo izrahavanje eufenja i vraiaju nas dohivljaju sveta iz detinjstva. 4umi hi take <oki mono miseru <ukimarogeF #pali vatru+ Pokazaiu ti nedto lepo $ Veliku grudvu od snegaF8 (ado je pisao svoj haiku u najjednostavnijem obliku japanskog! naravno! izbegavajuii knjihevni i \visokoparni" jezik! stvarajuii! na taj naein! stil koji je obienim ljudima omoguiavao da budu pesnici. &jegov savrernenik! (ankei! uei%tio je to isto za zetE! jer! kao dto ie;jva od ,kiuovih doka pesama kahe0 gto god je protiv Razuma i volje obiknih ,judi -meta akonu koveka , akonu (udinom.O8 Ovo je u duhu &an)eiianove izreke da \Obieni um jeste Tao" $ gde \obieni" znaei \prosto ljudski"! a ne \tek prostaeki". &a osnovu svega ovoga! u sedamnaestom veku dodlo je do izuzetne popularizacije atmos%ere zena u *apanu! dto je idlo od kalufera i samuraja do seljaka i zanatlija. Pravo oseianje haikua \odaje" jedna pesma (adoa! mada govori previde da bi bila pravi haiku0 4ako dostojan divljenja jeste Onaj koji nepomisli! \nivot je prolazan"! 4ad ugleda munjuF *er haiku sagledava stvari u njihovoj \takvoii"! bez komentara $ to je pogled na svet koji se naziva sonomama! \(ad kako jeste" ili \#pravo tako". P. Ovaj i svi sledeii prevodi delo su R. 2. (F3tha. #glavnom potieu iz njegovog sjajnog dela! eetvorotomnog 2aikua! dto je svakako najbolja obrada tog predmeta na engleskom jeziku. (l3th je imao tu prednost da je vehbao zen neko vreme! a rezultat svega bio je da ovlada kineskom i japanskom knjihevnodiu neobienom perceptivnodiu. V. (l3th! 2aiku! O toma 2okuseido! Tok3o! 6AOA)6ABD. O. R. 2. (l3th u !!,kk3u5s Doka"! The <oung East 3 tom D! br. G. 6CP

4orov u polju pirinka! ,seken i ostavljen da lehi $ qubrivoF # zenu eovekov um nije odvojen od onoga dto zna i vidi! i ovo je! donekle! izrazio Goeiku0 Duga noi+ vuk vode govori ono dto mislim. , jod mnogo direktnije $ vezde na jezercetu+ Ponovo je zimski pljusak &amredkao vodu. 2aiku i =aka prenose! mohda lakde nego slikarstvo! suptilnu razliku izmefu eetiri raspolohenja. Tiha! uzbufujuia usamljenost sabia oeigledna je ovde0 &a sveloj grani sedi vrana! u jesenjoj vekeri. 'anje je oeigledna! ali zato dublja ovde0 -a veiernjim povetarcem! voda zapljuskuje kapljine noge. # tamnoj dumi bobica je pala0 zvuk vode. -abi je! mefutim! usamljenost u smislu budistieke ravnodudnosti! gledanje na svet stvari kao da se dedavaju !!same od sebe" u eudnovatoj spontanosti. -a ovim ide smisao duboke! neogranieene tidine koja se spudta sa dugotrajnim padanjem snega! gutajuii sve zvuke u slojevima mekoie. Pada susnehica+ &eizmema! beskarajna #samljenost. 6CO

i *Vabi! neoeekivano prepoznavanje verne \takvoie" veoma obienih stvari! narogito ako je turobnost buduinosti na eas prekinula nade namere! mohda je raspolohenje ove pesme0 . 4apija od dipraija! I / kao brava $5 Ovaj put Detlii -talno stoji na istom mestu0 Dan skonkava. imska pustod+ Po bakvi za kidnicu Vrapci detaju. /=are nije bad hal! nije nostalgija u smislu hudnje za povratkom drage prodlosti. To je eho onoga dto je prodlo a bilo je voljeno! kao odjek koji velika katedrala pruha horu! tako da bi bilo siromadnije bez toga. &iko ne hivi na grebenu ?uka+ Drvena streha je propala+ -amo je jod ostao *esenji vetar. /=are je trenutak krize izmefu posmatranja prolaznosti sveta sa tugom i haljenjem i njegovog sagledavanja kao samog oblika Velike Praznine. Potok se skriva # travi Odlazeie jeseni. ;idie pada Polehe se list na list+ 4ida dobuje po kidi. Podto 3ugen oznaeava neku vrstu tajanstvenosti! najzagonetnije je za opisivanje i pesme moraju govoriti u svoje ime. Tama mora+ Glasovi divljih pataka Polako blede 6CB

Poljska deva0 &jen glas ostao je usamljen! &e ostavljajuii nidta za sobom. # gustoj magli! gta to dovikuju ,zmeou brda i kamca1 Pastrmka skake+ Oblaci se kreiu # koritu potoka. ,li! primer 3ugena u enrin pesmama0 Vetar se stidava! cvetovi i dalje padaju+ Ptice pevaju! tidina na planini je sve dublja. Podto je zen vehba obuhvatala stalnu upotrebu ovih kineskih stihova skoro sve do kraja petnaestog veka! ne treba da nas eudi pojava haikua. #ticaj je oeigledan u ovom !!naopakom 3ugen" haiku od 'oritakea. enrin kahe0 Razbijeno ogledalo neie vide odrahavati lik+ Opali cvet neie se vratiti na granu. / 'oritake0 Opali cvet Da se vrati na granu1 (io je to leptir. 4ad dovodimo u vezu zen i poeziju neizbehno moramo poraenuti ime kalufera -oto zena! pustinjaka Riokana 96GBH) 6HP6:. Veoma eesto ljudi misle o svecu kao o eoveku eija iskrenost izaziva neprijateljstvo sveta! ali se Riokan razlikuje zato dto je bio svetac koga su svi voleli $ mohda zato dto je bio prirodan! bad kao dete! vide nego dobar. ;ako je stvoriti utisak da je ljubav prema prirodi kod *apanaca pretehno sentimentalna! zadrhavajuii se na onim aspektima koji su \lepi" i \ljupki" $ leptirovi! trednjin cvet! mesec ujesen! hrizanteme i stari borovi.B: /li je Riokan pevao i o vadkama! buvama! prokidnjavanju i hladnoj kidi. B. Ovaj izraz posebno je otuhan poetskom raspolohenju koje je preovladalo sredinom dvadesetog veka. To! ipak! dolazi sa nivoa haikua i drugih umetniekih oblika koji odgovara nadoj umetnosti stihotvorenja na kartama ) 6CC

