Demijan. Da bih ispriao svoju povest, moram poizdaleka da zaponem.

Kad bi mi bilo mogue, morao bih da se vinem unatrag jo mnogo dalje, do samih prvih godina svoga detinjstva, pa i preko njih, u svoje daleko poreklo. Kad pesnici piu romane, oni obino postupaju tako kao da su Bog, i kao da mogu poneku Ijudsku povest da obuhvate celu celcatu pogledom, i da je shvate, i da je tako predstave kao da je Bog pria samome sebi, bez ikakvih velova, poto je on svugde i na svakom mestu. To ja ne mogu, kao to to uopte pesnici ne mogu. Ali moja povest je meni vanija negoli nekom pesniku njegova jerje to moja vlastita, a ona je povest oveka ne nekog izmiIjenog, mogueg, nekog idealnog ili inae nestvarnog, nego jednog istinskog, ivog oveka, koji je jednom postojao. ta je upravo istinski ivi ovek, to se danas svakako zna manje no ikada, te se zato ubijaju u gomilama Ijudi, od kojih je svaki dragoceni ogled prirode, koji postoji samo jedanput. Da mi nismo jo neto vie nego Ijudi koji postoje samo jedanput, da se moe svaki od nas puanim zrnom doista skloniti sa sveta, bez ikakva traga. onda ne bi vie imalo smisla pripovedati prie. Ali, svaki ovek nije samo on sam, nego je on jedinstvena, sasvim osobita, u svakom sluaju vana i znamenita taka u kojoj se pojave sveta ukrtaju samo jedanput na taj nain, i nikada vie. Zato je povest svakog oveka vana, veita, boanska, zato je svaki ovek, dokle god ivi i ispunjava volju prirode. izvanredan i dostojan svake panje. U svakome, je otelotvoren duh, u svakome pati stvorenje, u svakome se izbavitelj raspinje na krst. Malo njih danas zna ta je ovek. Mnogi to oseaju, i stoga umiru lake, kao to u i ja umreti lake kad budem do kraja napisao ovu priu. Ja sebe ne mogu nazvati znalcem. Ja sam samo traio, i to inim i sada, ali vie ne traim po zvezdama i u knjigama, nego poinjem da oslukujem pouke koje moja krv u meni ubori. Moja pria nije prijatna, ona nije zaslaena i skladna kao izmiljene prie, ona odie besmislenou i zbrkom, bezumnou i snom, kao ivot svih Ijudi koji nee vie da se lau. Zivot svakog oveka je put ka samome sebi, pokuaj jednoga puta, nagovetavanje jedne staze. Nijedan ovek nije nikad bio potpuno on sam, ali svaki tei da to postane poneko potmulo, poneko jasnije, svako kako ume. Svako nosi sa sobom sve do konca ostatke svoga roenja, sluz i Ijuturu jednog prasveta. Poneko ne postane nikad ovek, ve ostaje aba, ostaje guter, ostaje mrav. Poneko je gore ovek, a dole riba. Ali svako je hitac prirode uperen ka oveku. Svima nama je zajedniko poreklo, majke nae, svi mi potiemo iz istog drela ali svako, kao pokuaj i hitac iz dubina, tei svojoj vlastitoj svrsi. Mi moemo razumeti jedan drugog, ali svako od nas moe da protumai samo sebe samog. DVA SVETA Poinjem svoju povest jednim doivljajem iz vremena kad sam imao deset godina i iao u latinsku kolu u naoj varoici. Mnogo ta mi tu odie u susret, i dira mi duu bolom i prijatnom jezom: mrane kao i svetle ulice, kue i zvonici, otkucaji asovnika i Ijudska

lica, sobe pune zgodne i tople udobnosti, sobe pune tajne i duboke strave od utvara. Mirie na toplu zbijenost, na bele zeeve i sluavke, na domae lekove i suvo voe. Dva sveta su se tamo preplitala, sa dva pola dopirali su dan i no. Jedan svet je bio oinska kua, ali je on bio ak jo ui, obuhvatao je upravo samo moje roditelje. Taj svet mi je bio velikim delom dobro poznat, i zvao se majka i otac, zvao se Ijubav i strogost, uzor i kola. U sastav tog sveta je ulazio blagi sjaj, jasnoa i istota, tu je bilo carstvo krotkih prijateljskih govora, opranih ruku, istog odela, dobrog vladanja. Ovde je pevana jutarnja molitva, ovde se svetkovao Boi. U tom svetu bilo je pravih linija i puteva koji su vodili u budunost, bilo je dunosti i krivice, nemirne savesti i ispovesti, pratanja i dobronamernih odluka, Ijubavi i potovanja, biblijskih rei i mudrosti. Toga sveta morao se ovek drati, pa da mu ivot bude jasan i ist, lep i uredan. Drugi, pak, svet poinjao je ve usred nae roene kue i bio je potpuno drukiji, dah mu je bio drukiji, obeavao je i iziskivao drukije. U tom drugom svetu bilo je sluavki i egrta, pria o avetinjama i sablanjivih reklakazala, tu je bila arena bujica gorostasnih, primamIjivih, strahovitih, zagonetnih pojava, stvari kao to su klanica i tamnica, pijanice i dandrljive ene, steone krave, popadali konji, pria o provalama, umorstvima, samoubistvima. Svih tih lepih i groznih, divljih i svirepih stvari bilo je unaokolo, u oblinjoj ulici, u oblinjoj kui. Policajci i skitnice jurili su po svetu, pijanice su tukle svoje ene, opori mladih devojaka kuljali su predvee iz tvornica, stare ene su mogle da omaijaju oveka i da ga naine bolesnim, razbojnici su stanovali po umama, palikue su hvatali andarmi svugde je tekao i mirisao ovaj drugi, estoki svet, svugde samo ne u naim sobama, gde su bili majka i otac. I to je bilo vrlo dobro. Divno je to bilo to je ovde kod nas bilo mira, reda i spokojstva, dunosti i iste savesti, pratanja i Ijubavi a divno i to to je bilo i svega onog drugog, svega glasnog i otrog, tmurnog i nasilnog, odakle se jednim skokom moglo pobei do majke. A najudnije je bilo to to su se oba ta sveta graniila jedan s drugim, to su bila bliska jedan drugom! Na primer, naa sluavka Lina, kad bi uvee pri molitvi sedela u trpezariji kraj vrata i svojim jasnim glasom pevala pesmu s nama zajedno, s opranim rukama sputenim na ravno uglaanu kecelju, onda je ona sasvim pripadala ocu i majci, nama, svetlome i pravome. Odmah potom, u kujni ili u upi, kad bi mi priala priu o ovjeuljku bez glave, ili kad bi se kod mesara u maloj prodavnici svaala sa enama iz susedstva, bila bi onda druga, pripadala bi drugom svetu, bila bi opkoljena tajnom. I tako je bilo sa svaim a ponajvie sa mnom samim. Ja sam, naravno, pripadao svetlome i pravome svetu, bio sam dete svojih roditelja ali kud god bih upravio oko i uvo, svugde je bilo onog drugog, pa i ja sam iveo u drugom, mada mi je esto bivalo tue i neprijatno, mada bi me tamo redovno spopadala nemirna savest i strah. S vremena na vreme, ak, iveo bih ponajradije u zabranjenom svetu, i esto bi povratak u svetlo ma kako

