Orestov kodeks Uenja dece-Majstora, Aleksandar Pigaru, 10. april 2009.

godine Emisiju Orestov kodeks moete pratiti svakog petka u 22:00 i u repriznom terminu nedeljom u 14:00 (po rumunskom vremenu) na kanalu http://www.b1tv.ro/

Dobro vee, dame i gospodo, Dobrodoli u ovaj na studio, ispunjen samo pozitivnom energijom i svetlou. Barem se mi trudimo da bude tako, otkad ova emisija postoji. Oekuje nas poseban i veoma zanimljiv intervju, jer nam veeranji gost retko dolazi, ali kada god doe, donese veliku energiju i za sobom ostavi veoma jak trag. To je Aleksandar Pigaru, moj i va prijatelj. U to smo se uverili svaki put kada smo ga ugostili, a vi ste verovatno i sami shvatili zato je to tako. Mi emo tokom naredna dva sata koja su nam na raspolaganju govoriti o porukama koje nam prenose deca-Majstori. Ja sam od svog dobrog prijatelja, Dmitrija Brana, koga ete gledati sledeeg petka u emisiji Orestov kodeks dobio jednu knjigu pod nazivom Inuaki reptil u meni. Knjiga je naravno napisana pod pseudonimom, ali njena autorka je iz Rumunije. itava knjiga napisana je na osnovu intervjua sa jednim sedmogodinjim deakom. Taj deak je doao sa druge planete. Aleksandar nam je u prethodnim emisijama ispriao da i on dolazi sa druge planete, iz zone koja je blia Boanstvu, nego to je Zemlja. Ja bih te zamolio da podseti nae prijatelje gledaoce o kom je sazveu i o kojoj planeti re, da bismo lake razumeli ovu zanimljivu knjigu Inuaki reptil u meni koju vam od sveg srca preporuujem jer mislim, i nadam se da ne greim, da je u celini veoma informativna. Taj divni sedmogodinji deak, David, govori o veoma uzvienim spiritualnim, duhovnim stvarima, o duhu u kom mi danas ivimo, o kvantnoj fizici, o razliitim energijama, o pribliavanju Bogu. Ali ne o pribliavanju kroz dogmu i fanatizam, ve kroz razumevanje i sa razumevanjem. On nam govori o evoluciji svoje planete koja je u trenutku Postanja bila kao Zemlja. Bila je mutna, sa prilino niskim vibracijama, naseljena kolonizatorima iz drugih Vaseljena. Ovde se pozivamo na sumersku i svu ostalu vavilonsku knjievnost, gde se govori o planetama Nibiru i Anunaki koje nisu tako produhovljene i koje dosta stavljaju akcenat na crnu magiju, manipulaciju i mentalnu kontrolu nad ljudima. Ova knjiga me je postakla da te to pre pozovem u emisiju, da bismo kao dete sa detetom porazgovarali o njoj i o porukama te dece, u koju i ti spada. Vi namenski dolazite na ovu nau planetu Zemlju da biste je izleili i olakali njene patnje. Vi primate te poruke, da biste ih preneli nama. Tako je, neka od ove dece imaju veoma vanu misiju. ta hou da kaem? Ta deca su Aneli u ljudskom obliju i dolaze sa planete Vertas. To su veoma moni Aneli. Kao to sam ve rekao, doneo sam Vam ovaj simbol. Tako je, ja sam od Aleksandra dobio ovu kuglu od ahata i sada bih te zamolio da nam kae neto o tome ta ona simbolizuje.
1

Naravno. Ova kugla predstavlja planetu Vertas. Dugo sam traio kuglu elene boje, ali, na alost, nisam je naao. Ova kugla zaista jako podsea na planetu Vertas. To je jedna sfera, dakle, savreni oblik. Evo, pokazau vam, ovde se nalazi jedan mali grad koji se zove Marigol, ovde je centar, a ovde se nalazi Boanstvo, Otac. Odmah iza Boga dolaze Aneli, oni su najvaniji stepenik posle Boga. Mali su, prenose ljubav, sreu i sva ostala pozitivna oseanja preko polidimenzionalnih oblika, kakvi su trougao, kvadrat, pravougaonik itd. Ja sam, gospodine Oreste, doneo ovu kuglu, ovu sferu koja poseduje veliku energiju, da bih se svaki put kad je vidim setio planete Vertas. Ja to kaem jer je i Orest, doao otuda, i on je bio jedan od tih Anela. Nemojte, molim Vas, ne bih da govorimo o meni, pa da posle kau kako se hvalimo, ne daj Boe... Ali to je istina... Dobro, naalio sam se malo. Ja se zahvaljujem Aleksandru koji me bodri ovako lepim, divnim reima. U prolom gostovanju Aleksandar je rekao neke zanimljive i zapravo fantastine stvari i o meni i o Kristijani Pompej i o Eleni Danko, koja je tada po drugi put gostovala kod nas. Ali, ja bih ipak eleo da se ovo ne pretvori u nekakav kodeks utivosti i iskazivanje potovanja koje jedan prema drugom oseamo i izraavamo. Moda je i tano to to si rekao. Ja stvarno ne znam sa koje planete dolazim, ali moja je elja da ljudima budem koristan. Vi i jeste veoma potrebni i korisni ljudima. Hvala ti, ali neemo vie o meni. Otkad znam za sebe ne volim da se o meni govori... Vi ste veoma skroman ovek. Sada emo napraviti kratku reklamnu pauzu, posle koje se vraamo, jer na Majstor Aleksandar ima mnogo korisnih znanja koja bi da podeli sa nama i koja bi trebalo da uzmemo u obzir. Evo nas ponovo u studiju. Nije sluajno Isus Hristos rekao Pustite decu da dou k meni, jer je njihovo carstvo nebesko. Sve nade koje ja polaem u budunost i u sutranji dan vezane su za vas i vae pokolenje. Nae pokolenje jeste utrlo put, ali vi ete biti nosioci korenitih promena na ovoj planeti, taj teret je na vaim pleima. Ti spada meu one koji su jo od ranog uzrasta znali, ili su se setili koji je njihov cilj u ovom ivotu. Odrasli se obino tek oko etrdesete ili pedesete godine zamisle nad pitanjima bitisanja, nad pitanjima smrti i ivota posle nje, a ti si ve naao odgovor na sva ova pitanja, mada ima tek 16 godina, je li tako? Da, tako je. Dakle, ti si jo kao dete sam sebi pruio odgovore na ova pitanja. Od tada je prolo 10 godina. Imao sam 6 godina kada sam po prvi put uo Boiji apat. Kako je to izgledalo? To se ne da izraziti ni reima, ni kroz stvaralatvo, ni kroz slikarstvo, ni kroz stihove, ni na koji nain. Ali to se vidi u tvojim oima.
2

Neto izuzetno lepo, neizrecivo, predivno. Mali David iz knjige Inuaki reptil u meni govorio je o uvenom pomirenju izmeu oveka i prirode i o nepovoljnim, tetnim i kobnim posledicama ljudskog ponaanja koje mi danas moemo uoiti. Razlog ove moralne, duhovne i ekonomske krize koja se iri beskonano lei u tome je to se u poslednje vreme ovek na ovoj planeti ponaao kao tetoina. Zagadio je sve vodene tokove, posekao skoro sve ume, iivljavao se nad ivotinjama, a moe se rei da je takva i naa perspektiva u budunosti. Pria koju je David ispriao lei na savesti kolonizatora koji su nam ve poznati kao Anunaki, i koje sreemo u vavilonskim i sumerskim tekstovima. A kako izgleda ivot na tvojoj produhovljenoj planeti u poreenju sa ovim eksperimentom koji moemo videti ovde, na Zemlji? Dok su trajale reklame, rekao sam Vam da je moja planeta vea od Zemlje nekih 90 ili 100 puta. Hteo bih najpre da skrenem panju na to da planeta Vertas nije materijalna, zapravo, moe se rei da ona jeste sainjena od materije, ali od materije sa duhovnim svojstvima. To je kvantna energija. Tako je. Upravo ste dali najbolju definiciju. Tamo postoje etiri duhovne grupe i svaka od njih ima svoju ulogu. Prva grupa to je sam Bog, njegova uloga je najvanija i ona nam je svima dobro poznata. Dakle, to je Boanstvo tvoje planete, Bog, Apsolut. Tako je, Bog, Apsolut. Drugu grupu ine Aneli. Oni su otprilike duplo manji od mene. Zeleni su i imaju veoma neobine antene, koje kao to sam ve rekao ranije i ponoviu, mogu da prenose ljubav. Mene, na primer, zanimaju drutveni zakoni na tvojoj planeti. Pretpostavljam da su oni dosta savreniji u odnosu na zakone po kojima mi ivimo. Tako je. Postoji devetnaest zakona. Hajde na ih nabrojimo, moda emo na taj nain nauiti ljude na naoj planeti da potuju svoje sopstvene zakone. Da, svakako. Prvi je zakon Mira. A u kom smislu zakon Mira. To nije kao ovde na Zemlji, zakon koji vas spreava da viete na ulici, da uznemiravate druge ljude, da naruavate mir i tiinu i slino. Tamo ljudi ne viu, tamo uzvici i ne postoje, tamo postoje oseanja. Hou da kaem da ne treba prenositi negativne emocije na druge ljude. Ali, to ne treba raditi ne zato to nemamo prava, kako nam ovde govore, ve zato to to nije plemenito. Ovde, na Zemlji, kau: Nema prava! Kada oveku kaemo: nije dobro to to radi mi ga time uveravamo da grei, ali kada mu kaeemo: Nemoj to da radi, to je pogreno!, mi ga time ve primoravamo, nareujemo mu, nameemo mu svoje miljenje. Ja i sam ne volim da budem potinjen. Ako nas je Bog stvorio, ne traei od nas da se pokoravamo i potinjavamo, teko je zamisliti da neko ko je na evolutivnoj lestvici mnogo nie od Boga sme da zahteva od nas neto to ni sam Bog od iskona nije zahtevao.
3

