Gilbert Rajl, Pojam duha Dekartov mit

(1) Zvanina doktrina Postoji jedna doktrina o prirodi i mestu duha koja je toliko rasprostranjena meu teoretiarima, pa ak i meu laicima, da zaslu uje da bude opisana kao zvanina teorija! "jene #lavne teze, uz manja o#ranienja, za#ovara ve$ina %ilozo%a, psiholo#a i verskih uitelja i iako prepoznaju odreene teorijske pote&ko$e u njoj oni nastoje da pretpostave da se one mo#u savladati bez ozbiljnijih izmena u samoj arhitekturi ove teorije! 'i$e ar#umentovano da sredi&nja naela ove doktrine nisu valjana i da su u sukobu s celokupnim korpusom ono#a &to na nespekulativan nain znamo o umovima! Zvanina doktrina, koja skoro u celini potie od (ekarta, mo e se izneti na slede$i nain! )a upitnim izuzimanjem idiota i novoroenadi svako ljudsko bi$e ima i telo i duh! "eki bi radije rekli da je svako ljudsko bi$e i telo i duh! "je#ovo telo i nje#ov duh su obino spre#nuti zajedno, ali nakon smrti tela nje#ov duh mo e nastaviti da postoji i deluje! *judska tela su u prostoru i podlo na su mehanikim zakonima koji upravljaju svim ostalim telima u svemiru! +elesne procese i stanja mo#u da posmatraju spoljni promatrai! (akle, ovekov telesni ivot je javna stvar isto koliko je to i ivot ivotinja i reptila ili ak razvoj biljaka, kristala i planeta! ,eutim, duhovi ili umovi nisu u prostoru, niti njihove radnje podle u mehanikim zakonima! -unkcionisanje jedno# duha nije osvedoeno za dru#e promatrae. nje#ova e#zistencija je privatna! )amo ja mo#u imati direktnu spozanju stanja i procesa mo# vlastito# duha! /soba, sto#a, ivi kroz dve paralelne istorije, jedna se sastoji od ono#a &to se do#aa u njenom telu i samom telu, dru#a se sastoji od ono#a &to se do#aa u njenom duhu i samom duhu! Prva je javna, dru#a privatna! (o#aanja prve istorije su do#aaji u %izikom svetu, oni dru#e su do#aaji u mentalnom svetu! 0edna od rasprava nastala je oko pitanja da li osoba zaista posmatra ili mo e direktno posmatrati sve ili samo neke od epizoda svoje privatne istorije. prema zvaninoj doktrini, ona

je u stanju da ima direktnu i nepo#re&ivu spoznaju barem nekih od tih epizoda! 1 svesti, samosvesti ili introspekciji ona je direktno i autentino upoznata sa trenutnim stanjima i procesima u svom duhu! /na mo e imati veliki ili mali stepen neizvesnosti o istovremenim ili dodirnim epizodama u %izikom svetu, ali ne mo e imati nikakve neizvesnosti o barem delu ono#a &to trenutno okupira njeno mi&ljenje! 1obiajeno je da se ova bi%urkacija njenih dvaju ivota i njena dva sveta izrazi tako da se ka e da su stvari i do#aaji koji pripadaju %izikom svetu, ukljuuju$i i one njeno# vlastito# tela, spolja&nji, a delovanja njeno# vlastito# duha ono unutra&nje! /vu antitezu 2 spolja&nje i untra&nje 2 je, naravno, trebalo tumaiti kao meta%oru, jer se duhovi, koji nisu u prostoru, ne bi mo#li opisati kao prostorno unutar bilo e#a dru#o#, ili kao stvari koje su prostorno unutar sebe! 3pak, previanja ove injenice su esta i teoretiari poku&avaju da od#onetnu kako stimulansi, %iziki izvori koji su miljama ili kilometrima daleko od tela jedne osobe, mo#u uzrokovati psihike reakcije unutar njene #lave, ili kako odluke uokvirene unutar njene lobanje mo#u pokrenuti njene ekstremitete! 4ak i kada se 5unutra&nje6 i 5spolja&nje6 tumai kao meta%ora, ostaje problem kako duh i telo neke osobe utiu jedno na dru#o, koji je notorno optere$en teorijskim te&ko$ama! /no &to duh eli, no#e, ruke i jezik $e izvr&iti, ono &to utie na uho i oi ima neke veze sa onim &to duh percipira. #rimase i osmesi odaju raspolo enja duha a telesne kazne vode, bar se tome nada, do moralno# usavr&enja! ,eutim, stvarna priroda razmene izmeu epizoda privatne istorije i onih iz javne istorije ostaje tajanstvena, jer ona po de%iniciji ne mo e pripadati nijednom od ovih tokova! /na ne mo e biti zapisana meu de&avanjima opisanim u linoj autobio#ra%iji unutra&nje# ivota, ali ni re#istrovana meu do#aajima koji su opisani u tuim bio#ra%ijama javno# pona&anja te iste osobe! /na se ne mo e ispitati ni introspekcijom niti laboratorijskim eksperimentom! /na je poput jedne teorijske loptice koja se neprestano prebacuje od %iziolo#a natra# do psiholo#a i od psiholo#a natra# ka %iziolo#u! 1 temelju ove delimino meta%oriki prikazane bi%urkacije dva ivota jedne osobe le i naiz#led dublja %ilozo%ska pretpostavka! Pretpostavlja se da postoje dve vrste e#zistencije ili statusa! /no &to postoji ili se do#aa mo e imati status %izike e#zistencije ili mo e imati status mentalne e#zistencije! )lino kao &to lice kovanice mo e biti ili pismo ili #lava, ili kao &to iva stvorenja mo#u biti ili mu&ko# ili ensko# pola, tako, pretpostavlja se, jedno postojanje mo e biti %izika e#zistencija, a dru#a vrsta postojanja je mentalna e#zistencija! "u na karakteristika ono#a &to ima %iziku e#zistenciju je da je u prostoru i vremenu, a

