Prirucnik Za Izradu Logicke Matrice

MINISTARSTVO FINANSIJA
VLADA REPUBLIKE SRBIJE

SEKTOR ZA PROGRAMIRANJE
I UPRAVLJANJE FONDOVIMA EU
I RAZVOJNOMPOMOI
PRIRUNIK
ZA IZRADU
LOGIKE MATRICE:
KLJUNI INSTRUMENT
ZA UPRAVLJANJE
PROJEKTNIM CIKLUSOM
Ovaj Vodi predstavlja inicijativu Sektora za programiranje i
upravljanje fondovima EU i razvojnom pomoi u okviru Za-
jednikog programa za podrku Ministarstvu finansija za
poboljanje koordinacije, planiranja, programiranja i spro-
voenja razvojne pomoi. Program finansira Agencija za
meunarodnu pomo Kraljevine vedske (SIDA - Swedish
International Development Agency)/Odeljenje za meuna-
rodni razvoj Ujedinjenog Kraljevstva (DfID - Department for
International Development).
PRIRUNIK ZA IZRADU LOGIKE MATRICE: KLJUNI
INSTRUMENT ZA UPRAVLJANJE PROJEKTNIM CIKLUSOM
Autori
Sektor za programiranje i upravljanje fondovima EU i razvojnom pomoci
Kontakt adresa
dacu@mfn.sr.gov.yu
Izdava
DIAL
Beograd , Mutapova 21
U okviru projekta koji fnansira Evropska unija
preko Evropske agencije za rekonstrukciju
Urednik
Peter Mikli
Dizajn i priprema za tampu
Vojislav Ili
Prevodilac na engleski
Eurocontract - Konferencijski sistemi
Lektura / Korektura
Eurocontract - Konferencijski sistemi
Tira
500 primeraka
Suizdava i tampa
Grafolik
Vojvode Stepe 375
ISBN 978-86-87219-01-4
CIP -
,
PRIRUNIK ZA IZRADU LOGIKE MATRICE: KLJUNI INSTRUMENT ZA UPRAVLJANJE PROJEKTNIM CIKLUSOM 3
SADRAJ
UVOD 4
Kome je vodi namenjen? 5
Struktura vodia 5
DEO I Upravljanje projektim ciklusom 6
1 Pregled LFA 6
1.1 ta je LFA? 6
1.2 Logika matrica: sintetiko predstavljanje
projekta u datom kontekstu 7
1.3 Prednosti i mane LFA 11
2 Veza sa upravljanjem projektnim ciklusom (PCM Project Management Cycle) 12
2.1 Upravljanje projektnim ciklusom: osnove i principi 12
2.2 Koordinacija upravljanja projektnim ciklusom
u okviru integrisanog sistema planiranja 15
2.3 Korienje LFA u raznim fazama PCM 19
3 Praktina pitanja koja se javljaju u okviru primene pristupa logike matrice 28
DEO II Upotreba LFA za izradu projekta 30
1 Dva najbitnija koraka u okviru LFA 30
2 Faza analize 31
2.1 Priprema analiza 31
2.2 Analiza zainteresovanih strana 31
2.3 Analiza prblema (Drvo problema) 36
2.4 Analiza ciljeva (Drvo ciljeva) 40
2.5 Analiza strategija ili alternativa 42
3 Faza planiranja 44
3.1 Logika matrica: format i proces primene 44
3.2. Prva kolona: logika i intervencije 46
3.2 etvrta kolona: pretpostavke 50
3.4 Druga i trea kolona: indikatori i izvor frekvencije 53
3.5 Popunjavanje nacrta logike matrice 57
4 Provera nacrta projekta 59
4.1 Ciljne grupe 59
4.2 Opti cilj 60
4.3 Svrha 61
4.4 Rezultati 62
4.5 Aktivnosti 62
4.6 Ulazni parametri resursi 63
4.7 Pretpostavke 64
4.8 Indikatori 64
DEO III Aneksi 66
1 Pregled termina i koncepata kori[enih u LFA 66
2 Radionice o LFA 67
Tehnika vizuelizacije 68
3 Logika matrica u standardnom formatu 70
4 Primer logike matrice: izgradnja kapaciteta ministarstva poljoprivrede
i vodoprivrede i podrka ruralnom ekonomskom razvoju 71
5 Primer logike matrice: unapreenje usluga javnih laboratorija
Instituta za javno zdravlje u Srbiji 74
6 Analiza rizika Korak po korak 87
7 Lista logikih pitanja (Lista za proveru) 88
UVOD
Pristup logike matrice (LFA Logical Framework Approach) predstavlja instrument za
analizu i upravljanje. Ovaj instrument koristi (u nekom od njegovih oblika) najvei broj
multilateralnih i bilateralnih donatorskih agencija, meunarodnih NVO, kao i veliki broj
partnerskih vlada za upravljanje razvojnim projektima.
Pristup logike matrice razvijen je tokom kasnih 1960-ih godina kao pomo Agenciji
za meunarodni razvoj SAD radi poboljanja sistema planiranja i procene projekata.
Ovaj pristup razvijen je kako bi pomogao reavanju tri osnovna problema:
- proces planiranja bio je previe neodreen, odnosno bez jasno defnisanih ciljeva koji
bi mogli biti upotrebljeni za praenje i ocenjivanje uspeha (ili neuspeha) projekta
rukovodilake odgovornosti bile su nedovoljno jasne i
evaluacija je esto bila proces od kojeg nije bilo mnogo koristi, poto nije postojao za-
jedniki sporazum povodom toga ta projekat, u stvari, treba da postigne.
Veina donatora, multilateralnih i bilateralnih razvojnih agencija usvojila je u meu-
vremenu LFA kao instrument za planiranje i upravljanje projektima. Iako razliite agen-
cije/donatori menjaju formate, terminologiju i alate koje koriste u svojim LFA, osnovni
pricipi analize ostali su isti.
Evropska unija (EU), kao najvei meunarodni donator u Srbiji, zahteva da Logika ma-
trica bude izraena kao sastavni deo procedura formulisanja IPA projekata. Drugi do-
natori, kao to su Norad (Norveka), DfID (Ujedinjeno Kraljevstvo), GTZ (Nemaka),
takoe koriste LFA kao kljuni instrument za upravljanje projektnim ciklusom.
Pristup logike matrice predstavlja izuzetno delotvoran instrument za analizu i upravl-
janje ukoliko je primenjen smisleno i sa razumevanjem. Meutim, on ne moe zameniti
iskustvo i profesionalnu procenu, zbog ega ga je neophodno dopuniti drugim speci-
fnim alatima (kao to su Ekonomska i fnansijska analiza i Procena uticaja na ivotnu
sredinu), kao i tehnikama rada koje naglaavaju delotvorno uestvovanje zaintereso-
vanih strana.
Kome je vodi namenjen?
Prema svemu navedenom, poznavanje principa LFA od sutinske je vanosti za sve
zaposlene ukljuene u proces programiranja i izrade, kao i u sprovoenje razvojnih
projekata.
Ovaj Vodi trebalo bi da prui uputstva za izradu LFA u razliitim fazama upravljanja
projektima. Na ovaj nain bili bi poboljani konzistentnost i kvalitet projektne doku-
mentacije u razliitim fazama projektnog ciklusa.
Struktura vodia
Dok prvi deo Vodia sadri informacije o tome ta predstavlja Pristup logike matrice i
objanjava na koji je nain povezan sa upravljanjem projektnim ciklusom, drugi deo
prua instrukcije o upotrebi pristupa logike matrice prilikom izrade razvojnog projekta
i razrade logike matrice.
Opisani koncepti ilustrovani su raznovrsnim primerima. Osnovni primer upotrebljen u
itavom Vodiu predstavlja projekat vezan za preradu vode uzet iz dokumenta Smer-
nica za upravljanje projektnim ciklusom koji je objavila Evropska komisija. Primer je
prilagoen specifnim potrebama ovog uputstva.
Pored toga, primeri Logike matrice dati u aneksima 4 i 5 uzeti su iz Programa pomoi
EU za Srbiju (CARDS). Oni sadre dva razliita projekta:
projekat izgradnje kapaciteta Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede i
podrke ekonomskom razvoju seoskih podruja
projekat izgradnje kapaciteta Instituta za javne zdravstvene laboratorijske usluge
u Srbiji.
I DEO
LFA i upravljanje projektnim ciklusom
1 Pregled LFA
1.1 ta je LFA?
Pristup logike matrice predstavlja analitiki proces i skup alata koji se koriste kao po-
drka procesu planiranja i upravljanja projektom prema defnisanim ciljevima. On daje
skup meusobno uklopljenih koncepata koji se koriste kao deo iterativnog procesa
kojim se obezbeuje strukturisana i sistematska analiza projekta ili programske ideje.
LFA je nain na koji se projekat moe logiki opisati kako bi bio
dobro definisan
objektivno opisan
ocenjiv
jasno strukturisan
Pristup logike matrice bi trebalo posmatrati kao pomo pri razmiljanju. On omoguava
da informacije budu analizirane i organizovane na strukturisan nain to olakava postavl-
janje vanih pitanja i identifkovanje slabosti. Donosioci odluka, zahvaljujui tome, mogu
doneti odluke zasnovane na informacijama proisteklim iz boljeg razumevanja argu-
mentacije projekta, ciljeva i sredstava pomou kojih e ti ciljevi biti postignuti.
U kontekstu pristupa logike matrice, svrha razvojnih projekata je da uzrokuju onu
promenu koja bi dovela do eljenih promena u okviru projektnog okruenja i drutva
uopte. Pretpostavljamo da, pre nego to se izvri projektno planiranje, postoji opti
dogovor o tome ta treba da predstavlja poboljanu situaciju. Ovo omoguava posto-
janje dogovora o nameni i (sveobuhvatnom) cilju projekta.
Razvojni projekti se zasnivaju na unosu sredstava i sprovoenju odreenih aktivnosti,
a rezultat ini nekoliko izlaznih elemenata od kojih se oekuje da doprinesu ostvarenju
eljenih ciljeva. Ulazni elementi, aktivnosti i izlazni elementi predstavljaju elemente pro-
jekta. Oni sami po sebi ne predstavljaju meru uspeha ili neuspeha.
Vano je da eljeno stanje bude tako opisano da u nekoj kasnijoj fazi bude mogue
proveriti u kojoj meri je projekat, u odnosu na postavljene ciljeve i ciljne grupe (na os-
novu indikatora), bio uspean.
Uspeh projekta zavisi od nekoliko faktora koje kontrolie projektno rukovodstvo, kao i
od brojnih spoljanjih pretpostavki i rizika. Izuzetno je vano da se tokom planiranja i
sprovoenja identifkuju, prate i analiziraju spoljanje pretpostavke, poto one mogu
uzrokovati neuspeh projekta iako je on sproveden po planu.
Na sledeem dijagramu dati su najbitniji koncepti koji su korieni u LFA. Terminologija
koja je upotrebljena u Pristupu logike matrice defnisana je u Aneksu 1.
Treba istai razliku izmeu Pristupa logike matrice (LFA), koji predstavlja analitiki pro-
ces, i Logike matrice, kojom se obezbeuje dokumentovani proizvod analitikog
procesa, odnosno sintetika slika nacrta projekta.
1.2 Logika matrica: sintetiko predstavljanje projekta
u datom kontekstu
1.2.1 Principi
Logika matrica sastavljena je od matrice koja sadri etiri kolone i etiri (ili vie) reda,
kojima su objedinjeni kljuni elementi projekta:
hijerarhija ciljeva projekta (Opis projekta ili Logika projektne intervencije);
projektno okruenje i spoljanji faktori koji su kljuni za uspeh projekta (Pretpostavke) i
nain praenja i procene dostignua projekta (Indikatori i Izvori verifkacije).
Takoe, na osnovu Logike matrice defniu se neophodna sredstva (ulazni ele-
menti) i trokovi (budet).
Resorna oblast
Projektna oblast
Aktivnosti
Resorna oblast
Projektna oblast
Koncepti
korieni u LFA
Cilj / ishod
Svrha
Ulazni
parametri
Izlazni
parametri
Trenutno stanje Primena projekta Budue stanje
8 PRIRUNIK ZA IZRADU LOGIKE MATRICE: KLJUNI INSTRUMENT ZA UPRAVLJANJE PROJEKTNIM CIKLUSOM
Upotreba Logike matrice preporuuje se kao osnova za podnoenje projekta, a potom
i tokom itavog trajanja projekta radi praenja napretka i prilagoavanja situaciji. Moe
se koristiti za revidiranje pretpostavki i implikacija, ali i za informisanje donatora i drugih
zainteresovanih strana o znaajnim promenama.
Logika matrica moe biti predstavljena na sledei nain (alternativni termini koji su
esti u praksi navedeni su u zagradama, a stavke navedene u zagradama i oznaene
zvezdicom (*) ponekad nisu ukljuene u matricu):
1 Moe biti uneto na istoj liniji na kojoj se nalaze aktivnosti
Opis projekta
(logika
intervencije,
hijerarhija
ciljeva)
Pitanja i
indikatori
rezultata
(indikatori koji se
mogu objektivno
verifkovati,
ciljevi)
Mehanizmi
praenja (naini
verifkacije, izvori
verifkacije i
izvori podataka)
Opti cilj
(ciljevi, razvojni
ciljevi)
Indikatori na
nivou cilja visok
nivo uticaja
Nain
prikupljanja
neophodnih
informacija
Svrha
(cilj razvojnog
projekta,
specifan cilj)
Pojedinana
svrha
(komponenta)
indikatori uticaja
i ishodni
indikatori na
niem nivou
Nain
prikupljanja
neophodnih
informacija
Rezultati Indikatori za
svaki izlazni
parametar
indikator
rezultata
Nain
prikupljanja
neophodnih
informacija
Aktivnosti [ulazni
parametri]*
(sredstva, resursi)
[trokovi,
budet]*
[Ulazni
parametri]*
1
Pretpostavke i rizici
(spoljanji faktori)
[za dugoronu odrivost
projekta]*
Pretpostavke prilikom prelaska
sa svrhe (svrha) na ciljeve
sa rezultata na svrhu(svrhe)
sa aktivnosti na rezultate
[Ciljevi] [Projektno okruenje]
[Dostignua projekta]
1.2.2 Format i terminologija
Osnovna matrica sastoji se od etiri kolone i nekoliko redova (obino tri ili etiri reda), kao
to je prikazano na navedenom dijagramu. Meutim, neke agencije koriste vie redova
(nivoa u hijerarhiji ciljeva) sa ciljem ukljuivanja i, na primer, pregleda indikativnih ak-
tivnosti, nivoa specifnih ciljeva odreenih komponenti (izmeu nivoa rezultata i svrhe),
to doputa da rezultati budu grupisani pod nazivom identifkovane komponente.
Vano je istai da matricu treba koristiti kreativno i produktivno kako bi bili izraeni
kvalitetni projekti ukoliko odreeni korisnik ima dobar razlog za izmenu/prilagoa-
vanje formata, to treba podrati, a ne spreavati.
Na primer, vee programe koji funkcioniu u okviru nekoliko razliitih resora moemo
posmatrati kao skup potprojekata ili kao skup odvojenih projekata, gde rezultati pro-
grama predstavljaju svrhu svakog od projekata, to je prikazano na sledeoj ilustraciji.
Svaki od rezultata programa ini svrhu razliitih projekata. U takvim sluajevima tre-
balo bi proveriti da li su rezultati programa (ili svrha projekta) u suprotnosti. Potrebno
je defnisati odnos izmeu sukobljenih ciljeva i ustanoviti redosled prioriteta.
U svakom sluaju, preporuuje se da programi, kao i projekti, imaju samo jednu svrhu.
Ovo doprinosi tome da bude razjanjeno ta su prioriteti a koje su odgovornosti, ime
se poboljava proces rukovoenja.
Sledea matrica ilustruje standardnu Logiku matricu i defnie terminologiju
koja je u upotrebi.

Programska matrica
Matrica projekta
Namena programa
Rezultati programa
N
a
z
i
v

p
r
o
g
r
a
m
a
/
p
r
o
j
e
k
t
a
U
k
u
p
a
n

b
u
d
e
t
:
O
p
t
i

c
i
l
j
O
b
j
e
k
t
i
v
n
o

m
e
r
l
j
i
v
i

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i
I
z
v
o
r
i

v
e
r
i
f
k
a
c
i
j
e
V
a
n
o
s
t

p
r
o
j
e
k
t
a

z
a

d
r
u
t
v
o

u

o
d
n
o
s
u

n
a
d
u
g
o
r
o
n
e

k
o
r
i
s
t
i

k
o
j
e

o
n

i
m
a

k
a
k
o

z
a
k
o
r
i
s
n
i
k
e
,

t
a
k
o

i

z
a

d
r
u
g
e

g
r
u
p
e
s
t
a
n
o
v
n
i
t
v
a
.

N
e

p
o
s
t
i
e

s
e

s
a
m
i
m

p
r
o
j
e
k
t
o
m
.
U
k
a
z
u
j
u

n
a

t
o

d
a

l
i

s
u

c
i
l
j
e
v
i
/
s
v
r
h
a
/
r
e
z
u
l
-
t
a
t
i
/
a
k
t
i
v
n
o
s
t
i

p
o
s
t
i
g
n
u
t
i

n
a

s
v
a
k
o
m
n
i
v
o
u

h
i
j
e
r
a
r
h
i
j
e

l
o
g
i
k
e

m
a
t
r
i
c
e

i

u
d
e
f
n
i
s
a
n
i
m

v
r
e
m
e
n
s
k
i
m

o
k
v
i
r
i
m
a
.

P
r
u
a
j
u

o
s
n
o
v
u

z
a

i
z
r
a
d
u

o
d
g
o
v
o
r
a
j
u
e
g
s
i
s
t
e
m
a

p
r
o
c
e
n
e

i

p
r
a
e
n
j
a
.
I
z
v
o
r
i

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
a
,

n
a
i
n
i

i

m
e
t
o
d
e

k
o
-
r
i
e
n
i

p
r
i
l
i
k
o
m

s
a
k
u
p
l
j
a
n
j
a

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
a

i
i
z
v
e
t
a
v
a
n
j
a

u

o
d
n
o
s
u

n
a

i
n
d
i
k
a
t
o
r
e
(
u
k
l
j
u
u
j
u
i

i

t
o

k
o

i

k
a
d
a
/
k
o
l
i
k
o

e
s
t
o
)

i
d
a
t
i

n
a

u
v
i
d

p
r
i
l
i
k
o
m

e
v
a
l
u
a
c
i
j
e

r
e
z
u
l
t
a
t
a
p
r
o
j
e
k
t
a
S
v
r
h
a

p
r
o
j
e
k
t
a
O
b
j
e
k
t
i
v
n
o

m
e
r
l
j
i
v
i

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i
I
z
v
o
r
i

v
e
r
i
f
k
a
c
i
j
e
P
r
e
t
p
o
s
t
a
v
k
e
K
l
j
u
n
i

s
p
e
c
i
f
n
i

c
i
l
j
(
e
v
i
)

p
r
o
j
e
k
t
a

u
o
d
n
o
s
u

n
a

o
d
r
i
v
u

k
o
r
i
s
t

k
o
j
u

o
n

i
m
a

z
a
k
o
r
i
s
n
i
k
e

p
r
o
j
e
k
t
a
.
N
a

o
v
o
m

n
i
v
o
u

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i

t
r
e
b
a

d
a
s
a
d
r
e

o
d
g
o
v
a
r
a
j
u
e

d
e
t
a
l
j
e

o

k
o
l
i
i
n
i
,
k
v
a
l
i
t
e
t
u

i

v
r
e
m
e
n
u
.

M
o
e

p
o
m
o
i

o
d
g
o
v
o
r

n
a

p
i
t
a
n
j
e
:

K
a
k
o
e
m
o

z
n
a
t
i

d
a

j
e

s
v
r
h
a

p
o
s
t
i
g
n
u
t
a
?
I
s
t
i

i
z
v
o
r
i

v
e
r
i
f
k
a
c
i
j
e

k
o
j
i

s
u

n
a
v
e
d
e
n
i

u
k
o
l
o
n
i

i
z
n
a
d
.
S
p
o
l
j
n
i

f
a
k
t
o
r
i
,

i
z
v
a
n

k
o
n
t
r
o
l
e

r
u
k
o
v
o
d
i
-
l
a
c
a

p
r
o
j
e
k
t
a
,

k
o
j
i

m
o
g
u

i
m
a
t
i

u
t
i
c
a
j

n
a
v
e
z
u

i
z
m
e
u

s
v
r
h
e

i

c
i
l
j
a

i

u
t
i
c
a
t
i

n
a
n
a
p
r
e
d
a
k

i
l
i

u
s
p
e
h

s
a
m
o
g

p
r
o
j
e
k
t
a
.

K
o
j
i

s
p
o
l
j
n
i

u
s
l
o
v
i

m
o
r
a
j
u

b
i
t
i

i
s
p
u
n
j
e
n
i
k
a
k
o

b
i

r
e
z
u
l
t
a
t
i

d
o
v
e
l
i

d
o

i
s
p
u
n
j
a
v
a
n
j
a
s
v
r
h
e

p
r
o
j
e
k
t
a
?
R
e
z
u
l
t
a
t
i
O
b
j
e
k
t
i
v
n
o

m
e
r
l
j
i
v
i

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i
I
z
v
o
r
i

v
e
r
i
f
k
a
c
i
j
e
P
r
e
t
p
o
s
t
a
v
k
e
M
a
t
e
r
i
j
a
l
n
i

p
r
o
i
z
v
o
d
i
/
p
r
u
e
n
e

u
s
-
l
u
g
e

z
a

i
j
e

s
u

p
o
s
t
i
z
a
n
j
e

o
d
g
o
v
o
r
n
i
r
u
k
o
v
o
d
i
o
c
i

p
r
o
j
e
k
t
a
,

i

t
o

d
o

d
a
t
u
m
a

z
a
-
v
r
e
t
k
a

p
r
o
j
e
k
t
a
.

N
a

o
v
o
m

n
i
v
o
u

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i

t
r
e
b
a

d
a
s
a
d
r
e

o
d
g
o
v
a
r
a
j
u
e

d
e
t
a
l
j
e

o

k
o
l
i
i
n
i
,
k
v
a
l
i
t
e
t
u

i

v
r
e
m
e
n
u
.

M
o
e

p
o
m
o
i

o
d
g
o
v
o
r

n
a

p
i
t
a
n
j
e
:

K
a
k
o
e
m
o

z
n
a
t
i

d
a

s
u

r
e
z
u
l
t
a
t
i

p
o
s
t
i
g
n
u
t
i
?
I
s
t
i

i
z
v
o
r
i

v
e
r
i
f
k
a
c
i
j
e

k
o
j
i

s
u

n
a
v
e
d
e
n
i

u
k
o
l
o
n
i

i
z
n
a
d
S
p
o
l
j
n
i

f
a
k
t
o
r
i
,

i
z
v
a
n

k
o
n
t
r
o
l
e

r
u
k
o
v
o
d
i
-
l
a
c
a

p
r
o
j
e
k
t
o
m
,

k
o
j
i

m
o
g
u

i
m
a
t
i

u
t
i
c
a
j

n
a
v
e
z
u

i
z
m
e
u

s
v
r
h
e

i

c
i
l
j
a
.

K
o
j
i

s
p
o
l
j
n
i

u
s
l
o
v
i
/
f
a
k
t
o
r
i

s
e

m
o
r
a
j
u

i
s
-
p
u
n
i
t
i

k
a
k
o

b
i

s
e

o
e
k
i
v
a
n
i

r
e
z
u
l
t
a
t
i

o
s
t
v
a
r
-
i
l
i

n
a

v
r
e
m
e
?
A
k
t
i
v
n
o
s
t
i
S
r
e
d
s
t
v
a
T
r
o
k
o
v
i
P
r
e
t
p
o
s
t
a
v
k
e
S
p
e
c
i
f
n
i

z
a
d
a
c
i

(
p
r
o
g
r
a
m

r
a
d
a
)

k
o
j
e
t
r
e
b
a

p
r
e
d
u
z
e
t
i

t
o
k
o
m

r
e
a
l
i
z
a
c
i
j
e

p
r
o
-
j
e
k
t
a

k
a
k
o

b
i

r
e
z
u
l
t
a
t
i

b
i
l
i

p
o
s
t
i
g
n
u
t
i
.

(
o
v
o

p
o
n
e
k
a
d

n
i
j
e

o
b
a
v
e
z
n
a

s
t
a
v
k
a

u
o
k
v
i
r
u

s
a
m
e

m
a
t
r
i
c
e
)
P
o
n
e
k
a
d

s
u

d
a
t
a

k
a
o

s
a
e
t
a
k
r
e
s
u
r
s
a
/
s
r
e
d
s
t
a
v
a

k
o
j
e

t
r
e
b
a

o
b
e
z
b
e
d
i
t
i
.
N
a
v
e
d
i
t
e

k
o
j
i

s
u

n
e
o
p
h
o
d
n
i

u
l
a
z
n
i

e
l
e
-
m
e
n
t
i

i

k
o
j
a

s
u

o
s
n
o
v
n
a

s
r
e
d
s
t
v
a

k
o
j
a
t
r
e
b
a

p
r
i
m
e
n
i
t
i
,

n
a

p
r
i
m
e
r
:

t
e
h
n
i
k
a
p
o
m
o
,

o
s
o
b
l
j
e
,

o
p
r
e
m
a
,

t
r
e
n
i
n
z
i
,

i
s
t
r
a
i
-
v
a
n
j
a
,

z
a
l
i
h
e
,

o
p
e
r
a
t
i
v
n
e

p
r
o
s
t
o
r
i
j
e
P
o
n
e
k
a
d

s
u

d
a
t
i

k
a
o

s
a
e
t
a
k

t
r
o
k
o
v
a

i
b
u
d
e
t
a

k
o
j
e

t
r
e
b
a

o
b
e
z
b
e
d
i
t
i
.
K
o
j
i

s
u

t
r
o
k
o
v
i

s
r
e
d
s
t
a
v
a
/
a
k
t
i
v
n
o
s
t
i
,

p
r
e
-
g
l
e
d

b
u
d
e
t
a
S
p
o
l
j
n
i

f
a
k
t
o
r
i
,

i
z
v
a
n

k
o
n
t
r
o
l
e

r
u
k
o
v
o
d
i
-
l
a
c
a

p
r
o
j
e
k
t
a
,

k
o
j
i

m
o
g
u

i
m
a
t
i

u
t
i
c
a
j
a

n
a
v
e
z
u

i
z
m
e
u

s
v
r
h
e

i

c
i
l
j
a
.

K
o
j
i

s
p
o
l
j
n
i

u
s
l
o
v
i
/
f
a
k
t
o
r
i

m
o
r
a
j
u

b
i
t
i

i
s
-
p
u
n
j
e
n
i

k
a
k
o

b
i

a
k
t
i
v
n
o
s
t
i

b
i
l
e

u
s
p
e
n
o

p
r
i
-
m
e
n
j
e
n
e

a

r
e
z
u
l
t
a
t
i

p
o
s
t
i
g
n
u
t
i
?
(
5
)

P
r
e
d
u
s
l
o
v
i
Z
a
h
t
e
v
i

k
o
j
e

t
r
e
b
a

i
s
p
u
n
i
t
i

p
r
e

p
o
e
t
k
a
p
r
o
j
e
k
t
a
.