4idnih dana 4aluoer Riokan nali samog sebe. &jegov pogled na \prirodu" sveobuhvatan je0 vuk ribanja Tiganja meda se -a kreketanjem gatalinki. O c/)G u .!\ $ , %iT$lE 4ada je hivot prazan! u odnosu na prodlost! i besciljan u odnosu na buduinost! vakuum se ispunjava sadadnjodiu $ sveden je na veoma tanku crtu! delii sekunde u kojem nema vremena da se idta dogodi. -misao beskrajno rastegnute sadadnjosti nije nigde tako jak kao cha)no)3u! umetnosti eaja. Doslovno! ovaj izraz znaei nedto kao !!eaj sa vruiom vodom"! a kroz tu umetnost zen je izvrdio ogroman uticaj na japanski naein hivota! podto je chajin! \eovek eaja"! sudija za ukus u mnogim pomoinim umetnostima koje cha)no)3u obuhvata $ arhitektura! badtovanstvo! keramika! obrada metala! lakiranje! i aranhiranje cveia Yikebana:. 4ako je cha)no)3u postao uobieajen deo obrazovanja mladih hena! postao je predmet Velikog broja sentimentalnih besmislica $ povezan je sa lutkicama u brokatu u sobama obasjanim meseeinom! koje nervozno pokudavaju da oponadaju lahno uzvidena oseianja o porculanu i trednjevom cvetu+ ali je u asketskoj eistoti! recimo! dkole -odu -en! umetnost eaja postala pravi izraz i ne zahteva nidta vide do eajnik! eaj i vruiu vodu. /ko eak ni to nije pri ru>i! chado $ !!put eaja" $ mohe se praktikovati bilo gde i sa bilo eime! jer to je pravi zen. /ko je hridianstvo $ vino! islam $ ka%a! budizam je svakako eaj. &jegov umirujuii! razbistrujuii i blago gorki ukus gotovo je isti kao i kod samog bufenja! a goreina odgovara dopadljivoj grubosti \prirodne teksture" i \srednjoj stazi" izmefu slatkog i kiselog. 'nogo pre razvitka cha)no3ua! eaj su koristili kaluferi kao s5timulans za meditaciju i on se! u tom kontekstu! pio u raspolohenju neuhurbane svesnosti! prirodnom za ritualni tip delatnosti. ;eti je osvehaeestitkama i poklon)kutijama. /li! obratimo pahnju na skoro nadrealistieku slikovnicu iz sledeieg u enrinu0 """5 &a planini Vu)tai oblaci su kao kljueajuii pirinae+ ,spred drevne (udine dvorane psi pidaju na nebo. / ima jod haikua! kao ovaj ,sin0 #sta koja su -mljackala buvu ,zgovoride0 \&ama /mida (utsuF" *CG

MV C. Taj uticaj! u kombinaciji sa stilom starosedelaca! mohe se jod naii u drevnom dintoistiekom hramu ,se $ taj stil jako podseia na kulturu ostrva juhnog Paci%ika. G. Podto eesto imam zadovoljstvo da me na cha)no)ju pozove -abro 2asega=a! koji poseduje nevifenu intuiciju da te pozive uputi u najgroznieavijim trenucima! mogu da posvedoeim da ne poznajem bolju psihoterapiju. vao! a zimi grejab pustinjake)kalufere koji su voleli da zidaju kolibe od bambusa i trave u planinskim dumama ili pored potoka u klisurama. Potpuno nepomuiena praznina i jednostavnost taoistiekog i zen pustinjadtva uticali su ne samo na stil posebnih kuia zd;cha)no)3u3 vei i na stil japanske arhitekture uopdte. C : 'anastirsku \ceremoniju eaja" uveo je u *apan Eisai i! rnada je rijegov oblik bio drukeiji od sadadnjeg! cha)no)3u vodi poreklo od nje! a svetovnjaci su je! izgleda! usvojili tokom petnaestog veka. Tada je -en)no)Rikju 96B6H)6BA6: usavrdio ritual! i od njega potieu tri osnovne dkole kojesada cvetaju. .eremonijalni eaj nije obieno lidie potopljeno u vruiu vodu+ to je %ino iseckan zeleni eaj! a meda se sa vruiom vodom bambusovom eetkicom! dok ne postane ono dto je jedan kineski pisac nazvao \pena teenog hada". .ha)no3u se najvide ceni kad je ogranieen na malu grupu!5jli samo dva druga! a posebno su ga voleli samuraji u stara vremena ]rr k a o dto ga5danas vole premoreni poslovni ljudi $ kao sredstvo za oslobafanje Cd uskomedanog sveta. G V ,dealna kuiica za cha)no)3u je mala koliba! odvojena od glavnog prebivalidta! u svom vrtu. 4oliba je poploeana tatamijem! slamnatom rogozinom! oko ognjidta+ krov je obicno od pirineane slame+ a zidovi sii! kao i u svim japanskim domovima! od dooija! papira uevrdienog letvama od neobrafenog drveta. # jednom kraju sobe je tokonoma! udubljenje u kojem visi svitak! slika 666 kaligra%ija! zajedno sa kamenom! cvetnom graneieom! ili nekim drugim umetniekim predmetom. /tmos%era! iako %ormalna! zaeufujuie je opudtena! gost se oseia slobodnim da govori ili posmatra u.tidini! ako tako heli. Domaiin polako priprema vatru od iumura! dok kutlaeom od bambusa sipa vodu u zdepastu posudu odmekog mrkog gvohfa. &a isti! %ormalni ali neuhurbani naein! donosi i ostalu opremu $ tanjirii sa nekoliko kolaeiia! eajnik i kutiju sa eajem! eetkicu i veiu einiju za otpatke. Tokom tih priprema nastavlja se usputrii razgovor! a uskoro! kad voda u eajniku poene da vri! gosti se utidavaju da bi sludali. &akon izvesnog vremena! domaiin sipa liske eaja gostima! jednom po jednom! iz iste posude! zahvatajuci ih ko) 6CH