nu na karakteristika ono#a &to ima mentalnu e#zistenciju je da je u vremenu, ali ne i u prostoru! /no &to ima %iziku e#zistenciju se sastoji od materije ili je %unkcija materije, a ono &to je mentalna e#zistencija se sastoji od svesti ili je %unkcija svesti! +u se, dakle, pretpostavlja dijametralna suprotnost izmeu duha i materije, suprotnost koja se esto ovako izvodi! ,aterijalni predmeti su sme&teni u zajednikom polju, poznatom pod nazivom 5prostor6, i ono &to se do#aa jednom telu u jednom delu prostora mehaniki je povezano s onim &to se do#aa dru#im telima u dru#im delovima prostora! 8li mentalni do#aaji se odvijaju u izolovanim poljima, poznatim kao 5svesti6, a tu, osim mo da telepatije, nema direktne uzrone veze izmeu ono#a &to se do#aa u jednom umu i ono#a &to &to se do#aa u dru#om! )amo kroz medij javno# %iziko# sveta duh jedne osobe mo e napraviti razliku u duhu dru#e! (uh je svoje sopstveno mesto i u svom unutra&njem ivotu svako od nas ivi ivot utvare Robinzona 9rusoa! *judi mo#u videti, uti i protresti jedan dru#om tela, ali oni su nepopravljivo slepi i #luvi za %unkcionisanje tue# uma i ne mo#u nad njim vr&iti bilo kakav uticaj! 9akvo znanje mo emo ste$i o %unkcionisanju duha: )a jedne strane, prema zvaninoj teoriji, osoba ima direktno saznanje najbolje zamislive vrste o %unkcionisanju sopstveno# duha! ,entalna stanja i procesi su (ili su normalno) svesna stanja i procesi, i svest koja ih mo e izazvati nema nikakvih iluzija i ne ostavlja otvorena vrata nikakvim sumnjama! "eija trenutna mi&ljenja, ose$anja i htenja, nje#ova opa anja, se$anja i ma&tanja su intrinsino ;%os%orescentna<. njihova e#zistencija i njihova priroda su neumitno prozirna za njihovo# vlasnika! 1nutra&nji ivot je tok svesti takve vrste da bi bilo apsurdno tvrditi da duh iji je ivot ova struja mo e biti nesvestan ono#a &to njome prolazi! 3stina, dokazi koje je nedavno izveo -rojd iz#leda da ukazuju da postoje kanali koji utiu u ovaj tok, a koji teku skriveni od njihovih vlasnika! *judi su potaknuti impulsima ije postojanje oni sna no poriu. neke od njihovih misli se razlikuju od misli koje oni priznaju, a neke od aktivnosti za koje oni misle da ele da ih izvr&e oni zapravo ne ele! /ni su duboko za#libili u neka sopstvena licemerja i uspe&no i#nori&u injenice o svom mentalnom ivotu koje bi prema zvaninoj teoriji trebalo da im budu transparentne! ,eutim, za#ovornici zvanine teorije i dalje nastoje da tvrde da je u normalnim okolnostima osoba svakako direktno i autentino svesna trenutnih stanja i delovanja sopstveno# uma! /sim &to je trenutno opskrbljen ovim navodnim neposrednim podacima svesti,

