Meunarodni monetarni fond MMF je osnovan 1944. godine u Bretton Woods-u (USA), na meunarodnoj monetarnoj on!

eren"iji #osve$enoj i%gradnji !inansijs i& institu"ija oje $e #omo$i e onoms i o#orava i ra%voj na on ve'i i& ra%aranja u (( svets om ratu. (storija je #o a%a'a da #rivredni ra%voj ide u#oredo sa ra%vojem meunarodni& e onoms i& odnosa, #a je )i'o #otre)no * reirati+ sistem oji $e #odr,avati ra%voj meunarodni& e onoms i& to ova. MMF-u je #ri#a'a u'oga regu'isanja meunarodni& monetarni& odnosa, imaju$i u vidu -este #oreme$aje monetarnog sistema i%meu dva svets a rata oji su negativno uti"a'i na ra%voj trgovine i e onoms i rast. .a istoj on!eren"iji osnovana je i Meunarodna )an a %a o)novu i ra%voj ((B/0), o osni"a Svets e )an e, -iji je %adata #rvo)itno )i'o davanje dugoro-ni& %ajmova %a o)novu ratom ra%ru1eni& #rivreda, a danas smanjenje siroma1tva u svetu. 2i'jevi MMF-a de!inisani #ri osnivanju su3 /a%voj meunarodne monetarne saradnje, 4odr1 a sta)i'nim devi%nim ursevima, 4omo$ uvoenju m'ti'atera'i%ma u meunarodnu trgovinu i #'a$anja i 0avanje rat oro-ni& redita %a uravnote,enje #'atnog )i'ansa.

Svr&a svi& navedeni& "i'jeva je stvaranje #ovo'jnog meunarodnog e onoms og am)ijenta %a ra%voj meunarodne trgovine, a time i e onoms i ra%voj u "e'ini. 0anas su "i'jevi MMF-a u ne oj meri modi!i ovani. Sistem !i sni& devi%ni& urseva (%a oje se %a'agao MMF) je na#u1ten jo1 1956. (*s'om )retonvuds og monetarnog sistema+), a mu'ti'atera'i%am je u)ed'jivo dominantan sistem trgovine i #'a$anja. 7 osni"u dana1nje a tivnosti MMF-a -ini davanje redita %em'jama -'ani"ama i #odr1 a meunarodnoj monetarnoj saradnji. 4ostoji ne o'i o na-ina ojima MMF sti-e sredstva oja %atim #'asira %em'jama -'ani"ama ojima su #otre)na3 U#'a$eni a#ita' u vidu vote oju je sva a %em'ja du,na da u#'ati #ri'i om u-'anjenja u MMF. 8isina vote %avisi od e onoms e snage %em'je. .a-in u#'ate vote je s'ede$i3 9:; u onverti)i'noj va'uti (do 195:. ovaj deo je mogao da )ude u#'a$en i u %'atu, a od tada %'ato vi1e nema u'ogu nov"a) i #reosta'i& 5:; vote u na"iona'noj va'uti. 4ovremeno %adu,ivanje MMF-a #rema %em'jama -'ani"ama oje su u mogu$nosti da #o%ajm'juju sredstva. MM! je do sada *s 'o#io+ dva aran,mana o #o%ajm'jivanju sredstava sa ve$im )rojem dr,ava. <o su =AB > 7#1ti s#ora%um o #o%ajm'jivanju i .AB > .ovi s#ora%um o #o%ajm'jivanju. 4ri&od #o osnovu dati& %ajmova. .aime, svi rediti MM!-a se daju u% odreenu amatu oje %em'je du,ni"e moraju da #'ate. 0odatna sredstva od emitovanja S0/ > S#e"ija'ni& #rava vu-enja, sredstva #'a$anja oje je MMF reirao 19?5. godine u "i'ju #ove$anja 'i vidnosti meunarodni& #'a$anja, -iji je i%nos rastao u s 'adu sa rastom meunarodne trgovine.