(
p
o
n
e
k
a
d

n
i
j
e

o
b
a
v
e
z
n
a

s
t
a
v
k
a
u

o
k
v
i
r
u

m
a
t
r
i
c
e

)
1.3 Prednosti i mane LFA
Kao to je sluaj sa svim instrumentima za upravljanje projektnim ciklusom, upotreba LFA
ima svoje prednosti i ogranienja. Njih ukratko moemo predstaviti na sledei nain:
2
Prednosti
Njegovom upotrebom osigurava se to da budu postavljena osnovna pitanja i analizirane
slabosti kako bi donosiocima odluka bile pruene bolje i relevantnije informacije.
Njime se sprovodi sistematina i logika analiza meusobno povezanih kljunih ele-
menata, koji sainjavaju dobro defnisan projekat.
Njime se poboljava stvaranje bolje osnove za sistematsko praenje i analizu efekata
projekta.
Njime se omoguava bolje razumevanje i uspostavljanje bolje komunikacije izmeu
donosilaca odluka, rukovodilaca i drugih uesnika u projektu.
Njime se obezbeuje ostvarivanje rukovodilake i administrativne koristi koja nas-
taje upotrebom standardizovanih procedura za sakupljanje i procenu informacija.
Upotrebom LFA i sistematskim praenjem osiguran je kontinuitet rada i pristupa u
sluaju kada se osoblje na projektu menja.
Njime se, kako ga sve vie institucija prihvata, olakava komunikacija izmeu vlada i
donatorskih agencija. Rasprostranjena upotreba formata LFA olakava preduzimanje
resornih i komparativnih istraivanja.
Ogranienja
Administracija projekta moe da ispolji odreenu nefeksibilnost kada se na samom
poetku prenaglase defnisani ciljevi i spoljni faktori. Ovo moe biti izbegnuto re-
dovnim revidiranjem projekta, u okviru koga se vri ponovna evaluacija kljunih ele-
menata i njihovo prilagoavanje.
Pristup logike matrice je opti instrument za analizu. On je strateki neutralan u
odnosu na pitanja kao to su raspodela prihoda, mogunost zapoljavanja, pristup
sredstvima, uestvovanje na lokalnom nivou, strateki i tehnoloki trokovi i
izvodljivost ili kao to je uticaj na ivotnu sredinu. On, stoga, predstavlja samo jedan
od nekoliko instrumenata koji se mogu koristiti tokom pripreme, primene i procene
projekta. Njime se ne mogu zameniti analiza ciljnih grupa, analiza ekonominosti
projekta, planiranje vremena, analiza uticaja itd.
Primena LFA moe biti u potpunosti iskoriena iskljuivo ukoliko postoji sistematsko
obuavanje svih ukljuenih uesnika i primena propratnih metodolokih aktivnosti.
2 Izvedeno iz dokumenta Pristup logike matrice 4. izdanje NORAD 1999. godine
2 Veza sa upravljanjem projektnim ciklusom
(PCM Project Management Cycle)
Naredni odeljci Vodia bavie se Pristupom logike matrice (LFA) u kontekstu izrade
projekata, dok ovaj odeljak ukratko prikazuje na koji nain se LFA moe koristiti kao in-
strument za unapreivanje upravljanja projektima tokom itavog njihovog ciklusa.
3
2.1 Upravljanje projektnim ciklusom: osnove i principi
2.1.1 Defnicije projekta
Projekat predstavlja niz aktivnosti koje treba da doprinesu ostvarivanju jasno defn-
isanih ciljeva, i to u odreenom vremenskom periodu i uz predvieni budet.
Na primer, razvojni projekti predstavljaju nain da upravljanje investicijama i proces-
ima promena bude jasno defnisano.
U okviru Pristupa logike matrice projekat je defnisan hijerarhijom ciljeva (ulazni para-
metri, aktivnosti, rezultati, svrha i opti cilj), skupom defnisanih pretpostavki, kao i okvi-
rom za praenje i ocenu rezultata projekta (indikatori i izvori verifkacije).
Projekti se mogu znaajno razlikovati u odnosu na postavljene ciljeve, obim i opseg. Manji
projekti mogu podrazumevati skromnije fnansijske resurse i mogu trajati samo nekoliko
meseci, dok veliki projekat moe zahtevati milione evra i moe trajati nekoliko godina.
Ukoliko zanemarimo specifne karakteristike, svaki projekat treba da sadri sledee:
jasno definisane podatke o zainteresovanim stranama, i to kako o primarnoj ciljnoj
grupi, tako i o krajnjim korisnicima
jasno definisane mehanizme koordinacije, upravljanja i finansiranja
sistem praenja i ocenjivanja (koji omoguava upravljanje na osnovu uinka) i
odgovarajui nivo fnansijskih i ekonomskih analiza koje ukazuju na to da e koristi
prevazii trokove projekta.
2.1.2 Svrha Upravljanja projektnim ciklusom (PCM)
Upravljanje projektnim/programskim ciklusom je pojam kojim se opisuju aktivnosti up-
ravljanja i procedure donoenja odluka koriene tokom trajanja ciklusa programa/pro-
jekta (ukljuujui u to defnisanje kljunih zadataka, uloga i odgovornosti, glavnih
dokumenata i moguih odluka).
PCM omoguava da bude postignuto to da:
3 Izvori za ovaj odeljak: Pristup Logike matrice, NORAD, 1999, Metode pruanja pomoi Smernice za cik-
lus upravljanja projektima, Evropska komisija, mart 2004. godine
projekti doprinose ostvarivanju sveobuhvatnih ciljeva politika Evropske komisije i
razvojnih partnera
projekti budu u skladu sa dogovorenom strategijom, kao i da daju odgovor na stvarne
probleme ciljnih grupa/korisnika
projekti budu izvodljivi, to znai da ciljevi mogu biti postignuti u okviru ogranienja
operativnog okruenja, kao i u okviru kapaciteta implementacionih agencija i
koristi koje projekat treba da donese u velikoj meri budu odrive.
Kako bi ovi ciljevi bili ostvareni, PCM:
zahteva aktivno uestvovanje kljunih zainteresovanih strana i tei tome da obez-
bedi podrku procesu na lokalnom nivou
koristi Pristup logike matrice (kao i druge instrumente) kako bi podrao proces iz-
rade brojnih kljunih procena/analiza (ukljuujui u to i analize zainteresovanih strana
problema, ciljeva i strategija)
uvodi kljune kriterijume ocenjivanja kvaliteta u svaku fazu projektnog ciklusa i
zahteva da u svakoj fazi (prema opte prihvaenim konceptima i defnicijama) budu
izraena kvalitetna kljuna dokumenta koja doprinose tome da proces donoenja
odluka bude zasnovan na potpunim informacijama.
2.1.3 Operativni ciklus
Veina donatora i korisnika ima svoju verziju ciklusa koja oslikava njihovu organiza-
cionu perspektivu, kao i ciljeve fnansiranja programa kojima upravljaju.
Prvi model Projektnog ciklusa izra-
dio je Baum (1970. godine) u peri-
odu kada je radio za Svetsku banku.
Baumov Projektni ciklus origi-
nalno je sadrao etiri glavne
razvojne faze: (1) identifkacija, (2)
priprema (nazvana i formulacija),
(3) ocena i selekcija i (4) imple-
mentacija.
Kasnijoj verziji ciklusa (1978. go-
dine) dodata je i (5) faza evalu-
acije/ocenjivanja kako bi ciklus bio
zavren, budui da ocenjivanje
vodi ka identifkovanju novih pro-
jekata/programa.
Baumov ciklus smatra se osnovnim
ciklusom iz kog mogu biti izvedeni svi
ostali ciklusi.
Na primer, standardni ciklus korien u programima EU veoma je srodan Bau-
movom ciklusu. Prema Smernicama Evropske komisije za upravljanje pro-
jektnim ciklusom (PCM), operativni ciklus za upravljanje projektima
Evaluacija
Identifkacija
Priprema
Implementacija
Ocena
i
selekcija
meunarodne pomoi Evropske komisije ima pet faza, to je i prikazano na
sledeoj slici:
Ovaj ciklus istie tri osnovna prin-
cipa:
1. kriterijumi i procedure za dono-
enje odluka defnisani su pose-
bno za svaku od faza (ukljuujui
u to i zahteve za postojanje
kljunih informacija i kriterijuma
za ocenu kvaliteta)
2. faze ciklusa su progresivne
svaka faza mora biti zavrena kako
bi naredna mogla biti uspeno
pokrenuta
3. programiranje i identifkovanje
novih projekata i programa zasniva
se na rezultatima praenja i ocenji-
vanja kao dela strukturisanog
procesa prikupljanja povratnih in-
formacija i institucionalnog uenja.
Napomena: Ocenjivanje na koje se poziva ovaj dijagram je ex-post ili ocenjivanje nakon
zavretka projekta. Mogue je, meutim, sprovoditi i ocenjivanje tokom projekta, to
bi podrazumevalo ocenjivanje tokom procesa primene (praenje i procena projekta).
Trajanje i vanost pojedinih faza ciklusa u praksi zavisi od obima i obuhvata, kao i od
specifinih operativnih modaliteta u okviru kojih su projekti uspostavljeni. Osim toga,
formulacije upotrebljene kako bi se okarakterisale razliite faze ciklusa prilagoene su
lokalnom kontekstu. Na primer, u Srbiji se, na osnovu projektnog koncepta usmerenog
ka ciljevima, razvija integrisani pristup planiranju, upravljanju i praenju na centralnom
nivou. Ovaj integrisani pristup zasniva se na projektnom ciklusu (videti odeljak 2.2).
Na primer, realizacija velikog i sloenog graevinskog projekta moe trajati godinama
pre nego to od faze identifkacije stigne do faze implementacije, dok projekat
pruanja pomoi u nesreama u postkonfiktnim uslovima, na primer, moe da traje
samo par nedelja ili meseci pre nego to pree u fazu sprovoenja operacija na terenu.
U svakom sluaju, obezbeivanje odgovarajueg vremena i resursa za identifkaciju i
formulaciju projekta veoma je vano za kreiranje i delotvorno sprovoenje smislenih i
izvodljivih projekata.
2.1.4 Kljune odgovornosti i proces donoenja odluka
U praksi nisu svi pojedinci aktivno ukljueni u sve faze projekta. Na primer, oni koji iden-
tifkuju i pripremaju programe/projekte (Nacionalni koordinator za meunarodnu
pomo sa Jedinicama za implementaciju projekta) retko se bave i njihovim sprovoen-
Evaluacija
i
Revizija
Programiranje
Identifkacija
Implementacija
Formulisanje
jem (Centralna jedinica za fnansiranje i sklapanje ugovora i Jedinice za implementaciju
projekta, ugovarai...), dok se ocenjivanjem uspenosti obeju grupa najee bave neza-
visni evaluatori.
Meutim, sa stanovita upravljanja, posmatranje ciklusa kao celine, a ne kao odvojenih
faza, ima svoje prednosti.
Na primer, iako oni koji pripremaju projekat moda sami nikada nee uestvovati u nje-
govoj primeni, dobro pripremljen projekat podrazumeva da svi uesnici imaju punu
svest o procedurama i praktinim ogranienjima u okviru kojih e on biti realizovan.
Bitno je, takoe, napomenuti da postoje razlike u nainu donoenja odluka o fnansir-
anju. Naroito je vano to u kom trenutku se one donose: odluka o fnansiranju moe biti
doneta na kraju faze identifkacije, nakon prezentacije i odobravanja Predloga za fnan-
siranje, koji sadri manje ili vie detaljan program aktivnosti (npr. Pretpristupni fondovi),
dok drugi donatori ili programi donose odluku o fnansiranju tek nakon faze formulacije.
Sprovoenje kljunih zadataka vezanih za odluku o fnansiranju predstavlja pre svega
odgovornost donatora i podrazumeva:
1. sprovoenje ocenjivanja kvaliteta projektnog predloga formulisanog u okviru nacrta
projektnog dokumenta/predloga za fnansiranje
2. unoenje svih neophodnih izmena u nacrt predloga za fnansiranje
3. odobravanje ili odbijanje predloga za fnansiranje
4. pregovaranje i sklapanje (potpisivanje) Ugovora o fnansiranju izmeu donatora i im-
plementacionog(nih) partnera, ukljuujui u to i neophodne tehnike i administra-
tivne odredbe u vezi sa implementacijom, onda kada su u pitanju odobreni projekti
(bilo da su samostalni, bilo da su u okviru programa/paketa).
2.2 Koordinacija upravljanja projektnim ciklusom
u okviru integrisanog sistema planiranja
Dobro formulisan projekat treba da predstavlja ravnoteu izmeu prioriteta nacional-
nih razvojnih politika i razvojnih prioriteta donatora.
U okviru ovih prioriteta, izvrna tela vlade ili nevladinih organizacija u programima for-
muliu iroke oblasti rada koje e doprineti sprovoenju stratekih odluka. Programi
se, poput projekata, mogu razlikovati po obimu i obuhvatu. Defnicija programa na-
jvie zavisi od naina na koji nadlene institucije ree da ga defniu. Opti odnos izmeu
politika, programa i projekata prikazan je na narednoj slici.
Ostvarivanje ciljeva projekata treba da doprinese sprovoenju nacionalnih i re-
sornih politika kad god je u pitanju podrka aktivnostima javnog sektora.
Grupisanje projekata u okviru programa koji doprinose irim ciljevima poli-
tika zahteva uspostavljanje koordinacije izmeu programskog planiranja donatorske po-
moi/meunarodne pomoi i planiranja i budetiranja dravnih resursa. Praktino
gledano, mehanizmi programiranja meunarodne pomoi treba da budu usklaeni i
komplementarni sa programskim planiranjem i budetiranjem dravnih resursa.
Slika ispod teksta ilustruje ovaj pristup kada je u pitanju Republika Srbija. On je baziran
na integrisanom pristupu Vlade planiranju, budetiranju, praenju i izvetavanju i treba
da doprinese efkasnijem sprovoenju reformi.
4
Plavom bojom oznaene su odgo-
varajue faze ciklusa prema defniciji EU (videti odeljak 2.1.3).
U okviru ovog pristupa primenjuje se metodologija Godinjeg operativnog planiranja
(GOP) (trenutno u osam ministarstava). Ona prati ciljeve defnisane srednjoronim
Hpojexaf Hpojexaf Hpojexfu
Hauouanue u
cexfopcxe
nonufuxe
ouafopcxe nonufuxe
capaue u passoja, Cfpaferuje
sa nojeuue seune
8nauuu
nporpauu
Hpuopufefu u nporpauu
uesnauuor cexfopa
4 Proces podrao pilot projekat pod nazivom Zajedniki projekat ka efkasnijem sprovoenju reformi
Nacionalne
i sektorske politike
Vladini programi
Prioriteti i programi
nevladinog sektora
Projekat Projekat
Meuresorne/nacionalne strategije
Analiza stratekog cilja
Srednjoroni
i kratkoroni ciljevi
GOP
Planiranje
Identifkacija
Formulacija
Budetiranje
Implementacija
Implementacija
Izvetavanje
i praenje
Ocena
Ocena
Programiranje
Projekti
Donatorske politike saradnje i
razvoja, Strategija za pojedine zemlje
razvojnim okvirom u sklopu realizacije dugoronih opredeljenja vlade (nacionalne
strategije), kao i procene potreba za dobijanje meunarodne pomoi.
Kako je defnisano Zajednikim projektom, Godinji operativni plan (GOP) predstavlja
dokument koji upravljakim strukturama omoguava da:
uspostave jasne veze izmeu planova resornih ministarstava i prioriteta i ciljeva de-
finisanih stratekim okvirom
pokau na koji nain odreeni programi i projekti doprinose postizanju ciljeva
daju pregled srednjoronih prioriteta i ciljeva (trogodinje planske projekcije u okviru GOP)
prikau detaljne godinje prioritete i ciljeve
prikau raspodelu resursa (ljudskih, materijalnih, finansijskih)
poslue kao osnova za budetiranje i programiranje donatorske pomoi
slue kao sredstvo praenja i izvetavanja.
tavie, na osnovu ovog integrisanog pristupa moe biti prikazano i planirano koor-
dinisano programiranje i budetiranje dravnih resursa i meunarodne pomoi:
5
5 Izvor: koordinacioni sastanak donatora, prezentacija - Ministarstvo za ekonomske odnose sa inos-
transtvom/Sektor za koordinaciju razvojne pomoi, april 2007. godine
2.3 Korienje LFA u raznim fazama PCM
Ovaj odeljak opisuje to kako se Pristup logike matrice koristi u raznim fazama Upravl-
janja projektnim ciklusom.
Treba napomenuti da LFA ne moe biti striktno primenjen na sve tipove i na sve veliine
projekata i zbog toga treba napraviti razliku izmeu sledeih vrsta projekata:
1. veliki projekti, u kojima je opravdano korienje znatnih resursa za planiranje i izradu
i u kojima je korienje LFA obavezno
2. eksperimentalni projekti u kojima je korienje LFA potrebno bez obzira na veliinu
3. programi koji se sastoje od nekoliko projekata, u kojima LFA treba da se koristi kako
za sam program, tako i za pojedinane projekte
4. mali projekti u kojima nema dovoljno resursa za planiranje, izradu i korienje LFA
5. projekti koji nisu pravi projekti (projektidogaaji), na primer, pruanje fnansijske
pomoi, organizovanje seminara, itd., u kojima nema smisla koristiti LFA.
2.3.1 Faza programiranja
Svrha
Tokom ove faze analizira se situacija na dravnom nivou i na nivou resora. Cilj analize je
identifkovanje problema, ogranienja, ali i prilika kojima bi se trebalo baviti tokom
saradnje. Ova faza podrazumeva i pregled socioekonomskih pokazatelja, kao i na-
cionalnih prioriteta i prioriteta donatora. Faza programiranja, koja se naziva i faza plani-
ranja, esto traje vie godina.
Ovde treba dati odgovor na sledea pitanja Koji su razvojni prioriteti zemlje? Na emu
je fokus donatorske pomoi?
Svrha ove faze je identifkovanje glavnih ciljeva i resornih prioriteta za saradnju, a time
e biti postavljen relevantan i izvodljiv okvir za programiranje, u kome mogu biti defn-
isani i pripremljeni programi i projekti.
Kljune analize i alati
Faza programiranja mora biti usklaena sa osnovnim analitikim elementima Pristupa
logike matrice, koji e biti korieni i u fazi identifkacije. Faza programiranja treba da
obuhvati:
identifikovanje zainteresovanih strana i procenu njihovih potreba, interesa i kapaciteta
identifikovanje i analizu prioritetnih razvojnih problema/ogranienja i ansi
identifikovanje razvojnih ciljeva koji se odnose na identifikovane prioritetne probleme i
identifkovanje strategije razvojne pomoi koja u obzir uzima prethodne analize,
ukljuujui u to i ogranienja kapaciteta, prethodna iskustva, kao i tekue i plani-
rane aktivnosti donatora.
Na primer, sa ciljem unapreenja programiranja meunarodne pomoi u Srbiji, Sektor
za programiranje i upravljanje fondovima Evropske unije/ Ministarstvo fnansija, u sarad-
nji sa resornim ministarstvima, izradio je dokument pod nazivom Potrebe Republike Sr-
bije za meunarodnom pomoi u periodu 2007-2009. godina.
Indikativni program defnie:
1. Globalne ciljeve: Programska dokumenta defniu strateke izbore za sarad-
nju na osnovu prioriteta donatora i Srbije, omoguuju odreivanje resornih i
meuresornih prioriteta, kao i izbor odgovarajueg modaliteta pomoi (npr.
projekti, sektorski programi podrke, odnosno budetska pomo).
2. Iznos ukupnih fnansijskih sredstava koji su potrebni za realizaciju svake od
oblasti saradnje, ukljuujui u to, kada je potrebno, okvirno vreme realizacije
i iznos donatorskih sredstava.
3. Specifne ciljeve i oekivane rezultate za svaku od oblasti saradnje, ukljuu-
jui u to sve preduslove, kao i glavne procesne i ishodne indikatore. Ovi in-
dikatori treba da se odnose na razvojne promene koje su srednjorono
merljive. Ukoliko je u toku proces sprovoenja Strategije za smanjenje siro-
matva, indikatori moraju odgovarati indikatorima defnisanim tim stratekim
dokumentom.
4. Nain na koji e biti razmatrana meuresorna pitanja (rodna pitanja, zatita
ivotne sredine itd.).
5. Programe koji e biti sprovoeni radi postizanja pomenutih ciljeva, ciljne
grupe korisnika, kao i vrstu pomoi koja e biti pruena (na primer,
makroekonomska podrka, tehnika pomo, obuke, investicije, snabdevanje
opremom itd.). Osim toga, mogu biti defnisane projektne ideje, kao i opti
kriterijumi za realizaciju (kao to su geografsko podruje, najpoeljniji part-
neri, odgovarajue trajanje projekta).
Odluka o narednim koracima
Na kraju ove faze donose se odluke o usvajanju stratekih opredeljenja, kao i o oblasti
saradnje kako bi se pristupilo identifkaciji potencijalnih projekata, odnosno programa
koji e biti sprovoeni u skladu sa defnisanim opredeljenjima.
2.3.2 Faza identifkacije
Svrha
Identifkacija projekta je faza u kojoj treba da bude osmiljen i formulisan nacrt pro-
jektnog predloga.
U ovoj fazi izrade projekta postoji veliki broj mogunosti i pravaca njegovog razvoja, ali
su raspoloive informacije potrebne za izradu projekta najee veoma ograniene.
U ovoj fazi treba dati odgovor na sledee pitanje Da li projektni koncept odgovara
prioritetnim potrebama na lokalnom nivou i da li je u saglasnosti sa prioritetima
donatora?
Projektna ideja se ocenjuje u odnosu na:
razvojnu politiku i prioritete drave
opte uslove korienja razvojne pomoi koje postavlja donator
srodne tekue razvojne aktivnosti u dravi.
U fazi identifkacije vanije je dati obrazloenje projekta, opis potencijalnih ciljnih grupa,
kao i pretpostavke koje e najverovatnije uticati na projekat, nego izabrati tehnologiju
ili nain organizovanja projekta.
Donatore mnogo vie interesuju obrazloenje, kontekst, kao i oekivani efekti projekta,
a mnogo manje projekat sam po sebi, njegovi rezultati, aktivnosti ili ulazni parametri.
Ve u ovoj fazi upotreba terminologije LFA predstavlja prednost. Kratka radionica o
upotrebi LFA, koja bi trajala 3-4 sata i kojoj bi prisustvovala 2-3 donosioca odluka, moe
biti od velike koristi za procenjivanje izvodljivosti predloenog projekta, kao i za
donoenje odluke o glavnim perspektivama studije izvodljivosti.
Upotreba LFA u fazi identifkacije
U fazi identifkacije LFA se koristi za analizu trenutne situacije, ispitivanje rele-
vantnosti predloenog projekta, kao i za identifkaciju potencijalnih ciljeva i
strategija za primenu projekta (analiza zainteresovanih strana, analiza prob-
lema i preliminarno defnisanje ciljeva, kao i analiza strategija).
U ovoj fazi Logika matrica daje saet pregled kljunih elemenata projekta u
standardnom formatu i na taj nain pomae onima koji treba da procene obim
i opravdanost predloenih investicija.
Na kraju faze identifkacije, nakon osnovnih analiza koje slue za procenu relevantnosti
i izvodljivosti projektnih ideja, potrebno je, sa stanovita upravljanja projektom,
prikupiti sledee podatke:
1. procenu stratekog i programskog okvira (nacionalnog i donatorskog)
2. analizu zainteresovanih strana, ukljuujui u to i procenu institucionalnih kapaciteta
3. analizu problema, ukljuujui u to i analizu skupa meuresornih pitanja (npr. rodna
pitanja, pitanja upravljanja, zatita ivotne sredine)
4. ocenu preanjih iskustava i pregled drugih tekuih ili planiranih inicijativa
5. preliminarnu analizu ciljeva i strategija: opis projekta i indikativnu hijerarhiju ciljeva
6. preliminarnu procenu potrebnih resursa i parametara trokova: indikativne
posledice trokova i resursa
7. preliminarnu procenu potrebnih rukovodeih struktura, koordinacije i fnansijskih
aranmana: koordinacija, rukovodee strukture (ukljuujui u to i fnansijski menad-
ment i kontrolu) i fnansijski aranmani
8. preliminarnu ocenu ekonomskih/fnansijskih, ekolokih, tehnikih i socijalnih faktora
odrivosti
9. plan aktivnosti koje e biti sprovoene u fazi formulacije.
Kao podrka izradi projektnog predloga u fazi identifkacije koriste se odreeni alati
Upravljanja projektnim ciklusom, koji su komplementarni sa Pristupom logike matrice
i doprinose mu:
Kriterijumi za ocenjivanje kvaliteta Kriterijumi i standardi predstavljaju spisak
kljunih stvari koje treba da budu ocenjene u ovoj fazi ciklusa, jer se ona fokusira na
relevantnost i izvodljivost predloene projektne ideje.
Procena institucionalnih kapaciteta
6
Ovaj alat istie kljuna pitanja na koja, u
okviru procene institucionalnih kapaciteta, mora biti dat odgovor.
Promovisanje participativnog pristupa
7
(a time i podrke procesu), kao i korienje fa-
cilitatorskih vetina kako bi tokom upravljanja projektom bile dobijene ideje i podrka.
Priprema Projektnih zadataka
8
, naroito onih koji se koriste za sprovoenje studije
predizvodljivosti i studije izvodljivosti, odnosno onih koji se koriste za izradu projekta.
Ekonomske i fnansijske analize
9
Po potrebi mogu biti korieni i drugi tehniki ili sektorski prirunici.
Glavne odluke zavise od toga da li e na kraju ove faze biti doneta odluka o fnansiranju.
2.3.3 Faza formulacije
Svrha
Svrha ove faze je da bude:
potvrena relevantnost i izvodljivost projektnih ideja koje su predloene u Identi-
fkacionom dokumentu ili Projektnom predlogu uz pomo studije (pred)izvodljivosti.
pripremljen detaljni predlog projekta, ukljuujui u to i defnisanje aranmana za
rukovoenje i koordinaciju, fnansijski plan, cost-beneft analizu, upravljanje rizikom,
kao i aranmane za praenje, ocenjivanje i reviziju projekta i
pripremljen detaljan predlog plana i fnansiranja (za pojedinane projekte), kao i za
donoenje odluke o fnansiranju.
6 Nije ukljuena u ovaj Vodi. Za vie informacija videti: Metode pruanja pomoi Smernice za upravljanje
projektnim ciklusom, Evropska komisija, mart, 2004. godine
7 Isto
8 Isto
9 Nisu ukljuene u ovaj Vodi. Za vie detalja videti: Eco-fn smernice
Pitanje na koje treba dati odgovor u ovoj fazi Da li je projekat izvodljiv i da li e doneti
predviene odrive koristi?
Upotreba LFA u fazi formulacije
U Fazi formulacije LFA predstavlja osnovu za pripremu odgovarajueg plana
projekta koji treba da sadri jasne ciljeve, merljive rezultate, strategiju uprav-
ljanja rizikom, kao i definisane nivoe odgovornosti.
Alati LFA mogu biti korieni za razlaganje predloenog projekta kako bi jo
jednom bila utvrena relevantnost i izvodljivost projekta.
Ciljevi, zajedno sa aktivnostima, sredstvima i planom trokova definisani u Lo-
gikoj matrici predstavljaju informacije neophodne za cost-benefit analizu.
Plan realizacije trokova omoguava da budu ocenjene posledice finansijskih
tokova (ukljuujui u to finansijske priloge pojedinih zainteresovanih strana),
kao i da bude definisan obim Ugovora o finansiranju.
Informacije koje se dobijaju na kraju Faze formulacije mogu biti razraene u okviru
studije izvodljivosti, kao i u okviru aktivnosti tokom izrade projekta. Ovo je ukratko
opisano u sledeoj tabeli:
Informacije dobijene na kraju Faze formulacije
Izvor: PCM prirunik tom I, Evropska komisija, mart, 2004. godine
Analiza situacije/ Kljune procene
- kontekst politika i programa
- analiza zainteresovanih strana i ocena institucionalnih kapaciteta
- analiza problema
- steena iskustva i pregled tekuih/planiranih aktivnosti
- izbor strategija
Opis projekta
- opti cilj i svrha
- ciljna grupa, lokacija i trajanje
- rezultati i indikativne aktivnosti
- resursi i trokovi
Pitanje rukovoenja
- strukture za koordinaciju i rukovoenje
- finansijski menadment/finansijski
aranmani
- praenje, ocenjivanje i revizija
Izvodljivost i odrivost
- ekonomska i finansijska
- ekoloka
- tehnika
- socijalna i upravna
- upravljanje rizikom
Studija izvodljivosti
Studija izvodljivosti podrazumeva prikupljanje, analizu i procenu podataka koji su
neophodni za izradu projekta.
Studija izvodljivosti ne treba da ulazi u detalje predvienih aktivnosti ili ulaznih para-
metara projekta, ve treba temeljno da opie kontekst i da sadri sledee elemente:
opte obrazloenje projekta (perspektive, svrha, opti cilj)
opis potencijalnih ciljnih grupa, njihovih potreba i predvienih pozitivnih/negativnih
uticaja koje e projekat imati
bitne pretpostavke koje mogu biti presudne za uspeh, odnosno neuspeh projekta
specifne rezultate neophodne za postizanje defnisanih ciljeva.
U ovoj fazi obino je ve usaglaen obim aktivnosti koje e biti sprovedene, kao i obim
raspoloivih resursa. Studija izvodljivosti ne treba da bude detaljna tehnika studija, ve
studija koja e doprineti sveobuhvatnoj analizi problema i procesu donoenja odluka.
Tim koji sprovodi studiju treba da bude interdisciplinaran, odnosno treba da ga ine
strunjaci za razliite sektore. U skladu sa potrebama projekta, ovaj tim treba da pose-
duje znanja o sociokulturnim pitanjima, rodnim pitanjima i pitanjima zatite ivotne
sredine, fnansijsko/ekonomskim pitanjima, institucionalnim i tehnolokim aspektima,
merama programske podrke itd.
Velika je prednost kada je Projektni zadatak za izradu studije izvodljivosti pripremljen
na osnovu LFA i kada su lanovi tima upoznati sa ovim metodom.
Izrada projekta
Tokom izrade (ili redefnisanja projekta) identifkuju se osnovna struktura projekta,
glavne pretpostavke i neki od glavnih elemenata sistema praenja.
U ovoj fazi fokus je na itavom projektu i njegovom kontekstu. Prilikom izrade projekta
ne treba ii u detalje u vezi sa aktivnostima i neophodnim ulaznim parametrima, ve
jednostavno treba defnisati glavne komponente projekta.
Izrada projekta moe biti sprovedena tokom rada multikulturne radionice o LFA, koja bi
mogla da traje 6-12 dana. Takoe, izradu projekta moe sprovesti donator, u zavisnosti
od obuhvata i tipa projekta, za manje od jednog dana.
Glavna prednost organizovanja radionice o LFA je spajanje razliitih uesnika koji e u
projekat biti ukljueni na nivou donoenja odluka i rukovoenja. Ovo e doprineti us-
postavljanju meusobnog razumevanja, koje e ojaati motivaciju i saradnju u fazi im-
plementacije projekta.
U sluaju pojedinanih projekata (za koje jo nije doneta odluka o fnansiranju) mogue
odluke koje se donose na kraju ove faze su:
prihvatanje Predloga za fnansiranje, donoenje Odluke o fnansiranju i sklapanje
Ugovora o fnansiranju
zahtev za dodavanje informacija ili potpisivanje Aneksa predloga za fnansiranje pre
nego to postupak bude nastavljen ili
odbijanje Predloga za fnansiranje.
Za projekte koji su sastavni deo odobrenih Programa (tj. za koje je na kraju faze identi-
fkacije ve doneta odluka o fnansiranju), odluke koje se donose na kraju ove faze spa-
jaju se sa odlukama donetim u fazi implementacije, odnosno odgovara se na pitanja:
ta je jo potrebno uraditi u izradi/formulisanju projekta pre nego to bude zapoeta
implementacija?
Koji su fnalni modaliteti prikupljanja ponuda/sklapanja ugovora koji e biti korieni?
2.3.4 Faza implementacije, koja ukljuuje praenje i izvetavanje
Svrha
Svrha faze implementacije je da se delotvorno upravlja raspoloivim sredstvima radi:
ostvarivanja rezultata, postizanja svrhe i delotvornog doprinosa optem cilju pro-
jekta (na osnovu detaljnog planiranja)
praenja i izvetavanja o postignutom napretku.
U ovoj fazi potrebno je obratiti panju na sledea pitanja Da li su postignuti rezultati i da
li su sredstva upotrebljena delotvorno i efkasno? Koje korektivne mere treba preduzeti?
Faza implementacije je izuzetno vana, budui da se ostvarivanje planiranih koristi
postie upravo tokom ove faze. Stoga su sve ostale faze, u sutini, podrka fazi imple-
mentacije.
Upotreba LFA u Fazi implementacije
Tokom implementacije projekta/programa, LFA predstavlja glavni menader-
ski alat koji ukazuje na logiku projekta, a koji se koristi da bi sve neophodne
promene bile u skladu sa sveobuhvatnom koncepcijom projekta.
Logika matrica predstavlja osnovu za pripremu ugovora, budui da jasno
prikazuje oekivane ciljeve i nivo odgovornosti rukovodilaca projekta i drugih
zainteresovanih strana.
Logika matrica i priloeni rasporedi aktivnosti predstavljaju osnovu za izradu
detaljnijih operativnih planova.
Indikatori i izvori verifkacije predstavljaju okvir za izradu detaljnijeg plana
praenja i ocenjivanja (kako napretka u okviru projekta, tako i njegovog uti-
caja), koji treba da izrade i sprovedu rukovodioci projekta.
Pretpostavke predstavljaju osnovu za izradu operativnog plana upravljanja
rizikom.
Rezultati, indikatori i izvori verifikacije (uz aktivnosti, sredstva i trokove)
predstavljaju okvir za pripremu izvetaja o postignutom uspehu projekta
(u izvetajima se porede planirani i ostvareni rezultati).
Detaljno planiranje
Tek u ovoj fazi, kada su prethodno utvrene glavne karakteristike projekta, uputno je
sastaviti detaljan plan implementacije projekta, detaljno defnisati eljene rezultate,
neophodne aktivnosti i ulazne parametre, kao i sistem praenja, vremenski raspored i
budet.
Detaljno planiranje najee sprovodi sam rukovodilac projekta, nekad uz pomo ek-
sternih strunih saradnika, a nekad bez nje.
Plan implementacije treba da se oslanja na terminologiju i format LFA, a rukovodi-
oci projekta treba da budu upoznati sa metodologijom LFA.
Trebalo bi osigurati to da sistem praenja, koji je definisan tokom faze detaljnog plani-
ranja, predstavlja osnovu za praenje ne samo prostog napretka projekta, ve i stepena
ostvarivanja ciljeva, odnosno stepena uticaja projekta na ciljne i druge grupe.
Praenje
Praenje predstavlja kontinuiran ili periodian nadzor nad sprovoenjem projekta. Ne
treba pratiti samo napredak ostvaren tokom projekta, ve i uticaj koji projekat ima na
okruenje, kao i promene koje je u njemu izazvao (spoljne faktore).
Trebalo bi da postoji jedinstveni format za praenje i izvetavanje tokom itavog trajanja
projekta. To bi pruilo dobru osnovu za analiziranje trendova i defnisanje strategije i bilo
naroito korisno u sluaju promena osoblja, rukovodilaca i donosilaca odluka. Format
izvetaja treba da prati ulazne parametre, aktivnosti i rezultate koji e biti mereni na os-
novu objektivno merljivih indikatora u odnosu na postavljenu svrhu i opti cilj projekta.
Promene u pretpostavkama bitnim za razvoj projekta, takoe, treba da budu
zabeleene u izvetaju o toku realizacije projekta. Ovi izvetaji predstavljaju najvaniji
izvor informacija za procenu projekata.
U ovom procesu treba koristiti format zasnovan na komponentama LFA.
Procena projekta
Procena projekta jedan je od glavnih elemenata pomou kojih ga donatori i zemlja koja
je partner u projektu prate. Glavne aspekte procene projekta predstavljaju ostvareni
napredak i ostvareni rezultati projekta.
Svrha je da budu defnisane smernice i date preporuke o stratekom pravcu i upravl-
janju projektom.
Procena projekta vri se u zemlji korisniku i podrazumeva razgovore sa svim ukljuenim
stranama, pregled svih raspoloivih informacija dobijenih tokom redovnog praenja,
kao i posebne studije ukoliko za to postoji potreba.
Najea slabost veine procena je u tome to su u prevelikoj meri usmerene na
tehnike i operativne aspekte, a zanemaruju analizu uticaja i koristi koje projekat ima.
Izuzetno je vano da tehnika/ekonomska strunost i strunost u oblasti optih razvo-
jnih pitanja bude koriena uravnoteeno, kao i to da Projektni zadaci za procenu pro-
jekta budu zasnovani na LFA.
Uesnici u proceni projekta treba da budu upoznati sa LFA.
2.3.5 Faza ocenjivanja
Svrha
Ocenjivanje predstavlja nezavisnu procenu uticaja, relevantnosti i odrivosti projekta,
a sprovode je eksterni saradnici.
Svrha ovog procesa je kombinacija uenja, usmeravanja i kontrole koja se zasniva na
proceni onoga to je postignuto projektom.
Ocenjivanje se zasniva na pregledu postojeih informacija, na razgovorima sa svim
ukljuenim stranama i na studiji uticaja koje je projekat imao.
U ovoj fazi potrebno je odgovoriti na sledea pitanja Da li su postignute planirane ko-
risti? Da li su one odrive? Koja iskustva smo stekli?
Ocene koje su nekada davane esto su bile veoma opsene i zahtevale su sprovoenje
detaljnih analiza razvojnih promena koje su se deavale tokom projekta. Rezultat toga
bila je previe detaljna analiza, a izostajala je analiza koja bi bila usmerena ka donoenju
odluka na viem nivou.
Uz postojanje odgovarajueg sistema praenja i dovoljno estih i sveobuhvatnih pro-
cena, nema potrebe da budu sprovoena detaljna istorijska istraivanja u fazi ocenji-
vanja projekta. Umesto toga, Tim za ocenjivanje projekta treba da se usredsredi na
ocenjivanje projekta, tj. na ocenjivanje uticaja i relevantnosti projekta u odnosu na cil-
jeve, ciljne grupe i ostale strane na koje je izvren uticaj, imajui pri tome u vidu i ulazne
parametre.
U ovoj fazi prednost predstavlja ukoliko su Projektni zadaci za ocenjivanje projekta
izraeni na osnovu LFA, kao i ukoliko lanovi tima, a naroito rukovodilac tima, poseduju
iroko poznavanje ove metodologije.
Upotreba LFA u fazi ocene i revizije
Tokom faze ocenjivanja i revizije, Logika matrica daje saet pregled onoga to
je planirano (ciljeva, indikatora i kljunih pretpostavki) i predstavlja:
okvir za ocenjivanje uinka i uticaja, ukoliko je jasno defnisano ono to je tre-
balo da bude postignuto (rezultati i svrha), kako e biti verifkovano ono to je
postignuto (indikatori i izvori verifkacije) i koje su kljune pretpostavke
strukturu za pripremu Projektnog zadatka za ocenjivanje projekta i reviziju
uinka.
Kljune analize/ocene i alati
Detaljne smernice i kompletna metodologija koriena prilikom planiranja i ocenjivanja
projekata i programa nalazi se na Internet prezentaciji Evropske komisije:
http://ec.europa.eu/europeaid/evaluation/methodology/egeval/index_en.htm
3 Praktina pitanja koja se javljaju u okviru primene
pristupa logike matrice
Uobiajen problem koji se javlja u primeni Pristupa logike matrice (naroito u fazi
izrade matrice) jeste taj to se ovaj korak preduzima odvojeno od pripreme predloga
projekta/aplikacije. Ovo dovodi do neusklaenosti sadraja Logike matrice i narativnog
opisa projekta.
Iz ovog razloga LFA treba da bude primenjen pre izrade narativnog dela predloga pro-
jekta i treba da predstavlja osnovni izvor informacija za dovravanje potrebnih projek-
tnih dokumenata.
Pristup logike matrice ne daje nikakva magina reenja. Meutim, ukoliko se primeni
sa razumevanjem i smisleno, LFA moe da bude veoma delotvoran instrument za anal-
izu i upravljanje. On, meutim, ne moe da zameni iskustvo i profesionalni sud i mora
biti dopunjen primenom drugih specifnih instrumenata (kao to su analiza institu-
cionalnih kapaciteta, ekonomska i fnansijska analiza, rodna analiza, analiza uticaja na
ivotnu sredinu), kao i primenom radnih tehnika koje promoviu delotvorno uestvo-
vanje zainteresovanih strana.
Proces primene instrumenata LFA za
sprovoenje parcipativne analize vaan je ko-
liko i dokumentovani proizvod matrice, i to na-
jveim delom u fazi izrade projekata, u kojoj je
odgovornost za projektnu ideju implementa-
cionih partnera esto od kljune vanosti za
primenu projekta i odrivost njegovih rezul-
tata. Delotvoran timski rad i participativan
pristup izuzetno su vani. Napomena o
vanosti participativnog pristupa koji se pri-
menjuje u okviru LFA data je u Aneksu 2.
Neke od prednosti, kao i neki od uobiajenih
problema koji se vezuju za upotrebu LFA
ukratko su dati u sledeoj tabeli:
10
10 Preuzeto i prilagoeno iz: Des Gasper, Logika matrica: Kljuna procena, Institut za socijalne studije
Kako bi bila izbegnuta pojava najeih problema u vezi sa primenom LFA, korisnici
treba da:
osiguraju to da kolege i partneri na projektu podjednako razumeju kljune principe
analize i terminologiju
stave naglasak na to da je proces LFA vaan koliko i sama matrica
osiguraju da se LFA koristi kao instrument za promovisanje uestvovanja zaintereso-
vanih strana, dijaloga i dogovora o obimu projekta, umesto kao instrument
nametanja spoljnih koncepata i prioriteta
izbegavaju korienje matrice kao nacrta kojim vre spoljnu kontrolu projekta
koriste matricu kao saetak projekta radi prezentacije (na jasan i koncizan nain)
usavravaju i dorauju matricu u skladu sa novim informacijama.
ELEMENT PREDNOST UOBIAJEN PROBLEM/TEKOE
Analiza problema
i defnisanje ciljeva
zahteva sistematsku analizu proble-
ma, ukljuujui u to i spregu izmeu
uzroka i posledice
daje logiku vezu izmeu sredstva i
cilja
defnie projekat u okviru ireg razvo-
jnog konteksta (opti cilj i svrha)
podstie preispitivanje rizika i
rukovodilaku odgovornost za posti-
zanje rezultata
postizanje konsenzusa o prioritetnim
problemima
postizanje konsenzusa o ciljevima
projekta
svoenje ciljeva na pojednostavljen
linearan niz
postojanje neprimerenog nivoa de-
talja (previe/premalo)
Indikatori
i izvor verifkacije
zahteva analizu naina na koji se meri
postizanje ciljeva
doprinosi poboljanju jasnog i speci-
fnog defnisanja ciljeva
doprinosi uspostavljanju okvira za
praenje i procenu
defnisanje merljivih i praktinih in-
dikatora za ostvarivanje ciljeva vieg
ranga i projekata iji su ciljevi us-
mereni na izgradnju kapaciteta i
proces
uspostavljanje nerealnih ciljeva u toku
procesa planiranja
oslanjanje na projektne izvetaje kao
na glavni izvor verifkacije, bez de-
taljnog navoenja izvora zahtevanih
informacija i podataka o tome ko
treba da ih sakuplja
Format i primena
povezuje analizu problema i defn-
isanje ciljeva
naglaava vanost analize zaintereso-
vanih strana za defnisanje pitanja iji
je problem i ko je korisnik
predstavlja sredstvo koje je vizuelno
pristupano i relativno lako za
razumevanje
mehaniko pristupanje izradi kao
birokratskom zahtevu popunjavanja
tabele, bez povezivanja sa analizom
problema, defnisanjem ciljeva ili od-
abirom strategije
korienje LFA kao sredstva kontrole s
vrha - previe kruta primena
otuivanje zaposlenih koji nisu upoz-
nati sa kljunim konceptima
pretvaranje LFA u feti, umesto u po-
moni alat
II DEO
Upotreba LFA za izradu projekta
1 Dva najbitnija koraka u okviru LFA
Pristup logike matrice sastoji se od dva osnovna koraka, analize i planiranja, koji se
izvode tokom identifkacije i formulisanja projekta radi obezbeivanja kvalitetnog pred-
loga projekta, a samim tim i njegovog sprovoenja kao i ex-post ocenjivanja.
Faza analize bi trebalo da bude sprovedena kao iterativni proces uenja, a ne kao skup lin-
earnih koraka. Na primer, analiza zainteresovanih strana mora biti sprovedena na
poetku procesa, ali je neophodno revidirati je i prilagoditi novim pitanjima i saznanjima.
U fazi planiranja rezultati analize prevode se u praktini, operativni plan spreman za
sprovoenje. U ovoj fazi se izrauje tehniki nacrt projekta. Ona je, opet, iterativan pro-
ces, poto se moe pokazati da je neophodno revidirati i prilagoditi okvire projektnih ak-
tivnosti, kao i oekivane rezultate, nakon to implikacije sredstava i budeta postanu jasne.
Najbitnije dve faze LFA mogu biti sumirane kao to je prikazano u sledeoj tabeli:
FAZA ELEMENT AKTIVNOSTI ZADACI
ANALIZA
Analiza
zainteresovanih
strana
- identifkacija i karakterizacija najbitnijih potencijalnih zaintereso-
vanih strana; procena njihovih kapaciteta
- preliminarna procena institucionalnih kapaciteta, rodna analiza,
kao i analiza potreba drugih osetljivih grupa, kao to su osobe sa
invaliditetom (profl glavnih igraa)
Analiza problema
- identifkacija kljunih problema, ogranienja i prilika; odrei-
vanje odnosa uzroka i posledica
Analiza ciljeva
- razvijanje reenja na osnovu identifkovanih problema; identi-
fkacija naina za prekidanje odnosa; zamiljanje pogodnije
situacije u budunosti
Analiza strategija
- identifkacija razliitih strategija radi postizanja reenja;
poreenje razliitih mogunosti za reavanje datih situacija; od-
abir najpovoljnije strategije
PLANIRANJE
Razvoj logike matrice
- defnisanje projektne strukture; testiranje interne logike i rizika;
formulisanje merljivih indikatora uspeha
- esto je neophodna dalja analiza i razrada ideja
Planiranje aktivnosti
- odreivanje potrebnih aktivnosti, njihovog redosleda, rasporeda
i meuzavisnosti; procenjivanje njihovog trajanja i dodeljivanje
odgovornosti
Planiranje resursa
- izrada spiska potrebnih resursa na osnovu plana aktivnosti;
izrada rasporeda ulaznih parametara i budeta
2 Faza analize
2.1 Pripremna analiza
Pre nego to pristupe izradi detaljnijih analiza zainteresovanih strana (rad na terenu),
neophodno je da uesnici u identifkaciji ili formulaciji/ pripremi projekata budu do-
voljno upueni u strateki, resorni i institucionalni kontekst u okviru kojeg sprovode
svoje aktivnosti.
Strateki dokumenti zemlje donatora i odgovarajui dokumenti Vlade o razvojnoj
politici, kao to su Nacionalni razvojni plan (u sluaju da postoji), Strategija za sman-
jenje siromatva i odgovarajui sektorski strateki dokumenti predstavljaju kljune
dokumente na koje bi trebalo obratiti panju.
Obim i dubina ove preliminarne analize zavisie pre svega od koliine raspoloivih in-
formacija i njihovog kvaliteta.