pojedinac bi takoe trebalo da bude u mo#u$nosti da s vremena na vreme upra njava posebnu vrstu percepcije, naime, unutra&nju percepciju ili introspekciju! (ru#im reima, on mo e da baci (ne optiki) 5po#led6 na ono &to prolazi kroz nje#ov um! "e samo da on mo e da #leda i prouava jedan cvet kroz svoje ulo vida i da slu&a i razaznaje note zvona kroz svoje ulo sluha, on takoe mo e da introspektivno #leda, bez bilo kakvo# telesno# or#ana ula, trenutne epizode svo# unutra&nje# ivota! Za ovo samoposmatranje se takoe uobiajeno smatra da treba da bude imuno od iluzije, nesi#urnosti ili sumnje! 3zve&taji uma o sopstvenim radnjama imaju izvesnost superiornu u odnosu na najbolja zapa anja o stvarima u %izikom svetu! 4ulna opa anja mo#u, dok svest i introspekcija ne mo#u, da budu u zabludi ili u krivu! ) dru#e strane, jedna osoba nema direktan pristup bilo koje vrste do#aajima unutra&nje# ivota dru#e osobe! /na ne mo e uiniti ni&ta bolje do da doe do problematinih zakljuaka od osmotreno# pona&anja tela dru#e osobe do stanja duha za koja ona, po analo#iji iz vlastito# pona&anja, pretpostavlja da su indikovana takvim pona&anjem! (irektan pristup delovanjima duha je privile#ija to# samo# duha. iako on ima povla&$eni pristup samom sebi, delovanje jedno# uma je neminovno skriveno za sve ostale! Za navedeno dokazivanje od telesnih pokreta koji su slini sopstvenima ka mentalnim radnjama slinim sopstvenima nema nikakve mo#u$nosti da se pru i svedoanstvo iz posmatranja! Zbo# to#a, pristalica zvanine teorija mo e te&ko odoleti posledici sopstvenih premisa da on nema dobro# razlo#a da veruje da postoje duhovi razliiti od nje#ovo# sopstveno#! 4ak iako je i njemu prirodnije da veruje da su i uz tela dru#ih ljudi upre#nuti duhovi razliiti od nje#ovo#, on ne mo e tvrditi da je u mo#u$nosti da otkrije njihove individualne karakteristike ili pojedinane epizode kroz koje oni prolaze ili ine! Prema ovom prikazu neizbe na sudbina du&e je apsolutna samo$a! )amo se na&a tela mo#u sastati! 9ao nu an korolar ovoj op&toj &emi postoji implicitno propisan poseban nain za tumaenja na&ih uobiajenih pojmova o mentalnim mo$ima i operacijama! Gla#oli, imenice i pridevi, kojima u obinom ivotu opisujemo pamet, karaktere i delovanja vi&e# reda ljudi sa kojima smo u kontaktu, moraju biti konstruisani kao da oznaavaju posebne epizode u njihovim tajnim istorijama, ili pak kao da oznaavaju tendencije da se takve epizode do#ode! 9ada je neko opisan kao da zna, veruje ili na#aa ne&to, kao da se nada, strahuje, namerava ili izbe#ava ne&to, kao da kreira ne&to ili se zabavlja neim, ovi #la#oli bi trebalo da oznaavaju pojavu odreene modi%ikacije u nje#ovom (za nas) skrivenom toku svesti! )amo

>

nje#ov povla&$eni pristup ovom toku u neposrednoj svesti i introspekciji mo e pru iti autentino svedoanstvo da su ovi #la#oli ispravno ili neispravno primenjeni! )vedok, bio on uitelj, kritiar, bio#ra% ili prijatelj, nikada se ne mo e u potpunosti uveriti da nje#ova zapa anja nose imalo istine! 3pak, upravo zbo# to#a &to svi mi znamo kako da izra avamo ovakve tvrdnje, da ih iznosimo sa op&tom ispravno&$u i da ih ispravljamo kada su izneseni kon%uzno ili po#re&no, %ilozo%i su smatrali da je neophodno da iz#rade njihovu teoriju o prirodi i mestu duhova! 1oiv&i da se pojmovi o mentalnom pona&anju re#ularno i e%ikasno upotrebljavaju, oni su sa pravom nastojali da poprave njihovu lo#iku #eo#ra%iju! 3pak, lo#ika #eo#ra%ija koja je bi bila zvanino ponuena imala bi za posledicu da oni ne mo#u da se re#ularno i e%ikasno koriste u opisima i preskripcijama za tue duhove!