MMF je organi%ovan #o #rin"i#u a "ionars og dru1tva ()roj g'asova sva e %em'je u od'u-ivanju %avisi od u#'a$eni& sredstava). @a u#'a$enu votu %em'ja do)ija 9:A g'asova, a %a sva i& u#'a$eni& 1AA.AAA S0/ #re o vote %em'ja do)ija 1

jo1 #o jedan g'as (vrednost S0/ se utvruje na osnovu vrednosti %na-ajni& svets i& va'uta. 4re reiranja S0/, u#'a$ena sredstva su se is a%iva'a u ameri- im do'arima, US0.) 7d visine vote oju je u#'ati'a %avisi i i%nos sredstava (visina redita) oji %em'ja mo,e do)iti od MMF-a. 4o #ravi'u ( oje ima i%u%eta a) ma sima'an i%nos sredstava je 19:; vote. Us'ov %a do)ijanje redita od MMF-a je usag'a1en #rogram #'atno)i'ansnog #ri'agoavanja > sta)i'i%a"ioni #rogram > -iji je "i'j u 'anjanje u%ro a oji su %em'ju dove'i u #o%i"iju da joj je neo#&odan redit %a !inansiranje #'atno)i'ansnog de!i"ita. @emja se *#ismom o namerama+ o)ave%uje da $e s#rovoditi #rogram e onoms i& re!ormi oje je usag'asi'a sa MMF-om. MMF is#'a$uje redit u de'ovima, tj. tran1ama. 4rva tran1a (9:; vote) %em'ja do)ija )e% #ose)ne #ro"edure, jer je u#ravo to'i o sredstava ona u#'ati'a u onverti)i'noj va'uti). 7va tran1a se na%iva *%'atna tran1a+. 7sta'e, * reditne tran1e+ se is#'a$uju samo u o'i o se %em'ja #ridr,ava dogovorenog sta)i'i%a"ionog #rograma. Sama #ro"edura u%imanja redita se o)av'ja na taj na-in 1to %em'ja sredstvima u so#stvenoj va'uti * u#i+ #otre)nu inostranu va'utu. 4ritom se o)ave%uje da $e u ro u od : godina *ot u#iti+ svoju na"iona'nu va'utu vra$anjem inostrane u% odgovaraju$u amatu. 4ostoji jo1 ne o'i o vrsta redita oje MMF odo)rava %em'jama -'ani"ama3 Stand-)B aran,mani. 4redstav'jaju odo)ravanje o virnog i%nosa sredstava oji ne a %em'ja mo,e oristititi u odreenom vremens om #eriodu u s 'adu sa #otre)ama. 0ogovorena sredstva su #ra ti-no *u #ri#ravnosti+. /a%ne vrste *o'a 1i"a+. /adi se o vrsti redita namenjenoj %em'jama oje imaju #'atno)i'ansne #ro)'eme oje je u%ro ova'a %a nji& *vi1a si'a+,tj. %a -iji nastana nije odgovorna 'o1a e onoms a #o'iti a. 4rimer su su1e, #o#'ave i druge ne#ogode oje se mogu negativno odra%iti na i%vo% %em'je, a'i i nag'i i ve'i i #orast "ene na!te, re"imo. Crediti %a stru turno #ri'agoavanje najmanje ra%vijeni& %ema'ja.

@na-aj oji MMF ima %a ne u %em'ju ne #roisti-e samo od redita oji ona mo,e do)iti od MM!-a %a uravnote,enje #'atnog )i'ansa, ve$ i i% -injeni"e da je #ostignut dogovor o aran,manu sa MMF-om #redus'ov do)ijanja )i'o og %ajma na svets om !inansijs om tr,i1tu. .aime, ni #rivatne !inansijs e or#ora"ije nisu vo'jne da redite daju %em'jama oje nemaju aran,man sa MMF-om. (maju$i u vidu -injeni"u da su %ajmovi #otre)ni ve$ini %ema'ja, jasno je da MMF igra ogromnu u'ogu u nji&ovom e onoms om ra%voju.

