ORGANIZACIJA ZA POTOVANJE I BRIGU O IVOTINJAMA ORCA

IZVETAJ O RADU ZA 2006. GODINU

Beograd, januar 2007.

Organizacija za potovanje i brigu o ivotinjama

SADRAJ

Uvod

Unapreivanje pravne zatite ivotinja Zlostavljanje ivotinja kvalifikovano kao krivino delo Srbija dobila prvi Nacrt zakona o dobrobiti ivotinja Ustav bez dobrobiti ivotinja

Obrazovanje i vaspitanje o dobrobiti ivotinja Ukljuivanje dobrobiti ivotinja u nastavni program Obrazovanje o dobrobiti ivotinja - rad sa decom

Reavanje problema naputenih ivotinja Strategija reavanja problema pasa lutalica na teritoriji grada Beograda Inicijativa za izradu Nacionalne Strategije reavanja problema naputenih ivotinja

Akcije za pomo ugroenim ivotinjama Spasavanje ivotinja nakon poplava u Beogradu Kontakt sa graanima i procesuiranje zlostavljanja ivotinja Protest zbog gostovanja cirkusa "Korona" u Beogradu

Konvencija CITES Istraivanje o sprovoenju konvencije CITES u Republici Srbiji 2002-2006 Ukljuivanje u akciju za pomo tigrovima u Crnoj Gori

Zatita oglednih ivotinja

Aktivnosti na umreavanju nevladinih organizacija Saradnja sa udruenjima za zatitu ivotinja Saradnja sa udruenjem VIDAP

Organizacija za potovanje i brigu o ivotinjama

2006 - GODINA POMAKA Godina 2006. bila je godina znaajnih pomaka za zatitu ivotinja u Srbiji i otvorila je nove perspektive za na rad. Pomaci su nainjeni u oblastima: unapreivanja pravne zatite ivotinja, obrazovanja o dobrobiti ivotinja, izgradnje sistema kontrole i smanjenja populacije naputenih ivotinja, kao i umreavanja udruenja za zatitu ivotinja. Oblast unapreivanja pravne zatite ivotinja obeleena je stupanjem na snagu novog Krivinog zakonika Republike Srbije u kojem je zlostavljanje ivotinja prvi put u istoriji nae zemlje oznaeno kao krivino delo, kao i zavretkom javne rasprave o Nacrtu Zakona o dobrobiti ivotinja u iju su izradu aktivno ukljuena i udruenja za zatitu ivotinja. Naalost, ove godine proputena je prilika da se zatita ivotinja unese u najvii pravni akt, odnosno Ustav Republike Srbije. Inicijativa da se vaspitanje i obrazovanje o dobrobiti ivotinja ukljui u nastavni program u Republici Srbiji naila je na iroku podrku nadlenih dravnih organa, Grada Beograda, strukovnih udruenja i udruenja za zatitu ivotinja. ORCA je u toku ove godine izvrila sve neophodne pripreme kako bi pomogla nadlenim organima, vaspitaima i nastavnicima da ovu znaajnu oblast ukljue u nastavni program. Problem naputenih ivotinja u Beogradu poeo je da se reava na human i efikasan nain kroz usvajanje i sprovoenje Strategije reavanja problema pasa lutalica na teritoriji grada Beograda. Strategija je podstakla druge gradove i optine u Srbiji da zaponu sa uspostavljanjem mehanizama za kontrolu i smanjenje populacije naputenih ivotinja, po preporukama WHO i WSPA. Umreavanje udruenja za zatitu ivotinja, odnosno njihovo koordinisano i zajedniko delovanje obeleilo je ovo godinu. Intenzivirana je saradnja sa udruenjima iz cele Srbije, a naroito iz Beograda kroz rad Beogradske koalicije za zatitu ivotinja. Saradnja udruenja koja su inila Koaliciju unapreena je osnivanjem Beogradskog saveza za zatitu ivotinja - prvog te vrste u naoj zemlji. Kada je u pitanju zatita oglednih ivotinja, evidentno je poveanje interesovanja visokokolskih i naunih organizacija, odnosno strune javnosti za unapreivanje ove oblasti. Zabeleen je trend poveanja broja etikih komiteta, ali i znaajni problemi u radu ovih tela. Ove godine naa organizacija je intenzivirala saradnju u okviru meunarodnih mrea SSN i CEEWEB koje se bave nadzorom i unapreivanjem Konvencije o meunarodnom prometu ugroenih vrsta divlje faune i flore CITES. U okviru CEEWEB ove godine smo uestvovali u istraivanju sprovoenja CITES u sedam zemalja regiona Centralne i Istone Evrope. Rad u 2006. godini bio je obeleen i aktivnostima koje su usmerene na neposrednu pomo ivotinjama kroz akcije spasavanja poplavom ugroenih ivotinja, udomljavanja, procesuiranje sluajeva zlostavljanja ivotinja i druge sline aktivnosti.

Organizacija za potovanje i brigu o ivotinjama

Na kraju, ova godina je otvorila i nove perspektive za na rad i jaanje organizacije. Grad Beograd je prepoznao znaaj informisanja i edukacije javnosti za trajno reavanje problema u vezi sa ivotinjama u urbanoj sredini. Odlueno je da se izdvoje sredstva za osnivanje Info centra za zatitu ivotinja, koji e voditi naa organizacija. Ciljevi Info centra e biti da, u saradnji sa Gradskom upravom, nevladinim organizacijama i graanima: - promovie dobrobit ivotinja, odgovorno vlasnitvo i drutvenu odgovornost; - obezbedi podrku graanima u situacijama koje su na direktan ili indirektan nain povezane sa ivotinjama; - prati stanje u oblasti dranja i zatite ivotinja u vezi sa problemom pasa i maaka lutalica na teritoriji grada Beograda.

Optimistike perspektive zatite ivotinja u Srbiji potrebno je snano i istrajno jaati u narednim godinama, a posebno u 2007 godini koja je po mnogome prelomna za nau zemlju.