(7) 8psurdnost zvanine doktrine

/vakva je u obrisima zvanina teorija! 0a $u esto o njoj #ovoriti, s namernom uvredljivo&$u, kao o 5do#mi (uha iz ma&ine6! "adam se da $u dokazati da je ona u potpunosti la na i da nije la na u njenim detaljima, ve$ u principu! /na nije samo kolekcija pojedinanih po#re&aka! /na je jedna velika #re&ka i to #re&ka jedne posebne vrste! /na je, naime, kate#orijalna #re&ka! /na predstavlja injenice mentalno# ivota kao da one pripadaju jednom lo#ikom tipu ili kate#oriji (ili nizu tipova ili kate#orija), kada one zapravo pripadaju dru#om! (o#ma je, dakle, %ilozo%ov mit! 1 poku&aju da razorim ovaj mit verovatno $e se uoiti kako ja poriem neke dobro poznate injenice o mentalnom ivotu ljudskih bi$a, te $e moj apel da mi je cilj da ne uradim ni&ta vi&e do da ispravim lo#iku pojmova mentalno# pona&anja verovatno biti odbijen kao puki iz#ovor! Prvo moram ukazati na to &ta se podrazumeva izrazom 5kate#orijalna #re&ka6! /vo $u uraditi nizom ilustracija! )trancu koji prvi put pose$uje /ks%ord ili 9embrid pokazani su razni koled i, biblioteke, sportski tereni, muzeji, nauna odeljenja i administrativne kancelarije! /n potom upita 58 #de je univerzitet: ?ideo sam #de lanovi koled a ive, #de sekretar radi, #de naunici eksperimenti&u i ostalo! 8li, jo& uvek nisam video univerzitet u kojem ive i rade lanovi va&e# univrziteta!6 +ada bi mu se moralo objasniti da univerzitet nije jo& jedna institucija pored ovih, neki skriveni pandan koled a, laboratorija i kabineta koje je video! @

1niverzitet je samo nain na koji je sve &to je ve$ video or#anizovano! 9ad su svi oni vieni i kada je shva$ena njihova koordinacija, vien je i univerzitet! "je#ova #re&ka je le ala u nje#ovoj nevinoj pretpostavci da je ispravno #ovoriti o ABhrist Bhurch5 koled u, 'odlijan biblioteci, 8&molijan muzeju i univerzitetu, #ovoriti tako kao da 5univerzitet6 oznaava dodatno# lana klase ije su ove ostale jedinice lanovi! /n je univerzitet po#re&no svrstao u kate#oriju kojoj ove dru#e institucije pripadaju! 3stu #re&ku bi napravilo i dete koje posmatra paradni mar& divizije i koje bi, nakon &to mu je ukazano na takve i takve bataljone, baterije, eskadrile itd!, pitalo a kada $e se pojaviti divizija! /no bi pretpostavljalo da je divizija pandan jedinicama koje su ve$ videli, delom slina njima, a delom i razliita od njih! "jemu bi bilo ukazano na nje#ovu #re&ku time &to bi mu bilo reeno da je u promatranju bataljona, baterija, eskadrila kako mar&iraju #ledao diviziju kako mar&ira! ,ar& nije parada bataljona, baterija, eskadrila i divizije, to je parada bataljona, baterija i eskadrila divizije! 0o& jedna ilustracija! )tranac #ledaju$i svoju prvu utakmicu kriketa ui koje su %unkcije ku#la&a, udaraa, i#raa u polju, sudija i strelaca! /n tada ka e 58li nema niko# vi&e na terenu ko bi uneo poznati element timsko# duha! ?idim ko ku#la, udara itd!, ali ne vidim ija je ulo#a da ostvari esprit de corps!6 0o& jednom, moralo bi biti obja&njeno da je on bio u potrazi za po#re&nom vrstom stvari! +imski duh nije jo& jedna operacija u kriketu koja dopunjuje sve ostale specijalne zadatke! +o je, otprilike, elja s kojom se svaki od posebnih zadataka obavlja, a srano izvr&avanje zadatka nije obavljanje dva zadatka! )vakako ispoljavanje timsko# duha nije ista stvar kao ku#lanje ili hvatanje, ali nije ni tre$a stvar takva da mo emo re$i da ku#la& prvo ku#la i onda ispoljava timski duh ili da i#ra u polju u odreenom trenutku ili hvata ili ispoljava esprit de corps! /ve ilustracije kate#orijalne #re&ake imaju zajedniku karakteristiku koja je prilino primetna! Gre&ke su inili ljudi koji ne znaju kako da vladaju pojmovima univerzitet, divizija i timski duh! "jihova zbunjenost je nastala iz nesposobnosti da koriste odreenu re en#lesko# renika! +eoretski zanimljive kate#orijalne #re&ke su one koje ine ljudi koji su savr&eno sposobni da upotrebe odreene pojmove, barem u situacijama koje su im poznate, ali jo& uvek u svom apstraktnom razmi&ljanju svrstavaju ove pojmove lo#ikim tipovima kojima oni ne pripadaju! Primer #re&ke ove vrste mo e biti slede$a pria! )tudent politike teorije je nauio #lavne razlike izmeu britansko#, %rancusko# i ameriko# ustava, te je nauio i C