Tako je, slaem se. Dakle, prvi zakon je zakon Mira. Tako je. Rei u vam ta se deava sa onima koji ne potuju taj zakon. Moe se rei da su oni ponieni i da e odgovarati pred Boijim sudom. A u kom smislu? Oni sami shvataju da su ponieni, pate, ale, na neki nain se kaju za svoje postupke i mole za oprotaj. Oni koji ne zatrae oprotaj, bivaju poslati na neku drugu planetu, moda ak i na Zemlju, da isprave svoje greke. Blaeni su mirotvorci, jer e se sinovima Boijim nazvati- to je jedan od vedrih momenata koje nalazimo u Novom Zavetu. Tako je. Naravno, na planeti Vertas ljudi ne ine mnogo grehova, moglo bi se rei da su oni Sveti ljudi, jer veoma retko gree. Bilo bi dobro kada bi i ovde na Zemlji postojao zakon Mira. Da, upravo tako, zakon Mira. Moda nije sluajno to Jevreji i Arapi jedni druge pozdravljaju sa Mir s Vama! Da, Mir s Vama, - to zvui veoma umirujue, prijatno i melodino. Da se vratimo na decu i njihovu ulogu... Drugi zakon. I tamo se raaju deca, ali ne kao ovde, raaju se iz Svetlosti. Oni su svi deca i ostaju deca, ali ne po uzrastu i zrelosti, ne u tom smislu. Oni jednostavno ne stare i ne pribliavaju se smrti, jer tamo smrt ne postoji. I jo bih neto hteo da vam kaem o deci. Za njih je izuzetno prijatan onaj period koji sledi odmah nakon roenja. A zato ja to kaem? Zato to su oni tada najosetljiviji. Ali u isto vreme postoji velika ansa da se usled neke neodgovarajue energije, ma kako mala ona bila, njihova sudbina promeni, i to iz korena. Drugi zakon glasi: Ne treba raditi sa decom, ukoliko niste dovoljno duhovno razvijeni. A to znai da oni koji nisu dostigli dovoljno visok nivo duhovnog razvoja ne treba da rade sa decom. Ti si iz grada Alba Julija i zato tvoj izgovor rei raditi zvui veoma lepo. Da Takvima, dakle, nije dato ni da prenose energiju ni da ponovo bude neka oseanja, da ih vraaju u ivot. Apsolutno nita! Dakle, ako na Vertasu ovek kae: Idi i uini to!, on time kri zakon. Da, bilo bi veoma zanimljivo da takav zakon postoji na Zemlji, jer i ovde ima mnogo dece ija se prava ne potuju. Da. Ima mnogo zemalja u kojima deca obavljaju veliki deo tekih fizikih poslova. Da, tako je. Iz psihoanalize i uopte iz psihologije nam je poznato da odrastao ovek postaje to to jeste u zavisnosti od iskustava koja je doiveo u detinjstvu. I ovde, na Zemlji, dosta se govori o prvih sedam godina ivota u porodici, ne zato to one imaju neki poseban znaaj, nego zato to se ovek i kasnije razvija u sedmogodinjim ciklusima. On prima kvantnu energiju, duhovnost, on se materijalizuje, postaje konglomerat sainjen od atoma i molekula, njegovo duhovno telo ovaplouje se u materijalno telo. Do sedme godine
4

ivota, dete jo nije raskinulo sve veze sa svetom iz kog je dolo. Deca do sedme godine jo uvek ive u jednom bajkovitom svetu. Ona jo uvek ne shvataju vrednost materijalnih stvari, ni logiku oveanstva. Mi mislimo da taj bakoviti svet o kome smo govorili i ne postoji, da je on plod deije mate. Meutim, u svim velikim knjigama oveanstva nailazimo na to zlatno doba detinjstva, kada su dete i Bog jo uvek prijatelji, drugovi. To Isus Hristos veoma lepo kae kada grli i mazi decu, govorei: Njihovo je carstvo nebesko. Deca do sedme godine nikada ne bogohule. Deca Boga vole, prihvataju ga, veruju u njega, veruju u dobre vile, u uda, u sve to je Bog dao oveku na raspolaganje. Naravno, nakon toga dolazi nametanje uticaja sistema, religije, znanja i interesa i tada ovek mora da se zapita: Ko sam ja u stvari? ta ti misli, koja je to najvea greka koju su ljudi napravili, ta su to mogli tako loe da urade, pa da sada bude toliko tuge, jada, nemira, straha i haosa na Zemlji? Ne znam, u isto vreme smo na to pomislili, ja sam to upravo hteo da kaem. Ako se detetu kae: ivot nije bajka., ono istog trena prestaje da bude dete. Razumete li me? Razumem. Znai, mi ne smemo da ubijemo taj nain na koji dete doivljava ivot i taj oseaj slobode kod deteta, ne smemo da ga teramo da radi ono to ne eli, ne smemo da ograniavamo njegovo ponaanje ablonima i da mu govorimo tako treba. Da, ba tako. Zna, kada sam bio mlai, malo me je nerviralo kada mi kau to nije dobro. Jer sve su to abloni: Ustani u sedam sati ujutru, idi na spavanje dobro, ali ekajte malo, ja sam ipak slobodan ovek. To naravno ne znai da u sa 12 godina poeti da pravim gluposti, kakve ponekad ine odrasli. Sve u svemu, roditelji treba da podravaju svoju decu i da veruju u njih i oni e postati dobri ljudi. Da, upravo tako. Dakle, ti kae da smo mi u stvari naruili tu prvu fazu vaspitanja dece, tako to smo ubili njihove mate i bajke. Da, dobrim delom je tako. Kakve smo jo greke dopustili sebi nakon toga? Trei zakon na planeti Vertas jeste ne biti ravnoduan. ovek treba da bude veoma paljiv i pun obzira, jer i tamo, kao i ovde postoje oseanja i zato ne smemo biti ravnoduni. Neka oseanja su sporedna, a neka su vanija, glavna. Treba da nas interesuju ne samo ona oseanja za koja mislimo da su glavna, ve i ona sporedna, ni njih ne smemo ignorisati, jer e u tom sluaju ona patiti od nedostatka panje. Mi ovde nikada nismo razmiljali na taj nain, da su i oseanja iva, da i ona ive, da ona u stvari predstavljaju nas same. Ako ignoriemo to oseanje, mi ignoriemo sebe. To je trei zakon. Onda, po analogiji, spisku greaka koje su Zemljani poinili moemo dodati i nemar, odnosno ravnodunost prema drugima? Tako je, to je najvanija, kljuna, najvea i fatalna greka.

Imam u vidu nezainteresovanost sa kojom ivimo iz dana u dan. Ne zanima nas ptiica koja slee da pokljuca mrvice sa naeg balkona. Tako je. Ne interesuje nas moda ni naa usamljena susetka koja ivi prekoputa nas i koju niko ne poseuje ve 10 ili 20 godina. Svaki put tek tako samo proemo pored nje, i uopte ne obratimo panju i tek kada ona umre Postajemo svesni Da, i onda pomislimo: Gospode, umrla je jadnica. I onda nas mui gria savesti to je nikad nismo pitali: Treba li ti neto? eer, ulje? Mogu li nekako da ti pomognem? Ve dugo mi to jedni drugima ne govorimo. Da, mi to kaemo ili pomislimo, tek poto taj neko umre, a za ivota Toj starici, nazovimo je staricom, mada se to odnosi na svakog oveka, neko e donositi cvee, ali tek kada ono njoj vie ne bude bilo potrebno, kada to vie nee imati nikakvog smisla. Da, ono joj vie nije potrebno, jer je materijalno. Kad smo ve pomenuli golubovei tu su moje nade izneverene. Zbpg ega? Zbog dece. U naem kolskom dvoritu ima mnogo golubova. Nastavnik me je jednom zamolio da ih nahranim. A deca gaze hleb, ponekad sluajno, a ponekad i namerno Plae golubove i rasteruju ih. Viu im: Beite odavde! A ta ti misli, odakle tolika surovost kod dece? Video sam mnogo mrtvih ivortinja, gutera, golubova, ubijenih bez razloga, i bez potrebe ne elim ak ni da se seam toga. Odakle tolika surovost? Vidi, u knjizi koju smo ranije pominjali kae se da sve to potie od bezoseajnih Anuka Da, oni su hodajui leevi, mrtvaci koji se kreu tamo-ovamo i ne smiruju se na jednom mestu. Da, oni su zombiji, ali su opet u nekim segmentima veoma dobro razvijeni. ta ti misli, otkud taj surovi poriv kod dece? Svako dete u odreenom trenutku, da tako kaemo, uiva u surovosti. Horor filmovi, filmovi sa scenama krvoprolia, nezgoda i slino. Naroito deake privlai to neto ratoborno u takvim filmovima. Odakle ta tendencija? Otkud? Od privih tirana koji su prinosili ljude na rtvu i pogubljivali ih. Sve to dolazi iz gena. Ja vam to govorim bez imalo sumnje. To je jednostavno tako. I ja im lepo objanjavam: Moda ta ivotinja nema onoliko hrane koliko ti ima, zar ti nikada nije palo na pamet da joj ostavi nekoliko komadia hleba da pojede, jer e joj toga dana to moda biti jedina hrana? Da li bi se tebi svidelo da te napadne tiranosaurus dok jede? Vidi, Aleksandre, mi ljudi smo najjai, najrazvijeniji. Ako bismo bili pristalice Darvinove teorije, mogli bismo rei da smo mi ve milionima godina najjae ivotinje na planeti, da smo tiranosaurusi.
6