Bretonvudski monetarni sistem Sta)i'nost devi%ni& urseva je )io jedan od osnovni& "i'jeva MM!-a #ri'i om osnivanja. MMF se %a'agao %a !i sne devi%ne urseve veruju$i da nji&ova sta)i'nost #o%itivno uti-e na ra%voj meunarodni& e onoms i& to ova smanjuju$i *devi%ni ri%i meunarodnog #os'ovanja+. 0rugi ra%'og je )io #o u1aj da se s#re-e * on urents e deva'va"ije+ > namerno o)aranje vrednosti so#stvene va'ute, -ime se #ove$ava "enovna on urentnost doma$i& #roi%voa-a na doma$em i inostranom tr,i1tu, 1to je )i'a -esta #ra sa u meuratnom #eriodu. Bretonvuds i monetarni sistem se %asnivao na onverti)i'nosti do'ara u %'ato. 0o su mnoge va'ute #re ( svets og rata )i'e onverti)i'ne u %'ato, #eriodi ratova i e onoms i& ri%a oji su us'edi'i su #rou%ro ova'i sve ve$e na#u1tanje onverti)i'nosti va'ute u %'ato. Dedina va'uta oja je tu vrstu onverti)i'nosti %adr,a'a i na on (( svets og rata je ameri- i do'ar. 7)ja1njenje se na'a%i u -injeni"i da su SA0 jedina svets a si'a oja je i% rata i%a1'a e onoms i oja-ana, 2

%a&va'juju$i tome 1to se rat nije vodio na njenoj teritoriji. Dedan do'ar se na on (( svets og rata mogao ra%meniti %a ( onvertovati u) A,EEE?51 g %'ata (druga-ije i%ra,eno, jedna !ina un"a %'ata je vrede'a 6: US0). 4rema #ravi'ima Fonda, %em'je -'ani"e su mora'e da odrede vrednost, tj.+#aritet+ svoje na"iona'ne va'ute u US0 (i'i %'atu). 0evi%nom ursu je )i'o do%vo'jeno da o o %vani-no utvrenog #ariteta varira F - 1;, tj. #ostoja'a je o)ave%a "entra'ni& )ana a da u tim grani"ama odr,avaju vrednost so#stvene va'ute. S#rovoenje deva'va"ije, u o'i o je ona neo#&odna, %a&teva'o je #ret&odni dogovor sa MMF-om. Bretonvuds i monetarni sistem je do)ro !un "ionisao samo do raja 1esdeseti& godina GG ve a. 4romenjeni odnosi e onoms i& snaga u svetu na on %avr1ene o)nove ratom ra%oreni& #rivreda i #erioda u)r%anog e onoms og rasta %a&teva'i su i #romenu odnosa va'uta. <a o su ranije us#ostav'jeni va'utni #ariteti #osta'i neodgovaraju$i. 8i1e re-i o u%ro"ima ri%e )retonvuds og sistema )i$e re-i asnije. 4o-eta s'oma )retonvuds og sistema odigrao se 1951. godine, ada SA0 u idaju onverti)i'nost do'ara u %'ato i deva'viraju do'ar (nova vrednost do'ara je3 jedna un"a %'ata H 6E US0). U ,e'ji da sa-uva #ostoje$i onetarni sistem, MMF #ro1iruje grani"e os"i'iranja devi%ni& urseva o o va'utnog #ariteta na F- 9,9:;. Meutim, ni #redu%ete mere nisu )i'e dovo'jne. 8e$ 1956. godine do'ar #onovo gu)i na vrednosti (deva'vira), a "ena un"e %'ata raste na 49US0. .a'et #rve na!tne ri%e dodatno rementi meunarodne e onoms e odnose. S'edi serija deva'va"ija i reva'va"ija mnogi& va'uta i %em'je na#u1taju !i sne devi%ne urseve i #re'a%e na !'u tuiraju$e. <ime je #ra ti-no #restao da !un "ioni1e )retonvuds i monetarni sistem.