bio potreban i dobar bio gotovo kao povratak u manje lepo, u dosadnije i vie pusto. Ponekad sam znao: moj cilj u ivotu bio je da postanem onakav kao to su moj otac i mati, onako svetao i ist, iznad drugih, i pridravajui se reda kao oni. Ali dotle je put bio dalek, dotle se moralo odsedeti po kolama, i uiti, izdravati probe i polagati ispite, a put je svagda vodio pored drugog, tamnijeg sveta, ili kroza nj, i nije bilo nimalo nemogue da se kod njega ostane i u njemu utone. Postojale su prie o izgubIjenim sinovima, kojima se to desilo, i ja sam ih strasno itao. U njima je povratak ocu i dobru bio svagda velianstven i donosio je spasenje, te sam ja apsolutno oseao da je jedino to pravo, dobro i poeljno. Pri svem tom, onaj deo prie koji se odigravao meu zlima i propalima, bio je mnogo primamljiviji i, da se smelo rei i priznati, ponekad je bila upravo ista teta to se zabludeli pokajao i to je ponovo naen. Ali se to nije kazivalo, a nije se ni mislilo. Samo se nekako javljalo, kao nasluivanje i mogunost, sasvim na dnu, u oseanju. Kad sam zamiljao avola, mogao sam ga sasvim lepo zamisliti dole na ulici, premenog ili onakvog kakav je, ili na godinjem vaaru, ili u nekoj krmi, ali nikad kod nas u kui. Moje sestre su se takoe ubrajale u svetao svet. Kao to mi se esto inilo, one su u sutini bile blie ocu i majci, bile su bolje, moralnije, manje grene nego ja. One su imale mana, bivale su neuljudne, ali, inilo mi se, to nije ilo veoma duboko, to nije bilo kao kod mene, gde je dodir sa zlim postajao esto tako teak i muan, gde je taman svet bio mnogo blii. I sestre je valjalo, kao i roditelje, uvati i potovati i kad bih se s njima pozavadio, nalazio bih potom pred svojom roenom saveu da sam rav, da sam zametnuo sam kavgu, i da moram moliti za oprotaj. Jer su se u sestrama vreali roditelji, ono to je dobro i to deli naloge. Bilo je tajni koje sam mogao deliti mnogo pre sa najrasputenijim mangupom negoli sa svojim sestrama. U lepe dane, kad bi bilo svetlo, i kada bi savest bila u redu, tada bi esto bivalo divno igrati se sa sestrama, biti s njima dobar i uljudan, i videti samoga sebe u valjanoj, plemenitoj svetlosti. Tako mora da se neko osea kad je aneo! To je bilo najuzvienije to smo znali, i mi smo zamiljali kako je slatko i divno biti aneo, opkoljen svetlim zvukom i mirisom kao Boi i srea. O, kako se retko dospevalo do takvih asova i dana! Cesto bih pri igri, pri dobrim, nevinim, doputenim igrama bivao obuziman strau i estinom, to bi sestrama bilo nepodnoljivo, to bi dovodilo do svae i nesree i kad bi me tada spopao gnev, postajao bih uasan, inio Ibih i kazivao stvari iju sam gnusobu, jo dok bih je inio i izgovarao, oseao duboko i kako me saie. Tada bi dolazili ravi, mrani asovi kajanja i smrvljenosti, a potom bolni trenutak kad bih molio za oprotaj, a potom opet svetao zrak, mirna, zahvalna srea bez nesuglasica, za asove ili trenutke. Iao sam u latinsku kolu sin predsednika optine i sin vrhovnog umara bili su u mome razredu, i navraali su pokatkad k meni to su bili divlji deaci, ali ipak pripadnici dobrog, doputenog sveta. Pri svem tom, bio sam u bliskim odnosima sa deacima iz susedstva, acima osnovne kole, koje smo inae prezirali. S jednim od njih moram da zaponem svoju priu.

Jednog slobodnog popodneva tek sam bio navrio desetu godinu tumarao sam s dva deaka iz susedstva. U tome nam se pridrui jedan vei, neki snaan i surov deran skoro od trinaest godina, ak osnovne kole, sin jednog krojaa. Otac mu je bio pijanac, i cela porodica bila je na ravu glasu. Franja Kromer bio mi je dobro poznat, plaio sam ga se, i nije mi se svidelo kad nam se sad prikljuio. Ponaao se ve kao mukarac, i u hodu i nainu govora podraavao je mladim fabrikim momcima. Pod njegovim vostvom siosmo pored mosta na obalu, i sakrismo se od sveta pod prvim lukom na mostu. Uska obala izmeu zasvoenog uprijinog zida i vode koja je leno oticala, bila je prekriljena samim otpacima, olupinama i starudijama, zamrenim svenjevima zarale gvozdene ice, i drugim smeem. Pokatkad bi se tu nalazile i upotrebljive stvari pod vostvom Franje Kromera morali smo pretraiti jedan deo obale, i pokazati mu ta smo nali. On bi to tada ili strpao u svoje depove ili zavitlao u vodu. Naredio nam je da pazimo nema li tu stvari od olova, mesinga ili kalaja, pa je sve to, ikao i jedan stari roani ealj, potrpao kod sebe. U njegovom drutvu oseao sam se veorna potiten, ne samo zato to sam znao da bi mi moj otac, kad bi to saznao, zabranio da s njim optim, nego iz straha od samoga Franje. Bilo mi je milo to je gledao na mene kao i na druge i postupao sa mnom kao i s ostalima. On je zapovedao, a mi smo sluali kao da je to bio stari obiaj, mada sam s njim bio prvi put zajedno. Najzad posedasmo na zemlju, Franja pljunu u vodu, i izgledae kao kakav ovek kako je bio krezub, pljuvao je kroz prazninu meu zubima, i pogaao je kud god je hteo. Zapodenu se razgovor, i deaci udarie u hvalisanje i razmetanje svakojakim akim podvizima i nestalucima. Ja sam utao, ali sam se plaio da u upravo tim utanjem pasti u oi i navui na sebe srdbu Kromerovu. Moja su se oba druga od samog poetka odbila od mene, i prela su na njegovu stranu ja sam bio meu njima tuinac, i oseao sam da ih moje odelo i ponaanje izazivaju. Kao aka latinske kole i gospodiia, bilo je nemogue da me Franja moe voleti, a ona druga dvojica, to sam dobro oseao, odrekla bi me se i ostavila na cedilu im bi to ustrebalo. Najzad iz istog straha, zaponem i ja da priam. Pronaoh neku veliku pustolovinu, ijim junakom nainih sebe. U bati kraj vodenice na uglu priao sam ukrao sam nou s jednim drugom itav dak jabuka, i to ne obinih, nego samih carevki i zlatnih parmenki, najbolje vrste. Iz opasnosti ovoga asa, pobegao sam u tu povest, a izmiljanje i prianje teklo mi je glatko. A da ne bih odmah prestao, i da se ne bih moda zapleo u neto jo gore, upotrebio sam svu svoju vetinu. Jedan od nas priao sam morao je jednako da uva strau, dok je drugi bio na drvetu i stresao jabuke, a dak je bio tako teak da smo ga naposletku morali opet daotvorimo i da ostavimo polovinu ali smo se posle pola sata vratili ponovo, i uzeli smo i ove. Kad sam dovrio nadao sam se da e mi bar iole odobravati na kraju sam se bio zagrejao i opio matanjem. Obojica mlaih utala su ekajui, ali me Franja Kromer pogleda prodorno, upola mirkajui oima, i zapita preteim glasom:

Je li to istina? Naravno. Dakle ista istina? Da, ista istina tvrdio sam prkosno, guei se od straha. Moe li se zakleti? Veoma se uplaih, ali smesta rekoh: da. Onda kai: Tako mi ovoga i onoga sveta. Ponovih: Tako mi ovoga i onoga sveta. Pa lepo izusti on onda i okrete se od mene. Pomislih da je s tim stvar u redu, i zaradovah se kad se on uskoro die i uputi natrag. Kad smo bili na mostu, ja bojaljivo primetih da sad moram kui. To nije tako hitno smejao se Franja ta mi idemo istim putem. On je lagano lunjao dalje, a ja se nisam usuivao da umaknem ali je on doista iao putem ka naoj kui. Kad smo stigli tamo, kad sam ugledao nau kapiju i debeli mesingani zvekir, sunce u prozorima i zavese u sobi moje majke, ja duboko odahnuh. O, povratak kui! O, lepi, blagosloveni povratak domu, u svetlost, u mir! Kad brzo otvorih vrata i uunjah se unutra, spreman da ih zalupim za sobom, Franja Kromer se ugura za mnom. U hladovitom, mranom, poploanom hodniku, koji je dobijao svetlost samo iz dvorita, stajao je on kraj mene, drao me za miicu i izustio lagano: Ej, ti, nemoj da se tako uri! Ja ga pogledah uplaeno. Bio mi je obuhvatio ruku vrsto, kao gvoem. Razmiljao sam ta li je on mogaonaumiti, i da nee moda da me zlostavlja. Kad bih sad viknuo, mislio sam, viknuo glasno i estoko, da li bi tada neko odozgo siao dovoljno brzo da me spase? Ali se toga okanuh. Sta je zapitah ta hoe? Ne mnogo. Moram samo da te jo neto upitam. Drugi ne treba to da uju. Tako? Pa ta da ti jo kaem? Moram gore, zna valjda. Ta ti zna ree Franja tiho iji je vonjak ukraj vodenice na uglu. Ne znam. Cini mi, se vodeniarev. Franja obavi ruku oko mene i privue me sasvim uza se, tako da mu moradoh iz najblie blizine da gledam u lice. Oi su mu bile zle, osmehivao se zlobno, a lice mu je izraavalo svirepost i mo. Da, deko, ja ti mogu rei iji je vonjak. Ja ve odavna znam da su jabuke pokradene, a isto tako znam da je taj ovek rekao kako e dati dve marke onome koji mu kae ko je pokrao voe. Za ime boga uzviknuh valjda mu ti nee nita rei? Oseao sam da bi bilo beskorisno pozivati se na njegovo astoljublje. On je bio iz drugoga sveta, za njega izdaja nije bila zloin. To sam oseao jasno. U tim stvarima Ijudi iz drugoga sveta nisu bili kao mi. Nita rei nasmeja se Kromer. Dragi prijatelju, misli li ti da ja kujem lane novce, da mogu sam sebi da nainim dvodinarke? Ja sam puki siromah, ja nemam bogatog oca kao ti i ako mogu da zaradim dve marke, moram ih zaraditi. Moda e on dati i vie.

