_______________________ODRAVANJE SISTEMA I VODE U INDUSTRIJI

SEMINARSKI RAD
Predmet: -Tehnoloki sistemi -Tehnoloki
procesi

Student:

Predmetni profesor:

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

ODRAVANJE SISTEMA I VODE U

INDUSTRIJI

T E M A : - Odravanje sistema Vode u idustriji

ODRAVANJE SISTEMA I VODE U INDUSTRIJI

SADR AJ

UVOD...................................................................................................................4
Uvod u odavanje sitema.................................................................................4
Uvod - vode u okruenju..................................................................................4
1. Metode odravanja.........................................................................................5
1.1 Korektivno odravanje..............................................................................5
1.1.2 Korektivno odravanje maina i opreme...........................................5
1.2 Preventivno odravanje............................................................................6
1.2.1. Prijem maine za odravanje...........................................................7
1.2.2. Preventivno odravanje maina i opreme........................................8
1.2.3. Redovno odravanje maine.............................................................9
1.2.4. Remont maine................................................................................9

UVOD

Tehnologija odravanja najveim obimom se bavi problemima odravanja tehnikih

sistema, a njeni osnovni principi su najire prihvaeni prvenstveno u industriji razvijenih zemalja.
Promatrajui sisteme oko sebe, primjeujemo da oni izvravaju odreenu funkciju kroz odreeno
vremensko razdoblje. Neretko se moemo uveritii da se oni kvare, odnosno ne izvravaju
funkciju ili je ne izvravaju na zadovoljavajui nain. Na primer, automobil se ne pokrene, na
monitoru nema slike, dok urimo na posao voza autobusa nam kae da ne ide dalje zbog kvara
itd. Jasno je da e svi ureaji pre ili kasnije pretrpeti neki kvar bilo neki, oekivani ili
neoekivani, zbog potronje delova sistema.
Da bi neki sistem pouzdano i to due radio potrebno je primemjivati mere koje je e mu
produiti vek trajanja, proceniti koliko on moe da radi u datim uslovima i kada se moe
oekivati da nea vie raditi. Takvo nadgledanje ivotnog veka sistemaa, odnosno ureaja, jeste
odravanje.
Odravanje je skup akcija s ciljem da se sistem zadri, ili vrati, u stanje u kojem
izvrava zadatu funkciju.
1. METODE ODRAVANJA
Osnovna podela odravanja, s obzirom na analizu savremenog pristupa reavanja
problema odravanja, se moe predstaviti na sledei nain:

ODRAVANJE SISTEMA I VODE U INDUSTRIJI

ematski prikaz metoda odravanja

1.1 Korektivno odravanje

Kod korektivnog odravanja doputa se eksploatacija mehanikog sistema do pojave
otkaza. Ova metoda odravanja ne predvia prethodne preglede i praenje sistema,ali je poeljno
da se uvek signalizira poetna faza otkaza i pristupi njegovom otklanjanju. Korektivno
odravanje ima zadatak da tehniki sistem iz stanja "u otkazu" dovede u stanje "u radu" pri emu
se element ili sklop koji je otkazao ili popravlja ili zamenjuje novim.
Veliki nedostatak korektivnog odravanja je naroito izraen u proizvodnim sistemima
gde je prisutna vea koliina proizvodne opreme, odnosno, tamo gde moe doi do preklapanja
vremenskih intervala kada je vei broj maina u otkazu. Zbog nedovoljnog prethodnog
angaovanja na odravanju radne sposobnosti, mogu se pojaviti komplikovani otkazi koji
zahtevaju due vreme za njihovo otklanjanje. Veliki nedostatak korektivnog odravanja odnosi se
na nemogunost predvianja ukupnog broja otkaza, trenutka njihove pojave i vremena trajanja. U
takvim uslovima je nemogue planirati bilo kakve detaljnije aktivnosti u cilju racionalizacije
poslova na odravanju.
Na osnovu navedenog moe se zakljuiti da se korektivno odravanje ne preporuuje u
proizvodnim sistemima gde otkazi dovode do dugih zastoja, visokih trokova i ugroenosti
procesa, ljudi i okoline, a naroito ne za sloene i skupe tehnike sisteme.
1.1.1 Korektivno odravanje maina i opreme
U sluaju neispravnog rada maine/opreme ili pojave poveane koliine karta rukovalac
maine obavetava poslovodju, koji pismeno obavetava poslovodju odravanja o nastalom
problemu. Poslovodja odravanja upisuje u "Dnevni list odravanja" identifikacioni broj maine,
vreme nastanka kvara i kratak opis kvara. Nakon defektae, poslovodja odravanja odredjuje
radnika koji e izvriti opravku ili ukoliko je kvar tee prirode, obavetava efa odravanja o
prirodi i teini kvara, koji zatim preduzima neophodne korake za vraanje maine/opreme u
radno stanje.