Kriza meunarodnog monetarnog sistema SA0 su i% (( svets og rata i%a1'e ao vode$a te&no'o1 a si'a, najve$i svets i #roi%voa- i i%vo%ni . Sve to je stvori'o ogromno #overenje u do'ar i #ove$a'o svets u tra,nju %a do'arom. 0o'ar je #ostao #ra ti-no jedina va'uta svets i& monetarni& re%ervi. Meutim, o o'nosti su u)r%o #o-e'e da se menjaju. Ameri a je #o-e'a da )e'e,i viso e trgovins e de!i"ite, a re%u'tat je )io od'iv %'ata. I onoms u situa"iju SA0 dodatno om#'i uje vojno anga,ovanje 1irom sveta (8ijetnams i rat, na #rimer) %)og -ega i )ud,et SA0 is a%uje viso e de!i"ite. Sa druge strane, Da#an i mnoge %a#adnoevro#s e %em'je se u)r%ano ra%vijaju, )e'e,e su!i"ite #'atnog )i'ansa i ao #os'edi"u toga stvaraju ve'i e devi%ne re%erve. <ra,nja %a do'arom je %adovo'jena i #o'a o jenjava, u#oredo sa ja-anjem drugi& svets i& va'uta ()ritans e !unte, !ran"us og !ran a, nema- e mar e, ja#ans og jena, 1vaj"ars og !ran a...). 4overenje u da'ju su#eriornost do'ara je i%gu)'jeno i sve su ve$i %a&tevi drugi& dr,ava %a onver%iju do'ara u %'ato. Ameri- e !edera'ne re%erve (FI0, e viva'ent "entra'ne )an e) su suo-ene sa od'ivom %'ata. Je'e$i da ga %austave, ameri- e v'asti 1951. godine u idaju onverti)i'nost do'ara u %'ato i #ove$avaju "enu %'ata (1to #ra ti-no %na-i deva'va"iju do'ara). 0ve godine na on toga, 1956. godine, )retonvuds i sistem je #restao da !un "ioni1e. .avedeni #ro)'em !un "ionisanja )retonvuds og monetarnog sistema nije i jedini #ro)'em. Dedna od osnovni& u'oga MMF-a je davanje redita %a uravnote,enje #'atnog )i'ansa. U#oredo sa )r%im ra%vojem svets e trgovine u de"enijama na on (( svets og rata, ras'i su i %a&tevi %ema'ja %a sve ve$im i%nosima redita. 4ojavio se #ro)'em meunarodne 'i vidnosti. 0rugim re-ima, MMF je sve te,e i%'a%io u susret rastu$oj tra,nji redita. Sve to je #reti'o da us#ori da'ji rast meunarodne trgovine, 1to )i ima'o negativne #os'edi"e i na u u#an rast svets e #rivrede. MMF je na #ro)'em odgovarao #ovremenim #ove$anjem vota i aran,manom =AB o #o%ajm'jivanju od su!i"itarni& %ema'ja. Meutim, sve to nije )i'o dovo'jno, #a se #ostavi'o #itanje re!orme meunarodnog monetarnog sistema. Reforma meunarodnog monetarnog sistema Kesdeseti& godina GG ve a #ojavi'i su se )rojni #red'o%i %a re!ormu MMS-a. Dedna gru#a #red'oga se %asniva'a na ideji #o)o'j1anja #ostoje$eg sistema. U tu gru#u s#adaju #red'o%i u 'ju-ivanja ve$eg )roja ja i& va'uta u svets e re%erve, ve$a saradnja su!i"itni& i de!i"itni& %ema'ja, meunarodna saradnja u voenju monetarne #o'iti e, rea!irma"ija u'oge %'ata i dr. 3

0rugu gru#u #red'oga -ine radi a'nije ideje, ideje o reiranju novog, druga-ijeg sistema i njegovi& e'emenata. <a o se, re"imo, /o)ert <ri!in %a'agao %a !ormiranje ne e vrste svets e "entra'ne )an e oja )i ima'a ov'a1$enje da emituje so#stvena sredstva #'a$anja. .a taj na-in re1io )i se #ro)'em ne'i vidnosti, tj. svets a "entra'na )an a )i )i'a u stanju da na rast #otra,nje redita odgovori dodatnom emisijom *svets og, univer%a'nog sredstva #'a$anja+. /e1enje oje je #ri&va$eno se mo,e smatrati svojevrsnim om#romisom. Svets a "entra'na )an a nije !ormirana, a'i je MMF 19?5. godine (amandmanom na Statut) do)io #ravo emitovanja novog sredstva #'a$anja na%vanog *s#e"ija'no #ravo vu-enja+ (eng. S0/). 4o-etna vrednost S0/ je )i'a jedna a vrednosti do'ara. Casnije se vrednost S0/ #o-e'a utvrivati na osnovu * or#e+ (gru#e) ja i& va'uta. 0anas tu or#u -ine3 evro, ameri- i do'ar, )ritans a !unta i ja#ans i jen. S0/ ima dve va,ne !un "ije3 njegovom emisijom MMF u)'a,ava #ro)'em meunarodne ne'i vidnosti, novo o)ra-uns o sredstvo oje oristi MMF.