On me najedanput ispusti. Na kuni trem nije vie mirisao na spokojstvo i bezbednost, svet se ruio oko mene. On e me potkazati, ja sam bio zloinac, kazae se to ocu, moda e ak i policija doi. Sve strahote haosa pretile su mi, sve runo i opasno podiglo se protiv mene. Da ja nisam uopte krao, to nije bilo ni od kakvog znaaja. Osim toga, zakleo sam se. Boe moj, boe moj! Suze mi udarie na oi. Oseao sam da se moram otkupiti, i u oajanju stadoh da premeem po svim svojim depovima. Ni jabuke, ni peroreza, nieg tu nije bilo. Tada mi na um pade moj sat. To je bio stari srebrn asovnik, i on nije radio, nosio sam ga samo onako. Poticao je od nae staramajke. Ja ga brzo izvukoh. Kromere rekoh sluaj, ne mora me potkazati, to ne bi bilo lepo od tebe. Pokloniu ti svoj sat, pogledaj na alost, drugo nita nemam. Moe ga uzeti, srebrn je, i mainerija je dobra, ima samo neku malu manu, mora se popraviti. On se osmehnu i uze sat u svoju veliku aku. Ja pogledah u tu aku, i osetih kako je surova i kako je prema meni jako neprijateljski raspoloena, kako se pruila da epa moj ivot i mir. Srebrn je. izustih bojaljivo. Pljujem ja na tvoje srebro i na tvoj stari sat ree on s dubokim preziranjem. Daj ga sam na opravku! Ali, Franjo uzviknuh drui od straha da on ne odjuri. Ta priekaj malo! Uzmi sat! On je doista od srebra, kunem ti se. A ja nemam nita drugo. On me pogleda hladno i prezrivo. Dakle, zna kome sam se uputio. Ili mogu to da kaem i policiji, straara poznajem dobro. On se obrnu da poe. Ja ga zadrah za rukav. To nije smelo da bude. Mnogo bi mi milije bilo da umrem nego da podnesem sve to to bi nastupilo ako bi on ovako otiao. Franjo preklinjao sam promukao od uzbuenja ne pravi gluposti! To je samo ala, zar ne? Dabome, ala, ali te moe skupo stati. Pa reci mi, Franjo, ta treba da radim! Uiniu sve! On stade da me meri svojim miravim oima, i nasmeja se opet. Ama ne pravi se glup ree on toboe dobroudno. Ti zna tano ta ti valja initi, kao i ja. Ja mogu da zaradim dve marke, a nisam bogat ovek da ih mogu baciti, to zna. A ti si bogat, ima ak sat. Treba samo da mi da dve marke, onda je sve u redu. Shvatio sam tu logiku. Ali dve marke! To je za mene bilo toliko mnogo i nedostino kao deset, kao sto, kao hiljadu maraka. Nisam imao novaca. Postojala je jedna kasica za tednju, koja je stajala kod moje matere, i u njoj je bilo nekoliko desetparaca i petparaca sakupljenih prigodom strievih poseta i u slinim prilikama. Inae nisam imao nita. U ono doba nisam jo$ dobijao deparac. Nemam nita rekoh tuno. Nemam nimalo para. Ali u ti zato sve

dati. Imam jednu knjigu o Indijancima, i vojnike, i kompas. Sad u ga doneti. Kromeru samo zadrhtae njegova drska, zla usta, i pljunu na pod. Ne zanovetaj ree on zapovedniki. Svoje drangulije moe zadrati. Kompas! Nemoj da me sad jo naljuti, uje li i daj mi novac! Ali ja ga nemam, ja nikad ne dobijam novac. Pa ta ja tu mogu? Onda e mi doneti sutra dve marke. ekam te posle kole dole na trgu. A sad gotovo. Ako ne donese novac, videe ve! Jeste, ali odakle da ga nabavim? Gospode boe, kad nemam nita. Ima dosta novca kod vas u kui. To je tvoja stvar. Dakle, sutra posle kole. I kaem ti: ako ga ne donese. On mi dobaci strahovit pogled, pljunu jo jedanput, i ieze kao kakva senka. Nisam mogao da se popnem gore. Zivot mi je bio razoren. Pomiljao sam da pobegnem, i da se nikad vie ne vratim, ili da se udavim. Ali to nisu bile razgovetne slike. Sedoh u mraku na najnii basamak naeg domaeg stepenita, zgrih se sav, i predadoh se nesrei. Lina, silazei dole s kotaricom po drva, zatee me kako plaem. Zamolio sam je da gore nita ne kae, i otiao sam tamo. Desno ukraj staklenih vrata visio je eir moga oca i suncobran moje majke. Zaviaj i nenost strujali su mi u susret iz svih tih stvari, moje srce ih je pozdravIjalo preklinjui i zahvalno, kao to bludni sin pozdravIja prizor i miris starih domaih odaja. Ali sve to nije sad vie bilo moje, sve je to bio svetao oev i majin svet, a ja sam, obrvan krivicom, bio duboko utonuo u tuu bujicu, zapleo se u pustolovinu i greh pretio mi je neprijatelj, a ekali su me opasnost, strah i sramota. Seir i suncobran, lepi stari pod od peanog kamena, velika slika iznad skrinje u tremu, a unutra iz sobe glas moje starije sestre to je sve bilo drae, nenije i dragocenije nego ikada, ali to nije vie bilo uteha i obezbeeno dobro, to je bilo sve samo prebacivanje. Sve to nije bilo vie moje, ja nisam mogao uzimati udela u toj vedrini i tiini. Nosio sam na svojim nogama blato, koje nisam mogao da izbriem o asuru uneo sam sa sobom senke, o kojima svet iz moga doma nije nita znao. Koliko sam tajni ve bio imao, koliko zebnje ali je sve to bilo igraka i ala prema onome to sam danas uneo sa sobom u ove odaje. Sudba je jurila za mnom, za mnom su se pruale ruke od kojih me ni majka nije mogla zatititi, za koje ona nije smela da sazna. Da li je moj zloin bio kraa ili la (zar se nisam lano zakleo ovim i onim svetom?) to je bilo svejedno. Moj greh nije bio ovo ili ono, moj greh je bio lo to sam avolu dao ruku. Zato sam poao s njim? Zato sam sluao Kromera bolje nego ikada svoga oca? Zato sam izmislio priu o onoj krai, zato sam se razmetao zloinima kao da su to junaka dela? A sad me je avo drao za ruku, sad je neprijatelj stajao za mnom. Za trenutak nisam vie oseao strah od sutranjice, nego pre svega uasnu izvesnost da odsad moj put vodi sve dalje nizbrdo i u mrak. Oseao sam jasno da mome prestupu moraju sledovati novi prestupi, da je moja pojava meu