Da, i najsvirepiji smo, najzlobniji. U ovom trenutku, mi zaista i jesmo tiranosaurusi jer teroriemo sve ostale manje razvijene oblike ivota: iivljavamo se nad ivotinjama, lovimo ih, seemo ume, kidamo cvee, ponaamo se kao nekakve bube-tetoine. Tako je. Planeta Vertas je iva i kao takva ona je i svesna. Jer ona je iva, zar ne? Naravno. Onda moemo zakljuiti da je i Zemlja iva planeta, da i ona ima svoju svest. Moda smo mi postali kao nekakva nepodnoljiva perut za planetu koja se zove Zemlja i ona pronalazi sredstva i naine da nas se nekako otarasi (prim. prev. Planeta se ne oslobaa od nas, nego se isti od nae negativne energije). Koliko je samo bilo zemljotresa u zadnje vreme. Tako je, a mi i ne razmiljamo ta je razlog tome. Kao prvo, ne gaze hleb samo deca, ve i odrasli. Ja bih njih ovako pitao: Jel' vi jedete samo meso, voe i povre? Ne. Siguran sam da jedete i hleb, makar 20 posto. A ta predstavlja hleb? Hleb predstavlja trud. Kao prvo, on predstavlja telo Gospodnje, kao drugo rad, kao tree svetinju i tek kao etvrto hranu, i to najvredniju hranu koja oveka najvie zasiti. Tako je. A vi ga gazite i time gazite Boga. Dobro, ti to kae deci, zato to si u kontaktu sa njima. Kad odraste ti e videti da se odrasli isto tako ponaaju, kao deca, ali u negativnom smislu te rei. Kakvo je tvoje miljenje o lovcima koji love iz zadovoljstva, radi zabave? Odnosno, o onima koji ne love da bi se prehranili, ve da bi ubijali. Da, da, razumem. Drugim reima, to su ubice i zloinci koje niko ne hapsi jer ne postoji zakon o zatiti ivotinja, ili postoji, ali ga niko ne primenjuje. Da. Ispriau vam svoje lino iskustvo. Reio sam jednog dana da se proetam po gradu i etao sam parkom da bih se opustio i odmorio. U depu sam imao dest leva (rumunska valuta, 100 hiljada - u starom novcu). Neprimetno mi je priao neki deak i tiho mi se obratio: Deko, moe li da mi da jedan lev, ako ima, gladan sam, nisam jeo ve tri dana itd. Znate ve kako idu te prie. A ja sam pokazao milosre i saoseanje i poverovao sam mu. Izvadio sam 10 leva iz depa i rekao mu da saeka da odem da ih rasitnim, a on mi je istrgao novac iz ruke i pobegao. Poao sam za njim, sustigao ga i pitao: Zato si me prevario? Da si mi traio sav novac, ja bih ti ga dao. Sad moe da uzme sve. A on me pogledao i rekao: Pogreio sam, uzmi svoj novac nazad. Ja sam mu onda rekao: Ne, uzmi novac, ali zapamti! Nikad vie nemoj to da uradi, jer to je velika greka. Dobro. Drugi univerzalni vaseljenski zakon na tvojoj planeti je zakon potenja. To je ono emu nas ui sveta crkva. Ljudi esto nisu sveti, ali crkva je sveta. Tako je, crkva

Ako hoe da kae da, kai da, ako hoe da kae ne, kai ne, ali izmeu da i ne ne sme biti nikakvog ne znam, ne sme biti niega, nikakvih sumnji, nedoumica. Ne sme biti ni toplo ni mlako, ve ili vrue ili hladno, kako kae na narod. Gore je biti siv (mutan), nego crn. Budi ta god eli da bude. Ako eli da bude dobar, budi dobar, ako eli da bude lo, budi lo, ali ne moe biti i dobar i lo istovremeno. Ne moe sluiti dvojicu gospodara, kako je govorio Isus Hristos. Naravno. Na vezi imamo jednu gospou iz Slobodzeje. Sluamo Vas. Predstavite nam se, pa emo imati reklamnu pauzu posle koje e Vam Aleksandar odgovoriti na pitanje, ukoliko ga budete imali. Izvolite. Dobro vee. Mnogo Vam hvala za ove Vae emisije, veoma su zanimljive. Hvala Vam. Imam 53 godine i mnogo pitanja bez odgovora. Samo izvolite. Izmeu ostalog i jedno veoma vano pitanje koje mi izaziva griu savesti i veliki duevni bol. A pitanje je sledee: ta se deava sa duama dece nad kojom je izvren abortus? Oprostite. sluamo Vas. Strano me grize savest, neizmerno alim i kajem se i htela bih, ako je mogue, da uinim neto za te due. Smatram ih svojom decom koja nisu imala prilike da se upoznaju sa postojanou ivota i Svetlosti i nisu upisana u Knjigu ivota. Mnogo mi je teko zbog svega ovoga. Strano me grize savest i htela sam to da podelim sa Vama, pored drugih greaka koje sam inila i koje bih elela da ispravim. Pratim sve vae emisije, veoma su kvalitetne i korisne. Neka vas Bog blagoslovi. Hvala Vam. Vae emisije mnogo doprinose naem duhovnom razvoju, Hvala Vam jo jednom na tome. Ogromna je moja odgovornost pred Bogom za ono to je uinjeno. Ne znam ta da uradim da bih se makar malo iskupila pred licem Gospodnjim. ta treba initi prema crkvenom kanonu da bismo ispravili ve uinjene greke i da ih ne bismo inili ponovo? ime bismo mogli barem donekle da ih ispravimo? Kako naa deca da se ponaaju da ne bi inila iste duhovne greke, jer to je veoma, veoma ozbiljno. Mi treba da volimo Boga i da shvatimo da zbog svoje ljubavi prema Njemu neke stvari nikako ne smemo da inimo, jer i Bog nas voli i ne eli nam zlo i neprijatnosti koje vode u depresiju, jer ona loe utie na nae duevno zdravlje. Hvala Vam. Ja bih samo htela da mi pred Bogom budemo dobri hriani. Hvala vam od sveg srca! Hvala i Vama. Na ovo pitanje odgovorie Aleksandar, a i ja u, naravno, rei svoje miljenje, ali nakon reklamne pauze. Aleksandre, gospoa iz Slobodzeje postavila je jedno veoma znaajno i veoma tuno pitanje o tome ta se deava sa duama dece nad kojom je izvren abortus.
8

Da, govorila je o veoma vanim stvarima, ali jo uvek nije poela da spoznaje Crkvene Tajne. Ovu teoriju je zastupala i jedna profesorka teologije. Nije mi predavala, ali ja je izuzetno cenim. Naalost, ona vie nije meu ivima, ubila se i to je jedina njena greka na kojoj joj zameram. Detetu nad kojim je izvren abortus nisu potrebne Crkvene Tajne, jer ono je Aneo. Kako njegova dua moe da dospe u pakao? Je li abortus njegova krivica? Ne, to je krivica onoga ko je dozvolio sebi da napravi greku. To je krivica roditelja, ene koja je dozvolila njegovu smrt, koja nije prihvatila dar od Boga. Ona je to dete surovo odbila, dakle, ona snosi krivicu. Gospoa je postavila zanimljivo pitanje ta bi ona sada mogla da uini? Recimo da ena moda zbog siromatva, ravnodunosti, nepanje ili neznanja nije prihvatila taj prelepi Dar od Boga, to produenje ivota, odbila ga je i ubila neroeno dete. Nije prihvatila njegov dolazak na ovaj svet i moda ga je time vratila nazad u onaj svet odakle je njegova dua dola. ta moe da uradi ta ena koja sada sve shvata i koju grize savest? Gosoa iz Slobodzeje se kaje, u depresiji je i o tome govori sa puno tuge, ali potpuno iskreno i pravino. Ja je oseam i oseam krst koji je na njenim pleima. Oseam da je to pritiska i da je mrana kao senka. Ali mislim da postoji veoma jednostavno reenje. Gospoo, idite u vonjak i uzmite jedan suvi i jedan zeleni list sa drveta. Drite ih na dlanovima i ako vetar prvo odnese suvi list, to znai da su Vam gresi oproteni, jer elite oprotaj i kajete se. Ako prvo odleti zeleni list, to znai da jo niste spremni, da ne alite onoliko koliko bi trebalo. A treba da alite. Malopre sam naveo primer. Treba sebi da priznate: Da, greila sam. Gospode, oprosti! Oe, moe li mi oprostiti? Toliko je zloinaca, toliko je grenih ljudi kojima si oprostio. Zar ne moe oprostiti i meni? Oprosti mi. I bie Vam oproteno. Da, na Tvorac Njegovo Velianstvo i Njegova dobrota nita od nas ne trae zauzvrat. Onaj ko brine o svima nama nita nam i ne moe traiti zauzvrat. Tako je. On nas ui da, ako elimo da se vratimo Kui, nije potrebno nita drugo, osim da shvatamo i prihvatamo svoje greke i da zamolimo za oprotaj i one koji su pred nama greili i Njega samog. Pritom Njega ne treba moliti za oprotaj kao nekakvog tiranina: Molim te za oprotaj, jer te se mnogo plaim. Ne. Treba jednostavno biti svestan svoje greke. Vraamo se Novom zavetu, gde Isus Hristos kae Mariji Magdaleni, koju je spasao od kamenovanja: Idi i vie ne grei. Greke nisu fatalne. Svaki ovek grei, svi greimo. Svojstveno nam je da svake sekunde greimo. Ali svaki put kada podreimo, lepo je i veoma vano, zamoliti za oprotaj. Ako je ovek svestan svoje greke i spreman da je prizna, pola mu je ve samim time oproteno, a ako jo i ali to je pogreio, oproteno mu je sve, bez obzira na to koliki je greh poinio. U tome je Boija velikodunost. Da, Bog nikoga ne osuuje. On nam je svima mnogo, mnogo puta oprostio. Gospoo, postaviu Vam jedno pitanje i siguran sam da u osetiti Va odgovor. Verujete li u
9