Elvir Burazerovi Predsednik ORCA

Beograd, 31. januar 2007. godine

Organizacija za potovanje i brigu o ivotinjama

UNAPREIVANJE PRAVNE ZATITE IVOTINJA Zlostavljanje ivotinja kvalifikovano kao krivino delo Od prvog januara 2006. godine zlostavljanje ivotinja je po prvi put u istoriji nae zemlje kvalifikovano kao krivino delo. Novi Krivini zakonik ("Sl. gl. RS" br. 85/05), u lanu 269. propisuje novanu kaznu ili kaznu zatvora za onoga "ko krei propise ubije, povredi ili mui ivotinju ". Zlostavljanje ivotinja je do sada tretirano kao mali prekraj. Postojee, ionako niske kazne od 500 do 1000 dinara retko su izricane. Pored toga, drutvo pokazuje visoku toleranciju kada je u pitanju ovakav odnos prema ivotinjama, to dovodi do estih sluajeva tekih oblika zlostavljanja ivotinja, kao to su sakaenja, oslepljivanja, kamenovanja, spaljivanja i druge svirepe metode. Novi Krivini zakonik daje znatno vee mogunosti da se zlostavljanje ivotinja u Srbiji kanjava. Meutim, iako smo podneli nekoliko krivinih prijava, to je u izvesnom broju sluajeva rezultiralo pokretanjem istranih radnji, u toku 2006. godine jo nije izreena nijedna kazna. Kako bi se ova materija sveobuhvatno definisala, u skladu sa Prvom Rezolucijom o zatiti ivotinja u SCG, a u cilju efikasnije borbe protiv nasilja i drugih negativnih pojava u drutvu, neophodno je: 1. da se kao krivina dela kvalifikuju jo i naputanje ivotinja, kao jedan od glavnih razloga za nastanak lutalica, kao i borbe izmeu ivotinja ili izmeu ivotinja i ljudi (njihovo organizovanje i odravanje, klaenje, dranje, odnosno reprodukcija, obuka i prodaja ovih ivotinja, kao i prisustvo borbama); 2. poveati sankcije, naroito kada je u pitanju svirepo i namerno zlostavljanje ivotinja, nezakonit lov i ribolov; 3. osmisliti i uspostaviti funkcionalan sistem za efikasnije reagovanje u sluajevima krenja Krivinog zakonika. Bez obzira na ovo, injenica da je Narodna Skuptina Republike Srbije oznaila zlostavljanje ivotinja kao socijalno neprihvatljivo ponaanje i kvalifikovala ga krivinim delom, predstavlja znaajan korak napred u ovoj oblasti. Srbija dobila prvi Nacrt zakona o dobrobiti ivotinja Inicijativa za izradu Zakona o zatiti ivotinja pokrenuta je jo u maju 2001. godine izradom radne verzije Nacrta zakona o zatiti ivotinja od strane ORCA. Kao rezultat intenzivne lobi kampanje koja je u ovoj godini podrana i od strane RSPCA (Royal Society for the Prevention of Cruelty to Animals), ORCA je uzela aktivno uee u radu Radne grupe Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije, odnosno u izradi Nacrta zakona o dobrobiti ivotinja. Radna grupa je izradila kvalitetan Nacrt zakona koji u potpunosti odgovara potrebama zatite ivotinja u naoj zemlji. Donoenje ovog zakona e garantovati obezbeivanje uslova za kvalitetan ivot ivotinjama iji opstanak neposredno zavisi od brige oveka: domae ivotinje,

Organizacija za potovanje i brigu o ivotinjama

divlje ivotinje u zatoenitvu, ogledne ivotinje, kao i kuni ljubimci. Ovim zakonom je izmeu ostalog zabranjeno korienje ivotinja za borbe, cirkuske predstave, zabranjene su trke pasa, korienje ivotinja u lovu, osim lovakih pasa. Predvieno je i zatvaranje farmi krznaica u petogodinjem periodu i dr. Nacrt zakona je proao javnu raspravu, ali je dalji proces usvajanja zakona obustavljen, zbog raspisivanja parlamentarnih izbora u Srbiji. Nadamo se da e se proces njegovog usvajanja nastaviti nakon izbora i da e se ovaj zakon usvojiti u toku 2007. godine. Ustav bez dobrobiti ivotinja Dana 8. novembra 2006. godine poslanici Narodne Skuptine jednoglasno su usvojili novi Ustav Republike Srbije. Naalost, u ovom Ustavu odredba da "ivotinje imaju pravo na ivot u skladu sa svojom vrstom i zakonom", nije nala svoje mesto, iako je tu inicijativu, pored brojnih udruenja za zatitu ivotinja, podralo i vie desetina hiljada graana svojim potpisima. ORCA e nastaviti da insistira na realizaciji ove inicijative, pribliavajui znaaj unapreivanja pravne zatite ivotinja politiarima i celokupnoj javnosti. Verujemo da je ukljuivanje ove odredbe u Ustav vaan inilac koji treba uzeti u obzir kada se govori o pribliavanju Srbije evropskim standardima.

OBRAZOVANJE I VASPITANJE O DOBROBITI IVOTINJA Ukljuivanje dobrobiti ivotinja u nastavni program U okviru projekta "Obrazovanje o dobrobiti ivotinja u Srbiji", koji je podran od strane RSPCA, u toku ove godine pojaane su aktivnosti u pravcu ukljuivanja obrazovanja i vaspitanja o dobrobiti ivotinja u nastavni program u naoj zemlji. Ovo je znaajno, jer obrazovni programi u osnovnim i srednjim kolama u naoj zemlji ne posveuju odgovarajuu panju temama vezanim za dobrobit ivotinja, odnosno zatitu ivotinja kao jedinki. Vaspitavanju uenika da potuju ivotinje i da se odgovorno odnose prema njima mnogo vie doprinose samoinicijativni napori pojedinih nastavnika nego to se tom cilju sistematski tei u toku obrazovnog procesa. Kako bismo doprineli da naa deca, kroz usvajanje pozitivnih vrednosti u detinjstvu, izrastu u humane, pravine i saoseajne ljude, odnosno aktivne i odgovorne graane, korisno je u nastavni program ukljuiti i obrazovanje i vaspitanje o dobrobiti ivotinja. U cilju ostvarivanja ove inicijative ORCA je u proteklom periodu sprovela sledee aktivnosti: - analiza postojeeg nastavnog plana i programa Republike Srbije i relevantnih udbenika s ciljem utvrivanja mogunosti za ukljuivanje sadraja o dobrobiti ivotnja;