Imitovani S0/ se ras#ode'juje %em'jama -'ani"ama MMF-a #rema ve$ #ostoje$im votama. 0o)ijeni i%nos S0/-a %em'ja mo,e *%ameniti+ %a ne u od svets i& va'uta oja joj je #otre)na, a'i se o)ave%uje da $e u odreenom #eriodu *ot u#iti+ #ri#adaju$u sumu S0/-a i #'atiti odreenu amatu. @em'je u ra%voju (nera%vijene %em'je) su #red'aga'e da se ras#ode'a emitovanog S0/-a vr1i ne #rema #ostoje$im votama, ve$ #rema #otre)ama (#ra ti-no, vi1e nera%vijenim %em'jama nego ra%vijenim). <a av #red'og se na%iva *'in #roje at+ i nije usvojen, sa o)ra%'o,enjem da )i ve'i a e s#an%ija S0/-a dove'a do #orasta svets e in!'a"ije. (%nos emitovani& S0/ do sada nije ve'i i i #redstav'ja svega o o 6,:; u u#ni& svets i& monetarni& re%ervi.

Metodi trgovine i plaanja 4ostoje dva metoda trgovine i #'a$anja u meunarodnim e onoms im odnosima3 mu'ti'atera'i%am i )i'atera'i%am.

U us'ovima e onoms e sta)i'nosti i #ros#eriteta svets e #rivrede #reov'auje mu'ti'atera'i%am, do u ri%nim vremenima ja-a u#otre)a )i'atera'i%ma. Coji metod %em'ja oristi u svojim meunarodnim e onoms im odnosima %avisi #re svega od ste#ena njene ra%vijenosti. /a%vijene %em'je oriste mu'ti'atera'i%am ao su#eriorniji metod trgovine i #'a$anja. Converti)i'nost va'ute je o)ave%an #redus'ov mu'ti'atera'i%ma. Sa druge strane, nera%vijene %em'je, )e% onverti)i'ne va'ute, se o#rede'juju %a )i'atera'i%am. (a o 'o1iji metod trgovine i #'a$anja, )i'atera'i%am #redstav'ja )o'ju o#"iju %a %em'ju nego da uo#1te i ne trguje.

Multilateralizam i konvertibilnost Meunarodna trgovina i meunarodna #'a$anja su nera%dvojivo #ove%ani. (%vo%om ro)e i us'uga sti-u se #otra,ivanja od inostranstva. Uvo%, sa druge strane, #odra%umeva stvaranje o)ave%e (duga). 1
1

Naravno, meunarodna potraivanja i obaveze mogu biti rezultat itavog niza meunarodnih ekonomskih transakcija, a ne samo izvoza i uvoza robe i usluga