reinkarnaciju? Ako verujete, nai ete svog deaka ili devojicu. Osetiete da je to on, ili ona. Ako ne verujete, nai ete ga na onom svetu ili u drugom ivotu na Zemlji. ak i ako ne verujete u drugi ivot, svejedno ete ga (je) nai. Sada emo se dotai teme koja je evo ve 20-30 godina ak i za crkvu bila tabu-tema. Istorijski podaci: Sabor koji je odran 325. godine u gradu Nikeji (dananji Iznik, Turska) trajao je vie od dva meseca i postao je Prvi Vaseljenski sabor u istoriji oveanstva. Sazvao ga je car Konstantin Veliki da bi stavio taku na spor izmeu aleksandrijskih episkopa Aleksandra i Arija. Arije, kao i gnostici, nije priznavao boansku prirodu Hrista. Po njegovom miljenju Hristos nije Bog, ve samo prvo i najsavrenije meu Boijim stvorenjima.. Arije je imao mnogo pristalica, a episkop Aleksandar ga je optuio za bogohuljenje. Na Nikejskom saboru odreene su i ustanovljene glavne doktrine hrianstva. Ja sam naravno razgovarao sa veoma prosveenim bogoslovima, kao i sa pravim svetenicima, da bih proverio postoji li u hrianstvu neki direktan pomen reinkarnacije. I saznao sam da postoji. Do Nikejskog sabora, ljudi su zaista verovali u reinkarnaciju. Pa i kada je Isus Hristos pitao apostole: ta mislite, ko sam ja?, dobio je razliite odgovore, neki su odgovorili Mojsije, neki Ilija. Dakle, vidimo da su savremenici Isusa iz Nazareta verovali u reinkarnaciju i da je to tada bilo potpuno prirodno. Vidimo da ovo poglavlje otkriva sutinu shvatanja duhovnosti i ivota. Meutim, ovo poglavlje o reinkarnaciji bilo je izostavljeno iz hrianskih kanona samo zato to su Konstantin Veliki i Justinijan eleli da hrianska religija ne lii ni na jednu drugu religiju, da bude iznad njih, a sve to da bi putem religije manipulisali politikim idejama, to su i inili. Evo pogledajte, Indusi veruju u reinkarnaciju, svi drugi narodi poput raznih pagana, Rimljana i Grka takoe veruju u reinkarnaciju. I kako onda da im kaemo da je naa hrianska religija iznad svih drugih, ako i mi sami verujemo u reinkarnaciju? I zato je reeno: Ne, ivot je vean, ivi se samo jednom, sve je ostalo Pakao. Na taj nain je ljudima usaivan strah. Tako je. Kakav je tvoj odnos prema pitanju reinkarnacije? Kako ti to tumai i kako to izgleda na Vertasu? Kao prvo, na planeti Vertas ne postoji smrt. Rekao si nam da tamo energija nije tako vrsta i zgusnuta kao na Zemlji, da je finija i da je ine nekakve blage vibracije. Ba tako, drugaija je. Onaj ko je napravio greku i prekrio neki od zakona biva poslat na Zemlju da bi ispravio svoju greku. Dakle, postoji jedna smrt, ali ni ona nije konana. To je jedno sasvim drugaije iskustvo. Tako je. Iskustvo koje nam pomae da shvatimo greke koje smo poinili. Mnogo puta sam prisustvovao sahranama, ali nikada nisam paljivo sluao dok svetenik ita, sve dok jednom nisam bio u prilici da ujem i razumem ta on to govori. A govori da su sreni
10

oni koji nose mir, jer e oni naslediti Carstvo Nebesko. Za sve ostale koji nisu u saglasju sa Boijom pravdom, ponovo e nastupiti stradanje, nesrea, patnja. Ponavljam i podvlaim, ponovo e nastupiti. Dakle, tom reenicom se faktiki priznaje da se najvee stradanje za oveka sastoji u tome da se dalje ne razvija, da ne ide napred, ve da stoji u mestu, da ponavlja razred, da bude ponavlja. Moemo napraviti jedno jednostavno poreenje. Koliko god da traje nastavni period u sistemu obrazovanja, nije strano ako se obnovi godina. Zna i sam, ti si jo uvek uenik. Ne iskljuuju te iz sistema, ne izbacuju te iz kole, daju ti mogunost da ui jo godinu dana, ili da obnavlja godine sve dok ne pree u sledei razred. Tako je. Pa ako razredni stareina moe tako da izae u susret, zar ne moe i Bog, zar je on gori i stroi od razrednog stareine? Naravno da nije, ni u kom sluaju. Ja u vam proitati nekoliko svojih umotvorina, svojih pisama, da ih tako nazovem. Ja ih nazivam svojima, ali ona naravno nisu moja, ve su mi poslata Odozgo i u njima se radi o ivotu, iskljuivo o ivotu. Prva pesma se zove Iz senke. A emu se u njoj govori? Jaka svetlost to je Raj. To je Vertas najintenzivniji oblik ivota. Sredina, odnosno senka to smo mi. Tama to su oni koji su ispod nas, ali to nije Pakao. Oni takoe ive na ovoj planeti, ali jo uvek nisu dostigli stanje u kome se mi nalazimo. Uljez na zelenoj Zemlji, na zelenoj planeti - time se ja obraam svima onima koji hoe da prevare Boga, da neasno i nepravedno idu kroz ivot. Ba kao u jednoj muslimanskoj prii, kada se za vreme Ramazana jedan ovek krije pod krevet da bi jeo. Tako je, ba tako. Moe prevariti samo sebe i nikog drugog. Tako je, lae samo sebe. Ja na primer hou da poloim test ili neki ispit i dobijem nisku ocenu, manju od estice, a bez estice se ne prolazi. Iz nekih predmeta se ne prolazi ni bez sedmice. Na primer, muziko obrazovanje. U srednju muziku kolu se ne moete upisati bez estice. A ja doem i kaem: Dobio sam desetku. I jo napravim aneosko lice. Moram da proem, dobio sam desetku. Ali oni nisu glupi da mi tek tako poveruju, gledaju u dokumenta. Ne, ti si dobio dvojku, nema ta da trai ovde. Uljez na zelenoj Zemlji, to je onaj ko hoe da proe bez tog dokumenta, bez tog duhovnog iskustva koje se ovde stie i i meri na razliitim skalama. Onda ja tebe, Aleksandre, pitam, ta emo sa korupcijom? Vidi, mi smo u Rumuniji navikli da probleme reavamo na neastan nain, kupujui ono to nismo zasluili. Da, znam. Naravno, mi sada moemo rei, da je i papstvo jo u srednjem veku prodavalo indulgencije. Ne kaemo mi to da bismo uvredili katoliku crkvu jer smo svesni da je to bio veoma teak period njene istorije. Dakle, danas ljudi nezaslueno dobijaju vozaku dozvolu, nezaslueno polau ispite. A kad smo ve kod ispita, dobro znamo da u
11

dananje vreme ovek moe da bude izuzetno glup, a da pritom zavri dva fakulteta, samo zato to ima novac. Koga mi to obmanjujemo? Pre svega, obmanjujemo sebe. Zatim svoju auru, materiju od koje smo sainjeni. inimo nasilje nad njom i rugamo joj se na njagori mogui nain. A zato? Zato to neemo ni da pokuamo da uimo, da se razvijamo. Mi smo uvereni da evoluiramo, ali u stvari nije tako. Mi samo idemo dalje, ali ne napredujemo. Zavaravamo sebe tom slatkom iluzijom, da e tako biti i ubudue. Da budem jasniji, mirimo se sa situacijom. Ja danas nemam sa sobom sve one pismene radove koji odraavaju sutinu ove dananje emisije, ali obeavam da u ih sledei put doneti. Kada ve govorimo o tvom sledeem gostovanju, ja znam da nas moda gleda tvoj najbolji prijatelj, Aleksandar Negru. Aleksandre, ja imam tvoj broj telefona, zvao sam te, ali mi se nisi javio i zato te ovako javno pozivam da zajedno sa ovim drugim Aleksandrom doe kod nas negde tamo u julu, kako bismo sva trojica porazgovarali o ovim poeljnim i nepoeljnim temama i o temama koje nas lino raduju. Ako si uo ovu poruku, onda zna da e sledei put i ti biti za ovim stolom. Aleksandre, tvoj drug je isto godite kao i ti, je li tako? Tako je, razlika izmeu nas dvojice je mesec ili dva, ne seam se tano. Za vreme reklamne pauze si mi rekao da on ne slua nita osim Betovenove muzike. Da, mnogo voli njegovu muziku. Zato to ta muzika najpre predstavlja duu, pa je tek onda prikazuje. Ba kao to sam i ja upravo uradio: ja sam Vam ukratko predstavio ono to u Vam sledei put pokazati, da ne biste bili nespremni i da biste mogli da me razumete. Ja elim da me razumete i zato vam najpre predstavljam, pa tek onda pokazujem. Ti si za vreme reklama napisao nekoliko redova, a ja sam , naravno, malo bacio pogled, jer je moj posao da budem radoznao. Svakako. Ti si tu neto napisao, pa te molim da sada razvije tu temu. Ubica moe da prizna zloin, da se pokaje za uinjeno, ali ne moe ljudima da vrati sto hiljada ivota koje je oduzeo. Lopov moe da doe i da, kao to se meni desilo, sa suzama u oima kae: Evo, uzmi svoj novac nazad. Da, lopov moe da vrati tih sto hiljada, ali zloinac, ubica ne moe. I verovatno su zato ona dvojica razbojnika u Novom Zavetu nazvani samo razbojnicima, a ne ogavnim ubicama. Tako je. Inae bi pisalo: Dvojica odvratnih ubica razapeti su pored Hrista. Ali ne, pisalo je dvojica razbojnika, jer to nikako nije isto. Jedan je zamolio za oprotaj, priznao krivicu i umro, a drugi do kraja nije poverovao, nije priznao krivicu i rekao je: Neemo valjda sad poeti da verujemo u uda, umreemo i gotovo. I umro je, je li tako? Tako je.