madom bambusa k5oji je iskrivljen kao kadika! sipajuii vodu iz eajnika kutlaeom5sa dugom drdkom! a onda meda eetkicom dok ne postane pena i spudta einiju ispred prvog5gosta %akoda je njeil hajinteresan%niji deo okrenut ka njemu. jinija za cha)no)3u obieno je neodrefeno obojena i grubo obrafena! eesto neglazirana pri osnovi! a sa strane se dopudta da glazura otpadne $ izvorna sreina gredka koja pruha beskonaene moguinosti za \kontrolisani slueaj". Posebno se cene koreanske ei%(jr]hanpinnac55of najje%tinijeg materijala! seljaeko posufe neuglaeane teksture! od kojeg su majstori eaja odabrali remek)dela slueajnih oblika... 4utija za eaj obieno je od% potamnelog srebr8 ili beskrajno tamno crno lakiranog drveta! iako se ponekad koriste i stare keramieke posude za lekove $ eisto %unkcionalni predmeti! a majstori su ih odabrali zbog nepomuiene lepote. juvena kutija za eaj razbila se u deliie jednom! slepili su je zlatastim lepkom i cenili jod vide zbog slueajne mrehe zlatnih niti m8povrdini &akon dto se eaj popije! gosti mogu da zatrahe i pregledaju svaki sud koji su koristili! podto je svaki od njih odabran sa najveiom pahnjom i eesto se iznosi samo za takvu priliku zbog nekog posebnog oblika ili ukrasa! dto bi se naroeito moglo dopasti nekom od gostiju. -av pribor za chano)3u odabira se u skladu sa kanonima ukusa! o kojima su najsenzibilniji ljudi u *apanu razmidljali vekovima. ,ako je izbor najeedie intuitivan! pahljivo premeravanje tih predmeta otkriva zanimljive i neoeikivane proporcije $ dela spontane geometrije! tako uoeljive kao dto je to spiralna dkoljka nautilusa ili struktira kristala snega. /rhitekti! slikari! badtovani i zanatlije svih vrsta radili su konsultujuii majstore cha)no)3ua! kao orkestar sa svojim dirigentom! tako da se zen ukus prenosi na predmete za svakodnevnu upotrebu! a i njih prave isti majstori. Ovo se! pre svega! odnosi na %uncionalne stvari $ kuhinjski pribor! dooi papir! einije za supu! eajnike! podne asure! korpe! boce i tegle! na tkaninu za5odeiu i stotinu drugih jednostavnih proizvoda pri eemu *apahci na najbolji naein pokazuju dobar ukus. \ en" cha)no)3ua jod je vidljiviji zbog eisto svetovnog karaktera rituala! bez ikakvih liturgijskih primesa! kao kod katolieke mise ili pri slohenoj ceremoniji gingon budizrna. ,ako gosti izbegavaju politieke! %inansijske! ili poslovne teme u razgovoru! ponekad se javlja laka diskusija o %ilozo%skim pitanjima! mada su najomiljenije one o umetnosti i prirodi. 'ora se zapamtitl da se u *apanu o tim stvarima govori tako rado i ne samosvesno! kao dto mi govorimo o sportu ili putovanju! kao i to da njihove rasprave o prirod6CA p

66 nim lepotama nisu izvedtaeene! kako bi to bile u nadoj kulturi. Oni se! eak! ne oseiaju ni najmanje krivima zbog priznatog \bekstva" iz takozvane \stvarnosti" posla ili konkurencije. (ekstvo od ovih briga isto je tako prirodno i potrebno kao i san! i oni ne oseiaju ni grihu savesti ni neprijatnost dto na trenutak pripadaju taoistiekom svetu brzbrihnih pustinjaka dto lutaju po planinama kao oblaci nodeni vetrom! nemajuii dta da rade do da obrafujuleje s povriem ili bulje u lelujavu maglu i sludaju vodopad. Poneki! mohda! pronafu tajnu kojom se dva sveta mogu spojiti! sagledavajuii da je \tedka stvarnost" ljudskog hivota isti onaj besciljni rad taoa dok mrda granje naspram neba. Po 2iing .u) eengu0 /ko vam um nije preoptereien vetrovima i5talasima! uvek iete hiveti u plavim planinama meo zelenim drveiem. / ko je vada prava priroda stvaralakka sila same Prirode! ma gde podli! videiete ribe kako skaku i guske dok lete8 -til vrtova koji se slahe sa zenom i cha)no)3uom nije! naravno! jedna od onih kitnjastih imitacija pejsaha sa bronzanim hdralovima i minijaturnim pagodama. &amera najboljih japanskih vrtova nije da budu realistiene iluzije pejsaha! vei da prosto nagoveste opdtu atmos%eru \planina i voda" na malom prostoru! pa se vrt urefuje tako da izgleda potpomognut! a ne rukovofen! ljudskorn rukom. en ba)T stovan ne nameie se prirodnim oblicima! vei pazi da prati \n8namerauiiaiiierulO samih oblika! mada to zahteva n8tjveiu pahnju i vedtinu. apravo! badtovan nikada ne prestaje da potkresuje! obrezuje! plevi i oblikuje biljke! ali on to radi kao da je i sam deo badterne neko ko bi rukovodio njome izvana. Onje ne upliie u prirodu! posto je i sam priroda! i gaji biljke kao da ih ne uzgaja. Prema tome! vrt je!Tstovremeno! sasvim vedtaeki i k%ajnje prirodan. Duh se najbolje oeituje u velikim vrtovima sa peskom i stenjem u 4jotu! a od njih je najpoznatiji vrt u Rioandji. -astoji se od pet grupa kamenja postavljenih na pravougaoniku od izgrabuljanog peska. ,za je niski kameni zid! a sve je okruheno drveiem. Vrt podseia na divlju plahu! mohda morski pejsah sa stenovitim ostrvljem! ali njegova neverovatna jednostavnost izaziva spokojstvo i jasnoiu oseianja! tako snahnu da se mohe dohiveti eak i putem %otpgra%ije. Osnovna umetnost ovih vrtova je bonseki! dto bi se moglo nazvati \gajenjem" stenja. Gna zahteva naporna putovanja H. Ts5ai)ken T5an! DA6. 2ungo.va knjiga \razgovora biljnog korenja" zbirka je usputnih opahanja jednog pesnika iz desnaestog veka eija je %iloKo%ija bila medavina taoizma! zena! i kon%ucijanstva. 6G7

