UIS Predavanja

UPRAVLJAKI INFORMACIONI SISTEMI
Zoran Savi
Zato Informatika na F@M-u?
Zato to ete biti menaderi koji koriste informatiku Zato to ete biti menaderi u oblasti informatike Zato to ne smete da dozvolite da vai efovi ili saradnici, od vas prave...
Raunar nee od loeg menadera da napravi dobrog, ali e pomoi dobrom da postane jo bolji, a loem jo gori.
Efikasnost menadera (0 -1) E = MV x KV x IV
Predmeti
Informatika
Programiranje
UIS
MMIS
OPIS, Baze podataka, VI Raun. mree, komp. grafika
PI, E-poslovanje
Upravljanje znanjem
Nain rada
Predavanja Vebe (Bora Todorovi) Izostanci Kolokvijumi i seminarski, ispit, ocenjivanje Konsultacije (savicz@famns.edu.rs) Literatura: Upravljaki informacioni sistemi, Z. Savi
Osnovni pojmovi
Informatika - information, automatique (Drajfus, 1962) Nauka i tehnologija, koja se, prilikom prikupljanja, prenosa i uvanja informacija, oslanja na 3 osnovna principa: princip formalizacije princip automatizacije princip umreavanja.
Osnovni pojmovi
Tehnologija (teachne-vetina, logos-razum) je jedinstvo sredstava, metoda i postupaka.
Informacione tehnologije (IT) su zajedniki pojam za izuavanje sredstava, postupaka i metoda za upravljanje, uvanje, obradu, prenos i prezentaciju podataka i informacija.
INFORMACIONE TEHNOLOGIJE
RAUNARSTVO
Fizika Elektronika
Matematika
SREDSTVA Raunarski HW
Telekomunikacije Raunarska tehnika
METODE Razne primene
POSTUPCI Algoritmi, podaci

Raunarski SW Raunarske nauke
Informacioni sistemi
ta su informacioni sistemi?
Sistemi koji barataju informacijama.
A ta su sistemi, a ta informacije?
Podaci i informacije
Informacije su oni podaci koji za korisnika imaju neki znaaj, ili upotrebnu vrednost, poveavajui njegov nivo saznanja. Podaci su, na formalizovan nain i u simbolikom obliku, registrovane injenice o realnom svetu (ljudima, predmetima, pojavama, procesima, objektima i stuacijama).
Sa korisnikog aspekta, podaci mogu da budu: semantiki (pogodni za oveka) fiziki (pogodni za mainu). Sa aspekta strukture, podaci mogu da budu: formatizovani (sa utvrenom strukturom) neformatizovani.
Sa aspekta obrade postoje sledee vrste podataka: identifikacioni klasifikacioni upravljaki kvalitativni kvantitativni
Vrednost informacije
Informacija poseduje vrednost, kao roba, novac, rad ili sirovine. Karakteristike koje utiu na vrednost: - metod i cena dobijanja - svrha (korisnost) - naini dobijanja - principi obrade - istoa (istija informacija => vea vrednost)
Vrednost informacija
Kada vam ja prodam telefon, ja ga vie nemam. Kada vam ja prodam informaciju, ja imam vie informacija samom injenicom da je imam i dalje i da znam da je i vi imate. (Peter Drucker)
Vrednost informacija
Ulaganje za pribavljanje informacije kao resursa troak ili kapitalna investicija u zavisnosti od ciljeva kompanije. Cost-Benefit analiza
Potreba za informacijama
Nauno tehnoloki rast, sve sloeniji privredni i drutveni razvoj, dovode do potrebe za praenjem sve vie novih podataka i njihovo pretvaranje u informacije. Ukupno ljudsko znanje nastalo do 1900. godine udvostrueno je do 1950. godine. Od tada se celokupno ljudsko znanje udvostruava svakih pet do osam godina.
Potreba za informacijama
Savremena preduzea izloena pritiscima: - borba za trite - orijentisanost na potroae - potreba za inovacijama - zakonska odgovornost - drutvena i etika odgovornost - zatrpanost informacijama
Sistemi
"skup objekata i relacija meu tim objektima, njihovim atributima i njihovim okruenjem, koji ini jednu celinu."
I I U U
Ulaz
Proces
Izlaz
U
Povratna sprega P Granice sistema Granice okruenja I
Informacioni sistem
Skup meusobno povezanih elemenata koji rade zajedno, u cilju PRIKUPLJANJA, MEMORISANJA, OBRADE i DISTRIBUCIJE informacija...
Podaci ULAZ OBRADA
Informac IZLAZ
Povratna informacija ...da bi podrali analizu, odluivanje, koordinaciju i kontrolu u organizaciji
Informacioni sistem
...uz interakciju sa okruenjem organizacije.
Kupci Dobavljai Deoniari Konkurencija Drava
...je sastavni deo organizacije

Podaci ULAZ OBRADA Informac IZLAZ
Povratna informacija
Zavisno od odnosa ulaznih (U) i izlaznih informacionih veliina (I), informacioni sistemi mogu da budu: upravljani informacioni sistemi (U>I) neutralni informacioni sistemi (U=I) upravljaki informacini sistemi (U<I).
U praktinom smislu su najznaajniji upravljaki informacioni sistemi, kod kojih je izlazna informacija vee vrednosti od ulazne, jer samo oni obezbeuju osnovu za upravljanje i donoenje odluka u organizacijama.
Informacioni sistem
Svaka organizacija ima neki IS, koji ine ljudi, procedure ili objekti, a raunarska tehnologija ne mora da bude najvaniji element sistema.
Ipak, mi dalje govorimo o: Raunarskim informacionim sistemima gde su prikupljanje, obrada i distribucija informacija bazirani na raunarskom HW i SW
Elementi raunarskog informacionog sistema su: raunarska i komunikaciona oprema (hardware), programi i podaci (software), osoblje i korisnici (lifeware) i organizacija sistema (orgware). Svaki od ovih elemenata je znaajan za funkcionisanje sistema, jer ni najbolji hardver i softver nee odgovarajue funkcionisati, ukoliko njime rukuju slabo obrazovani kadrovi, kao i obratno.
Ako imate hardver pete generacije, softver etvrte generacije, kadrove tree generacije i organizaciju druge generacije, sistem e raditi na nivou druge generacije.
Vrste IS
Poslovni Nauni Obrazovni Finansijski Zdravstveni Geografski INTEGRALNI IS ...
Poslovni IS
ORGANIZACIJA
Poslovna strategija Poslovna pravila Poslovni procesi
Softver
Hardver
Telekomunikacije
INFORMACIONI SISTEM
Poslovni IS
U dananje vreme, kada se procenjuje uticaj informacionih tehnologija na poslovanje, moraju da se razmatraju sledei faktori: Rast Interneta i konvergencija tehnologija (naroito raunarskih i telekomunikacionih) Transformacija poslovnih organizacija Ekonomski rast zasnovan na globalnom povezivanju Rast ekonomija zasnovanih na informacijama i znanju Rast elektronskog poslovanja
Poslovni IS
Izgradnja i korienje informacionih sistema nose sa sobom i odreene probleme: 1. Problem isplativosti investicija u IT 2. Neophodne organizacione promene 3. Efekti globalizacije 4. Stalne promene tehnoloke infrastrukture 5. Etiki i bezbednosni problemi
Dimenzije poslovnih IS
ORGANIZACIJE
TEHNOLOGIJA
INFORMACIONI SISTEMI
MENADMENT
Dimenzije poslovnih IS
Poslovni zahtevi
Tehnologija
Organizacija
Menadment
Informacioni sistem
Poslovna reenja
Tehnoloka dimenzija
Pod tehnolokom dimenzijom poslovnih informacionih sistema podrazumeva se njihova informaciona i komunikaciona infrastruktura, koju ine organizacija i arhitektura raunara i raunarskih mrea, sistemski i aplikativni softver, baze podataka itd.
IT infrastruktura i poslovanje
Poslovna strategija
IT strategija
Tehnologija
IT infrastruktura i IT usluge
Usluge korisnicima (kupcima, dobavljaima itd.)
Komponente IT infrastrukture
Hardverska platforma (raunarska oprema) Operativni sistem Softverska platforma (programi, aplikacije) Mrena (komunikaciona oprema) Internet platforma Sistem upravljanja bazom podataka Konsultantske usluge i usluge sistem integratora (koje prethodnih est komponenti povezuju u loginu celinu).
IT infrastruktura kao paket usluga

Povezivanje zaposlenih radnika i poslovnih partnera organizacije u zajedniku mreu putem odgovarajue opreme. Telekomunikacione usluge uvanje i analiziranje podataka organizacije Fiziko odravanje raunarske, telekomunikacione i opreme za uvanje podataka. Usluge aplikativnog softvera, koje operativno podravaju funkcionisanje razliitih delova organizacije. Usluge IT menadmenta koje podrazumevaju planiranje i razvoj infrastrukture, praenje trokova, upravljanje projektima i koordinaciju poslovnih delova organizacije sa odgovarajuim IT uslugama. Usklaivanje sa postojeim IT standardima Informatika obukua za sve kategorije zaposlenih, kao i menadmenta. Istraivanje i razvoj, koji omoguuju rad na buduim IT projektima i investicijama, a to treba da doprinese boljoj poziciji organizacije na tritu.
Evolucija IT infrastrukture
Elektronske knjigovodstvene maine: 1950 1960 Raunari i miniraunari opte namene: 1959 2007 Personalni raunari: 1981 2007 Klijent server mree: 1983 2007 Korporativno Internet raunarstvo (1992 - 2007)
Vieslojna klijent-server arhitektura
Pokretai evolucije
Procesorska snaga (Murov zakon)
Pokretai evolucije
Memorijski kapaciteti
Pokretai evolucije
Snaga mree (Metkalfov zakon) "Linearni rast broja lanova mree, pruzrokuje eksponencijalni rast vrednosti celog sistema po formuli n x (n-1), gde je n broj lanova mree. "
Pokretai evolucije
Rast Interneta i smanjenje trokova
Pokretai evolucije
Standardizacija ASCII (1958) COBOL (1959) UNIX (1969) Ethernet (1973) TCP/IP (1974) PC (WINTEL) (1981) WWW (1989)
Savremeni HW trendovi
Integracija raunarstva i telekomunikacija GRID raunarstvo Raunarstvo prema potrebama (on demand computing) Autonomno raunarstvo Rubno raunarstvo (edge computing) Virtuelizacija
Savremeni SW trendovi
Linux i softver otvorenog koda (open source software) JAVA Softver za integraciju aplikacija (EAI) Web servisi i servisno orijentisane arhitekture (SOA) SW outsourcing
Organizaciona dimenzija
ORGANIZACIJA
Organizaciona struktura Organizaciona kultura Okruenje Politika Poslovni procesi Odluke menadmenta
INFORMACIONE TEHNOLOGIJE
Kao menaderi, uvek elimo da shvatimo kakav uticaj informacioni sistemi mogu da imaju na drutvene i radne odnose u naim organizacijama Kao informatiari, ne moemo da uspeno projektujemo nove sisteme bez razumevanja organizacije koja treba da koristi taj informacioni sistem.
Tehnika mikroekonomska definicija organizacije

ORGANIZACIJA
Resursi iz okruenja
PP1
PP2
Izlazi ka okruenju
PP3
PPN
Poslovni procesi u organizaciji
Realniji opis organizacije je da je to skup prava, privilegija, obligacija i odgovornosti koji su delikatno balansirani tokom nekog vremenskog perioda, kroz konflikte i njihova reenja.
ORGANIZACIJA
STRUKTURA hijerarhija zaposleni pravila procedure poslovi
RESURSI
OKRUENJE
PROCESI prava/obaveze privilegije/odgovornost vrednosti norme ljudi
Organizaciona kultura skup pretpostavki, vrednosti i naina na koji se neke stvari rade, koji su prihvaeni od veine lanova. Konflikti produkt razliitih interesa i stavova osnova organizacione politike. Okruenje (vlada, konkurencija, klijenti, banke, tehnologija, znanje, kultura) IS moraju da budu iznad toga, ali da vode rauna o svemu.