Mu'ti'atera'i%am je ta av metod trgovine i #'a$anja oji omogu$ava da se #otra,ivanje ste-eno u jednoj stranoj %em'ji mo,e is oristiti %a i%mirenje o)ave%a u ne oj drugoj stranoj %em'ji. 4ojednostav'jeno re-eno, #rivredni su)je ti ne e %em'je mogu ro)u i%vo%iti na jedno strano tr,i1te, a %atim ta o ste-ena sredstva is oristiti %a #'a$anje uvo%a i% ne e druge strane %em'je. .aravno, da )i to uradi'i, #otre)no je da ste-ena sredstva u jednoj va'uti %amene ( onvertuju) u va'utu %em'je i% oje uvo%e. @)og toga je neo#&odan us'ov mu'ti'atera'i%ma onverti)i'nost va'uta, tj. *#retvorivost+ jedne va'ute u drugu. .aravno, #rava onverti)i'nost #odra%umeva da se #ri toj onver%iji va'uta %adr,i #rvo)itna u#ovna mo$. U su#rotnom, onverti)i'nost gu)i svoj smisao. Mu'ti'atera'i%am je su#eriorniji vid trgovine i #'a$anja jer, %a ra%'i u od )i'atera'i%ma, omogu$ava #o1tovanje e onoms i& #rin"i#a u meunarodnoj trgovini (*#rodaj (i%vo%i) tamo gde je najs u#'je, u#uj (uvo%i) tamo gde je najje!tinije+). Sam #ojam onverti)i'nosti je vremenom u i%vesnoj meri modi!i ovao svoje %na-enje. U vreme ada je %'ato )i'o nova" (*%'atni standard+), onverti)i'nost je #odra%umeva'a #retvorivost nov-ani"a (#a#irnog nov"a) u %'ato (%'atni nova"). 8remenom, %'atni nova" je #o'a o #otis ivan i% u#otre)e, da )i 195:. godine (#rema amandmanu na Statut MMF-a) %'ato )i'o *demoneti%ovano+, tj. i%gu)i'o u'ogu nov"a.9 U vreme do ( svets og rata na sna%i je )io *-ist %'atni standard+ oji je #odra%umevao )e%us'ovnu #retvorivost #a#irnog nov"a u %'atni. Suo-ene sa #ro)'emom onverti)i'nosti #a#irnog nov"a u %'ato (videti !usnotu 9), dr,ave na on ( svets og rata #o'a o ograni-avaju onverti)i'nost. 0o 8e'i e svets e e onoms e ri%e (1999-1966.) u ve$ini %ema'ja je va,io *%'atno-#o'u,ni standard+. Converti)i'nost je #odra%umeva'a #retvorivost #a#irnog nov"a u %'atne #o'uge. .a taj na-in, %a&tev %a onver%iju nov-ani"a u %'ato su mog'i da #odnesu samo oni oji su ima'i dovo'jno #a#irnog nov"a da ot u#e ma ar jednu "e'u %'atnu #o'ugu. <re$a !a%a %'atnog standarda je *%'atno-devi%ni standard+, oji #odra%umeva #retvorivost #a#irnog nov"a ne u %'ato, ve$ u devi%e oje su u mati-nim %em'jama #retvorive u %'ato. 7vaj standard je va,io u#oredo sa %'atno-#o'u,nim, a'i se %adr,ao du,e od njega. ( )retonvuds i monetarni sistem %asnovan na onverti)i'nosti do'ara u %'ato (#odse$amo, va,io je do 1951.) se smatra jednom varijantom %'atno-devi%nog standarda. Be% o)%ira oja se varijanta %'atnog standarda #rimenjiva'a u on retnim %em'jama, rajem (( svets og rata ret o oja %em'ja je ima'a va'utu onverti)i'nu u %'ato. Svesni -injeni"e da je mu'ti'atera'i%am neo#&odan %a u)r%ani ra%voj svets e #rivrede, osniva-i MMF-a su #onovno us#ostav'janje onverti)i'nosti na"iona'ni& va'uta #rog'asi'i jednim od osnovni& "i'jeva. (maju$i u vidu #ra ti-no sve manju u'ogu %'ata u monetarnim sisitemima, MMF de!ini1e onverti)i'nost na de'imi-no druga-iji, savemen na-in. <a savremena onverti)i'nost ima s'ede$e oso)ine3 #odra%umeva onverti)i'nost jedne va'ute u drugu, a ne u %'ato, odnosi se samo na te u$e, a ne i na a#ita'ne transa "ije #'atnog )i'ansa, va,i %a strane, a ne i %a doma$e re%idente, %)og -ega se na%iva i *s#o'jna onverti)i'nost+.