Organizacija za potovanje i brigu o ivotinjama

sprovoenje ankete za sve uesnike predkolskog i osnovnokolskog sistema vaspitai, uitelji, nastavnici, roditelji i uenici - s ciljem utvrivanja stavova o dobrobiti ivotinja i ukljuivanju ovih sadraja u nastavni program. Anketa je sprovedena u saradnji sa Sekretarijatom za obrazovanje i Sekretarijatom za socijalnu i deju zatitu Grada Beograda na blizu 2000 uesnika prosvetnog sistema i ini sutinu sprovoenja strategije za razvoj i primenu sadraja o dobrobiti ivotinja u prosvetnoj teoriji i praksi Republike Srbije, ali i za osmiljavanje drugih projekata planiranih za ovu i druge oblasti; izrada programa za profesionalno usavravanje nastavnika: "Dobrobit ivotinja i mi", koji je podran je od strane Grada Beograda - Sekretarijata za obrazovanje i Sekretarijata za zatitu ivotne sredine, Saveza uitelja Srbije i Drutva pedagoga Srbije.

Inicijativu da se u nastavni program ukljui dobrobit ivotinja podrali su takoe i Komisija za sprovoenje Strategije reavanja problema pasa lutalica na teritoriji grada Beograda, kao i Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije. Obrazovanje o dobrobiti ivotinja rad sa decom U toku 2006. godine sprovedeno je 23 radionice za decu u osnovnim kolama, kao i 17 radionica u predkolskim ustanovama. Radionicama su obuhvaena deca predkolskog uzrasta, kao i uenici III, IV, V i VI razreda osnovne kole. Teme radionica bile su: "Potrebe kunih ljubimaca", "Posveivanje vremena kunim ljubimcima", "Briga o stanitu", "Oprema za kune ljubimce", "Mali psi, velika postignua", "Naslovne vesti", "Literarni sastav o naputenom kunom ljubimcu", "Analiza sadraja knjige Niija kuca od Patrie Anelkovi", "Zloupotreba ivotinja kao oblik turistike ponude Evrope" i za manifestaciju "Deiji filmski festival" radionica " Slobodna divljina?". Uenike smo ukljuili u procenu atraktivnosti knjige "Njegovo velianstvo kuni ljubimac" od Tamare Damonje Ili i Eleonore Vlahovi i dali smo im zadatak da procene kolski uzrast kome ona najvie odgovara. Jedan uenik V razreda O "Ruer Bokovi" osmislio je slogan kojim se upozoravaju turisti da ne podravaju zloupotrebu ivotinja u turistike svrhe: "Od dva ubijena medveda moete dobiti samo dve koe, a od dva slobodna nastaje jo jedan!". Ovaj slogan reprezentuje svesnost nae dece o postojanju ovog problema i dozvoljava da nazremo "mladi aktivizam" u veoma bliskoj budunosti. Evaluacija sprovoenja sadraja o dobrobiti ivotinja iz perspektive dece pokazala je veliku prijemivost, zainteresovanost i ak ushienost osnovnokolskog uzrasta za ovu oblast. Voditelji su zadovoljni reakcijama uenika, ali istiu vanost sistematskog i postepenog uvoenja uenika u ovu oblast, jer bi takvom metodologijom rada mogli obezbediti vei kvalitet znanja i njegovu primenljivost u praksi.

Organizacija za potovanje i brigu o ivotinjama

Izloba likovnih i literarnih radova "Kako bih zatitio/la ivotinje" U zgradi Starog dvora, 14. februara 2006. godine organizovali smo sveano otvaranje izlobe dejih likovnih i literarnih radova pristiglih na konkurs "Kako bih zatitio/la ivotinje?". Domaini izlobe bile su vile i vilenjaci, a gosti deca iz O "Stevan Sineli" sa Konjarnika i deca iz vrtia "Slavujak". Petnaestoro dece iz O "Stevan Sineli" prikazali su javni as koji su organizovali za svoje roditelje i drugare iz kole. Bili su inspirisani knjigom "uvari prirode" i lekcijom "Nisam lutalica, ja sam naputen". Deca su nam ispriala priu koja govori o tome kako su dva psia dobila svoja smena imena - Bu i Plju! Nakon ove predstave, nastupila su deica iz vrtia "Slavujak", koji su nam ispriali dve lepe prie o Divdilendu (gradu vrabaca) i o njihovom psu Kikiju. Literne radove ocenjivale su deje knjievnice Slaana Risti i Gordana Maleti. Bile su toliko zadovoljne radovima da su dodelile po dve prve, dve druge i dve tree nagrade, a pored toga i nekoliko pohvala. Neke od radova proitala je naa glumica Milica Mila. Na kraju su dodeljene nagrade za najbolje radove. Uenici osnovnih kola u Srbiji bili su veoma kreativni, matoviti, originalni i kroz svoje radove sugerisali su nove, originalne naine kako moemo zatititi ivotinje u naem okruenju i uiniti ovaj svet humanijim i srenijim mestom za ivot svih nas.