do morske obale! na planine i reke! u potrazi za oblicima kamenja koje su vetar i voda oblikovali u asimetriene! hive konture. Oni se prevoze do vrta! da bi bili uklopljeni u okol)ni prostor ili u pesak! na isti naein kao i %igure u pozadini -ung slika. Podto kamen mora da izgleda kao da je oduvek bio u istom polohaju! mora da dobije izgled mahovinorn prekrivene starine i! umesto da se mahovina polahe na ka) +i men! on se ostavlja tokom nekoliko godina! tako da se mahovina uhvati sama od sebe! a kasnije se premesti u konaeni polohaj. 4amenovi koje odabira osetljivo oko bonseki umetnika uvrdiuju se u najvrednija nacionalna blaga *apa)na! ali! izuzev kada se premedtaju! ljudska ruka ih ne dotiee. en kaluferi voleli su! takofe! da obrafuju vrtove ko)risteii prednost postojeie prirodne sredine $ aranhiranjem kamenja i biljaka duh obale potoka! stvarajuii ne%ormalnu atmos%eru! negovedtavajuii planinski kanjon koji dodiruje zgrade manastira. #vek su bili dtedljivi i rezervisani u pogle)du upotrebe boje! kao i -ung slikari pre njih! podto se mase cveia razlieitih boja retko nalaze tako u prirodnom stanju. ,ako nije simetriean! japanski vrt ima jasan oblik+ za razliku od mnogih engleskih i ameriekih vrtova sa cveiem! oni ne li)ee na mazariju uljanim bojama! a ovo uhivanje u oblicima biljaka prenosi se u jjmetnost aranhiranja cveia po kuiama! ]] stavljanjem akcenta na oblik svake graneice i liske! pre nego na gomilu boja0 a svaku od navedenih umetnosti potrebno je vehbati tehniku koja sledi iste sudtinske principe kao i vehba zena. &ajbolje objadnjenje koje se! za sad! mohe naii na zapadu jeste en umetnost gaoanja lukom istrelom od Eugena 2errigela. To je autorova priea o njegovorti lienom iskustvu dok je bio ueenik majstora za japanski luk. Ovome treba dodati i pomenuto pismo o zenu i maeevanju 9kendo: Takuana! majstora iz sedamnaestog veka! a preveo ga je -uzuki u knjizi en budizam i njegov uticaj na japansku kulturu. Glavni je problem svih ovih disciplina da ueenika dovedu do taeke od koje on stvarno mohe da krene. 2errigel je proveo skoro pet godina pokudavajuii da iznafe pravi naein kako da odapne tetivu! jer je to trebalo izvesti \nenamerno"! na isti naein kao dto zrelo voie probije koru.Problem je bio u tome da redi paradoks! da nepopustivo vehba a uvek bez \truda"! i da pusti tetivu namerno a bez namere. &jegov majstor istovremeno ga je silio da nastavi rad! ali ! takofe! da prestane da se trudi+ jer! umetnost se ne mohe naueiti ukoliko strela !!ne odapne samu sebe"! ukoliko teti6G6

, ri va nije odapeta =u)hsin i =u)nienA bez \uma" i bez blokade! \izbora". &akon svih tih godina vehbe dosao je dan kada se to prosto desilo $ kako ili zadto! 2errigel nikada nije shvatio. ,sto vahi i za poduku kako drhati eetkicu za pisanje ili slikanje. jetkica mora sama crtati. Ovo se ne mohe desiti ako eovek ne vehba stalno. /li se ni jedno od ovoga ne mohe desiti akb se eovek pri tom trudi. # maeevanju! isto tako! eovek se ne sme odlueivati za jedan udarac a tek onda pokudati da ga izvede! jertada ie biti kasno. Odluka i delanje moraju biti istovremeni. To je smisao Dogenove predstave o cepanici i pepelu! jer reii da panj ne \postaje" pepeo jeste isto dto i reii da on nema nameru da postane pepeo! pre nego dto to postane $ a onda vide nije panj. Dogen je insistirao na tome da su ta dva stanja \jasno odvojena"! a na isti naein 2errigelov majtor nije hteo da ovaj \pomeda" dva stanja! natezanje i odapinjanje luka. Podueio ga je da nategne do taeke najveie zategnutosti i onda se zaustavi! bez ikakve svrhe! bez ikakve namere u glavi da uradi nedto sledeie. &a isti taj naein! po Dogenovom shvatanju za)zena! eovek mora da sedi \prosto da bi sedeo" i ne sme imati nikakvu nameru da dostigne satori. ,znenadne vizije prirode koje oblikuju sudtinu haikua javljaju se na isti naein! jer nikada nisu tu ako ih trahimo. ;ahni haiku uvek izgleda kao paree hivota odlomljeno voljom i istrgnuto iz kosmosa! dok se pravi haiku pojavljuje sam od sebe i sadrhi eitav kosmos u sebi. #metnici i zanatlije Dalekog istoka svakako su merili! analizirali i klasi%ikovali tehnike majstora do takvog stepena da se mogu voljnim podrahavanjem priblihiti! \varajuii! kad bi to bilo moguie! eak i odabrane". Prema kvantitativnim standardima! delo koje je na taj naein udedeno ne mohe se razlikovati od svog modela! bad kao dto se strelci i maeevaoci! koji su trenirali po drugim metodama! mogu izjednaeiti sa sumirajima nadahnutim zenom. /li! sve dok je zen u pitanju! krajnji rezultati nemaju s njim nikakve veze. 4ao dto5smo mogli videti! zen nema cilj+ on je putovanje bez odredidta! nemajuii gde da ode. Putovati znaei biti hiv! a stiii negde znaei biti mrtav! kao dto i poslovica kahe0 \;epo putovati bolje je nego stiii." -vet koji se neprestano sastoji od odredidta! bez putovanja izmefu njih! svet u kojem je jedina vrednost \stiii negde" dto je brhe moguie! postaje svet bez sudtine. jovek mohe stiii bilo gde i svuda a dto je to verovatnije! manje vredi stiii bilo gde ili svuda. Podto su taeke do kojih sende suvide 6GD