Zajednike karakteristike organizacija Formalna struktura Standardne operacione procedure Politika Kultura

Posebne karakteristike organizacija Tip organizacije Okruenje Ciljevi Snaga Klijentela Funkcije Vostvo Zadaci Tehnologija Poslovni procesi
Kao to se vidi, lista posebnih karakteristika organizacija je vea od liste zajednikih karakteristika. Informacioni sistemi e imati razliiti uticaj na razliite tipove organizacije. Razliite organizacije e, u razliitim okolnostima, iskusiti razliite efekte od iste tehnologije.
Hijerarhijska organizacija Funkcionalna - deljenje resursa i specijalizovanog osoblja za razliite proizvode Proizvodna - koordinisanje specijalizovanog osoblja na postizanju zadatih ciljeva i rokova, sa jasnom odgovornou za preduzete aktivnosti, vezane za odreeni proizvod Matrina organizacija kombinuje funkcional. i proizvodni oblik organizovanja
Funkcionalna podela organizacije: Razvoj (istraivanje, novi proizvodi, poboljanja) Proizvodnja (radni nalozi, kontrola) Marketing (prodaja, reklama, formiranje cena) Finansije (investicije, budet raunovodstvo) Odatle slede i odgovarajui informac. sistemi
Drugi nain na koje organizacije mogu uticati na informacione tehnologije je kroz odluke o tome ko e dizajnirati, praviti i ureivati organizacionu IT infrastrukturu. Ove odluke odreuju kako e usluge informacionih sistema biti isporuene. Formalna organizaciona jedinica ili funkcija odgovorna za tehnoloke usluge se zove odelenje informacionih sistema. To odelenje je odgovorno za sreivanje hardvera, softvera, skladita podataka i mrea koje obuhvataju IT infrastrukturu organizacije.
ORGANIZACIJA Strateki menadment, odelenja, klijenti
ODELENJE INFORMACIONIH SISTEMA
IT infrastruktura
hardver softver mree baze podataka
IT osoblje
direktor (CIO) sistem analitiari sistem dizajneri programeri administratori
Odelenje informacionog sistema predlae nove poslovne strategije i nove proizvode bazirane na informacijama i uslugama Koordinie razvoj tehnologije i planirane promene u organizaciji U mnogim kompanijama, odelenje informacionih sistema je pod vostvom glavnog informacionog upravnika (CIO). CIO je menader, koji je u poziciji da nadgleda korienje informacione tehnologije u firmi.
Uticaj IS na organizaciju
Ekonomski (ulaganja ,trokovi...) Organizacioni (poravnavanje) Virtuelne organizacije Fleksibilnost (sloenost i brzina) Otpori promenama Uticaj interneta
Organizaciona dimenzija zakljuno

Organizacioni faktori koji se razmatraju kod planiranja novog sistema su:
Okruenje u kome organizacije funkcioniu Struktura organizacije (hijerarhija, specijalizacija, standardne op. procedure) Organizaciona kultura i politika Tip organizacije Priroda i stil vostva Podrka i razumevanja top menadmenta Osnovni interesi grupa koje utiu na sistem Vrste zadataka, odluka i poslovnih procesa kojima informacioni sistem treba da pomogne 9. Miljenja i odnos radnika u organizaciji koji e koristiti informacioni sistem 10. Istorija organizacije: prola investiranja u informacione tehnologije, postojea iskustva, vani programi i ljudski resursi. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.
Menadment dimenzija
Podrka poslovnim funkcijama menaderima na razliitim nivoima. Svaki nivo menadmenta ima razliite potrebe i zahteve za IS. ta menaderi zapravo rade i koje su im informacije potrebne za donoenje odluka?
Menadment dimenzija

Pet klasinih funkcija menadera (Fayol): planiranje organizovanje koordinisanje odluivanje kontrolisanje.
Ali ta oni zapravo rade u okviru tih funkcija?
Menadment dimenzija
Stvarno ponaanje menadera je (Kotter): manje sistematino, a vie neformalno, manje proaktivno, vie reaktivno, manje dobro organizovano, a mnogo vie neozbiljno, nego to se to od njih oekuje.
Menadment dimenzija
1. Menaderi izvravaju veliki deo posla u odreenom tempu vie od 600 aktivnosti tokom dana, bez pauze. 2. Menaderske aktivnosti su podeljene; veina aktivnosti traju manje od devet minuta; samo 10% aktivnosti prelaze duinu od 1 sata. 3. Menaderi preferiraju razgovor, priu, lino da uju - oni ele trenutne, specifine i ad hoc informacije (tampane informacije e esto biti previe stare). 4. Oni vie vole glasovnu nego pisanu formu komunikacije, zato to govorni medij prua veu fleksibilnost, zahteva manje truda i donosi bri odgovor. 5. Menaderi daju visok prioritet odravanju razliitog i kompleksnog mrenog kontakta (neformalni informacioni sistem).
Menadment dimenzija
Mintzberg je ustanovio da se sve uloge i aktivnosti menadera mogu podeliti u tri kategorije: meupersonalnu (predstavljanje firme, liderstvo,veza izmeu organizacionih nivoa) informacionu (prikupljanje i prosleivanje inf.) kategoriju odluivanja (dodela resursa, reavanje konflikata itd).
Menadment dimenzija
Kako ove uloge podravaju informacioni sistemi? Meupersonalna sistemi elektronske komunikacije Informaciona IT infrastruktura Odluivanje na razliitim nivoima, putem strukturiranih (rutinskih, utvrenih procedura) i nestrukturiranih odluka
Menadment dimenzija
Strateka vrednost
Strategija na vreme lako korienje pogled odgore
Taktika analize saradnja pristup podacima
Izvrenje svakodnevno prebac. podat. (transakcije)
DIREKTORI
ANALITIARI MENADERI
IZVRIOCI
Broj odluka
Menadment dimenzija
Hijerarhijski menadment - od druge polovine 19.veka, u preduzeima masovne proizvodnje (GM ima 20 hijerarhijskih nivoa) Novi uslovi poslovanja zahtevaju efikasniju i fleksibilniju organizaciju polako nestaju srednji menaderski nivoi - "provodnici informacija" njihovu funkciju preuzimaju radnici uz pomo IT.
Menadment dimenzija
Funkcija menadmenta je ostvarenje eljenih rezultata u cilju zadovoljenja potreba kupaca, vlasnika, zaposlenih i okruenja. Zadaci savremenih menadera su utvrivanje strategije, postavljanje ciljeva i merenje ostvarenih rezultata. Oni ne upravljaju putem naredbi, kojima odreuju zaposlenima ta i kako da rade, ve obezbeenjem uslova za efikasno obavljanje poslovnih procesa.
Menadment dimenzija
Pored ostalog, menader mora da poznaje strukturu firme i tokove informacija u njoj. Mora da poznaje i koristi raunare i softverske alate koji omoguuju kvalitetnu obradu informacija, odluivanje i upravljanje.
Menadment dimenzija
Visoko sintetizovani podaci, orijentisani na podrku stratekom upravljanju, nestrukturirane odluke
VII MENADMENT
ESS Executive Support Systems DSS Decision Support Systems
Sumarni, sintetiki podaci, dovoljno detaljni da omogue efikasnu kontrolu. Delimino struktur. odluke
Operativni, detaljni, svakodnevni podaci, strukturirane odluke
SREDNJI MENADMENT
MIS Management Information Systems TPS - Transaction Processing System
NII MENADMENT
TPS
(Transaction Processing System)
TPS = EDP = OIS =... Podrka niem menadmentu operaciona kontrola Transakciono orijentisan Transakcija je dogaaj koji treba registrovati (prihvatiti, zapamtiti, izvestiti).
Tipini TPS
Proizvodnja (radni nalozi, magacinsko poslovanje,kontrola kvaliteta) Finansije (GK, fakturisanje ...) HR (plate, kadrovska evidencija) Marketing (istraivanje trita, cenovnici)
Fakultet (evidencija studenata, raspored nastave, ispiti)
MIS
(Management Information System)
Podrka srednjem menadmentu taktiko planiranje i kontrola