Uopteno gledano, ne bi trebalo da svaki pojedinani tim za planiranje projekta pre-
duzima novu analizu razvojne/resorne politike ili ireg institucionalnog okvira. Pre bi
trebalo da pristupe postojeim informacijama, a da potom rade na tome da prilikom
razvijanja projektne ideje ovi elementi budu uzeti u obzir.
2.2 Analiza zainteresovaih strana
2.2.1 Svrha i kljuni koraci
Zainteresovane strane mogu biti defnisane kao pojedinci, grupe osoba, insti-
tucije ili frme koje mogu imati znaajan interes da projekat uspe ili ne uspe (bilo
kao implementatori, facilitatori, korisnici ili protivnici).
Osnovna premisa analize zainteresovanih strana jeste da razliite grupe imaju razliite
brige, kapacitete i interese i da je neophodno razumeti ih i prepoznati u procesu iden-
tifkacije problema, postavljanja ciljeva i odabira strategije.
Postoji niz kljunih rei koje se koriste da bi bili razlikovani razliiti tipovi zaintereso-
vanih strana. Sledei spisak daje pregled predloene terminologije:
1. Zainteresovane strane: pojedinci ili institucije koji bi mogli direktno ili indirektno,
pozitivno ili negativno uticati na projekat ili program, ili na koje program, odnosno
projekat moe uticati.
2. Korisnici: oni koji na bilo koji nain imaju koristi od sprovoenja projekta. Moemo
praviti razliku izmeu:
a. Ciljnih grupa: grupa/entitet na koju e projekat imati direktan
pozitivan uticaj na nivou ostvarivanja Svrhe projekta. Ovo moe da ukljuuje
i osoblje partnerskih organizacija.
b. Krajnjih korisnika: oni koji od projekta imaju dugoronu korist na nivou
drutva ili resora uopte, na primer, deca zbog poveanog ulaganja u sek-
tor zdravstva i obrazovanja, potroai zbog poboljane poljoprivredne
proizvodnje i marketinga.
Partneri na projektu: oni koji sprovode projekat unutar zemlje (a koji su takoe zain-
teresovane strane i mogu biti ciljna grupa).
Kljuna pitanja koja bi, prema tome, analiza zainteresovanih strana trebalo da postavi jesu:
ije probleme ili mogunosti analiziramo?
Ko e imati koristi ili tete od predloene projektne intervencije i na koji nain?
Krajnji cilj ove analize jeste da maksimalno bude uveana socijalna, ekonomska i insti-
tucionalna korist koju projekat donosi ciljnim grupama i krajnjim korisnicima, odnosno
da na minimum budu smanjeni mogui negativni uticaji (ukljuujui konfikt izmeu
zainteresovanih strana).
Kada su u pitanju razvojni projekti, kljuna svrha sprovoenja analize zainteresovanih
strana jeste razumevanje i briga o problemima distribucije/uestvovanja, naroito u
kontekstu delotvornog bavljenja potrebama ugroenih grupa (na primer, siromani,
ene i deca, kao i osobe sa invaliditetom). Rodna analiza je, prema tome, kljuni ele-
ment analize zainteresovanih strana, iji je cilj unapreivanje ravnomernog pristupa
koristima koje projekat donosi.
Najvaniji koraci analize zainteresovanih strana:
1. Identifkacija opteg razvojnog problema ili prilike koju projekat razmatra ili
kojom se projekat bavi.
2. Identifkacija i pravljenje spiska svih osoba, grupa i institucija na koje utie
problematino okruenje i koje imaju interes da (mogui) projekat bude ost-
varen.
3. Kategorizacija navedenih zainteresovanih strana (npr. interesne grupe, po-
jedinci, organizacije, organi itd.) i rasprava o prioritetnim interesima i
stavovima prilikom analize problema.
4. Odabir najvanijih zainteresovanih strana, ispitivanje njihovih uloga, razliitih
interesa, relativne moi i kapaciteta za uestvovanje, izrada detaljnije analize
koja e, na primer, biti u okvirima:
(i) problema glavni problemi sa kojima se grupa susree (ekonomski, eko-
loki, kulturni itd.)
(ii) interesa najvanije potrebe i interesi vieni iz perspektive grupe
(iii) potencijala jake strane i slabosti grupe.
2. Identifkacija veza: stepen saradnje ili konfikta zainteresovanih strana; obrasci
saradnje ili obrasci zavisnosti od drugih zainteresovanih strana.
3. Tumaenje nalaza analize i odluivanje o tome ijim e interesima i perspek-
tivama biti dat prioritet kada bude bila sprovoena analiza problema.
4. Integrisanje relevantnih informacija u nacrt projekta kako bi bilo osigurano da e:
(i) resursi biti dobro usmereni da bi bili u skladu sa ciljevima distribu-
cije/uestvovanja i sa potrebama prioritetnih grupa
(ii) dogovori o upravljanju i koordinaciji biti odgovarajui i dovesti do una-
preivanja vlasnitva i uea zainteresovanih strana
(iii) konfikt interesa zainteresovanih strana biti prepoznat i da e se nacrt
projekta direktno baviti ovim pitanjem.
2.2.2 Instrumenti za sprovoenje analize zainteresovanih strana
Od mnogih instrumenata koji se koriste za analizu zainteresovanih strana, od kojih svaki
ima odreenu namenu, donatori najee koriste Matricu analize zainteresovanih strana
i SWOT analizu.
Prilikom upotrebe bilo kog od ovih instrumenata, znaajan uticaj na dobijene
informacije imae proces sakupljanja informacija.
U tom smislu, delotvorna upotreba metoda participativnog planiranja i instrumenata
za voenje rada grupe moe da osigura razumevanje i adekvatnu zastupljenost stavova
razliitih zainteresovanih strana.
Matrica analize zainteresovanih strana
Kao to sledea tabela pokazuje, Matrica analize zainteresovanih strana opisuje:
osnovne karakteristike zainteresovanih strana
interese i nain na koji problem/potencijalni projekat utie na zainteresovane strane
kapacitet i motivaciju zainteresovanih strana da unesu promene
mogue aktivnosti zainteresovanih strana za postizanje svojih interesa.
Tip sakupljenih informacija, analiziran i predstavljen u kolonama ovakve matrice, moe
biti prilagoen razliitim okolnostiima.
Na primer, mogu biti dodate kolone koje bi se konkretno bavile razliitim interesima
mukaraca i ena ili u kojima bi bile podvuene veze koje postoje izmeu zaintereso-
vanih strana.
Takoe, prilikom detaljnije analize potencijalnih ciljeva projekta (u kasnijim koracima
projektnog planiranja) potrebno je vie panje posvetiti analizi potencijalne koristi i
trokova predloenih intervencija u sluaju razliitih zainteresovanih strana.
SWOT analiza
SWOT analiza (prednosti, slabosti, anse i pretnje) koristi se radi analize internih pred-
nosti i slabosti organizacije i spoljnih ansi i pretnji sa kojima se organizacija suoava.
Moe se koristiti kao alat za optu analizu ili kao alat za uvid u nain na koji bi odreena
organizacija mogla da se nosi sa odreenim problemom ili izazovom.
Karakteristike
zainteresovanih strana
i druge osnovne
karakteristike
Problemi
(kakav uticaj ima(ju)
problem(i))
Interesi
(i mogue aktivnosti za
njihovo sprovoenje)
Potencijal
(kapacitet i motivacija
za ostvarivanje
promena)
Porodice ribolovaca:
X porodica sa niskim pri-
manjima, mali porodini
biznis, organizovan kao
neformalna zadruga,
ene aktivno uestvuju u
obradi i prodaji ribe
zagaenje utie na
koliinu i kvalitet ulova
ugroeno je zdravstveno
stanje porodice,
naroito dece i majki
odravanje i pobolja-
vanje njihovih sredstava
za ivot
podrka kapacitetima za
organizovanje i lobiranje
sprovoenje mera kont-
role industrijskog za-
gaenja
veliki interes za
uvoenje mera kontrole
zagaenja
ogranien politiki uti-
caj, s obzirom na slabu
organizacionu strukturu
Industrija X:
Veliko industrijsko poslo-
vanje, nedovoljno reg-
ulisano, ne postoji
sindikat, uticajna lobi
grupa, nedovoljna briga
za ivotnu sredinu
izvestan stepen brige o
imidu kompanije
briga o trokovima u
sluaju sprovoenja Za-
kona o zatiti ivotne
sredine
odravanje i povea-
vanje profta
informisanje o uticaju koji
ima na drutvo i ivotnu
sredinu
mobilizacija politikog
pritiska kako bi se uticalo
na ponaanje industrije
jaanje i sprovoenje
Zakona o zatiti ivotne
sredine
posedovanje fnansijskih
i tehnikih resursa za
uvoenje novih, ze-
lenih tehnologija
skromna trenutna moti-
vacija za ostvarivanje
promena
Domainstva:
X domainstava isputa
otpad i otpadne vode u
reku, koriste vodu za pie
i jedu ribu iz reke
svesni industrijskog za-
gaenja i njegovog uti-
caja na kvalitet vode
zdravstveni rizici
ele da odlau otpad
dalje od domainstva
ele pristup istoj vodi
ogranieno
razumevanje toga da
nain odlaganja sop-
stvenog otpada/otpad-
nih voda utie na
zdravlje
mogunost za efkasnije
lobiranje vladinih tela
deluju voljno da plate za
poboljavanje usluge
upravljanja otpadom
Lokalna samouprava
Itd.
Kvalitet informacija izvedenih iz upotrebe ovog instrumenta zavisi (kao i uvek) od onih
koji su ukljueni u proces, kao i od naina na koji se procesom upravlja. On, u sutini,
obezbeuje samo strukturu i temu za razgovor. Dobijene informacije najee se pred-
stavljaju u okviru matrice, poput sledeeg primera:
SWOT analiza sprovodi se u tri koraka:
1. Daju se miljenja o unutranjim prednostima i slabostima grupe ili organizacije, kao
i o spoljnim ansama i pretnjama.
2. Razmatraju se prednosti na koje se grupe/organizacije mogu osloniti radi prevazi-
laenja prepoznatih slabosti, kao i to koje anse mogu biti iskoriene da bi bile uman-
jene pretnje.
3. Formulie se strategija za uvoenje poboljanja (a potom se ona dalje razvija uz
pomo nekoliko dodatnih analitikih instrumenata za planiranje).
Povezivanje analize zainteresovanih strana sa kasnijim koracima
Analiza zainteresovanih strana i analiza problema tesno su povezane i predstavljaju deo
poetne analize situacije. U praksi bi ih pre trebalo sprovoditi u tandemu, nego jednu
nakon druge.
Svi naredni koraci neophodni za izradu Logike matrice bi, takoe, trebalo da se oslan-
jaju na analizu zainteresovanih strana i da je koriste kao stalnu referentnu taku.
Analiza zainteresovanih strana predstavlja iterativni proces koji se razvija u svim
fazama LFA. Istovremeno, ona predstavlja osnovu za donoenje odluka kako u
svim fazama analize, tako i u svim fazama planiranja/izrade.
PREDNOSTI SLABOSTI
deluje na lokalnom nivou i ima raznovrsno i brojno
lanstvo
usmerena je na specifne probleme relativno ho-
mogene grupe
zastupljeni su i mukarci i ene
prua uslugu davanja malih kredita
ogranieni kapaciteti za lobiranje i upravljanje iv-
otnom sredinom
nedostatak formalnog statusa i nejasan pravni sta-
tus
slabe veze sa drugim organizacijama
interno neslaganje oko pitanja smanjenja ri-
bolovnih aktivnosti zbog opadanja fonda ribe
ANSE PRETNJE
narastajua briga javnosti/politiara za to kako
nekontrolisano odlaganje otpada utie na zdravlje
u pripremi su novi zakonodavni akti Vlade o zatiti
ivotne sredine, koji su uglavnom usmereni na izri-
canje novanih kazni zagaivaima
reka je potencijalno bogat izvor resursa koji mogu
biti upotrebljeni za lokalnu konzumaciju i prodaju
kao rezultat poboljane saobraajne infrastrukture
koja vodi ka oblinjim naseljenim centrima, razvi-
jaju se nova trita ribe i proizvoda od ribe
politiki uticaj industrijskih lobi grupa koje se pro-
tive uvoenju stroih zakona o zatiti ivotne sre-
dine (prvenstveno o odlaganju otpada)
novi zakonodavni akti za zatitu ivotne sredine
mogu uticati na pristup tradicionalnim ribolovnim
podrujima, kao i na raspoloive metode ribolova
Svaki put kada je neophodno
revidirati Logiku matricu, tre-
balo bi ponovo razmotriti
analizu zainteresovanih
strana, poto se njihov sklop
menja tokom vremena.
Prema tome, analiza zain-
teresovanih strana ne pred-
stavlja izolovani analitiki
korak, ve proces.
2.3 Analiza problema
(Drvo problema)
Analizom problema identifkuju
se negativni aspekti postojeeg
stanja i utvruju odnosi uzroka
i posledice koji postoje meu
identifkovanim problemima.
Analiza problema je, umno-
gome, najkritinija faza projek-
tnog planiranja, jer se na
osnovu nje sprovode sve po-
tonje analize i donose odluke
o prioritetima.
Tokom analize problema vano
je ostaviti otvorenim sve
raspoloive opcije. Tokom ove
rane faze cilj je uspostaviti opti
pregled situacije. Kasnije, tokom procesa, perspektiva e biti suena i produbljena radi pripre-
manja za izradu projekta.
Analiza problema ukljuuje tri najbitnija koraka:
1. defnisanje okvira i predmeta analize
2. identifkaciju osnovnih problema sa kojima se ciljne grupe i korisnici suoavaju (ta
predstavlja problem?/Koji se problemi javljaju? iji su to problemi?)
Vano je uoiti da problem ne predstavlja nedostatak reenja, ve postojanje nega-
tivne situacije. Na primer, problem nije to to nema raspoloivih pesticida, ve to to
tetoine napadaju letinu.
3. Vizuelizaciju problema u obliku dijagrama, poznatog kao drvo problema ili hijer-
arhija problema (kao to je prikazano na slici), kako bi odnosi uzrok-posledica bili
lake analizirani.
Glavni
problem
Posledice
Uzroci
Znaajni i direktni uzroci nastajanja glavnog problema smetaju se paralelno ispod
njega.
Znaajne i direktne posledice glavnog problema smetaju se paralelno na liniju iznad
njega. Uzroci i posledice se dalje razvijaju po istom principu kako bi bilo obrazovano
drvo problema.
Analiza je usmerena ka identifkovanju realnih uskih grla kojima zainteresovane strane
pridaju vanost i koja bi eleli da prevaziu. Jasna analiza problema, prema tome,
obezbeuje valjanu osnovu na kojoj se razvija skup relevantnih i usmerenih projektnih
ciljeva, kao to se moe videti iz sledeeg primera, navedenog u narednom odeljku, u
Ulov i prihodi porodica
ribolovaca u opadanju
Reni ekosistemi su ozbiljno
ugroeni, ukljuujui u to i
opadanje fonda ribe
Visok stepen bolesti koje se ire
vodom, naroito meu
siromanijim porodicama i u
populaciji mlaih od 5 godina
Kvalitet renih
voda se pogorava
Velike koliine
vrstog otpada
odlau se u reku
Najvei broj fabrika i
domainstava isputa otpadne
vode direktno u reku
Otpadne vode proiene u
postrojenjima nisu u skladu sa
ekolokim standardima
Ne postoji
kontrola
zagaivaa
Stanovnitvo nije
svesno opasnosti
koje nastaju
nekontrolisanim
odlaganjem otpada
Postojea zakonska
regulativa nije adekvatna i
ne moe da sprei direktno
isputanje otpadnih voda
40% domainstava i
20% preduzea nije
prikljueno na
kanalizacionu mreu
Agencija za zatitu
ivotne sredine je
nedelotvorna i u
blisko povezana
sa interesima
industrije
Ne postoje
programi za
informisanje/
obrazovanje
javnosti
Zagaenje sredine
nalazi se na dnu
lestvice politikih
prioriteta
Neodgovarajui nivoi
kapitalnih investicija i loe
planiranje poslovanja na
nivou lokalnih uprava
Analiza problema zagaenje reka
kome su uporeeni drvo problema i drvo ciljeva.
Vane napomene o upotrebi drveta problema
Kvalitet izlaznih informacija zavisi od uesnika u analizi. Od kritinog je znaaja
da predstavnici zainteresovanih strana, koji imaju odgovarajua znanja i
sposobnosti, budu ukljueni u njegovu izradu.
Kljuni instrument potreban za razvoj drveta problema, analizu rezultata i
predlaganje narednih koraka predstavlja okruenje radionice. Ukoliko je to
izvodljivo, radionica vezana za LFA trebalo bi da se odvija u okruenju kome je
projekat namenjen i da ukljui predstavnike svih zainteresovanih strana. Tre-
balo bi da je vode nezavisni facilitatori/moderatori. (U Aneksu 2 nalazi se
napomena o radionicama na temu LFA).
Sprovoenje nekoliko odvojenih vebi analize drveta problema u koji su
ukljuene razliite grupe zainteresovanih strana moe biti korisno kako bi bila
ustanovljena razliita stanovita, kao i varijacije u prioritetima.
Proces je podjednako vaan kao i proizvod. Vebu treba posmatrati kao obra-
zovno iskustvo za sve koji su u nju ukljueni, ali i kao priliku da budu izraeni ra-
zliiti pogledi i interesi.
Proizvod vebe (drvo problema) trebalo bi da obezbedi grubu, ali pojednos-
tavljenu sliku stvarnosti. Ukoliko je on preterano sloen, vrlo je verovatno da
e biti mnogo manje koristan prilikom davanja usmerenja u narednim koracima
analize. Drvo problema ne moe (i ne treba) da sadri ili razjanjava kom-
pleksne detalje svakog utvrenog odnosa uzroka i posledice.
Kako uspostaviti drvo problema
Izradu drveta problema bi u idealnom sluaju trebalo organizovati kao partic-
ipativnu grupnu aktivnost.
Predlae se da budu korieni pojedinani papiri ili kartice na kojima bi bile
ispisane pojedinane izjave o problemima, a koje bi potom mogle biti, u vizuel-
nom prikazu, sortirane u formi odnosa uzrok-posledica.
Korak 1: Identifkujte najbitnije postojee probleme, sluei se dostupnim infor-
macijama. Zatim, treba sprovesti slobodnu razmenu ideja (brainstorm-
ing) o problemima koje zainteresovane strane smatraju prioritetnim.
Prvi korak moe u potpunosti biti otvoren (bez unapred postavljenih
pretpostavki o tome ta bi mogli biti prioritetni problemi zaintereso-
vanih strana) ili moe biti usmeren navoenjem poznatog problema
ili cilja vieg reda (npr. poboljan kvalitet vode), zasnovanog na prelim-
inarnoj analizi postojeih informacija i konsultacijama sa zaintereso-
vanim stranama.
Nakon ovoga, zapisati svaki od problema na odvojen list papira/kartice.
Korak 2: Ponite sa analizom pojedinanog centralnog problema koji treba analizirati.
Korak 3: Potraite druge probleme koji su vezani za navedeni centralni problem,
odnosno identifkujte znaajne i direktne uzroke/posledice centralnog
problema.
Korak 4: Otponite konstruisanje drveta problema tako to ete hijerarhiju
uzroka i posledica, kao i hijerarhiju odnosa izmeu problema us-
postaviti na sledei nain:
probleme koji direktno uzrokuju pojavu centralnog problema
treba smestiti ispod centralnog problema
probleme koji predstavljaju direktnu posledicu centralnog
problema treba smestiti iznad centralnog problema.
Korak 5: Sve ostale probleme, potom, razvrstajte na isti nain vodee pitanje
pri tome bi trebalo da bude ta je uzrok. Ukoliko postoje dva ili vie
uzroka koji zajedno utiu na posledicu, treba ih smestiti na isti nivo u di-
jagramu.
Korak 6: Probleme spojte strelicama kojima se oznaavaju uzrok i posledice,
vodei rauna da kljune veze budu jasno prikazane.
Korak 7: Pregledajte dijagram, utvrdite njegovu valjanost i sveobuhvatnost,
zatim ga doradite i doterajte.
Upitajte sebe/grupu da li postoje vani problemi koje jo uvek niste
spomenuli. Ukoliko postoje, navedite ove probleme i ukljuite ih u di-
jagram, stavljajui ih na odgovarajua mesta.
Korak 8: Iskopirajte dijagram na list papira kao zabeleku, a potom ga dis-
tribuirajte (po potrebi) radi unoenja daljih komentara/informacija.
2.4 Analiza ciljeva (Drvo ciljeva)
Nakon to zainteresovane strane identifkuju probleme ijem e reavanju projekat do-
prineti, potrebno je sainiti listu ciljeva da bi bila napravljena analiza/drvo ciljeva. Uko-
liko je analiza problema obavljena paljivo, formulisanje ciljeva bi trebalo da proe bez
tekoa. Analiza ciljeva je pozitivna, inverzna slika analize problema.
Odnos izmeu analize problema i analize ciljeva:
Analiza ciljeva predstavlja metodoloki pristup koji je primenjen radi:
opisivanja stanja nakon to budu bili uklonjeni uoeni problemi
potvrivanja hijerarhije ciljeva
ilustrovanja odnosa sredstvo-cilj uz pomo dijagrama.
Negativne situacije iz drveta problema pretvaraju se u reenja i izraavaju kao poz-
itivna postignua. Ta pozitivna postignua su, u stvari, ciljevi i predstavljeni su u okviru
dijagrama ciljeva. Ovaj dijagram prikazuje hijerarhiju sredstava koja vode ka ciljevima.
Ovo je instrument za analizu i predstavljanje ideja. Najvea prednost mu je to to po-
mae da analiza moguih ciljeva projekta bude vrsto zasnovana na jasno uoenim pri-
oritetnim problemima.
Dobro razvijeno drvo ciljeva trebalo bi da predstavlja prvu kolonu matrice, kao to
prikazuje slika na narednoj strani.
Analizu ciljeva bi trebalo sprovesti uz obavljanje odgovarajuih konsultacija sa kljunim
grupama zainteresovanih strana.
Potrebno je, takoe, uzeti u obzir informacije dobijene u ranijim analizama zaintereso-
vanih strana (ukljuujui u to i procenu institucionalnih kapaciteta).
To bi trebalo da doprinese:
razmatranju prioriteta
proceni realnih mogunosti postizanja pojedinih ciljeva i
uoavanju dodatnih sredstava koja bi mogla biti neophodna za postizanje el-
jenih ciljeva.
Kada se naini, drvo ciljeva daje saetu sliku budueg eljenog stanja, ukljuujui u to
i indikativna sredstva kojima cilj moe biti postignut.
Kao i drvo problema, i drvo ciljeva bi trebalo da predstavlja pojednostavljenu, ali
grubu sliku stvarnosti.
Posledice
Centralni problem
Uzroci
Ciljevi razvoja
Svrha projekta / Neposredni cilj
Trenutni rezultati / Izlazni parametri
Aktivnosti
drvo problema drvo ciljeva
Odgovarajui
nivo u okviru
matrice
Opti ciljevi
Svrha
Rezultati
Aktivnosti
(ukljuujui
u to ulazne
parametre)
Drvo ciljeva zagaenje reka
ribolovaca su stabilizo-
vani ili su u porastu
Ugroenost renih
ekosistema je umanjena,
fond ribe je u porastu
Sluajevi bolesti koje se
ire vodom su svedeni,
naroito meu siro-
manijim porodicama i
u populaciji mlaih od
5 godina
Kvalitet renih
voda je
poboljan
Smanjena
koliina vrstog
otpada koji se
odlae u reku
Smanjen broj fabrika i
domainstava koji ot-
padne vode isputaju
direktno u reku
Preiavanje otpadnih
voda vri se u skladu sa
ekolokim standardima
Postoji de-
lotvorna
kontrola
zagaivaa
Stanovnitvo je
svesnije opas-
nosti koje nastaju
nekontrolisanim
odlaganjem ot-
pada
Ustanovljena je
nova zakonska regu-
lativa koja de-
lotvorno spreava
direktno isputanje
otpadnih voda
Povean je proce-
nat domainstava
i preduzea
prikljuenih na
kanalizacionu
mreu
Rad Agencije za za-
titu ivotne sre-
dine je delotvoran i
posveen interes-
ima ireg sloja zain-
teresovanih strana
Ustanovljeni
su programi
za in-
formisanje /
obrazovanje
javnosti
Problemu
za-
gaenja
dat je vii
politiki
prioritet
Uveane
su kapi-
talne inves-
ticije
Poboljano je
planiranje poslo-
vanja na nivou
lokalnih uprava,
ukljuujui u to
mehanizme za
smanjenje
trokova
Kako uspostaviti drvo ciljeva
Korak 1: Preformuliite sve negativne situacije iz analize problema u pozitivne
situacije koje su eljene i koje realno mogu biti postignute.
Korak 2: Proverite odnose sredstvo-cilj kako bi bila obezbeena valjanost i
sveobuhvatnost hijerarhije (odnosi uzrok-posledica pretvaraju se u
odnose sredstvo-cilj).
Panja: Svaki odnos uzrok-posledica nee automatski postati odnos sredstvo-
cilj. Ovo zavisi od odabira rei pri formulaciji odnosa.
Korak 3: Sprovodite korake od dna ka vrhu kako biste obezbedili to da odnosi
uzrok-posledica sigurno postanu odnosi sredstvo-cilj.
Ukoliko je neophodno:
revidirajte izjave
dodajte nove ciljeve ukoliko su relevantni i neophodni za postizanje cilja
na narednom nivou
briite ciljeve koji ne deluju odgovarajue ili koji nisu neophodni.
Korak 4: Docrtajte strelice koje ukazuju na odnose sredstvo-cilj.
2.5 Analiza strategija ili alternativa
Svrha ove analize je identifkovanje mogue alternativne opcije/strategije, procenjivanje
njihove izvodljivosti i postizanje dogovora oko jednog stratekog pristupa projektu.
Tokom procesa identifkacije moguih ciljeva projekta, razmatraju se mogue koristi ili
tekoe koje nastaju kada se problemi reavaju na razliite naine.
Ova pitanja i mogunosti treba dobro razmotriti kako bi najverovatniji obuhvat pro-
jekta bio defnisan pre nego to pone detaljnija izrada projekta.
Pitanja koja treba postaviti i na koja treba odgovoriti u ovoj fazi su:
- Da li se treba baviti svim identifikovanim problemima, odnosno ciljevima ili treba iza-
brati samo nekoliko?
- Koje su pozitivne prilike koje treba iskoristiti (npr. na osnovu SWOT analize)?
- Koji je to skup interventnih aktivnosti koji e najverovatnije dovesti do eljenih rezul-
tata i unaprediti njihovu odrivost?
- Koje su oekivane posledice finansijskih i obrtnih trokova moguih interventnih ak-
tivnosti i ta je mogue izvesti?
- Koja je mogunost najekonominija?
- Koja strategija e najvie i najbolje uticati na reavanje potreba siromanog stanovni-
tva i drugih identifikovanih ugroenih grupa stanovnitva?
- Kako mogu biti ublaeni ili izbegnuti mogui negativni uticaji na ivotnu sredinu?
Ova analitika faza je, u odreenom smislu, najtea i najizazovnija, jer podrazumeva
rukovanje velikom koliinom informacija, a potom i donoenje sloenih odluka o izboru
najbolje strategije (ili strategija) koja e biti primenjena.
U praksi esto mora biti napravljen odreeni broj kompromisa kako bi bili izbalansirani
razliiti interesi zainteresovanih strana, politiki zahtevi i praktina ogranienja, kao to
je, na primer, raspoloivost sredstava.
Meutim, ovaj zadatak e biti laki ukoliko bude postignut dogovor o skupu kriterijuma
na osnovu kojih se ocenjuje korist razliitih interventnih mogunosti.
Mogui kljuni kriterijumi za odabir strategije mogu biti sledei:
- strateki kriterijum oekivani doprinos kljunim stratekim ciljevima (npr. smanjiva-
nje siromatva ili ekonomska integracija, komplementarnost sa drugim tekuim ili pla-
niranim programima ili projektima)
- socijalni kriterijum/kriterijum raspodele raspodela trokova i koristi po ciljnim gru-
pama, ukljuujui rodna pitanja, sociokulturna ogranienja, uestvovanje i motivisa-
nost na lokalnom nivou itd.
- finansijski kriterijum implikacije finansijskih i operativnih trokova, finansijska odr-
ivost i mogunost isplate stalnih trokova na lokalnom nivou, potrebe za deviznim
sredstvima itd.
- ekonomski kriterijum ekonomska dobit, efektivan utroak sredstava, ekonominost itd.
- institucionalni kriterijum doprinos institucionalnoj izgradnji kapaciteta, postojanje
kapaciteta i sposobnosti za korienje tehnike pomoi
- tehniki kriterijum izvodljivost, prilagoenost, korienje sredstava na lokalnom
nivou, prilagoenost tritu itd.
- kriterijum ivotne sredine uticaj na ivotnu sredinu, trokovi u odnosu na korist.
Izbor strategije
ribolovaca su stabilizovani
ili su u porastu
Ugroenost renih ekosistema
je umanjena, fond ribe je
u porastu
Sluajevi bolesti koje se ire
vodom su svedeni, naroito
meu siromanijim
porodicama i u populaciji
mlaih od 5 godina
Kvalitet renih
voda je poboljan
Smanjena koliina
vrstog otpada
koji se odlae u
reku
Smanjen broj fabrika
i domainstava koji otpadne
vode isputaju direktno
u reku
Preiavanje otpadnih voda
vri se u skladu sa ekolokim
standardima
Postoji
delotvorna
kontrola
zagaivaa
Stanovnitvo je
svesnije opasnosti
koje nastaju
nekontrolisanim
odlaganjem otpada
Ustanovljena je nova
zakonska regulativa koja
delotvorno spreava
direktno isputanje
otpadnih voda
Povean je procenat
domainstava i
preduzea
prikljuenih na
kanalizacionu mreu
Rad Agencije za zatitu
ivotne sredine je
delotvoran i posveen
interesima ireg sloja
zainteresovanih strana
Ustanovljeni su
programi za
informisanje /
obrazovanje
javnosti
Problemu
zagaenja
dat je vii
politiki
prioritet
Uveane su
kapitalne
investicije
Poboljano je
planiranje poslovanja
na nivou lokalnih
uprava, ukljuujui
u to mehanizme za
smanjenje trokova
Izlaz
Ulaz
Strategija
odlaganja
otpada
Strategija za
otpadne vode
Opti
cilja
Svrha
Rezultati
Ove kriterijume treba posmatrati u odnosu na alternativne opcije i treba ih grubo pro-
cenjivati, na primer: visok/nizak; +/-; ekstenzivan/ogranien. Upotreba ovih kriterijuma
pomae prilikom defnisanja onoga to treba/moe, odnosno onoga to ne treba/ne
moe biti obuhvaeno obimom projekta.
Potom se, odabranom strategije formulie prva kolona Logike matrice. Odabrana strategija
se naroito koristi prilikom defnisanja Opteg cilja, Svrhe i moguih Rezultata projekta.
Primer naina odabira strategije dat je nie i predstavlja logian nastavak prethodno
opisanog drveta ciljeva.
Kako identifkovati alternativne mogunosti i odabrati strategiju
Da bi bile identifkovane alternativne mogunosti i izabrana strategija, treba:
1. identifkovati, kao alternativne mogunosti ili komponente projekta, razliite
lestvice odnosa sredstvo-cilj
2. eliminisati ciljeve koji su oigledno nepoeljni ili koji ne mogu biti realizovani
3. eliminisati ciljeve koji su defnisani u okviru drugih projekata u istoj oblasti
4. razmatrati posledice strategije, odnosno njen uticaj na ugroene grupe
5. proceniti izvodljivosti razliitih alternativa
6. odabrati jednu alternativu kao strategiju koja e biti primenjena u okviru projekta
7. uvesti dodatne kriterijume, odnosno izmeniti najprihvatljiviju mogunost
ukljuivanjem ili iskljuivanjem elemenata iz drveta ciljeva ukoliko dogovor
ne moe biti neposredno postignut.
3 Faza planiranja
3.1 Logika matrica: format i proces primene
3.1.1 Prilagoavanje formata matrice potrebama i zahtevima projekta
Rezultati analize zainteresovanih strana, odnosno problema, ciljeva i strategija koriste
se kao materijali i pripremna dokumentacija za izradu Logike matrice.
Matrica treba da prui kratak pregled predloga projekta i treba da sadri od jedne do
etiri strane. Duina matrice zavisi od obima i sloenosti projekta, kao i od toga koliko
e nivoa ciljeva matrica sadrati.
Uopteno govorei, preporuuje se da matrica sadri samo Opti cilj, Svrhu i Rezultate
projekta, kao i kratak pregled indikativnih aktivnosti. Meutim, indikativne aktivnosti
treba odvojeno opisati, odnosno potkrepiti dokumentacijom (npr. korienjem ras-
poreda aktivnosti).
Osnovni razlozi za ovo jesu sledei:
Logiku matricu treba usmeravati na rezultate, svrhu i opti cilj (zasnovan na rezultatima)
aktivnosti treba podvrgnuti redovnoj reviziji i izmenama (tekua odgovornost ruko-
vodioca), jer njihovo ukljuivanje u Logiku matricu podrazumeva da matricu, kako
bi bila aktuelna i relevantna, treba revidirati ee nego to je obino sluaj
indikativne aktivnosti esto su predstavljene odvojeno, upotrebom Gantograma,
odnosno upotrebom narativnog opisa aktivnosti u propratnom tekstu. Indikativne ak-
tivnosti, meutim, treba jasno povezati sa planiranim rezultatima odgovarajuom
upotrebom referentnih brojeva.
Slino ovome, preporuuje se da sredstva i trokovi (detalji o ulaznim parametrima i
budetu) ne budu ukljueni u Logiku matricu. Zapravo, sve vie se prihvata stav da
sam format matrice nije prilagoen saetom predstavljanju sredstava i trokova,
odnosno da postoje mnogo bolji naini/formati pomou kojih moe biti predstavljena
ova vrsta informacija.
Meutim, iako se preporuuje da aktivnosti, sredstva/resursi i trokovi ne budu uneti u
samu matricu, i dalje je vaan nain razmiljanja logino povezivanje rezultata sa ak-
tivnostima, sredstvima i trokovima.
Treba neizostavno voditi rauna o tome da su kvalitetno rezonovanje i analiza mnogo
vaniji od pridravanja nekog konkretnog formata.
3.1.2 Sled koraka u izradi matrice i sadraja
Izrada Logike matrice predstavlja iterativan proces, a ne samo lineran sled koraka. U
toku izrade novih delova matrice, prethodno sakupljene informacije treba revidirati i,
ukoliko je to potrebno, aurirati.
Meutim, postoji opti sled koraka koji se potuje prilikom izrade matrice. On poinje
opisom projekta i logikom intervencije (sa vrha), potom sledi defnisanje pretpostavki
(sa dna), a nakon toga defnisanje indikatora i izvora verifkacije (popreno).
Sled koraka prilikom izrade matrice moe biti ilustrovan na sledei nain:
NAZIV PROGRAMA/PROJEKTA UKUPAN BUDET
(1)
Opti cilj
(9)
Indikatori koji se mogu
objektivno verifkovati
(10)
Izvori verifkacije
(2)
Svrha projekta
(11)
(12)
Izvori verifkacije
(8)
Pretpostavke
(3)
Rezultati
(13)
(14)
Izvori verifkacije
(7)
Pretpostavke
(4)
Aktivnosti
(6)
Pretpostavke
(5)
Preduslovi
U sledeim odeljcima Vodia detaljno su opisana dva koraka procesa izrade Matrice.
Preporuke za izradu Logike matrice
Nemojte ostavljati izradu Logike matrice za poslednji trenutak. Ponite izradu
kada ponete da planirate projekat. Moda ete tokom ovog procesa morati
da sakupljate informacije do kojih ete kasnije teko doi (npr. osnovni podaci
na osnovu kojih se meri napredak).
Logiku matricu treba da popuni osoba koja je odgovorna za planiranje i primenu
projekta. Ukoliko ovo nije mogue, onda razmotrite kako e posledice ciljeva, in-
dikatora i verifkacije uticati na osoblje koje je na terenu i na partnere.
Izradite drvo problema. Pretvaranjem problema u ciljeve lake ete razjasniti
cilj, svrhu, rezultate i aktivnosti projekta.
Mentor koji ima iskustvo u pisanju Logikih matrica moe vam pruiti saveto-
davnu i drugu pomo.
Ukoliko negde zastanete u izradi matrice, nemojte da paniite preite na
sledeu fazu, a kasnije se vratite na deo koji vam je bio teak.
Piite graftnom olovkom kako biste lako mogli da izbriete i izmenite odreene
stavke. Koristite vei list papira, na kome ima dosta mesta za razmiljanje, a
tek ga kasnije smanjite.
Ne zaboravite da je veoma teko prvi put u potpunosti uspeti, te nastavite sa
razmatranjem i revidiranjem dok ne budete sigurni da je projekat izvodljiv, a
Logika matrica u potpunosti logina!
Izvod iz Smernica, BOND, mart 2003. godine
3.2. Prva kolona: logika intervencije
Logika intervencije se testira i dorauje analizom pretpostavki u etvrtoj koloni matrice
(opisana nie u tekstu u odeljku o pretpostavkama).
3.2.1 Izbegavanje uobiajenog logikog problema
Ponite sa radom od vrha kolone, pa idite ka dnu kolone.
Kada je izabrana projektna strategija, osnovni elementi projekta izvode se iz drveta cil-
jeva i prenose u vertikalnu kolonu Logike matrice.
Na ovaj nain, prva kolona daje kratak pregled logike sredstvo-cilj predloenog projekta.
Navoenjem osnovnih elemenata projekta, matrica opisuje logiku intervencija na projektu.
Kada se hijerarhija ciljeva ita odozdo nagore, ona moe biti izraena na sledei nain.
Ako budu obezbeeni odgovarajui ulazni parametri/sredstva, onda mogu biti
preduzete aktivnosti.
Ako budu preduzete aktivnosti, onda mogu biti proizvedeni rezultati.
Ako budu proizvedeni rezultati, onda moe biti postignuta svrha.
Ako budese postignuta svrha, onda projekat doprinosti optem cilju.
Hijerarhiju ciljeva moemo itati i u obrnutom smeru.
Ako elimo da doprinesemo optem cilju, onda moramo postii svrhu.
Ako elimo da postignemo svrhu, onda moramo ostvariti konkretne rezultate.
Akoelimo da ostvarimo rezultate, onda moramo primeniti konkretne aktivnosti.
Ako elimo da primenimo konkretne aktivnosti, onda moramo primeniti iden-
tifkovane ulazne parametre/sredstva.
3.2.2 Pisanje jasnih izjava
Izjave treba da budu napisane to jasnije i konciznije. Ukoliko je potrebno, treba pre-
formulisati tekst korien pri izradi drveta ciljeva kako bi izjave bile to preciznije.
Korisno je i standardizovati nain na koji se opisuje hijerarhija ciljeva projekta.
(i) Opti cilj opisuje predvieni dugoroni cilj ijem ostvarenju projekat doprinosi
(opravdanje za projekat). Ovu stavku treba poeti reima treba da doprinese....
(ii) Specifan cilj/Svrha opisuje eljene efekte projekta (svrha projekta), ostvarivanje
neposrednog cilja za direktne korisnike kao jasno defnisanog stanja u budunosti.
Ovu stavku treba defnisati tako da bude istaknuta korist koju ima ciljna grupa, na
primer, povean/poboljan/itd....
Napomena: Preporuuje se da projekat sadri samo jedan neposredan specifan
cilj/svrhu. U sluaju obimnijih programa koji imaju vie od jedne svrhe, predvia se
izrada komponenti (videti odeljak o komponentama projekta 3.2.4).
(iii) Rezultati opisuju ciljeve koje rukovodstvo projekta treba da postigne i odri za
vreme trajanja projekta. Zajedniko delovanje rezultata treba da bude dovoljno za pos-
tizanje neposrednog cilja. Njih treba defnisati kao opipljive rezultate
postignuti/proizvedeni/ sprovedeni itd.
Napomena: Iako rukovodstvo projekta treba da garantuje da e biti postignuti opipljivi
rezultati projekta, neposredan cilj projekta nije pod njihovom direktnom kontrolom.
Aktivnosti treba da budu defnisane kao procesi, upotrebom sadanjeg vremena i ak-
tivnih oblika glagola, na primer, pripremiti, izraditi, izgraditi, sprovesti istraivanje....
Treba izbegavati isuvie detaljno opisivanje aktivnosti i navesti samo osnovnu struk-
turu i strategiju projekta.
Napomena: Preporuuje se da svi rezultati budu numerisani. Svaku aktivnost treba,
takoe, numerisati povezujui je sa odgovarajuim rezultatom (videti sledei primer).
Osnovne ulazne elemente, prilikom navoenja, treba defnisati u odnosu na f-
nansijska sredstva, zaposleno osoblje i dobra.
Uobiajen problem koji se javlja prilikom defnisanja izjava o ciljevima nastaje onda
kada se svrha defnie kao prepriavanje rezultata, umesto kao postignue vieg ranga.
Na primer, u sluaju projekta preiavanja vode, rezultati kojima se postie svrha for-
mulisani su na sledei nain:
Nie u tekstu dat je primer kako treba formulisati izjave u koloni o logici intervencije
(videti i formulisanje izjava u Logikoj matrici u aneksima 4 i 5).
3.2.3 Drvo ciljeva i referentni brojevi
Kada razmiljamo o logikoj strukturi prve kolone matrice (ili kada pokuavamo da je
nekom objasnimo), esto nam je najlake da je predstavimo u formi drveta ciljeva, i to
na nain koji je ve ranije objanjen (videti odeljak 2.4 i 2.5).
Dakle, upotreba referentnih brojeva u Logikoj matrici (kao i upotreba odgovarajueg
rasporeda aktivnosti, sredstava i budeta), radi jasnog povezivanja ulaznih parametara,
aktivnosti i rezultata, predstavlja izuzetno koristan opteprihvaen metod.
- smanjeno direktno izlivanje otpadnih voda u reku
- poboljani standardi za obradu otpadnih voda
- poboljana informisanost javnosti o tome ko je nadlean da upravlja ivotnom sredinom
Formulisanje svrhe
Primer loe prakse Primer dobre prakse
Svrha je skup rezultata Svrha je posledica rezultata
poboljano je preiavanje vode i smanjen je nivo
direktnog izlivanja u reku
poboljan kvalitet rene vode
Izjava u drvetu ciljeva
(videti 2.4 i 2.5)
Kolona Logike matrice data sa hijerarhijom ciljeva
i sa primerima izjava
1. smanjena opasnost za reni eko-
sistem...
2. smanjena uestalost bolesti koje
se prenose vodom
Opti cilj
doprinoenje poboljanju
porodinog zdravlja, naroito
zdravlja dece ispod 5 godina, kao
i poboljanju opteg zdravlja
renog ekosistema
poboljan kvalitet rene vode Svrha 1.1. poboljan kvalitet rene vode
smanjen broj domainstava i fab-
rika koje isputaju otpadne vode
direktno u reku
obrada rene vode ispunjava
ekoloke standarde
Rezultati
1.1. smanjen obim otpadnih voda
koje domainstva i fabrike di-
rektno isputaju u reni sistem
1.2. uspostavljanje standarda za
obradu otpadnih voda i nji-
hovo delotvorno sprovoenje
stanovnitvo je bolje informisano
o opasnostima bacanja otpada
povean procenat domainstava
i kompanija koje su prikljuene
na kanalizaciju
uspostavljene nove zakonodavne
odredbe...
...
Aktivnosti
(ne mora biti ukljueno u samu
matricu, ve moe biti
predstavljeno u formatu
o rasporedu aktivnosti
Iako se struktura hijerarhije ciljeva moe menjati, na primer, ukljuivanjem nivoa kom-
ponenti (grupisanjem razliitih rezultata i aktivnosti) ili drugog nivoa u okviru hijer-
arhije ciljeva (kao to je jedan od ciljeva projektnih komponenti), vano je da osobe
koje su odgovorne za korienje instrumenata (kao to je LFA) pokau odreenu fek-
sibilnost kako bi formate prilagodile svojim praktinim potrebama.
Ukoliko su ideje i logika dobri, broj nivoa koji postoji u hijerarhiji ciljeva i formati koji se
koriste ne bi trebalo da predstavljaju suvie veliki problem.
3.2.4 Uticaj rukovodilakih struktura
Pristup logike matrice ukazuje na nivo kontrole koju rukovodioci imaju nad razliitim
nivoima projektnih ciljeva.
Rukovodioci treba da imaju znatnu direktnu kontrolu nad ulaznim parametrima, ak-
tivnostima i postizanjem rezultata, kao i da u dovoljnoj meri budu odgovorni za de-
lotvorno upravljanje ovim elementima projekta.
Meutim, rukovodioci mogu da utiu na realizaciju svrhe projekta samo izborom naina
upravljanja procesom koji e dovesti do postizanja rezultata.
Rukovodioci projekta, uopteno govorei, nemaju direktan uticaj na to koliko e pro-
jekat doprineti ostvarivanju opteg cilja, pa od njih treba oekivati da prate ire strateko
i programsko okruenje kako bi bila odrana relevantnost projekta u datom kontekstu.
Meutim, odgovornosti rukovodilaca u okviru mnogih razvojnih projekata esto su
podeljene izmeu zainteresovanih strana (partnerski pristup).
Stoga je vano to je mogue ranije razjasniti koje to odgovornosti ima rukovodilac,
kao i razluiti razliku izmeu rezultata projekta i rezultata defnisanih ugovorom.
Rezultat projekta (kao to je pokazano u Logikoj matrici) esto je proizvod ak-
cija/aktivnosti odreenog broja razliitih zainteresovanih strana (npr. Ministarstvo
zdravlja Vlade koja je partner na projektu, domai odbori u oblasti zdravstva i teh-
niki konsultanti koje finansira donator).
U ovakvim okolnostima donator, odnosno agencija koja sprovodi projekat esto
tehnikog konsultanta/rukovodioca projekta ne smatra u potpunosti odgovornim za
ostvarivanje rezultata projekta, ve samo za postizanje rezultata defnisanog(ih) ugov-
orom. Rezultati defnisani ugovorom treba konkretno da sadre ta ugovorna strana
treba da ispuni (pod kontrolom koju vri ugovorna strana) kako bi doprinela ostvari-
vanju rezultata projekta.
3.2.5 Komponente projekta
U zavisnosti od tipa i obima projekta, moe se pokazati korisnim grupisanje srodnih
rezultata, aktivnosti i ulaznih parametara projekta u projektne komponente, naroito
u sluaju veih/sloenijih projekata.
Ove komponente mogu se posmatrati kao strategije projekta, koje moemo
identifkovati na osnovu odreenog broja moguih kriterijuma, kao to su:
tehnika pitanja (na primer, komponenta istraivanja, komponenta obuavanja i
graevinska komponenta u okviru projekta za upravljanje vododelnicom)
rukovodilake odgovornosti/organizacione strukture (na primer, komponente
produetka, istraivanja i kreditiranja u okviru poljoprivrednog projekta, koje odra-
avaju strukturu Sektora za poljoprivredu)
geografski poloaj (na primer, komponenta za svaku od etiri zemlje koje uestvuju
u regionalnom projektu za borbu protiv trgovine ljudima)
fazna podela kljunih projektnih aktivnosti (na primer, komponenta za svaku od
osnovnih faza u okviru projekta elektrifkacije seoskih oblasti, koji zahteva izradu
studije izvodljivosti, probno testiranje, fazu implementacije i fazu odravanja).
Identifkacija korisnih/odgovarajuih komponenti koje e biti obuhvaene projektom
(kao i postizanje dogovora o njima) treba da bude zasnovana na analizi ciljeva i strate-
gija, konsultacijama sa kljunim zainteresovanim stranama, kao i na razmatranju
razumnih komponenti sa stanovita rukovodilaca.
Kada su u pitanju vei projekti koji imaju vie od jedne komponente, moe se razmatrati
uvoenje vie od jedne svrhe projekta (svrha svake od komponenti).
Ovo moe biti praktian nain disagregacije i raspodele znaajnog broja razliitih rezul-
tata projekta.
3.3 ETVRTA KOLONA: PRETPOSTAVKE
3.3.1 Identifkacija pretpostavki
Pretpostavke predstavljaju spoljne faktore koji mogu uticati na uspeh projekta (ak ga
i odrediti), ali nad kojima rukovodioci projekta nemaju direktnu kontrolu.
Pretpostavke predstavljaju
odgovor na sledee pitanje
Koji spoljni faktori, nad kojima
rukovodioci nemaju kontrolu,
mogu da utiu na primenu