12

Hajde da sada malo porazgovaramo o jednoj stranoj stvari, koju ak ni odrasli nisu u stanju potpuno da razumeju, ali moda uz tvoju pomo uspeju. Da li bismo mi mogli da ugledamo i prepoznamo Boga ili da ga se setimo, da nismo potonuli u ovu crnu avolsku tamu? Naravno, mogli bismo da vidimo ak i Njegov lik. Pa zato smo onda posrnuli? Zato smo tako brzo i naivno upali u zamku ove tame? Zato to smo tako hteli? ime smo to sebe obmanuli? Zavarali smo sebe ivotnim zadovoljstvima, svim onim to je materijalno. Zadovoljili smo se time da vidimo samo onaj trougao sa okom, ali ne i Njegov lik. Moda zato to smo se uplaili. Moda je iz straha ovek rekao: elim da probam sva zadovoljstva i odriem se Boga. Prvi put je to ovek moda i uinio nesvesno, ali svaki sledei put je to bez sumnje inio potpuno svesno. Moda bismo bili u stanju, ne samo da vidimo Boga, ve i da ga oseamo mnogo intenzivnije, da ivimo u Njemu. iveli bismo u Njemu, kao u gradu. U nekim uzvienijim svetovima, kao to je planeta Vertas, na primer? Da. Da li tamo Boija stvorenja vide Boga? Da, razumeju ga i poznaju. Isto tako bismo mogli i mi. Ali ja sam siguran da je sudbina ove nae planete takva, da e i ona na kraju nai spas. Ako je ljudski rod pozvan na spasenje, moda je onda i itava Zemlja pozvana na spasenje. Zar ne? Veruje li u to? Da. Hteo bih da malo porazgovaramo o 2012. godini. Svuda se ire razne glasine o presudnoj 2012. godini. ivimo u vremenu kada bi verovatno trebalo razdvojiti istu svest od neiste, odnosno, prosto reeno, odvojiti ito od kukolja. Da, donekle je tako. Zato kaem donekle? Mi u stvari ekamo oienje, mi ga jo uvek iekujemo Naa planeta Zemlja je materijalna (fizika planeta). Planeta Vertas koja je mnogo vea, jeste duhovna (spiritualna) planeta. Mi zapravo ekamo da se planeta Vertas spoji sa naom planetom i tada e nastupiti pravi Raj koji za sada postoji samo u naem umu, u naoj dui. Tada emo iveti veno i neemo se muiti kao sada. Nee biti smrti, ni duhovne, ni fizike. Ti dakle kae, da se mi u ovom trenutku nalazimo u procesu oienja, a oienje podrazumeva i neke neprijatne stvari, ak i ako je re o fizikom ienju. Pa i kada se pri leenju prolazi kroz proces ienja organizma, ispoljavaju se razliiti neprijatni simptomi, kao to je osip na ustima i slino, i uopte, ovek se u poetku osea loe. Meutim, naravno, nakon zavrenog leenja i ienja organizma, ovek postaje mnogo mirniji. Imamo jo jednu gledateljku na vezi. Sluamo Vas. Pardon, gledalac je u pitanju. Ja se izvinjavam, sluamo Vas. Moje ime je Dragomir.
13

Malo glasnije, molim Vas, ne ujemo Vas. Moje ime je Dragomir, kompozitor sam, Dragomir M. Prijatelju dragi, pa zato odmah ne kae da si ti Nisam hteo da otkrivam ko sam. Mnogo je vanije ono to si ti sve ovo vreme svojim emisijama inio za nas. Hteo bih da pozdravim i tebe i Aleksandra. Hvala. Ovo to vi radite je zaista posebno. Vidim da on neto pie i precrtava. Precrtavam ono to sam ve rekao. Eto Aleksandre, hteo sam da ti kaem da sam nekada i sam bio kao ti. Sa etiri godine sam poeo da se bavim muzikom, sa etiri i po sam dobio prvu meunarodnu nagradu Zlatna era. Svirao sam Porumbeskuove balade na violini. Dugo sam se bavio i slikarstvom. Sviram jedanaest instrumenata. Privukla me je ezoterina muzika i prouavao sam je dugi niz godina, mada to niko od mene nije traio, niko me nije terao. Tako se jednostavno tako namestilo. Kao i uvek, uz mene su bili ljudi koji su mi bili najpotrebniji. Kada je trebalo da preem sa jednog nivoa na drugi, vii, oni su bili tu za mene. Tebi se sada deava to isto. Sama injenica da se nalazi ovde, veoma je vaan korak za tebe. Kontakt sa Orestom i ne samo sa njim, pomoi e ti da u budunosti naini neke korake koji e ti omoguiti da iskae to to ima u sebi, kao to sam i ja u svoje vreme, najpre na liceju, pa zatim na konzervatorijumu itd. Hteo bih da postavim sledee pitanje. Ne znam je li ovo va prvi susret, ali mogu rei da je interakcija meu vama izuzetna. Zamolio bih Oresta da stavi ruke na sto, da bi ti mogao da vidi njegovo prstenje i da mi kae ta oznaava svaki prsten. Da, da, ali treba i ja da se sloim Tako je, to je lina stvar, razume se, ali je i veoma vana za mene, jer i ja takvo prstenje nosim javno, nemam ta da skrivam. Razume li me? To je jednostavno tako. Video sam mnogo simbola na tvojim rukama, Oreste, i siguran sam da e tvoj gost izvui vie nego ispravne zakljuke na osnovu njega. Dobro, slaem se. Hteo bih samo Ti i ja smo se neko vreme dopisivali, onda sam ja izgubio tvoju elektronsku adresu i nisam znao kako da te naem, ali bilo bi mi drago, ako bi mogao da ostavi reiji svoj broj telefona, pa da se moda vidimo i ovde u emisiji. Znam koliko si zauzet svim poslom. Ja to razumem. Moda malo ljudi zna koliko si ti traen i zauzet ve neko vreme u tom jednom novom delokrugu, u jednom novom podruju rada, ali ja bih jako voleo, a siguran sam da bi i nai gledaoci voleli da te vide i u toj novoj ulozi. Iskreno da vam kaem, od este godine kada sam takoe postigao neke vane stvari, ja sam se bavio ne samo ezoterijom, ve i empirizmom (koji priznaje ovekove ulne doivljaje za jedini izvor spoznaje). I to mi je, kao to sam ve rekao, omoguilo da uvidim mnoge stvari, da prepoznam ljude koji su me korak po korak vodili u svetlost. Ja kaem u svetlost, jer svi mi i jesmo prosvetljeni. Problem je u onome to inimo i u kojoj meri smo za sada svesni onoga to je u nama.
14

Hocemo li se videti u maju? Sa velikim zadovoljstvom. Mogu da ti kaem da u u aprilu napuniti 40 godina. 18. aprila punim 40 godina ivota i 35 godina karijere. A ja ti elim jo mnogo uspenih godina! Ve smo pri kraju meseca, pa ne moemo tano da kaemo kada emo se videti, jer nam je nekoliko emisija ve unapred isplanirano, ali svakako emo se videti u maju, pa e nam ispriati mnoge zanimljive stvari iz svog ezoterinog ivota. Slae li se? Sa velikim zadovoljstvom u doi i otvoriti vam svoje srce. Pozdravljam te i tvoje najmilije i hvala ti na pozivu. Pa hajde. Mnogo ljudi me zapitkivalo o ovom prstenju, ja nisam hteo puno da govorim o tome, ali eto Znate zato je to pitanje dobro? Zato to su i mene mnogi o tome zapitkivali i ja sam im ironino odgovarao da ne guraju nos tamo gde mu nije mesto. Dodue, meni su zlonamerno postavljali to pitanje, neprijatnim tonom, pa sam i ja njima na isti nain odgovarao. Ali sada u im pokazati da ja ipak nisam takav. Hajde da te najpre malo nauim marketingu, da te nauim kako materijalisti na televiziji manipuliu ljudima. Hoe li? Da te nauim, da bi i ti znao te stvari. Da bismo zadrali panju gledalaca, da bi oni ostali pred malim ekranom i da ne bi promenili kanal, mi emo sada izvesti jedan trik. Znamo da u ovo vreme poinju i druge emisije, ali mnogi ipak ele da uju ta e rei o mom prstenju, zato emo mi pustiti reklame, da bi se gledaoci jo malozagrejali i tek emo im onda ispriati ono to ih zanima. Tako izgleda materijalistiki marketing na TV Rumunija u 2009. godini. Tajna Orestovog prstenja. Tako bi mogao da glasi naslov ovog segmenta emisije. Poeu od poetka. Evo ja u primai ruke da bi ti bilo lake. Samo to ovo nisu ruke, ve prave lopate. Sad shvatam ono to je Dragomir opisivao Skupite ake u pesnice, da bi ljudi mogli bolje da vide. Ne znam kako bih se izrazio Ovo je unutranji simbol, to je ono to sam ovek predstavlja. Ovaj drugi prsten predstavlja beZkonanost, ivot i smrt elemenata Zemlje i duhovnih elemenata koji se sjedinjuju, koji se prepliu, da tako kaemo. Dakle, to je sve ono to prija ivotu i to prija smrti, koja u stvari i nije smrt, ve san. Ovaj prsten predstavlja Snagu, mogu slobodno rei i duhovnu i telesnu snagu. Ovaj simbolizuje Svetost, a ovaj Prirodu. Tako je. Nadam se da je sada zadovoljan i Dragomir i svi ostali koji su me pitali zato nosim sve ove stvarice na prstima. Naravno, ja jesam udak i ima mnogo stvari koje nosim zato to mi se sviaju, ali ne volim ba uvek da govorim o tome. Ali hajde da se vratimo naoj temi, Ne bih da ispadne da sam i ja sad nekakav odrasli ovek ili Svetac, ali i ja nosim ovaj lani koji koji za mene ujedno predstavlja i ivot na planeti Vertas i ivot u ovoj Vaseljeni. To je kristal malahita koji mi se jako dopada i koji sam dobio na poklon.