razlike i veze izmeu vlade, skup&tine, raznih ministarstva, pravosua i Brkve Dn#leske! 3pak, on se jo& uvek ne ose$a suvereno u ovoj oblasti kada mu postave pitanja o vezama izmeu Brkve Dn#leske, ,atine kancelarije i britansko# ustava! 0er dok su Brkva i ,atina kancelarija institucije, britanski ustav nije jo& jedna institucija u istom smislu te imenice! +ako da meuinstitucionalni odnosi koji se mo#u tvrditi ili poricati izmeu Brkve i ,atine kancelarije ne mo#u da se tvrde ili poriu kada se radi o jednoj od njih i britanskom ustavu! 5'ritanski ustav6 nije izraz isto# lo#iko# tipa kao 5,atina kancelarija6 i 5Brkva Dn#leske6! "a delimino slian nain, "" lice mo e biti roak, prijatelj, neprijatelj ili stranac ,, licu, ali on ne mo e biti u bilo kom od tih odnosa sa prosenim poreskim obveznikom! /n zna kako mo e pridati smisao odreenim vrstama rasprava o prosenom poreskom obvezniku, ali on je zbunjen kada treba da ka e za&to #a ne bi mo#ao sresti na ulici kao &to mo e sresti izvesno# ,,Ea! /d presudno# je znaaja za na&u #lavnu temu da primetimo da dok #od student politike i dalje misli o britanskom ustava kao o pandanu dru#im institucijama, on $e te iti da #a opisuje kao misterioznu okultnu instituciju. i dok #od "" lice i dalje misli o prosenom poreskom obvezniku kao o su#raaninu, on $e imati tendenciju da razmi&lja o njemu kao o neuhvatljivom nematerijalnom oveku, duhu koji je svuda, ali nije ni#de! ,oj destruktivni cilj je da poka em da je porodica radikalnih kate#orijalnih #re&aka izvor teorije o dvostrukom ivotu! Predstavljanje osobe kao duha misteriozno i udobno sme&teno# u ma&ini proizlazi iz ovo# ar#umenta! 0er, po&to je istina da razmi&ljanje jedne osobe, njena ose$anja i svrsishodno delanje ne mo#u da se opi&u iskljuivo u idiomima %izike, hemije i %iziolo#ije, oni, dakle, moraju biti opisani u idiomima koji su pandan ovima! 9ao &to je ljudsko telo slo ena or#anizovana jedinica, tako i ljudski duh mora biti jo& slo enije or#anizovana jedinica, iako napravljena od dru#aije vrste tvari i sa dru#om vrstom strukture! 3li, opet, kao &to je ljudsko telo, kao i svaki dru#i komad materije, polje uzroka i posledica, tako i duh mora biti jedno dru#aije polje uzroka i posledica, iako ne (slava nebesima) mehanikih uzroka i posledica!