"snovni razlog zbog koga je zlato prestalo da bude novac je njegova ograniena koliina Naime, svetska proizvodnja je od #$# veka %nakon industrijskih revolucija, uvoenja manu&akture, preovladavanja kapitalizama ' rasla bre od koliine zlata u opticaju (osledica toga su este &aze de&lacije, koje su se negativno odrazile na rast privrede i zaposlenost )rave su na ovaj izazov odgovorile emitovanjem papirnog novca u vrednosti ve*oj od vrednosti zlata, ime je prekr+eno ,pravilo- da cela novana masa ima ,zlatno pokri*e- "vo je stvorilo novi problem, problem konvertibilnosti papirnog novca u zlatni, jer, jednostavno reeno, nije bilo dovoljno zlatnih rezervi da bi se sve novanice konvertovale u zlato

/a%vijene %em'je su ve$ rajem 19:A-i& godina us#e'e da #onovo us#ostave onverti)i'nost svoji& va'uta. 0anas, samo nera%vijene %em'je nemaju onverti)i'nu va'utu. 0a )i %em'ja #rog'asi'a svoju va'utu onverti)i'nom, #otre)no je da )udu is#unjeni s'ede$i us'ovi3 da %em'ja #oseduje dovo'jan i%nos devi%ni& re%ervi. 0evi%ne re%erve su *garant+ onverti)i'nosti jer omogu$avaju dr,avi da *odgovori+ na %a&teve %a onver%iju na"iona'ne va'ute u inostranu. .e #ostoji jedinstven stav o tome oji se i%nos devi%ni& re%ervi smatra *dovo'jnim+, a'i se u 'iteraturi -esto s#ominje 5A; vrednosti godi1njeg uvo%a %em'jeL da ne #ostoji trajan i ve'i i de!i"it #'atnog )i'ansa. U su#rotnom, devi%ne re%erve )i se )r%o *istro1i'e+ i onverti)i'nost )i mora'a da )ude sus#endovana (u inuta)L da vodi odgovornu monetarnu #o'iti u oja je u s 'adu sa monetarnim #o'iti ama %ema'ja -ije su va'ute onverti)i'ne. 7dgovorna monetarna #o'iti a #re svega #odra%umeva monetarnu sta)i'nost, tj. odsustvo viso i& in!'a"ija. .esta)i'na va'uta nije #o,e'jna %a 1tednju, %)og -ega je i%'o,ena sta'nim #ritis"ima %a onver%iju, 1to -ini onverti)i'nost neodr,ivom.

Bilateralizam Bi'atera'i%am je metod trgovine i #'a$anja oji #odra%umeva da se #otra,ivanja ste-ena u jednoj %em'ji mogu is oristiti samo u toj istoj %em'ji. <ime se meunarodna trgovina #ra ti-no svodi na ra%menu (tram#u) ro)e iste vrednosti i%meu dve %em'je. Bi'atera'i%am ne omogu$ava #ot#uno #o1tovanje e onoms i& #rin"i#a u meunarodnoj trgovini, %)og -ega je *gori+ metod od mu'ti'atera'i%ma. @ato se #rimenjuje samo meu %em'jama oje nemaju onverti)i'nu va'utu. S#rovoenje )i'atera'i%ma #odra%umeva #ret&odno s 'a#anje 'irin1 og i #'atnog s#ora%uma i%meu dve %em'je. <im s#ora%umom %em'je, i%meu osta'og, usag'a1avaju 'iste #roi%voda oje $e ra%meniti ( ontigentne 'iste) u odreenom vremens om #eriodu. 4o1tuje se #rin"i# jena e vrednosti ro)e oja $e se meuso)no ra%meniti, a ta vrednost se utvruje u *o)ra-uns oj va'uti+, 1to je -esto ne a ja a, svets a va'uta. S o)%irom da se re%menjuju jedna e vrednosti ro)e, nema #otre)e %a meunarodnim #'a$anjima i%meu dve %em'je. Meu %em'jama #ostoji samo ro)ni to , a ne i nov-ani. Uvo%ni"i ro)e, ro)u #'a$aju na 'irin1 i ra-un od svoje ov'a1$ene )an e, a ne i%vo%ni u i% druge %em'je. 4'a$anje se vr1i u na"iona'noj va'uti. Sa tog istog ra-una, i%vo%ni"i iste %em'je na#'a$uju svoj i%vo% (a ne od uvo%ni a druge %em'je). A o nastane %astoj u is#oru"i ro)e, automats i nastaje i %astoj u #'a$anjima. <o je jedan od osnovni& nedostata a )i'atera'i%ma. A o i%vo%ni"i druge %em'je ne is#oru-e svoju ro)u, uvo%ni"i, naravno, ne$e u#'atiti sredstva na 'irin1 i ra-un. <a o i%vo%ni"i ne$e )iti u mogu$nosti da na#'ate svoj i%vo%, -a i a o su uredno i%ve%'i ro)u. Bi'atera'i%am se naj)o'je mo,e #ri a%ati s'ede$om s'i om.