REAVANJE PROBLEMA NAPUTENIH IVOTINJA Strategija reavanja problema pasa lutalica na teritoriji grada Beograda Znaajna aktivnost u toku 2006. godine je uee nae organizacije u izradi i sprovoenju Strategije reavanja problema pasa lutalica na teritoriji grada Beograda. Poznato je da je problem naputenih ivotinja u Beogradu identifikovan kao jedan od osnovnih problema lokalne zajednice. Bitan korak ka humanom i efikasnom reavanju problema u vezi sa naputenim ivotinjama predstavlja donoenje pomenute Strategije od strane gradonaelnika Beograda, 28. marta 2006. godine. Strategija je izraena u skladu sa preporukama Prve Rezolucije o zatiti ivotinja u Srbiji i Crnoj Gori i njen cilj je da trajno, na human i efikasan nain rei zdravstvene, higijenske, ekoloke i socijalne probleme u vezi sa postojanjem naputenih ivotinja na ulici. Zbog toga je ona usmerena u etiri osnovna pravca: 1. Zakonska regulativa podrani su napori udruenja za zatitu ivotinja i pokrenuta je inicijativa za usvajanje Zakona o zatiti ivotinja; 2. Obeleavanje i registracija pasa - odlueno je da se izdvoje sredstva kojima bi se pomoglo vlasnicima da ispune svoju zakonsku obavezu koja se odnosi na obeleavanje i registraciju njihovih pasa; 3. Masovna sterilizacija, vakcinacija i obeleavanje pasa lutalica i njihovo vraanje na prvobitna stanita i udomljavanje;

Organizacija za potovanje i brigu o ivotinjama

4. Informisanje i edukacija na svim nivoima - ira javnost kroz medijsku kampanju, vlasnici ivotinja, deca i omladina i dr. Prihvaene su i stimulativne mere za usvajanje naputenih ivotinja: besplatna sterilizacija, obeleavanje mikroipom i oslobaanje od plaanja vakcinacije protiv besnila u naredne tri godine. Sprovoenje Strategije zapoeto je u septembru 2006. godine, rekonstrukcijom objekata sabirnog centra za pse lutalice u Ovi. U toku poslednja etiri meseca 2006. godine uspeno su realizovane sve planirane aktivnosti - sterilisano je, vakcinisano protiv besnila i obeleeno mikroipom 1021 pas lutalica; obeleeno je miroipovima 3156 pasa poznatih vlasnika i udomljeno preko 100 naputenih ivotinja. U narednoj godini potrebno je insistirati na sistematskom sprovoenju CNR programa, kroz nabavku veeg broja vozila i humane opreme za hvatanja ivotinja, kao i nastavak obuke radnika gradskog prihvatilita za naputene ivotinje. Pored toga, neophodno je pruiti podrku za rad postojeim i raditi na otvaranju veeg broja prihvatilita za naputene ivotinje, kako bi se poveali kapaciteti za njihov smetaj i sterilizaciju. Obuka radnika gradskog prihvatilita. Imajui u vidu vanost slube za hvatanje i zbinjavanje naputenih ivotinja za sprovoenje Strategije, pokrenute su aktivnosti u vezi sa obukom radnika koji rade u gradskom prihvatilitu za naputene ivotinje u Ovi. Radnici su proli teorijsku i praktinu obuku. Teorijsku obuku na temu "Pravila i organizacija rada u prihvatilitima za pse i make bez vlasnika" sprovela je prof. dr Marijana Vuini, a praktini deo obuke g. Brajan Folkner (Brian Faulkner), angaovan od strane WSPA (World Society for the Protection of Animals) kao konsultant sa internacionalnim iskustvom kada su u pitanju treninzi u oblasti hvatanja i postupanja sa naputenim ivotinjama. Obuka je sprovedena u periodu od 11. do 15. decembra 2006. godine. Obuka o humanom hvatanju i postupanju sa naputenim ivotinjama, koju je sproveo g. Folkner, odnosila se na teorijska predavanja, kao i praktian trening o radu prihvatilita za ivotinje, hvatanju i transportu ivotinja. Radnici gradskog prihvatilita bili su podeljeni u tri tima od po tri lana, a svaki tim je imao prilike da polovinu dana provede sa g. Folknerom i uz konsultaciju sa njim i njegovu strunu pomo osmisli plan hvatanja odreenih grupacija pasa, kao i da naui da rukuje sa osnovnom opremom za humano hvatanje naputenih ivotinja. Pored ovoga organizovana je i poseta gradskom prihvatilitu za naputene ivotinje u Ovi, radi obuke radnika u vezi sa istovarom i postupanjem sa ivotinjama u prihvatilitu. Specijalna emisija o ivotinjama osmiljena je radi pomocije aktivnosti u vezi sa realizacijom Strategije. Emisija e trajati 15 minuta i emitovae se svake nedelje uz jednu ili dve reprize na TV Studio B. U sklopu realizacije ove emisije izraeni su spotovi za udomljavanje naputenih ivotinja, ije je emitovanje zapoelo krajem 2006. godine.

Organizacija za potovanje i brigu o ivotinjama

Inicijativa za izradu Nacionalne Strategije reavanja problema naputenih ivotinja Kako bi i drugi gradovi i optine u Srbiji prihvatili principe Strategije reavanja problema pasa lutalica na teritoriji grada Beograda, nai aktivisti i saradnici obili su 13 optina u Srbiji, promoviui koncept humane i efikasne kontrole populacije naputenih ivotinja. Pored toga uspostavljena je i saradnja sa Stalnom konferencijom gradova i optina SKGO, preko koje su svi gradovi i optine u Srbiji dobili "Prirunik za reavanje problema pasa i maaka lutalica". Prirunik je izraen zahvaljujui pomoi RSPCA. Trenutno nastojimo da u saradnji sa gradovima i optinama u Srbiji zajedniki izradimo Nacionalnu Strategiju reavanja problema naputenih ivotinja u Republici Srbiji.