Generie odreene izvetaje (periodine, vanredne ili po zahtevu) koji su pretodno definisani. Koristi podatke iz TPS
TPS
Narudbe
MIS
Prodaja
Cene
Repro materijal Izmene GK Izvetaji
MIS
Trokovi
DSS
(Decision Support System)
Podrka srednjem i viem menadmentu u donoenju jedinstvenih, netipinih i nepredvidivih odluka. Interaktivan, daje ad hoc izvetaje sa visoko sintetikim podacima Fleksibilnost, adaptivnost, brzina odziva. Podrka radu sa modelima ("what if", "goal seek")
DSS
MIS Identifikacija problema
DSS
Mogua reenja
DSS
Izbor reenja
MIS TPS Primena reenja
DSS
Informacioni sistemi ne donose odluke umesto ljudi, ve ee podravaju proces donoenja odluka. Kako e ovo biti odraeno, zavisi od tipova odluka, donosilaca odluka i strukture sistema.
ESS
(Executive Support System) Podrka viem menadmentu u stratekom planiranju Slobodno odluivanje, bez propisanih procedura i analitikih modela Koristi podatke iz MIS, DSS i eksternih izvora (berza, internet, agencije...) Ne reava problem, nego nudi mogunosti
KWS
Knowledge Work Systems Slue potrebi za informacijama na nivou znanja odreene organizacije Nove ideje o proizvodima i uslugama nestruktuirano odluivanje Inenjeri, doktori, advokati i naunici, iji se posao primarno sastoji od stvaranja novih informacija i znanja Inenjerske, grafike i upravljake radne stanice
UIS
UIS je opti, generalni, naziv akademske discipline, koja pokriva primenu ljudi, tehnologije i procedura (jednom reju informacionih sistema) u reavanju poslovnih problema. Ne podravaju samo poslovne procese i operacije, nego pomau u obradi specifinih informacija, potrebnih za donoenje odreenih odluka (npr. analiza ponaanja korisnika) i strategija.
UIS
Najvie se izuavaju u okviru menaderskih ili BA (Business Administration) studija. Mogu da ukljuuju i neke elemente SW inenjeringa, ali su uglavnom koncentrisani na integraciju raunarskih sistema sa ciljevima organizacije. Kao podruje izuavanja, esto se meaju sa "Upravljanjem informacionim sistemima", to je inae isto znaajna disciplina za menadere u informatici.
UIS
Pogodna definicija UIS bi mogla da bude: Raunarski zasnovan sistem, koji prikuplja i obrauje podatke (informacije) i omoguuje menaderima na svim nivoima, koji ga koriste, donoenje odluka, planiranje, implementaciju odreenog programa i njegovu kontrolu. On ukljuuje HW, SW, ljude, komunikacione sisteme i same podatke, kao i aktivnosti unosa podataka, njihove transformacije u informacije, smetanje podataka i informacija i pravljenje izvetaja za rukovodstvo.
UIS
Tehniki pristup
IT
Bihevioristiki pristup
Ekonomija
Op. istra.
UIS
Psihologija
Menadment
Sociologija
Socio-tehniki pristup
UIS
Investiranje u UIS se organizacijama isplati na vie naina: Podrka konkurentnosti (core competency), odnosno onome u emu se te organizacije smatraju boljim od drugih, od razvoja novog proizvoda do usluga korisnicima. To je u stvari sr poslovanja. Poboljanje upravljanja distributivnim kanalima Pomo u igradnji brenda (CRM sistemi). Poboljanje proizvodnih procesa, naroito u masovnim proizvodnjama. Primena iskustava steenih korienjem IT ubrzava proces uenja i prilagoavanja. Fleksibilnost u prilagoavanju proizvodnih procesa (kolaborativno, adaptivno, transparentno ili kozmetiko). Uravnoteeno investiranje u CAD, koje ubrzava razvoj i uvoenje novih proizvoda. Primena e-poslovanja. Vea stabilnost firme
UIS
U idealnom sluaju, treba da obezbede: Informacionu podrku i upravljanje svim poslovnim procesima Podrku odluivanju na svim nivoima Optimizaciju i racionalizaciju poslovanja Poveanje profita i smanjenje trokova Kvatetnije planiranje Skalabilnost sistema i jednostavnost rada Optimalan odnos performansi i trokova
ERP
Enterprise Resource Planning Integralni informacioni sistemi Rane 1980-te Prema obimu promena u poslovnim procesima sistemi za SMB i velike firme, to odreuje primenu, logiku i cenu.
ERP
Velike organizacije obino imaju mnogo razliitih vrsta informacionih sistema koji podravaju razliite funkcije, organizacione nivoe i poslovne procese. Oni retko meusobno komuniciraju, i menaderi nailaze na mnoge potekoe dok sastave podatke potrebne za uvid u celokupnu sliku organizacionih operacija.
ERP
POSLOVNE FUNKCIJE
Proizvodnja Prodaja Marketing Finansije
Ljudski resursi
Kupci POSLOVNI PROCESI
Dobavljai
INFORMACIONI SISTEMI
ERP
U cilju integracije, prave se sistemi planiranja resursa preduzea (ERP), koji automatizuju poslovne procese, integriu informacije koje koriste razliiti delovi preduzea. Sopstvena baza podataka o procesima iz razliitih segmenata, radi zajednikog korienja. Obino, ERP sistem koristi, ili je integrisan sa realacionom bazom podataka.
POSLOVNE FUNKCIJE
Proizvodnja Prodaja Marketing Finansije
Ljudski resursi
Kupci BAZA PODATAKA POSLOVNIH PROCESA ERP INFORMACIONI SISTEM
Dobavljai
ERP
Sistem spada u ERP kategoriju ako prua: Efikasno upravljanje procesima u organizaciji Postojanje zajednike baze podataka Mogunost brze reakcije na operat. zahteve
ERP
Motivacija za uvoenje ERP sistema
Prodaja
smanjenje trokova
reinenjering central. upravljanje
dodatni moduli
2000 EURO
Internet reenja CRM
1990
1995
1998
2000
ERP
ERP predstavlja niz aktivnosti, podranih od viemodulskog aplikativnog SW, koji pomae u upravljanju poslovnim aspektima (planiranje, proizvodnja, naruivanje, prodaja, praenje zaliha, interakcija sa kupcima, usluge) i finansijskim aspektima biznisa, kao i ljudskim resursima. Uvoenje ERP sistema podrazumeva analizu poslovnih procesa, obuku zaposlenih i nove radne procedure.
ERP
Instalacija SW je laki deo, transformacija poslovanja moe da bude problem: 1. Poto mnotvom svojih modula ERP sistem pokriva skoro sve funkcije organizacije, mora se voditi rauna da postoji razumevanje: - poslovne strategije za svaku funkciju - trenutnih poslovnih kapaciteta svake funkcije - efikasnosti primenjenih reenja.
ERP
2. Koji moduli (komponente) ERPa trebaju? - poslovna vrednost svakog modula - poslovni prioriteti - dinamika i redosled implementacije - implementacija prema poslovnoj ili geografskoj organizaciji
ERP
3. Kreiranje uspenog programa implementacije: - formiranje upravljake grupe sa liderom - pomo od onih koji imaju iskustva u primeni - postaviti rokove za pojedine etape - istovremeno upravljanje promenama procesa, tehnologije i ponaanja - omoguiti da infrastruktira podrava te promene - komuniciranje, komuniciranje.....
ERP
Praktini saveti (Champy) ERP mora biti iniciran poboljanjem poslovanja poslovnih procesa (bolji protok novca, smanjenje trokova, bre isporuke itd.) Ove procese moraju da identifikuju svi menaderi u organizaciji, uz saradnju sa IT menaderima
ERP
Aktivna podrka i usmerenje od strane izvrnog rukovodstva (Nadzor, podrka i inspiracija) ERP sistemi su obimni, utiu na hiljade ljudi, procesa i pravila sa mnotvom odluka koje treba doneti. Neko na vrhu organizacije mora nekad da "presee", jer se deava da se kasni mesecima zbog toga to se nekom poslovoi ne dopada forma nekog izvetaja. Ako ne postoji aktivna podrka menadmenta ERP implementaciji, IT menader treba da odmah prekine projekat, jer je osuen na neuspeh.
ERP
Insistirati na standardnim reenjima u softveru (prilagoavanje i konfigurisanje) Uvek postoje zahtevi za prilagoenjem novih softverskih aplikacija postojeim poslovnim procesima. Ako se pretera u tome, ne samo da se gubi vreme i novac, nego se oteava i instalacija budue verzije ERP softvera. Realno, vrlo malo ima poslovnih procesa, specifinih za jednu organizaciju, koji zahtevaju izmenu standardnog softvera.
ERP
Sve odluke vezane za ERP donositi brzo. Treba jasno dati maksimalni rok. Praksa pokazuje da ako se ERP projekat razvue na vie od 10 meseci, postaje rizian najee zbog odlaska kljunih ljudi iz tima.
ERP
U tim za implementaciju postaviti najbolje ljude. Obino se postavljaju raspoloivi ljudi, bez dovoljno znanja i iskustva na ovim poslovima. Problem je i honorarno angaovanje strunjaka, jer to obino produava projekat. Rad na ERP implementaciji je samo poetak jednog kontinualnog procesa. I ako se, posle 10 meseci, postavi sistem, sa vidljivim poslovnim rezultatima, treba sauvati tim koji e stalno biti fokusiran na poboljanje poslovnih performansi nie trokove, vei profit, vee zadovoljstvo kupaca isl. Potrebno je najmanje 5 godina, da se izvue prava korist od implementacije ERP-a.
ERP
Efekti implementacije: Sinergijski efekti (IT i ostali menaderi) Ruenje barijera (jedinstvena baza) Nestanak i pojava novih uloga u organizaciji Promene u strukturi moi Promene odnosa sa kupcima, dobavljaima, partnerima (e-trgovina, B2B, B2C)
ERP
Prednosti: za strukturu i organizaciju firme (bez poslovnih i geografskih ogranienja) za menadment (bolji izvetaji i bolje donoenje odluka) za tehnologiju (korienje jedinstvenog integrisanog skladita podataka o poslovnim procesima, u standardizovanom formatu) za sveukupno poslovanje (integracija i automatizacija) Dobra osnova za CRM
ERP
Izazovi: Proces implementacije (promena poslovnih procesa, ali i organizacione kulture) Nefleksibilnost (teko odravanje, inovacija uticaj na sve delove organizacije) (40% implementiranih ERP sistema imalo problem) Analiza isplativosti sa neizvesnim ishodom (visoka cena, a prava korist se vidi tek po implementaciji) (57% SAP korisnika ne veruje u pozitivan ROI) Gubitak strateke prednosti firme (da li je neke procese uopte trebalo menjati)
ERP
SAP (BusinessOne, AiO, R/3) ORACLE PeopleSoft BAAN NAVISION MS Dynamics (AX)
80% trita
Veliki proizvoai prate trite i kopiraju ili kupuju uspena reenja, ostavljajui sve manje prostora za druge. ta i kako izabrati?
ERP
Utvrivanje postojeih i buduih potreba za IT Postojee stanje IT u organizaciji Veliina organizacije Lokacija (decentralizovana => komunikacije) Delatnost Organizaciona struktura Obim poslovanja Budet za IT
ERP
Stanje na IT tritu Zakonska regulativa (licence, multinacionalna preduzea) Struktura zaposlenih Raspoloivost i kvalitet IT kadrova
Izbor dobavljaa
ERP
Za izbor dobavljaa se vrednuju: Funkcionalnost aplikacija koje nudi Spremnost na pomo u transformaciji poslovnih procesa, radi ostvarenja poslovnih cljeva organizacije Reference Vremenski plan implementacije (vie od 90% ERP projekata se ne zavri u roku)
CRM
Customer Relations Management Elektronska trgovina i globalna utakmica su doveli do toga da kompanije misle strateki o svojim poslovnim procesima, i upravljanju svojih odnosa sa kupcima i dobavljaima. Da bi preivele, moraju nai nain pruanja vee vrednosti i bolje usluge kupcima po nioj ceni. Reenje lei u poboljanju poslovnih procesa za interakciju sa kupcima i za proizvodnju i isporuku proizvoda ili usluga.
CRM
Umesto da se tretiraju kao izvor prihoda, kupci se sada posmatraju kao dugorona imovina, koja e biti odgajana kroz menadment odnosa sa kupcima (CRM) CRM je termin informatike industrije koji oznaava metodologije, softver i obino i internet performanse, koje pomau preduzeu da na organizovan nain upravlja odnosima sa svojim klijentima.
CRM
CRM je i poslovna i tehnoloka disciplina, koja koristi informacione sisteme za koordinaciju svih poslovnih procesa koji su vezani za interakciju firme sa svojim muterijama u prodaji, marketingu i uslugama.
CRM
Pomo marketingu da identifikuje svoje najbolje klijente, da vodi marketing kampanje sa jasnim ciljevima i da stvara kvalitetne upite za svoje prodajno odelenje. Pomo prodaji, kroz optimizaciju informacija koje dele vie zaposlenih i usmeravanje postojeih procesa (npr, primanje porudbina putem mobilnih ureaja). Formiranje individualizovanih odnosa sa klijentima, sa ciljem poveanja njihovog zadovoljstva i sopstvenog profita. (Identifikovati najprofitabilnijeg kupca i dati mu najvii nivo usluge.) Svim zaposlenima obezbediti potrebne informacije i procese za upoznavanje svojih kupaca, radi razumevanja njihovih potreba i efikasne izgradnje odnosa izmeu organizacije, njenih kupaca i poslovnih partnera.
CRM
CRM alati pokuavaju da ovo ostvare integrisanjem svih firminih procesa koji se odnose na kupce, kao i objedinjavanjem informacija o kupcima iz viestrukih komunikacionih kanala - telefona, e-maila, beinih ureaja, ili Weba - tako da firma moe da ima jedan koherentan pogled na kupca.
CRM
Prodaja Telefonska prodaja Web prodaja Terenska prodaja Maloprodaja
Marketing Podaci o kampanji Sadraj Analiza podataka
Unificirani pogled na potroae Konzistentne poruke potroaima End-to-end briga o potroaima Dugotrajne veze sa potroaima Identifikacija najboljih potroaa
Korisniki servis Podaci call centra Podaci sa Web-a Podaci sa terena Beini podaci
CRM
Dobri CRM sistemi konsoliduju podatke o kupcima iz vie izvora i pruaju analitike alate radi odgovora na neka od pitanja: Koja je vrednost odreenog kupca firmi tokom njegovog/njenog ivotnog veka? Ko su nai najlojalniji kupci? Ko su nai najprofitabilniji kupci? ta ovi profitabilni kupci ele da kupe? Firma onda moe da koristi odgovore za pridobijanje novih kupaca, pruanje bolje usluge i podrke, prilagoenje ponude odreenom kupcu.
CRM
CRM trite je imalo svoje vreme uspona, razoaranja i oporavka Razlozi za promaaje CRM: - krajnji korisnici, koji se opiru promenama - loa metodologija - nedostatak merenja uspenosti - "neistoa podataka" - suvie veliko uee IT
CRM
Uspean projekat CRM sistema je mnogo vie od instaliranja tehnologije. Kvalitetan IT sektor, bez problema moe da instalira CRM. Problem je fundamentalna promena filozofije odnosa sa kupcima, pri emu se i IT i poslovni profesionalci, nezavisno od industrije ili geografske lokacije, suoavaju sa znaajnim promenama.
CRM
"CRM je stekla lou reputaciju zbog toga to su IT sektori vrili evaluaciju sistema, njegovu instalaciju i primenu, i na kraju konstatovali da je on uinio stvari gorim. Nisu imali iroku sliku pred sobom".
CRM
Sastavni elementi CRM koji utiu na izvrenje projekta su: vizija (kakve promene se oekuju u organizaciji) strategija oekivanja kupca organizaciona saradnja - promene u komunikaciji unutar organizacije radi prilagoavanja promenama informacije o kupcima tehnologija nain merenja koji se moe pratiti procesi kupaca
CRM
Osnovne razlike izmeu CRM i ERP implementacije: 1) CRM je reenje orijentisano na kupce, a ERP je reenje za tzv pozadinske operacije. 2) CRM je iniciran poslovanjem a podran sa IT, dok su ERP implementacije obino inicirane od strane IT a podrane od strane poslovnog dela. 3) Tradicionalne metodologije implementacije, nisu pogodne za CRM.
CRM
Karakteristika CRM trita proteklih godina je ukrupnjavanje - akvizicije (Oracle Siebel), kao i naputanje pojedinanih reenja i prelazak u okvire enterprise reenja veih kompanija. Trite CRM softvera raste (14% u 2005. $5.7 milijardi). SAP CRM je "number one" CRM reenje za velike kompanije, sa preko 29% uea na tritu (nain procene ?).
CRM
SAP i Oracle/Siebel raunaju na 50% trita CRM, ali prema Gartner istraivanju, jo ima dovoljno prostora za manje ponuae i sopstveni razvoj. PeopleSoft (Oracle), Amdocs Ltd., Pegasystems Inc., Salesforce.com Inc., Epiphany Inc. Microsoft CRM za SMB trite
Poslovna inteligencija
Business Intelligence (BI) Do 2000 e se pojaviti preduzea koja razmiljaju unapred, sa informacijama i aplikacijama raspoloivim svojim radnicima, konsultantima, kupcima, dobavljaima i javnosti. Klju opstanka na konkurentskom tritu je biti ispred konkurencije. Za donoenje poslovnih odluka, zasnovanih na tanim i pravovremenim informacijama, nije dovoljna samo intuicija. Alati za analizu podataka, upite i izvetaje, koji pomau korisnicima da iz mora podataka izvre sintezu vrednih informacija, spadaju u kategoriju zvanu "Business Intelligence." (Gartner Group, 1996.)
Poboljani podrka, pristup i distribucija inf. i korisnicima i tvorcima informacija
BI
Informacije jasne i posl. korisnicima Sadri i istorijske i tekue informacije Nije samo za dnevne potrebe
Podran pristup svim vidovima poslovnih informacija, a ne samo u data warehouse
Data Warehouse
Bolji korisniki interfejs
HOST sistemi
Poslovna inteligencija je opti pojam za grupu aplikacija i tehnologija, koje omoguavaju prikupljanje, uvanje, analizu i pristup podacima, u cilju donoenja boljih poslovnih odluka unutar preduzea. Za poslovne korisnike (menadere) vane su aplikacije i alati za analizu podataka. Za IT osoblje vani su alati za stvaranje i upravljanje okruenjem BI.
Dimenzije BI
Aplikacije BI ukljuuju aktivnosti DSS, upite i izvetaje, statistiku analizu, predvianje, data mining i analitike procese (OLAP).
Standardno desktop okruenje esto se, zbog bezbednosti, instaliraju kao posebni sistemi Odabiranje, preiavanje i filtriranje podataka iz drugih sistema (platformi i baza).
1960: "primitivna" obrada 1970-80: distribuirane, relacione baze, SQL, OLTP Sredina 80-ih: objektna orijent. multimedija, baze znanja Kraj 80-ih: Data warehouse Data mining OLAP 1990: baze zasnovane na internetu, XML,Web mining
2000: nova generacija IIS
Karakteristike OLTP Visok stepen normalizacije Konkurentna obrada podataka Integritet podataka Konzistentnost podatka Namenjen auriranju podataka
Prednosti OLTP Efikasno skladitenje podataka Konkurentna obrada podataka Integritet podataka Konzistentnost podataka
Nedostaci OLTP Nemogunost kreiranja kompleksnih upita Korisnici moraju da poseduju odgovarajua predznanja kako bi mogli da kreiraju svoje upite Pri izvravanju kompleksnih upita konkurentna obrada podataka je ugroena Upiti se sporo izvravaju jer je potrebno mnogo spajanja tabela da bi se dobila informacija
Karakteristike OLAP (OnLine Analytical Processing) Visok stepen denormalizacije Podaci su namenjeni za itanje Konzistentnost podataka Namenjen analizi podataka
Prednosti Izuzetne performanse u izvravanju kompleksnih upita Ne ugroava konkurentnost obrade Ne zavisi od DBMS Moe da objedinjuje podatke iz vie razliitih DBMS Poseduje jezik specijalno dizajniran za analizu podataka
OLAP (online analytical processing) omoguuje korisniku da lake, selektivnije i iz razliitih aspekata izvue i posmatra podatke. U tu svrhu se koriste viedimenzionalne baze podataka. (Na primer, proizvod, prodaja po regionima i vremenski period su posebne dimenzije). OLAP SW moe da locira preseke tih dimenzija i da ih prikae. Podaci za viedimenzionalnu OLAP bazu se mogu dobiti iz postojeih relacionih baza.
Multi-dimenzionalni pogled na podatke
Finansije
Profit i budet Po regionu Po godinama Po kvartalima
Proizvodnja
Obim proizvodnje
Po fabrici Po isporuci Po proizvodu Po danima
Prodaja
Prihodi
Po proizvodu Po regionu Po prodavcu Po mesecima
Marketing
Prihodi
Po kupcima Po prodajnim kanalima Po sedmicama
Jan
Feb
Mart Kamere Fotoaparati Filmovi
Sever Jug
Istok
OLAP kocke podataka data cubes
(Products.[izme], Measures.[br kom],Time. 2001) (Products.[izme], Measures.prodaja,Time. 2000) (Products.[patike], Measures.[trokovi],Time. 1998)
patike cipele izme 1998
1999
2000
2001
2002
Trokovi Prodaja
Virtuelne i linkovane kocke