apstraktne! previde euklidovske da bi se u njima uhivalo! to sve mnogo podseia ria jedenje samih krajeva banane a da se ne dofe do onoga dto je izmefu. -misao je ovih umetnosti! dakle! u bavljenju njima! ne u postignuiima. *od vide! njihova prava radost lehi u onome dto ispadne nenamerno tokom vehbe! kao dto ni radost putovanja nije ni priblihno tako velika u stizanju u mesto kuda smo podli! koliko u neoeekivanim iznenafenjima na putu. Planirana iznenafenja u istoj su meri protivureenosti kao i namerni satori! a ko god tehi satoriju sliean je onome ko sebi daljejnovogodidnje poklone jer se pladi da ie ga drugi zaboraviti. jovek se! prosto! mora suoeiti sa einjenicom da je zen ona strana hivota koja apso*utno nije pod nadom se i pravili smicalice! dto samo proizvodi %alsi%ikate pravih stEan. cii! posleeuija ree zena mje apsolutniduahzam8_8raFr_8-F-r 8_8 @Es8mm _WWei:e! s jeeine strane! 6 spontani svet nekontrolisanog iznenafenja! na drugoj. *er ko kontrolide kontrolora1 Podto zen ne uvodi krajnji dualizam izmefu kontrolora i kontrolisanog! uma i tela! dohovnog i materijalnog! uvek postoji svesni \%iziolodki" aspekt ovih tehnika. (ilo da se zen vehba kroz za)zen ili cha)no)3u ili kendo! velika vahnost 8e pridaje naeinu disanja. Disanje nije samo jedan od dva osnovna ritma tela+ ono je! takofe! i proces u kojem kontrola i spontanost! voljna i nevoljna delatnost! nalaze svoju oeiglednu istovetnost. 'nogo pre pojave zena! i indijska jo)ga i kineski taoizam praktikovali su \obraianje pahnje na dah"! s namerom da mu dopuste $ ne da ga prisile $ da bude dto sporiji i tidi. ?iziolodki i psiholodki! veza izmefu di)sanja i \uvida" nije sasvim jasna. /li! ako eoveka posma)tramo kao proces! ne kao entitet! pre kao ritam nego struk)turu! oeigledno disanje je nedto dto on.obavlja $ i stogstje)ste $ neprestano. Prema tome! hvatanje daha pluiima ide ruku pod ruku sa hvatanjem za hivot. Takozvano \normalno" disanje uvek je isprekidano i uznemireno. Vazduh se uvek zadrhava i ne ispudta u potpunosti! jer eovek je! izgleda! nesposoban da ga \pusti" da ide svojim putem kroz pluia. Didemo prisilno! ne slobodno. Tehnika! stoga! zapoeinje podsticanjem potpunog izdisanja $ vazduh treba ispustiti kao da ogromna olovna kugla ura)nja kroz pluia i stomak! sve dok se ne smesti na zemlju. Ta)da se dopudta da udisaj sledi kao prosta re%leksna radnja. Vazduh se ne udide aktivno+ njemu je samo dopudteno da ufe $ i onda! kada su pluia ugodno napunjena! ponovo 6GP

mu se i%ozvoljava da izafe! s tim dto predstava olovne kugle daje oseiaj \ispadanja"! za razliku od istiskivanja. 'ogli! bismo otiii tako daleko da tvrdimo kako je ovaj naein disanja sam zen po svom %iziolodkom aspcktu. Opet! kao i sa svim drugim njegovim aspektima! njega ometa stremljenje! a s tog razloga poeetnici eesto padaju u uznemirenost! oseiajuii se nesposobnima da didu ako to svesno ne kontrolidu. /li! bad kao dto nema potrebe pokudavati da se bude u skladu sa taom! da se vidi! euje! tako se mora zapamtiti da ie disanje uvek brinuti o sebi. To nije u tolikoj meri \vehbanje" disanja! koliko je \zadrhavanje i ispudtanje" daha! a ozbiljna je gredka prihvatiti to kao prisilnu discipljnu koju treba uprahnjavati sa \ciljem u glavi". ) Ovakav naein disanja ne primenjuje se samo u posebnim situacijama. 4ao i ceo zen! vahi za sve okolnosti! a na taj naein svaka ljudska delatnost mohe postati oblik zazena. Primena zena nije ogranieena na %ormalne umetnosti! a! s druge strane! ne zahteva strogo odrefen polohaj sedenja za)zen rituala. Pokojni Dr. 4unihiko 2adida! neprestani ueenik zena i urednik Dogenovih dela! nikada nije praktikovao %ormalni za)zen. &jegova \primena zena" bilo je izueavanje %izike! a da bi naznaeio svoj stav! imao je obieaj da kahe kako mu je hivotno delo bilo \izueavanje"! ne \izueavanje nauke". &a svoj naein! svaka od zenom nadahnutih umetnostiT pruha slikovit izgled iznenadnoj i trenutnoj odlici njenog pogleda na svet. Trenutnost sami slika i haikua! kao i potpuno prisustvo duha koje zahtevaju cha)no)3u i kendo! otkrivaju pravi razlog zadto se zen uvek nazivao putem za trenutno bufenje. &e samo da satori dolazi brzo i neoeekiva)no! odjednom! jer brzina sama po sebi nema s njim nikakve veze! vei je zen i oslobofenje od vremena. *er! ako otvorimo oei i jasno sve sagledamo! postaje oeigledno da ne postoji ni jedno drugo vreme do ovaj trenutak i da su prodlost i bu)duinost apstrakcije bez konkretne stvarnosti. Pre no dto nam ovo postane jasno! eini nam se da je hivot samo prodlost i buduinost! a da je sadadnjost tek in%initezimalno tanka crta koja ih razdvaja. Odatle i oseiaj !!da se nema vremena"! oseiaj da sve tako brzo protiee i odlazi pre no dto mohemo da uhivamo u tome. /li! kroz \bufenje za trenutak" eovek mohe da sagleda drugu stranu ove istine0 , pre su prodlost i buduinost prolazne iluzije! a sadasnjost je r veeno stvarna. Otkrivamo da je linearni sled vremena konvencija nadeg jednotracnog verbalnog midljenja! svesti ko)ja svet tumaei hvatanjem za njegove komadiie! nazivajuii ih stvarima i dogafajima. /li! svako od tih hvatanja umom 6GO