AKCIJE ZA POMO UGROENIM IVOTINJAMA Spasavanje ivotinja nakon poplava u Srbiji U prolee 2006. godine Srbiju su zadesile velike poplave. Nivo dve beogradske reke Dunava i Save toliko se poveao da je poplavio priobalne delove glavnog grada. Zahvaljujui dobro organizovanim operacijama odbrane od poplava nije bilo ljudskih rtava, a materijalna teta svedena je na minimum. Ipak mnoge ivotinje na obalama ovih reka bile su ivotno ugroene. Poto je u pitanju gradska sredina, najvie su bili ugroeni psi i make koje su njihovi vlasnici napustili zbog poplava. Naalost, ORCA nije pripremljena za reakciju u ovakvim situacijama, jer one zahtevaju obuene ljude i opremu koja nam naalost nedostaje. Ipak, zahvaljujui WSPA mogli smo da spasemo 72 ivotinje, koje smo zatekli na obalama reka nakon to se voda povukla. Odrasle ivotinje (44 psa i 14 maaka) su sterilisane, vakcinisane, dehelmintisane i vraene na prvobitno stanite ili udomljene. Pored toga udomljeno je 11 tenaca i 3 maeta, koji su pre udomljavanja bili dehelmintisani, vakcinisani i revakcinisani. Jedna od njih mae po imenu Viktor pronaen je u veoma loem stanju. Zbog nehigijenskih uslova imao je infekciju oka, koje je nakon leenja ipak izgubio. Bez obzira na to, ova maca je poput svih ostalih uspeno udomljena. Kontakt sa graanima i procesuiranje zlostavljanja ivotinja Kontakt sa graanima ORCA ostvaruje putem telefona, elektronske pote i prilikom poseta graana Savetovalitu za zatitu ivotinja. Kroz ta tri oblika komunikacije ostvaren je kontakt sa 2074 gradjana u vidu davanja razliitih informacija, saveta za postupanje u pravnim i situacijama nege i brige o ivotinjama. Kao i u toku prethodnih godina, nastavili smo da primamo prijave graana koje se odnose na zlostavljanje ivotinja kako bismo mogli da u saradnji sa nadlenim dravnim organima spreimo zlostavljanje i pomognemo ivotinjama. Prikupljeno je preko 50 prijava zlostavljanja, od kojih je 18 prijavljeno nadlenim organima. Neke od najznaajnijih prijava emo pomenuti u ovom izvetaju:

10

Organizacija za potovanje i brigu o ivotinjama

Prvo oduzimanje ivotinja od vlasnika zbog zlostavljanja. U zajednikoj akciji Grada Beograda, Veterinarske stanice "Beograd" i ORCA, prvi put su od vlasnika oduzete ivotinje zbog zlostavljanja. Meda i Lajka, po reima vlasnika, dobijeni su na poklon i njihov jedini zadatak bio je da uvaju auto-otpad. Uslovi u kojima smo ih pronali bili su u najmanju ruku nepodnoljivi: bez hrane i svee vode, sklonita ili kuice, na lancu kraem od jednog metra. Medino fiziko stanje bilo je veoma loe, zadnje noge su mu bile zakrljale usled neadekvatne ishrane i nedostatka kretanja u malom ograenom prostoru. Dlaka mu je bila neodravana, loeg kvaliteta, uebana i prekrivena slojem izmeta. Lajka je bila u neto boljem stanju, ali kao i mujak, bila je sitnija nego to standard ove rase propisuje, prljava, zaputene uebane dlake i neprijatnog mirisa. Tlo je bilo prekriveno slojem izmeta, urina i slepljenih dlaka. Smatrajui da ovakva situacija zahteva to bre razreenje u korist pasa, potrudili smo se da im pronaemo trajan novi dom u kome e neko o njima brinuti. Sledei korak bila je prijava inspekciji. Inspekcija za zatitu ivotne sredine Grada Beograda je u veoma kratkom roku postupila po prijavi. Kada su nai volonteri doli da preuzmu pse, arplaninci su bez ikakvog protesta prihvatili povodac, to inae nije svojstveno ovoj rasi, pokazujui veliku zainteresovanost da izau iz svojih ograenih boksova. Nakon samo nekoliko meseci, zahvaljujui brizi, panji i ljubavi porodica u kojima i danas ive, Lajka i Meda su ini se, prebrodili svoja negativna iskustva sa ljudima i danas ive srenijim ivotom. Pria o Breti i o svima nama. Nakon pet dana line drame Brete i njenih mladunaca, 19. januara ove godine dobili smo poziv od jednog oveka i molbu za pomo da se njihovi ivoti spasu. Pet dana hladnoe, bola, gladi, borbe za ivot u jarku nadomak beogradskog buvljaka. Pet dana bespomonosti, ekanja, preputenosti; pet najduih dana psee nade i vere u humanost oveka. Temperatura je te noi bila ispod nule. U trci s vremenom doktori veterine iz veterinarske ambulante "Maja Ili", nai volonteri i jedna baterijska lampa. Prizor obasjan njome stravian poluoamuena, iscrpljena, izlomljenih kostiju, telom titi jedino preivelo mladune. Hitna intervencija, utopljavanje, injekcije, amputacija noge, prestanak rada srca, prestanak disanja, reanimacija... ali na kraju - pobeda ivota. Sve u jednoj noi...i dobija ime Breta. Privremeno zbrinuta, uvijena u arene krpice u radionici jednog beogradskog butika, zajedno sa svojim preivelim tenetom, eka da se neko prepozna u ovoj prii. I prepoznao se. Breta i njeno tene uspeno su udomljeni. Odi - pas sa tri noge. Pronaen je sa izraenim povredama - velikom oteklinom, otvorenom ranom i prelomom noge. Rendgenski snimak pokazao je da su psu u nekoj amaterskoj operaciji odstranjene sve zglobne kosti prednje noge i preseen snop nerava. Naalost, amputacija ape bila je neizbena, a dva meseca kasnije i preostali deo noge je amputiran zbog komplikacija. Uprkos aktivnoj kampanji za njegovo udomljavanje sprovedenoj i putem elektronskih i pisanih medija, niko se nije zainteresovao da ga usvoji. Naalost otpor prema