projekta i dugoronu odrivost
koristi koje on donosi?
Pretpostavke su deo ver-
tikalne logikeunutar Logike
matrice. Rad ponite na dnu
matrice i nastavite ka njenom
vrhu.
Veza izmeu pretpostavki
i hijerarhije ciljeva ilus-
trovana je na sledeoj slici.
Npr. ukoliko su aktivnosti preduzete
I pretpostavke se pokau tanim,
rezultati se mogu postii, itd.
Preduslovi potrebno je da se is-
pune pre nego to se odvoje sred-
stva i zaponu aktivnosti
Ulazni parametri
Opti cilj
Svrha
Rezultati
Aktivnosti Pretpostavke
Pretpostavke
Pretpostavke
11 Izvor: Metode pruanja pomoi Smernice za upravljanje projektnim ciklusom, Evropska komisija, mart, 2004.
Razmotrite da li su ulazni parametri dovoljni za sprovoenje predvienih aktivnosti ili
e biti potrebno da se izvan projekta odigraju jo neki dogaaji (pretpostavke).
Neke pretpostavke mogu biti izvedene iz elemenata koji nisu integrisani u sam pro-
jekat, ali se nalaze u drvetu ciljeva.
Identifkujte pretpostavke date na svakom nivou matrice sve do nivoa razvojnog cilja,
i to na osnovu sledee logike:
nakon to Aktivnosti budu izvrene, a ukoliko se Pretpostavke pokau istinitim na
ovom nivou, rezultati e biti postignuti
nakon to budu realizovani Rezultati i Pretpostavke na ovom nivou, Svrha projekta e
biti postignuta i
nakon to Svrha bude postignuta i Pretpostavke budu realizovane na ovom nivou,
projekat e doprineti ostvarivanju Optih ciljeva.
Pretpostavke treba da budu opisane sa dovoljno operativnih detalja (ukoliko je mogue
uz pomo indikatora) kako bi mogle da budu praene.
Primeri pretpostavki: primaoci stipendije se vraaju na dodeljene pozicije; lokalne in-
stitucije sarauju na sprovoenju aktivnosti planiranja; promene u globalnim cenama
mogu biti pokrivene predvienim budetom itd. Vidite primer pretpostavki i u
sledeem dijagramu, kao i u primerima Logike matrice u aneksu 4 i 5.
Pretpostavke se najee identifkuju progresivno tokom faze analize. Analizom zain-
teresovanih strana, problema, ciljeva i strategija identifkuje se odreeni broj pitanja
(npr. stratekih, institucionalnih, tehnikih, drutvenih, odnosno ekonomskih pitanja)
koja e imati uticaja na projektno okruenje, a nad kojim projekat ne mora da ima di-
rektnu kontrolu.
Kada se bira strategija projekta, postoje pitanja, identifkovana tokom analize
problema i ciljeva, kojima se implementaciona strategija projekta ne bavi di-
rektno, ali koja ipak mogu da utiu na uspeh projekta.
Opti cilj
Doprinos poboljanju porodninog
zdravlja, naroito meu mlaima od 5 go-
dina, kao i opte zdravlje renog ekosis-
tema.
Svrha
Poboljan kvalitet vode u rekama.
Rezultat 1:
Smanjena koliina otpadnih voda koje
domainstva i fabrike isputaju direktno u
reke.
Pretpostavke:
Kampanja podizanja svesti lokalnih
samouprava ima pozitivan uticaj na
zdravstvene i sanitarne prakse siromanih
porodica.
Pretpostavke:
Tokovi reka se odravaju iznad X megali-
tara u sekundi najmanje 8 meseci
godinje.
Agencija za zatitu ivotne sredine us-
pena u smanjenju isputanja vrstih ot-
padnih materija sa X na X tona godinje.
Na primer, posle sprovoenja analize zainteresovanih strana, problema i ciljeva u okviru
projekta koji se bavi zagaenjem rene vode, izabrana strategija ne mora da po-
drazumeva direktnu saradnju sa Agencijom za zatitu ivotne sredine u reavanju prob-
lema direktnog odlaganja vrstog otpada u reni tok. Kako bi bila postignuta svrha
projekta, treba ustanoviti pretpostavke o poboljanjima kapaciteta koje lokalna
samouprava ima za regulisanje odlaganja vrstog otpada.
Mogu biti identifkovane i dodatne pretpostavke daljim konsultacijama sa zaintereso-
vanim stranama, razgovorima i progresivnim detaljnim analizama hijerarhije ciljeva pro-
jekta (npr. analiziranjem tehnike izvodljivosti i efektivnog utroka sredstava, procenom
uticaja na ivotnu sredinu itd.). Analizom rizika potvruje se tanost pretpostavki (vie
detalja o ovome u Aneksu 6).
Ukratko, moemo rei da pretpostavke:
mogu biti izvedene iz drveta ciljeva
formuliu se kao pozitivno stanje
vezuju se za razliite nivoe matrice
pridaje im se znaaj u odnosu na vanost i izvesnost.
3.3.2 Provera pretpostavki i njihovog znaaja
Verovatnou istinitosti pretpostavki treba dalje analizirati kako bi bila procenjena
izvodljivost projekta (verovatnoa uspeha). Analiza verovatnoe i znaaja pretpostavki
predstavlja deo procene rizinosti projekta. Neke pretpostavke su od kljune vanosti,
a neke su od marginalne vanosti za uspeh projekta.
Osnovni problem predstavljaju prikupljanje (i analiziranje) adekvatnih informacija iz
dovoljnog broja izvora, ukljuujui u to i stanovita razliitih zainteresovanih strana. Na
primer, ono to jedna grupa smatra kljunom pretpostavkom, drugoj ne mora biti
naroito vano.
Ne postoji formula za
izvoenje ove ak-
tivnosti, odnosno
neophodno je da pos-
toji odreeni nivo
subjektivnosti.
Proitajte/analizirajte
listu pretpostavki na
svakom nivou matrice
i proverite njihov
znaaj i verovatnou,
kao to je prikazano u
sledeem dijagramu
za donoenje odluka.
Da li je
pretpostavka vana?
Da
Da Ne
Ne
Da li e se pokazati tanom?
Skoro sigurno
Verovatno
Malo verovatno
Iskljuiti iz matrice
Ukljuiti kao pretpostavku
Projekat potencijalno nije izvodljiv
Da li je mogue revidirati
projekat kako bi se uticalo na
spoljanji faktor?
Revidirajte projekat
dodavanjem aktivnosti ili
rezultata; ukoliko je potrebno,
preformuliite svrhu projekta
Treba izbrisati pretpostavke koje e se najverovatnije ostvariti ili koje nisu naroito vane
za ishod projekta.
Ukoliko bude utvreno da je pretpostavka veoma vana za ishod projekta ali da nije
verovatno da e se ostvariti, onda ona predstavlja nepremostivi rizini faktor. Ukoliko se
identifkuju ovakvi faktori, projekat treba izmeniti tako da ovi faktori budu izbegnuti.
Ukoliko to nije mogue uiniti, projekat ne treba sprovoditi.
Kada pretpostavke budu analizirane i testirane, a pod pretpostavkom da se projekat
jo uvek smatra izvodljivim, jedine pretpostavke koje treba ostaviti u Logikoj matrici
jesu one koje e se verovatno ostvariti, ali koje ipak treba paljivo pratiti tokom primene
projekta. Tada one mogu postati deo plana za praenje i upravljanje rizikom.
Svaki nivo ciklusa upravljanja projektom mora sadrati neophodne i dovoljne uslove
za sprovoenje sledeeg nivoa.
3.4 DRUGA I TREA KOLONA: INDIKATORI I IZVORI VERIFIKACIJE
Nakon to je skica opisa projekta i pretpostavki (kolone 1 i 4 matrice) uraena, potrebno
je utvrditi koji indikatori mogu biti korieni za merenje i prikazivanje stepena ispun-
jenosti ciljeva (kolona 2), kao i za prikazivanje izvora takvih informacija (kolona 3).
Zbog toga to se prilikom analiziranja indikatora i sredstava verifkacije matrica ita un-
akrsno, takav postupak zove se horizontalna logika.
3.4.1 Indikatori/Pokazatelji
Utvrivanje naina verifkacije ispunjenosti ciljeva
Kvalitet vrsta (ili priroda) promene (koliko dobro je izvrena)
Kvantitet obim/razmera promene (koliko je velika, ta je sve promenjeno)
Vremenski okvir kada je promena trebalo da se dogodi (koji je najkasniji rok)
Ciljna grupa (za koga)
Mesto lokacija (gde)
Objektivno merljivi indikatori (OVI) opisuju ciljeve projekta na operativno merljiv nain
i tano odreuju koji su to standardi koji moraju biti dostignuti kako bi cilj, svrha i rezul-
tati projekta bili ostvareni. Stoga bi OMI trebalo da budu odreeni tako da precizno
iskazuju Kvalitet, Kvantitet, Vremenski okvir, Ciljnu grupu i Mesto promene.
OMI pruaju informacije pomou kojih se proverava izvodljivost postavljenih ciljeva i
predstavljaju osnovu za formiranje sistema praenja i evaluacije toka projekta.
Indikatore dobijamo kao odgovor na pitanja Kako moemo da znamo da li se
isplanirano zaista i ostvaruje ili se ostvarilo? ime merimo uspeh?
esto je neophodno ustanoviti vie indikatora za svaki postavljeni cilj. Na primer, jedan
indikator moe da prui valjane kvantitativne informacije, koje onda treba upotpuniti
nekim drugim indikatorom usmerenim na pitanja kvalitativne prirode (kao to su mil-
jenja ciljnih grupa).
tavie, nekad e moda biti potrebno da direktni indikatori budu zamenjeni indirekt-
nim indikatorima (posrednim indikatorima). Primer direktnih i indirektnih indikatora
(posrednih indikatora):
Ipak, treba izbei oslanjanje na preveliki broj indikatora. U svemu ovome treba slediti
princip da je svrha indikatora prikupljanje minimalnih koliina informacija potrebnih
menaderima i evaluatorima projekta da bi bilo utvreno da li se ciljevi ostvaruju,
odnosno da li su ostvareni.
Formulisanje indikatora
Dobar OMI je defnisan po principu SMARTI (Specifc, Measurable, Available, Relevant,
Time-bound, Independent), odnosno dobar OMI je:
Ogranienna cilj koji treba da meri i da je sadrajan, tj. da na precizan nain odraava
ta je sutinski aspekt cilja.
Merljivkvantitativno ili kvalitativno, i mogue ga je meriti u odnosu na injenice. Svaki in-
dikator treba da odraava neku injenicu, a ne subjektivni utisak. On treba da ima isto
znaenje kako za one koji podravaju sprovoenje projekta, tako i za obavetene skeptike.
Dostupan uz prihvatljive trokove i da je zasnovan na raspoloivim podacima. In-
dikatori treba da proistiu iz podataka koji su ve pripremljeni i dostupni ili iz onih koji
mogu da budu prikupljeni uz ulaganje razumnog dodatnog napora u sklopu ad-
ministracije projekta.
Relevantan u odnosu na informacije koje su potrebne rukovodiocima projekta, kao i
verodostojan, tj. promene koje registruje mogu direktno da se pripiu samom projektu.
Vremenski uokvirentako da se zna kada moemo oekivati da cilj/ zadatak bude ispunjen.
Nezavisan jer indikatori treba da budu nezavisni jedan od drugog, pri emu se svaki
odnosi samo na jedan cilj u okviru logike intervencije, tj. na Opti cilj, na Svrhu projekta
ili na jedan Rezultat. Jedan isti indikator ne bi trebalo da bude upotrebljen za opisivanje
vie ciljeva. Na primer, indikatori Rezultata ne treba da budu rezime onoga to stoji u
Nivou aktivnosti, ve treba da sadre opis merljivih posledica sprovoenja aktivnosti.
Znaaj jednog OMI sastoji se u tome to omoguava da prikupljene informacije budu
iste iako ih prikupljaju razliite osobe (on nije podloan subjektivnom miljenju/pre-
drasudi jedne osobe). Ovakva objektivnost se lake postie kada su u pitanju indikatori
kvantitativnog merenja nego kada su u pitanju indikatori kvalitativne promene.
OMI treba da budu defnisani u ranoj fazi planiranja, makar samo kao preliminarni in-
dikatori, odnosno kao vrednosti koje e biti vodee prilikom analize koncepta projekta.
Svrha Direktni indikator Indirektni indikator
poboljan kvalitet vode
nivo koncentracije
jedinjenja tekih metala
statistiki podaci o
bolestima i zarazama
koje se prenose vodom
zalihe ribe
Oni e dalje biti razraivani tokom faze formulisanja, a detaljnije utvreni (ponekad i
preispitani) tokom implementacije kada potreba menadera da poseduje praktine in-
formacije, kao i potreba da ih praktino prikuplja, postane oiglednija.
Kombinovati: Nivoi koncentracije jedinjenja tekih metala (Pb, Cd, Hg) i nepreienog
kanalizacionog otpada u vodi dostupnoj stanovnitvu Vojvodine smanjeni su za 25%
izmeu 2005. i 2007. godine, ime su ispunjeni ustanovljeni nacionalni standardi kon-
trole zdravlja i zagaenosti.
3.4.2 Izvori verifkacije
Izvore verifkacije (IV), koji se jo zovu i sredstva verifkacije, trebalo bi razmotriti i utvrditi u
isto vreme kada i indikatore. Na ovaj nain bie omogueno testiranje toga da li indikatori
mogu da budu realno izmereni, uz ulaganje razumne koliine vremena, novca i napora.
Indikatori za koje ne moemo da pronaemo odgovarajue sredstvo verifkacije moraju
biti zamenjeni drugim, merljivim indikatorima.
Izvori verifikacije treba tano da pokau:
koje informacije treba uiniti dostupnim (npr. informacije iz administrativnih
evidencija, posebnih studija, anketa uraenih na uzorku, informacije dobijene
posmatranjem itd.)
gde, odnosno u kom obliku treba sakupiti informacije/dokumentovane izvore
podataka (npr. izvetaji o napretku, projektni rauni, zvanina statistika doku-
menta, sertifkati o obavljenom inenjeringu itd.)
ko treba da sakupi/obezbedi informacije (npr. radnici na terenu, timovi za an-
ketiranje pod ugovorom, okruni zdravstveni centar, tim za upravljanje pro-
jektom itd.)
kada/koliko redovno te informacije treba obezbeivati (npr. na mesenom,
kvartalnom, godinjem nivou itd.)
Kako biste obezbedili podrku ostvarenju ciljeva institucionalnog jaanja, izbegnite
stvaranje paralelnih informacionih sistema i svedite dodatne trokove na najmanju
moguu meru. To ete najlake ostvariti tako to ete prvo proveriti da li potrebne
informacije mogu da budu prikupljene pomou postojeih sistema ili bar nakon
unapreivanja postojeih sistema.
Predlaemo da jedan indikator odredite na sledei nain.
Cilj: poboljati kvalitet rene vode
1. Odrediti indikator: na primer, koncentracija jedinjenja tekih metala (Pb, Cd, Hg) i
nepreienog kanalizacionog otpada
2. Utvrditi ciljnu grupu: voda dostupna stanovnitvu
3. Kvantifkovati cilj: smanjiti nivo koncentracije jedinjenja tekih metala za 25%
4. Odrediti kvalitet: ispuniti ustanovljene nacionalne standarde kontrole zdravlja i zagaenosti
5. Precizirati vremenski okvir: izmeu 2005. i 2007. godine
6. Odrediti lokaciju: Vojvodina
Na primer, u gore navedenom primeru indikatora, izvor verifkacije bi mogle biti
nedeljne ankete o kvalitetu vode, koje zajedniki sprovode Agencija za zatitu ivotne
sredine i Organ za ouvanje reka. O rezultatima ankete jednom meseno alje se izve-
taj Ministru za zatitu ivotne sredine (Predsedniku upravnog odbora projekta).
Uopteno gledano, za stvaranje globalne slike kao koristan izvor informacija mogu
da poslue Zavod za statistiku, lokalne agencije za istraivanja i izvetaji o donatorstvu
i poslovanju. Za stvaranje slike na lokalnom nivou znaajne informacije nosiocima pro-
jekta mogu da prue i organizacije civilnog drutva, organi lokalne samouprave, kao i
druge komunalne slube, jer one, najverovatnije, vode svoju evidenciju.
Sutina je u tome da se prvo treba obratiti postojeim sistemima i izvorima (gde je to
mogue i podesno), pa tek onda uspostavljati nove.
esto postoji direktna sprega izmeu sveobuhvatnosti izvora verifkacije (npr. kada je
u pitanju lakoa sakupljanja i analize podataka) i trokova koji nastaju njegovom pri-
menom. Ako doemo do zakljuka da je jedan OMI suvie skup ili komplikovan, treba
ga zameniti jednostavnijim, jeftinijim i esto indirektnim OMI (posrednim indikatorom):
na primer, umesto da na uzorku bude sprovedena detaljna anketa o prihodima seoskih
domainstava (kako bi bio izmeren porast prihoda na nivou Svrhe ili Opteg cilja pro-
jekta), praktinije je da nizom studija sluaja bude izvrena procena toga koliko je
promenjena imovina jednog domainstva.
Proveriti korisnost OMI
1. Da li su informacije preuzete iz postojeih izvora (statistikih podataka, evi-
dencija itd.)?
2. Da li su informacije pouzdane i aurirane?
3. Da li je neophodno prikupljanje nekih naroitih podataka?
4. Ako jeste, da li koristi koje e one doneti opravdavaju trokove?
Izbei skupe, odnosno nepouzdane indikatore.
3.4.3 Indikatori i izvori verifkacije koriste se na razliitim nivoima
logike intervencije projekta
Kljuno pitanje koje treba imati na umu pri utvrivanju indikatora i izvora verifkacije
jeste:
Ko e koristiti ove informacije?
S obzirom na injenicu da projekti treba da budu u vlasnitvu zainteresovanih
strana/partnera na lokalnom nivou, njihove potrebe za informacijama su te koje su pr-
venstveno vane.
Indikatori, stoga, ne treba da prikazuju samo ono to donator (odnosno donatorska
tehnika pomo) eli da zna, ve i ono to je menaderima potrebno da znaju.
Ovo moe biti postignuto tako to e biti upotrebljen nain funkcionisanja lokalnih in-
formacionih sistema i tako to e biti preduzete mere kako bi lokalne interesne grupe
preuzele vodeu ulogu u defnisanju relevantnih OMI i IV.
Upotreba objektivno merljivih indikatora i izvora verifkacije na nivou projektnih
ciljeva
Projektni cilj bi trebalo da bude spona izmeu pojedinane intervencije projekta i ire
politike ili programskog konteksta. On bi, pored toga, trebalo da prikae dugorone
razvojne ciljeve ijem ostvarenju projekat doprinosi.
Stoga, generalno gledano, prikupljanje informacija o doprinoenju projekta optem
cilju nije zadatak samog projekta (niti je u okvirima nadlenosti projekta).
Ipak, za planere projekta korisno je da odrede koji e indikatori politike/sektora biti
upotrebljivani (odnosno zacrtani ciljevi), kao i to kako e biti sakupljane ove informa-
cije (IV). To moe pomoi menaderima projekta da shvate kontekst praktine poli-
tike/sektora koji ih okruuje i da ostanu fokusirani na ostvarenje dugorone vizije.
Stoga, sa take gledita menadera projekta, od najvee vanosti su indikatori
rezultata i svrhe projekta.
3.5 POPUNJAVANJE NACRTA LOGIKE MATRICE
U fazi pisanja projekta i pripreme plana, Logika matrica jo uvek je u nacrtu, jer je
potrebno obaviti detaljniju analizu navedenih aktivnosti, kao i procenu resursa i
prateih trokova.
Primer toga kako bi kljuni elementi Logike matrice mogli da izgledaju prikazan je u
tabeli koja sledi. U aneksima 4 i 5 pogledajte i primere u potpunosti razraenih
Logikih matrica zavrenih projekata koji su bili sprovoeni u Srbiji.
Treba zapamtiti da je Pristup logike matrice, iako predstavljen kao skup iroko
shvaenih koraka, u praksi proces u kome se radnje ponavljaju, a svako od datih anal-
itikih orua se iznova, kako nove informacije pristiu, razmatra i primenjuje.
Dakle, iako vremenski rasporedi aktivnosti i analiza resursa i trokova ne mogu biti de-
taljno uraeni dok ne bude postavljen okvir ciljeva, pretpostavki i indikatora/IV, jedan
deo preliminarnog rada na planiranju aktivnosti, resursa i trokova mora biti obavljen
u isto vreme kada i analiza svrhe i rezultata projekta.
Ako ne postupimo na ovaj nain, moe se desiti da iznenada zakljuimo kako je real-
izacija ireg okvira ciljeva neizvodljiva usled ogranienja sredstava/resursa.
Kao to je u ovom Vodiu ve spomenuto, Logika matrica moe da obuhvati aktivnosti
neophodne za postizanje svakog rezultata, ali i ne mora. Meutim, koju god opciju da
odaberemo, jo uvek postoji potreba da budu utvrene mogue kljune aktivnosti koje
e morati da budu sprovedene. U suprotnom, ne moe biti izvrena procena
izvodljivosti plana, naroito u odnosu na vremenski okvir, potrebne resurse i
pratee trokove projekta.
Opis projekta Indikatori Sredstva verifkacije Pretpostavke
Opti cilj
doprineti poboljavanju
zdravlja porodice,
naroito onih porodica
koji ive sa manje od 5$
dnevno i poboljati
opte stanje renog eko-
sistema
pojava zaraza koje se
prenose vodom, konih
infekcija i bolesti krvi
prouzrokovanih tekim
metalima smanjena za
50% do 2008. godine,
naroito meu
porodicama sa malim
primanjima koje ive
pored reka
evidencije iz optinskih
bolnica i klinika, ukljuu-
jui u to i zdravstvene
kartone majki i dece,
koje su sakupili mobilni
timovi za zdravlje majke i
dece. Rezultati prikazani
u godinjem izvetaju
Stanje ivotne sredine
Agencije za zatitu iv-
otne sredine (AZS)
Svrha
poboljan kvalitet rene
vode
koncentracija jedinjenja
tekih metala (Pb, Cd,
Hg) i nepreienog
kanalizacionog otpada
smanjena za 25% (u
poreenju sa nivoima iz
2003. g.) i ispunjeni
postavljeni nacionalni
standardi kontrole za-
gaenosti i zdravlja do
kraja 2007. godine
nedeljne ankete o
kvalitetu vode, koje za-
jedniki sprovode Agen-
cija za zatitu ivotne
sredine i Organ za ou-
vanje reka, a o ijim rezul-
tatima jednom meseno
izvetavaju Ministra
lokalne samouprave za
zatitu ivotne sredine
(Predsednika akcionog
odbora projekta)
kampanja podizanja
svesti javnosti, koju vodi
lokalna samouprava,
pozitivno deluje na pon-
aanje porodica u
pogledu odravanja is-
toe i higijene
ribarske zadruge us-
peno ograniavaju
svoje lanstvo u ek-
sploataciji mrestilita
Rezultat 1
smanjena koliina ot-
padnih voda koje, direk-
tno u rene sisteme,
isputaju domainstva i
fabrike
70% otpadnih voda koje
se stvaraju u fabrikama i
80% otpadnih voda koje
se stvaraju u domain-
stvima preieno u fab-
rikama za preiavanje
do 2006. godine
godinje ankete na
uzorku domainstava i
fabrika koje sprovode
optine u periodu 2003-
2006. godine
odravanje nivoa pro-
toka vode na iznad X u
sekundi najmanje 8
meseci u godini
Kvalitet vode reke u
gornjim tokovima ostaje
stabilan
Rezultat 2
standardi preiavanja
otpadnih voda su
postavljeni i delotvorno
se primenjuju
otpadne vode iz 4 posto-
jee fabrike za preia-
vanje vode ispunjavaju
standarde kvaliteta AZS
(o sadraju tekih metala
i kanalizacionog otpada)
do 2005. godine
revizije EPA (primenom
izmenjenih standarda i
poboljanih metoda re-
vizorstva), sprovedene
na kvartalnom nivou, a o
kojima se obavetava
Akcioni odbor projekta
AZS uspeno smanjuje
koliine vrstog otpada
iz fabrika sa X na X tona
godinje
Itd.
4 PROVERA NACRTA PROJEKTA
Bez obzira na to da li je nacrt projekta rezultat postupnog rada vie strana ili je rezultat
neto manje sistematinog procesa, korisno je uraditi konanu sveobuhvatnu proveru
rezultata.
U ovom odeljku uglavnom emo se baviti sadrajem Logike matrice; nain na koji je
ona organizovana manje je vaan.
12
Preporuke opisane u ovom odeljku mogu biti iskoriene kada proveravamo struktura
postojeeg projekta ili pak kada projektni dokument prebacujemo u format LFA.
Spisak kontrolnih pitanja kojima testiramo logiku matrice priloen je u Aneksu 7.
4.1 CILJNE GRUPE
Osnovni princip izrade svih razvojnih projekata je da oni treba da budu osmil-
jeni tako da zadovoljavaju potrebe ljudi, a ne interne potrebe institucija.
Svi projekti, bilo da su iz oblasti poljoprivrede, izgradnje institucionalnog kapaciteta,
podizanja hidrocentrala ili programi ekonomske podrke, imaju posledice po pojed-
ince ili grupe ljudi. Stoga je za sve projekte neophodno jasno odrediti koji su to plani-
rani korisnici projekta (ciljne grupe) i kako e realizacija projekta uticati na ostale grupe
(pozitivno ili negativno).
Moe biti izvrena podela grupa na podgrupe, na primer, na uesnike/neuesnike, po-
tencijalne zagovornike/potencijalne protivnike projekta itd.
Ostale grupe obuhvaene projektom, kao to su razne organizacije ili politike institucije ra-
zliitih nivoa, mogu imati motive i interese koji ne moraju nuno da se poklapaju sa motivima
i interesima ciljne grupe. Vaan deo izrade projekta predstavlja oznaavanje sukobljenih in-
teresa. Njih treba podvesti pod spoljanje faktore tamo, gde je to mogue uraditi.
Grupe obuhvaene
projektom
Ciljne grupe
(direktni korisnici)
Ostali korisnici
Ostale grupe
obuhvaene projektom
12 Glavni izvor za ovaj odeljak: Pristup logike matrice, rezime teorije metode LFA,
Karl rtengren, SIDA, januar 2004. godine
U sluaju da projekat utie na ciljne korisnike samo indirektno, putem neke lokalne in-
stitucije, najbolje je projektni cilj defnisati kao stvaranje ili nadgradnju kapaciteta koji
bi mogli da zadovolje stalne potrebe planiranih korisnika.
Uobiajeni problem koji se javlja u vezi sa razvojnim projektima je taj to ciljne grupe
nisu odreene ili to nisu u dovoljnoj meri precizirane. Opisi poput siromano seosko
stanovnitvo ili nedovoljno uposleni radnici mogu da budu prikladni za formulisanje
praktine politike i slino, ali nisu pogodni prilikom pravljenja projekta.
Kada je projekat gotov, pobrinite se da ciljne grupe budu:
1. Navedene u koloni indikatora na nivou razvojnog cilja, neposrednog cilja i re-
zultata.
2. Precizno defnisane
Ako ovo nije mogue, obuhvat ciljne grupe moe da bude suen, na primer u odnosu
na jedan ili vie sledeih kriterijuma:
a) geografska oblast, tamo gde veina stanovnika pripada ciljnoj grupi
b) polje delovanja (npr. porodice koje se bave ribarstvom, zdravstveni radnici,
doktori, odgajivai stoke, stoari)
v) ekonomska situacija, uslovi ivota
g) potrebe, pristup slubama socijalnog osiguranja (zdravstvu, obrazovanju itd.)
d) rod i starosno doba
) klasa, kasta, etnika pripadnost, drutveni status itd.
3. Utvrene na pravom projektnom nivou
Mogu da postoje razliite ciljne grupe na razliitim nivoima upravljanja projektnim ciklusom.
4.1 OPTI CILJ
Opti cilj je glavni cilj ijem ostvarenju projekat treba da doprinese u duem vre-
menskom periodu.
Pribliavanje ovom cilju zavisie, naravno, od realizacije niza povezanih projekata ili
procesa koji nisu deo glavnog projekta.
Vano je da cilj bude jasno defnisan i da za sve subjekte ukljuene u implementaciju
projekta on bude referentna taka. To e pomoi lakem donoenju odluka, a bie
postavljena i referentna vrednost za procenu postignutog tokom trajanja projekta.
Uobiajeni problem u izradi projekta je preambiciozan ili nejasno defnisan cilj. Na
primer: siromatvo u seoskim sredinama smanjeno, fzika ivotna sredina unapreena,
ukupni ivotni standard poboljan, prosean ivotni vek produen.
Postoji tendencija postavljanja irokih, veoma ambicioznih ciljeva kako bi realizacija
projekta bila vrsto opravdana. Potreba za dodatno usmeravanje, motivaciju i veri-
fkaciju, meutim, ukazuje na to da je potrebno odabrati ui, precizan cilj. Tako e biti
poveana verovatnoa uspeha projekta.
Vano je da cilj bude realno defnisan, tj. da bude defnisan tako da svrha projekta u
znaajnoj meri doprinese postizanju tog cilja.
Kada je Opti cilj formulisan, pobrinite se da:
1. bude usklaen sa razvojnom politikom zemlje partnera u projektu
2. bude usklaen sa donatorovim uputstvima za upravljanje razvojnom pomoi
3. predstavlja dovoljno jako opravdanje za realizaciju projekta
4. ne bude suvie ambiciozan (tj. da postizanje svrhe projekta znaajno doprinosi ispu-
njenju cilja)
5. ciljne grupe budu eksplicitno odreene
6. bude postavljen kao eljeni cilj, a ne kao sredstvo (proces)
7. bude postavljen tako da moe biti izmeren
8. ne sadri dva ili vie ciljeva koji su uzrono povezani (sredstva-ciljevi).
4.3 SVRHA
Svrha predstavlja sliku situacije za koju se oekuje da e predstavljati posledicu
projekta.
Svrha je ono to je van direktne kontrole projekta, a to bi projektom, prema
predvianju, trebalo da bude postignuto.
Naposletku, svrha je ta koja odreuje veliinu projekta u odnosu na resurse, kadrove i
strategije.
Problem vezan za realizaciju razvojne pomoi moe da bude to to je svrha suvie am-
biciozno postavljena, nejasna ili kompleksna.
Projekat treba da ima samo jednu svrhu. To e olakati voenje projekta, poveati mo-
tivaciju i uiniti projekat lakim za upravljanje.
Meutim, kod velikih programa se izlazni parametri, kao i aktivnosti i ulazni parametri
sa njima povezani, u nekim sluajevima tretiraju kao odvojeni projekti (videti 3.2.2).
Svrhom ili njenim indikatorima treba da bude precizirano to koje su planirane koristi za
ciljnu grupu.
Kada je svrha definisana, pobrinite se:
1. da je ini samo jedan cilj
2. da su ciljne grupe projekta precizirane
3. da ona moe znaajno doprineti ispunjenju cilja
4. da bude realno ostvariva, tj. da postoji verovatnoa da bude ostvarena onog trenu-
tka kada rezultati projekta budu proizvedeni
5. da je van neposredne kontrole samog projekta
6. da je formulisana kao eljeno stanje, a ne kao proces
7. da je defnisana na precizan i proverljiv nain.
4.4 REZULTATI
Rezultati su izlazni parametri ije je ostvarenje zagarantovano projektom, do
kojih se dolazi poto su izvrene projektne aktvinosti.
Postizanje svrhe pretpostavlja da e sprovoenje projekta dati niz rezultata u razliitim
fazama itavog perioda implementacije.
Rezultati se znaajno razlikuju od svrhe, to je ujedno i efekat koji se nadamo da emo
postii. Praktino objanjenje bi bilo da je razlika izmeu rezultata i ciljeva u tome da li
je njihovo ostvarivanje u najveoj meri u okvirima moi menadmenta projekta, pod
uslovom da su traena sredstva, kadrovi i prostorije raspoloivi.
Potekoe na koje nailazimo kada pokuavamo da napravimo razliku izmeu ciljeva i
rezultata dovode do uobiajenog tipa greaka u izradi projekta. Na primer:
- projekat moe garantovati da e jedan broj malih prizvoaa biti obuen za izgradnju
i voenje ribnjaka, kao i to da e im biti obezbeena koliina mlade ribe dovoljna za za-
poinjanje posla.
Ovo su konkretni rezultati projekta. Meutim, projekat ne moe da garantuje da e:
prosena godinja proizvodnja ribe malog prizvoaa porasti sa X tona proizvedenih
1990. godine na Y tona do kraja 1995. godine.
Ovo mora da bude tretirano kao cilj, jer predstavlja direktan rezultat rada malog
proizvoaa i nalazi se van direktne kontrole samog projekta.
Kada su utvreni rezultati, pobrinite se:
1. da budu obuhvaeni svi neophodni rezultati bez kojih svrha ne moe da bude ostva-
rena
2. da budu obuhvaeni samo rezultati zagarantovani projektom
3. da svaki rezultat moe da bude shvaen kao neophodno sredstvo za postizanje svrhe
4. da ostvarivanje svih rezultata bude izvodljivo uz pomo onih sredstava koja su na ra-
spolaganju
5. da rezultati budu defnisani precizno i da budu proverljivi.
4.5 AKTIVNOSTI
Aktivnost je radnja ije je izvrenje neophodno da bi dati ulazni parametri bili
pretvoreni u planirane izlazne parametre u okviru utvrenog vremenskog perioda.
Aktivnosti podrazumevaju rad koji treba obaviti, istraivanja koja treba sprovesti ili za-
datke koje zaposleni na projektu i ostali koji su ukljueni u projekat treba da izvre.
Za svaki rezultat postojae jedna ili vie aktivnosti.
Aktivnosti obuhvaene strukturom projekta trebalo bi da budu ciljno orijentisane, tj. da
predstavljaju zadatke koje treba izvriti kako bi bio proizveden odreeni rezultat projekta.
Ako zadatak nije prilagoen proizvoenju nekog rezultata, ne bi ga trebalo ni navoditi.
Stoga rutinske administrativne zadatke ne bi trebalo unositi u strukturu projekta.
Treba navoditi samo one zadatke ije je preduzimanje predvieno projektom. Pri tome
treba voditi rauna o pravljenju razlike izmeu aktivnosti u okviru projekta i onih koje
su deo irih tekuih aktivnosti institucija zemalja partnera ili koje su deo programa na
koje se projekat odnosi.
Uobiajeni problem na koji nailazimo prilikom pravljenja projekta je da su projektne
aktivnosti i ulazni parametri, kombinovani sa nedovoljno defnisanim ciljevima i rezul-
tatima, preterano precizirani.
Napomenuemo to da struktura projekta treba da prui pregled glavnih elemenata
projekta na nivou donoenja odluka, dok je uobiajeno da se detaljno planiranje
obavlja posebno.
Kada je zavreno opisivanje aktivnosti, pobrinite se:
1. da budu obuhvaene sve neophodne aktivnosti ije je izvrenje nuno kako bi bili
proizvedeni predvieni rezultati
2. da sve aktivnosti direktno doprinose rezultatima sledeeg nivoa
3. da budu obuhvaene samo one aktivnosti koje treba da budu izvrene u sklopu projekta
4. da aktivnosti budu naznaene kao radnje koje se preduzimaju, a ne kao zaokrueni
rezultati
5. da je vreme predvieno za obavljanje svake aktivnosti realno
6. da aktivnosti, u odnosu na institucije, ekologiju, tehnologiju, kulturu itd., odgovaraju
situaciji u zemlji partneru na projektu.
4.6 ULAZNI PARAMETRI RESURSI
Ulazni parametri su resursi, sirovine projekta neophodne da bi bili proizvedeni
planirani rezultati.
Ulazni parametri su svi resursi koji e biti korieni tokom projekta fnansije, kadrovi,
materijali, usluge a koje obezbeuju donator, zemlja partner na projektu, NVO itd.
Ukupni ulazni parametri moraju realno da odraavaju sve ono to je neophodno da bi
planirani rezultati bili proizvedeni.
Uobiajeni problem koji se javlja u strukturi projekta je da su ulazni parametri preter-
ano odreeni dok je opisivanje ciljeva i rezultata istovremeno nedovoljno precizno.
Opis treba da prui dovoljnu osnovu za prosuivanje toga koliko su ulazni parametri prilagoeni
projektu. Ulazne parametre detaljnije treba opisati tokom faze detaljnog planiranja projekta.
Kada je opisivanje ulaznih parametara zavreno, pobrinite se:
1. da ovi parametri mogu direktno da se poveu sa pojedinanim aktivnostima
2. da oni predstavljaju potrebne i dovoljne uslove da bi planirane aktivnosti
bile preduzete
3. da je nivo detalja adekvatan i u granicama razumljivog
4. da oni budu definisani precizno i da budu proverljivi (kvantitativno, kvalitativno, u
odnosu na trokove)
5. da resursi odgovaraju situaciji u zemlji partneru na projektu, u odnosu na organi-
zaciju, rodnu zastupljenost, kulturu, tehnologiju, ivotnu sredinu itd.
4.7 PRETPOSTAVKE
Pretpostavke su dogaaji, uslovi ili odluke koji su neophodni da bi projekat bio
uspean, ali koji su veim delom, ili u potpunosti, van kontrole menadmenta
projekta (eksterni faktori).
Kada pretpostavke budu formulisane, pobrinite se:
1. da budu formulisane kao eljeni, pozitivni uslovi
2. da budu povezane sa pravim projektnim nivoom
3. da pretpostavke koje nisu vane ne budu unete u strukturu projekta
4. da pretpostavke koje e verovatno biti ostvarene ne budu navedene
5. da, ukoliko postoje pretpostavke koje su istovremeno i vane i malo verovatne (ubo-
jiti faktori), struktura projekta bude izmenjena ili da izvoenje projekta bude obu-
stavljeno
6. da preostale pretpostavke budu precizno defnisane i da budu proverljive.
4.8 INDIKATORI
U kontekstu LFA, jedan indikator defnie standard uinka koji treba dostii kako
bi cilj bio postignut.
Nain na koji se indikatori formuliu objanjen je u odeljku 3.4.
Direktni indikatori odraavaju promene kojima projekat tei (proizvedene tone, isueni
ari, kandidati koji su diplomirali itd.).
Ponekad nije mogue ili nije ekonomino direktno meriti promenu. U takvim sluaje-
vima moraju se koristiti indirektni indikatori (uenici estog razreda kao indikator pis-
menosti, standard stambene izgradnje ili kupovina bicikala kao indikator prihoda
poljoprivrednika).
Svakako je bolje imati vie od jednog indikatora. Jedinstveni indikatori retko daju
sveobuhvatnu sliku promena.
U nekim sluajevima informacije potrebne za merenje indikatora (sredstva verifkacije)
nalaze se u postojeim izvorima. U ostalim sluajevima, informacije moramo sakupl-
jati, na primer, anketama, temeljnim studijama itd. Bilo kako bilo, sredstva verifkacije
moraju biti sagledana u odnosu na: relevantnost informacija, pristupnost, trokove,
pouzdanost.
Indikatori su korisni samo u meri u kojoj sredstva verifkacije mogu da budu ustanovl-
jena. Skupi, nepouzdani ili oni za iju je primenu potrebno dosta vremena, moraju biti
zamenjeni drugim merljivim indikatorima.
Kada su indikatori jasno utvreni, pobrinite se:
1. da budu jasni u smislu kvantiteta, kvaliteta, vremena, lokacije i ciljne grupe
2. da sredstva verifikacije budu raspoloiva (statistiki podaci, posmatranja, evidencije)
3. da, ukoliko sredstva verifikacije nisu rapoloiva, bude provereno da li neophodne in-
formacije mogu biti prikupljene po razumnoj ceni
4. da budu relevantni kao mera dostizanja ciljeva
5. da sredstvo verifikacije bude pouzdano i aktuelno
6. da sakupljanje, pripremanje i odlaganje informacija bude aktivnost u okvirima pro-
jekta, dok e neophodni ulazni parametri biti precizno navedeni u matrici.
III DEO
ANEKSI
1 PREGLED TERMINA I KONCEPATA KORIENIH U LFA
13
13 Izvor: Pristup logike matrice, NORAD, 1999. godine
AKTIVNOST
Akcija ili rad preduzet u okviru projekta radi izmene ulaznih parametara (f-
nansijska sredstva, materijali) u izlazne parametre (organizacije, zgrade).
DELOTVORNOST Mera stepena uspenosti projekta ili programa u odnosu na postizanje ciljeva.
EVALUACIJA
Sistematino i nezavisno ispitivanje projekta radi odreivanja njegove efkas-
nosti, delotvornosti, uticaja, odrivosti i relevantnosti njegovih ciljeva.
EFIKASNOST
Mera produktivnosti procesa sprovoenja koliko se ekonomino ulazni
parametri pretvaraju u izlazne.
IZLAZNI PARAMETAR
(REZULTAT)
Rezultati koje projekat garantuje kao posledicu svog delovanja.
INDIKATOR
U kontekstu LFA, indikator odreuje standard uinka koji treba dostii radi
postizanja cilja.
KORISNICI
Direktni (ili planirani) korisnici (ciljna grupa) zajedno sa indirektnim koris-
nicima projekta.
ODRIVOST
Stepen u kome e partnerske institucije drave nastaviti da rade na posti-
zanju ciljeva nakon to projekat bude priveden kraju.
OPTI CILJ
Glavni opti cilj ijem ostvarenju projekat treba dugorono da doprinese i koji
predstavlja razlog za njegovo sprovoenje.
PRAENJE
Neprestano ili periodino nagledanje fzikog sprovoenja projekta kako bi
bilo osigurano da ulazni parametri, aktivnosti, izlazni parametri i spoljanji
faktori teku u skladu sa planovima.
PRETPOSTAVKA
Dogaaj, uslov ili odluka koji su neophodni za uspeh projekta, a nad kojima
rukovodioci projekta, u najveoj meri ili u potpunosti, nemaju kontrolu.
PRISTUP LOGIKE MATRICE
(LFA Logical Framework
Approach)
Instrument upravljanja koji olakava planiranje, izvrenje i evaluaciju projekta.
U ovom kontekstu, LFA takoe oznaava:
format u kome se donatorima ili partnerskim agencijama predstavljaju pro-
jektne ideje, izvetaji pretprocene, projektna dokumentacija, izvetaji o toku
projekta itd.
saet pregled projekta u obliku matrice koji vai tokom sprovoenja pro-
jekta, ali se moe menjati
niz analitikih instrumenata koji se koriste u toku eksterne/interne radionice.
PROGRAM
Skup vezanih projekata ili usluga usmerenih ka postizanju odreenih (obino
slinih ili povezanih) ciljeva.
2 RADIONICE O LFA
Radionice o LFA predstavljaju vaan instrument prilikom projektnog planiranja i anal-
ize. Mogu biti organizovane na razliite naine.
U svom najjednostavnijem obliku radionice mogu biti kratke, interne vebe koje se
izvode u ranim fazama kako bi bilo odlueno da li e planiranje projekta biti nastavljeno.
Sa druge strane, one mogu biti temeljnije, u zavisnosti od toga da li se radi o novom ili
tekuem projektu, odnosno o jednostavnom, ogranienom konceptu ili o sloenom i in-
tegrisanom konceptu itd.
Opsenije radionice o LFA obino traju od 6 do 12 dana i u njima uestvuju predstavnici
svih ukljuenih strana (do 25 uesnika) radi pripreme samog nacrta projekta.
Opsenija radionica o LFA obino okuplja predstavnike na dravnom, regionalnom i
lokalnom nivou, predstavnike organizacija i institucija koje uestvuju u projektu, odnosno
na koje projekat utie, relevantne strunjake i predstavnike donatorske agencije.
Ovo se radi zbog toga to e budua saradnja biti laka i produktivnija ukoliko svi ues-
nici razvijaju projekat zajedno i ukoliko ostvare dogovor o ciljevima projekta.
U ovaj proces bi trebalo ukljuiti i predstavnike predvienih korisnika, bilo direktno
u okviru radionice ili indirektno uestvovanjem u radu pojednostavljenih radion-
ica koje se zasnivaju na prilagoenim metodama komunikacije, gde uesnici
mogu da izraze svoja miljenja i predstave prioritete.
PROJEKAT
Skup planiranih poduhvata/aktivnosti osmiljen radi postizanja odreenih
konkretnih ciljeva u okviru datog budeta i u odreenom vremenskom periodu.
PROJEKTNA MATRICA (PM)
Saet pregled nacrta projekta kojim su defnisani kljuni elementi, spoljanji
faktori i oekivane posledice uspenog zavretka projekta.
PROCENA
Opta procena relevantnosti, izvodljivosti i odrivosti projekta koja se vri pre
donoenja odluke o njegovom otpoinjanju.
RELEVANTNOST
Stepen u kome argumentacija i ciljevi projekta jesu ili ostaju primereni, znaa-
jni i svrsishodni u odnosu na uoene prioritetne potrebe i probleme.
SVRHA
Neposredni razlog postojanja projekta. Rezultat koji projekat treba da
postigne ukoliko bude zavren uspeno i blagovremeno.
ULAZNI PARAMETAR
Sredstva, osoblje, materijali i ostalo to je projektu neophodno za dobijanje
eljenih izlaznih parametara.
UTICAJ
Pozitivne i negativne promene u okruenju koje su, direktno ili indirektno,
proizvedene kao rezultat izvoenja programa ili projekta.
CILJNA GRUPA
(Direktni korisnici). Specifna grupa radi ije dobrobiti se preduzima projekat
ili program; u bliskoj vezi sa uticajem i relevantnou.
Radionice bi trebalo da vodi strunjak za LFA. Facilitator/moderator bi po mogustvu
trebalo da bude nezavistan kako u odnosu na donatorsku agenciju, tako i u odnosu na
partnersku vladu.
Radionica o LFA fokusira se na kljune aspekte sloenog trenutnog stanja. Sveobuh-
vatnost vebe planiranja bie odreena koliinom raspoloivih informacija, sloenou
problema sa kojima se treba suoiti, kao i brojem i sposobnostima uesnika.
Polazna taka za radionicu vezanu za LFA trebalo bi da bude dokument koji opisuje ak-
tuelne probleme u oblasti projekta, npr. studija predizvodljivosti ili informacije saku-
pljene za tu konkretnu namenu.
Ove informacije trebalo bi staviti na raspolaganje uesnicima pre nego to radionica
bude organizovana.
Trebalo bi obezbediti i relevantne informacije o raznim interesnim grupama, njihovim
potrebama, sociokulturnoj situaciji itd.
TEHNIKA VIZUELIZACIJE
Vizuelizacija se u radionicama vezanim za LFA koristi da bi razmiljanje, razgovor i pro-
ces rada bio to efkasniji. Prilikom upotrebe tehnike vizuelizacije se u znaajnoj meri ko-
riste kartice u boji kako bi bila prikazana i analizirana razliita miljenja.
Osnovni princip rada radionice je da svi doprinosi uesnika radionice treba da budu
odmah zapisani na kartice i privreni na zid kako bi svi mogli da ih vide. Na taj nain,
razgovor se racionalizuje i produbljuje, a rezultati se postepeno poboljavaju.
Deset praktinih pravila vezanih za tehnike vizuelizacije su:
1. Budite pozitivni: sroite sve predloge, napiite ih na karticama i izbegavajte rasprave
koje troe vreme.
2. Na jednoj kartici moe biti napisana samo jedna izjava, i to jasno i saeto.
3. Sroite poruku jasno i razumljivo: drite se injenica, izbegavajte nagaanja, stereo-
tipe i nejasne skraenice.
4. Moderator pomae uesnicima da organizuju svoje predloge kartice, stolice i dis-
kusiju.
5. Uestvovanje moderatora bi trebalo da bude svedeno na aspekte metodologije LFA.
Moderator bi trebalo da se uzdri od uestvovanja u raspravama o predmetu.
6. Kartice sa optim izjavama trebalo bi zameniti sa nekoliko kartica na kojima su izjave
konkretnije sroene.
7. Moderator moe, kada to uesnici zatrae, izmeniti ili privremeno pomeriti izjave.
8. Izjave mogu biti promenjene ili trajno pomerene iskljuivo ako su se sa tim sloili svi
uesnici (konsenzus).
9. Ukoliko se rasprava odui ili postane neproduktivna, trebalo bi je (privremeno) pre-
kinuti, primenjivanjem saobraajnih znakova (navedeni ispod teksta). Tim bi, potom,
trebalo da nastavi rad na drugim aspektima problema.
10. Linije koje ukazuju na uzrono-posledine veze ne bi trebalo ucrtavati sve do kraja
sesije.
PRIMERI ZNAKOVA ZA RADIONICE NA TEMU LFA
Neophodno je kasnije dalje razjasniti
Potrebno je jo informacija
Neslaganje, konfikt, kontroverzno pitanje
Prekinuta rasprava
Izvor: Pristup logike matrice, 4. izdanje, NORAD, 1999. g.
?
INFO
STOP
3