Kombinacija lokalnih i udaljenih kocki Interne i eksterne kocke
Afrika
Prodaja
Evropa
OLAP i Data Warehousing

Data Warehouse
OLAP
OLTP Izvori Transformacije Data Mart
Eksterni podaci
Krajnji korisnik
Arhitektura OLAP-a
DTS OLTP Izvor DW Skladite
DW Mgr
OLAP Server
Client Server Interface
Client Apps
Data mining je tehnika pretraivanja podataka u cilju identifikacije traenih uzoraka i meusobnih relacija. Izdvajanje interesantnih (ne-trivijalnih, implicitnih, novih i potencijalno korisnih) informacija ili uzoraka (paterna) sadranih u velikim bazama podataka Srodni termini
Otkrivanje znanja u bazama podataka, ekstrakcija znanja, analiza paterna, arheologija podataka, iskopavanje podataka
Primena DM Analiza podataka i podrka odluivanju

Analiza trita
prodaje, segmentacije trita, potroake korpe, povezane prodaje
Analiza rizika
Prognoze, analiza konkurencije, kvalitetna kontrola
Dijagnostika nepravilnosti Tekst mining (news grupe, e-mail,dokumenti) Inteligentni upiti
Koristi se u mnogim oblastima. U CRM se koristi jedna vrsta ove tehnike Web mining, u cilju korienja velike koliine informacija, prikupljenih putem web sajta, radi pronalaenja uzoraka navika korisnika (kupaca). Posebni programi, data miner, ukoliko se odvijaju bez znanja korisnika, mogu se svrstati u kategoriju spyware.
Tipovi DM Opte funkcionalnosti

Deskriptivni data mining Prediktivni data mining
Razliiti pogledi i klasifikacije

Vrste baza podataka koje treba istraivati Vrste znanja koje treba otkriti Vrste tehnika koje se koriste
Baze podataka Statistika
Mainsko uenje
Data Mining
Vizeulizacija
Informaciona tehnologija
Ostale discipline
Tehnike DM
Klasifikacija
Konceptualna deskripcija
Analiza zavisnosti
Detektovanje devijacija
Anomalije Promene
Statistike Sumarizacija Asocijacija metode Diskriminacija Sekvence Algoritmi Uporeivanje klasterovanja
Tehnike esto ukljuuju neuronske mree, genetike algoritme i statistike alate.