iskljueuje ostatak sveta! tako da ova vrsta svesti stvara pri blihnu sliku celine samo kroz niz uhvaienih deliia! jedan za drugim. Povrdnost ove svesti vidi se u einjenici da ne mohe da regulide eak ni ,judski organizam. 4ada bi trebalo da kontrolide otkucaje srca! disanj.e! %unkciju nerava! hljezda! midiia i eula! morala bi da jurca unaokolo po telu brinuii se eas o jednoj eas o drugoj stvari! nemajuii vremena ni za dta drugo. -reiom! nije zaduhena za to! organizmom upravlja n bezvremeni! iskonski um" koji se hivotom bavi u njegovoj sveukupnosti! pa uvek mohe da uradi toliko mnogo \stvari" istovremeno. N . Dakako! to ne znaei da je povrdna svest jedno! a \iskonski um" drugo! jer je prva specijalizovana delatnost drugog. Prema tome! povrdna svest mohe se probuditi za veenu sadadnjost! ako prestane da se hvata za deliie. Ovo se ne mohe postiii trudom da se koncentridemo na sadadnjost $ nastojanje uspeva samo da taj trenutak ueini jod nedo.sehnijim i prolaznijim! jod tehim za postavljanje u %okus. Do svesti o \veenom sada" dolazi se preko istih principa koji sluhe za jasan sluh i vid i pravu slobodu disanja. *asno vife)nje ne%na nikakve veze sa nastojanjem da se vidi+ ono je sa)mo shvatanje da ie oei same opaziti svaki detalj! jer sve dok su otvorene ne mohemo spreeiti da svetlost dospe do njih. &a isti naein! nije tedko biti potpuno svestan veene sada )dnjosti onog trenutka kada se uvidi da je nemoguie biti sve)stan bilo eega drugog $ konkretna je einjenica da ne posto)je.ni prodlost ni buduinost. &apor da se koncentridemo na jedan jedini trenutak odjednom implicira da postoje i drugi. /li se oni nigde ne mogu naii i! zapravo! eovek se isto tako oslanja na veenu sadadnjost! kao dto oei i udi odgovaraju na svetlost i zvuk. Veena sadadnjost jeste \bezvremeni"! neuhurt8ani pro)tok taoa $ Takva plima da! dok se kreie! izgleda da spava! Previde! kak! za zvuk ili penu. 4ao dto je &an)euan rekao! pokudati da se uskladimo sa njim znaei skrenuti s puta! iako eovek! zapravo! ne mohe da odstupi! i ne postoji niko ko odstupa. Takofe! ne mohe )mo pobeii od veene sadadnjosti! pokudavajuii da se usred )sredimo na nju! jer i sama ta einjenica pokazuje da! osim ovog sada! nema izdvojenog sopstva koje ga gleda i saznaje $ a zato 2uiko nije mogao naii um kada mu je (odhid )harma zatrahio da ga pokahe. 4oliko god ovo bilo zagonet)no! i koliko god %ilozo%skih problema pokrenulo! jedan ja6GB

san pogled dovoljan je da se pokahe neizbehna istina. Posto)ji samo ovo sada. Ono niotkud ne dolazi+ ono nigde 5rie ide. Ono nije stalno! ali riije nl nestalnp. lako se kreie! uvek je nepokretno. 4ad pokudamo da ga ugrabimo! ono kao da behi! a ipak je uvek ovfeine mohe se pobeii od njega. , kada se okrenemo! da pronafemo sopstvo koje saznaje ovaj trenutak! nalazimo da je nestalo! kao proslost. ato gesti Patrijarh kahe u Tan)chingu0 # ovom irenutku ne postoji nidta dto nastaje! nidta dto prestaje. Prema tome! ne postoji ni rooenje)i)smrt koje moze skonkati. Odatle je apsolutno spokojstvo 9nirvane: ovaj sadadnji trenutak.,ako je to ovaj trenutak! ne postoje gra)8 nice tog trenutka i u njemu je vekna radost. ,pak! kad smo kod toga! ovaj se trenutak mohe nazvati \sadadnjost" samo u odnosu p%ema proslosti i buduinosti! ili prema nekome kome je on sadadnjost. 4ada ne postoje ni prodlost ni buduinost! i niko kome je ovaj trenutak sadasnjbst! dta je on1 " 4ada je ?a)eang umirao! veverica je zaskvieala na krovu. !.To je bad to5E rekao je! !!i nista vide." 6GC