L
O
G
I
K
A

M
A
T
R
I
C
A

U

S
T
A
N
D
A
R
D
N
O
M

F
O
R
M
A
T
U

N
a
z
i
v

p
r
o
g
r
a
m
a
/
p
r
o
j
e
k
t
a

U
k
u
p
a
n

b
u
d
e
t
:

O
p
t
i

c
i
l
j

O
b
j
e
k
t
i
v
n
o

m
e
r
l
j
i
v
i

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i

I
z
v
o
r
i

v
e
r
i
f
i
k
a
c
i
j
e

V
a
n
o
s
t

p
r
o
j
e
k
t
a

z
a

d
r
u
t
v
o

u

o
d
n
o
s
u

n
a

d
u
g
o
r
o
n
e

k
o
r
i
s
t
i

k
o
j
e

o
n

i
m
a

k
a
k
o

z
a

k
o
r
i
s
n
i
k
e
,

t
a
k
o

i

z
a

d
r
u
g
e

g
r
u
p
e

s
t
a
n
o
v
n
i
t
v
a
.

N
e

p
o
s
t
i
e

s
e

s
a
m
i
m

p
r
o
j
e
k
t
o
m
.

U
k
a
z
u
j
u

n
a

t
o

d
a

l
i

s
u

c
i
l
j
e
v
i
/
s
v
r
h
a
/
r
e
z
u
l
t
a
t
i
/
a
k
t
i
v
n
o
s
t
i

p
o
s
t
i
g
n
u
t
i

n
a

s
v
a
k
o
m

n
i
v
o
u

h
i
j
e
r
a
r
h
i
j
e

l
o
g
i
k
e

m
a
t
r
i
c
e

i

u

d
e
f
i
n
i
s
a
n
i
m

v
r
e
m
e
n
s
k
i
m

o
k
v
i
r
i
m
a
.

P
r
u
a
j
u

o
s
n
o
v
u

z
a

i
z
r
a
d
u

o
d
g
o
v
o
r
a
j
u
e
g

s
i
s
t
e
m
a

p
r
o
c
e
n
e

i

p
r
a
e
n
j
a
.

I
z
v
o
r
i

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
a
,

n
a
i
n
i

i

m
e
t
o
d
e

k
o
r
i
e
n
i

p
r
i
l
i
k
o
m

s
a
k
u
p
l
j
a
n
j
a

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
a

i

i
z
v
e
t
a
v
a
n
j
a

u

o
d
n
o
s
u

n
a

i
n
d
i
k
a
t
o
r
e

(
u
k
l
j
u
u
j
u
i

i

t
o

k
o

i

k
a
d
a
/
k
o
l
i
k
o

e
s
t
o
)

i

d
a
t
i

n
a

u
v
i
d

p
r
i
l
i
k
o
m

e
v
a
l
u
a
c
i
j
e

r
e
z
u
l
t
a
t
a

p
r
o
j
e
k
t
a

S
v
r
h
a

p
r
o
j
e
k
t
a

O
b
j
e
k
t
i
v
n
o

m
e
r
l
j
i
v
i

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i

I
z
v
o
r
i

v
e
r
i
f
i
k
a
c
i
j
e

P
r
e
t
p
o
s
t
a
v
k
e

K
l
j
u
n
i

s
p
e
c
i
f
i
n
i

c
i
l
j
(
e
v
i
)

p
r
o
j
e
k
t
a

u

o
d
n
o
s
u

n
a

o
d
r
i
v
u

k
o
r
i
s
t

k
o
j
u

o
n

i
m
a

z
a

k
o
r
i
s
n
i
k
e

p
r
o
j
e
k
t
a
.

N
a

o
v
o
m

n
i
v
o
u

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i

t
r
e
b
a

d
a

s
a
d
r
e

o
d
g
o
v
a
r
a
j
u
e

d
e
t
a
l
j
e

o

k
o
l
i
i
n
i
,

k
v
a
l
i
t
e
t
u

i

v
r
e
m
e
n
u
.

M
o
e

p
o
m
o
i

o
d
g
o
v
o
r

n
a

p
i
t
a
n
j
e
:

K
a
k
o

e
m
o

z
n
a
t
i

d
a

j
e

s
v
r
h
a

p
o
s
t
i
g
n
u
t
a
?

I
s
t
i

i
z
v
o
r
i

v
e
r
i
f
i
k
a
c
i
j
e

k
o
j
i

s
u

n
a
v
e
d
e
n
i

u

k
o
l
o
n
i

i
z
n
a
d
.

S
p
o
l
j
n
i

f
a
k
t
o
r
i
,

i
z
v
a
n

k
o
n
t
r
o
l
e

r
u
k
o
v
o
d
i
l
a
c
a

p
r
o
j
e
k
t
a
,

k
o
j
i

m
o
g
u

i
m
a
t
i

u
t
i
c
a
j

n
a

v
e
z
u

i
z
m
e
u

s
v
r
h
e

i

c
i
l
j
a

i

u
t
i
c
a
t
i

n
a

n
a
p
r
e
d
a
k

i
l
i

u
s
p
e
h

s
a
m
o
g

p
r
o
j
e
k
t
a
.

K
o
j
i

s
p
o
l
j
n
i

u
s
l
o
v
i

m
o
r
a
j
u

b
i
t
i

i
s
p
u
n
j
e
n
i

k
a
k
o

b
i

r
e
z
u
l
t
a
t
i
d
o
v
e
l
i

d
o

i
s
p
u
n
j
a
v
a
n
j
a

s
v
r
h
e

p
r
o
j
e
k
t
a
?

R
e
z
u
l
t
a
t
i

O
b
j
e
k
t
i
v
n
o

m
e
r
l
j
i
v
i

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i

I
z
v
o
r
i

v
e
r
i
f
i
k
a
c
i
j
e

P
r
e
t
p
o
s
t
a
v
k
e

M
a
t
e
r
i
j
a
l
n
i

p
r
o
i
z
v
o
d
i
/
p
r
u
e
n
e

u
s
l
u
g
e

z
a

i
j
e

s
u

p
o
s
t
i
z
a
n
j
e

o
d
g
o
v
o
r
n
i

r
u
k
o
v
o
d
i
o
c
i

p
r
o
j
e
k
t
a
,

i

t
o

d
o

d
a
t
u
m
a

z
a
v
r
e
t
k
a

p
r
o
j
e
k
t
a
.

N
a

o
v
o
m

n
i
v
o
u

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i

t
r
e
b
a

d
a

s
a
d
r
e

o
d
g
o
v
a
r
a
j
u
e

d
e
t
a
l
j
e

o

k
o
l
i
i
n
i
,

k
v
a
l
i
t
e
t
u

i

v
r
e
m
e
n
u
.

M
o
e

p
o
m
o
i

o
d
g
o
v
o
r

n
a

p
i
t
a
n
j
e
:

K
a
k
o

e
m
o

z
n
a
t
i

d
a

s
u

r
e
z
u
l
t
a
t
i

p
o
s
t
i
g
n
u
t
i
?

I
s
t
i

i
z
v
o
r
i

v
e
r
i
f
i
k
a
c
i
j
e

k
o
j
i

s
u

n
a
v
e
d
e
n
i

u

k
o
l
o
n
i

i
z
n
a
d

S
p
o
l
j
n
i

f
a
k
t
o
r
i
,

i
z
v
a
n

k
o
n
t
r
o
l
e

r
u
k
o
v
o
d
i
l
a
c
a

p
r
o
j
e
k
t
o
m
,

k
o
j
i

m
o
g
u

i
m
a
t
i

u
t
i
c
a
j

n
a

v
e
z
u

i
z
m
e
u

s
v
r
h
e

i

c
i
l
j
a
.

K
o
j
i

s
p
o
l
j
n
i

u
s
l
o
v
i
/
f
a
k
t
o
r
i

s
e

m
o
r
a
j
u

i
s
p
u
n
i
t
i

k
a
k
o

b
i

s
e

o
e
k
i
v
a
n
i

r
e
z
u
l
t
a
t
i

o
s
t
v
a
r
i
l
i

n
a

v
r
e
m
e
?

A
k
t
i
v
n
o
s
t
i

S
r
e
d
s
t
v
a

T
r
o
k
o
v
i

P
r
e
t
p
o
s
t
a
v
k
e

S
p
e
c
i
f
i
n
i

z
a
d
a
c
i

(
p
r
o
g
r
a
m

r
a
d
a
)

k
o
j
e

t
r
e
b
a

p
r
e
d
u
z
e
t
i

t
o
k
o
m

r
e
a
l
i
z
a
c
i
j
e

p
r
o
j
e
k
t
a

k
a
k
o

b
i

r
e
z
u
l
t
a
t
i

b
i
l
i

p
o
s
t
i
g
n
u
t
i
.

(
o
v
o

p
o
n
e
k
a
d

n
i
j
e

o
b
a
v
e
z
n
a

s
t
a
v
k
a

u

o
k
v
i
r
u

s
a
m
e

m
a
t
r
i
c
e
)

P
o
n
e
k
a
d

s
u

d
a
t
a

k
a
o

s
a
e
t
a
k

r
e
s
u
r
s
a
/
s
r
e
d
s
t
a
v
a

k
o
j
e

t
r
e
b
a

o
b
e
z
b
e
d
i
t
i
.

N
a
v
e
d
i
t
e

k
o
j
i

s
u

n
e
o
p
h
o
d
n
i

u
l
a
z
n
i

e
l
e
m
e
n
t
i

i

k
o
j
a

s
u

o
s
n
o
v
n
a

s
r
e
d
s
t
v
a

k
o
j
a

t
r
e
b
a

p
r
i
m
e
n
i
t
i
,

n
a

p
r
i
m
e
r
:

t
e
h
n
i
k
a

p
o
m
o
,

o
s
o
b
l
j
e
,

o
p
r
e
m
a
,

o
b
u
k
e
,

i
s
t
r
a
i
v
a
n
j
a
,

z
a
l
i
h
e
,

o
p
e
r
a
t
i
v
n
e

p
r
o
s
t
o
r
i
j
e

P
o
n
e
k
a
d

s
u

d
a
t
i

k
a
o

s
a
e
t
a
k

t
r
o
k
o
v
a

i

b
u
d
e
t
a

k
o
j
e

t
r
e
b
a

o
b
e
z
b
e
d
i
t
i
.

K
o
j
i

s
u

t
r
o
k
o
v
i

s
r
e
d
s
t
a
v
a
/
a
k
t
i
v
n
o
s
t
i
,

p
r
e
g
l
e
d

b
u
d
e
t
a

S
p
o
l
j
n
i

f
a
k
t
o
r
i
,

i
z
v
a
n

k
o
n
t
r
o
l
e

r
u
k
o
v
o
d
i
l
a
c
a

p
r
o
j
e
k
t
a
,

k
o
j
i

m
o
g
u

i
m
a
t
i

u
t
i
c
a
j
a

n
a

v
e
z
u

i
z
m
e
u

s
v
r
h
e

i

c
i
l
j
a
.

K
o
j
i

s
p
o
l
j
n
i

u
s
l
o
v
i
/
f
a
k
t
o
r
i

m
o
r
a
j
u

b
i
t
i

i
s
p
u
n
j
e
n
i

k
a
k
o

b
i

a
k
t
i
v
n
o
s
t
i

b
i
l
e

u
s
p
e
n
o

p
r
i
m
e
n
j
e
n
e

a

r
e
z
u
l
t
a
t
i

p
o
s
t
i
g
n
u
t
i
?

(
5
)

P
r
e
d
u
s
l
o
v
i

Z
a
h
t
e
v
i

k
o
j
e

t
r
e
b
a

i
s
p
u
n
i
t
i

p
r
e

p
o
e
t
k
a

p
r
o
j
e
k
t
a
.

(
p
o
n
e
k
a
d

n
i
j
e

o
b
a
v
e
z
n
a

s
t
a
v
k
a

u

o
k
v
i
r
u

m
a
t
r
i
c
e

)

4

-

P
R
I
M
E
R

L
O
G
I
K
E

M
A
T
R
I
C
E
:

I
Z
G
R
A
D
N
J
A

K
A
P
A
C
I
T
E
T
A

M
I
N
I
S
T
A
R
S
T
V
A

P
O
L
J
O
P
R
I
V
R
E
D
E

I

V
O
D
O
P
R
I
V
R
E
D
E

I

P
O
D
R
K
A

R
U
R
A
L
N
O
M

E
K
O
N
O
M
S
K
O
M

R
A
Z
V
O
J
U

A
n
a
l
i
z
a

l
o
g
i
k
e

m
a
t
r
i
c
e
:
I
z
g
r
a
d
n
j
a

k
a
p
a
c
i
t
e
t
a

M
i
n
i
s
t
a
r
s
t
v
a

p
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
e

i

v
o
d
o
p
r
i
v
r
e
d
e

(
M
P
V
P
)
i

p
o
d
r
k
a

r
u
r
a
l
n
o
m

e
k
o
n
o
m
s
k
o
m

r
a
z
v
o
j
u

O
p
t
i

c
i
l
j

M
e
r
l
j
i
v
i

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i

S
r
e
d
s
t
v
a

v
e
r
i
f
i
k
a
c
i
j
e

P
r
e
t
p
o
s
t
a
v
k
e

O
m
o
g
u
i
t
i

r
e
s
t
r
u
k
t
u
r
i
r
a
n
j
e

p
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
n
o
g
,

p
r
e
h
r
a
m
b
e
n
o
g

i

r
u
r
a
l
n
o
g

s
e
k
t
o
r
a

s
p
r
o
v
o
e
n
j
e
m

r
e
f
o
r
m
i
s
a
n
i
h

p
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
n
i
h

i

r
u
r
a
l
n
i
h

p
o
l
i
t
i
k
a

k
a
k
o

b
i

b
i
o

s
t
i
m
u
l
i
s
a
n

r
a
s
t

p
r
i
h
o
d
a
,

s
m
a
n
j
e
n
o

s
i
r
o
m
a
t
v
o

i

p
o
b
o
l
j
a
n

i
v
o
t
n
i

s
t
a
n
d
a
r
d

u

r
u
r
a
l
n
i
m

o
b
l
a
s
t
i
m
a
.

s
p
r
o
v
e
d
e
n
e

r
e
f
o
r
m
e

p
o
l
i
t
i
k
a

p
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
n
i

i

r
u
r
a
l
n
i

p
r
i
h
o
d
i

s
t
a
t
i
s
t
i
k
a

s
i
r
o
m
a
t
v
a

u
d
e
o

p
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
n
o
g

i

r
u
r
a
l
n
o
g

s
e
k
t
o
r
a

u

r
a
s
t
u

b
r
u
t
o

d
o
m
a
e
g

p
r
o
i
z
v
o
d
a

(
B
D
P
)

(
u

a
p
s
o
l
u
t
n
i
m

i
z
n
o
s
i
m
a
)

n
a
c
i
o
n
a
l
n
i

s
t
a
t
i
s
t
i
k
i

p
o
d
a
c
i

s
t
u
d
i
j
e

i

i
z
v
e
t
a
j
i

o

s
i
r
o
m
a
t
v
u

i

o
k
r
u
e
n
j
u

S
p
e
c
i
f
i
n
i

c
i
l
j
e
v
i

M
e
r
l
j
i
v
i

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i

S
r
e
d
s
t
v
a

v
e
r
i
f
i
k
a
c
i
j
e

P
r
e
t
p
o
s
t
a
v
k
e

r
a
z
v
i
t
i

m
o
d
e
r
n
o

i

e
f
i
k
a
s
n
o

M
i
n
i
s
t
a
r
s
t
v
o

p
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
e

i

v
o
d
o
p
r
i
v
r
e
d
e

s
p
o
s
o
b
n
o

d
a

f
o
r
m
u
l
i
e
,

s
p
r
o
v
e
d
e
,

p
r
a
t
i

i

o
c
e
n
i

p
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
n
u

i

i
n
t
e
g
r
i
s
a
n
u

r
u
r
a
l
n
u

r
a
z
v
o
j
n
u

p
o
l
i
t
i
k
u

u
v
e
s
t
i

m
e
h
a
n
i
z
m
e

r
e
f
o
r
m
i
s
a
n
i
h

p
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
n
i
h
,

p
r
e
h
r
a
m
b
e
n
i
h
,

t
r
g
o
v
i
n
s
k
i
h

i

r
u
r
a
l
n
i
h

p
o
l
i
t
i
k
a

k
o
j
i

d
o
p
r
i
n
o
s
e

r
e
s
t
r
u
k
t
u
r
i
r
a
n
j
u

p
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
n
o
-
p
r
e
h
r
a
m
b
e
n
e

i

r
u
r
a
l
n
e

p
r
i
z
v
o
d
n
j
e
,

p
r
i
p
r
e
m
a
j
u

z
a

u
l
a
n
j
e
n
j
e

u

S
v
e
t
s
k
u

t
r
g
o
v
i
n
s
k
u

o
r
g
a
n
i
z
a
c
i
j
u
,

k
a
o

i

z
a

h
a
r
m
o
n
i
z
a
c
i
j
u

s
a

o
d
r
e
d
b
a
m
a

i

p
r
o
c
e
d
u
r
a
m
a

z
a
k
o
n
o
d
a
v
s
t
v
a

E
U

z
a
k
o
n
s
k
i

i

a
d
m
i
n
i
s
t
r
a
t
i
v
n
i

i
n
s
t
r
u
m
e
n
t
i

k
o
j
e

j
e

i
z
r
a
d
i
l
o

M
P
V
P

s
p
r
o
v
o
e
n
j
e

r
e
f
o
r
m
i
s
a
n
i
h

p
o
l
i
t
i
k
a

S
l
u
b
e
n
i

g
l
a
s
n
i
k

b
u
d
e
t

p
r
a
v
i
l
n
i
c
i

m
a
k
r
o
e
k
o
n
o
m
s
k
a

s
t
a
b
i
l
n
o
s
t

n
a
s
t
a
v
a
k

d
e
z
i
n
f
l
a
c
i
j
e

p
o
v
e
a
n
a

s
t
a
b
i
l
n
o
s
t

k
u
r
s
a

p
o
b
o
l
j
a
n
o

p
o
s
r
e
d
o
v
a
n
j
e

f
i
n
a
n
s
i
j
s
k
o
g

s
e
k
t
r
o
a

p
o
v
e
a
n
a

s
p
o
s
o
b
n
o
s
t

b
a
n
k
a
r
s
k
o
g

s
e
k
t
o
r
a

z
a

d
a
v
a
n
j
e

z
a
j
m
o
v
a

p
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
n
o
m

i

r
u
r
a
l
n
o
m

p
o
s
l
o
v
a
n
j
u

z
a
t
i
t
a

z
d
r
a
v
l
j
a

b
i
l
j
a
k
a

i

i
v
o
t
i
n
j
a

O
e
k
i
v
a
n
i

r
e
z
u
l
t
a
t
i

M
e
r
l
j
i
v
i

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i

S
r
e
d
s
t
v
a

v
e
r
i
f
i
k
a
c
i
j
e

P
r
e
t
p
o
s
t
a
v
k
e

1
.

r
e
s
t
r
u
k
t
u
r
i
r
a
n
o

M
i
n
i
s
t
a
r
s
t
v
o

p
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
e

i

v
o
d
o
p
r
i
v
r
e
d
e

i

u
v
e
d
e
n
o

s
a
v
r
e
m
e
n
o

r
u
k
o
v
o
e
n
j
e

j
a
v
n
i
m

s
e
k
t
o
r
o
m
,

k
a
o

i

p
r
o
c
e
d
u
r
e

z
a

s
p
r
o
v
o
e
n
j
e

p
o
l
i
t
i
k
a

2
.

u
s
p
o
s
t
a
v
l
j
e
n
i

o
d
r
i
v
i

k
a
p
a
c
i
t
e
t
i

z
a

a
n
a
l
i
z
u

p
o
l
i
t
i
k
a
,

e
k
o
n
o
m
s
k
e

a
n
a
l
i
z
e

i

z
a

s
t
r
a
t
e
k
o

p
l
a
n
i
r
a
n
j
e

u

M
i
n
i
s
t
a
r
s
t
v
u

p
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
e

i

v
o
d
o
p
r
i
v
r
e
d
e

3
.

u
s
p
o
s
t
a
v
l
j
e
n
i

k
a
p
a
c
i
t
e
t
i

z
a

p
r
o
g
r
a
m
i
r
a
n
j
e

i

p
r
a
e
n
j
e

r
u
r
a
l
n
o
g

r
a
z
v
o
j
a

u

M
P
V
P

4
.

u
s
p
o
s
t
a
v
l
j
e
n
a

A
g
e
n
c
i
j
a

z
a

r
u
r
a
l
n
i

r
a
z
v
o
j

5
.

s
p
r
o
v
e
d
e
n

p
r
o
g
r
a
m

r
u
r
a
l
n
o
g

r
a
z
v
o
j
a

u

J
u
g
o
i
s
t
o
n
o
j

S
r
b
i
j
i

u
s
v
o
j
e
n

i

s
p
r
o
v
e
d
e
n

p
l
a
n

p
r
e
s
t
r
u
k
t
u
r
i
r
a
n
j
a

M
P
V
P

d
o
v
o
l
j
n
a

b
u
d
e
t
s
k
a

s
r
e
d
s
t
v
a

z
a

k
a
d
r
o
v
s
k
e

i

o
p
e
r
a
t
i
v
n
e

t
r
o
k
o
v
e

n
a
m
e
n
j
e
n
a

M
P
V
P

s
p
r
o
v
o
e
n
j
e

d
o
b
r
e

p
r
o
c
e
d
u
r
e

j
a
v
n
e

u
p
r
a
v
e

u

M
P
V
P

o
b
e
z
b
e
e
n
i

k
a
d
r
o
v
i

i

o
p
e
r
a
t
i
v
n
i

b
u
d
e
t

z
a

p
r
o
g
r
a
m
i
r
a
n
j
e

i

p
r
a
e
n
j
e

r
u
r
a
l
n
o
g

r
a
z
v
o
j
a

u

M
P
V
P

p
l
a
n
o
v
i

r
u
r
a
l
n
o
g

r
a
z
v
o
j
a

d
e
f
i
n
i
s
a
n
i

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i

z
a

p
r
a
e
n
j
e

p
l
a
n
o
v
a

r
u
r
a
l
n
o
g

r
a
z
v
o
j
a

o
r
g
a
n
i
z
a
c
i
o
n
a

s
t
r
u
k
t
u
r
a

M
P
V
P

b
u
d
e
t

i

k
a
d
r
o
v
s
k
i

p
l
a
n

M
P
V
P

i
n
t
e
r
n
e

p
r
o
c
e
d
u
r
e

u
p
r
a
v
l
j
a
n
j
a

(
p
r
i
r
u
n
i
c
i
,

p
r
o
t
o
k
o
l
i
,

i
t
d
.
)

o
p
i
s
i

p
o
s
l
o
v
a

i

o
d
e
l
j
e
n
j
a

o
c
e
n
a
,

p
r
a
e
n
j
e

i

e
v
a
l
u
a
c
i
o
n
i

i
z
v
e
t
a
j
i

o

s
p
r
o
v
e
d
e
n
i
m

p
o
l
i
t
i
k
a
m
a

k
o
n
t
i
n
u
i
r
a
n
a

p
o
l
i
t
i
k
a

p
o
d
r
k
a

r
e
f
o
r
m
i

i

r
e
s
t
r
u
k
t
u
r
i
r
a
n
j
u

k
a
k
o

M
P
V
P
,

t
a
k
o

i

p
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
n
o
g

i

r
u
r
a
l
n
o
g

s
e
k
t
o
r
a

A
k
t
i
v
n
o
s
t
i

S
r
e
d
s
t
v
a
/
U
l
a
z
n
i

p
a
r
a
m
e
t
r
i

S
r
e
d
s
t
v
a

v
e
r
i
f
i
k
a
c
i
j
e

i

T
r
o
k
o
v
i

P
r
e
t
p
o
s
t
a
v
k
e

1
.

P
o
d
r
k
a

r
e
s
t
r
u
k
t
u
r
i
r
a
n
j
u
,

r
a
z
v
o
j
u

i

r
u
k
o
v
o
e
n
j
u

M
P
V
P

a
n
a
l
i
z
a

k
a
d
r
o
v
a

i

f
u
n
k
c
i
j
a

M
P
V
P
,

u
k
l
j
u
u
j
u
i

i

a
n
a
l
i
z
u

p
o
d
r
e
e
n
i
h

o
r
g
a
n
a

(
k
a
o

i

r
e
s
t
r
u
k
t
u
r
i
r
a
n
j
e

v
e
t
e
r
i
n
a
r
s
k
e

i

f
i
t
o
s
a
n
i
t
a
r
n
e

i
n
s
p
e
k
c
i
j
e

u

o
k
v
i
r
u

p
r
o
g
r
a
m
a

z
a

2
0
0
3
)

i

p
r
i
p
r
e
m
a

d
e
t
a
l
j
n
o
g

p
r
e
d
l
o
g
a

i
z
m
e
n
a

s
i
s
t
e
m
a
t
i
z
a
c
i
j
e

M
P
V
P

i

s
v
i
h

p
o
d
r
e
e
n
i
h

o
r
g
a
n
a

(
r
e
s
t
r
u
k
t
u
r
i
r
a
n
j
e

n
a
k
o
n

u
s
p
o
s
t
a
v
l
j
a
n
j
a

D
r
a
v
n
e

z
a
j
e
d
n
i
c
e
)

p
r
i
p
r
e
m
a

i
n
t
e
r
n
i
h

u
p
r
a
v
l
j
a
k
i
h

p
r
o
c
e
d
u
r
a

u

M
P
V
P

(
u
k
l
j
u
u
j
u
i

u

t
o

i

i
n
t
e
r
n
i

f
i
n
a
n
s
i
j
s
k
i

m
e
n
a
d
m
e
n
t

i

r
e
v
i
z
i
j
u
,

u
p
r
a
v
l
j
a
n
j
e

k
a
d
r
o
v
i
m
a
,

i
n
t
e
r
n
u

k
o
m
u
n
i
k
a
c
i
j
u
,

i
n
f
o
r
m
a
c
i
o
n
i

m
e
n
a
d
m
e
n
t
,

i
n
f
o
r
m
a
c
i
o
n
e

t
e
h
n
o
l
o
g
i
j
e
,

i
n
s
t
i
t
u
c
i
o
n
a
l
n
o

p
l
a
n
i
r
a
n
j
e
)

p
r
e
g
l
e
d

i

p
r
e
p
o
r
u
k
e

v
e
z
a
n
e

z
a

u
p
r
a
v
l
j
a
n
j
e

f
i
n
a
n
s
i
j
a
m
a

(
u
k
l
j
u
u
j
u
i

u

t
o

i

r
e
v
i
z
i
j
u

i

m
e
r
e

p
r
o
t
i
v

m
a
l
v
e
r
z
a
c
i
j
a
)
,

o
r
g
a
n
i
z
a
c
i
j
a
m
a

i

p
r
o
c
e
d
u
r
e

z
a

s
p
r
o
v
o
e
n
j
e

m
e
h
a
n
i
z
a
m
a

p
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
n
i
h

i

r
u
r
a
l
n
i
h

p
o
l
i
t
i
k
a

p
o
d
r
k
a

p
r
a
v
n
i
m

i

t
e
h
n
i
k
i
m

s
l
u
b
a
m
a

M
P
V
P

z
a

i
z
r
a
d
u

n
a
c
r
t
a

n
e
o
p
h
o
d
n
e

z
a
k
o
n
o
d
a
v
n
e

r
e
g
u
l
a
t
i
v
e

i

h
a
r
m
o
n
i
z
a
c
i
j
e

s
a

z
a
k
o
n
o
d
a
v
s
t
v
o
m

E
U

p
o
d
r
k
a

u
s
k
l
a
i
v
a
n
j
u

z
a
k
o
n
o
d
a
v
n
e

r
e
g
u
l
a
t
i
v
e

i

a
d
m
i
n
i
s
t
r
a
t
i
v
n
i
h

p
r
o
c
e
d
u
r
a

r
a
d
i

u
n
a
p
r
e
e
n
j
a

p
o
s
l
o
v
n
o
g

o
k
r
u
e
n
j
a

p
o
d
r
k
a

p
r
i
p
r
e
m
i

i

s
p
r
o
v
o
e
n
j
u

s
t
r
a
t
e
g
i
j
e

e
k
s
t
e
r
n
e

k
o
m
u
n
i
k
a
c
i
j
e

p
r
i
p
r
e
m
a

t
e
h
n
i
k
e

s
p
e
c
i
f
i
k
a
c
i
j
e
,

t
e
n
d
e
r
s
k
e

d
o
k
u
m
e
n
t
a
c
i
j
e

i

p
o
m
o

p
r
i

n
a
b
a
v
c
i

i
n
f
o
r
m
a
c
i
o
n
e

i

k
o
m
u
n
i
k
a
c
i
o
n
e

t
e
h
n
o
l
o
g
i
j
e

i

p
r
i
p
a
d
a
j
u
e

o
p
r
e
m
e

z
a

M
P
V
P

S
r
e
d
s
t
v
a
:

G
r
u
p
e

a
k
t
i
v
n
o
s
t
i

1

i

2

I
z
g
r
a
d
n
j
a

k
a
p
a
c
i
t
e
t
a

(
p
o
e
l
j
n
o

T
v
i
n
i
n
g
)
:

r
u
k
o
v
o
d
i
l
a
c

p
r
o
j
e
k
t
a

(
R
P
)

s
a
v
e
t
n
i
k

z
a

s
t
a
b
i
l
i
z
a
c
i
j
u

(
S
S
)

k
r
a
t
k
o
r
o
n
o

i

s
r
e
d
n
j
o
r
o
n
o

a
n
g
a
o
v
a
n
i

e
k
s
p
e
r
t
i

r
a
d
i

p
r
u
a
n
j
a

p
o
d
r
k
e

p
u
t
e
m
:

o

r
e
v
i
z
i
j
e

p
o
s
t
o
j
e
i
h

p
r
o
c
e
d
u
r
a

i

o
r
g
a
n
i
z
a
c
i
j
e

o

o
b
u
k
e

o

p
o
d
r
k
e

u

r
a
d
u

o

s
t
u
d
i
j
s
k
i
h

p
u
t
o
v
a
n
j
a

o

p
r
u
a
n
j
a

s
a
v
e
t
a

i

p
r
e
p
o
r
u
k
a

o

a
n
a
l
i
z
e

i

d
i
z
a
j
n
a

s
i
s
t
e
m
a

o

o
b
u
k
e

z
a

k
o
r
i
e
n
j
e

r
a
u
n
a
r
a

z
a

v
e
i

b
r
o
j

z
a
p
o
s
l
e
n
i
h

u

M
P
V
P

d
o
p
r
i
n
o
s

k
o
j
i

M
P
V
P

d
a
j
e

s
p
r
o
v
o
e
n
j
u

p
r
o
j
e
k
t
a

b
i
e

p
r
e
c
i
z
n
o

d
e
f
i
n
i
s
a
n

U
g
o
v
o
r
o
m

o

g
r
a
n
t
u

t
v
i
n
i
n
g
a

M
a
t
e
r
i
j
a
l
:

n
a
b
a
v
k
a

i
n
f
o
r
m
a
c
i
o
n
e

i

k
o
m
u
n
i
k
a
c
i
o
n
e

t
e
h
n
o
l
o
g
i
j
e

i

o
d
g
o
v
a
r
a
j
u
e

o
p
r
e
m
e

r
a
d
i

u
s
p
o
s
t
a
v
l
j
a
n
j
a

i
n
t
r
a
n
e
t
a

u

M
P
V
P

U
g
o
v
o
r

o

g
r
a
n
t
u

T
v
i
n
i
n
g
a

(
p
o
k
r
i
v
a

g
r
u
p
e

a
k
t
i
v
n
o
s
t
i

1

i

2
)

k
v
a
r
t
a
l
n
i

i
z
v
e
t
a
j
i

i
z
v
e
t
a
j
i

k
r
a
t
k
o
r
o
n
i
h

i

s
r
e
d
n
j
o
r
o
n
i
h

e
k
s
p
e
r
t
s
k
i
h

m
i
s
i
j
a

s
p
r
o
v
e
d
e
n
e

a
n
a
l
i
z
e

i

p
r
e
p
o
r
u
k
e

p
r
i
r
u
n
i
c
i

s
a

p
r
o
c
e
d
u
r
a
m
a

s
t
r
a
t
e
k
a

d
o
k
u
m
e
n
t
a

s
o
f
t
v
e
r
s
k
i

s
i
s
t
e
m
i

d
o
k
u
m
e
n
t
a

s
a

o
b
u
k
a

i
z
v
e
t
a
j
i

i

p
r
e
p
o
r
u
k
e

n
a
k
o
n

s
t
u
d
i
j
s
k
i
h

p
u
t
o
v
a
n
j
a

s
a
s
t
a
n
c
i

U
p
r
a
v
n
o
g

o
d
b
o
r
a

B
u
d
e
t

t
v
i
n
i
n
g
a
:

1
.
8

m
i
l
i
o
n
a

M
a
t
e
r
i
j
a
l
i
,

r
a
d
o
v
i
,

u
s
l
u
g
e

z
a

u
s
p
o
s
t
a
v
l
j
a
n
j
e

i
n
t
r
a
n
e
t
a
:

u
s
l
u
g
e

i
z
r
a
d
e

t
e
h
n
i
k
e

s
p
e
c
i
f
i
k
a
c
i
j
e

h
a
r
d
v
e
r
a

i

s
o
f
t
v
e
r
a

z
a

i
n
t
r
a
n
e
t
,

p
o
m
o

u

n
a
b
a
v
c
i
,

i
m
p
l
e
m
e
n
t
a
c
i
j
a

s
o
f
t
v
e
r
s
k
o
g

r
e
e
n
j
a

z
a

i
n
t
r
a
n
e
t

(
i
z
r
a
d
a
,

b
a
z
e

p
o
d
a
t
a
k
a

i
t
d
.
)

i

p
r
a
e
n
j
e

r
e
a
l
i
z
a
c
i
j
e

u
g
o
v
o
r
a

o

n
a
b
a
v
c
i
.

o
p
r
e
m
a

i

n
a
b
a
v
k
a

s
o
f
t
v
e
r
a

m
a
n
j
i

r
a
d
o
v
i

n
a

u
s
p
o
s
t
a
v
l
j
a
n
j
u

s
e
r
v
e
r
a
/
m
r
e
e

B
u
d
e
t

0
.
7

m
i
l
i
o
n
a

m
o
t
i
v
i
s
a
n
o
s
t

i

e
l
j
a

i
r
o
m

M
P
V
P

d
a

u
e
s
t
v
u
j
e

u

u
n
a
p
r
e
i
v
a
n
j
u

s
t
r
u
k
t
u
r
a

i

p
o
s
l
o
v
a
n
j
a

M
P
V
P

m
o
g
u
n
o
s
t

d
a

n
e
o
p
h
o
d
n
e

z
a
k
o
n
s
k
e

m
e
r
e

b
u
d
u

s
p
r
o
v
e
d
e
n
e

b
e
z

o
d
l
a
g
a
n
j
a

m
o
g
u
n
o
s
t

d
a

o
b
u
e
n
i

d
r
a
v
n
i

s
l
u
b
e
n
i
c
i

o
s
t
a
n
u

u

M
P
V
P

m
o
g
u
n
o
s
t

d
a

v
i
i

s
l
u
b
e
n
i
k

M
P
V
P

(
n
i
v
o

p
o
m
o
n
i
k
a

m
i
n
i
s
t
r
a
)

o
d
v
o
j
i

d
o
v
o
l
j
n
o

v
r
e
m
e
n
a

i

o
b
e
z
b
e
d
i

d
i
r
e
k
t
a
n

p
r
i
s
t
u
p

R
P

i

S
S

r
u
k
o
v
o
d
e
o
j

s
t
r
u
k
t
u
r
i

k
a
k
o

b
i

b
i
l
o

o
b
e
z
b
e
e
n
o

a
d
e
k
v
a
t
n
o

s
p
r
o
v
o
e
n
j
e

p
r
o
j
e
k
t
a
,

k
a
o

i

d
a

b
i

b
i
l
o

p
o
s
t
u
p
l
j
e
n
o

u

s
k
l
a
d
u

s
a

d
a
t
i
m

p
r
e
p
o
r
u
k
a
m
a

M
i
n
P
V

e

o
d
r
e
d
i
t
i

r
e
s
u
r
s
e

(
v
r
e
m
e
,

k
a
d
r
o
v
e

i

s
r
o
d
n
e

o
p
e
r
a
t
i
v
n
e

t
r
o
k
o
v
e
)

r
a
d
i

i
m
p
l
e
m
e
n
t
a
c
i
j
e

T
v
i
n
i
n
g
a

2
.