11

Organizacija za potovanje i brigu o ivotinjama

razliitosti, nesavrenostima, invaliditetu i dalje je itekako prisutan u naem drutvu. Odi je privremeno smeten u hraniteljskoj porodici koja mu je pomogla da zajedniki preguraju svaku njegovu muku. Brutalno ubistvo psa u Letanima. Slobodan Plea je dana 18. 09. 2006. u popodnevnim asovima ispred magacina jednog privatnog preduzea u Letanima svojim automobilom putem vukao ivog, prethodno muenog, psa koji je bio vezan za kuku koja se nalazila na zadnjem delu vozila! Jedan od svedoka je nakon otprilike jednog kilometra sustigao vozilo koje se ve bilo zaustavilo sa leve strane puta pored lokalne divlje deponije. Nakon krae svae, svedok je preuzeo psa i odveo ga u veterinarsku ambulantu. Uprkos pokuajima reanimacije pas je ubrzo nakon dolaska u veterinarsku ambulantu uginuo. Slobodan je svoje brutalno i kriminogeno ponaanje, pravdao tetom koju je pas prouzrokovao u njegovom drvoritu! Obdukcioni nalaz je pokazao da je ovaj nesreni pas prethodno bio surovo fiziki zlostavljan. Pretpostavlja se da su povrede na glavi psa prouzrokovane mehanikim oruem. Mogue da je upotrebljen no, bode ili otrica sekire, satare, veeg noa ili slinog orua. Inspektori OUP Grocka izali su na lice mesta i uzeli izjavu od svedoka, fotografisali telo psa. Tubu je po slubenoj dunosti, podiglo V optinsko javno tuilatvo, po prijavi OUP Grocka. U Beogradu je, u sred dana, iz vatrenog oruja ubijen pas. Dana 28. septembra 2006. godine je u Beogradu kratko oian ovek starosti oko 30-ak godina, hladnokrvno i bez rei izvadio pitolj i ispalio metak u psa, naoigled njegove vlasnice, koja ga je etala. Naalost, veterinar, koji je odmah doao na lice mesta, mogao je samo da konstatuje smrt. Lula, kako se zvala ova kerua, je imala prostrelnu ranu od metka koji je razorio njena plua i srce. Policija je brzo reagovala. Dve policijske patrole nale su se na licu mesta kao bi izvril uviaj. Poinilac ovoj ubistva jo nije identifikovan. Trovanje ivotinja. I u toku ove godine identifikovan je veliki broj sluajeva neovlaenog postavljanja otrova. Otrovano je preko 150 pasa i maaka. Iako je u pitanju krivino delo zagaivanja ivotne sredine i izazivanja opte opasnosti, nadleni, nisu nikada reagovali. Povodom svega obratili smo se medijima sa molbom da nam, u ime velikog broja stanovnika Beograda roditelja, vlasnika pasa i drugih graana, pomognu kako bismo zajedniki pokuali da nateramo nadlene da vrei svoju dunost, graanima obezbede siguran ivot gradu. Protest zbog gostovanja cirkusa u Beogradu. Povodom gostovanja cirkusa "Korona" u Beogradu, zahtevali smo hitnu zabranu cirkusa koji u svojim predstavama koriste ivotinje i njihovo gostovanje na teritoriji Republike Srbije. Mnoge zemlje su zabranile nastupanje cirkusa koji koriste ivotinje u predstavama. Korienje ivotinja u cirkusima neprihvatljivo je jer su naini na koje se ove ivotinje dresiraju krajnje brutalni. Prisiljavanjem da oponaaju

12

Organizacija za potovanje i brigu o ivotinjama

oveka i rade druge aktivnosti koje su protivne njihovom ponaanju u prirodi, ivotinje su izloene stalnom fizikom i psihikom zlostavljanju. Pored toga, izvrgavanje ruglu i ismevanje fizikih i psihikih osobina ivotinja nespojivo je sa drutvenom etikom. ivotinje koje ive u ovako nehumanim uslovima ispoljavaju razliite poremeaje u ponaanju (etopatije) - neprestano kretanje od jednog do drugog kraja kaveza, esta rika, snano lupanje apama o kaveze. Poseban problem predstavlja injenica da posetioci esto zaboravljaju da ivotinje ne samo da nisu "srene", ve da liene slobode i izvrgnute podsmehu trpe najbrutalniji vid zlostavljanja. Pored svega ovoga, bahato ponaanje posetilaca cirkusa i sluajnih prolaznika (bacanje petardi i sl.) dodatno ugroava ivotinje. Daljom posetom ovakvim cirkusima, ohrabruje se zlostavljanje cirkuskih ivotinja, tj. doprinosi stvaranju desenzibilisanog drutva, kome je glavni cilj zabava po svaku cenu. U tekst Nacrta zakona ukljuena je odredba koja zabranjuje korienje ivotinja u cirkuskim predstavama, odnosno gostovanje cirkusa koji koriste ivotinje na teritoriji Republike Srbije.

KONVENCIJA CITES Istraivanje sprovoenja CITES. Ove godine naa organizacija je intenzivirala saradnju u okviru meunarodnih mrea SSN i CEEWEB koje se bave nadzorom i unapreivanjem Konvencije o meunarodnom prometu ugroenih vrsta divlje faune i flore CITES. U okviru CEEWEB ove godine smo uestvovali u istraivanju sprovoenja CITES u sedam zemalja regiona Centralne i Istone Evrope. Istraivanjem su, pored Srbije, obuhvaene Poljska, Slovaka, Maarska, Rumunija, Bugarska i Hrvatska. U Srbiji je ORCA obavila istraivanje kapaciteta dravne uprave u sprovoenju CITES (zakonska potpora, institucionalni i kadrovski kapaciteti, zainteresovanost institucija i javnosti, oblici meusektorske saradnje itd), dok je istraivanje legalnog i ilegalnog trita CITES vrsta (pijace, pet opovi, internet) bio poveren Mladim istraivaima Srbije. Projekat je finansirao Meunarodni fond za dobrobit ivotinja (IFAW) a rezultati istraivanja e biti publikovani u prvoj polovini 2007. Zajedno sa Mladim istraivaima Srbije, ORCA se prikljuila kampanji CEEWEB "Ne kupujte ugroene vrste!", koja se vodi u 8 zemalja Centralne i Istone Evrope. Cilj kampanje je da apeluje na graane da ne kupuju ugroene vrste, odnosno predmete koji se prave od ovih ivotinja i biljaka. Priprema za CoP 14. ORCA je dala svoj doprinos u pripremi strategije za nastup SSN (Species Survival Network) na dolazeoj 14. Skuptini CITES u Hagu, uestvujui na Samitu SSN koji se odrao u Budimpeti od 25. do 28. aprila 2006. godine. ORCA se ukljuila u akciju zbrinjavanja sibirskih tigrova koji se trenutno nalaze u Crnoj Gori. Naa namera je da uz pomo velikih meunarodnih organizacija za zatitu ivotinja, pronaemo trajni smetaj za ove tigrove.