(=) Poreklo kate#orijalne #re&ke

0edno od #lavnih intelektualnih porekla ono#a &to jo& treba da doka em kao F

kartezijansku kate#orijalnu #re&ku je ini mi se ovo! 9ada je Galileo pokazao da je nje#ova metoda nauno# otkri$a sposobna da pru i mehaniku teoriju koja bi trebalo da obuhvati svako# stanovnika prostora, (ekart je u sebi prona&ao dva sukobljena motiva! 9ao ovek nauno# #enija nije mo#ao a da ne prihvati tvrdnje mehanike, ali kao vernik i moralan ovek on nije mo#ao prihvatiti, kao &to je Gobs prihvatio, obeshrabruju$e# saputnika ovih tvrdnji, naime, da se ljudska priroda razlikuje od mehanizma sata samo u stepenu slo enosti! 3pak, mentalno nije mo#lo biti samo vrsta mehaniko#! /n i %ilozo%i koji $e nakon nje#a do$i, prirodno su ali po#re&no obavezali sebe na slede$i plan bekstva! 'udu$i da rei o mentalnom pona&anju ne treba tumaiti kao da oznaavaju pojavu mehanikih procesa, one se moraju tumaiti kao da oznaavaju pojavu nemehanikih procesa. po&to mehaniki zakoni obja&njavaju kretanje u prostoru kao posledicu dru#ih kretanja u prostoru, dru#i zakoni moraju objasniti neka od neprostornih delovanja svesti kao posledice dru#ih neprostornih delovanja svesti! Razlika izmeu ljudskih pona&anja koja opisujemo kao inteli#entna i onih koje opisujemo kao neinteli#entna mora biti razlika u njihovoj uzronosti. tako, dok su neki pokreti ovekovo# jezika i udova posledica mehanikih uzroka, dru#i moraju biti posledice nemehanikih uzroka, tj! neki nastaju iz kretanja estica materije, dru#i iz dejstava duha! Razlike izmeu %iziko# i mentalno# su na taj nain bile predstavljene kao razlike unutar zajedniko# okvira kate#orija 5stvari6, 5tvari6, 5atributa6, 5stanja6, 5procesa6, 5promene6, 5uzroka6 i 5posledice6! (uhovi su stvari, ali razliita vrsta stvari od tela. mentalni procesi su uzroci i posledice, ali razliite vrste uzroka i posledica od telesnih kretnji! 3 tako dalje! 1 nekom smislu kao &to je i stranac oekivao da je univerzitet dodatno zdanje, poput koled a, ali takoe i znatno dru#aije od nje#a, tako su i oni koji su odbacili mehanicizam predstavili duh kao dodatni centar uzronih procesa, poput ma&ine, ali opet i znatno razliit od njih! "jihova je teorija bila paramehanika hipoteza! (a je ova pretpostavka bila u sredi&tu doktrine prikazano je injenicom da se od poetka ose$alo da postoji velika teorijska te&ko$a u obja&njavanju kako duhovi mo#u uticati i biti pod uticajem tela! 9ako mo e mentalni proces, kao &to je htenje, da uzrokuje prostorne kretnje poput pokreta jezika: 9ako %izika promene u onom ivcu mo e da ima meu svojim posledicama da duh opa a bljesak svetla: /va uvena pitanja sama po sebi pokazuju lo#iki kalup u koji je (ekart utisnuo svoju teoriju uma! /vo je potpuno isti kalup u koji su on i Galileo utisnuli svoje mehanike! 3pak nesvesno se dr e$i #ramatike mehanike, on je

poku&ao da sprei katastro%u opisuju$i duh onim &to je bilo samo dru#a strana ovo# renika! Radnje svesti su morale da se opi&u samo pukim ne#ativima konkretnih opisa tela. one nisu u prostoru, one nisu kretanje, one nisu modi%ikacije materije, one nisu dostupne javnom posmatranju! (uhovi nisu delovi satno# mehanizma, oni su samo delovi Anesatno#5 mehanizma! +ako predstavljen, duh nije samo duh zdru eni sa ma&inom, on je sam samo jedna spektralna ma&ina! 3ako je ljudsko telo motor, ono nije sasvim obian motor, budu$i da su neke od nje#ovih radnji voene dru#im motorom unutar nje#a 2 a ovaj unutra&nji motorE vodi je izuzetno posebne vrste! /n je nevidljiv, neujan i nema veliinu niti te inu! "e mo e se rastaviti na delove i zakoni kojima se pokorava nisu oni koji su poznati obinim in enjerima! "i&ta se ne zna o tome kako on upravlja telesnim motorom! (ru#a #lavna taka istie istu poentu! 'udu$i da, prema doktrini, duhovi pripadaju istoj kate#oriji kao i tela i po&to su tela stro#o voena mehanikim zakonima, inilo se mno#im teoretiarima da sledi da duhovi moraju da budu isto tako kruto voeni nemehanikim zakonima! -iziki svet je deterministiki sistem, tako da i mentalni svet mora biti deterministiki sistem! +ela ne mo#u da izbe#nu modi%ikacije kroz koje ona prolaze, pa ni duhovi ne mo#u izbe$i sudbinu koja je %iksirana uz njih! Odgovornost, izbor, zasluga i mana su, sto#a, neprimenljivi pojmovi 2 osim ako ne usvojimo kompromisno re&enje kojim se ka e da zakoni koji re#uli&u mentalne procese, za razliku od onih koji re#uli&u telesne procese, imaju poseban atribut da su samo prilino kruti! Problem slobode volje je bio problem kako pomiriti hipotezu da duhove treba opisati u terminima koji su izvedeni iz kate#orija mehanike sa znanjem da ljudsko pona&anje vi&e# reda nije isto# tipa kao pona&anje ma&ina! 3storijski je kuriozitet da se nije primetilo da je itav ar#ument bio postavljen na ve$ slomljenim no#ama! +eoretiari su ispravno pretpostavili da bi svaki razuman ovek mo#ao da prepozna razliku izmeu, recimo, racionalnih i iracionalnih izjava ili izmeu svrhovito# i automatsko# pona&anja! 3nae ne bi bilo nie#a &to bi zahtevalo da bude spa&eno od mehanicizma! 3pak, obja&njenje koje je dato je pretpostavljalo da jedna osoba ne bi ni u naelu nikada mo#la da prepozna razliku izmeu racionalnih i iracionalnih izjava koje dolaze od dru#ih ljudskih tela, jer ona nikada ne bi mo#la da ostvari pristup postuliranim nematerijalnim uzrocima njihovih iskaza! 3zuzev sumnjivo# izuzetka kada je ona sama u pitanju, ona nikada ne bi mo#la da raspozna oveka od robota! ,oralo bi se priznati, na I