U
n
a
p
r
e
e
n
j
e

k
a
p
a
c
i
t
e
t
a

M
P
V
P

z
a

s
p
r
o
v
o
e
n
j
e

a
n
a
l
i
z
a

i

s
t
r
a
t
e
k
o

p
l
a
n
i
r
a
n
j
e

i
m
p
l
e
m
e
n
t
a
c
i
j
a

u
n
a
p
r
e
e
n
o
g

s
i
s
t
e
m
a

p
r
i
k
u
p
l
j
a
n
j
a
,

o
b
r
a
d
e
,

a
r
h
i
v
i
r
a
n
j
a

i

r
a
z
m
e
n
e

p
o
d
a
t
a
k
a

i

s
t
a
t
i
s
t
i
k
a

v
e
z
a
n
i
h

z
a

p
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
u

p
o
d
r
k
a

r
a
z
v
o
j
u

j
e
d
i
n
i
c
e

z
a

i
z
r
a
d
u

e
k
o
n
o
m
s
k
i
h

i

r
e
g
u
l
a
t
o
r
n
i
h

a
n
a
l
i
z
a

i

a
n
a
l
i
z
a

p
o
l
i
t
i
k
a

u

M
P
V
P

k
a
k
o

b
i

o
n
a

p
o
s
t
a
l
a

i
z
v
o
r

p
r
i
m
e
r
a

d
o
b
r
e

p
r
a
k
s
e

u

o
b
l
a
s
t
i

a
n
a
l
i
z
a

p
o
l
i
t
i
k
a
,

o
c
e
n
e
,

p
r
a
e
n
j
a

i

i
z
v
e
t
a
v
a
n
j
a

o

p
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
n
i
m

V
i
d
e
t
i

g
o
r
e

V
i
d
e
t
i

g
o
r
e

u
z

s
l
e
d
e
e
:

d
e
f
i
n
i
s
a
n
e

p
r
o
c
e
d
u
r
e

z
a

p
r
i
k
u
p
l
j
a
n
j
e

p
o
d
a
t
a
k
a

i

p
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
n
u

s
t
a
t
i
s
t
i
k
u

u
n
a
p
r
e
e
n
a

p
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
n
a

s
t
a
t
i
s
t
i
k
a
/
p
r
i
k
u
p
l
j
a
n
j
e

p
o
d
a
t
a
k
a

i
n
f
o
r
m
a
c
i
o
n
i

s
i
s
t
e
m

z
a

a
r
h
i
v
i
r
a
n
j
e

p
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
n
e

s
t
a
t
i
s
t
i
k
e
/

p
o
d
a
t
a
k
a

s
t
a
t
i
s
t
i
k
i

i

i
n
f
o
r
m
a
t
i
k
i

i
z
v
e
t
a
j
i

s
e

a
n
g
a
o
v
a
n
o
/

p
o
s
t
a
v
l
j
e
n
o

o
s
o
b
l
j
e

u

s
e
k
t
o
r
u

z
a

a
n
a
l
i
z
e

p
o
l
i
t
i
k
a

i

s
t
r
a
t
e
k
o

p
l
a
n
i
r
a
n
j
e

u

M
P
V
P
;

o
d
r
e
e
n

o
p
e
r
a
t
i
v
n
i

b
u
d
e
t
.

M
i
n
P
V

s
p
r
e
m
n
o

d
a

p
o
s
t
u
p
i

p
r
e
m
a

i
z
v
r
e
n
i
m

a
n
a
l
i
z
a
m
a

i

s
p
r
o
v
e
d
e

d
a
t
e

p
r
e
p
o
r
u
k
e

i

s
t
r
a
t
e
g
i
j
e
.

p
o
l
i
t
i
k
a
m
a

i

r
u
r
a
l
n
o
m

r
a
z
v
o
j
u

p
o
d
r
k
a

z
a

u
s
p
o
s
t
a
v
l
j
a
n
j
e

k
a
p
a
c
i
t
e
t
a

z
a

s
t
r
a
t
e
k
o

p
l
a
n
i
r
a
n
j
e

u

M
P
V
P

k
a
o

i

s
p
e
c
i
f
i
n
a

p
o
m
o

u

p
r
i
p
r
e
m
i

s
t
r
a
t
e
k
o
g

o
k
v
i
r
a

u

v
e
t
e
r
i
n
a
r
n
o
j
,

f
i
t
o
s
a
n
i
t
a
r
n
o
j

i

p
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
n
o
-
e
k
o
l
o
k
o
j

o
b
l
a
s
t
i

p
r
e
g
l
e
d

i

p
r
e
p
o
r
u
k
e

a
k
t
i
v
n
o
s
t
i

n
e
o
p
h
o
d
n
i
h

z
a

u
s
p
o
s
t
a
v
l
j
a
n
j
e

p
o
s
l
o
v
n
o
g

o
k
r
u
e
n
j
a

p
o
v
o
l
j
n
o
g

z
a

s
t
r
a
n
a

i
n
v
e
s
t
i
c
i
o
n
a

u
l
a
g
a
n
j
a

u

p
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
n
i

i

r
u
r
a
l
n
i

s
e
k
t
o
r

d
i
s
t
r
i
b
u
i
r
a
j
u

i

k
o
r
i
s
t
e

z
a

a
n
a
l
i
z
e
,

o
c
e
n
u

i

p
r
a
e
n
j
e

u
r
a
e
n
e

s
u

a
n
a
l
i
z
e

i

s
p
r
o
v
e
d
e
n
a

o
c
e
n
a

p
r
i
v
r
e
d
e

i

p
o
l
i
t
i
k
a

p
r
i
p
r
e
m
l
j
e
n
i

s
t
r
a
t
e
k
i

p
l
a
n
o
v
i

a
n
a
l
i
z
i
r
a
n
o

p
o
s
l
o
v
n
o

o
k
r
u
e
n
j
e

i

i
d
e
n
t
i
f
i
k
o
v
a
n
e

i

s
p
r
o
v
e
d
e
n
e

a
k
t
i
v
n
o
s
t
i

u

M
P
V
P

r
a
d
i

u
n
a
p
r
e
e
n
j
a

p
o
s
l
o
v
n
o
g

o
k
r
u
e
n
j
a

z
a

d
i
r
e
k
t
n
a

s
t
r
a
n
a

u
l
a
g
a
n
j
a

3
.

P
o
d
r
k
a

u
s
p
o
s
t
a
v
l
j
a
n
j
u

k
a
p
a
c
i
t
e
t
a

z
a

p
r
o
g
r
a
m
i
r
a
n
j
e

r
u
r
a
l
n
i
h

p
o
l
i
t
i
k
a

u

M
P
V
P
:

s
a
v
e
t

i

p
r
e
p
o
r
u
k
e

z
a

o
r
g
a
n
i
z
o
v
a
n
j
e

f
u
n
k
c
i
j
e

p
l
a
n
i
r
a
n
j
a

i

p
r
a
e
n
j
a

r
u
r
a
l
n
o
g

r
a
z
v
o
j
a

p
o
d
r
k
a

z
a

u
s
p
o
s
t
a
v
l
j
a
n
j
e

p
r
o
c
e
d
u
r
a

z
a

p
a
r
t
n
e
r
s
k
u

s
a
r
a
d
n
j
u

s
a

d
r
u
g
i
m

m
i
n
i
s
t
a
r
s
t
v
i
m
a
,

s
o
c
i
j
a
l
n
i
m

i

e
k
o
n
o
m
s
k
i
m

p
a
r
t
n
e
r
i
m
a

(
z
a
i
n
t
e
r
e
s
o
v
a
n
e

s
t
r
a
n
e
)

o
b
u
k
a

z
a

k
o
r
i
e
n
j
e

p
a
r
t
i
c
i
p
a
t
i
v
n
i
h

t
e
h
n
i
k
a

p
r
o
g
r
a
m
i
r
a
n
j
a

r
u
r
a
l
n
o
g

r
a
z
v
o
j
a

p
o
m
o

u

p
r
i
p
r
e
m
a
n
j
u

p
l
a
n
o
v
a

r
u
r
a
l
n
o
g

r
a
z
v
o
j
a

J
u
g
o
i
s
t
o
n
e

S
r
b
i
j
e

p
o
m
o

u

u
s
p
o
s
t
a
v
l
j
a
n
j
u

s
i
s
t
e
m
a

p
r
a
e
n
j
a

i

o
c
e
n
e

r
u
r
a
l
n
o
g

r
a
z
v
o
j
a

(
p
o
l
a
z
n
i

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i
,

n
e
z
a
v
i
s
n
a

e
x
-
a
n
t
e

o
c
e
n
a

p
l
a
n
o
v
a

r
u
r
a
l
n
o
g

r
a
z
v
o
j
a
,

p
r
i
p
r
e
m
a

r
a
u
n
a
r
s
k
o
g

s
i
s
t
e
m
a

z
a

p
r
a
e
n
j
e

i

p
r
i
p
r
e
m
a

p
r
o
c
e
d
u
r
a

z
a

o
c
e
n
j
i
v
a
n
j
e
)

I
n
s
t
i
t
u
c
i
o
n
a
l
n
a

i
z
g
r
a
d
n
j
a

i
:

p
o
d
r
k
a

v
i
s
o
k
i
h

s
a
v
e
t
n
i
k
a

o
b
u
k
a

(
r
a
d
i
o
n
i
c
e
/
s
e
m
i
n
a
r
i
)

p
o
d
r
k
a

u

p
o
s
l
o
v
n
o
m

p
r
o
c
e
s
u

s
t
u
d
i
j
s
k
a

p
u
t
o
v
a
n
j
a

s
a
v
e
t
i

i

p
r
e
p
o
r
u
k
e

a
n
a
l
i
z
a

i

i
z
r
a
d
a

s
i
s
t
e
m
a

T
e
h
n
i
k
a

p
o
m
o

u

s
p
r
o
v
o
e
n
j
u

p
e
r
i
o
d
i
n
e

r
e
v
i
z
i
j
e

A
g
e
n
c
i
j
e

z
a

r
u
r
a
l
n
i

r
a
z
v
o
j
.

p
r
o
j
e
k
t
n
i

i
z
v
e
t
a
j
i

s
a
s
t
a
n
c
i

U
p
r
a
v
n
o
g

o
d
b
o
r
a

m
a
t
e
r
i
j
a
l
i

s
a

o
b
u
k
a

p
r
i
r
u
n
i
c
i

p
r
o
c
e
d
u
r
a
/
d
o
k
u
m
e
n
t
a
c
i
j
a

e
x
-
a
n
t
e

e
v
a
l
u
a
c
i
o
n
i

i
z
v
e
t
a
j
i

P
l
a
n
o
v
a

r
u
r
a
l
n
o
g

r
a
z
v
o
j
a

r
a
u
n
a
r
s
k
i

s
i
s
t
e
m

z
a

p
r
a
e
n
j
e

s
p
r
o
v
o
e
n
j
a

p
l
a
n
o
v
a

r
u
r
a
l
n
o
g

r
a
z
v
o
j
a

s
a

p
o
l
a
z
n
i
m

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i
m
a

B
u
d
e
t
:

2
.
5

m
i
l
i
o
n
a

z
a

u
s
p
o
s
t
a
v
l
j
a
n
j
e

k
a
p
a
c
i
t
e
t
a

z
a

p
r
o
g
r
a
m
i
r
a
n
j
e

i

p
o
d
r
k
u

u
s
p
o
s
t
a
v
l
j
a
n
j
u

A
g
e
n
c
i
j
e

z
a

r
u
r
a
l
n
i

r
a
z
v
o
j

a
n
g
a
o
v
a
n
o
/

p
o
s
t
a
v
l
j
e
n
o

o
s
o
b
l
j
e

u

s
e
k
t
o
r
u

z
a

p
r
o
g
r
a
m
i
r
a
n
j
e

i

p
r
a
e
n
j
e

r
u
r
a
l
n
o
g

r
a
z
v
o
j
a

u

M
P
V
P
;

o
d
r
e
e
n

o
p
e
r
a
t
i
v
n
i

b
u
d
e
t
.

4
.

P
o
d
r
k
a

u
s
p
o
s
t
a
v
l
j
a
n
j
u

A
g
e
n
c
i
j
e

z
a

r
u
r
a
l
n
i

r
a
z
v
o
j

u

S
r
b
i
j
i

p
o
m
o

u

u
s
p
o
s
t
a
v
l
j
a
n
j
u

A
g
e
n
c
i
j
e

z
a

r
u
r
a
l
n
i

r
a
z
v
o
j

(
A
R
R
)

z
a

o
d
o
b
r
a
v
a
n
j
e

p
r
o
j
e
k
a
t
a
,

i
z
v
r
e
n
j
e

p
l
a
a
n
j
a
,

r
a
u
n
o
v
o
d
s
t
v
e
n
e

p
o
s
l
o
v
e

i

t
e
h
n
i
k
u

k
o
n
t
r
o
l
u
:

o

s
a
v
e
t
i

i

p
r
e
p
o
r
u
k
e

z
a

u
s
p
o
s
t
a
v
l
j
a
n
j
e

o
r
g
a
n
i
z
a
c
i
o
n
e

s
t
r
u
k
t
u
r
e
,

p
o
s
l
o
v
a
n
j
e

i

u
p
r
a
v
l
j
a
n
j
e

A
R
R

o

p
o
m
o

u

p
r
i
p
r
e
m
a
n
j
u

p
r
o
c
e
d
u
r
a
l
n
i
h

p
r
i
r
u
n
i
k
a

z
a

A
R
R

o

p
o
m
o

u

p
r
i
p
r
e
m
a
n
j
u

r
a
u
n
a
r
s
k
o
g

s
i
s
t
e
m
a

o

o
b
u
k
a

z
a

r
u
k
o
v
a
n
j
e

s
i
s
t
e
m
o
m

i

p
r
o
c
e
d
u
r
a
m
a

n
e
z
a
v
i
s
n
a

r
e
v
i
z
i
j
a

i
n
t
e
g
r
i
s
a
n
o
s
t
i

p
r
o
c
e
d
u
r
a

i

s
i
s
t
e
m
a

A
R
R

u
s
v
o
j
e
n
a

z
a
k
o
n
s
k
a

r
e
g
u
l
a
t
i
v
a

k
o
j
o
m

s
e

o
s
n
i
v
a

A
g
e
n
c
i
j
a

z
a

r
u
r
a
l
n
i

r
a
z
v
o
j

o
b
e
z
b
e
e
n
o

d
o
v
o
l
j
n
o

s
r
e
d
s
t
a
v
a

u

b
u
d
e
t
u

z
a

k
a
d
r
o
v
s
k
e

i

o
p
e
r
a
t
i
v
n
e

t
r
o
k
o
v
e

A
R
R

5
.

I
m
p
l
e
m
e
n
t
a
c
i
j
a
p
r
o
g
r
a
m
a

r
u
r
a
l
n
o
g

r
a
z
v
o
j
a
u
J
u
g
o
i
s
t
o
n
o
j

S
r
b
i
j
i

G
r
a
n
t

z
a

s
p
r
o
v
o
e
n
j
e

p
l
a
n
i
r
a
n
i
h

a
k
t
i
v
n
o
s
t
i

r
u
r
a
l
n
o
g

k
o
f
i
n
a
n
s
i
r
a
n
j
e

o
d
o
b
r
e
n
i
h

p
r
o
j
e
k
a
t
a

p
r
o
j
e
k
t
n
i

p
o
r
t
f
o
l
i
o

B
u
d
e
t

z
a

p
r
o
j
e
k
t
e

r
u
r
a
l
n
o
g

r
a
z
v
o
j
a
:

3

m
i
l
i
o
n
a

u
s
p
o
s
t
a
v
l
j
e
n
a

A
R
R

u
s
p
o
s
t
a
v
l
j
e
n

s
e
k
t
o
r

z
a

p
r
o
g
r
a
m
i
r
a
n
j
e

i

p
r
a
e
n
j
e

r
u
r
a
l
n
o
g

5

-

P
R
I
M
E
R

L
O
G
I
K
E

M
A
T
R
I
C
E
:

U
N
A
P
R
E
E
N
J
E

U
S
L
U
G
A

J
A
V
N
I
H

L
A
B
O
R
A
T
O
R
I
J
A

I
N
S
T
I
T
U
T
A

Z
A

J
A
V
N
O

Z
D
R
A
V
L
J
E

U

S
R
B
I
J
I

N
a
z
i
v

p
r
o
j
e
k
t
a
:

U
n
a
p
r
e
e
n
j
e

u
s
l
u
g
a

j
a
v
n
i
h

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

I
n
s
t
i
t
u
t
a

z
a

j
a
v
n
o

z
d
r
a
v
l
j
e

u

S
r
b
i
j
i

O
p
t
i

c
i
l
j

M
e
r
l
j
i
v
i

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i

I
z
v
o
r
i

v
e
r
i
f
i
k
a
c
i
j
e

P
r
e
t
p
o
s
t
a
v
k
e

O
p
t
i

c
i
l
j

j
e

d
o
p
r
i
n
o
s

u
n
a
p
r
e
e
n
j
u

z
d
r
a
v
l
j
a

s
t
a
n
o
v
n
i
t
v
a

u

S
r
b
i
j
i

p
u
t
e
m

o
d
r
i
v
o
g

u
n
a
p
r
e
e
n
j
a

u
s
l
u
g
a

J
a
v
n
i
h

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

I
n
s
t
i
t
u
t
a

z
a

j
a
v
n
o

z
d
r
a
v
l
j
e

(
I
J
Z
)

u

o
d
n
o
s
u

n
a

k
v
a
l
i
t
e
t
,

p
o
u
z
d
a
n
o
s
t

i

e
k
o
n
o
m
i
n
o
s
t
.

u
n
a
p
r
e
e
n
o

z
d
r
a
v
l
j
e

s
t
a
n
o
v
n
i
t
v
a

r
e
v
i
d
i
r
a
n

z
a
k
o
n
o
d
a
v
n
i

o
k
v
i
r

u
s
p
o
s
t
a
v
l
j
e
n

k
v
a
l
i
t
e
t
a
n

s
i
s
t
e
m

r
e
a
l
n
o

o
s
t
v
a
r
i
v
i

f
i
n
a
n
s
i
j
s
k
i

p
l
a
n
o
v
i

z
a

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
e

I
J
Z

S
l
u
b
e
n
i

g
l
a
s
n
i
k

(
i
z
m
e
n
e

z
a
k
o
n
o
d
a
v
n
o
g

o
k
v
i
r
a
)

d
o
k
u
m
e
n
t
a

k
o
j
i
m
a

s
u

d
e
f
i
n
i
s
a
n
e

p
o
l
i
t
i
k
e

p
r
o
j
e
k
t
n
i

i
z
v
e
t
a
j
i

g
o
d
i
n
j
i

i
z
v
e
t
a
j
i

r
e
f
e
r
e
n
t
n
i
h

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

i

k
o
o
r
d
i
n
a
c
i
o
n
i
h

i
n
s
t
i
t
u
c
i
j
a

i
z
v
e
t
a
j
i

M
Z

a
n
a
l
i
z
a

u
p
r
a
v
l
j
a
n
j
a

s
p
r
o
v
e
d
e
n
a

u

o
d
n
o
s
u

n
a

u
i
n
a
k

i

i
s
p
i
t
i
v
a
n
j
e

m
i
l
j
e
n
j
a

p
a
c
i
j
e
n
a
t
a

k
o
n
z
i
s
t
e
n
t
a
n

p
r
i
s
t
u
p

z
d
r
a
v
s
t
v
e
n
o
j

p
o
l
i
t
i
c
i

u

S
r
b
i
j
i

i

o
p
r
e
d
e
l
j
e
n
o
s
t

V
l
a
d
e

z
a

s
p
r
o
v
o
e
n
j
e

r
e
f
o
r
m
e

z
d
r
a
v
s
t
v
e
n
o
g

s
i
s
t
e
m
a

u
s
a
g
l
a
e
n

p
r
i
s
t
u
p

V
l
a
d
e

z
a
k
o
n
o
d
a
v
n
o
j

i

o
r
g
a
n
i
z
a
c
i
o
n
o
j

r
e
f
o
r
m
i

s
p
r
e
m
n
o
s
t

M
i
n
i
s
t
a
r
s
t
v
a

z
d
r
a
v
l
j
a

(
M
Z
)
,

M
i
n
i
s
t
a
r
s
t
v
a

p
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
e

(
M
P
)

i

R
e
p
u
b
l
i
k
o
g

z
a
v
o
d
a

z
a

z
d
r
a
v
s
t
v
e
n
o

o
s
i
g
u
r
a
n
j
e

(
R
Z
Z
O
)

d
a

i
n
t
e
g
r
i
u

p
r
i
s
t
u
p

p
l
a
n
i
r
a
n
j
u

i

u
p
r
a
v
l
j
a
n
j
u

k
l
j
u
n
i
m

o
b
l
a
s
t
i
m
a
/
p
r
o
c
e
s
i
m
a

u

s
p
r
o
v
o
e
n
j
u

z
a
j
e
d
n
i
k
i
h

s
t
r
a
t
e
g
i
j
a

M
Z

p
r
u
a

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
e

o

t
r
e
n
u
t
n
o
m

s
t
a
n
j
u

S
p
e
c
i
f
i
n
i

c
i
l
j
e
v
i

M
e
r
l
j
i
v
i

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i

I
z
v
o
r
i

v
e
r
i
f
i
k
a
c
i
j
e

P
r
e
t
p
o
s
t
a
v
k
e

P
o
s
t
i
i

p
o
u
z
d
a
n

i

u
p
o
r
e
d
i
v

k
v
a
l
i
t
e
t

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
s
k
i
h

u
s
l
u
g
a

p
r
i
m
e
n
o
m

N
a
c
i
o
n
a
l
n
o
g

s
i
s
t
e
m
a

r
e
f
e
r
e
n
t
n
i
h

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a
.
1
4

P
o
b
o
l
j
a
t
i

k
a
p
a
c
i
t
e
t

i

k
v
a
l
i
t
e
t

u
s
l
u
g
a

I
J
Z

m
r
e
a

I
J
Z

i

M
Z

u
s
v
o
j
i
l
e

s
u

p
l
a
n

r
e
a
l
i
z
a
c
i
j
e

s
i
s
t
e
m
a

r
e
f
e
r
e
n
t
n
i
h

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

p
r
e
d
l
o
e
n
e

n
o
v
e

z
a
k
o
n
s
k
e

i
n
i
c
i
j
a
t
i
v
e

M
Z

v
r
i

p
r
a
e
n
j
e

u
s
l
u
g
a

I
J
Z

u

s
k
l
a
d
u

s
a

E
U

i

n
a
c
i
o
n
a
l
n
i
m

s
t
a
n
d
a
r
d
i
m
a

S
l
u
b
e
n
i

g
l
a
s
n
i
k

(
i
z
m
e
n
e

z
a
k
o
n
o
d
a
v
n
o
g

o
k
v
i
r
a
)

f
i
n
a
l
n
i

i
z
v
e
t
a
j
i

i
n
t
e
r
n
i

i
z
v
e
t
a
j
i

M
i
n
i
s
t
a
r
s
t
v
a

r
e
d
o
v
n
e

o
c
e
n
e

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
s
k
i
h

u
s
l
u
g
a
,

d
e
l
o
t
v
o
r
n
a

s
a
r
a
d
n
j
a

s
a

M
Z

i

d
r
u
g
i
m

u
s
t
a
n
o
v
a
m
a

M
Z

p
r
u
a

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
e

o

t
r
e
n
u
t
n
o
m

s
t
a
n
j
u

s
p
r
e
m
n
o
s
t

i
n
s
t
i
t
u
c
i
j
a

z
a

u
v
o
e
n
j
e

1
4

U

d
o
g
o
v
o
g
u

s
a

k
o
r
i
s
n
i
c
i
m
a

z
a
k
l
j
u
e
n
o

j
e

d
a

s
e

k
o
n
c
e
p
t

r
e
f
e
r
e
n
t
n
i
h

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

p
r
o
i
r
i

u

k
o
n
c
e
p
t

r
e
f
e
r
e
n
t
n
i

s
i
s
t
e
m

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a
.

D
e
t
a
l
j
n
i
j
e

u

o
d
e
l
j
k
u

X
X
X

.

p
o
s
t
o
j
i

z
n
a
t
n
o

p
o
b
o
l
j
a
n
j
e

k
v
a
l
i
t
e
t
a

o
b
a
v
l
j
e
n
i
h

u
s
l
u
g
a

s
p
r
o
v
e
d
e
n
a

o
b
u
k
a

i

o
b
r
a
z
o
v
a
n
j
e

k
a
d
r
o
v
a

p
r
o
s
t
o
r
i
j
a
,

f
i
n
a
n
s
i
j
s
k
i
h

i

l
j
u
d
s
k
i
h

r
e
s
u
r
s
a

p
r
o
m
e
n
a

p
r
a
v
o
v
r
e
m
e
n
o

o
b
e
z
b
e
e
n
a

t
e
n
d
e
r
s
k
a

p
r
o
c
e
d
u
r
a

i

s
r
e
d
s
t
v
a

z
a

o
b
u
k
u

k
a
d
r
o
v
i

m
o
g
u

d
a

p
r
i
s
u
s
t
v
u
j
u

o
b
u
c
i
;

a
d
e
k
v
a
t
n
o

p
r
o
f
e
s
i
o
n
a
l
n
o

i
s
k
u
s
t
v
o

P
o
s
t
i
i

e
k
o
n
o
m
i
n
e

u
s
l
u
g
e

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

I
J
Z

p
u
t
e
m

s
t
r
a
t
e
k
o
g

u
n
a
p
r
e
e
n
j
a

u
p
r
a
v
l
j
a
n
j
a

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a
m
a
,

u
n
a
p
r
e
e
n
j
a

z
n
a
n
j
a

i

o
p
r
e
m
e
,

k
a
o

i

u
n
a
p
r
e
e
n
j
a

k
o
m
u
n
i
k
a
c
i
j
a

i

m
e
u
s
o
b
n
e

s
a
r
a
d
n
j
e

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

I
n
s
t
i
t
u
t
a

z
a

j
a
v
n
o

z
d
r
a
v
l
j
e
.

k
a
p
a
c
i
t
e
t

i

k
v
a
l
i
t
e
t

u
s
l
u
g
a

I
J
Z

j
e

o
s
n
a
e
n

i

k
u
p
l
j
e
n
a

o
p
r
e
m
a

i
n
s
t
a
l
i
r
a
n
a

i

f
u
n
k
c
i
o
n
i
e
.

u
n
a
p
r
e
e
n
a

o
r
g
a
n
i
z
a
c
i
o
n
a

s
t
r
u
k
t
u
r
a
,

o
d
n
o
s
i

i

o
d
g
o
v
o
r
n
o
s
t
i

m
r
e
e

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

I
J
Z

k
o
n
f
e
r
e
n
c
i
j
a

n
a

k
o
j
o
j

j
e

p
o
s
t
i
g
n
u
t

d
o
g
o
v
o
r

o

u
s
l
u
g
a
m
a

m
r
e
e

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

I
J
Z

f
i
n
a
l
n
i

i
z
v
e
t
a
j
i

i
n
t
e
r
n
i

i
z
v
e
t
a
j
i

M
i
n
i
s
t
a
r
s
t
v
a

p
r
a
v
o
v
r
e
m
e
n
o

n
a
b
a
v
l
j
e
n
a

o
p
r
e
m
a
;

o
d
g
o
v
a
r
a
j
u
i

o
p
e
r
a
t
i
v
n
i

r
e
s
u
r
s
i

s
p
r
e
m
n
o
s
t

r
u
k
o
v
o
d
e
e

s
t
r
u
k
t
u
r
e

i

o
s
o
b
l
j
a

z
a

u
v
o
e
n
j
e

O
p
t
i
m
i
z
o
v
a
t
i

k
o
r
i
e
n
j
e

u
s
l
u
g
a

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

I
n
s
t
i
t
u
t
a

z
a

j
a
v
n
o

z
d
r
a
v
l
j
e

p
u
t
e
m

p
o
d
r
k
e

k
o
m
u
n
i
k
a
c
i
j
i

i

s
a
r
a
d
n
j
i

s
a

k
l
i
j
e
n
t
i
m
a

(
p
a
c
i
j
e
n
t
i
m
a
,

l
e
k
a
r
i
m
a

u

p
r
i
m
a
r
n
o
j

z
d
r
a
v
s
t
v
e
n
o
j

z
a
t
i
t
i
,

n
a
d
l
e
n
i
m

o
r
g
a
n
i
m
a

i

p
r
i
v
r
e
d
o
m
)
.

i
z
r
a
e
n

d
o
k
u
m
e
n
t

k
o
j
i
m

s
u

d
e
f
i
n
i
s
a
n
i

z
a
h
t
e
v
i

z
a

u
v
o
e
n
j
e

S
i
s
t
e
m
a

u
p
r
a
v
l
j
a
n
j
a

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
a
m
a

u

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a
m
a

(
S
U
I
L
)

k
o
j
i

s
u

s
p
e
c
i
f
i
n
i

z
a

S
r
b
i
j
u

o
j
a
a
n
i

k
a
p
a
c
i
t
e
t
i

I
J
Z

z
a

i
z
v
e
t
a
v
a
n
j
e

u
n
a
p
r
e
e
n
o

u
p
r
a
v
l
j
a
n
j
e

p
o
d
a
c
i
m
a

u

I
J
Z

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

d
o
k
u
m
e
n
a
t
a

k
o
j
i

d
e
f
i
n
i
u

p
o
l
i
t
i
k
u

S
U
I
L

i
z
r
a
d
a

m
e
s
e
n
i
h

i
z
v
e
t
a
j
a

I
J
Z

(
n
a
j
m
a
n
j
e

8
0
%
)

u
p
r
o
a
v
a
n
j
e

i

u
n
a
p
r
e
e
n
j
e

a
d
m
i
n
i
s
t
r
a
t
i
v
n
o
g

i

i
n
f
o
r
m
a
c
i
o
n
o
g

p
o
s
l
o
v
a
n
j
a

u

I
J
Z

d
o
s
t
u
p
n
o
s
t

t
a
m
p
a
n
i
h
1
5

i
z
v
e
t
a
j
a

o

a
n
a
l
i
z
a
m
a

n
a
m
e
n
j
e
n
i
m

p
a
c
i
j
e
n
t
i
m
a
,

u

s
v
i
m

s
t
r
u
k
t
u
r
a
m
a

i

z
a

s
v
e

v
r
s
t
e

a
n
a
l
i
z
a

d
o
v
o
l
j
n
i

I
T

k
a
p
a
c
i
t
e
t
i

z
a

p
r
o
g
r
a
m
i
r
a
n
j
e

i

i
m
p
l
e
m
e
n
t
a
c
i
j
u

S
U
I
L

n
a

r
a
s
p
o
l
a
g
a
n
j
u

m
a
k
a
r

m
i
n
i
m
u
m

o
p
r
e
m
e

U
n
a
p
r
e
d
i
t
i

u
g
l
e
d

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

I
n
s
t
i
t
u
t
a

z
a

j
a
v
n
o

z
d
r
a
v
l
j
e

p
u
t
e
m

b
o
l
j
e

i
n
f
o
r
m
i
s
a
n
o
s
t
i

k
l
i
j
e
n
a
t
a

i

p
u
t
e
m

v
i
z
u
e
l
n
e

p
o
d
r
k
e

(
u
p
r
a
v
a
,

p
r
i
v
a
t
n
a

p
r
e
d
u
z
e
a

i

j
a
v
n
o
s
t
)
.

s
p
r
o
v
e
d
e
n
o

i
s
p
i
t
i
v
a
n
j
e

j
a
v
n
o
g

m
n
e
n
j
a

p
r
o
i
z
v
e
d
e
n

p
r
o
m
o
t
i
v
n
i

m
a
t
e
r
i
j
a
l

P
R

o
s
o
b
l
j
e

I
J
Z

o
b
u
e
n
o

i

o
b
r
a
z
o
v
a
n
o

i
z
r
a
e
n

n
a
c
r
t

v
e
b
-
s
t
r
a
n
e

i

o
d
r
a
n
a

o
d
g
o
v
a
r
a
j
u
a

o
b
u
k
a

z
a

I
J
Z

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
e

p
r
i
k
u
p
l
j
e
n
e

o
d

l
o
k
a
l
n
o
g

s
t
a
n
o
v
n
i
t
v
a
,

n
a
d
l
e
n
i
h

v
l
a
s
t
i
,

p
r
i
v
a
t
n
i
h

p
r
e
d
u
z
e
a

i

o
p
t
i
n
a

p
r
a
v
o
v
r
e
m
e
n
o

s
p
r
o
v
e
d
e
n

t
e
n
d
e
r

i

o
b
e
z
b
e
e
n
a

s
r
e
d
s
t
v
a

z
a

o
b
u
k
u

v
o
l
j
a

d
i
r
e
k
t
o
r
a

i

P
R

o
s
o
b
l
j
a

I
J
Z

z
a

s
p
r
o
v
o
e
n
j
e

p
r
o
m
e
n
a

1
5

z
a

r
a
z
l
i
k
u

o
d

r
u
k
o
m

p
i
s
a
n
i
h

i
z
v
e
t
a
j
a
.

R
e
z
u
l
t
a
t
i

M
e
r
l
j
i
v
i

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i

I
z
v
o
r
i

v
e
r
i
f
i
k
a
c
i
j
e

P
r
e
t
p
o
s
t
a
v
k
e

N
a
c
i
o
n
a
l
n
i

s
i
s
t
e
m

r
e
f
e
r
e
n
t
n
i
h

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

j
a
v
n
o
g

z
d
r
a
v
l
j
a

j
e

f
u
n
k
c
i
o
n
a
l
a
n
,

s
a

r
a
z
v
i
j
e
n
i
m

j
e
d
n
o
g
o
d
i
n
j
i
m

i

p
e
t
o
g
o
d
i
n
j
i
m

p
l
a
n
o
v
i
m
a
.

p
l
a
n
i
r
a
n
e

a
k
t
i
v
n
o
s
t
i

i

r
e
z
u
l
t
a
t
i

s
u

o
s
t
v
a
r
e
n
i

u
s
p
o
s
t
a
v
l
j
e
n
e

o
p
e
r
a
t
i
v
n
e

v
e
z
e

u

o
k
v
i
r
u

m
r
e
e

I
J
Z

o
s
t
v
a
r
e
n
o

j
e

n
a
j
m
a
n
j
e

8
0
%

p
l
a
n
i
r
a
n
i
h

a
k
t
i
v
n
o
s
t
i

u

p
r
v
o
j

g
o
d
i
n
i
,

n
a
k
o
n

t
o

j
e

M
Z

z
v
a
n
i
n
o

u
s
v
o
j
i
l
o

s
t
r
u
k
t
u
r
u

m
r
e
e

I
J
Z

d
e
l
o
t
v
o
r
n
a

s
a
r
a
d
n
j
a

i
z
m
e
u

M
Z
,

p
r
o
j
e
k
t
a

i

s
v
i
h

o
s
t
a
l
i
h

g
l
a
v
n
i
h

a
k
t
e
r
a

i

z
a
i
n
t
e
r
e
s
o
v
a
n
i
h

s
t
r
a
n
a

s
a
g
l
a
s
n
o
s
t

s
a

M
Z

o

o
r
g
a
n
i
z
a
c
i
o
n
i
m

u
n
a
p
r
e
e
n
j
i
m
a

p
r
o
j
e
k
a
t

n
a
p
r
e
d
u
j
e

p
r
e
m
a

p
l
a
n
u

s
a
g
l
a
s
n
o
s
t

o

z
a
k
o
n
s
k
i
m

i
z
m
e
n
a
m
a
;

b
r
z
o

s
p
r
o
v
e
d
e
n
a

z
a
k
o
n
s
k
a

p
r
o
c
e
d
u
r
a

M
e
r
l
j
i
v
,

u
n
a
p
r
e
e
n

i

o
d
g
o
v
a
r
a
j
u
i

n
i
v
o

k
v
a
l
i
t
e
t
a

p
o
d
a
t
a
k
a

v
e
z
a
n
i
h

z
a

s
v
e

u
s
l
u
g
e

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a
.

d
o
g
o
v
o
r
e
n
a

s
p
e
c
i
f
i
k
a
c
i
j
a

s
t
a
n
d
a
r
d
a

k
v
a
l
i
t
e
t
a

u
n
a
p
r
e
e
n
e

m
e
t
o
d
e

u

s
k
l
a
d
u

s
a

m
e
u
n
a
r
o
d
n
i
m

s
t
a
n
d
a
r
d
i
m
a

i

s
t
a
n
d
a
r
d
i
m
a

E
U

s
e
r
t
i
f
i
k
o
v
a
n
e

i

a
k
r
e
d
i
t
o
v
a
n
e

l
a
b
o
r
t
o
r
i
j
e

r
e
z
u
l
t
a
t
i

i
n
t
e
r
n
e

i

e
k
s
t
e
r
n
e

k
o
n
t
r
o
l
e

k
v
a
l
i
t
e
t
a

(
t
e
s
t
o
v
i

o
s
p
o
s
o
b
l
j
e
n
o
s
t
i
)

p
r
e
g
l
e
d

i
z
v
e
t
a
j
a

o

o
c
e
n
a
m
a

i

n
j
i
h
o
v
o

p
o
b
o
l
j
a
n
j
e

t
o
k
o
m

v
r
e
m
e
n
a

b
r
o
j

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

k
o
j
e

r
e
d
o
v
n
o

p
r
o
l
a
z
e

k
r
o
z

t
e
s
t
o
v
e

o
s
p
o
s
o
b
l
j
e
n
o
s
t
i

u
j
e
d
n
a
a
v
a
n
j
e

a
n
a
l
i
t
i
k
i
h

m
e
t
o
d
a

u

o
k
v
i
r
u

m
r
e
e

s
i
s
t
e
m

a
k
r
e
d
i
t
a
c
i
j
e

A
T
S
C
G

u
n
a
p
r
e
d
i
o

j
e

v
e
z
e

s
a

m
e
u
n
a
r
o
d
n
i
m

s
i
s
t
e
m
o
m

S
t
a
n
d
a
r
d

I
S
O

1
5
1
8
9

(
k
l
i
n
i
k
e

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
e
)

z
v
a
n
i
n
o

j
e

p
r
i
h
v
a
t
i
l
o

i

p
r
e
p
o
z
n
a
l
o

M
Z

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

v
o
l
j
e

o
s
o
b
l
j
a

I
J
Z

d
a

u
n
i
f
i
k
u
j
e

i

i
z
m
e
n
i

s
v
o
j
e

a
n
a
l
i
t
i
k
e

p
r
o
c
e
d
u
r
e

Z
a
k
o
n
o
d
a
v
s
t
v
o

k
o
j
e

r
e
g
u
l
i
e

i
m
e
n
o
v
a
n
j
e
,

o
c
e
n
u

i

p
r
a
e
n
j
e

r
e
f
e
r
e
n
t
n
i
h

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

j
e

u
n
a
p
r
e
e
n
o

i

u
s
k
l
a
e
n
o

s
a

m
e
u
n
a
r
o
d
n
i
m

s
t
a
n
d
a
r
d
i
m
a

z
a

a
k
r
e
d
i
t
a
c
i
j
u

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a
.