15

Ja bih svima posavetovao da koriste kristale. Kristali su ivi, veoma stari i imaju veoma jaku energiju. U bilo koju prodavnicu kristala na svetu da svratite, videete da su kristali stari po pet, deset, pa ak i pedeset miliona godina. Zamislite onda koliko je energije akumulirano u kristalu ametista starom deset miliona godina. Oien Kristal koji se nosi na sebi moe da vam donese samo dobro. Ali ponavljam, treba znati kako se kristali koriste i o tome je napisano mnotvo knjiga. Kad smo ve kod knjiga, hteo bih da se zahvalim porodici Krian. Moj i njihov zajedniki prijatelj se danas video sa njima, a oni su tako velikoduni ljudi da su nam poklonili itavu svoju ezoterinu biblioteku. Bila su to dva puna prtljanika knjiga na francuskom, engleskom, nemakom, a neto malo i na rumunskom jeziku. Najiskrenije se zahvaljujem porodici Krian. Neka im Bog podari zdravlje i neka im se ovi njihovi darovi vrate desetostruko. Veliko vam hvala! Dobili smo na poklon dosta knjiga izdavake kue 45, ali ja sam naalost zaboravio da ponesem nekoliko primeraka, da vam ih pokaem. Na sajtu izdavake kue 45 moete nai veliki broj knjiga o alternativnoj medicini i dopunskim terapijama, kao i recepte nama dragih monaha i mudraca Isihasta sa raznim lekovitim biljem. Hajde da se vratimo tamo gde smo stali, na oienje Zemlje i injenicu da se pribliavamo kraju svih vremena, kako je zapisano u majanskom kalendaru. Zato su svi ljudi i sva nauna i verska udruenja toliko uznemirena zbog toga? Nema ni jednog pojedinca koji radi u sferi informisanja, a da se ne bavi pitanjem 2012. godine. Majanski calendar se za sada pokazao kao jedan od najtanijih, mada je naravno i tibetski kalendar veoma precizan i ima veoma neobinu sadrinu, ali majanski kalendar nam je svima mnogo prepoznatljiviji. U njemu je proueno pomraenje Sunca, proueno je kretanje planeta itd. U tom kalendaru se ak govori i o planetama koje su naunici otkrili tek u dvadesetom veku i zato se vrsto veruje da e 2012. godina biti prelomna godina za nau planetu. Kako ti gleda na injenicu da se mi pribliavamo toj godini? U fizici se dve sfere, dva tela, jednostavno pribliavaju jedno drugom. Meutim, u ovom sluaju, ta dva tela istovremeno moraju da prou kroz neke veoma teke etape. uo sam mnogo diskusija povodom 2012. godine, ali 99 posto promena koje nas oekuju, bie promene materijalne prirode. Moda e nam biti malo bolje u finansijskom smislu, moda emo bolje iveti, moda nee biti krize, moda e nam biti poveane plate i tako dalje. Ali mi sami se sutinski neemo promeniti ni na koji nain. Ni ovde (u srcu), ni ovde (u glavi). Ne. Veina ljudi ne razmilja o Dui. Mi treba da probudimo te ljude, da ih podsetimo da oni ive upravo kroz Duu, a ne kroz telo. Tako je. Taj vapaj postoji otkad i oveanstvo i prisutan je kroz sva pokolenja. Nema pokolenja koje nije imalo svoje Uitelje, svoje Knjige, svoje Majstore, koji nisu inili nita drugo, ve su upravo vapili i time podseali ljude: Put do Kue ne vodi nizbrdo, ve uzbrdo, hajde da se uzdignemo, jer sputajui se, mi se sve vie i vise udaljavamo od Kue. I tako emo se jednom izgubiti. A nama je lake da se sputamo, penjati se to je ve tee Da, eto vidi, imamo ba lepo poreenje: Kako je lako sii, a kako je teko popeti se.
16

Tako je. Ali gore na planini je ist vazduh, tamo se ovek zaista osea potpunijim. Ni ovde u podnoju nije loe, ali nije kao na vrhu. Tako je, nikada ne moe biti isto. Evo jedan kolega duhovito dobacuje, da nas bole noge kad se sputamo sa planine. Pa jeste, ali kad se ovek penje, boli ga dua, zato to misli da nee moi da se popne, da ima jo mnogo do vrha. Aleksandre, poslednji put kada smo se videli, ti si bio pomalo ljut na neke svoje drugove iz razreda, vrnjake, pa ak i na neke nastavnike koji kao da su te posmatrali sa nekakvim prezirom, sa jednom dozom ironije. itao sam neke komentare na naem sajtu www.ezoterizm.com i naravno, veina ljudi te pozdravlja jer su tano shvatili ko si i ta si ti. Meutim, bilo je i onih koji su govorili: Ko je ovaj umiljeni i egzaltirani deak? Ko zna kako je on doao do svih tih podataka. Ne govori u skladu sa svojim godinama, ve kao neki starmali. Ti to zna mnogo bolje od mene, jer se svaki dan susree sa time, sa tim ironinim komentarima na tvoj raun, sa time kako te neki ljudi doivljavaju. Ali ti si, bez obzira na sve to, ostao smiren, krotak i blag, ti za sve ima razumevanja. Meutim, ja sam oseao, a oseam i sada da je to za tebe bio jako teak period, jer mnogi ljudi koje ti voli i kojima bi eleo da pomogne, gledaju te s podozrivou, doivljavaju te, tako da kaem, kao nekakvog udaka. Da. Gospodine Oreste najbolje je Ako me jo jednom nazove gospodinom, morau i ja tebi da se obraam sa Gospodine Pigaru ili Gospodine Aleksandre. Mene najbolje predstavljaju sledei stihovi: Nisam doao da oplakujem svoj put i svoje rane koje peku. (A Vi znate na koje rane mislim, razumete o emu govorim.) Ja oplakujem one koji sada proputaju svoju ansu i ne uju poslednji zov. Da, veoma lepo reeno, i lako za razumeti. Da li misli da se ljudi menjaju? Na primer, ako uporedimo onog estogodinjeg Aleksandra koji je na odreeni nain gledao na svet i stvarao sopstveno vienje drugih ljudi i ovog dananjeg. Da li se za ovih deset godina u tebi neto promenilo? Promenilo se mnogo toga. A evo u kom smislu. uli ste moju prvu pesmu, moje prvo delo, prvo pismo od Boga koje se zove Moj greh (Moja greka). To je moja zabeleka koja nosi nekakav al, jednu nijansu tuge, nijansu saaljenja, ali u isto vreme i jedno veoma prijatno i lepo Otkrovenje koje nosi neverovatnu snagu i svetlost. I upravo nakon te pesme ja sam shvatio u emu se sastoji moja misija, shvatio sam da je upravo to i trebalo da uradim i u svakom trenutku sam usavravao svoje ideje i razmiljao o tome. A onda sam pomislio: Moda je tako i bolje? Usavravao sam svoje ideje svakom novom pesmom. Usavravao sam sve to je vezano za Duu, za telo, za materiju, za svaku misao, za svaki postupak. I sada to takoe inim. Hteo bih da posetim na ono o emu sam moda govorio u prvoj emisiji, ne seam se tano. Jeglod, to znai toplina. To je ona najvanija, kljuna re u nebeskom jeziku, u jeziku planete Vertas. To je Boiji kamen,
17

ona gora pred kojom je stolica, ali ne zlatna stolica, ve obina, drvena. Na toj stolici sedi Na Otac, Hristos. Zidar, broj devetnaest, plavo to je kod, ifra. Kamen - zato to je on iv, zato to predstavlja ivot. Broj devetnaest zato to je toliko zakona na Vertasu. Svetlo i tamno plava jer to su boje Neba i vode. Samo posmatrajte vazduh i nebo i meditirajte. Mnogo toga bi se moglo rei o plavoj i zelenoj boji. To je vodopad koji, opet, predstavlja Boga. To je tiina, to je pravi vodopad tiine. Zna, to to govori je veoma zanimljivo. Danas sam itao jedan jako zanimljiv rukopis o neemu veoma lepom. Pisalo je: ovek stie boanska svojstva (ne misli se na gordost, ve na multidimenzionalnost, na Boansku Svetlost) onda kad je njegov um proziran kao jezero, kada u njegovom umu nou mogu da se odraze sve zvezde nebeske. Toliko treba da bude bistro to jezero i toliko treba da budu iste nae misli, da bi postale ogledalo Nebesa. Ba neobino. Zakljuio si potpuno isto to i ja, mada nisi ni itao rukopis. Ti to i ne mora da proita, jer ti si autentian, jer si pravi ovek. Ja se trudim i ubudue u se truditi da u ovu emisiju dolaze samo pravi ljudi, ljudi koji imaju ta da kau. Verujem da emo zajedno uspeti da spreimo ljude da ine velike greke. ak i ovde, u ovoj ezoterinoj zoni, mi oseamo da je svet je pun ljudi koji su sami sebe proglasili velikima, koji po svaku cenu ele da steknu neku dobit i odreeni status, koji kau: Vidi li Gospode, kakav sam ja Uitelj, Guru? Da. Svi ljudi koje cenim i koji su dolazili u ovu emisiju, veoma su umereni i skromni i ne ele nita za sebe, zato to ve imaju sve. I ti, naravno, pripada tom tipu ljudi koji su u tom smislu veoma bogati. Ja sam se upoznao sa tvojom mamom i tvojim tatom i video sam da su to sreni i jednostavni ljudi. Ali ne prosti, ve upravo jednostavni, kakav je i Bog koji, kao to si maloas rekao, ne sedi na zlatnoj stolici, ve na obinoj, drvenoj. Besmislemo je kooperno se razmetati Nobelovim nagradama, titulama, ordenjem i slinim stvarima, samo da bismo bili primeeni, da bismo imali dokaz da smo priznati. To nije od Boga. Gospodine Oreste, rekli ste jednu veoma zanimljivu stvar. Kako ljudi samo prave skandale, kako se samo svaaju i psuju. Diskusije se niu jedna za drugom. Uzmimo za primer, gospodina Bekalija. (na sajtu http://youtube.com moete pogledati video o ovaniju Bekali) Ja smatram da on ima veoma vanu misiju. Ali pod uslovom da najpre on sam shvati zato je poslat ovamo i u emu je smisao njegove uloge. Tako je. U vezi sa tom misijom dao bih jedan savet ljudima koji ga okruuju, ta bi trebalo da rade, umesto to se svaaju sa njim i to ga osuuju? Taj savet glasi: Ako eli da ima neto to neko drugi nema, ini ono to on ne ini.