(,(;,OGR/?,*/ &/ EVROP-4,' *E ,.,'/ /nesaki! '. 2istor3 o% *apanese Religion. 4egan Paul! ;ondon! 6AP7. (enoit! 2. The -upreme Doctrine. Pantheon! &e= <ork! Routledge! ;ondon! 6ABB. (l3th! R. 2. 96: en in English ;iterature and Oriental .lassics. 2okuseido! Tok3o! 6AOH. 9D: 2aiku. O toma. 2okuseido! Tok3o! 6AOA)6ABD. 9P: (uddhist -ermons on .hhstian TeWts. 4okudosha! Tok3o! 6ABD)6ABO. 9O: !!,kk3u5s Doka!" The <oungEast! tom. ,,. D do ,,,. A. Tok3o! 6ABD)6ABO. .hapin! 2. (. \The .h5an 'aster Pu)tai!" *ournal o%the /merican Oriental -ociet3! tom. ;,,,! st. OG)BD. .hu .h5an 9(lo%eld! *.: 96: The 2uangPo Doctrine o%#niversal 'ind. (uddhist -ociet3! ;ondon! 6AOG. 9D: GG18 Path to -udden / ttainment. (uddhist -ociet3! ;ondon! 6AOH. .h5u Ta)kao Tao Te .hing. (uddhist -ociet3! ;ondon! 6APG. .onze! E. 96: (uddhism0 ,ts Essence and Development. .assirer! OW%ord! 6ABP. 9D: (uddhist TeWts Through the /ges. ,zdato zajedno sa ,. (. 2orner! D. -nellgrove! i /. @ale3. .assirer! OW%ord! 6ABO. 9P: -elected -a3ings %rom the Per%ection o% @isdom. (uddhist -ociet3! ;ondon! 6ABB. .oomaras=am3! /. 4. !!@ho ,s -atan and @here ,s 2ell1" The Revie= o% Religion! tom. c,,. 6! st. GC)HG. &e= <ork! 6AOG. Demieville! P. 96: 2obogirin. O %asc. ,zdato zajedno sa 6GG

-. ;evi i *. Takukusu. 'aison ?ranco)*aponaise! Tok3o! 6ADH)6AP6. 9D: ;e .oncile de ;hasa. tom .6. ,mprimerie &ationale de ?rance! Paris! 6ABD. Dumoulin! 2. 96: \Das @u)men)kuan oder 5Der Pass ohne Tor!5" 'onumenta -erica! tom . V,,,. 6AOP. 9D: \(odhidharma und die /n%ange des .h5an (udd)Vhismus!" 'onumenta &ipponica! vol. V,,. 6AB6. Dumoulin! ?;! V -asaki! R. ?. The Development o% .hinese en a%ter the -iWth Patriarch. ?irst en ,nstitute! &e= <ork! 6ABP. Du3vendak! *. *. ;. Tao Te .hing. 'urra3! ;ondon! 6ABO. Eliot! -ir .. *apanese (uddhism. /rnold! ;ondon! 6APB. ?irst en ,nstitute o% /merica. 96: .a%s <a=n! 6AO7)6AO6. ?irs.t en ,nstitute! &e= <ork! 6AOG. 9D: en &otes. ?irst en ,nstitute! &e= <ork! od januara 6ABO. ?ung <u)lan 96: / 2istor3 o% .hinese Philosoph3. D toma. Tr. Derk (odde. Princeton! 6ABP. 9D: The -pirit o% .hinese Philosoph3. Tr. E. R. 2ug)hes. 4egan Paul! ;ondon! 6AOG. Gatenb3! E. V. The .loud 'en o% <amato. 'urra3! ;ondon! 6ADA. Ge%ilet! *. 96: \Entretiens du 'aitre de Dh3ana .hen)houei .!+ t66 2o)tso! " Publications de ;5Ecole ?rangaise d5EWtreme)Orient! tom. ccc,. 6AOA. 9D: \(iographie du 'aitre .hen)houei du 2o)tso!" *ournal /siati>ue! 6AB6. 9P: \Entretiens du 'aitre ;ing)3eou du 4ouei)chan!" (ulletin de l5Ecole ?rangaise d5EWtreme)Orient! tom. c;V. 6. 6AB6. Giies! 2. /. chuang)tzu. 4ell3 V @alsh! -hanghai! 6ADC. Giles! ;. Taoist Teachings. Prevod iz ;ieh)tzu. 'urra3! ;ondon! 6ADB. Grosse! E. Die Ostasiatische Tuschmalerei. .assirer! (erlin! 6ADP. 2arrison! E. *. The ?ighting -pirit o%*apan. #n=in! ;ondon! 6A6P. 2errigel! E. en in the /rt o% /rcher3.Pantheon! &e= <ork! 6ABP. 6GH