Karakteristine tehnike data mining-a su: Asocijacija traenje uzoraka sa povezanim dogaajima Sekvencijalna analiza traenje uzoraka u kojima jedan dogaaj kasnije dovodi do drugog. Klasifikacija potraga za novim uzorcima (moe da prouzrokuje promenu naina organizovanja podataka) Pronalaenje modela koji opisuju razlike u klasama ili konceptima za budue predvianje. Grupisanje (Clustering) pronalaenje i vizuelno dokumentovanje, prethodno nepoznatih grupa injenica. Maksimiziranje slinosti unutar klasa i minimiziranje slinosti izmeu samih klasa. Predvianje otkrivanje uzoraka podataka koji vode do razumnog predvianja budunosti. Predvianje nepoznatih ili nedostajuih numerikih vrednosti.
Proces data mininga

Izvori
Baze podataka Ostali izvori
Preduzimanje akcija Baziranih na otkriima

Data warehouse
Predprocesiranje podataka
Prikupljanje, preiavanje i skladitenje Revizija i redefinisanje upita
Interpertiranje razultata
Potraga za uzorcima
Upiti, pravila, neuronske mree Mainsko uenje, statistika
Izvetaji Analitiari proveravaju izlaze
Primer DM Analiza trita (postavka) Izvori podataka

Transakcije sa kreditnim transakcijama, pritube kupaca, kupovine sa i bez popusta, studije trita
Zadatak
Odrediti klastere kupaca koji imaju zajednike karakteristike: prihod, potroake navike, standard Odrediti paterne potronje kupaca u vremenu
Konaan cilj
Predvianje asocijacija izmeu prodaja proizvoda Predvianje korelacije izmeu prodaja proizvoda
Primer DM Analiza trita (rezultati)
Tipiziranje kupaca
Koji tipovi kupaca kupuju odreene proizvode (klasterisanje i klasifikacija)
Identifikovanje zahteva kupaca

Identifikovanje najboljih proizvoda za razliite kupce Upotreba predvianja u cilju pronalaska faktora koji e privui nove kupce
Drugi primeri DM:

Sport IBM odelenje za analizu je analiziralo statistike NBA lige
(uteve, blokove, asistencije i prekr.) da bi dobio komparativne rezultate timova
Astronomija
JPL i Palomar Observatory otkrili su 22 kvazara uz
pomo data mininga
Internet
IBM Surf-Aid odelenje je primenilo data mining algoritme
na logovima pristupa web stranicama koje su vezane za prodaju i marketing, da bi otkrili preferencije kupaca i analizirali efikasnost web marketinga i organizaciju sajta.
Izvori podataka
ERP eksterni CRM ....
Alati ETL EII EAI Data Warehouse Alati OLAP Data mining Balanced scorecard Data cube
ETL Extraction, Transformation, Loading
Tehnike pripreme podataka
Cilj - integracija informacija unutar organizacije E3 tehnologije: - ETL (usmerena na bazu podataka) - EAI (Enterprise Application Integration usmerena na aplikaciju) - EII (Enterprise Information Integration usmerena na krajnjeg korisnika)
Pravovremena BI optimizuje vremensko kanjenje od nastanka dogaaja do preduzimanja odgovarajue akcije. Cilj je svesti na pravu meru ciklus donoenja odluka, smanjenjem proteklog vremena, od saznanja ta se dogaa, do preduzimanja aktivnosti zasnovane na tom saznanju. Mora se razmatrati i mogui kompromis izmeu smanjenja vremena reagovanja i poslovne vrednosti te aktivnosti.
BI aplikacije mogu da budu: Stalne (ugraene u funkcije i procese preduzea) ili povremene (po posebnim zahtevima) Primenljive irom preduzea, ili u odreenim delovima ili projektima Centralno inicirane, ili pokretane na osnovu zahteva korisnika
BI
Zadatak Korisnici Vreme Podaci i operacije
Strategijski
Postavljanje trendova Dodela resursa Izgradnja modela Analitiari Istraivai Marketing eksperti Do 30 dana
Taktiki
Postizanje kratkoronih ciljeva, na osnovu stratekih Direktori Analitiari Do 7 dana
Operativni
Dnevne aktivnosti i odluke
Svi koji rade u kontaktu sa klijentima Odmah, do 1 dan
Statistike analize Viedimenzionalne analize
Detaljni, integrisani podaci, sa rezultatima za dalju analizu
Detaljni, integrisani podaci, sa rezultatima za donoenje odluka
Implementacija kako integrisati BI u posl. procese preduzea radi ostvarenja stratekih poslovnih ciljeva?
Strateki ciljevi? apsolutni konsenzus u organizaciji npr, redukcija trokova uloga korisnika i procesa u kojima uestvuju? Ko doprinosi ostvarenju ovih ciljeva? koje aktivnosti se sprovode i koje aplikacije se koriste? koje aktivnosti imaju potrebe za BI i kako BI moe da pomogne?
Procesi u kojima uestvuju radi ostvarenja cilja?
da li su aktivnosti automatizovane?
potreba za saradnjom sa drugim korisnicima?
Tehnike implementacije BI (analitikih aplikac.): 1. Ubacivanje u operativne aplikacije, u procesu razvoja aplikacija 2. Integracija u enterprise portale, radi pristupa internih i eksternih korisnika 3. Uvoenje Web servisa, koji vre dinamiku integraciju sa internim ili partnerskim operativnim aplikacijama, radi podrke zajednikom poslovanju
1. Ubacivanje u operativne aplikacije: na nivou aplikacija (API za OLAP, data mining itd); na nivou podataka (nove funkcije za upravljanje bazama SQL podrka za OLAP, kocke itd).
2. Enterprise portal obezbeuje internim i eksternim korisnicima jedinstven, siguran, standardizovan, web baziran, korisniki interfejs za personalizaciju integr. sadraja (informacija, aplikacija i komunikac. alata). Svaki korisnik ima svoju sliku, zavisno od uloge koju obavlja Portleti na jednoj stranici prikazuju sadraje iz razliitih sistema
3. Web servisi omoguavaju dinamiku integraciju aplikacija korienjem Web tehnologija. Aplikativni nivo dozvoljava drugim aplikacijama i portletima da dinamiki pozivaju alate i aplikacije BI Nivo podataka BI web servisa Nivo procesa BI web servisa
Kljuni indikatori performansi (KPI) (koliko se ostvaruju strateki ciljevi):
Indikatori fokusirani na trokove

(merenje, trajanje ciklusa, standard, kvantitet, kvalitet)
Indikatori fokusirani na proizvod

(novi proizvodi, budet za razvoj, biti prvi na tritu, prilago.
Indikatori fokusirani na kupca

(poznavanje kupca, poznavanje proizvoda,obrada primedbi)

Problemi u primeni: Promene u strukturi moi Preraspodela autoriteta Kulturoloki (podela odgovornosti izmeu IT sektora i korisnika Kadrovski (vreme, novac, problem spoljnih saradnika)
COGNOS HYPERION Microsoft IBM ORACLE
Rast prodaje
Upravljanje poslovnim procesima

Business Process Management (BPM) Poslovni proces skup koordinisanih aktivnosti, sprovedenih od strane ljudi ili opreme, radi postizanja odgovarajueg organizacionog cilja.

Model oblikovanja procesa
Voenje
usmeravanje izvetavanje izlaz
Snabdevanje
ulaz
PROCES
Korisnik
odgovornost
podrka
Timovi
Metode
Za razliku od funkcionalne (vertikalne) organizacije, horizontalna organizacija podrazumeva posmatranje preduzea na nivou poslovnih procesa. U takvoj organizaciji je znaajno ubrzan protok informacija (ne ide se sekvencijalno kroz funkcionalne delove organizacije)
BPM je skup aplikativnih reenja koja, na najbolji nain, uz veliki stepen automatizma, upravljaju poslovnim procesima Mogunost praenja i merenja performansi, kao i poboljanje odvijanja procesa. Business Performance Management

Potreba za pojavom BPM: 1. Logika evolucija IT 2. Zahtevi za brzim prilagoavanjem firmi 3. Automatizacija radnih tokova, sprovedena u CRM, ERP i sistemima upravljanja dokumentacijom, ne zadovoljava zahteve svih organizacionih procesa.

Pravilo 80/20 (80% vremena poslovnog procesa je nekorisno, a 20% se realno radi) Veina SW reenja radi na smanjenju vremena u kome se realno radi manji efekat. SW za kontrolu radnih tokova smanjuje i tzv. mrtvo vreme, ali nije efikasan kada su u pitanju procesi na nivou celog preduzea.