p
r
a
e
n
j
e

u
s
l
u
g
a

I
J
Z

o
b
a
v
l
j
a

M
Z
/
k
o
o
r
d
i
n
a
c
i
o
n
a

m
r
e
a

u

s
k
l
a
d
u

s
a

s
t
a
n
d
a
r
d
i
m
a

E
U

i

n
a
c
i
o
n
a
l
n
i
m

s
t
a
n
d
a
r
d
i
m
a

S
l
u
b
e
n
i

g
l
a
s
n
i
k

(
i
z
m
e
n
e

z
a
k
o
n
o
d
a
v
n
o
g

o
k
v
i
r
a
)

p
o
s
t
o
j
e

p
o
l
i
t
i
k
e

i

p
l
a
n
o
v
i

p
r
a
e
n
j
a

i
n
t
e
r
n
i

i
z
v
e
t
a
j
i

M
Z
/
k
o
o
r
d
i
n
a
c
i
o
n
e

m
r
e
e

s
a
g
l
a
s
n
o
s
t

o

p
o
t
r
e
b
n
i
m

z
a
k
o
n
s
k
i
m

i
z
m
e
n
a
m
a
;

p
r
a
v
o
v
r
e
m
e
n
o

z
a
v
r
e
n
e

z
a
k
o
n
o
d
a
v
n
e

p
r
o
c
e
d
u
r
e

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

v
o
l
j
e

r
e
f
e
r
e
n
t
n
i
h

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

d
a

b
u
d
e

s
p
r
o
v
o
e
n
o

r
e
d
o
v
n
o

p
r
a
e
n
j
e

s
a
g
l
a
s
n
o
s
t

d
o
b
i
j
e
n
a

u

M
Z

u

v
e
z
i

s
a

o
r
g
a
n
i
z
a
c
i
o
n
i
m

u
n
a
p
r
e
e
n
j
e
m

U
s
p
o
s
t
a
v
l
j
e
n
a

m
e
u
n
a
r
o
d
n
a

s
a
r
a
d
n
j
a

M
e
u
n
a
r
o
d
n
e

v
e
z
e

s
a

d
r
u
g
i
m

m
r
e
a
m
a

r
e
f
e
r
e
n
t
n
i
h

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

k
o
n
t
a
k
t
i

s
a

d
r
u
g
i
m

m
e
u
n
a
r
o
d
n
i
m
m

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a
m
a

r
a
d
i

o
b
a
v
l
j
a
n
j
a

r
e
t
k
i
h

a
n
a
l
i
z
a

k
o
j
e

s
e

n
e

s
p
r
o
v
o
d
e

u

S
r
b
i
j
i

p
r
i
s
t
u
p
,

z
a

v
e
i
n
u

r
u
k
o
d
o
v
e
e
g

k
a
d
r
a

I
J
Z
,

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
a
m
a

m
e
u
n
a
r
o
d
n
i
h

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

p
u
t
e
m

p
r
e
d
a
v
a
n
j
a
,

I
n
t
e
r
n
e
t
a

i

p
r
i
r
u
n
i
k
a

u
e
s
t
v
o
v
a
n
j
e

n
a

s
t
u
d
i
j
s
k
i
m

p
u
t
o
v
a
n
j
i
m
a
,

m
e
u
n
a
r
o
d
n
i
m

r
a
d
i
o
n
i
c
a
m
a

i

k
o
n
f
e
r
e
n
c
i
j
a
m
a

m
e
u
n
a
r
o
d
n
e

v
e
z
e

d
o
k
u
m
e
n
t
o
v
a
n
e

i
z
v
e
t
a
j
i
m
a

o

p
o
s
e
t
a
m
a

i

s
a
s
t
a
n
c
i
m
a

l
i
s
t
a

r
e
t
k
i
h

a
n
a
l
i
z
a

k
o
j
e

s
e

a
l
j
u

u

i
n
o
s
t
r
a
n
s
t
v
o
,

s
a

i
m
e
n
i
m
a

k
o
n
t
a
k
t

o
s
o
b
a

i

p
r
o
c
e
d
u
r
a
m
a

b
r
o
j

r
e
l
e
v
a
n
t
n
i
h

d
o
k
u
m
e
n
a
t
a

p
r
e
v
e
d
e
n
i
h

n
a

s
r
p
s
k
i

j
e
z
i
k

o
b
e
z
b
e
e
n
a

d
o
k
u
m
e
n
t
a
c
i
o
n
a

b
a
z
a

z
a

I
J
Z

b
r
o
j

u
e
s
n
i
k
a

n
a

m
e
u
n
a
r
o
d
n
i
m

s
k
u
p
o
v
i
m
a

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

v
o
l
j
e

d
r
u
g
i
h

m
e
u
n
a
r
o
d
n
i
h

r
e
f
e
r
e
n
t
n
i
h

m
r
e
a

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

d
a

s
e

p
o
v
e
u

s
a

n
a
c
i
o
n
a
l
n
o
m

m
r
e
o
m

d
o
v
o
l
j
n
o

r
a
d
n
i
h

d
a
n
a

l
o
k
a
l
n
i
h

k
o
n
s
u
l
t
a
n
a
t
a

o
p
r
e
d
e
l
j
e
n
o

z
a

a
k
t
i
v
n
o
s
t
i

p
r
e
v
o
e
n
j
a

p
r
a
v
o
v
r
e
m
e
n
o

s
p
r
o
v
e
d
e
n

t
e
n
d
e
r

i

o
b
e
z
b
e
e
n
a

s
r
e
d
s
t
v
a

z
a

o
b
u
k
e

V
e
a

e
k
o
n
o
m
i
n
o
s
t

I
J
Z

s
m
a
n
j
i
v
a
n
j
e

u
k
u
p
n
i
h

t
r
o
k
o
v
a

p
o

s
v
a
k
o
j

a
n
a
l
i
z
i

p
o
v
e
a
n
o

p
o
k
r
i
e

t
r
o
k
o
v
a

I
J
Z

k
o
j
e

v
r
i

R
Z
Z
O

s
m
a
n
j
e
n
a

p
r
e
k
l
a
p
a
n
j
a

a
k
t
i
v
n
o
s
t
i

i
z
m
e
u

z
a
i
n
t
e
r
e
s
o
v
a
n
i
h

s
t
r
a
n
a

s
t
a
n
d
a
r
d
i
z
a
c
i
j
a

t
e
h
n
i
k
a

i

s
m
a
n
j
e
n
j
e

t
r
o
k
o
v
a

u
z

r
a
s
t

o
b
i
m
a

p
o
s
l
o
v
a
n
j
a

o
p
t
i
m
i
z
a
c
i
j
a

d
o
k
u
m
e
n
t
a
c
i
o
n
o
g

p
o
s
l
o
v
a
n
j
a

k
o
j
a

d
o
v
o
d
i

d
o

m
a
n
j
e
g

b
r
o
j
a

a
d
m
i
n
i
s
t
r
a
t
i
v
n
i
h

g
r
e
a
k
a

p
r
e
g
l
e
d
i

z
d
r
a
v
s
t
v
e
n
o
g

p
o
s
l
o
v
a
n
j
a

c
e
n
o
v
n
i
k

z
a

p
o
k
r
i
v
a
n
j
e

t
r
o
k
o
v
a

I
J
Z

k
o
j
e

e

i
z
v
r
i
t
i

R
Z
Z
O

j
a
s
n
e

p
o
l
i
t
i
k
e

k
o
j
e

d
e
f
i
n
i
u

z
a
d
a
t
k
e

i

a
k
t
i
v
n
o
s
t
i

p
o
j
e
d
i
n
i
h

z
a
i
n
t
e
r
e
s
o
v
a
n
i
h

s
t
r
a
n
a

a
d
e
k
v
a
t
n
i

r
a
s
p
o
l
o
i
v
i

l
j
u
d
s
k
i

i

f
i
n
a
n
s
i
j
s
k
i

r
e
s
u
r
s
i

z
a

p
o
s
l
o
v
a
n
j
e

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

v
o
l
j
e

d
i
r
e
k
t
o
r
a

I
J
Z

z
a

o
p
t
i
m
i
z
a
c
i
j
u

u
p
r
a
v
l
j
a
n
j
a

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

v
o
l
j
e

R
Z
Z
O

d
a

p
o
v
e
a
/

r
e
v
i
d
i
r
a

c
e
n
o
v
n
i
k

p
o

k
o
m
e

s
e

p
o
k
r
i
v
a
j
u

t
r
o
k
o
v
i

I
J
Z

U
n
a
p
r
e
e
n
o

k
o
r
i
e
n
j
e

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
s
k
i
h

p
o
d
a
t
a
k
a

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

D
o
k
u
m
e
n
t
a

k
o
j
i
m

s
e

d
e
f
i
n
i
u

z
a
h
t
e
v
i

z
a

S
U
I
L

s
p
e
c
i
f
i
n
i

z
a

S
r
b
i
j
u

o
j
a
a
n
i

k
a
p
a
c
i
t
e
t
i

I
J
Z

z
a

i
z
v
e
t
a
v
a
n
j
e

u
n
a
p
r
e
e
n
o

u
p
r
a
v
l
j
a
n
j
e

p
o
d
a
c
i
m
a

u

I
J
Z

r
a
s
p
o
l
o
i
v
i

d
o
k
u
m
e
n
t
i

k
o
j
i
m
a

s
u

d
e
f
i
n
i
s
a
n
e

p
o
l
i
t
i
k
e

S
U
I
L

i
z
r
a
i
v
a
n
j
e

m
e
s
e
n
i
h

i
z
v
e
t
a
j
a

I
J
Z

(
n
a
j
m
a
n
j
e

8
0
%
)

u
p
r
o
e
n
o

i

u
n
a
p
r
e
e
n
o

d
o
k
u
m
e
n
t
a
c
i
o
n
o

p
o
s
l
o
v
a
n
j
e

u

I
J
Z

d
o
s
t
u
p
n
o
s
t

t
a
m
p
a
n
i
h
1
6

i
z
v
e
t
a
j
a

o

a
n
a
l
i
z
a
m
a

n
a
m
e
n
j
e
n
i
h

p
a
c
i
j
e
n
t
i
m
a
,

u

s
v
i
m

s
t
r
u
k
t
u
r
a
m
a

i

z
a

s
v
e

v
r
s
t
e

a
n
a
l
i
z
a

d
o
v
o
l
j
n
i

I
T

k
a
p
a
c
i
t
e
t
i

z
a

p
r
o
g
r
a
m
i
r
a
n
j
e

i

i
m
p
l
e
m
e
n
t
a
c
i
j
u

S
U
I
L

p
o
s
t
o
j
i

m
i
n
i
m
u
m

o
p
r
e
m
e

U
n
a
p
r
e
e
n

u
g
l
e
d

i

P
R

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

I
J
Z

R
e
d
o
v
n
a

k
o
m
u
n
i
k
a
c
i
j
a

s
a

k
l
i
j
e
n
t
i
m
a

(
v
e
b
-
s
t
r
a
n
a
,

i
z
v
e
t
a
j
i
,

o
c
e
n
e
,

b
i
l
t
e
n
)

p
o
z
i
t
i
v
n
i

s
t
a
v
o
v
i

o

r
a
d
u

i

k
a
p
a
c
i
t
e
t
i
m
a

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

I
J
Z

d
o
s
t
u
p
n
o
s
t

m
a
t
e
r
i
j
a
l
a

(
b
r
o
u
r
e
)

i

s
r
e
d
s
t
a
v
a

(
v
e
b
-
s
t
r
a
n
a
)

k
o
m
u
n
i
k
a
c
i
j
e

u
p
i
t
n
i
c
i

z
a

d
r
u
g
e

k
o
r
i
s
n
i
k
e

p
o
d
a
t
a
k
a

(
n
a
d
l
e
n
e

v
l
a
s
t
i
,

p
a
c
i
j
e
n
t
e
,

l
e
k
a
r
e
,

p
r
i
v
a
t
n
a

p
r
e
d
u
z
e
a
,

i
n
s
p
e
k
t
o
r
e
)

i
z
v
e
t
a
j
i

M
Z
/
k
o
o
r
d
i
n
a
c
i
o
n
e

m
r
e
e

p
o
v
e
a
n

b
r
o
j

p
o
s
e
t
a

I
J
Z

1
6

z
a

r
a
z
l
i
k
u

o
d

r
u
k
o
m

p
i
s
a
n
i
h

i
z
v
e
t
a
j
a
.
Aktivnosti
Aktivnosti su grupisane po oblastima poslovanja, kako je dogovoreno izmeu izvoaa
projekta i korisnika, t.j. svrstane su u sedam kategorija
(upravljanje projektom nije ukljueno)
Podsetnik o oblastima poslovanja:
1. provera kvaliteta
2. organizacija, referentni sistem i umreavanje
3. specifine aktivnosti laboratorija
4. upravljanje podacima
5. komunikacija
6. finansije i ekonominost
7. upravljanje projektom i praenje
8. nabavke (ne detaljno, budui da se tie jedino ponovnog pokretanja inicijalnog ten-
dera)
Aktivnosti Merljivi indikatori Izvori verifikacije Pretpostavke
1- Inicijalne aktivnosti
Tenderske aktivnosti zavren tender za
nabavku opreme
zavren tender #1 za
sprovoenje obuke
EAR i korisnici projekat ili EAR ne
kasne u sprovoenju
tendera
interesovanje trita
za ove tendere
Regrutovanje
lokalnog osoblja
angaovana dva mlaa
saradnika
Ugovor o radu Projektni zadaci
teko mogu biti
ispunjeni
Aktivnosti Upravnog
odbora (UO)
izvetaji UO Eptisa arhiva lanovi UO su
redovno prisutni, a
drugi su prisutni po
pozivu
Formiranje Radne
grupe (RG) (6)
reenje o formiranju,
lista lanova i Projektni
zadatak za svaku grupu
Eptisa arhiva postojanje
zainteresovanosti
osoblja IJZ da
uestvuje u
upravljanju projektom
Rad Radne grupe redovni izvetaji o radu Eptisa arhiva lanovi RG redovno
su ukljueni u rad
Obuka lanova RG u
Beogradu
17

broj obuenih lanova
RG
sertifikat o
pohaanju i program
obuke
postojanje
interesovanja osoblja
IJZ da uestvuje u
obukama za
upravljanje projektima
17 jedan od izriitih zahteva korisnika
A
k
t
i
v
n
o
s
t
i
1
8

M
e
r
l
j
i
v
i

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i

I
z
v
o
r
i

v
e
r
i
f
i
k
a
c
i
j
e

P
r
e
t
p
o
s
t
a
v
k
e

2
-

A
k
t
i
v
n
o
s
t
i

p
r
o
v
e
r
e

k
v
a
l
i
t
e
t
a

(
Q
A

Q
u
a
l
i
t
y

A
s
s
u
r
a
n
c
e
)

A
k
t
i
v
n
o
s
t
i

k
l
i
n
i
k
e

m
i
k
r
o
b
i
o
l
o
g
i
j
e

(
K
M
)

z
v
a
n
i
n
o

u
s
v
o
j
e
n

s
t
a
n
d
a
r
d

I
S
O

1
5
1
8
9

u

S
r
b
i
j
i

b
r
o
j

o
s
o
b
a

o
b
u
e
n
i
h

z
a

p
r
o
v
e
r
u

k
v
a
l
i
t
e
t
a

k
o
n
t
r
o
l
n
a

l
i
s
t
a

z
a

r
a
z
v
o
j

K
M

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

I
S
O

1
5
1
8
9

u

J
U
A
T

p
a
n
e
l
u

a
k
r
e
d
i
t
a
c
i
j
e

z
v
a
n
i
n
i

a
s
o
p
i
s
i

s
e
r
t
i
f
i
k
a
t

o

p
o
h
a
a
n
j
u

i
z
v
e
t
a
j
i

o

k
o
r
i
e
n
j
u

k
o
n
t
r
o
l
n
e

l
i
s
t
e

J
U
A
T

v
e
b
-
s
t
r
a
n
a

s
p
r
e
m
n
o
s
t

M
Z

d
a

u
s
v
o
j
i

I
S
O

1
5
1
8
9

s
p
r
e
m
n
o
s
t

I
J
Z

d
a

p
r
e
u

n
a

I
S
O

1
5
1
8
9

a
k
r
e
d
i
t
a
c
i
j
u

k
a
p
a
c
i
t
e
t

J
U
A
T

d
a

p
r
o
i
r
i

s
v
o
j

a
k
t
r
e
d
i
t
a
c
i
o
n
i

p
a
n
e
l

A
k
t
i
v
n
o
s
t
i

t
e
s
t
i
r
a
n
j
a

o
s
p
o
s
o
b
l
j
e
n
o
s
t
i

M
e
u
n
a
r
o
d
n
e

a
k
t
i
v
n
o
s
t
i

t
e
s
t
i
r
a
n
j
a

o
s
p
o
s
o
b
l
j
e
n
o
s
t
i

(
T
O
)

b
r
o
j

m
e
u
n
a
r
o
d
n
i
h

t
e
s
t
i
r
a
n
j
a

s
p
r
o
v
e
d
e
n
i
h

u

S
r
b
i
j
i

k
o
r
e
k
t
i
v
n
e

m
e
r
e

k
o
j
e

j
e

s
p
r
o
v
e
o

I
J
Z

n
a
k
o
n

o
v
i
h

t
e
s
t
i
r
a
n
j
a

s
e
r
t
i
f
i
k
a
t

o

u
e
s
t
v
o
v
a
n
j
u

s
p
r
o
v
e
d
e
n
e

k
o
r
e
k
t
i
v
n
e

m
e
r
e

i

d
o
k
u
m
e
n
t
o
v
a
n
e

s
p
r
e
m
n
o
s
t

o
s
o
b
l
j
a

I
J
Z

d
a

u
e
s
t
v
u
j
u

u

m
e
u
n
a
r
o
d
n
i
m

t
e
s
t
i
r
a
n
j
i
m
a

o
s
p
o
s
o
b
l
j
e
n
o
s
t
i

s
p
r
e
m
n
o
s
t

I
J
Z

z
a

s
p
r
o
v
e
d
u

k
o
r
e
k
t
i
v
n
e

m
e
r
e

N
a
c
i
o
n
a
l
n
a

J
e
d
i
n
i
c
a

z
a

T
O

p
o
s
t
o
j
i

o
p
r
e
m
a

z
a

o
b
e

j
e
d
i
n
i
c
e

z
a

T
O

b
r
o
j

o
g
r
a
n
i
z
o
v
a
n
i
h

t
e
s
t
i
r
a
n
j
a

b
r
o
j

o
s
o
b
a

k
o
j
i

j
e

p
o
h
a
a
o

m
e
u
n
a
r
o
d
n
u

o
b
u
k
u

z
a

o
r
g
a
n
i
z
o
v
a
n
j
e

t
e
s
t
i
r
a
n
j
a

T
O

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

p
r
o
c
e
d
u
r
a

i

p
o
l
i
t
i
k
a

T
O

b
r
o
j

p
o
l
a
z
n
i
k
a

m
e
u
n
a
r
o
d
n
i
h

s
a
s
t
a
n
a
k
a

n
a

t
e
m
u

T
O

b
r
o
j

m
e
u
n
a
r
o
d
n
i
h

s
t
r
u
n
j
a
k
a

k
o
j
i

p
r
i
s
u
s
t
v
u
j
u

s
a
s
t
a
n
c
i
m
a

n
a

t
e
m
u

T
O

u

S
r
b
i
j
i

n
a
c
i
o
n
a
l
n
e

J
e
d
i
n
i
c
e

z
a

T
O

f
u
n
k
c
i
o
n
a
l
n
e

s
e
r
t
i
f
i
k
a
t

o

u
e
s
t
v
o
v
a
n
j
u

u

p
r
o
g
r
a
m
i
m
a

i

s
a
s
t
a
n
c
i
m
a

p
r
o
g
r
a
m

m
e
u
n
a
r
o
d
n
i
h

o
b
u
k
a

i

d
o
b
i
j
a
n
j
e

s
e
r
t
i
f
i
k
a
t
a

o

u
e
s
t
v
o
v
a
n
j
u

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

i
n
t
e
r
e
s
o
v
a
n
j
a

i

m
o
t
i
v
a
c
i
j
e

d
a

b
u
d
e

o
s
n
o
v
a
n
a

n
a
c
i
o
n
a
l
n
a

J
e
d
i
n
i
c
a

z
a

T
O

n
e
d
o
s
t
a
t
a
k

s
v
e
s
t
i

o

p
o
t
r
e
b
i

r
a
z
v
o
j
a

n
a
c
i
n
a
l
n
i
h

p
o
l
i
t
i
k
a

i

p
r
o
c
e
d
u
r
a

n
e
d
o
s
t
a
t
a
k

s
r
e
d
s
t
a
v
a

p
r
e
d
v
i
e
n
i
h

z
a

p
l
a
a
n
j
e

m
e
u
n
a
r
o
d
n
i
h

e
k
s
p
e
r
a
t
a

z
a

T
O

k
o
j
i

b
i

p
r
i
s
u
s
t
v
o
v
a
l
i

n
a
c
i
o
n
a
l
n
i
m

s
a
s
t
a
n
c
i
m
a

O
s
n
a
e
n
a

J
U
A
T

a
g
e
n
c
i
j
a

d
o
k
u
m
e
n
t
o
v
a
n
e

p
o
s
e
t
e

m
e
u
n
a
r
o
d
n
i
h

a
k
r
e
d
i
t
a
c
i
o
n
i
h

a
g
e
n
c
i
j
a

S
r
b
i
j
i

b
r
o
j

l
j
u
d
i

k
o
j
i

u
e
s
t
v
u
j
u

u

m
e
u
n
a
r
o
d
n
i
m

s
a
s
t
a
n
c
i
m
a

o

a
k
r
e
d
i
t
a
c
i
j
i

J
U
A
T

m
e
u
n
a
r
o
d
n
o

p
r
i
z
n
a
t

p
o
d
a
c
i

o

p
o
s
e
t
a
m
a

s
e
r
t
i
f
i
k
a
t

o

u
e
s
t
v
o
v
a
n
j
u

n
a

s
a
s
t
a
n
c
i
m
a

s
e
r
t
i
f
i
k
a
t

k
o
j
i
m

s
e

m
e
u
n
a
r
o
d
n
o

p
r
i
z
n
a
j
e

J
U
A
T

p
o
l
i
t
i
k
a

n
e
s
t
a
b
i
l
n
o
s
t

u

S
r
b
i
j
i

s
m
a
t
r
a

s
e

n
a
j
v
e
o
m

p
r
e
p
r
e
k
o
m

d
a

J
U
A
T

b
u
d
e

m
e
u
n
a
r
o
d
n
o

p
r
i
z
n
a
t

k
o
l
i
i
n
a

s
r
e
d
s
t
a
v
a

u

t
e
n
d
e
r
u

z
a

o
b
u
k
u

o
d
r
e
e
n
a

z
a

m
e
u
n
a
r
o
d
n
a

s
t
u
d
i
j
s
k
a

p
u
t
o
v
a
n
j
a

1
8

U

s
a
g
l
a
s
n
o
s
t
i

s
a

k
o
r
i
s
n
i
c
i
m
a
,

a

z
b
o
g

b
r
o
j
n
i
h

p
r
e
k
l
a
p
a
n
j
a

r
a
z
l
i
i
t
i
h

k
o
m
p
o
n
e
n
t
i

u
k
l
j
u
e
n
i
h

u

P
r
o
j
e
k
t
n
i

z
a
d
a
t
a
k
,

o
d
l
u
e
n
o

j
e

d
a

P
r
o
j
e
k
t
n
i

z
a
d
a
t
a
k

b
u
d
e

p
r
e
g
r
u
p
i
s
a
n
p
o

o
b
l
a
s
t
i
m
a

a
k
t
i
v
n
o
s
t
i

r
a
d
i

l
a
k
e
g

p
l
a
n
i
r
a
n
j
a

a
k
t
i
v
n
o
s
t
i
.

I

p
o
r
e
d

t
o
g
a
,

s
v
a
k
a

o
b
l
a
s
t

a
k
t
i
v
n
o
s
t
i

p
o
v
e
z
a
n
a

j
e

s
a

P
r
o
j
e
k
t
n
i
m

z
a
d
a
t
k
o
m

i

s
v
e

s
u

p
o
k
r
i
v
e
n
e

o
v
o
m

n
o
v
o
m
s
t
r
u
k
t
u
r
o
m
.
A
k
t
i
v
n
o
s
t
i

M
e
r
l
j
i
v
i

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i

S
r
e
d
s
t
v
a

v
e
r
i
f
i
k
a
c
i
j
e

P
r
e
t
p
o
s
t
a
v
k
e

3
-

R
e
f
e
r
e
n
t
n
i

s
i
s
t
e
m

i

u
m
r
e
a
v
a
n
j
e

O
r
g
a
n
i
z
a
c
i
j
a

r
e
f
e
r
e
n
t
n
o
g

s
i
s
t
e
m
a

l
i
s
t
a

b
r
o
j
a

p
o
t
r
e
b
n
i
h

r
e
f
e
r
e
n
t
n
i
h

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

T
o
R

z
a

s
v
a
k
u

o
d

r
e
f
e
r
e
n
t
n
i
h

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

p
o
l
i
t
i
k
e

o
d
a
b
i
r
a

d
o
k
u
m
e
n
t

k
o
j
i
m

s
e

d
e
f
i
n
i
e

p
o
d
e
l
a

z
a
d
a
t
a
k
a

i
z
m
e
u

z
a
i
n
t
e
r
e
s
o
v
a
n
i
h

s
t
r
a
n
a

p
o
s
t
o
j
e

p
o
l
i
t
i
k
e

z
a

r
e
f
e
r
e
n
t
n
i

s
i
s
t
e
m

u

S
r
b
i
j
i
,

u
k
l
j
u
u
j
u
i

u

t
o

j
a
s
n
i
j
e

d
e
f
i
n
i
s
a
n
j
e

u
l
o
g
a

i

m
i
s
i
j
a

I
J
Z

i

I
n
s
t
i
t
u
t
a

B
a
t
u
t

b
r
o
j

z
a
p
o
s
l
e
n
i
h

I
J
Z

o
b
u
e
n
i
h

d
a

s
p
r
o
v
o
d
e

p
r
i
p
r
e
m
u

t
e
n
d
e
r
a

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

i
n
s
t
r
u
m
e
n
t
a

z
a

d
e
f
i
n
i
s
a
n
j
e

t
r
o
k
o
v
a

z
a

r
e
f
e
r
e
n
t
n
e

a
k
t
i
v
n
o
s
t
i

z
v
a
n
i
n
o

i
m
e
n
o
v
a
n
j
e

r
e
f
e
r
e
n
t
n
i
h

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

E
p
t
i
s
a

a
r
h
i
v
a

z
v
a
n
i
n
i

a
s
o
p
i
s
i

a
r
h
i
v
e

M
Z

i

M
i
n
P
o
l
j

s
e
r
t
i
f
i
k
a
t

o

u
e
s
t
v
o
v
a
n
j
u

i

p
r
o
g
r
a
m

o
b
u
k
a

d
e
t
a
l
j
n
i

i

u
s
k
l
a
e
n
i

b
u
d
e
t
i

z
a

r
e
f
e
r
e
n
t
n
e

a
k
t
i
v
n
o
s
t
i

s
a
g
l
a
s
n
o
s
t

s
v
i
h

d
i
r
e
k
t
o
r
a

I
J
Z

p
o
v
o
d
o
m

o
t
v
o
r
e
n
i
h

t
e
n
d
e
r
a

s
a
g
l
a
s
n
o
s
t

i
z
m
e
u

m
i
n
i
s
t
a
r
s
t
a
v
a

n
e
d
o
s
t
a
t
a
k

s
r
e
d
s
t
a
v
a

o
d
v
o
j
e
n
i
h

z
a

r
e
f
e
r
e
n
t
n
e

a
k
t
i
v
n
o
s
t
i

u
e
s
t
v
o
v
a
n
j
e

d
i
r
e
k
t
o
r
a

I
J
Z

u

t
e
n
d
e
r
s
k
i
m

p
r
o
c
e
d
u
r
a
m
a

t
e
k
o
e

k
o
j
e

n
a
s
t
a
j
u

p
r
i
l
i
k
o
m

u
n
a
p
r
e
e
n
j
a

u
l
o
g
e

I
n
s
t
i
t
u
t
a

B
a
t
u
t

u

r
e
f
e
r
e
n
t
n
i
m

a
k
t
i
v
n
o
s
t
i
m
a

O
s
n
a
e
n
j
e

r
e
f
e
r
e
n
t
n
i
h

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

b
r
o
j

s
l
u
b
e
n
i
k
a

k
o
j
i

s
u

u
e
s
t
v
o
v
a
l
i

u

s
t
u
d
i
j
s
k
i
m

p
u
t
o
v
a
n
j
i
m
a

i

p
o
s
e
t
i
l
i

r
e
f
e
r
e
n
t
n
e

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
e

u

E
v
r
o
p
i

b
r
o
j

s
l
u
b
e
n
i
k
a

k
o
j
i

s
u

u
e
s
t
v
o
v
a
l
i

n
a

m
e
u
n
a
r
o
d
n
i
m

s
a
s
t
a
n
c
i
m
a

l
a
n
s
t
v
o

u

r
e
f
e
r
e
n
t
n
i
m

m
r
e
a
m
a

E
v
r
o
p
e

s
e
r
t
i
f
i
k
a
t

o

u
e
s
t
v
o
v
a
n
j
u

s
e
r
t
i
f
i
k
a
t

o

p
r
i
s
u
s
t
v
u

n
a

s
a
s
t
a
n
c
i
m
a

p
o
z
i
v

z
a

u
e
s
t
v
o
v
a
n
j
e

n
a

m
e
u
n
a
r
o
d
n
i
m

s
a
s
t
a
n
c
i
m
a

i
n
t
e
r
e
s
o
v
a
n
j
e

o
s
o
b
l
j
a

I
J
Z

n
e
d
o
s
t
a
t
a
k

s
r
e
d
s
t
a
v
a

z
a

s
v
a

s
t
u
d
i
j
s
k
a

p
u
t
o
v
a
n
j
a

T
r
a
n
s
p
o
r
t

u
z
o
r
a
k
a

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

n
a
c
i
o
n
a
l
n
e

p
o
l
i
t
i
k
e

o

t
r
a
n
s
p
o
r
t
u

u
z
o
r
a
k
a

z
v
a
n
i
n
i

a
s
o
p
i
s
i

a
r
h
i
v
e

k
o
o
r
d
i
n
a
c
i
o
n
i
h

m
r
e
a

n
e
d
o
s
t
a
t
a
k

s
r
e
d
s
t
a
v
a

z
a

u
s
k
l
a
i
v
a
n
j
e

s
a

m
e
u
n
a
r
o
d
n
o
m

r
e
g
u
l
a
t
i
v
o
m

S
t
a
n
d
a
r
d
i
z
a
c
i
j
a

t
e
h
n
i
k
a

a
n
a
l
i
z
a

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

n
a
c
i
o
n
a
l
n
e

p
o
l
i
t
i
k
e

o

s
t
a
n
d
a
r
d
i
z
a
c
i
j
i

a
n
a
l
i
z
a

b
r
o
j

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

k
o
j
e

k
o
r
i
s
t
e

t
e

u
n
i
f
i
k
o
v
a
n
e

t
e
h
n
i
k
e

z
v
a
n
i
n
i

a
s
o
p
i
s
i

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
s
k
i

i
z
v
e
t
a
j
i

r
e
a
l
i
s
t
i
n
e

p
r
o
c
e
d
u
r
e

z
a

a
n
a
l
i
z
e

J
a
a
n
j
e

R
e
p
u
b
l
i
k
o
g

I
J
Z

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

k
o
o
r
d
i
n
a
c
i
o
n
e

p
o
l
i
t
i
k
e

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

s
t
r
a
t
e
g
i
j
e

s
u
p
e
r
v
i
z
i
j
e

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

p
e
t
o
g
o
d
i
n
j
i
h

a
k
c
i
o
n
i
h

p
l
a
n
o
v
a

b
r
o
j

l
j
u
d
i

k
o
j
i

s
u

b
i
l
i

n
a

s
t
u
d
i
j
s
k
i
m

p
u
t
o
v
a
n
j
i
m
a

u

i
n
o
s
t
r
a
n
s
t
v
u

a
r
h
i
v
a

I
n
s
t
i
t
u
t
a

B
a
t
u
t

i
z
v
e
t
a
j
i

s
u
p
e
r
v
i
z
i
j
e

s
e
r
t
i
f
i
k
a
t

o

u
e
s
t
v
o
v
a
n
j
u

n
e
d
o
s
t
a
t
a
k

l
i
d
e
r
s
t
v
a

k
o
n
f
l
i
k
t

i
n
t
e
r
e
s
a

m
e
u

I
J
Z

B
u
d
e
t
s
k
a

p
i
t
a
n
j
a

r
e
f
e
r
e
n
t
n
e

m
r
e
e

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

s
p
e
c
i
f
i
n
i
h

s
r
e
d
s
t
a
v
a

z
a

r
e
f
e
r
e
n
t
n
e

m
r
e
e

s
p
r
o
v
e
d
e
n
e

r
e
f
e
r
e
n
t
n
e

a
k
t
i
v
n
o
s
t
i

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

v
o
l
j
e

M
Z

i

R
Z
Z
O

d
a

f
i
n
a
n
s
i
r
a
j
u

r
e
f
e
r
e
n
t
n
e

a
k
t
i
v
n
o
s
t
i

P
o
v
e
z
i
v
a
n
j
e

m
r
e
e

u

o
k
v
i
r
u

r
e
v
i
d
i
r
a
n
i
h

m
e
u
n
a
r
o
d
n
i
h

z
d
r
a
v
s
t
v
e
n
i
h

r
e
g
u
l
a
t
i
v
a

o
r
g
a
n
i
z
o
v
a
n
j
e

k
o
n
f
e
r
e
n
c
i
j
e

o

m
e
u
n
a
r
o
d
n
i
m

z
d
r
a
v
s
t
v
e
n
i
m

r
e
g
u
l
a
t
i
v
a
m
a

d
o
s
t
u
p
n
o
s
t

d
o
k
u
m
e
n
t
a

o

m
e
u
n
a
r
o
d
n
i
m

z
d
r
a
v
s
t
v
e
n
i
m

r
e
g
u
l
a
t
i
v
a
m
a

z
a

I
J
Z

d
n
e
v
n
i

r
e
d

k
o
n
f
e
r
e
n
c
i
j
e

E
p
t
i
s
a

a
r
h
i
v
a

z
a
i
n
t
e
r
e
s
o
v
a
n
o
s
t

M
Z

i

I
J
Z

z
a

r
e
f
o
r
m
u

z
d
r
a
v
s
t
v
e
n
i
h

r
e
g
u
l
a
t
i
v
a


A
k
t
i
v
n
o
s
t
i

M
e
r
l
j
i
v
i

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i

S
r
e
d
s
t
v
a

v
e
r
i
f
i
k
a
c
i
j
e

P
r
e
t
p
o
s
t
a
v
k
e

4
-

T
e
h
n
i
k
e

a
k
t
i
v
n
o
s
t
i

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

L
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
s
k
a

d
o
k
u
m
e
n
t
a
c
i
j
a

d
o
s
t
u
p
n
o
s
t

n
o
v
o
p
r
e
v
e
d
e
n
e

d
o
k
u
m
e
n
t
a
c
i
j
e

d
o
s
t
u
p
n
o
s
t

E
p
t
i
s
a

b
a
z
e

p
o
d
a
t
a
k
a

u

I
J
Z

d
o
s
t
u
p
n
o
s
t

d
o
k
u
m
e
n
t
a
c
i
j
e

d
o
b
i
j
e
n
e

o
d

m
e
u
n
a
r
o
d
n
i
h

r
e
f

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

p
r
e
v
e
d
e
n
a

d
o
k
u
m
e
n
t
a

E
p
t
i
s
a

e
l
e
k
t
r
o
n
s
k
a

p
o
t
a

s
p
r
e
m
n
o
s
t

m
e
u
n
a
r
o
d
n
i
h

r
e
f
e
r
e
n
t
n
i
h

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

d
a

d
o
s
t
a
v
e

d
o
k
u
m
e
n
t
a
c
i
j
u

s
r
e
d
s
t
v
a

r
a
s
p
o
l
o
i
v
a

z
a

p
r
e
v
o
e
n
j
e

U
n
a
p
r
e
e
n
e

a
s
t
r
o
m
e
t
r
i
j
s
k
e

t
e
h
n
i
k
e

(
A
S
T
)

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

p
r
e
v
e
d
e
n
i
h

k
n
j
i
g
a

o

A
S
T

b
r
o
j

o
b
u
e
n
i
h

z
a

s
p
r
o
v
o
e
n
j
e

A
S
T

b
r
o
j

o
b
u
e
n
i
h

z
a

t
u
m
a
e
n
j
e

A
S
T

b
r
o
j

o
b
u
e
n
i
h

z
a

k
o
r
i
e
n
j
e

s
o
f
t
v
e
r
a

S
v
e
t
s
k
e

z
d
r
a
v
s
t
v
e
n
e

o
r
g
a
n
i
z
a
c
i
j
e

(
S
Z
O
)