sestrama, da je moj pozdrav i poljubac rodi teljima la, da sa sobom nosim sudbu i tajnu koju sam od njih krio. Za trenutak sinu u meni poverenje i nada dok sam posmatrao eir svog oca. Da mu sve kaem, da primim na sebe njegov sud i njegovu kaznu, i da ga nainim svojim poverenikom i spasiteljem. Dolo bi samo ispatanje kakvo sam esto podnosio, jedan teak, gorak as, teka i pokajnika molba za oprotaj. Kako je to slatko zvualo! Kako je bilo lepo i primamljivo! Ali nita od toga nije moglo da bude. Znao sam da to neu uiniti. Znao sam da sad imam tajnu, krivicu, koju sam sam samcit morao da ispijem do dna. Moda sam ba sada bio na raskrsnici, moda u ba od ovoga asa pripasti zanavek ravom, deliti tajne sa zlikovcima, zavisiti od njih, sluati ih, morati da postanem njima ravan. Izigravao sam oveka i junaka, sad sam morao da snosim ono to iz toga proistie. Bilo mi je milo to se moj otac, kad sam uao, zadrao na mojoj mokroj obui. To je odstranilo panju, te nije primetio ono to je bilo gre, a ja sam smeo da podnosim prebacivanje, za koje sam potajno zamiljao da se tie onog drugog. Pri tom je u meni kresnulo jedno neobino novo oseanje, zlo i razdirue oseanje puno trnja: oseao sam nadmonost prema svome ocu! Oseao sam, za trenutak, izvesno preziranje zbog njegovog neznanja njegova grdnja zbog mokre obue inila mi se sitniarska. Kad bi ti znao, mislio sam i izgledao sam sebi kao zlikovac koga su izveli na sasluanje zbog jedne ukradene zemike, dok bi on imao da prizna ubistva. To je oseanje bilo runo i odvratno, ali je bilo jako i imalo je duboku dra, i prikivalo me je za moju tajnu i za moju krivicu vre nego svaka druga misao. Moe biti, mislio sam, da je ve sad Kromer otiao u policiju, i potkazao me, i nada mnom se svodi oluja, dok me ovde smatraju za malo dete! Od celog tog doivljaja, koliko je dovde isprian, ovaj trenutak bio je ono to je znaajno i to ostaje. To je bio prvi procep u oevoj svetosti, to je bio prvi usek u stu bove na kojima je poivao moj detinji ivot, i koje svaki ovek, pre nego to uspe postati on sam, mora najpre da porui. Iz takvih doivljaja, koje niko ne vidi, sastavIjena je unutranja bitna linija nae sudbine. Takav usek a procep ponovo zaraste, zalei se i zaboravi, ali u najskrivenijoj odaji on i dalje ivi i krvari. Ja sam se sam zgrozio od tog novog oseanja, odmah potom.hteo sam svome ocu da izljubim noge, i da izmolim od njega oprotaj. Ali ovek ne moe da izmoli nita to je bitno, a to dete osea duboko i zna dobro, isto kao svaki mudrac. Oseao sam potrebu da razmiljam o svojoj stvari, da mislim o sutranjim putevima ali to nisam dospeo. Cele veeri zadavalo mi je posla jedino to da se priviknem na promenjeni vazduh u naoj sobi za sedenje. asovnik na zidu i sto, Biblija i ogledalo, polica s knjigama i slike na zidu opratali su se istovremeno sa mnom, i morao sam, sa srcem koje se ledilo, da posmatram kako moj svet, moj dobar, srean ivot, postaju prolost, i kako se otkidaju od

mene morao sam da osetim kako sam s novim korenjem, ednim soka, ukopan i vrsto zadravan napolju u mraku i tuini. Prvi put sam okuao smrt, a smrt prija gorko, jer je ona raanje, jer je ona strah i zebnja od uasnog obnavljanja. Bio sam veseo kad sam se najzad naao u svojoj postelji! Pre toga, kao poslednja vatra u istilitu, prela je preko mene i veernja molitva, i uz nju smo otpevali pesmu, koja se ubrajala u moje najmilije pesme. Ah, ja nisam pevao s mojima, i svaki ton bio je za mene u i otrov. Nisam se molio s mojima kad je moj otac izgovarao blagoslov, a kad je zavrio: Budi s nama svima!, onda me jedan trzaj otkide iz toga kruga. Milost boja bila je sa svima njima, ali ne vie sa mnom. Otiao sam ohladneo i duboko zamoren. U postelji, poto sam neko vreme leao, poto su me toplota i skrovitost opkolili s puno Ijubavi, srce mi u strahu stade da bludi jo jedanput unatrag, i da, obrvano planjom, lepra oko onog to je prolo. Moja majka mi je kao uvek kazala laku no, korak joj je jo odjekivao u sobi, svetlost njene svee plamtela je jo u rascepu od vrata. Sad, mislio sam, sad e jo jedanput da se vrati osetila je dae mi poljubac i upitae, upitae milostivo i s puno obeanja, i tada u moi da zaplaem, tada e mi se rastopiti kamen u grlu, tada u je obgrliti i rei joj, i onda e biti dobro, onda je tu spas! I kada se ve rascep od vrata zamraio, ja sam jo neko vreme oslukivao, i mislio sam da se to mora, mora desiti. Potom se vratih na stvar, i pogledah svome neprijatelju u oi. Video sam ga jasno, jednim je okom bio zamurio, usta su mu se surovo smejala i dok sam ga posmatrao i u sebi gutao ono to je neminovno, on je postajao vei i runiji, i njegovo zlo oko sevalo je avolski. Bio je pripijen uz mene dok nisam zaspao, ali tada nisam sanjao o njemu niti o dananjici, nego sam sanjao kao da se vozimo amcem, roditelji i sestre i ja, a svuda unaokolo carovalo je spokojstvo i sjaj, kao u dane odmora. Probudio sam se usred noi. Jo sam oseao ukus blaenstva, jo sam video kako se bele letnje haljine mojih sestara svetlucaju na suncu, i iz svog raja padoh natrag u ono to je bilo, i opet se naoh naspram neprijatelja sa zlim okom. Ujutru, kad moja majka urno ue i viknu da je ve kasno, i zato jo leim u postelji, izgledao sam ravo kad ona zapita da li mi nije dobro, stadoh da povraam. Cinilo mi se da je time neto dobijeno. Veoma sam voleo da malo poboljevam, i da smem celo prepodne da ostanem u postelji na teju od bele rade, da sluam kako mati usprema u pobonoj sobi, i kako Lina napolju u Iremu doekuje mesara. Prepodne bez kole bilo je neto arobno, i kao iz bajke tada bi sunce poigravalo u sobi, i to nije bilo ono isto sunce protiv kojega su se u koli sputale zelene zavese. Ali danas ni to nije prijalo, i zvualo je nekako lano. E, da sam neto umro! Ali sam bio samo malo slab, kao ve vie puta, a time nije bilo nita postignuto. To me je zatitilo od kole, ali me ni u kom sluaju nije zatitilo od Kromera,

koji me je u jedanaest asova oekivao na trgu. A majina Ijubaznost nije mi ovoga puta donosila utehu bila je dosadna i bolela me je. Uskoro sam se ponovo napravio kao da spavam, i razmiljao sam. Nita nije pomoglo, morao sam u jedanaest sati da budem na tritu. Stoga u deset sati ustadoh lagano, i rekoh da mi je lake. Kazae mi, kao obino u takvim sluajevima, da moram ili da legnem opet u postelju, ili da idem posle podne u kolu. Rekoh da u rado ii u kolu. Bio sam napravio jedan plan. Bez novaca nisam smeo da odem Kromeru. Morao sam da se dokopam male kasice za tednju, koja je bila moja. U njoj nije bilo dovoljno novaca, to sam znao, ni izdaleka dovoljno ali je ipak bilo neeg, a neka slutnja mi je govorila da je neto bolje nego nita, i da se Kromer mora bar umilostiviti. Bilo mi je muno na dui kad sam se u arapama uunjao u sobu svoje matere, i iz njenog pisaeg stola izvadio svoju kasicu ali tako muno kao ono jueranje nije bilo. Lupanje srca me je guilo, i nije mi bilo bolje kad sam dole na stepenicama, pri prvom pretraivanju, naao da je kasica zakljuana. Provalio sam je vrlo lako, trebalo je samo probiti tanku limenu pregradu ali je probijanje bolelo: tek sam time bio izvrio krau. Dotle sam iz oblapornosti uzimao kriom samo eer i voe. A ovo sad je bilo ukradeno, mada je to bio moj vlastiti novac. Osetio sam kako sam se opet za korak pribliio Kromeru i njegovom svetu, kako se lepo ide nadole stopu po stopu, i tome sam stao prkositi. Sad nije vie bilo puta unatrag, pa makar me i vrag odneo. Izbrojao sam u strahu novac, u kasici je zvealo kao da je bila puna, a sad u ruci bilo je bedno malo. Svega ezdeset pet pfeniga. Ja sakrih kasicu u donji trem, ponesoh novac u stisnutoj ruci, i izaoh iz kue, drukije nego to sam ikada izaao kroz ovu kapiju. Neko odozgo doviknu za mnom, kao to mi se uini ja se brzo udaljih. Imalo je jo dosta vremena. Tumarao sam okolinim putevima. kroz ulice izmenjenog grada. pod oblacima kakve nisam nikad video. pored kua koje su me gledale, i pored Ijudi kojima sam se inio podozriv. Uz put mi pade na um kako je jedan moj kolski drug naao jedanput na stonom tritu talir. Rado bih se bio pomolio bogu da uini udo i da udesi da i ja naem novac. Ali nisam vie imao prava na molitvu. A i u tom sluaju, kasica ne bi postala ponovo itava. Franja Kromer me je spazio izdaleka, ali mi je prilazio sasvim lagano, i inilo mi se da na mene ne obraa panju. Kad mi se priblii, dade mi zapovedni znak da poem za njim, i krenu mirno dalje, ne osvrui se ni jedan jedini put, niz Slamnu ulicu i preko peanog mosta, dok ne zastade kod poslednjih kua pred jednom novom graevinom. Tamo se nije radilo, zidovi su stajali goli, bez vrata i prozora. Kromer se obazre oko sebe, u&e kroz vrata, a ja za njim. On stade iza zida, dade mi znak da mu priem, i prui ruku. Jesi li doneo? zapita on hladno. Ja izvadih stisnutu ruku iz depa, i prosuh svoj novac na njegovu pljosnatu aku. On ga je bio izbrojao jo pre nego to je poslednji petoparac odzvonio.