BPM trite je nastalo kao rezultat konvergencije etiri trina segmenta, od kojih je svaki reavao samo deo problema: Automatizacija poslovnih procesa (Workflow Automation) koja se fokusirala na ljudske procese EAI (Enterprise Application Integration ) koja se fokusirala na razmenu informacija izmeu razliitih sistema Modeliranje i analiza poslovnih procesa koja se fokusirala na detaljno razumevanje poslovnih procesa i uticaja promena na te procese Nadzor nad poslovnim aktivnostima (Business Activity Monitoring) koji se fokusirao na analizu efikasnosti poslovnih procesa. Kompletno BPM reenje mora da pokriva sve navedene oblasti.
WFM (Workflow Management) automatska koordinacija i kontrola poslovnih procesa pomou raunara i odgovarajueg softvera. Softver za WFM preuzima i automatizuje deo menaderskih poslova, tako to se podaci o odvijanju poslovnih procesa koriste za njihovu kontrolu, ali i kao osnova za donoenje operativnih i stratekih odluka.
Funkcije WFM: - pokretanje aktivnosti (pravovremeno) - obavetavanje (o prekoraenju termina) - upravljanje i odluivanje - pravovremeno informisanje - fleksibilnost poslovnog procesa
Pokretanje aktivnosti Dodela radnih zadataka Upravljanje tokom procesa Podsetnik zaposlenima o zadatim rokovima
Praenje toka procesa Potovanje zadatog vremena Kontrola ovlaivanja Merenje efikasnosti zaposl. Povratne informacije zaposl.
Koordinacija
Kontrola
Poslovni procesi
Projektovanje i definicija procesa
Analiza poslovnog procesa Modeliranje i definisanje alata
Definicija procesa (mrea aktivnosti, uesnici, podaci, programi, uslovi itd)
Izvrenje i kontrola procesa

WFM sistem
Izmene procesa
Kontr. podaci Podaci bitni za WFM
Interakcija sa korisnicima, alatima i aplikacijama
Korisnici
IT aplikacije i alati
Podaci
Analiza poslovnog procesa: Ko je ukljuen u poslovni proces (uesnici) Koje aktivnosti ine proces Koji dogaaji pokreu aktivnosti (pokretai) Koji je cilj odreene aktivnosti ta je rezultat te aktivnosti Ko je odgovoran za izvoenje aktivnosti
Protokol ponaanja skup aktivnosti svakog uesnika: dozvoljeno vreme trajanja aktivnosti dozvoljeno vreme kanjenja nain i interval izvetavanja o preostalom vremenu
ERP
CRM
DM
FIN
Kupci
Zaposleni
Partneri
Menaderi
ERP
CRM
DM
FIN
BPM
Kupci
Zaposleni
Partneri
Menaderi

Sa stanovita arhitekture, ovakvo vienje BPM se uklapa u novi koncept SOA - (Service Oriented Architecture), gde web servisi funkcioniu po pozivu, unutar aplikacije, sa ciljem da se omogui organizacijama kombinovanje tih usluga u dinamika reenja, po niim cenama. Uspean BPM je preduslov za SOA

Osnovni elementi BPM sistema (Gartner 2003) Grafiki alati za analizu, modeliranje i definisanje tokova procesa Izvrni segment izvrenje definisanih tokova procesa, uz ukljuenje potrebnih automatskih servisa ili ljudskih aktivnosti. Elementi za prilagoenje omoguuju podeavanje "u letu" tokova, radnih lista i prioriteta Alati za nadzor i upravljanje nad tokovima procesa Alati za analizu.

Prema Gartner Group (2002), osnovne karakteristike BPM su: Konverzija poslovnih procesa u elektronsku formu. Potpuna automatizacija svih koraka kroz integraciju sa organizacionim aplikacijama. Formulari dobijaju inteligentnu formu izbegavanje greaka u popunjavanju, ili automatsko umesto runog popunjavanja Ugraivanje kontrolnih karakteristika koje osiguravaju integritet procesa i kompenzaciju moguih ljudskih ili sistemskih greaka Pravovremene povratne informacije o statusu procesa Merenje i optimizacija vremena i trokova procesa.
1. 2.
3.
4.
5. 6.

Korist od BPM: Skraenje vremena zavretka procesa - skraenje aktivnog i neaktivnog vremena - smanjenje broja koraka unutar procesa - automatizacija koraka u procesu - paralelno izvravanje koraka procesa Optimizacija procesa i eliminacija nepotrebnih koraka Smanjenje broja greaka Automatizacija administrativnih poslova

Vee zadovoljstvo korisnika Ukljuivanje klijenata i partnera u poslovne procese nove mogunosti saradnje Vea prilagodljivost organizacije
Ako je sve ovo tano, onda nije pitanje "da li", nego "kada i kako" e biti implementiran BPM.

Podruja BPM: Upravljanje procesima (kreiranje, modeliranje, automatizacija i opis procesa) Upravljanje radnim tokovima (kreiranje, simulacija i modeliranje radnih tokova) Upravljanje poslovnim aktivnostima (nadzor) Upravljanje programima i podacima (integracija i razmena informacija irom preduzea)

Razvoj
Optimizacija
BPM
Implementacija
Upravljanje

Implementacija BPM:
ROI analiza Izbor reenja Definisanje potreba Prikupljanje informacija

Tim za implementaciju BPM: "Vlasnici" (korisnici) poslovnih procesa Analitiari poslovnih procesa eksperti. IT projektanti blisko sarauju sa analitiarima u cilju automatizacije procesa. Strunjaci za razvoj softvera (programeri) potrebni u sloenijim projektima (na bazi EAI), ali generalno nisu centralne figure, jer svako BPM reenje, u cilju vee produktivnosti, treba da omogui analitiarima i IT projektantima da obave najvei deo posla. IT administratori znaajni za odravanje BPM sistema, pomou odgovarajuih alata.

Principi za uspean BPM: Ne mora se upravljati svim procesima Automatizacija nee popraviti loe procese Obavezna podrka najvieg rukovodstva Primenljivost na razliitim organizacionim nivoima (timski procesi, odeljenskifunkcionalni procesi, procesi poslovnih jedinica i procesi orijentisani ka kupcimaklijentima

BPM je menadment kultura, koja obuhvata: poslovne procese tehnologiju metodologiju podrke postavljanju ciljeva monitoring performansi analizu podataka diseminaciju (irenje) informacija.

Zajednika karakteristika uspenih BPM inicijativa je naglasak na netehnikim elementima, kao to su: - podrka izvrnog menadmenta - reinenjering poslovnih procesa - interna komunikacija - upravljanje projektima.

Ipak, osnovu BPM-a ini dobra IT arhitektura i odgovarajui korisniki softver, koji kreira i automatizuje uee organizacionih stejkholdera u procesima upravljanja poslovnim performansama (planiranju i predvianju, analizi i izvetavanju, finansijama itd), i istovremeno podrava donoenje ad hoc odluka.
ekonomija stejkholderi propisi
BPM softver + IT arh.
Netehniki + = BPM elementi

Mnoge organizacije su utroile znaajna sredstva na ERP, CRM, SCM pakete, ime su postigle odgovarajuu operativnu efikasnost, a sada moraju ponovo da investiraju zbog BPM i BI. Zbog toga se od BPM softvera oekuje mnogo, pa osnovna struktura BPM reenja izgleda ovako:
Upiti i analize
Strategijski menadment (KPI)

Planiranje Finansije Profitabilnost
Izvetaji za korisnike
WFM i saradnja
OLAP
Izvetaji
Data Warehouse ili Data mart Integracija podataka Upravljanje meta podacima
Upravljanje bezbednou i Prava korisnika

Kriterijumi za izbor BPM softvera: Funkcionalnost (podrka organizacionim ciljevima i potrebama raznih grupa korisnika) Integrisana softverska platforma Integracija podataka iz razliitih izvora (ERP, CRM, SCM, HR...) Samostalno opsluivanje sistema Odravanje i upgrade sistema i uticaj na ostale sisteme Kvalitet (poslovni model) ponuaa
Proizvoai BPM softvera: Cognos, Hyperion, Microsoft, IBM, Oracle, SAP (trite od 1.6 milijardi $ u 2005.) Orijentacija na velike kompanije 67% organizacija sa preko 1000 zaposlenih ima BI i BPM u planu za sledeu godinu, a 73% u narednih 3-5 godina (IDC, 2005). Cena prema broju korisnika - visoka.

Primena i u SMB segmentu, jer i manje firme mogu da imaju sline probleme kao velike, moda u manjem obimu, ali i sa manje raspoloivih resursa za njihovo reavanje. Rastom firme, od male privatne, kojoj su dovoljne MS Excel tabele, preko geografski (internacionalno) dislocirane ili multinacionalne javne firme, rastu i potrebe za sve sloenijim softverom. Nove opcije su MSP (Managed Service Providers) i SaaS (Software as a Service).
Uloga informatikih tehnologija u poslovanju

Zoran Lovrekovi
Uvod
Danas se u razvijenom svetu odvija nova revolucija - prelazak iz industrijskog u informatiko drutvo. Istovremeno, mnoge zemlje se nalaze jo u prvoj fazi industrijskog drutva i o promenama koje predstoje, u ovim zemljama se veoma malo zna.
Uvod
Nove ideje i pogledi na proizvodnju i poslovanje javljaju se poetkom sedamdesetih a razvijaju se posebno naglo u toku poslednjih par godina i jo su nedovoljno istraene i sistematizovane.
Problem:
Informatike tehnologije jo uvek u menadmentu nisu nale pravo mesto, te se primenom novih modela moe bitno unaprediti poslovanje Informatike tehnologije se u naoj privredi koriste za marginalne poslove i na neodgovarajui nain, a ne za primenu u upravljanju preduzeima i proizvodnjom.
Uticaj savremenog tehnolokog razvoja na proizvodnju i proizvodni menadment
Novo znaenje proizvoda

Pre svega, proizvod mora biti izraen u skladu sa zahtevima kupca i u skladu sa kupevim eljama i potrebama, u to je mogue veoj meri.

Vreme od trenutka porudbine do momenta isporuke mora biti dovoljno kratko, da se praktino svaki takav produkt moe smatrati instant proizvodom.

Njegov koncept, izgled, projekat i nain proizvodnje pohranjen je u mislima i znanju tima koji uestvuje u produkciji, u kompjuterima firme i njenim fleksibilnim proizvodnim linijama

I ne samo da ovakav proizvod ima izuzetnu vrednost za kupca, ve sposobnost da se ovakav proizvod napravi determinie uspene firme za budunost koja dolazi.
Novi pristup poslovanju

Rigidnost vie nije prihvatljiva u naprednim ekonomijama.

Fleksibilnost i sposobnost brzog odziva na zahteve trita, koji su nekada inili cenu proizvoda previsokom, danas su klju kompetitivnosti za firmu i njene snage, koji im garantuje povoljno mesto na tritu.

Fabrike pravljene da proizvode jedne iste proizvode, na isti nain, kroz ceo svoj vek, nisu vie prihvatljive za kupce.

Umesto traganja za kupcem koji e firmu osloboditi zaliha nagomilanih u magacinu, posao komercijale i marketinga postaje kontinualna obrada "raspoloenja" trita i ispitivanje njegovih potreba. Pri tome, kupac mora videti kakav je proizvod koji mu se nudi, mnogo pre nego to je on proizveden.

Korienje modernih informacionih sistema omoguuje brzu i kvalitetnu obradu zahteva, elja i potreba kupaca, kao i mogunosti snabdevaa repromaterijalom i delovima. Uee kupca u nastanku proizvoda je znatno vee, praktino odluujue.

Konkretan kupac se pojavljuje sa svojim, specifinim zahtevima i potrebama i u skladu sa tim participira u nastanku konkretnog proizvoda namenjenog upravo njemu. Razvijeni informacioni sistem firme povezan raunarskom mreom sa krajnjim isporuiocima u prodaji, omoguuje gotovo trenutnu kalkulaciju cene na mestu porudbine, u skladu sa zahtevima kupca, i ugovaranje posla sa kupcem.