2umphre3s! .. en (uddhism. 2einemann! ;ondon! 6AOA. 2u -hih 96: \The Development o% en (uddhism in .hina!" .hinesePoliiicaland-ocialRevie=! tom. cV. O. 6APD. 9D: \.h5an 9 en: (uddhism in .hina! ,ts 2istor3 and 'ethod!" Phiiosoph3 East and @est! tom. ,,,. 6. 2ot nolulu! 6ABP. 4eith! -ir /. (. (uddhist Philosopb3 in ,ndia and .e3lon. OW%ord! 6ADP. ;iebenthal! @. \The (ook o% .hao!" 'onumenta -erica! 'onog.! c,,,. Peking! 6AOH. ;in <utang The @isdom o% ;ao)tse. 'odern ;ibrar3! &e= <ork! 6AOH. ;inssen! R. Essais sur le (ouddhisme en general et sur le en en particulier. D toma. Editions Etre ;ibre! (russels! 6ABO. 'asunaga! R. \The -tandpoint o% Dogen and 2is Treatise on Time!" Religion East and @est! tom. ,. #niversit3 o% Tok3o! 6ABB. 'urti! T. R. V. The .entral Philosoph3 o%(uddhism. /llen and #n=in! ;ondon! 6ABB. &eedham! *. -cience V .ivilization in .hina. P toma. .ambridge #niversit3 Press! 6ABOK6ABC. &ukar3a! 4. The Religion o% -amurai. uzac! ;ondon! 6A6P. Ogata! -. Guide to en Practice. Delimieni prevod 'u)mon 4an. (ukkasha! 43oto! 6APO. Ohasama! -.! V ?aust! /. en! der lebendige (uddhismus in*apan. Gotha! 6ADB. Okakura! 4. The (ook o% Tea. ?oulis! Edinburgh! 6A6A. Pelliot! P. \&otes sur >uel>ues artistes des -iW D3nasties et des T5ang!" T5oung Pao! tom. cc,,. 6ADP. Rousselle! E. \;iu)tsu T5 an) ching!" -inica! tom. V! V,! V c,. 6AP7! 6AP6! 6APC. -asaki! T. en0 @ith -pecial Re%erence to -oto en. -oto -ect 2ead>uarters! Tok3o! 6ABB. -engai ,ndia),nk Dra=ings. Oakland 'useum! Oakland! 6ABC. -enzaki! &. en 'editation. (ukkasha! 43oto! 6APC. -enzaki! &.! V 'c.andless. R. (uddhism V en. Philosophical ;ibrar3! &e= <ork! 6ABP. -enzaki! &.! V Reps! P. 96: The Gateless Gate. Prevod 6 'u)mon 4an! 'urra3! ;os /ngeles! 6APO. ! 9D: 676 en -tories. 'c4a3!Philadelphia! 6 GA

-iren! O. \ en (uddhism and ,ts Relation to /rt!" Theosophical Path. Point ;oma! .ali%.! October! 6APO. -ogen /sahina en. -akane! Tok3o! 6ABO. -orokin! P. 9ed:. ?orms and Techni>ues o% /ltruistic and -piritual Gro=th. (eacon Press! (oston! 6ABO. -o3en -haku -ermons o%a (uddhist /bbot. Open .ourt! .hicago! 6A7C. -tcherbatsk3! Th. The .onception o% (uddhist &irvana. ;enjingrad! 6ADG. -teinilber)Oberlin! E.! V 'atsuo! 4. The (uddihist -ects o% *apan. /llen V #n=in! ;ondon! 6APH. -uzuki! D. T. 96: Essa3s in en (uddhisrn! P tom. ;u)zac! ;ondon! 6ADG! 6APP! 6APO. Repr!! Rider! ;on)don! 6AOA! 6AB7! 6AB6. 9D: -tudies in the ;ankavatara -utra. Routledge! ;ondon! 6AP7. 9P: The ;ankavatara -utra. Routledge! ;ondon! 6APD. Repr.! 6ABC. 9O: ,ntroduction to en (uddhism. 43to! 6APO. Repr.! Philosophical ;ibrar3! &e= <ork! 6AOA. 9B: Training o% the en (uddhist 'onk. Eastern (uddhist -ociet3! 43oto! 6APO. 9C: 'anual o% en (uddhisim. 43oto! 6APB. Reprint. Rider! ;ondon! 6AB7. 9G: en (uddhisrh and ,ts ,n%luence on *apanese .ulture. Eastern (uddhist -ociet3! 43oto! 6APH. 9H: The Essence o% (uddhism. (uddhist -ociet3! ;ondon! 6AOG. 9A: The en Doctrine o% &o)'ind. Rider! ;ondon! 6AOA. 967: ;iving b3 en. Rider! ;ondon! 6AB7. 966: -tudies in en. Rider! ;ondon! 6ABB. 96D: \Pro%essor Rudolph Otto on en (uddhism!" Eastern (uddhist! tom. ,,,! st. AP)66C. 96P: \ en (uddhism on ,mmortalit3. /n EWtract %rom the 2ekiganshu!" Eastern (uddhist! tom. ,,,! st. D6P)DP. 96O: \The Recover3 o% a ;ost '- on the 2istor3 o% en in .hina!" Eastern (uddhist! tom. ,V! st. 6AA)DAH. 96B: \,gnorance and @orld ?ello=ship!" ?aiths and ?ellouship. @atkins! ;ondon! 6APG. 96C: \(uddhist -3mbolism!" -3mbols and Values. 2arper! &e= <ork! 6ABO. 96G: \ en and Pragmatism!" Philosoph3 East and @est! tom. ,V. D. 2onolulu! 6ABO. 8

r Ki 96H: \The /=akening o% a &e= .onsciousness in en!\ Eranos)*ahrbuch! tom. cc,,,. Rhein) Verlag! urich! 6ABB. Takakusu! *. Essentials oj(uddhist Philosoph3. #niversit3 o% 2a=aii! 2onolulu! 6AOG. @ale3! /. en (uddhism and ,ts Relation to /rt. ;uzac! ;ondon! 6ADD. @atts! /. @. 96: The -pirit o% en! 'urra3! ;ondon! 6APC. Dizd. 6ABB. 9D: en (uddhism. (uddhist -ociet3! ;ondon! 6AOG. 9P: en. 9,sto kao prethodno! ali prodireno: Delkin! -tan%ord! 6AOH. 9O: The @a3 o% ;iberation in en (uddhism. /merican /cadem3 o% /sian -tudies! -an ?rancisco! 6ABB. 9B: \The Problem o% ?aith and @orks in (uddhism!" Revie= o% Religion! tom. V. O. &e= <ork! 'aj! 6AO6. @entz! @. <. E. Tibetan <oga and -ecret Doctrines. OW%ord! 6APB. @ilhelm! R. 96: The -ecret o% the Golden ?louer. Prevod T5ai , .hin 2ua Tsung .hih! sa komentarom .. G. *unga. 4egan Paul! ;ondon! 6AP6. 9D: Thel.hing or (ook o%.hanges. D toma. Tr. .ar3 (a3nes. Pantheon! &e= <ork! 6AB7. ! @ong 'ou)lam The -utra o% @ei ;ang 92ui)neng:. ;uzac! ;ondon! 6AOO. 6H6