13

Organizacija za potovanje i brigu o ivotinjama

Naime, u noi izmeu 30. i 31. oktobra ove godine crnogorska policija je u Vujem Dolu kod Nikia privela Gorana Koprivicu, Vuka Vukoslavovia i Stojana Sekulovia, koji su ilegalno, van graninog prelaza uli u Crnu Goru iz Hercegovine, prevozei u kombiju dva odrasla sibirska tigra. Policija je protiv njih pokrenula krivinu prijavu zbog nelegalnog prelaska granice i krijumarenja zatienih ivotinjskih vrsta. Tigrovi su bili namenjeni privatnom zoolokom vrtu u Sutomoru, iji je vlasnik jedan od pomenutih krijumara, Stojan Sekulovi. U nedostatku prikladnijeg smetaja konfiskovani tigrovi su privremeno smeteni u Sekulovievom zoolokom vrtu u Sutomoru. Ministarstvo za zatitu ivotne sredine i ureenje prostora Republike Crne Gore je jasnog opredeljenja da ove ivotinje nee ostati u posedu krijumara. Tigrovi su pod veterinarskim nadzorom, dobrobit im nije ugroena, a Ministarstvo aktivno traga za mogunostima njihovog trajnog smetaja u neko od prihvatilita ili zoolokih vrtova u inostranstvu, gde e im biti obezbeeni prikladni uslovi za ivot. Navode u jednom domaem dnevnom listu, da je ovaj par tigrova u meuvremenu dobio potomstvo i da e tigrii biti poklanjani folk zvezdama u Srbiji, demantovalo nam je crnogorsko ministarstvo tvrdnjom da tigrii ne postoje. Crnogorsko ministarstvo nas je uverilo da nikada ne bi dozvolilo ovakvu vrstu izvoza ivotinja, a i Uprava za zatitu ivotne sredine Republike Srbije nas je uverila da izdavanje dozvola za uvoz ovih ivotinja u Srbiju ne dolazi u obzir. tavie, Uprava je ve odbila izdavanje dozvola za uvoz za neke od ivotinja iz zoolokog vrta u Sutomoru, zbog neuredne dokumentacije. Na ovaj nain pridruili smo se naporima nadlenog Ministarstva iz Crne Gore, i podravamo njegovu reenost da situaciju rei na nain koji je najpovoljniji po ivotinje. Takoe pozdravljamo opredeljenje Uprave za zatitu ivotne sredine Republike Srbije da sprei uvoz ovih ivotinja u Srbiju, i pozivamo organe carinske kontrole i inspekcije za zatitu ivotne sredine da preduzmu sve mere kako bi spreili nelegalan uvoz zatienih vrsta na teritoriju nae zemlje.

ZATITA OGLEDNIH IVOTINJA U toku 2006. godine sprovedeno je istraivanje o korienju oglednih ivotinja u Srbiji. Ciljevi istraivanje bili su da se utvdi koje institucije, u kom broju i u koje svrhe koriste ivotinje u ogledne svrhe u periodu od 1995. do 2005. godine. Pored toga eleli smo da utvrdimo koje su od pomenutih institucija osnovale Etiki komitet za zatitu oglednih ivotinja i na koji nain. Rezultati istraivanja ukazali su na to da zbog nedostatka zakonskih propisa nadleni dravni organi, kao ni nauno-istraivake institucije ne poseduju preciznu i jedinstvenu evidenciju ivotinja koje se koriste u ogledne svrhe, te su zbog toga podaci do kojih smo doli samo orijentaciona slika stanja u oblasti korienja oglednih ivotinja. Ipak, dobijeni podaci jesu znaajni jer su, pre svega jedinstveni, ali su i dobra polazna taka. Naime, saznali smo da 12 fakulteta i oko 15 instituta koristi ogledne ivotinje, pacov je ivotinja koja se najee koristi, izmedju 6000-10000 ivotinja godinje se koristi a skoro polovina od tog broja odlazi na vebe koje se odravaju na biomedicinskim fakultetima u Srbiji.

14

Organizacija za potovanje i brigu o ivotinjama

Iako zakonom jo nije propisana obaveza osnivanja etikih komiteta, visokokolske ustanove i nauno-istraivake institucije sve vie osnivaju ovakva tela. Negde su to lokalni etiki komiteti za ceo univerzitet, odnosno grad, a negde su osnivai insititucije koje koriste ogledne ivotinje. Trend osnivanja ovakvih tela se naroito poveao u 2006. godini. ORCA ima predstavnika u tri etika komiteta: Medicinskog i Biolokog fakulteta, kao i Srpskog udruenja za upotrebu ivotinja u istraivanju i obrazovanju. U radu ovih tela uoeni su brojni problemi koji se pre svega odnose na: nerazumevanje lanova o ulozi etikog komiteta, o razlici izmeu naune komisije i etikog komiteta, o ulozi predstavnika ire drutvene zajednice tzv. "laika"; nedovoljna obavetenost o dobrobiti oglednih ivotinja, domaoj i stranoj zakonskoj regulativi i o alternativama koje se, pre svega, mogu koristiti u praktinoj nastavi na biomedicinskim fakultetima. Takodje, uoeno je da se prilikom odluivanja potuje pre svega princip smanjanja broja ivotinja, manje princip zamene neanimalnim modelom, a najmanje princip usavravanja ogledne procedure kako bi se umanjila patnja i smanjio broj oglednih ivotinja. Isto tako, nije uspostavljen adekvatan nadzor odobrenih istraivanja od uslova dranja ivotinja, preko odobrenih metoda korienja do propisanjih rokova. Primetili smo da ni istraivaima nije uvek najjasnije ta od njih oekuje etiki komitet, te su zahtevi za izdavanje dozvole neretko turi, neprecizni i sa nejasnom slikom o tome ta je uinjeno da se umanji etika cena. Ipak, na etikom komitetu je da propie detaljniji obrazac i detaljna upitstva za njegovo popunjavanje, koja e biti jasna smernica istraivaima. Zbog svega ovoga smo pristupili radu na publikaciji iji e cilj biti da naunoj i strunoj javnosti ukae na postojee probleme, da ponudi to vie konkretnih predloga za reavanje istih, kao i da kroz iskustva drugih zemalja pokua da unapredi njihov rad.