Automatizacija projektovanja skrauje drastino vreme potrebno da se takav proizvod projektuje

Povezivanje softverskih sistema za projektovanje, sa raunarski upravljanim fleksibilnim proizvodnim jedinicama, omoguuje :

skraenje procesa proizvodnje, proizvodnju u kojoj je svaki komad koji se izrauje drugaiji od prethodnog, a ipak nema zastoja i greke su praktino svedene na nulu, cena kotanja proizvoda je konkurentna ceni proizvoda dobijenog klasinom, serijskom proizvodnjom.

Postupak izrade prototipa, njegovog ispitivanja, i proizvodnja nulte serije, eliminisan je korienjem softvera za simulaciju, koji testira virtuelni proizvod, onaj koji ne postoji jo u stvarnosti, ali "postoji" u paralelnoj, virtuelnoj, raunarskoj stvarnosti

Upravljanje nije vie kruta struktura. Svi zaposleni znaajnije participiraju u upravljanju i imaju poveanu odgovornost po pitanju izvrnih odluka.

Srednji sloj menadera postaje suvian, obzirom da radnici nisu vie prosti reproduktori nekoliko jednostavnih nauenih operacija izrade, ve visoko sposobni strunjaci sa zavidnim znanjima iz oblasti tehnologije u kojoj rade.

Komunikacija izmeu radnika i komercijale je, zahvaljujui primeni raunara, daleko bra i delotvornija. Proizvod se ne izrauje za magacin i budueg kupca, ve za poznatog kupca kome se uruuje im je proizveden. Nema vie zaliha. Rad marketinga, komercijale, projektanata, proizvoaa, snabdevaa i svih ostalih je naglaeno timski
Stanje u naim firmama

Istraivanje je obavljeno u proizvodnim preduzeima, u firmama isporuiocima informatike opreme i softvera, i na fakultetima i viim kolama

Nae firme zasnovane su na postavkama klasine industrijske proizvodnje. Informatike tehnologije se u naim firmama primenjuju tako da ne omoguuju praenje elja i potreba kupca.

Informatike tehnologije u naim firmama ne obezbeuju integraciju uesnika u lancu stvaranja vrednosti proizvoda, odnosno ne integriu u jedan sistem kupce, snabdevae, proizvoae, distributere i servisne slube.

Naa preduzea jo nisu u stanju da izvre brzu ("trenutnu") kalkulaciju cene kotanja proizvoda prema specifikacijama kupca. Kod nas kupcu nije omogueno da direktno uestvuje u odreivanju osobina proizvoda koji kupuje, i uslova pod kojim ga nabavlja.

Kod projektovanja se nije odmaklo dalje od automatizacije crtanja. O simulaciji proizvoda, primeni ekspertskih sistema, paralelnom inenjerstvu, modularnom razvoju proizvoda, i svemu ostalom to drastino skrauje vreme razvoja proizvoda, praktino nema pomena

Fleksibilne proizvodne jedinice, adaptivno upravljanje, CAM sistemi, praktino nisu u primeni u naim firmama. ak i NC ili CNC maine koristi manje od 1/3 anketiranih firmi.

Proizvodnja je neautomatizovana, i nije direktno povezana sa projektovanjem To znai da je nefleksibilna, ne omoguuje brze izmene i preorijentaciju Praktino je nezamisliv sluaj proizvodnje gde se na traci rade jedan za drugim proizvodi od kojih je svaki drugaiji, u skladu sa eljama konkretnog kupca za koga se izrauje.

Veliki procenat raunara u firmama je nepovezan u raunarsku mreu firme, i pretstavljaju izolovana "ostrva". Lokalne raunarske mree firme slue uglavnom da omogue deljenje zajednikih resursa, a ne za integraciju informacionog sistema firme.

Upravljanje proizvodnjom u nekom obliku implementirano je u 60% firmi, ali ni u jednoj nije kompletirano i sprovedeno na zadovoljavajui nain. Povezanost informacionog sistema firme sa informacionim sistemima snabdevaa i prodajnih centara je simbolina.

Primena informatikih tehnologija nije promenila organizacionu strukturu firme, nije ubrzala procese, niti obezbedila njihovo redefinisanje. Ni jedna od anketiranih firmi nije pokuala da izvri analizu, da li su raunari omoguili poveanje profitabilnosti proizvodnje, niti kako su i koliko uopte uticali na poslovanje firme

Sve ovo pokazuje da ne postoji ni svest da se nain poslovanja mora menjati, a pogotovo na koji nain se mora menjati.
Informatika ponuda
Snabdevai informatikom opremom su se prilagodili stanju na tritu. Uglavnom nude hardver (PC raunare i standardnu opremu), i softver za opte poslovanje. Ponuda softvera iz oblasti upravljanja proizvodnjom postoji, ali nije zadovoljavajua, dok je ponuda softvera za projektovanje, razvoj, i direktnu proizvodnju zanemarujua.
Razvoj modela primene IT u proizvodnom menadmentu

Prethodno istraivanje je pokazalo da strunjaci u privredi informatiku tehnologiju shvataju iskljuivo kao orue kojim se automatizuju postojei procesi u cilju njihovog breg i ispravnijeg odvijanja.

Me|utim, primena raunara i novih informatikih dostignua omoguuje ne samo prosto poboljanje, ve i potpunu promenu postojeih procesa koji se odvijaju u firmi.

Reinenjering procesa omoguuje enormna poboljanja performansi od 80 i vie procenata (smanjenje cene izrade proizvoda, poboljanje kvaliteta proizvoda, poveanje brzine izrade proizvoda, itd.).

U borbi za kupca, firma mora sebi u zadatak postaviti ostvarenje sledeih ciljeva:

Ovlaenost zaposlenih na svim nivoima Rad za konkretnog, unapred poznatog kupca Izrada proizvoda prema zahtevima i potrebama kupca
Sposobnost da proizvod bude raspoloiv u trenutku kada je kupcu potreban

Da bi bila u stanju da ostvari navedene ciljeve, firma mora biti sposobna da obavi:
Trenutnu realnu kalkulaciju za svaki porueni proizvod Trenutni uvid u stanje i mogunosti dobavljaa Odreivanje svih parametara proizvodnje u trenutku narudbe Brzo projektovanje, izradu prototipa i testiranje novog proizvoda Kratak rok isporuke proizvoda uz cenu prihvatljivu za kupca i zadovoljavajui kvalitet

Zahtevi koje mora da ispuni informacioni sistem ovakve firme su:
informacije se unose tamo gde nastaju informacije moraju biti unete u sistem pre, ili u trenutku kada su potrebne informacije moraju biti dostupne kada su potrebne informacije moraju biti dostupne onom kome su potrebne informacije moraju biti dostupne u obliku u kome su potrebne

Svi akteri u procesu uveavanja nove vrednosti, ukljuujui i kupca, moraju biti informatiki umreeni da bi zahtevi, koji su za informacioni sistem postavljeni, bili ostvarivi.

Kao reenje za komunikacionu infrastrukturu informacionog sistema preduzea namee se Internet

Na Internet tehnologiji (raunari, komunikacioni putevi, WWW, HTML, HTTP), razvija se intranet mrea preduzea, kao privatna mrea.

Podelom rada proces razvoja, izrade i isporuke proizvoda "iseckan je na odelenja, sektore, radne grupe, itd. Intranet je izuzetno vredan alat ako se iskoristi za razbijanje barijera (to su decenijama postojale) izmeu sektora, odelenja i radnih grupa u preduzeu, kao i izmeu preduzea i dobavljaa i preduzea i kupca.

Intranet je dakle alat koji omoguuje ponovno povezivanje procesa u celinu. On mora da obezbedi da organizacione celine dele ne samo informacije, ve i same procese du celog lanca vrednosti, od dobavljaa, preko proizvoaa, do potroaa.

Granice izmeu informacionog sistema firme, i informacionog sistema spoljnog okruenja (trite, trite materijala, ostali uticaji...) nestaju. Sve to se obavlja kroz jedan, univerzalni kompjuterski interfejs.

Intranet omoguuje razvoj aplikacija zasnovanih na znanju. Omoguujui pristup sa jednog mesta razliitim bazama podataka, generisanim izvetajima, i ostalim informacijama, ove aplikacije ekstrahuju znanje koje je inae "zakljuano" jer je rasparano u odvojenim celinama i kao takvo "nevidljivo".

Alati zasnovani na znanju, posmatrati proces i uiti (inteligentni agenti, sistemi za znanjem ...), jedini su izbor kompleksnih aplikacija koji mogu od njega upravljanje za razvoj

Prvi korak u razvoju modernog informacionog sistema firme predstavlja pomak sa tradicionalnog prorauna trokova na trokove bazirane na aktivnostima.
Tradicionalan proraun trokova meri ta je cena da se uini neto, na primer da se montira neki sklop, i slino. Kod prorauna trokova baziranih na aktivnostima, potrebno je takoe odrediti i cenu ne-injenja, na primer vreme zastoja maine, trokove ekanja na potreban deo ili alat, trokove ekanja robe da bude otpremljena, ili cenu dodatno uloenog rada da se doradi neispravan deo.

U ukupnoj ceni proizvoda (odnosno procesa izrade proizvoda), trokovi "neinjenja" su esto vei od trokova "injenja", a tradicionalni menadment informacioni sistemi (MIS) ih ne uzimaju u obzir i to je njihova najvea mana.

Nije dovoljno samo izraunati vrednost neke operacije u procesu izrade proizvoda, ve je potrebno imati mogunost da se dobije odgovor na pitanja "Da li ta operacija treba da bude uraena?", i "Ako treba, gde i kada je najbolje da ona bude uraena?". To je bazini zahtev koji se postavlja pred moderan informacioni sistem firme.

Cena=trokovi izrade + profit Nova filozofija: Cena=ona koju kupac moe (i spreman je) da plati Ta cena odreuje prihvatljive trokove, poev od projektovanja, pa nadalje i opredeljuje firmu da li e proizvoditi taj proizvod, ili ne.

Partnerski odnosi i poverenje meu uesnicima u lancu kreiranja vrednosti su neophodni kod ovakvog pristupa

To implicira projektovanje informacionog sistema koji: se prostire van zidova firme, povezuje sve partnere u konkretnom poslu je dovoljno fleksibilan da prati promene u povezivanjima i uspostavljenim alijansama bez posebnih intervencija na samom sistemu

Neophodno je stalno povezivanje razliitih raunarskih platformi firmi koje sklapaju alijanse u jedinstven informacioni sistem, Prostiranje informacionog sistema se menja neprekidno, kako se na konkretnim poslovima menja lanac uesnika u izradi, distribuciji i odravanju proizvoda.