18

Tako je, to je sasvim jednostavno. Ja sam sada naravno u ulozi novinara, ali sam ujedno i pasivni posmatra politikog ivota. Nemam prava da se izjanjavam, jer nisam ni u kakvim odnosima sa gospodinom Bekalijem (ne mogu rei ni da mi je simpatian, ni da mi je antipatian). Ponekad je, naravno, zaista inspirativan, zato to je duhovita i veoma dinamina osoba. S druge strane, ponekad me i uasno nervira zato to ima uobraene ispade. Ali on svakako nije ovek koga bih mogao da mrzim i da ga doivljavam kao sebi stranog. ak mi je moda i simpatian. Smatram da je on rtva svoje okoline, svog okruenja. Bekali e jednog dana moda i postati ono to mu Bog apue na uho da treba da postane, ili e se, tanije reeno, vratiti tome. Ali to e se desiti tek kada vrlo paljivo izabere okruenje. Njega su odreeni ljudi iskoriavali i nastavljaju to da rade. Hou rei, vreme mu je da prestane da bude marioneta i postane slobodan ovek. Ba tako. Jer on ima sve preduslove da bude slobodan ovek. Bogat je i ima jako lepu porodicu. Pametan je. Ali ako i dalje bude skroman i ako se preda itao sam jedan njegov intervju. Bio je u pravu kada je rekao: Bog me nije bez razloga poslao u zatvor, zato to sam vreao ljude, zato to sam bio nadmen i arogantan. To je bila lekcija koju sam morao da nauim. Ako je on zaista nauio ovu lekciju, jo emo mi uti za njega i jo emo ga pominjati po dobru. Lepo ste to rekli. Ali samo od njega zavisi hoe li nauiti lekciju, ili nee. Tako je. Kao prvo, on je greio, kao to svaki ovek grei. Ja ga potujem jer je u dui pozitivan, potujem ga zbog svega dobrog to je uinio i to e tek uiniti. Potujem ga zbog onoga to on sam jeste. Tako je. Da, ja ga potujem, jer on je dobar ovek. On je jako mnogo puta preao granicu svoje strunosti. Hou da kaem, mudar ovek zna gde treba da se zaustavi, da bi, ako je kadar, reio problem. U trenutku kada ovek ponire u nepoznato, on je u vlasti i jednog i drugog. Tano, ba tako. Neophodno je samo malo skromnosti i smirenosti. To je veoma jednostavan recept. Nema on ba mnogo pitanja koja treba da rei, samo bi bilo poeljno da se malo vie koncentrie na istinsku veru. Da, tako je. ta ti misli o Rumuniji? eleo sam to da te pitam zato to postoje dve struje koje su podjednako znaajne i podjednako jake. Postoji struja Svetlosti koja Rumuniju vidi, kako je govorio Jovan Pavle Drugi, kao vrt Majke Boije, kao mesto koje je Bog blagoslovio, mesto, gde su nai preci ubirali plodove pragmatizma Rimske imperije. Bio je to jedan talentovan, verujui narod, narod koji dobro osea i razume, skroman, smiren i nenametljiv narod. Sve u svemu, bila je to jedna veoma lepa zemlja. Ja sam i sam pristalica ove struje. I postoji jo jedna struja koja takoe ima pravo na postojanje i koja
19

zastupa stav da smo mi povran i plitak narod, da je ovo lepa zemlja, ali da su oni koji je naseljavaju greni, da smo dozvolili da nas pogreni politiari predvode ve dugo vremena, da smo marionete i izdajnici koji su se za sitan novac prodali zbog tuih interesa. I Mihail Vitjaz i Brinkovjan i Deebal i Antonesku, i mnogi drugi politiari, a sada evo i Bekali koga jedni hvale, a drugi kude s politike take gledita. To je kao neka igra. Kao da imamo nekakve tienike koji i nisu ba na mestu, ali to tako traje. Da, pokuavamo jedni druge da prevarimo, a to nije u redu. ta misli o budunosti Rumunije? Mi se gloimo izmeu sebe, umesto da svako uzme po jedan mali deo zajednikog krsta i ponese ga na svojim pleima. Da podelimo teret. Upravo tako, da podelimo breme. A ta mi radimo? Mi sapliemo jedni druge da bi smo pali, ne sedam puta, kao to je padao Isus, ve nebrojeno puta. Blagovetenska crkva iz Alba Julije je najbolji primer za to. Ta crkva je bila mesto izvrenja kazne nad kmetovima 1800 godine. Sada je to crkva, zahvaljujui Nikolaju Raciju koji je bio duhovnik Korja, Kloka i Kriana. Tamo sam i ja dobio ime Aleksandar i prilino esto tamo odlazim. Tamo si krten, zar ne? Tako je. Tamo oseam neku veliku snagu i pozitivnu energiju. Gledam stare grobnice iz 1800 godine i ne oseam tugu, jer znam da su ti ljudi negde daleko na nebesima, gde im je dobro. Imam jednog dobrog prijatelja, svetenika Doru Gjaa, koji me je krstio. Pozdravljam i njega i gospodina Saminu i duboko ih cenim od sveg srca. Ako se zadesite u Alba Juliji, svratite u ovu crkvu. Ja sam tamo ve bio. Ako se sea, mi smo se i upoznali u Alba Juliji, kad sam dolazio, povodom jednog dogaaja Tada sam po prvi put bio u Alba Juliji i moram priznati da sam se tamo oseao jako lepo. To mesto ima neku posebnu energiju i veoma je lepo. Dakle, i mi imamo istorijske spomenike koji su stariji od hiljadu godina. Tako je. Kada negde u Evropi vidimo neku sabornu crkvu, ili neko drugo hiljadugodinje zdanje, oko njega je uvek mnogo turista i za njih je to izuzetan doivljaj. Kod nas u Rumuniji takoe postoje takva mesta, ali malo ko za njih zna. Sramota me je da to kaem, ali i sam sam prema tome dugo bio ravnoduan. Dok nisam prvi put doao u Alba Juliju nita nisam znao o tom gradu. Naravno, potpuno razumljivo. Verovatno i ja isto tako nita ne znam o nekim drugim mestima. Blagovetenska crkva je veoma dobar primer, pa bih u vezi sa njom hteo jo neto da dodam. Ljudi bi trebalo da dovedu u ravnoteu svoju duhovnu zrelost, da ispitaju svoju duu, a ne tuu. Jasno je da ljudi u tuem oku vide i trunku, a u svom ne vide ni balvan, ali najpre treba da ispitamo i procenimo sebe same, svoju zrelost, svoju ulogu, svoju vrednost, svoju snagu i duevnu lepotu. Da pokuamo da od drugih ljudi

20

dobijemo ono najbolje i da od pakla stvorimo Raj. Da ovo mesto, koje je ranije bilo kao nemirna dua ispunjena tugom, pretvorimo u Svetinju, u Crkvu, u Oevu kuu. To je alhemija. Da uinimo da Bog lino ue u nau duu. Pretvoriti patnju u duevnu radost, pretvoriti tamu i mrak u Svetlost, to je alhemija, Aleksandre. Tako je. Ali za to je oveku potreban Bog jer ovek to sam ne moe. Tako je. Bez Boga ne potoji nita. Bez Boga smo i mi - niko. Pa sve i da smo samo prah, i taj prah je stvoren Boijom reju. (Jer u Boga bee re i re bee Bog). Na vezi nam je tvoja nastavnica, gospoa Farta. Sluamo Vas. Aleksandar nam je veoma uzbuen. Dobro vee, ja sam takoe veoma uzbuena. Dobro vee, Oreste! Dobro vee, gospodine Aleksandre Pigaru! Dozvoli mi da ti se ovoga puta tako obratim. Ujedno sam veoma uzbuena i srena to sam vas dobila. Ve dugo gledam Vae emisije, jo mnogo pre ove dananje. Poznajem Vas i znam kako razmiljate. Znam to klasje to izrasta iz Vaih misli. Znam i Vau erku, trebalo bi da je ona sad ve odrasla. Tako je. Hvala Vam. Srena sam i uzbuena to sam uspela da Vas dobijem. Toliko sam pod utiskom da mislim da neu moi da naem prave rei. Ali u isto vreme najiskrenije bih elela da se malo priberem i da kaem poneto o ovom divnom detetu, zato to je on zaista fenomen. Vi ste sigurno i sami stekli isti utisak onog trenutka kada ste ga prvi put pozvali u emisiju. Ne znam kada ste bili u Alba Juliji, ali mi je jako drago to ste dolazili, to ste kroili na tu svetu zemlju na kojoj mi ivimo, u srcu nae zemlje, u srcu Rumunije o kojoj ste govorili. To je naa zemlja i to smo mi. Sve to ste maloas rekli o naem narodu mi upravo to i jesmo. Uskoro e Uskrs, uskoro e praznici. Ako se pripremamo za njih, trebalo bi da osvetamo tu zemlju koja je za nas sveta. A sveta je zahvaljujui ovom detetu, zahvaljujui Vama, zahvaljujui svima nama koji postojimo sada i ovde. Ja sam siguran da je Aleksandar postao ono to danas jeste, izmeu ostalog i zahvaljujui takvim nastavnicima kao to ste Vi, koji su u stanju da vide oveka u detetu. Sama injenica da ste ga nazvali gospodinom Aleksandrom me je duboko dirnula, jer ponekad po nekom nepravednom pravilu odrasle smatramo sveznajuim autoritetima, a decu samo decom. Vi ste nam pokazali da se ne pridravaju svi nastavnici ove nazovi istine, koja se ni meni nije dopadala kada sam bio dete. I sam sam imao nekoliko nastavnika kao to ste Vi i potujem ih do dana dananjeg, kao to sam siguran da i Aleksandar Vas potuje. Istog trena kad je uo da ste Vi na vezi, video sam kako se veoma obradovao, to znai da Vas mnogo voli. Dragi moj, ja sam veoma skromna osoba. Nastavnica sam pevanja, tanije, narodne muzike. Ovo dete sam poduavala muzici negde od njegove este godine, zajedno smo uili kratke pesmice. A jednu pesmu sam mu i napisala i ona se zove Kai mi, draga
21