ODRAVANJE SISTEMA I VODE U INDUSTRIJI

Po zavrenoj operaciji korektivnog odravanja u "Dnevni list" odravanja upisuje se

trajanje otkaza, opis operacija i broj trebovanja ukoliko su korieni neki rezervni delovi. Na
osnovu dnevnih listi odravanja poslovodja odravanja dopunjava "Karton o opisu otkaza".

1.2 Preventivno odravanje

Preventivno odravanje podrazumijeva brigu o sistemu i servisiranje kako bi ostao
u zadovoljavajuim radnim karakteristikama, koristei sistemski nadzor, detekciju i
ispravak potencijalnog kvara pre nego to doe do njega.
Preventivno odravanje podrazumeva prevenciju, odnosno spreavanje pojave kvara. Cilj
je da imamo sisteme koji se nikada nee pokvariti, a njih osiguravamo tako to periodino
proveravamo svojstva i funkcije sistema. Preventivno odravanje se izvodi periodino, na
sljedee naine:
* Vremenski orjentisano - Nakon isteka odreenog vremena sistem se kontrolie i servisira. To
moe biti nakon 100 sati, nakon nedelju dana, svakih 10 dana, jednom meseno i slino.
* Radno orijentisano - Sistem se pregleda i servisira nakon to je radio odreen vremenski
period. Razlika u odnosu na vremensko odravanje moe se objasniti na sledei nain: Neka se
maina odrava se nakon 100 sati rada. Recimo da u nekom kontinualnom vremenskom periodu
radi 80 sati, i nakon jo nekog vremena odradi jo 20 sati. Vremenski je prolo vie od 100 sati,
ali je maina ukupno radila 100 sati i tek se tada izvodi odravanje.
* Odravanje prema stanju odrazumeva praenje degradacije delova kako bi se rezervni
delovi pripremili pre otkaza kako bi se na vreme zamenili.
1.2.1 Prijem maine za odravanje
Pri prijemu nove maine/opreme u fabriku vri se njen kvalitativan prijem. Ispituje se da
li je maina u skladu sa traenom specifikacijom i da li zadovoljava zahtevane radne odnosno
bezbednosne karakteristike. Prijem maine overava komisija koju formira direktor sektora za
koju je maina nabavljena. lan komisije pored ostalih mora da bude referent zatite na radu.
Komisija sastavlja zapisnik o prijemu koji se dostavlja direktoru sektora koji je formirao
komisiju, slubi knjigovodstva i slubi odravanja i izrade alata, sa prateom tehnikom
dokumentacijom.
Vaan momenat je definisanje tabela za odravanje koja se aurira po sledeim koracima:
* Po uspenom prijemu maine dodjeljuje joj se identifikacioni broj i klasifikaciona sifra i otvara
stavka maine u tabeli maina. U tabeli maine vodi se kompletan materijal o istorijatu maine
od dana prijema u fabriku.
* Mainska karta radne sposobnosti je nova tabela koja se otvara po prijemu i vodi se u zajedno
sa tabelom maine i njena svrha je pruanje osnovnih karakteristika o maini. Sastavni deo ovog
dokumenta je i Lista rezervnih delova (LRD) na koju se upisuje : naziv rezervnog dela,
dimenzije, katoloki broj proizvodja i broj ugradjenih komada u tu mainu ili uredjaj.
* Plan podmazivanja sadri: ifru maine, period podmazivanja i koliinu. Poslovodja odravanja
odredjuje plan podmazivanja na osnovu upustva proizvodjaa i prethodne istorije maine.
Promenu plana podmazivanja overava ef pogona za izradu i odravanja alata i opreme.
* Tabela o remontu maina i zameni oteenih delova se otvara pri remontu maina i u njega se
unosi: poetak i kraj remonta, vrsta popravke, izvrilac radova, naziv dela koji je zamenjen i