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

n
a
c
i
o
n
a
l
n
e

p
o
l
i
t
i
k
e

o

A
S
T

t
r
e
n
i
n
g

k
o
j
i

j
e

o
r
g
a
n
i
z
o
v
a
o

E
v
r
o
p
s
k
i

k
o
n
g
r
e
s

o

k
l
i
n
i
k
o
j

m
i
k
r
o
b
i
o
l
o
g
i
j
i

i

i
n
f
e
k
t
i
v
n
i
m

b
o
l
e
s
t
i
m
a

(
E
K
K
M
I
B
)

p
r
e
v
e
d
e
n
a

k
n
j
i
g
a

s
e
r
t
i
f
i
k
a
t

o

u
e
s
t
v
o
v
a
n
j
u

m
e
d
i
c
i
n
s
k
i

a
s
o
p
i
s
i

i
z
v
e
t
a
j
i

m
r
e
e

S
Z
O

i
z
v
e
t
a
j
i

E
K
K
M
I
B

i
n
t
e
r
e
s
o
v
a
n
j
e

o
s
o
b
l
j
a

I
J
Z

z
a

u
n
a
p
r
e
e
n
j
e

t
e
h
n
i
k
a

i

i
n
t
e
r
p
r
e
t
a
c
i
j
e

A
S
T

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

v
o
l
j
e

E
K
K
M
I
B

d
a

o
b
e
z
b
e
d
e

o
b
u
k
u

u

S
r
b
i
j
i

U
n
a
p
r
e
e
n
o

z
n
a
n
j
e

o
s
o
b
l
j
a

o

b
i
o
s
t
a
t
i
s
t
i
c
i

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

s
t
a
t
i
s
t
i
k
o
g

p
r
i
r
u
n
i
k
a

z
a

k
o
n
t
r
o
l
u

k
v
a
l
i
t
e
t
a

b
r
o
j

o
b
u
e
n
i
h

u

o
b
l
a
s
t
i

b
i
o
s
t
a
t
i
s
t
i
k
e

b
r
o
j

o
b
u
e
n
i
h

z
a

k
o
r
i
e
n
j
e

s
o
f
t
v
e
r
a

z
a

k
o
n
t
r
o
l
u

k
v
a
l
i
t
e
t
a

p
r
i
r
u
n
i
k

s
e
r
t
i
f
i
k
a
t

o

u
e
s
t
v
o
v
a
n
j
u

i
n
t
e
r
e
s
o
v
a
n
j
e

z
a
p
o
s
l
e
n
i
h

u

I
J
Z

d
a

u
n
a
p
r
e
d
e

s
v
o
j
a

z
n
a
n
j
a

u

o
b
l
a
s
t
i

o
s
i
g
u
r
a
n
j
a

k
v
a
l
i
t
e
t
a

b
i
o
s
t
a
t
i
s
t
i
k
e

i

s
t
a
t
i
s
t
i
k
e

U
n
a
p
r
e
e
n

n
i
v
o

b
i
o
l
o
k
e

b
e
z
b
e
d
n
o
s
t
i

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

p
r
i
r
u
n
i
k
a

z
a

b
i
o
l
o
k
u

b
e
z
b
e
d
n
o
s
t

b
r
o
j

o
b
u
e
n
i
h

i
z

o
b
l
a
s
t
i

b
i
o
l
o
k
e

b
e
z
b
e
d
n
o
s
t
i

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

b
e
z
b
e
d
n
o
s
n
i
h

p
r
o
c
e
d
u
r
a

p
r
i
r
u
n
i
k

s
e
r
t
i
f
i
k
a
t

o

u
e
s
t
v
o
v
a
n
j
u

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

p
r
o
c
e
d
u
r
a

i
n
t
e
r
e
s
o
v
a
n
j
e

z
a
p
o
s
l
e
n
i
h

u

I
J
Z

d
a

u
n
a
p
r
e
d
e

z
n
a
n
j
a

u

o
b
l
a
s
t
i

b
i
o
l
o
k
e

b
e
z
b
e
d
n
o
s
t
i

O
s
t
a
l
a

r
e
l
e
v
a
n
t
n
a

o
b
u
k
a

(
v
e
z
a
n
o

z
a

n
o
v
a
c
)

n
a

z
a
h
t
e
v

k
o
r
i
s
n
i
k
a

/

d
o
v
o
l
j
n
o

s
r
e
d
s
t
a
v
a

u

t
e
n
d
e
r
u

z
a

o
b
u
k
u

A
k
t
i
v
n
o
s
t
i

u
e
n
j
a

n
a

d
a
l
j
i
n
u

(
U
D
)

o
r
g
a
n
i
z
o
v
a
n
j
e

k
o
n
f
e
r
e
n
c
i
j
e

o

U
D

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

n
a
c
i
o
n
a
l
n
o
g

k
o
n
s
e
n
z
u
s
a

o

U
D

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

m
o
d
u
l
a

z
a

t
r
e
n
i
n
g

o

U
D

d
n
e
v
n
i

r
e
d

k
o
n
f
e
r
e
n
c
i
j
e

E
p
t
i
s
a

a
r
h
i
v
a

b
r
o
j

o
b
u
e
n
i
h

z
a

U
D

i
n
t
e
r
e
s
o
v
a
n
j
e

r
u
k
o
v
o
d
s
t
v
a

M
Z

i

I
J
Z

z
a

i
m
p
l
e
m
e
n
t
a
c
i
j
u

t
e
h
n
i
k
a

U
D

A
k
t
i
v
n
o
s
t
i

M
e
r
l
j
i
v
i

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i

S
r
e
d
s
t
v
a

v
e
r
i
f
i
k
a
c
i
j
e

P
r
e
t
p
o
s
t
a
v
k
e

5
-

U
p
r
a
v
l
j
a
n
j
e

p
o
d
a
c
i
m
a

A
k
t
i
v
n
o
s
t
i

S
U
I
L

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

p
r
i
r
u
n
i
k
a

o

z
a
h
t
e
v
i
m
a

S
U
I
L

u

S
r
b
i
j
i

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

n
a
c
r
t
a

p
r
o
c
e
d
u
r
a

o

p
o
v
e
r
l
j
i
v
o
s
t
i

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

p
r
o
c
e
d
u
r
e

u

s
v
a
k
o
m

I
J
Z

A
r
h
i
v
a

M
Z

s
p
r
e
m
n
o
s
t

M
Z

d
a

i
z
r
a
d
i

p
o
l
i
t
i
k
u

p
o
v
e
r
l
j
i
v
o
s
t
i

a
k
t
i
v
n
a

s
a
r
a
d
n
j
a

s
a

H
I
S

p
r
o
j
e
k
t
o
m

k
o
j
i

f
i
n
a
n
s
i
r
a

E
A
R

S
t
a
n
d
a
r
d
i
z
a
c
i
j
a

p
o
d
a
t
a
k
a

k
o
r
i
s
t
i

s
e

u
n
i
f
i
c
i
r
a
n

s
i
s
t
e
m

n
u
m
e
r
i
s
a
n
j
a

u
z
o
r
a
k
a

k
o
r
i
s
t
e

s
e

j
e
d
i
n
s
t
v
e
n
i

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
s
k
i

o
b
r
a
s
c
i

u
s
k
l
a
e
n
i

p
o
d
a
c
i

d
o
s
t
a
v
l
j
a
j
u

s
e

I
n
s
t
i
t
u
t
u

B
a
t
u
t

r
e
g
i
s
t
a
r

I
J
Z

i

S
U
I
L

p
r
i
j
e
m
n
a

o
d
e
l
j
e
n
j
a

I
J
Z

(
f
o
r
m
u
l
a
r
i
)

i
n
f
o
r
m
a
c
i
o
n
i

s
i
s
t
e
m

I
n
s
t
i
t
u
t
a

B
a
t
u
t

s
p
r
e
m
n
o
s
t

I
J
Z

z
a

u
n
o
e
n
j
e

p
r
o
m
e
n
a
,

s
t
a
n
d
a
r
d
i
z
o
v
a
n
o
g

i

u
n
a
p
r
e
e
n
o
g

u
p
r
a
v
l
j
a
n
j
a

p
o
d
a
c
i
m
a

k
a
p
a
c
i
t
e
t
i

I
n
s
t
i
t
u
t
a

B
a
t
u
t

d
a

p
r
i
m
e

i

o
b
r
a
d
e

p
o
d
a
t
k
e

R
a
z
m
e
n
a

p
o
d
a
t
a
k
a

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

p
r
i
r
u
n
i
k
a

i

p
r
o
t
o
k
o
l
a

o

r
a
z
m
e
n
i

p
o
d
a
t
a
k
a

b
r
o
j

e
l
e
k
t
r
o
n
s
k
i
h

p
o
d
a
t
a
k
a

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

p
r
i
r
u
n
i
k
a

u

s
v
a
k
o
m

I
J
Z

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

m
o
d
u
l
a

z
a

p
r
i
j
e
m

p
o
d
a
t
a
k
a

u

I
n
s
t
i
t
u
t
u

B
a
t
u
t

k
a
p
a
c
i
t
e
t
i

I
n
s
t
i
t
u
t
a

B
a
t
u
t

d
a

p
r
i
m
e

i

o
b
r
a
d
e

p
o
d
a
t
k
e

O
p
t
i
m
i
z
a
c
i
j
a

d
o
k
u
m
e
n
t
a
c
i
o
n
o
g

i

i
n
f
o
r
m
a
c
i
o
n
o
g

p
o
s
l
o
v
a
n
j
a

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

i
z
v
e
t
a
j
a

o

a
d
m
i
n
i
s
t
r
a
t
i
v
n
o
m

p
o
s
l
o
v
a
n
j
u

i

o
b
r
a
d
i

p
o
d
a
t
a
k
a

u
p
r
o
e
n
e

p
r
o
c
e
d
u
r
e

o

a
d
m
i
n
i
s
t
r
a
t
i
v
n
o
m

p
o
s
l
o
v
a
n
j
u

i

o
b
r
a
d
i

p
o
d
a
t
a
k
a

u

I
J
Z

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

i
z
v
e
t
a
j
a

u

s
v
a
k
o
m

I
J
Z

p
r
i
r
u
n
i
k

z
a

k
o
n
t
r
o
l
u

k
v
a
l
i
t
e
t
a

u

s
v
a
k
o
m

I
J
Z

s
p
r
e
m
n
o
s
t

I
J
Z

z
a

u
n
o
e
n
j
e

p
r
o
m
e
n
a
,

s
t
a
n
d
a
r
d
i
z
o
v
a
n
o
g

i

u
n
a
p
r
e
e
n
o
g

u
p
r
a
v
l
j
a
n
j
a

p
o
d
a
c
i
m
a

E
l
e
k
t
r
o
n
s
k
i

i
n
s
t
r
u
m
e
n
t
i

z
a

u
p
r
a
v
l
j
a
n
j
e

o
s
i
g
u
r
a
n
j
e
m

k
v
a
l
i
t
e
t
a

b
r
o
j

o
b
u
e
n
i
h

z
a

k
o
r
i
e
n
j
e

e
l
e
k
t
r
o
n
s
k
i
h

i
n
s
t
r
u
m
e
n
a
t
a

z
a

o
s
i
g
u
r
a
n
j
e

k
v
a
l
i
t
e
t
a

r
e
g
i
s
t
a
r

I
J
Z

z
a

u
p
r
a
v
l
j
a
n
j
e

o
s
i
g
u
r
a
n
j
e
m

k
v
a
l
i
t
e
t
a

s
p
r
e
m
n
o
s
t

I
J
Z

d
a

u
n
a
p
r
e
d
e

u
p
r
a
v
l
j
a
n
j
e

p
r
o
v
e
r
o
m

k
v
a
l
i
t
e
t
a

A
k
t
i
v
n
o
s
t
i

M
e
r
l
j
i
v
i

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i

I
z
v
o
r
i

v
e
r
i
f
i
k
a
c
i
j
e

P
r
e
t
p
o
s
t
a
v
k
e

6
-

K
o
m
u
n
i
k
a
c
i
j
a

U
s
m
e
r
e
n
a

n
a

p
r
o
j
e
k
a
t

p
o
s
t
o
j
e

s
l
o
g
a
n
i

i

p
o
s
t
e
r
i

p
o
s
t
o
j
e

k
r
a
t
k
e

p
r
e
z
e
n
t
a
c
i
j
e

p
r
o
j
e
k
t
a

n
a

j
e
d
n
o
j

s
t
r
a
n
i

p
o
s
t
o
j
i

m
e
s
e
n
i

e
l
e
k
t
r
o
n
s
k
i

b
i
l
t
e
n

p
o
s
t
o
j
i

v
e
b
-
s
t
r
a
n
a

p
r
o
j
e
k
t
a

b
r
o
j

o
r
g
a
n
i
z
o
v
a
n
i
h

k
o
n
f
e
r
e
n
c
i
j
a

z
a

t
a
m
p
u

p
o
s
t
o
j
i

p
r
e
g
l
e
d

k
o
m
u
n
i
k
a
c
i
j
s
k
i
h

a
k
t
i
v
n
o
s
t
i

u

t
o
k
u

p
r
o
j
e
k
t
a

s
l
o
g
a
n

p
o
s
t
e
r
i

E
p
t
i
s
a

a
r
h
i
v
a

v
e
b
-
s
t
r
a
n
a

p
r
o
j
e
k
t
a

d
n
e
v
n
i

r
e
d

k
o
n
f
e
r
e
n
c
i
j
e

i
n
t
e
r
e
s
o
v
a
n
j
e

m
e
d
i
j
a

U
s
m
e
r
e
n
a

n
a

I
J
Z

I
s
p
i
t
i
v
a
n
j
e

j
a
v
n
o
g

m
n
e
n
j
a

v
e
z
a
n
o

z
a

I
J
Z

p
o
s
t
o
j
i

i
s
p
i
t
i
v
a
n
j
e

k
o
r
i
s
n
i
k
a

o

u
s
l
u
g
a
m
a

E
p
t
i
s
a

a
r
h
i
v
a

v
o
l
j
a

k
o
r
i
s
n
i
k
a

O
b
u
k
a

o
s
o
b
l
j
a

I
J
Z

p
o
s
t
o
j
e

p
r
o
g
r
a
m
i

o
b
u
k
e

i
z

P
R

b
r
o
j

o
b
u
e
n
i
h

z
a

p
r
i
m
e
n
u

e
l
e
m
e
n
t
a
r
n
i
h

P
R

v
e
t
i
n
a

b
r
o
j

o
b
u
e
n
i
h

z
a

o
d
n
o
s
e

s
a

m
e
d
i
j
i
m
a

i

p
o
s
e
t
a
m
a

b
r
o
j

o
b
u
e
n
i
h

z
a

o
d
n
o
s
e

s
a

j
a
v
n
o
u

b
r
o
j

o
b
u
e
n
i
h

z
a

u
p
r
a
v
l
j
a
n
j
e

k
r
i
z
n
i
m

s
i
t
u
a
c
i
j
a
m
a

b
r
o
j

o
s
o
b
a

k
o
j
e

u
e
s
t
v
u
j
u

u

t
e
s
t
i
r
a
n
j
u

o
s
p
o
s
o
b
l
j
e
n
o
s
t
i

p
o
s
t
o
j
i

p
i
l
o
t

p
r
o
j
e
k
a
t

z
a

u
e
n
j
e

n
a

d
a
l
j
i
n
u

E
p
t
i
s
a

a
r
h
i
v
a

s
e
r
t
i
f
i
k
a
t

o

p
o
h
a
a
n
j
u

i

p
r
o
g
r
a
m

t
r
e
n
i
n
g
a

s
e
r
t
i
f
i
k
a
t

o

u
e
s
t
v
o
v
a
n
j
u

i
n
t
e
r
e
s
o
v
a
n
j
e

o
s
o
b
l
j
a

I
J
Z

d
a

u
n
a
p
r
e
u
j
e

s
v
o
j
a

z
n
a
n
j
a

u

o
b
l
a
s
t
i

k
o
m
u
n
i
k
a
c
i
j
a

S
p
e
c
i
f
i
n
o

u
n
a
p
r
e
e
n
j
e

u
g
l
e
d
a

I
J
Z

B
a
t
u
t

p
o
s
t
o
j
i

u
p
i
t
n
i
k

k
o
j
i
m

s
e

i
s
p
i
t
u
j
u

o
e
k
i
v
a
n
j
a

I
J
Z

o
d

I
n
s
t
i
t
u
t
a

B
a
t
u
t

p
o
s
t
o
j
i

p
u
b
l
i
k
a
c
i
j
a

o

e
f
e
k
t
i
m
a

s
a
r
a
d
n
j
e

r
e
z
u
l
t
a
t
i

i

p
o
s
t
i
g
n
u
a

I
n
s
t
i
t
u
t
a

B
a
t
u
t

s
u

d
o
s
t
u
p
n
i

E
p
t
i
s
a

a
r
h
i
v
a

a
r
h
i
v
a

I
n
s
t
i
t
u
t
a

B
a
t
u
t

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

v
o
l
j
e

I
n
s
t
i
t
u
t
a

B
a
t
u
t

d
a

u
n
a
p
r
e
d
i

s
v
o
j

s
p
e
c
i
f
i
a
n

u
g
l
e
d

V
e
b
-
s
t
r
a
n
a

I
J
Z

i
l
i

Z
d
r
a
v
s
t
v
e
n
i

p
o
r
t
a
l

p
o
s
t
o
j
i

v
e
b
-
p
o
r
t
a
l

z
a

I
J
Z

b
r
o
j

o
b
u
e
n
i
h

z
a

k
o
r
i
e
n
j
e

C
M
S

(
s
i
s
t
e
m

z
a

m
e
n
a
d
m
e
n
t

s
a
d
r
a
j
a

p
o
r
t
a
l
a
)

v
e
b
-
s
t
r
a
n
a

I
J
Z

s
e
r
t
i
f
i
k
a
t

o

p
o
h
a
a
n
j
u

i

p
r
o
g
r
a
m

o
b
u
k
e

n
i
z
a
k

n
i
v
o

k
o
m
p
j
u
t
e
r
i
z
a
c
i
j
e

I
J
Z

i
n
t
e
r
e
s
o
v
a
n
j
e

o
s
o
b
l
j
a

I
J
Z

d
a

u
n
a
p
r
e
u
j
e

s
v
o
j
a

z
n
a
n
j
a

u

o
b
l
a
s
t
i

k
o
r
i
e
n
j
a

C
M
S

S
t
u
d
i
j
s
k
a

p
u
t
o
v
a
n
j
a

v
e
z
a
n
a

z
a

P
R

b
r
o
j

u
e
s
n
i
k
a

n
a

s
t
u
d
i
j
s
k
i
m

p
u
t
o
v
a
n
j
i
m
a

u

i
n
o
s
t
r
a
n
s
t
v
o

s
e
r
t
i
f
i
k
a
t

o

u
u

i
n
t
e
r
e
s
o
v
a
n
j
e

o
s
o
b
l
j
a

I
J
Z

d
a

u
n
a
p
r
e
u
j
e

s
v
o
j
a

z
n
a
n
j
a

u

o
b
l
a
s
t
i

k
o
r
i
e
n
j
a

C
M
S

k
o
l
i
i
n
a

s
r
e
d
s
t
a
v
a

u

t
e
n
d
e
r
u

z
a

o
b
u
k
u

o
d
r
e
e
n
i
h

z
a

m
e
u
n
a
r
o
d
n
a

s
t
u
d
i
j
s
k
a

p
u
t
o
v
a
n
j
a

P
R

p
o
d
r
k
a

I
J
Z

i
s
p
u
n
j
e
n
j
e

z
a
h
t
e
v
a

I
J
Z

A
r
h
i
v
a

I
J
Z

E
p
t
i
s
a

a
r
h
i
v
a

j
a
s
a
n

z
a
h
t
e
v

i
z

I
J
Z

A
k
t
i
v
n
o
s
t
i

M
e
r
l
j
i
v
i

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i

S
r
e
d
s
t
v
a

v
e
r
i
f
i
k
a
c
i
j
e

P
r
e
t
p
o
s
t
a
v
k
e

5
-

U
p
r
a
v
l
j
a
n
j
e

p
o
d
a
c
i
m
a

A
k
t
i
v
n
o
s
t
i

S
U
I
L

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

p
r
i
r
u
n
i
k
a

o

z
a
h
t
e
v
i
m
a

S
U
I
L

u

S
r
b
i
j
i

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

n
a
c
r
t
a

p
r
o
c
e
d
u
r
a

o

p
o
v
e
r
l
j
i
v
o
s
t
i

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

p
r
o
c
e
d
u
r
e

u

s
v
a
k
o
m

I
J
Z

A
r
h
i
v
a

M
Z

s
p
r
e
m
n
o
s
t

M
Z

d
a

i
z
r
a
d
i

p
o
l
i
t
i
k
u

p
o
v
e
r
l
j
i
v
o
s
t
i

a
k
t
i
v
n
a

s
a
r
a
d
n
j
a

s
a

H
I
S

p
r
o
j
e
k
t
o
m

k
o
j
i

f
i
n
a
n
s
i
r
a

E
A
R

S
t
a
n
d
a
r
d
i
z
a
c
i
j
a

p
o
d
a
t
a
k
a

k
o
r
i
s
t
i

s
e

u
n
i
f
i
c
i
r
a
n

s
i
s
t
e
m

n
u
m
e
r
i
s
a
n
j
a

u
z
o
r
a
k
a

k
o
r
i
s
t
e

s
e

j
e
d
i
n
s
t
v
e
n
i

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
s
k
i

o
b
r
a
s
c
i

u
s
k
l
a
e
n
i

p
o
d
a
c
i

d
o
s
t
a
v
l
j
a
j
u

s
e

I
n
s
t
i
t
u
t
u

B
a
t
u
t

r
e
g
i
s
t
a
r

I
J
Z

i

S
U
I
L

p
r
i
j
e
m
n
a

o
d
e
l
j
e
n
j
a

I
J
Z

(
f
o
r
m
u
l
a
r
i
)

i
n
f
o
r
m
a
c
i
o
n
i

s
i
s
t
e
m

I
n
s
t
i
t
u
t
a

B
a
t
u
t

s
p
r
e
m
n
o
s
t

I
J
Z

z
a

u
n
o
e
n
j
e

p
r
o
m
e
n
a
,

s
t
a
n
d
a
r
d
i
z
o
v
a
n
o
g

i

u
n
a
p
r
e
e
n
o
g

u
p
r
a
v
l
j
a
n
j
a

p
o
d
a
c
i
m
a

k
a
p
a
c
i
t
e
t
i

I
n
s
t
i
t
u
t
a

B
a
t
u
t

d
a

p
r
i
m
e

i

o
b
r
a
d
e

p
o
d
a
t
k
e

R
a
z
m
e
n
a

p
o
d
a
t
a
k
a

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

p
r
i
r
u
n
i
k
a

i

p
r
o
t
o
k
o
l
a

o

r
a
z
m
e
n
i

p
o
d
a
t
a
k
a

b
r
o
j

e
l
e
k
t
r
o
n
s
k
i
h

p
o
d
a
t
a
k
a

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

p
r
i
r
u
n
i
k
a

u

s
v
a
k
o
m

I
J
Z

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

m
o
d
u
l
a

z
a

p
r
i
j
e
m

p
o
d
a
t
a
k
a

u

I
n
s
t
i
t
u
t
u

B
a
t
u
t

k
a
p
a
c
i
t
e
t
i

I
n
s
t
i
t
u
t
a

B
a
t
u
t

d
a

p
r
i
m
e

i

o
b
r
a
d
e

p
o
d
a
t
k
e

O
p
t
i
m
i
z
a
c
i
j
a

d
o
k
u
m
e
n
t
a
c
i
o
n
o
g

i

i
n
f
o
r
m
a
c
i
o
n
o
g

p
o
s
l
o
v
a
n
j
a

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

i
z
v
e
t
a
j
a

o

a
d
m
i
n
i
s
t
r
a
t
i
v
n
o
m

p
o
s
l
o
v
a
n
j
u

i

o
b
r
a
d
i

p
o
d
a
t
a
k
a

u
p
r
o
e
n
e

p
r
o
c
e
d
u
r
e

o

a
d
m
i
n
i
s
t
r
a
t
i
v
n
o
m

p
o
s
l
o
v
a
n
j
u

i

o
b
r
a
d
i

p
o
d
a
t
a
k
a

u

I
J
Z

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

i
z
v
e
t
a
j
a

u

s
v
a
k
o
m

I
J
Z

p
r
i
r
u
n
i
k

z
a

k
o
n
t
r
o
l
u

k
v
a
l
i
t
e
t
a

u

s
v
a
k
o
m

I
J
Z

s
p
r
e
m
n
o
s
t

I
J
Z

z
a

u
n
o
e
n
j
e

p
r
o
m
e
n
a
,

s
t
a
n
d
a
r
d
i
z
o
v
a
n
o
g

i

u
n
a
p
r
e
e
n
o
g

u
p
r
a
v
l
j
a
n
j
a

p
o
d
a
c
i
m
a

E
l
e
k
t
r
o
n
s
k
i

i
n
s
t
r
u
m
e
n
t
i

z
a

u
p
r
a
v
l
j
a
n
j
e

o
s
i
g
u
r
a
n
j
e
m

k
v
a
l
i
t
e
t
a

b
r
o
j

o
b
u
e
n
i
h

z
a

k
o
r
i
e
n
j
e

e
l
e
k
t
r
o
n
s
k
i
h

i
n
s
t
r
u
m
e
n
a
t
a

z
a

o
s
i
g
u
r
a
n
j
e

k
v
a
l
i
t
e
t
a

r
e
g
i
s
t
a
r

I
J
Z

z
a

u
p
r
a
v
l
j
a
n
j
e

o
s
i
g
u
r
a
n
j
e
m

k
v
a
l
i
t
e
t
a

s
p
r
e
m
n
o
s
t

I
J
Z

d
a

u
n
a
p
r
e
d
e

u
p
r
a
v
l
j
a
n
j
e

p
r
o
v
e
r
o
m

k
v
a
l
i
t
e
t
a

A
k
t
i
v
n
o
s
t
i

M
e
r
l
j
i
v
i

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i

I
z
v
o
r
i

v
e
r
i
f
i
k
a
c
i
j
e

P
r
e
t
p
o
s
t
a
v
k
e

6
-

K
o
m
u
n
i
k
a
c
i
j
a

U
s
m
e
r
e
n
a

n
a

p
r
o
j
e
k
a
t

p
o
s
t
o
j
e

s
l
o
g
a
n
i

i

p
o
s
t
e
r
i

p
o
s
t
o
j
e

k
r
a
t
k
e

p
r
e
z
e
n
t
a
c
i
j
e

p
r
o
j
e
k
t
a

n
a

j
e
d
n
o
j

s
t
r
a
n
i

p
o
s
t
o
j
i

m
e
s
e
n
i

e
l
e
k
t
r
o
n
s
k
i

b
i
l
t
e
n

p
o
s
t
o
j
i

v
e
b
-
s
t
r
a
n
a

p
r
o
j
e
k
t
a

b
r
o
j

o
r
g
a
n
i
z
o
v
a
n
i
h

k
o
n
f
e
r
e
n
c
i
j
a

z
a

t
a
m
p
u

p
o
s
t
o
j
i

p
r
e
g
l
e
d

k
o
m
u
n
i
k
a
c
i
j
s
k
i
h

a
k
t
i
v
n
o
s
t
i

u

t
o
k
u

p
r
o
j
e
k
t
a

s
l
o
g
a
n

p
o
s
t
e
r
i

E
p
t
i
s
a

a
r
h
i
v
a

v
e
b
-
s
t
r
a
n
a

p
r
o
j
e
k
t
a

d
n
e
v
n
i

r
e
d

k
o
n
f
e
r
e
n
c
i
j
e

i
n
t
e
r
e
s
o
v
a
n
j
e

m
e
d
i
j
a

U
s
m
e
r
e
n
a

n
a

I
J
Z

I
s
p
i
t
i
v
a
n
j
e

j
a
v
n
o
g

m
n
e
n
j
a

v
e
z
a
n
o

z
a

I
J
Z

p
o
s
t
o
j
i

i
s
p
i
t
i
v
a
n
j
e

k
o
r
i
s
n
i
k
a

o

u
s
l
u
g
a
m
a

E
p
t
i
s
a

a
r
h
i
v
a

v
o
l
j
a

k
o
r
i
s
n
i
k
a

O
b
u
k
a

o
s
o
b
l
j
a

I
J
Z

p
o
s
t
o
j
e

p
r
o
g
r
a
m
i

o
b
u
k
e

i
z

P
R

b
r
o
j

o
b
u
e
n
i
h

z
a

p
r
i
m
e
n
u

e
l
e
m
e
n
t
a
r
n
i
h

P
R

v
e
t
i
n
a

b
r
o
j

o
b
u
e
n
i
h

z
a

o
d
n
o
s
e

s
a

m
e
d
i
j
i
m
a

i

p
o
s
e
t
a
m
a

b
r
o
j

o
b
u
e
n
i
h

z
a

o
d
n
o
s
e

s
a

j
a
v
n
o
u

b
r
o
j

o
b
u
e
n
i
h

z
a

u
p
r
a
v
l
j
a
n
j
e

k
r
i
z
n
i
m

s
i
t
u
a
c
i
j
a
m
a

b
r
o
j

o
s
o
b
a

k
o
j
e

u
e
s
t
v
u
j
u

u

t
e
s
t
i
r
a
n
j
u

o
s
p
o
s
o
b
l
j
e
n
o
s
t
i

p
o
s
t
o
j
i

p
i
l
o
t

p
r
o
j
e
k
a
t

z
a

u
e
n
j
e

n
a

d
a
l
j
i
n
u

E
p
t
i
s
a

a
r
h
i
v
a

s
e
r
t
i
f
i
k
a
t

o

p
o
h
a
a
n
j
u

i

p
r
o
g
r
a
m

t
r
e
n
i
n
g
a

s
e
r
t
i
f
i
k
a
t

o

u
e
s
t
v
o
v
a
n
j
u

i
n
t
e
r
e
s
o
v
a
n
j
e

o
s
o
b
l
j
a

I
J
Z

d
a

u
n
a
p
r
e
u
j
e

s
v
o
j
a

z
n
a
n
j
a

u

o
b
l
a
s
t
i

k
o
m
u
n
i
k
a
c
i
j
a

S
p
e
c
i
f
i
n
o

u
n
a
p
r
e
e
n
j
e

u
g
l
e
d
a

I
J
Z

B
a
t
u
t

p
o
s
t
o
j
i

u
p
i
t
n
i
k

k
o
j
i
m

s
e

i
s
p
i
t
u
j
u

o
e
k
i
v
a
n
j
a

I
J
Z

o
d

I
n
s
t
i
t
u
t
a

B
a
t
u
t

p
o
s
t
o
j
i

p
u
b
l
i
k
a
c
i
j
a

o

e
f
e
k
t
i
m
a

s
a
r
a
d
n
j
e

r
e
z
u
l
t
a
t
i

i

p
o
s
t
i
g
n
u
a

I
n
s
t
i
t
u
t
a

B
a
t
u
t

s
u

d
o
s
t
u
p
n
i

E
p
t
i
s
a

a
r
h
i
v
a

a
r
h
i
v
a

I
n
s
t
i
t
u
t
a

B
a
t
u
t

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

v
o
l
j
e

I
n
s
t
i
t
u
t
a

B
a
t
u
t

d
a

u
n
a
p
r
e
d
i

s
v
o
j

s
p
e
c
i
f
i
a
n

u
g
l
e
d

V
e
b
-
s
t
r
a
n
a

I
J
Z

i
l
i

Z
d
r
a
v
s
t
v
e
n
i

p
o
r
t
a
l

p
o
s
t
o
j
i

v
e
b
-
p
o
r
t
a
l

z
a

I
J
Z

b
r
o
j

o
b
u
e
n
i
h

z
a

k
o
r
i
e
n
j
e

C
M
S

(
s
i
s
t
e
m

z
a

m
e
n
a
d
m
e
n
t

s
a
d
r
a
j
a

p
o
r
t
a
l
a
)

v
e
b
-
s
t
r
a
n
a

I
J
Z

s
e
r
t
i
f
i
k
a
t

o

p
o
h
a
a
n
j
u

i

p
r
o
g
r
a
m

o
b
u
k
e

n
i
z
a
k

n
i
v
o

k
o
m
p
j
u
t
e
r
i
z
a
c
i
j
e

I
J
Z

i
n
t
e
r
e
s
o
v
a
n
j
e

o
s
o
b
l
j
a

I
J
Z

d
a

u
n
a
p
r
e
u
j
e

s
v
o
j
a

z
n
a
n
j
a

u

o
b
l
a
s
t
i

k
o
r
i
e
n
j
a

C
M
S

S
t
u
d
i
j
s
k
a

p
u
t
o
v
a
n
j
a

v
e
z
a
n
a

z
a

P
R

b
r
o
j

u
e
s
n
i
k
a

n
a

s
t
u
d
i
j
s
k
i
m

p
u
t
o
v
a
n
j
i
m
a

u

i
n
o
s
t
r
a
n
s
t
v
o

s
e
r
t
i
f
i
k
a
t

o

u
u

i
n
t
e
r
e
s
o
v
a
n
j
e

o
s
o
b
l
j
a

I
J
Z

d
a

u
n
a
p
r
e
u
j
e

s
v
o
j
a

z
n
a
n
j
a

u

o
b
l
a
s
t
i

k
o
r
i
e
n
j
a

C
M
S

k
o
l
i
i
n
a

s
r
e
d
s
t
a
v
a

u

t
e
n
d
e
r
u

z
a

o
b
u
k
u

o
d
r
e
e
n
i
h

z
a

m
e
u
n
a
r
o
d
n
a

s
t
u
d
i
j
s
k
a

p
u
t
o
v
a
n
j
a

P
R

p
o
d
r
k
a

I
J
Z

i
s
p
u
n
j
e
n
j
e

z
a
h
t
e
v
a

I
J
Z

A
r
h
i
v
a

I
J
Z

E
p
t
i
s
a

a
r
h
i
v
a

j
a
s
a
n

z
a
h
t
e
v

i
z

I
J
Z


A
k
t
i
v
n
o
s
t
i

M
e
r
l
j
i
v
i

i
n
d
i
k
a
t
o
r
i

S
r
e
d
s
t
v
a

v
e
r
i
f
i
k
a
c
i
j
e

P
r
e
t
p
o
s
t
a
v
k
e

7
-

F
i
n
a
n
s
i
j
e

i

e
k
o
n
o
m
i
n
o
s
t

V
e
z
e

s
a

R
Z
Z
O

i

M
Z

p
o
s
t
o
j
i

r
e
v
i
d
i
r
a
n

c
e
n
o
v
n
i
k

s
p
e
c
i
f
i
n
e

f
i
n
a
n
s
i
j
s
k
e

m
e
r
e

z
a

a
k
r
e
d
i
t
o
v
a
n
e

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
e

R
Z
Z
O

z
v
a
n
i
n
i

a
s
o
p
i
s
i

n
e
d
o
s
t
a
t
a
k

s
r
e
d
s
t
a
v
a

o
d
v
o
j
e
n
i
h

u

b
u
d
e
t
u

R
Z
Z
O

k
a
k
o

b
i

b
i

b
i
l
i

p
o
k
r
i
v
e
n
i

o
v
i

t
r
o
k
o
v
i

S
m
a
n
j
e
n
o

p
r
e
k
l
a
p
a
n
j
e

d
o
g
o
v
o
r

m
e
u

m
i
n
i
s
t
a
r
s
t
v
i
m
a

p
o
s
t
o
j
i

d
o
k
u
m
e
n
t

k
o
j
i
m

s
e

o
d
r
e
u
j
u

p
a
k
e
t
i

a
n
a
l
i
z
a

p
o

n
i
v
o
i
m
a

a
r
h
i
v
e

M
Z

i

M
i
n
P
o
l
j

A
r
h
i
v
a

k
o
o
r
d
i
n
a
c
i
o
n
e

m
r
e
e

p
o
s
t
o
j
i

d
o
k
u
m
e
n
t

k
o
j
i
m

s
e

d
e
f
i
n
i
e

p
o
d
e
l
a

p
o
s
l
o
v
a

r
a
z
l
i
i
t
i
h

z
a
i
n
t
e
r
e
s
o
v
a
n
i
h

s
t
r
a
n
a

o
t
p
o
r

I
J
Z

i

d
r
u
g
i
h

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

p
r
i
m
e
n
i

p
a
k
e
t
a

a
n
a
l
i
z
a

p
o

n
i
v
o
i
m
a

D
r
u
g
i

n
a
i
n
i

u
t
e
d
e

n
o
v
c
a

s
m
a
n
j
e
n

o
d
n
o
s

b
r
o
j
a

o
s
o
b
l
j
a

i

b
r
o
j
a

u
z
o
r
a
k
a

(
v
i
d
e
t
i

d
e
o

o

e
l
e
k
t
r
o
n
s
k
i
m

a
l
a
t
i
m
a

z
a

o
s
i
g
u
r
a
n
j
e

k
v
a
l
i
t
e
t
a
)

o
c
e
n
a

l
a
b
o
r
a
t
o
r
i
j
a

(
v
i
d
e
t
i

d
e
o

o

e
l
e
k
t
r
o
n
s
k
i
m

a
l
a
t
i
m
a

z
a

o
s
i
g
u
r
a
n
j
e

k
v
a
l
i
t
e
t
a
)

p
o
s
t
o
j
a
n
j
e

v
o
l
j
e

I
J
Z

d
a

b
u
d
e

s
m
a
n
j
e
n

b
r
o
j

s
p
o
r
e
d
n
o
g

o
s
o
b
l
j
a

(
v
i
d
e
t
i

d
e
o

o

e
l
e
k
t
r
o
n
s
k
i
m

a
l
a
t
i
m
a

z
a

o
s
i
g
u
r
a
n
j
e

k
v
a
l
i
t
e
t
a
)

P
r
e
g
l
e
d

p
o
s
l
o
v
a
n
j
a

z
d
r
a
v
s
t
v
e
n
o
g

s
i
s
t
e
m
a

p
r
v
i

i
z
v
e
t
a
j

(
2
0
0
6
)

d
r
u
g
i

i
z
v
e
t
a
j

(
2
0
0
8
)

u
p
o
r
e
d
n
i

i
z
v
e
t
a
j

(
2
0
0
8
)

E
p
t
i
s
a

a
r
h
i
v
a

u
t
i
c
a
j

p
r
o
j
e
k
t
a

n
a

e
k
o
n
o
m
i
n
o
s
t

6 - ANALIZA RIZIKA KORAK PO KORAK
Rizike koje su identifkovali projektna grupa i druge zainteresovane strane treba poje-
dinano analizirati na nain prikazan u daljem tekstu.
1. Da li e ovaj faktor/rizik uticati na sprovoenje projekta ili uiniti da cilj ne moe
biti postignut?
Da = Nastavi Ne = Preskoi
2. Da li je mogue da e se identifkovani problem/rizik desiti?
Da = Nastavi Moda = Nastavi Ne = Preskoi
3. Da li e se iko ko je izvan projekta baviti ovim problemom/rizikom?
Da = Nastavi Moda = Nastavi Ne = Preskoi
4. Da li rukovodstvo projekta moe da se bavi ovim problemom/rizikom?
Ukoliko je odgovor na pitanje 4:
DA = onda projektna grupa treba da odredi resurse i integrie relevantne aktivnosti
u svoj plan kako bi ovaj rizik bio izbegnut
MODA = onda projektna grupa treba paljivo da prati ovaj rizik, jer on moe da
predstavlja kritini faktor neuspeha
NE = onda projektna grupa mora da isplanira alternativne strategije za sprovoenje
projekta kako bi izbegla ovaj rizik (projektna grupa treba da izradi plan upravljanja
rizikom)
Izvor: Pristup logike matrice, rezime teorije koja predstavlja osnovu LFA metoda,
Kari rtengren SIDA januar 2004.
7 - LISTA LOGIKIH PITANJA (LISTA ZA PROVERU)
Ova lista pitanja izvedena je na osnovu dokumenta Pristup logike matrice, rezime teorije
koja predstavlja osnovu LFA metoda,
Kari rtengren, Agencija za meunarodni razvoj vedske, januar 2004.
Opis projekta koji je primalac izradio treba da daje odgovore na pitanja data dalje u
tekstu. Upotrebu ove liste pitanja ne treba posmatrati kao formalnu proceduru, ve pre
kao nain da bude podstaknuta logika analiza. Pitanja, ili bar ona koja su relevantna,
treba koristiti feksibilno i zdravorazumski. Pitanja se baziraju na metodi Pristupa logike
matrice.
0. Kontekst: Drava i sektor
0.1 Koji su kljuni razvojni problemi drave? (pojanjenje: razvojna politika drave, ana-
liza i strategija pomoi Agencije za meunarodni razvoj vedske toj dravi). Da li je
predloeni projekat relevantan u datom kontekstu?
0.2 Koji su problemi u odreenom sektoru? (pojanjenje: dravna politika za taj sektor,
raspoloive sektorske analize, izvetaji o rezultatima i analiza rezultata)
1. Analiza uesnika/zainteresovanih strana
1.1 Koje e agencije, organizacije, grupe i pojedinci uticati/ili biti, direktno ili indirek-
tno, pod uticajem projekta? Definisati njihove meusobne uloge.
1.2 Opisati ciljne grupe (pol, starost, prihode, radni status itd.), kao i efekte koji oni imaju
na razliite delove ciljnih grupa.
1.3 Na koji nain ciljna grupa uestvuje u planiranju, sprovoenju i praenju projekta?
U kojoj meri su projektne grupe usvojile projekat?
1.4 Kako e efekti projekta pomoi/ugroziti slabe/siromane pojedince ili grupe?
1.5 Kako ovaj projekat utie na ene i mukarce?
1.6 Da li postoje grupe na koje e projekat negativno uticati?
2. Analiza problema
2.1 Od ega se sastoji definisani problem(i)? Zato je ovaj projekat potreban? (Potre-
bno je sa uesnicima u diskusiji postii zajedniku saglasnost povodom definicije
glavnog problema.) Problem(e) treba definisati i u odnosu na predloene ciljne
grupe projekta, a ne samo na makronivou.
2.2 Koje uzroke i posledice kljunog problema su identifikovale zainteresovane strane?
2.3 Zato drava/ciljna grupa ne moe ovaj problem sama da rei? Zato joj je potre-
bna razvojna pomo?
2.4 Postoje li ve neke studije u kojima je vrena analiza problematine oblasti?
3. Analiza ciljeva
(Treba konkretnim terminima defnisati ciljeve na razliitim nivoima: razvojne ciljeve ili
sektorske ciljeve, projektne ciljeve/svrhu, rezultate, aktivnosti).
Ciljevi treba da budu specifni, dostini, relevantni, realno ostvarivi, vremenski
ogranieni i poeljno merljivi.
3.1 Koji su to sektorski razvojni ciljevi ijem ostvarenju treba da doprinese ovaj projekat?
3.2 Koji je cilj projekta/svrha iskazan u konkretnim, realnim i ukoliko je mogue mer-
ljivim terminima? (Cilj projekta e biti otklanjanje uzroka kljunog problema koji je
identifikovan.)
3.3 Kakve efekte realizacije projekta oekujemo u odnosu na njegove razvojne ciljeve?
Zato je planirani projekat bitan za ciljnu grupu, region, zemlju?
3.4 U kakvom je odnosu ovaj projekat sa drugim razvojnim inicijativama u istom sektoru?
3.5 Do kojih konkretnih rezultata treba da dovedu aktivnosti? Koje robe i usluge proje-
kat treba da obezbedi ciljnoj grupi?
3.6 Da li svi rezultati projekta vode ispunjenju projektnih ciljeva?
4. Interni i eksterni faktori rizika
4.1 Koji faktori, ili koji konflikt interesa kako interni, tako i eksterni mogu spreiti,
oteati ili usporiti realizaciju projekta?
4.2 Procenite spoljne rizike (konflikte ili druge ometajue faktore) i to u kom obimu bi
mogli da utiu na projekat. ta moe biti uinjeno u vezi s tim?
4.3 Postoji li neki odluujui faktor koji predstavlja preduslov za uspeh projekta? Koji
su planovi zemlje partnera u odnosu na takav faktor?
4.4 Koje sporedne negativne efekte moe da proizvede projekat?
4.5 Da li su razmotrene alternativne strategije za ostvarivanje planiranih ciljeva/svrhe
projekta, kao i za izbegavanja rizika? (plan upravljanja rizikom)
5. Organizacija i implementacija projekta
5.1 Koji resursi (ljudski, finansijski i materijalni) su odvojeni na nivou aktivnosti kako bi
bilo obezbeeno to da projekat bude sproveden?
5.2 Kakva je situacija sa organizacionim i institucionalnim kapacitetima, ukljuujui u to
vetine i znanja iz oblasti administracije i upravljanja?
5.3 Da li je jasno definisana razlika uloga i odgovornosti razliitih partnera?
5.4 Da li e ciljna grupa biti obuena za sprovoenje i upravljanje projektnim aktivno-
stima?
5.5 Koje druge projekte u istom sektoru sprovode Vlada, nevladine organizacije i drugi
donatori? Postoji li opasnost od dupliranja aktivnosti ili konfiktnih aktivnosti?
Vremenski raspored
5.6 Da li su odreeni tani datumi planiranog poetka i zavretka svake od ak-
tivnosti?
5.7 Postoji li specifan datum ili plan za zavravanje projekta?
Budet i finansiranje
5.8 Da li je budet za projekat i aktivnosti realan i sveobuhvatan? Da li obuhvata lokalne
trokove? Da li je jasno ko ta plaa?
5.9 Kako zemlja uestvuje u finansiranju projekta? Ima li drugih donatora koji finansiraju
delove istog projekta?
5.10 Koje mere su planirane kako bi bili fnansirani operativni trokovi i odravanje pro-
jekta na lokalu onda kada bude prestala razvojna pomo?
6. Analiza preduslova za ekonomski stabilan i odriv razvoj
6.1 Postoje li politike i zakonski okvir koji podravaju projekat?
6.2 Postoje li dovoljni upravljaki, kadrovski i institucionalni kapaciteti, kao i finansijski
resursi kako bi se ova aktivnost dugorono odrala?
6.3 Da li je nivo tehnologije u projektu prilagoen preovlaujuim uslovima u zemlji?
6.4 Da li je uraena ocena uticaja koji e projekat imati na ivotnu sredinu?

Prirucnik Za Izradu Logicke Matrice

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prirucnik Za Izradu Logicke Matrice

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MINISTARSTVO FINANSIJA

VLADA REPUBLIKE SRBIJE

You might also like