To je ezdeset pet pfeninga! ree on i pogleda u mene. Da izustih bojaljivo. To je sve to imam, suvie je malo, znam dobro. Ali to je sve. Nemam vie. Drao sam da si pametniji negodovao je on prekorevajui me skoro blago. Meu asnim Ijudima treba da je sve u redu. Ja ti neu nita uzeti to nije pravo, to zna. Uzmi natrag taj nikleni novac, evo ga! Onaj drugi ti zna ko ne pokuava da se cenka sa mnom. On plaa. Ali ja nemam, nemam vie. To je moja kasica za tednju. To je tvoja stvar. Ali neu da te unesreim. Duan si mi jo marku i trideset pet pfeninga. Kad u ih dobiti? O, dobie ih izvesno, Kromere! Sada ne znam, moda u uskoro imati vie, sutra ili prekosutra. Pa valjda razume da to ne mogu kazati svome ocu. To me se nita ne tie. Ja nisam od onih koji hoe da ti nakode. Ta ja bih mogao da imam svoj novac jo pre ruka, vidi li, a ja sam siromaan. Ti ima na sebi lepo odelo, i dobie za ruak da jede neto bolje nego ja. Ali neu nita rei. Ja u sa svoje strane malo da priekam. Prekosutra u ti zviznuti, posle podne, i onda e to dovesti u red. Ti zna kako ja zvidim? On zviznu preda mnom esto sam sluao taj zviduk. Da rekoh znam. On ode, kao da nisam bio i ja s njim. Meu nama obavljen je posao, nita vie. Verujem da bi me jo i danas zaplaio Kromerov zviduk kad bih ga iznenada ponovo uo. Od toga dana uo sam ga esto, i inilo mi se da ga ujem uvek i stalno. Nije bilo nijednog mesta, nijedne igre, nijednog rada, nijedne misli gde nije doprlo to zvidanje, koje me je nainilo zavisnim, koje je sad bilo moja sudba. Cesto sam bivao u naoj maloj gradini, koju sam veoma voleo, u blaga, raznobojna jesenja popodneva, i nekakav udnovat nagon terao me je da se ponovo igram deakih igara iz ranijeg doba izigravao sam u neku ruku deka koji je bio mlai od mene, koji je jo bio dobar i slobodan, nevin i zatien. Ali posred te igre odjeknuo bi mi odnekud Kromerov zviduk, uvek oekivan, ali ipak iznenadan i uasno uzbudljiv, i presekao bi nit, razorio uobrazilju. Tada bih morao da poem, morao bih da idem za svojim muiteljem po ravim i runim mestima, morao bih da mu polaem raun i da se podvrgavam opominjanju za novac. Sve je to trajalo moda nekoliko nedelja, ali se meni inilo da su to godine, da je to venost. Retko kad bih imao novaca, peticu ili gro, koji bi bio ukraden sa kuhinjskog stola kad bi Lina tamo ostavila kotaricu sa pijace. Svakog puta bi me Kromer grdio i obasipao preziranjem ta ja sam hteo da ga prevarim i da ga liim njegovog zasluenog prava, ta ja sam ga potkradao, ta ja sam ga unesreivao! Retko kad u ivotu mi je nevolja prila tako blizu k srcu, nikada nisam oseao veu beznadenost, veu zavisnost. Kasicu za tednju bio sam napunio tantuzima, i ostavio je ponovo na svoje mesto niko se nije za nju raspitivao. Ali se i to moglo svakog dana da srui na mene. Jo vie nego od Kromerova surova zvidanja, plaio sam se

esto od matere, kad bi mi lagano pristupila ne dolazi li da me pita za kasicu. Poto sam se mnogo puta pred svojim avolom pojavio bez novaca, poeo je on da me na drugi nain kinji i iskoriuje. Morao sam da radim za njega. Trebalo je da on obavi heke poslove za svoga oca, pa sam ja mbrao da ih svravam umesto njega. Ili bi mi naredio da izvedem neto tegobno, da po deset minuta skaem na jednoj nozi, ili da nekom prolazniku zadenem za kaput kakav komad hartije. U snovima mnogih noi nastavljao sam to muenje, i leao sam u znoju od more. Neko vreme sam poboljevao. Povraao sam esto i lako zebao, ili sam nou leao u znoju i vatri. Moja majka je oseala da neto nije u redu, pokazivala mi je puno razumevanja, to me je muilo, jer na to nisam mogao odgovoriti poverenjem. Jedne veeri donela mi je, kad sam ve bio u postelji, parence okolade. To je bilo opominjanje na prole godine, kada sam uvee, ako sam bio dobar, dobijao esto pre spavanja ovakve zalogaje da se njima zasladim. A sada je ona stajala i pruala mi parence okolade. Bilo mi je tako teko da sam mogao samo da zatresem glavom. Pitala me je ta mi je, milovala me po kosi. Uspeo sam samo da protepam: Nemoj, nemoj, neu nita. Ona spusii okoladu na stoi kraj postelje. i ode. Kad je idueg dana htela da me ispita ta je bilo, pravio sam se kao da vie nita o tome ne znam. Jednom je dozvala lekara. koji me je pregledao, i prepisao mi da se trljam ujutru hladnom vodom. U to vreme moje stanje je naliilo na neku vrstu ludila. Usred ureenog mira nae kue iveo sam zastraen i muen kao kakva avet. Nisam uzimao udela u ivotu drugih, retko kad sam nalazio zaborava i za trenutak. Prema ocu, koji me je esto razdraen prizivao k sebi na odgovornost, bio sam zatvoren i hladan. II K A I N Spas iz mojih muka doao je sa potpuno neoekivane strane a istovremeno s njim ulo je u moj ivot neto novo, to i dandanas vri uticaj na mene. U nau latinsku kolu stupio je nedavno jedan nov ak. On je bio sin neke imune udovice, koja se preselila u na grad nosio je oko ruke crnu traku, u znak alosti. Iao je u stariji razred nego ja, i bio je stariji vie godina. Ubrzo je pao u oi i meni, i svima, Taj neobini ak izgledao je mnogo stariji nego to je bio, i ni na koga nije ostavljao utisak jednog deka. Izmeu nas, detinjastih derana, kretao se on, tu i odrastao kao ovek, tavie kao gospodin. Nije bio omiljen, nije uzimao udela u igrama, a jo manje u tuama, samo se drugima svideo njegov samosvestan i odluan stav prema uiteljima. Zvao se Maks Demijan. Jednog dana se dogodi, kao to se u naoj koli s vremena na vreme deavalo, da se usled nekih razloga jo neki drugi razred premesti u nau veoma veliku uionicu. To je bio Demijanov razred. Mi mali imali smo starozavetnu povest, a veliki su morali da rade neki pismeni zadatak. Dok su nama utucavali u

glavu priu o Kainu i Avelju, ja sam jnnogo gledao preko u Demijana, ije me je lice udno opinjavalo, i video sam to pametno, svetlo, neobino vrsto lice kako je nagnuto paIjivo i oduhovljeno nad svojim radom ni po emu nije izgledao kao ak koji pie zadatak, nego kao istraiva koji se bavi svojim vlastitim problemima. On rrti, pravo govorei, nije bio prijatan naprotiv, oseao sam neto protiv njega, bio je za mene suvie nadmoan i hladan, bio mi je po svom biu suvie izazivaki pouzdan, a oi su mu imale izraz odraslih koji deca nikada ne vole malo tuan, s odsevima ruganja. Pri svem tom, morao sam jednako da ga gledam, bio mi on drag ili neprijatan ali tek to je jednom pogledao u mene, ja, uplaen, odvratih svoj pogled od njega. Kad danas razmiljam o tome kako je on tada izgledao kao ak, mogu da kaem: bio je u svakom pogledu drukiji nego svi, imap je na sebi beleg potpuno svojstven i lian, i stoga je padao u oi a u isti mah inio je sve samo da ne bude upadljiv, nosio se i ponaao kao kakav prerueni kraljevi koji je meu seljakim deacima, pa se na svaki nain trudi da izgleda ravan njima. Pri povratku iz kole iao je za mnom. Kad su se drugi razbegli, on me sustie i pozdravi. I ovo pozdravIjanje, mada je pri tome podravao na aki ton bilo je tako utivo i kao kod matorih. Da poemo donekle zajedno? zapita on prijateljski. To mi je laskalo, i ja klimnuh glavom. Tada mu opisah gde stanujem. Ah, tamo ree on osmehujui se. Tu kuu ve poznajem. Nad vaom kapijom je nametena neka udna stvar, to je odmah pobudilo moju radoznalost. U prvi mah nisam znao nikako na ta misli, i udio sam se kako on, izgleda, poznaje nau kuu bolje nego ja. Doista se kao zavrni kamen iznad kapijinog svoda nalazila neka vrsta grba, ali se ovaj u toku vremena izlizao, a bivao je esto i bojom premazivan koliko sam znao, s nama i s naom porodicom nije imao nikakve veze. Ja o tome nita ne znam izustih bojaljivo. To je neka ptica ili neto slino, mora da je vrlo staro. Ta kua, kau, nekad je pripadala manastiru. To moe da bude klimnu on glavom. Zagledaj je jednom dobro! Takve stvari su esto sasvim zanimljive. Mislim da je to kobac. Ili smo dalje, ja sam bio vrlo zbunjen. Najedanput se Demijan nasmeja, kao da mu je neto smeno palo na um. Jest, prisustvovao sam malopre vaem asu ree on ivo. Pria o Kainu, koji je nosio ig na elu, je li? Da li ti se ona svia? Ne, retko kad bi mi se ta svidelo od svega onoga to smo morali uiti. Ali se nisam usuivao da to kaem inilo mi se kao da neko odrastao govori sa mnom. Ja rekoh da mi se pria veoma svia. Demijan me lupnu po ramenu. Ne treba, dragi da se preda mnom prenemae. Ali je pria doista sasvim udna, mislim da je mnogo udnija nego veina drugih na koje nailazimo u nastavi. Ta, uitelj nije mnogo kazao o tome, nego samo ono to je uobiajeno o Bogu i grehu, i tako dalje. Ali ja verujem. On prekide, osmehnu se i zapita: Ali, da li te to zanima? Da, mislim, dakle nastavi on da se ta pria o