mama. To su neka pitanja koje dete postavlja majci, i uopte, njihov razgovor. On Vam je moe i izrecitovati kada zavrimo razgovor. Sve u svemu, kao to rekoh, ja sam samo nastavnica muzikog. Nita ja posebno nisam radila sa ovim detetom, ali sam tako dobro mogla da pogodim i osetim ta je u njegovoj dui, kako je malo ko u Alba Juliji mogao, moda ak ni njegovi roditelji. Neka mi oproste to to kaem, ali ni oni nisu tako dobro razumeli sve ono to je on svakondevno doivljavao i oseao na Zemlji. Ja sam ga odavno posmatrala i razumela sam ga, kao malo ko. Pre nekoliko dana smo se sluajno sreli i on mi je rekao da ide kod Oresta u emisiju. Mnogo sam se obradovala i traila sam Va broj telefona. Nikome nije palo na pamet da u Vas pozvati, pa ni ja sama to nisam znala. I zato sam veoma srena uoi ovih praznika i raduje me to je njegovo unutranje bie blagosloveno od Boga i tako posebno, jer to je malo kome dato. Hvala Vam. Ja sada zavidim toj deci koja sa Vama u Alba Juliji pevaju narodnu muziku, jer, bez obzira na to to Vas lino ne poznajem, vidim kakva ste osoba i iskreno Vam se zahvaljujem na svemu. Ja bih mnogo volela da Vas upoznam. Ako budete ponovo dolazili u Alba Juliju, od sveg srca bih elela da se vidimo i porazgovaramo. Svakako. elim Vam da i ubudue pozivate u svoju emisiju decu i odrasle od kojih moe mnogo da se naui. Uvek sa velikim zadovoljstvom gledam Vae emisije i elim Vam zdravlje, srene praznike i sve najbolje. Imam na umu mnogo lepih elja koje bih Vam uputila, ali prosto ne mogu da naem prave rei Mi emo se svakako jo uti i jo emo razgovarati. Dragi Aleksandre Recite. ta da ti kaem Mnogo mi je drago zbog tebe. Hvala Vam. Molim te, daj slobodu svojim mislima i veeras reci sve to nama i inae govori, da te uju sve dobre due koje ele da te uju. Hvala Vam. Oreste, elim Vam puno zdravlja, i Vama i Vaoj porodici. Hvala Vam mnogo, sreni praznici! Idemo sada na reklamnu pauzu i vraamo se da privedemo emisiju kraju. Evo nas ponovo u studiju i ja bih u ovom zavrnom delu imao za tebe jo dva pitanja. Ponimo od prvog. Kako definie ljubav i ta ona za tebe predstavlja? Kada mi odgovori, postaviu ti i drugo pitanje. Ljubav je Svetlost i Svetlost je Ljubav! Apsolutno sve moe da bude ljubav, i biljka i cvet, i ivotinja, i sam ovek. Ja vidim ljubav u svakom oveku koji ivi na Zemlji, bez obzira na to koliko je on duhovno razvijen. Takoe vidim ljubav u onim ljudima koji su mi dragi, u svojoj majci, sestri, ocu, drugarici, u svim ljudima koje volim. Vidim ljubav i u prirodi, u planini, u svoj lepoti koja me okruuje.
22

To je jako lepo. Ba tako i jeste. Ja takoe smatram da je ljubav platno na kome Bog slika svoje delo. Tako je. Nije sluajno apostol Pavle rekao: Nita ne moe postojati, osim ljubavi. Ljubav je sve. ak i najmanje estice oveanstva ine parove. Tako je. Kao mukarac i ena, iz ije se ljubavi raa ivot. Tano.iskrena ljubav obian ovek Znate, deava se da ovek u ivotu nema ba mnogo mogunosti, da na primer nema oca, ve samo majku, ali zato ume bezuslovno da voli. ovek je u isto vreme jednostavan ali i veoma sloen. Ja sad govorim o svojoj drugarici. Da, tvoja drugarica je bez sumnje posebna osoba. Naravno. I drugo pitanje: Koliko je za tebe vana molitva? Mogu li na to pitanje da odgovorim pitanjem? Samo izvoli. Koliko je za Vas vana hrana? Da, to je upravo odgovor kakav sam oekivao od tebe. Ja smatram da mi, Rumuni, moemo da spasimo ovu zemlju, tako to emo se vie moliti za nju. Pa ak i za ove svoje sitne lidere koje imamo. Takvi su kakvi su, ali nije sluajno to velike slube u crkvi uvek otpoinju molitvom za one koji vode zemlju. Treba da se molimo za kolu, za obrazovne i zdravstvene ustanove, jer je molitva ivot, i to svestan, inteligentan ivot. Hou da kaem: Traite i dae vam se. (ako zatraimo, dobiemo). Ti si veoma vezan za taj deli Rumunije u kom ivi, za Alba Juliju, za ta prelepa polja, za tamonje planine, za ume, i najzad, za ljude. Mi ovde u Bukuretu ivimo jednim prebrzim i sivim ivotom. ta mi to treba da uradimo da ne bismo automatski mrzeli svoju zemlju im na nju pomislimo, da je ne bismo kudili, da ne bismo o njoj govorili kao nekakvi kvaziintelektualci, koji su manje ili vie profesionalni u svom poslu, ali su zato veoma glasni i umeju mnogo da priaju, kako kae H. Popesku. To se naravno ne odnosi na mog prijatelja Mirja Badja, ve na one koji mnogo priaju, a malo rade. Na koji nain bismo mogli da disciplinujemo sebe i svoju ljubav prema Otadbini? Jer te ljubavi prema Otadbini kao da vie i nema, kao da smo je izgubili. Da, delimino ste u pravu. Kada razmiljamo o naoj zemlji treba da imamo u vidu njene materijalne, ali i duhovne vrednosti. Ne govorim o novcu. Kada kaem materijalne vrednosti, mislim na prirodna bogatstva. Na primer, ume. One predstavljaju materiju, ali u isto vreme i veoma jaku duhovnost, a to je jako lepa kombinacija. Zato hrast ivi 1500 godina, a mi 80, 30, 100, ili najvie 102 godine? Drvee nikad ne umire mlado, osim ako ga neko ne posee. Upravo tako. A zato? Zato to drvee zna za ljubav i ume da voli, zato to je u saglasju sa istinskim ivotom. Dakle, materija i dua su jedno. A mi vrlo esto zaboravljamo na
23

Duu, zaboravljamo svoju zemlju, zaboravljamo odakle potiemo, a to nije dobro. Zaboravljamo na unutranju lepotu, a naa zemlja upravo i predstavlja nau unutranju lepotu. I jo mnogo toga mi zaboravljamo. Ali koliko god da smo postali iskvareni i loi, sve e to proi, jer sve uvek prolazi. Mi smo kao nekakvi mravi, kao najsitniji inioci ove izuzetne jednaine. Ali, ako ti majuni mravi u sebi otkriju Boga, unutranju sutinu Sveta, oni postaju podjednako veliki, kao i sam Bog. To je ta tajna koju je Bog apnuo oveku, govorei mu: Stvoren si prema liku i obliju mome. Tako je. Samo to mi nekako uporno teimo da budemo mali, zli, pokvareni, sitne due i negativci. Sami smo izabrali da budemo takvi. Ali pitanje je zato neemo malo vie da se udubimo u svoju sutinu koja je beZkonana i koja nas ini velikima? Tako je, velikima u pravom smislu te rei. Imamo jo dva minuta, pa bih hteo neto da te zamolim i da time zakljuimo - da kao to si radio u svakoj dosadanjoj emisiji, prenese neku pozitivnu energiju, neku svoju misao, neto to dolazi iz tvoje due, iz tvog uma i tvoje svesti na sve one koji su se veeras, u petak uvee, odrekli nekih drugih programa ili nekih svojih obaveza i ostali uz ovu nau emisiju, i to je jo vanije, uz tebe. Ja vam se svima od srca zahvaljujem. Ne verujem i ne smatram da postoji vredniji poklon i vea nagrada nego to je zahvalnost i potovanje koje iskazujem svima, pa ak i onima koje ne poznajem. Ja saoseam sa svim ljudima i potujem sve ljude i svakog oveka pojedinano. I rei u Vam jo neto. Ne zaboravi, dragi ovee, da se sastoji od etiri elementa: od istine (pravde), energije, snage i duha. Istina je ista saeta energija. I ta bih vie mogao da kaem, razumete li me? To je, dakle, klju koji na kraju krajeva moe da otvori svaka vrata koja se samo ine zatvorenim, jer Bog nam nikada ne zatvara vrata. Nikada. Nama se to samo ini. Stvar je u tome to naa ruka nije dovoljno jaka da otvori ta vrata jer smo bezvoljni, nismo duhovne atlete, klonuli smo duhom. Puni smo beznaa, jer smo gramzivi i pohlepni. Nemamo vie onaj duevni elan koji smo imali nekada, pre nego to je otpoeo taj na duboki sunovrat i pad. Ali i posle njega emo se mi ponovo uzdii. Pali smo samo da bismo imali odakle da se uzdignemo. Dakle, ljubav treba da bude taj klju. Kako je govorio jedan moj prijatelj i Majstor koji je nekoliko puta bio gost ove emisije: Jedini trik koji zaista moe da nas uniti je ako nemamo taj klju. Mi tokom zivota gomilamo mnogo greaka, i to je jednostavno tako, ali ako nemamo taj klju, to bi zaista moglo da bude kobno po nas. Dakle, ne smemo osuivati jedni druge. Ne smemo osuivati Aleksandra samo zato to je drugaiji, to nije kao mi. Ne smemo osuivati oveka samo zato to se oblai drugaije od ostalih. Ne smemo osuivati oveka, kakav je Galileo Galilej zato to je zastupao naunu istinu, nasuprot ustaljenom miljenju veine.
24

Videemo se u junu. Mnogo ti hvala to si prihvatio moj poziv i pristao da doe izdaleka. Hvala i tvom ocu koji se pomuio da doe minibusom ak dovde. Vi veeras treba i da se vratite u Alba Juliju i naravno da vam nije lako, ali ti si doao da bi se prijatelji ove emisije priestili tvojom Mudrou. Ljubim ruke tvojoj drugarici, tvojoj mami i sestri i svim tebi dragim ljudima. Hvala ti. I ja se Vama zahvaljujem. Ti, ja i Aleksandar Pigaru, ponovo emo se videti ovde u junu. Hteo bih za kraj samo jo ovo da kaem. Samo izvoli. Stajao sam, ispunjen ljubavlju i pevao pesmu, pesmu tajne I poeleo sam svima u kolu ivot u blagostanju. Hvala. Ruski tekst prevela prof.ruskog jezika Milica Oigrija.

25