primer, da su, koliko mi to mo emo da znamo, unutra&nji ivoti osoba koje su klasi%ikovane kao idioti ili ludaci racionalni isto toliko koliko i bilo koji dru#i! ,o da je samo njihovo spolja&nje pona&anje razoaravaju$e. to jest, mo da 5idioti6 nisu stvarno #lupi, niti 5ludaci6 ludi! +akoe, mo da su neki od onih koji su klasi%ikovani kao razumni zapravo idioti! Prema ovoj teoriji, spolja&nji promatrai nikada ne mo#u znati u kakvoj su vezi spolja&nja pona&anja dru#ih sa njihovim mentalnim mo$ima i procesima, i tako oni nikada ne mo#u da znaju niti ak da plauzibilno na#aaju da li je njihova primena pojmova o mentalnom pona&anju na dru#e ljude tana ili netana! 'ilo bi sto#a opasno ili nemo#u$e za oveka da tvrdi racionalnost ili lo#iku konzistentnost ak i za sebe, jer bi bio spreen da uporeuje vlastito pona&anje sa pona&anjem dru#ih! 1kratko, na&a karakterizacija osoba i njihovo# pona&anja kao inteli#entno#, pametno# i moralno# ili kao #lupo#, licemerno# i kukaviko# nikada ne bi mo#la da se izvede, tako da se problem pru anja posebne uzrone hipoteze koja bi slu ila kao osnova za takve dija#noze ne bi ni mo#ao pojaviti! PitanjeJ 59ako se osobe razlikuju od ma&ina:6 nastao je ba& zato &to su svi ve$ znali kako da primenjuju pojmove o mentalnom pona&anju pre ne#o &to je nova uzrona hipoteza uvedena! Zbo# to#a ova kauzalna hipoteza nije ni mo#la biti izvor kriterijuma koji se koriste u tim primenama! "iti je, naravno, uzrona hipoteza u bilo kojoj meri pobolj&ala na&e vladanje tim kriterijumima! ,i jo& uvek razlikujemo dobru od lo&e aritmetike, politiko od nepolitiko# pona&anja i plodnu od neplodne ma&te na naine na koje ih je i sam (ekart razlikovao pre i nakon &to je spekulisao na koji nain je primenljivost ovih kriterijuma bila kompatibilna sa naelima mehanike uzronosti! /n je po#re&io u lo#ici ovo# problema! 1mesto da se pita po kojim se kriterijumima inteli#entno pona&anje zapravo razlikuje od neinteli#entno# pona&anja, on se pitao 5) obzirom da nam naelo mehanike uzronosti ne mo e objasniti razliku, koji dru#i kauzalni princip nam je mo e objasniti:6 )hvatio je da ovaj problem nije bio mehaniki problem i pretpostavio da sto#a on mora biti problem jedno# pandana mehanici! Potom se psiholo#ija esto uvodi samo da odi#ra tu ulo#u! 9ada dva pojma pripadaju istoj kate#oriji, ispravno je iz#raditi konjunktivni iskaz koji ih sadr i! +ako kupac mo e re$i da je kupio levu rukavicu i desnu rukavicu, ali ne i da je kupio levu rukavicu, desnu rukavicu i par rukavica! 5(o&la je ku$i u poplavi suza i koijama6 je dobro poznata &ala na temelju apsurdnosti spajanja termina razliitih tipova! +o bi bilo jednako sme&no za tvorenje disjunkcije 5(o&la je ku$i ili u poplavi suza ili u koijama6! (o#ma (uha iz ma&ine ini upravo to! /na tvrdi da postoje oba 2 tela i umovi. da se javljaju 1K