Kainu moe sasvim drukije da shvati. Veina stvari kojima nas ue, izvesno su sasvim istinite i tane, ali se sve mogu posmatrati i drukije nego to to ine uitelji, i one, veinom, onda imaju mnogo bolji smisao. Ma sa tim Kainom, na primer, i sa znakom na njegovu elu ne moe ovek biti sasvim zadovoljan, onako kao to nam ga objanjavaju. Zar i ti to ne uvia? Da neko u svai ubije svoga brata, moe se, naravno, desiti i da se gotom uplai i postane maloduan, takoe je mogue. Ali da je on za svoj kukaviluk odlikovan jo posebno jednim ordenom, koji ga titi i svima drugima uliva strah, to je sasvim udnovato. Naravno rekoh ja, s probuenom radoznalou stvar me je poela jako privlaiti. Ali, kako da se ta pria drukije objasni? On me lupnu po ramenu. Sasvim prosto. To to je ve postojalo i ime je zapoeta ova pria, bio je znak. Bio je jedan ovek koji je imao neto na licu to je drugima zadavalo strah. Oni se nisu usuivali da ga dirnu, on im je ulivao potovanje, on i njegova deca. Ali moda, ili izvesno, to nije bio neki istinski znak na elu, kao neki potanski ig tako to grubo deava se retko kad u ivotu. To je mnogo pre bilo neto jedva primetno i neugodno, malo vie duha i smelosti u pogledu nego to su Ijudi na to navikli. Taj ovek je bio moan, od toga oveka su se plaili. On je imao znak. To se moglo objasniti kako god se htelo. A Ijudi hoe uvek ono to im odgovara i to im povlauje. Plaili su se Kainove dece, i zato su ova imala znak. I tako su objanjavali znak ne onako kao to je bio u stvari, kao jednu odliku, nego sasvim suprotno. Govorilo se da su stvorenja sa tim znakom neprijatna, a to su ona u stvari i bila. Ljudi srani i od karaktera jesu uvek drugim Ijudima vrlo neugodni. To to je po zemlji hodao rod neustraivih i neprijatnih, to je bilo vrlo nezgodno, te se stoga tom rodu pridenuo jedan nadimak i jedna pria, da bi mu se osvetili, da bi se dobilo malice naknade za sav pretrpljeni strah. Razume li? Da, to jest, onda po tome Kain nije, uopte, bio rav? I sva pria u Bibliji ne bi u stvari bila istinita? Da i ne. Tako stare, prastare prie uvek su istinite, ali nisu uvek tano zabeleene i ne tumae ih uvek tano. Ukratko, ja mislim da je Kain bio sila od oveka, i samo zato to su ga se plaili, pridenuli su mu ovu priu. Ta pria je bila prosto reklakazala, neto to Ijudi blebeu tu i tamo, i bila je utoliko ista istina to su Kain i njegova deca nosili doista neku vrstu znaka, i bili drukiji nego veina Ijudi. Bio sam vrlo zauen. Pa ti onda veruje da ono sa umorstvom nije nimalo istinito? zapitah uzbuen. O, da! To je svakako istinito. Jak je ubio slaboga. Da li je to doista bio njegov brat, u to se moe sumnjati. To nije vano, na kraju krajeva, svi su Ijudi braa. Dakle, jak je ubio slaboga. Moda je to bilo neko junako delo, moda i nije. Ali, u svakom sluaju, drugi slabi bili su sad premrli od straha, jadali su se

veoma, i kad bi ih zapitali: A zato ga prosto ne ubijete? oni ne bi rekli: Zato to smo kukavice nego bi rekli: Ne moe se. On ima znak. Bog je stavio znak na njega! Tako nekako mora biti da je postala ta prevara. E, ja te zadravam. Zbogom! On skrenu u Staru ulicu, i ostavi rne samog, zauenijeg nego to sam ikada bio. Tek to je on otiao, sve to je kazao uini mi se sasvim neverovatno! Kain plemenit ovek, Avelj kukavica! Kainov znak odlikovanje! Ta to je besmisleno, ta to je bogohulno i bezbono. Pa gde je onda drugi Bog? Zar nije on primio Aveljevu rtvu, nije li on voleo Avelja? Ne, glupost! I nasluivao sam da je Demijan hteo sa mnom da tera jegu i da me navede na tanak led. Ma on je bio avolski pametan stvor, a umeo je i da govori, ali tako ne. Pri svem tom, jo nikada nisam toliko razmiljao o nekoj biblijskoj ili drugoj kojoj prii. I ve odavno nisam Franju Kromera zaboravio tako potpuno, kao te veeri. Kod kue sam proitao jo jedanput tu priu, kao to je stajala u Bibliji bila je kratka i jasna, i bilo je doista bezumno traiti tu neko osobito, skriveno znaenje. Onda bi se svaki ubica mogao proglasiti bojim Ijubimcem! Ne, to je bilo besmisleno. Prijatan je bio samo nain na koji je Demijan umeo da kae takve stvari, tako lako i lepo, kao da se sve samo po sebi razume, a uz to sa onakvim oima! Neto, naravno, nije bilo u redu kod mene samog tavie, bilo je u velikom neredu. Doskora sam iveo u svetlom i istom svetu, bio sam sam neka vrsta Avelja, a sada sam utonuo tako duboko u drugi, bio sam toliko pao i srozao se, a ipak, u sutini, nije to bogzna koliko zavisilo od mene! A kako je to upravo bilo? Da, u meni sinu seanje, koje mi za trenutak gotovo oduze dah. One zle Jveeri kada je zapoela moja sadanja beda, desilo se to s mojim ocem tada sam ja, ne due od jednog asa, odjedanput kao prozreo i prezreo njega i njegov svetao svet i mudrost! Jest, tada sam ja sam, koji sam bio Kain i nosio znak. uobrazio kako taj znak nije sramota, kako je on odlikovanje, i kako ja, sa svojom zlobom i svojom nesreom, stojim vie nego moj otac, vie nego dobri i poboni. Ta misao nije bila u meni jasno obrazovana kad sam je lada proiveo, ali se to sve tu sadravalo kao da su u tom asu buknula oseanja, udnovate kretnje, i one su bolele. ali su me ipak ispunjavale ponosom. Priseajui se svega kako je udno govorio Demijan o neustraivom oveku i o kukavici! Kako je udno protumaio znak na Kainovu elu! Kako se pri tome njegovo oko, njegovo neobino oko kao u odrasla oveka, udno sijalo! kroz glavu mi nejasno prolete: Nije li on, taj Demijan, i sam neka vrsta Kaina? Zato ga on brani ako ne osea da lii na njega? Zato ima tu mo u pogledu? Zato govori tako podrugljivo o, drugima, o plaljivcima, koji su upravo poboni i bogougodni? Takvim mislima nije bilo kraja. Kamen je pao u kladenac. a kladenac ie bio moja mlada dua. I za dugo, vrlo dugo vreme bila je ta stvar s Kainom, s ubistvom i sa znakom, taka odakle su proisticali svi moji pokuaji za