ODRAVANJE SISTEMA I VODE U INDUSTRIJI

potpis poslovodje odravanja. Ovu tabelu popunjava poslovodja odravanja koji vodi remont
maine.
* Tabelu o opisu otkaza se popunjava na osnovu izvetaja o zastoju i opravci maine. U ovu
tabelu unosi se datum i vreme nastanka i otklanjanja otkaza, spisak ugradjenih delova i broj
trebovanja. Ova tabela slui za praenje maine tokom eksploatacije i prua informacije za
preventivno i investiciono delovanje na datoj maini. Popunjava ga poslovodja odravanja.
1.2.2 Preventivno odravanja maina i opreme
Proces odravanja maina i opreme treba da omogui evidentiranje svih podataka
neophodnih za upravljanje energijim i odravanjem i pritom omogue:
* Obezbeivanje podataka za izradu planova odravanja;
* Obezbeivanje uvida u stanje zaliha rezervnih delova;
* Obezbeivanje podataka za odravanje dokumenata odravanja;
* Proizvodnju pare, vode, vazduha i elektrine energije
* Tehniku pripremu odravanja;
* Praenje tehnike dokumentacije;
* Plansko odravanje i Remonti- Planovi;
* Tekue odravanje;
* Investiciono odravanje i planovi investicionog odravanja;
* Praenje rezervnih delova.

Na slici su prikazane nasledjene sa vieg nivoa granine strelice dok korienjem internih
strelica izvrie se povezivanje aktivnosti izmedju sebe. Imajui u vidu aktivnosti prikazane na
slici u daljem tekstu e se one detaljno obrazloiti.

1.2.3 Redovno odravanje maina

Podmazivanje maina vre neposredni radnici zadueni za podmazivanje koji podmazuju
maine prema Planu podmazivanja koji izradjuje poslovodja odravanja. Radnik po zavrenom
podmazivanju unosi podatke o izvrenom podmazivanju u Listu podmazivanja koju nedeljno
overava poslovodja odravanja. Pregledi maima mogu biti redovni i vanredni.
Redovni pregled maina vri se na osnovu zadatog perioda. Vanredni pregledi se vre u
sluajevima da se sumnja na ispravnost rada neke maine, ukoliko se deavaju esti otkazi ili
neka druga manifestacija koja ukazuje na potrebu eeg pregledanja maina. Redovne i
vanredne preglede vre poslovodje odravanja zajedno sa radnicima na odravanju. Nalazi se
upisuju u tabelu o redovnim i vanrednim pregledima maine.
Poslovodja odelenja odravanja uestvuje u redovnim i vanrednim pregledima maina
zajedno sa radnicima odravanja i odgovoran je za ispravnost maina.
1.2.4. Remont maina

ODRAVANJE SISTEMA I VODE U INDUSTRIJI

ef pogona za izradu i odravanja alata i opreme donosi godinje i kvartalne planove

remonta maina koji overava kolegijum. Planovi sadre spisak maina za remont, potrebnu
dinamiku i predvidjene radove. Na osnovu ovih planova odredjuju se poslovodje koji e voditi
odredjene remonte. Podaci o remontu se unose u tabelu o remontu maine i zameni oteenih
delova.

Z A K LJ U A K

U naoj zemlji, u sadanjim uslovima, moraju se prihvatiti naela odravanja i

pravovremeno sprovoditi sve aktivnosti iz oblasti odravanja tehnikih sistema. To je jedan od
glavnih preduslova da postojea proizvodnja i druga oprema pouzdano obavlja svoju funkciju.

LIT E RAT U RA
1.

2. /www.pdffactorz.com/
3. Veljovi, A., Kompjuter i kvalitet, ISO 9000: 2000 procesni pristup, Savez inenjera i
tehniara Jugoslavije, Beograd, 2001.

http://www.besplatniseminarskiradovi.com