Projektovanje IS zapoinje pitanjem za svakog korisnika:
Koje informacije duguje ljudima sa kojima radi i od kojih zavisi? U kojoj formi? U kom vremenskom periodu treba da im ih obezbedi? Koje informacije su potrebne njemu samom? Od koga? U kojoj formi? U kom vremenskom periodu?

Klasini informacioni sistemi: analiziraju informacije iz proteklog perioda, na osnovu analize daju pokazatelje poslovanja u proteklom periodu, na osnovu pokazatelja se planiraju akcije vezane za poslovanje u narednom periodu (ciklusu)

Informacioni sistem, koji je potreban "virtuelnim" firmama, mora omoguiti: monitoring procesa koji je u toku, njegovu interpretaciju na odgovarajui nain. Zaposleni u tom sluaju mogu preduzeti odgovarajue akcije i izvriti neophodne korekcije procesa dok se on odvija.

Tendencije, bitne za odvijanje poslovanja, informacioni sistem mora "uoiti" i najaviti korisnicima da e kroz izvesno vreme postati znaajne, tako da korisnici informacionog sistema budu pripremljeni za odgovarajuu akciju.
Znai, potrebno je da se izvri itav niz koraka u razvoju informacionog sistema firme:
analiza glavnih procesa u firmi reinenjering procesa u firmi ovlaivanje izvrioca izbor glavnih procesa formiranje timova za glavne procese obuka za rad na novi nain eliminisanje otpora promenama
analiza novouspostavljene organizacione strukture firme prikupljanje i analiza odgovora na pitanja postavljena onima koji e biti korisnici informacionog sistema u firmi o tome koje informacije treba da daju i koje da prime, kako je napred reeno.
razvoj (Web) aplikacija informacionog sistema i stvaranje multimedijalnih baza podataka uspostavljanje intranet mree firme
Paralelno sa sprovoenjem reinenjeringa procesa, koji treba takoe da dovede i do eliminacije redudantnih poslova i automatizacije rutinskih poslova, kao i uspostavljanjem informacionog sistema firme na opisanim premisama, dolazi neminovno i do promene kulture organizacije
INFORMACIONI MODEL
VIRTUELNE PROIZVODNE ORGANIZACIJE
Osobine modela:
Model nije organizaciono, ve je procesno zasnovan. To znai da on nije zavisan od organizacione strukture firme, ve je zasnovan na poslovnim aktivnostima koje ine poslovne procese.
Osobine modela:
Uvodi se tim za obradu narudbine kupaca. Tim se imenuje za svaku konkretnu narudbu kupca. Na taj nain imenuju se odgovorni za svaki konkretan zahtev kupca za izradom proizvoda. Ovaj tim prati svaki pojedinani zahtev poev od prvog kontakta kupca pa do realizacije ili odbijanja zahteva (narudbine).
Osobine modela:
Ovaj tim je odgovoran kupcu Time se spreavaju nepotrebni zastoji u obradi i realizaciji narudbe koji nastaju zbog:
toga to pojedine organizacione celine ne mogu da sagledaju ceo proces od nastajanja narudbe do njene finalne realizacije problema u meuodeljenskoj komunikaciji sukoba parcijalnih interesa pojedinih sektora.
Osobine modela:
Druga novina u ovom modelu je tim za analizu poslovnih procesa. Analizom poslovnih procesa zasnovanom na benmarkingu, omoguuje se stalno unapreenje poslovanja i poveanje profitabilnosti firme.
Osobine modela:
Na osnovu informacija koje ovaj tim dostavlja za poslove definisanja poslovne politike preduzea, vri se reinenjering proizvodno-poslovnih procesa firme i ponovno merenje novopostavljenih procesa (benmarking) sa ciljem poboljanja poslovnih performansi firme.
Osobine modela:
Uloga prodajne mree je izmenjena. Kupac ima priliku da u objektima prodajne mree na efektan nain (interaktivan multimedijalan zapis) dobije informaciju o proizvodima. On u interakciji sa zaposlenim u prodajnom centru definie svoje elje i potrebe u vidu porudbine.
Osobine modela:
Intranetom, porudbina se alje timu za obradu narudbina kupca. Paralelno, kroz intranet servise, obavlja se rad na kalkulaciji od strane projektanata, tehnoloke pripreme, nabavke, dobavljaa i servisera Ovako obraenu narudbinu finalizuje top menadment, opet veoma brzo, koristei DSS sisteme.
Osobine modela:
Prodajna mrea "prodaje" proizvod koji e se tek napraviti, prema zahtevu i potrebama konkretnog kupca kome je namenjen.
Osobine modela:
Na razvoju proizvoda paralelno rade CAD i konstrukcija, serviseri, tehnoloka priprema i nabavka Tako se,sistemom paralelnog inenjerstva: ubrzava proces razvoja izbegavaju greke u toku projektovanja koje bi se otkrile tek kasnije, u procesu izrade ili ak servisiranja proizvoda.
Osobine modela:
Nabavka praktino trenutno, kroz intranet komunikaciju, iz grubog planiranja ima preliminarne planove nabavke. Na osnovu ovoga, dobavljai mogu izvriti pripremu za blagovremeno dostavljanje zahtevanog materijala.
Osobine modela:
Kompjutersko terminiranje i uvid u stanje i mogunosti dobavljaa omoguuju nabavku materijala i delova prema potrebama za svaku pojedinu fazu proizvodnje Magacin ulazne robe postaje izlian, odnosno ulazne zalihe svode se na minimalnu meru
Osobine modela:
Dobavljaima je omoguen uvid u terminske planove firme (intranet komunikacijama i softverom). Tako dobavljai mogu tano kada je potrebno dostaviti potreban materijal i delove. Istovremeno i dobavljai stiu sigurnost, jer proizvode za firmu kao poznatog kupca, odnosno oseaju se delom tima.
Osobine modela:
Svi problemi u proizvodnji se praenjem povratnih informacija iz ovog podsistema uoavaju odmah kada nastaju Poto se proizvodnja obavlja za poznatog kupca, potreba za magacinom gotove robe takoe vie ne postoji, odnosno koliine ovakve robe su minimalne, samo tolike koliko diktiraju zahtevi za ekonominim transportom
Osobine modela:
Analiza modela objanjena je praenjem osnovnih procesa koji se odigravaju u firmi:
Animiranje kupca Analiza narudbe i razvoj proizvoda Izrada proizvoda Dostava proizvoda kupcu Servisiranje proizvoda Analiza i usavravanje procesa
Informacioni model virtuelne proizvodne organizacije koja procesira informacije tipa akcije
ta rei na kraju?
Upravljanje proizvodnjom je centralni deo informacionog sistema firme, a najnovije informatike tehnologije omoguuju znatno poboljanje upravljanja proizvodnjom.
ta rei na kraju?
Uvoenje informacionog sistema firme bez prethodno sprovedenog reinenjeringa procesa u firmi ne moe dati zadovoljavajue rezultate, ve su rezultati samo u domenu "kozmetikih" poboljanja.
ta rei na kraju?
Usvajanje ponuenog modela primene informatikih tehnologija kod nas, omoguie firmama konkurentnost na novim osnovama poslovanja.
ta rei na kraju?
Nove zahteve koje moderno trite postavlja pred firme, nee biti mogue ispuniti bez temeljne promene naina poslovanja koje zahteva sasvim drugaiji, (integralni) informacioni sistem od onog koji je danas u primeni u skoro svim naim firmama.

UIS Predavanja

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

UIS Predavanja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UPRAVLJAKI INFORMACIONI SISTEMI

Zato Informatika na F@M-u?

Efikasnost menadera (0 -1) E = MV x KV x IV

OPIS, Baze podataka, VI Raun. mree, komp. grafika

METODE Razne primene

POSTUPCI Algoritmi, podaci

Povratna sprega P Granice sistema Granice okruenja I

Podaci ULAZ OBRADA

Povratna informacija ...da bi podrali analizu, odluivanje, koordinaciju i kontrolu u organizaciji

...je sastavni deo organizacije

Usluge korisnicima (kupcima, dobavljaima itd.)

IT infrastruktura kao paket usluga

Vieslojna klijent-server arhitektura

Tehnika mikroekonomska definicija organizacije

Poslovni procesi u organizaciji

PROCESI prava/obaveze privilegije/odgovornost vrednosti norme ljudi

Organizaciona dimenzija zakljuno

Ali ta oni zapravo rade u okviru tih funkcija?

Strategija na vreme lako korienje pogled odgore

Taktika analize saradnja pristup podacima

Izvrenje svakodnevno prebac. podat. (transakcije)

ESS Executive Support Systems DSS Decision Support Systems

MIS Management Information Systems TPS - Transaction Processing System

Fakultet (evidencija studenata, raspored nastave, ispiti)

Podrka srednjem menadmentu taktiko planiranje i kontrola

MIS TPS Primena reenja

Kupci POSLOVNI PROCESI

Kupci BAZA PODATAKA POSLOVNIH PROCESA ERP INFORMACIONI SISTEM

Internet reenja CRM

Marketing Podaci o kampanji Sadraj Analiza podataka

Podran pristup svim vidovima poslovnih informacija, a ne samo u data warehouse

Bolji korisniki interfejs

2000: nova generacija IIS

Multi-dimenzionalni pogled na podatke

Mart Kamere Fotoaparati Filmovi

OLAP kocke podataka data cubes

Virtuelne i linkovane kocke

OLAP i Data Warehousing

OLTP Izvori Transformacije Data Mart

DTS OLTP Izvor DW Skladite

Client Server Interface

Primena DM Analiza podataka i podrka odluivanju

Dijagnostika nepravilnosti Tekst mining (news grupe, e-mail,dokumenti) Inteligentni upiti

Tipovi DM Opte funkcionalnosti

Razliiti pogledi i klasifikacije

Statistike Sumarizacija Asocijacija metode Diskriminacija Sekvence Algoritmi Uporeivanje klasterovanja

Tehnike esto ukljuuju neuronske mree, genetike algoritme i statistike alate.

Proces data mininga

Preduzimanje akcija Baziranih na otkriima

Izvetaji Analitiari proveravaju izlaze

Primer DM Analiza trita (postavka) Izvori podataka

Identifikovanje zahteva kupaca

Drugi primeri DM:

ETL Extraction, Transformation, Loading

Svi koji rade u kontaktu sa klijentima Odmah, do 1 dan

Statistike analize Viedimenzionalne analize

Detaljni, integrisani podaci, sa rezultatima za dalju analizu

Detaljni, integrisani podaci, sa rezultatima za donoenje odluka

Procesi u kojima uestvuju radi ostvarenja cilja?

Indikatori fokusirani na trokove

Indikatori fokusirani na proizvod

Indikatori fokusirani na kupca

Upravljanje poslovnim procesima

Upravljanje poslovnim procesima