saznanjem. sumnjorn i kritikom. Opazio sam da se i drugi aci mnogo bave Demijanom. O prii s Kainom nisam nikome kazao ni rei, ali inilo mi se da se i drugi interesuju za njega. Tek, o novome su kruili mnogi glasovi. Kad bih ih samo jo sve znao, svaki bi bacio svetlost na njega, svaki bi se mogao protumaiti. Samo jo znam da se najpre prialo kako je Demijanova mati vrlo bogata. Govorilo se takoe kako ona ne ide nikada u crkvu, a ni sin. Jedan je dokazivao da su oni Jevreji, ali moda su i potajni muhamedanci. Zatim su priane itave bajke o telesnoj snazi Maksa Demijana. Jedno je bilo izvesno: da je on strahovito ponizio najjaeg u svom razredu, koji ga je pozvao da se tuku, a kada se on tome usprotivio, ovaj ga je nazvao kukavicom. Oni koji su bili prisutni govorili su kako ga je Demijan uhvatio samo jednom rukom za potiljak i vrsto ga pritisnuo, a tada je deko prebledeo, pa se potom odunjao, i nije vie mogao danima da kree rukom. Jedno vee proulo se ak da je umro. Jedno vreme se sve tvrdilo, sve verovalo, sve je bilo uzbudljivo i udnovato. A za neko vreme bilo je dosta svega toga. Ali, ne mnogo docnije uskrsnuli su meu nama acima novi glasovi, o tome kako Demijan odrava prisne odnose sa devojkama i kako sve zna. U meuvremenu, moja stvar s Franjom Kromerom tekla je i dalje svojim prisilnim tokom. Nisam ga se mogao osloboditi, jer, mada me je s vremena na vreme ostavljao danima na miru, bio sam ipak za njega privezan. U mojim snovima iveo je on sa mnom kao moja senka i ono to mi u stvarnosti nije inio naao, to mu je pripisivala moja mata u tim snovima, u kojima sam postajao njegov rob telom i duom. Ziveo sam u tim snovima oduvek sam bio velika sanjalica vie nego u stvarnosti, i od tih senki izgubio sam snagu i ivot. Meu ostalim, esto sam sanjao kako me Kromer zlostavlja, kako me pljuje i kako na meni klei, i, to je jo gre bilo, kako me navodi na teke zloine bolje rei, ne kako me navodi, nego prosto, kako me svojim monim uticajem prisiljava. U najstrahovitijem od tih snova, iz koga sam se probudio upola izbezumljen, trebalo je da napadnem i da ubijem svoga oca. Kromer je naotrio no i dao mi ga u ruku, stajali smo iza drvea jedne staze i vrebali nekog, nisam znao koga ali kad se taj priblii, Kromer, pritisnuvi me za ruku, ree da je to taj koga ja moram da probodem, spazih da je to moj otac. Tada se probudih. Utonuo u te stvari, ja sam, dodue, jo pomiljao na Kaina i Avelja, ali malo kad na Demijana. Kad mi se prvi put poncvo pribliio, udnovato, bilo je takoe u snu. Sanjao sam upravo opet zlostavljanja i nasilja koja sam snosio, ali umesto Kromera kleao je na meni ovoga puta Demijan. I to je bilo sasvim novo i nainilo je na mene dubok utisak sve to sam podnosio od Kromera s mukama i opirui mu ise, to sam od Demijana podnosio rado i s oseanjem u kome je bilo isto toliko slasti koliko i stra ha. Taj san mi se vraao dva puta, a tada se Kromer ponovo vratio na svoje mesto. Sta sam doiveo u tim snovima a ta u stvarnosti, to ve odavna ne mogu

tano da izdvojim. U svakom sluaju, moj muan odnos prema Krorneru trajao je i dalje, i nije bio okonan ni onda kad sam najzad deku otplatio dunu sumu iz samih sitnih kraa. A sad je on znao za te krae, jer me je uvek pitao odakle je taj novac, te sam bio u njegovoj vlasti vie nego ikad. esto je pretio da e sve rei mome ocu, i onda, je moj strah bio jedva toliko veliki koliko je duboko bilo aljenje to to nisam uinio sam jo u samom poetku. Meutim, ma kako da sam bio bedan, nisam se ipak zbog svega kajao, ili bar nisam se kajao uvek, i inilo mi se pokatkad da oseam kako to mora sve da bude tako. Nada'mnom je lebdela kob, i bilo je beskorisno pokuavati da se ona probije. Verovatno su moji roditelji mnogo patili od ovakvog stanja. Mnome je ovladao neki tui duh, ja nisam vie priliio naoj zajednici, koja je bila tako prisna, i za kojom me je esto spopadala besomuna enja, kao za izgubljenim rajem. Zapravo je majka sa mnom postupala pre kao s bolesnikom nego kao s nevaljalcem ali kako je u stvari bilo, to sam najbolje mogao videti po ponaanju svojih obeju sestara. U tom ponaanju, koje je bilo puno popustIjivosti, ali koje me je ipak beskrajno unesreivalo, jasno se ispoljavalo da sam ja neka vrsta opsednutog, koga je za njegovo stanje valjalo vie saaljevati nego koreti, ali u koga je ipak uao neastivi. Oseao sam da su se za mene molili Bogu. drukije nego inae, i oseao sam da su te molitve uzaladne. Cesto sam oseao vatrenu enju zamolitvu, udnju za pravom ispoveu ali sam ipak Unapred oseao da ne bih ni ocu ni majci mogao sve tano da kaem i da objasnim. Znao sam da bi to oni primili prijateljski, da bi me veoma tedeli, ak i saaljevali, ali me ne bi sasvim razumeli, i sve bi smatrali kao neku vrstu skliznua sa pravoga puta, dok je to, upravo, bila sudbina. Znam da mnogi nee verovati da moe tako da osea jedno dete od nepunih jedanaest godina. Ovima i ne pri am svoje stvari. Ja ih priarn onima koji bolje pozmju oveka. Odrasli Ijudi koji su nauili da jedan deo svojih oseanja preudeavaju u misli, ne nalaze te misli kod deteta, pa dre da tu nema ni doivljaja. Ja sam, pak, retko kad u svome ivotu tako duboko preivljavao i patio kao tada. Bio je kini dan. Moj muitelj mi je bio poruio da doem na dvorski trg, i tu sam sad stajao i ekao, baratao nogama po mokrom kestenovom liu, koje je svejednako padalo sa crnog kapavog drvea. Novaca nisam imao, ali sam bio smaknuo dva kolaa i poneo ih sa sobom, da bih bar togod mogao da dam Kromeru. Ve odavno sam bio navikao da stojim tako negde u nekom kutu i da ga ekam, esto veoma dugo, i bio, sam se pomirio s tim, kao to se ovek miri s onim to se ne da izmeniti. Najzad Kromer stie. Danas se ne zadra dugo. Munu me samo nekoliko puta u rebra, nasmeja se, oduze mi kolae, ponudi mi ak jednu mokru cigaretu, koju ipak ne uzeh, i pokaza se Ijubazniji no obino. Jest ree on polazei da ne zaboravim mogao bi idui put da dovede svoju sestru, onu stariju. Kako li se ona zove? Nisam nikako razumeo, niti sam odgovorio. Samo sam ga zaueno pogledao. Zar ne shvata? Treba da dovede svoju sestru.