AKTIVNOSTI NA UMREAVANJU NEVLADINIH ORGANIZACIJA Saradnja sa udruenjima za zatitu ivotinja Umreavanje udruenja za zatitu ivotinja, odnosno njihovo koordinisano i zajedniko delovanje obeleilo je ovu godinu. Intenzivirana je saradnja sa udruenjima u Srbiji, a naroito Beogradu kroz rad Beograske koalicije za zatitu ivotinja. Ciljevi Beogradske koalicije bili su izrada programa kontrole i smanjenja populacije naputenih ivotinja na teritoriji grada Beograda i njegovo predstavljanje nadlenima u Beogradu. Koalicija je u toku 2006. godine postala partner Gradu Beogradu na izradi i sprovoenju Strategije. Takoe, zajedniki smo realizovali mnoge aktivnosti koje su bile usmerene u pravcu udomljavanja naputenih ivotinja, prikupljanje potpisa za uvoenje prava ivotinja u Ustav Republike Srbije i sl. Pored toga prvi put je Dan naputenih ivotinja i Dan zatite ivotinja obeleen zajednikim akcijama. Najznaajnija zajednika aktivnost bila je akcija zaustavljanja masovnog ubijanja naputenih ivotinja zbog proglaenog besnila na teritoriji Beograda u januaru

15

Organizacija za potovanje i brigu o ivotinjama

2006. Usprotivili smo se neselektivnom i masovnom unitavanju naputenih ivotinja i zahtevali od nadlenih dravnih organa da spree ovakve namere. Traili smo da se besnilo, kao najopasnija zarazna bolesti koja je zajednika ljudima i ivotinjama, ozbiljno shvati i tretira s velikom odgovornou, uz sprovoenje efikasnih mera za suzbijanje ove bolesti. Kako bismo spreili da se u javnosti podigne nepotrebna panika i nadlenim dravnim organima izneli svoj stav o aktivnosti koje bi trebalo preduzeti u cilju suzbijanja besnila, 03. februara 2006. odrali smo konferenciju za tampu, a kasnije 03. marta i tribinu pod nazivom "Unitavanje nije reenje!" 03. februara 2006. godine. Na konferenciji su govorili: Elvir Burazerovi, koordinator Beogradske koalicije za zatitu ivotinja i predsednik ORCA, mr. sci vet. Gordana Jermolenko, virusolog, prim. dr med sci Verica - Lela Ili Vlatkovi, epidemiolog, Udruenje za javno zdravlje Srbije, prim. dr mr sc Nevenka akula, naelnik Slube za epidemiologiju i mikrobiologiju Gradskog zavoda za zatitu zdravlja, Zlata Korjeni, predsednik Help Animals, Goran Paskaljevi, predsednik SoS Animals. Podrali su nas i gosti preko 25 javnih linosti iz sveta kulture kao i predstavnici ambasada Kanade, Nemake, Holandije, Danske i drugih zemalja. Koalicija je 07. oktobra 2006. godine, u okviru obeleavanja Svetske nedelje zatite ivotinja potpisala Sporazum o saradnji na reavanju problema pasa lutalica na teritoriji grada Beograda sa Veterinarskom stanicom "Beograd". Ovaj sporazum je oznaio poetak saradnje sa Gradskim prihvatilitem za naputene ivotinje u cilju udomljavanja to veeg broja naputenih ivotinja, unapreivanja rada Slube komunalne zoohigijene i informisanja javnosti. Saradnja udruenja koja su inila Koaliciju unapreena je osnivanjem Beogradskog saveza za zatitu ivotinja - prvog te vrste u naoj zemlji, decembra 2006. godine. Saradnja VIDAP i ORCA Naa organizacija je sa udruenjem graana "VIDAP" 24. avgusta 2006. godine potpisala Sporazum o saradnji, iji je cilj da kroz zajedniki rad ukae da su ljudska prava i dobrobit ivotinja neodvojivi, odnosno da ostvarivanje jednog ne negira ostvarivanje onog drugog. Za slepe osobe je od velike vanosti reavanje problema naputenih ivotinja. Reavanje ovog problema doprinee samostalnom kretanju slepih i slabovidih osoba korisnika pasa vodia. Samostalno kretanje je najvaniji korak ka samostalnom ivotu i ostvarivanju jednakosti slepe osobe u iroj drutvenoj zajednici. Zbog toga je VIDAP podrao nae napore da se problem naputenih ivotinja mora reavati insistirajui na leenju uzroka problema, odnosno kroz usvajanje Zakona o dobrobiti ivotinja, sankcionisanje naputanja ivotinja Krivinim zakonikom i insistiranje na odgovornom vlasnitvu (briga o ljubimcu, njegovo obeleavanje i registracija, sterilizacija i slino). Ovaj sporazum prepoznaje zajedniku viziju udruenja sa naizgled razliitim ciljevima jednog koji se bavi zatitom ljudskih prava osoba sa invaliditetom i drugog ije je polje interesovanja dobrobit ivotinja.

16