ZEMLJA A $01"0N$2$
6":8

ZEMLJA B 31"0N$2$

45$6$N74$ 6893N

45$6$N74$ 6893N

31"0N$2$

6":8

$01"0N$2$

Bi'atera'i%am se #ojavio u ri%nim vremenima i%meu dva svets a rata, u #eriodu #os'e (( sv. rata se ug'avnom #rimenjivao meu so"ija'isti- im %em'jama i nera%vijenim %em'jama, a danas je ara teristi-an samo %a ove #os'ednje.

Devizna kontrola 0evi%na ontro'a je s u# mera i #ro#isa ojima se ureuje devi%no #os'ovanje. 4rimenjuje se u ri%nim e onoms im vremenima, a u savremenoj svets oj #rivredi se jav'ja meu nera%vijenim %em'jama. .asta'a je u #eriodu i%meu dva svets a rata. U us'ovima ada je #ri'iv inostrani& sredstava #'a$anja (#o osnovu i%vo%a i drugi& meunarodni& e onoms i& transa "ija) %natno ni,i od i%nosa #otre)nog %a #'a$anje inostranstvu (#o osnovu uvo%a i dr.), dr,ava se na'a%i #red i%a%ovom u#otre)e devi%ne ontro'e. 2i'j devi%ne ontro'e je da dr,ava #ostane jedini su)je t oji ras#o'a,e "e'o u#nim ste-enim i%nosom devi%ni& sredstava u #rivredi. .a taj na-in "entra'i%ovana, devi%na sredstava se %atim oriste samo %a neo#&odna #'a$anja #rema inostranstvu. <ime se na administrativan na-in ujedna-ava #ri'iv i od'iv devi%ni& sredstava, tj. uravnote,ava se #'atni )i'ans. 0evi%na ontro'a je %)og toga jedan od mogu$i& instrumenata %a re1avanje #ro)'ema #'atno)i'ansne neravnote,e.6 (nstrumenti devi%ne ontro'e su3 re#atrija"ija devi%a > o)ave%a svi& #rivredni& su)je ata oji su ste 'i devi%e (i%vo%om i s'.) da ste-ena sredstva unesu u %em'juL "esija devi%a > o)ave%a svi& #rivredni& su)je ata da ste-ene devi%e #rodaju "entra'noj )an"i #o %vani-nom devi%nom ursuL4 do%vo'e i %a)rane devi%ni& #'a$anja, devi%ni ontigenti i dr. :

(maju$i u vidu da je devi%na ontro'a i%ra%ito administrativna mera me1anja dr,ave u #rivredne to ove, smatra se ne#o,e'jnom u e onoms oj #ra si. (#a , #ostoje situa"ije u ojima %em'ja #ra ti-no nema drugog i%)ora %a us#ostav'janje #'atno)i'ansne ravnote,e. <u se #re svega mis'i na #risustvo viso i& sto#a in!'a"ije oja onemogu$ava is#o'javanje e!e ata deva'va"ije, ao a'ternativne mere uravnote,enja.

3 !

0natno primenjivaniji metod je devalvacija nacionalne valute 4ombinacijom ova dva instrumenta, drava postaje jedini ,vlasnik- deviznih sredstava . "vim instrumentima se praktino ograniava uvoz i sva devizna pla*anja samo na najneophodnije

<