%iziki procesi i mentalni procesi. da postoje mehaniki uzroci telesnih kretnji i mentalni uzroci telesnih kretnji! +vrdi$u da su ove i dru#e analo#ne konjunkcije apsurdne. ipak, na to se mora obratiti pa nja, ar#ument ne$e pokazati da je bilo koji od ovih nele#itimno %ormiranih iskaza apsurdan sam po sebi! "a primer, ja ne poriem da postoje mentalni procesi! (u#o deljenje brojeva je mentalni proces a to je i pravljenje &ale! 3pak ja tvrdim da izraz 5mentalni procese se javljaju6 ne znai istu vrstu stvari kao i 5%iziki procesi se javljaju6, i da ih, sto#a, nema smisla spajati! 8ko moj ar#ument bude bio uspe&an, iz nje#a $e slediti neke zanimljive posledice! Prvo, slavljena suprotnost izmeu duha i materije $e biti raspr&ena, ali ne$e biti raspr&ena jednako slavljenom apsorpcijom duha u materiju ili materije u duh, ve$ na sasvim dru#aiji nain! 0er $e prividna suprotnost ova dva biti prikazana kao nele#itimna isto kao i suprotnost izra ena u 5do&la je ku$i u poplavi suza6 i 5do&la je ku$i u koijama6! 1verenje da postoji dijametralna suprotstavljenost izmeu duha i materije je uverenje da su oni termini isto# lo#iko# tipa! +akoe $e slediti da su i idealizam i materijalizam od#ovori na neispravno pitanje! 5Redukcija6 materijalno# sveta na mentalna stanja i procese, kao i 5redukcija6 mentalnih stanja i procesa na %izika stanja i procese, pretpostavljaju le#itimnost disjunkcije 53li postoje duhovi ili postoje tela (ali ne i oboje)6! /vo je isto kao i re$i, 5/na je kupila ili levu i desnu rukavicu ili je kupila par rukavica (ali ne i oboje)6! )avr&eno je pravilno re$i, u jednom lo#ikom tonu, da postoje duhovi i re$i, u dru#om lo#ikom tonu, da postoje tela! 8li ti izrazi ne ukazuju na dve razliite vrste postojanja, jer 5postojanje6 nije #enerika re poput 5obojeno6 ili 5polno6! /ni ukazuju na dva razliita smisla termina 5postoji6, kao &to i 5rast6 ima dru#aiji smisao u 5raste plima6, 5raste nada6 i 5prosena stopa smrtnosti raste6! )matralo bi se da neko poku&ava da ispria lo& vic kada bi rekao da tri stvari sada rastu, naime plima, nada i prosena stopa smrtnosti! 'io bi jednako dobar ili lo& vic re$i da postoje prosti brojevi i srede i javna mi&ljenja i mornarice. ili da postoje i duhovi i tela! 1 po#lavljima koja slede poku&a$u da doka em da zvanina teorija zaista poiva na #omili kate#orijalnih #re&aka pokazuju$i da iz nje slede lo#iki apsurdni korolari! 3zla#anje ovih apsurdnosti $e imati konstruktivan uticaj na izno&enje jedno# dela ispravne lo#ike pojmova o mentalnom pona&anju!

11

(>) 3storijska napomena

'ilo bi neistinito re$i da zvanina teorija proistie iskljuivo iz (ekartovih teorija, ili ak iz &iroko ra&ireno# straha od implikacija mehanicizma sedamnaesto# veka! )holastika i re%ormacijska teolo#ija je pouavala kako umove naunika, tako i one laika, %ilozo%a i verskih slu benike to#a doba! )toikoEav#ustinovske teorije volje bile su usaene u kalvinistiku doktrinu #reha i milosti. platonistike i aristotelijanske teorije razuma oblikovale su ortodoksne doktrine o besmrtnosti du&e! (ekart je pre%ormulisao ve$ preovlauju$e teolo&ke doktrine o du&i koriste$i novu sintaksu Galilea! +eolo#ova privatnost savesti postala je %ilozo%ova privatnost svesti, a ono &to je bio bauk od predestinacije ponovo se pojavio kao bauk determinizma! +akoe, ne bi bilo ispravno re$i da mit o dva sveta nije uinio ni&ta dobro u teoretskom smislu! ,itovi esto uine puno teoretsko# dobra, dok su jo& uvek novi! 0edna prednost koju nam je zave&tao paramehaniki mit je da je on delimino svr#nuo do tada preovlauju$i parapolitiki mit! (uhovi i njihove mo$i su prethodno bili opisivani uz pomo$ analo#ije s politiki nadreenima i politiki podreenima! 3diomi koji su bili kori&$eni su bili idiomi vladanja, poslu&nosti, saradnje i pobune! /ni su pre iveli i jo& pre ivljavaju u mno#im etikim i nekim epistemolo&kim raspravama! 9ao &to je u %izici, novi mit o okultnim mo$ima bio nauni napredak u odnosu na stari mit o %inalnim uzrocima, tako je i u antropolo&kim i psiholo&kim teorijama, novi mit o skrivenim operacijama, impulsima i delovanjima bio napredak u odnosu na stari mit o naredbama, pokoravanjima i neposlu&nostima!

Draft prevoda Prevela ,iljana ,ilojevi$

17