Jest, Kromere, ali to ne ide. To ne smem, a i ona ne bi pola. Oekivao sam da je to opet samo kinjenje i puki izgovor. Tako je esto radio, traio je neto nemogue, prestraivao me je, poniavao, pa bi postupno doputao da se s njim pogaam. Tada bih se morao iskupljivati s neto novaca ili drugim darovima. Ovoga puta bio je sasvim drukiji. Na moje protivljenje nije se gotovo ni naljutio. Pa da ree on olako razmislie o tome. Hteo bih da se upoznam s tvojom sestrom. To e se ve jednom udesiti. Povee je prosto u etnju, pa u vam ja prii. Sutra u ti zviznuti, onda emo jo jedanput govoriti o tome. Kad je otiao, najedanput mi pue pred oima smisao rijegove tranje. Bio sam sasvim dete, ali sam sluao da deaci i devojice, kad su malo stariji, mogu meu sobom da rade izvesne tajanstvene. nepristojne i zabranjene stvari. I sad treba ja najedanput mi bi jasno kako je to uasno! Namah donesoh vrstu odluku da to nikada ne uinim. Ali ta e se tada dogoditi, i kako e mi se Kromer osvetiti, na to sam se jedva usuivao da mislim. Zapoinjalo je novo muenje za mene, jo nije bilo dosta. Iao sam utuen preko praznog trga, s rukama u depovima. Nove muke, novo robovanje! Utom me doviknu neki sve, dubok glas. Ja se uplaih, i dadoh se u trk. Neko je trao za mnom, jedna ruka dohvati me blago odostrag. To je bio Maks Demijan. Predadoh se. Ti si to? rekoh nesigurno. Tako si me uplaio. On me pogleda. Nikada njegov pogled nije vie no sad hio na pogled odraslog oveka, nadmonog i pronicljivog. Ve odavno kako nas dvojica nismo razgovarali. Zao mi je! ree on na svoj utiv ali pri tom vrlo pouzdan nain. Ali sluaj, ne sme ovek dopustiti daga tako uplae. Ta to se moe desiti. Izgleda. Ali sluaj: ako se ti tako stresa od nekog koji ti nije nita uinio, onda taj neko poinje da razmilja. To mu je udno, postaje radoznao. Taj neko misli da si ti neobino straljiv, p razmilja dalje: ovek je takav samo onda kada je uplaen. Kukavice se uvek plae ali ja drim da ti upravo nisi kukavica. Zar ne? O, naravno, nisi takoe ni junak. Ima stvari od kojih se ti strai ima i Ijudi od kojih se strai. A to ne treba nikada da bude. Ne, od Ijudi se ne treba nikada plaiti. Valjda se ne plai mene? Ili ipak? O, ne, nimalo. Pa eto vidi. Ali ima Ijudi od kojih se plai? Ne znam.. Ma ostavi me, ta hoe od mene? Iao je sa mnom ukorak bio sam poao bre, po miljajui da pobegnem i oseao sam sa strane njegov pogled. Predstavi sebi zapoe on ponovo da ti dobro mislim. U svakom sluaju, ne treba da se od mene boji. Rado bih nainio jedan eksperiment s tobom, to je zabavno i moe pri tom da naui neto to je vrlo korisno. Pazi samo! Dakle, ja pokatkad pravim oglede u jednoj vetini koja se naziva itanje

misli. Nema u tome nieg volebnog ali ako se ne zna kako se to radi, onda to izgleda sasvim udno. Na taj nain mogu se Ijudi veoma iznenaditi. E, da pokuamo sada. Dakle, ja te volim, ili se interesujem za tebe, i hteo bih sad da proniknem kako izgleda unutra u tvojoj dui. Za to sam ve nainio prvi korak. Uplaio sam te dakle, ti si plaljiv. Ima, dakle stvari od kojih se strai. Otkuda to dolazi? Ne treba se ni od koga bojati. Ako se ovek plai nekoga, to dolazi totuda to je tom nekom ustupio mo nad sobom, Uinio si, na primer, kakvo zlo, pa to drugi zna onda taj ima nad tobom mo. Jesi li razumeo? Pa to je jasno, zar ne? Gledao sam ga bespomono u lice ono je bilo ozbiljno i pametno kao uvek, a i milostivo, ali bez ikakve nenosti bilo. je pre strogo. Pravda ili neto slino ogledalo se na njemu. Nisam znao ta se to sa mnom zbivt>: stajao je preda mnom kao kakav maioniar. Jesi li razumeo? zapita on jo jedanput. Ja klimnuh glavom. Nisam mogao da govorim. Ama kazao sam ti da to izgleda smeno, to itanje misli, ali se deava sasvim prirodno. Mogao bih ti, na primer, prilino tano rei ta si o meni mislio kad sam ti jednom ispriao priu o Kainu i Avelju. Ali, to ne spada ovamo. Drim da je takoe moguno da si me jednom sanjao. Ali da ostavim to! Ti si pametan deko, veina njih su tako glupi! Tu i tamo rado govorim s pametnim dekom u koga imam poverenja. Je li ti to pravo? O jesle, samo ne razumem.. Ali ostanimo kod tvog smenog eksperimenla! Dakle, nali smo: deak S. je straljiv on se boji nekoga on svakako s tim drugim ima neku tajnu, koja mu je vrlo neprijatna. Je li tako otprilike? Kao u snu podlegao sam njegovu glasu, njegovu uticaju. Samo sam klimao glavom. Nije li to govorio glas koji je mogao dolaziti samo iz mene samog? koji je sve znao? koji je sve znao bolje, jasnije negoli ja sam? Demijan me snano lupnu po ramenu. Dakle, tako je. Znao sam ja to. A sad jo samo jedno jedino pitanje: zna li kako se zove deak to je maloas otiao? Ja se estoko uplaih, moja dotaknuta tajna izvi se bolno ka meni unatrag, nije htela da izie na videlo. Kakav deak? Tu nije bilo nikakvog deka osim mene. On se nasmeja. Ma reci samo nasmeja se on. Kako se taj zove? Ja proaputah: Misli li na Franju Kromera? On zadovoljno klimnu glavora. Bravo! Na tebe se ovek moe osloniti, postaemo jo prijatelji. Samo ti moram neto rei: taj Kroraer, ili kako li se zove, to je neka bitanga. Njegovo mi lice kazuje da je hulja! ta ti misli? O, da uzdahnuh on je rav, on je sotona! Ali or. ne sme nita da zna! Poznaje li ga? Da li on tebe poznaje? Budi samo spokojan! On je otiao, i ne poznaje me jo ne. Ali bih ga ja rado upoznao. On ide u osnovnu kolu?

Da. U koji razred? U peti! Ali nemoj nita da mu kae. Molim te, molim te, nemoj nita da mu kae. Budi spokojan, nee ti se nita desiti. Verovatno nema volje da mi to vie ispria o tom Kromeru? Ne mogu! Ne, ostavi me! On malo pouta. Steta ree on potom mogli bismo da izvodimo eksperiment jo dalje. Ali neu da te muim. Ali to valjda zna, zar ne, tvoj strah od njega kasvim je neosnovan. Takav strah nas upropauje, moramo ga se osloboditi. Mora ga se osloboditi ako hoe da od tebe postane valjan ovek. Razume li? Naravno, ima potpuno pravo. ali ne ide. To ti ne zna.. Video si da poneto znam vie no to si mislio. Da mu nisi duan togod novaca? Jesam, i to, ali to nije glavna stvar. Ne mogu da kaem, ne mogu! Onda nita ne pomae ako bih ti dao toliko para koliko si mu duan? Ja bih ti to lako mogao dati. Ne, ne, nije to. I molim te: nemoj nikome o tome da govori! Ni rei! Unesreie me! Osloni se na mene, Sinklere. Vae tajne e mi jednom docnije saoptiti.. Nikada, nikada! uzviknuh estoko. Kako god hoe. Mislim samo da e mi moda nekad docnije vie kazati. Samo dobrovoljno, razume se! Ta valjda ne misli da u ja initi kao i sam Kromer? O ne ali ti nita o tome ne zna! Ba nita. Samo o tome razmiljam. I neu nikada tako initi kao to to ini Kromer, to mi moe verovati. A nisi mi nita ni duan. Cutali smo dugo, i ja sam se umirio. Ali mi je Demijanovo znanje postajalo sve zagonetnije. A sad idem kui ree on i zbog kie se umota bolje u svoj ohani ogrta. Hteo bih jo jedanput da ti neto kaem, poto smo ve tako daleko odmakli treba da se oslobodi tog nikogovia! Ako ne ide nikako drukije, onda ga ubij! Zadivilo bi me i svidelo bi mi se kad bi to uradio. I ja bih ti pomogao. Ja se ponovo prestraih. Najedanput mi ponovo pade na um pria o Kainu. Osetih se neugodno, i stadoh tiho da plaem. Suvie neprijatnosti bilo je svugde oko mene. Pa dobro osmehnu se Maks Demijan idi samo kui! Udesiemo ve to. Mada bi ubistvo bilo najprostije. U takvim stvarima, ono to je najprostije, uvek je najbolje. Ti nisi u dobrim rukama kod tvog prijatelja Kromera. Vratio sam se kui, i uinilo mi se kao da sam bio itavu godinu odsutan. Sve jc izgledalo drukije. Izmeu mene i Kromera stajalo je neto kao budunost, neto kao nada. Nisam vie bio sam! I tek sam sad video kako sam nedeljama i nedeljama bio uasno usamljen sa svojom tajnom. I tog trenutka mi pade na um ono o emu sam vie puta razmiljao: da bi mi ispovest pred

mojim roditeljima bila olakanje ali mi ipak ne bi donela potpuno izbavljenje. A sada sam se gotovo ispovedio, nekome drugome, jednom tuincu, i nasluivanje da u biti izbavljen letelo mi je u susret kao kakav jak miris! Pri svem tom, nisam se jo zadugo mogao osloboditi od toga straha, i pomirio sam se s tim da moe doi jo do dugih i strahovitih objanjenja s mojim neprijateljem. Utoliko mi je bilo udnovatije to je sve proteklo tako tiho, tako potpuno pritajeno i mirno. Kromerovo zvidanje pred naom kuom izostalo je jedan dan, dva dana, tri dana, cele nedelje. Nisam se ak usuivao da u to verujem, i slutio sam u dui da e se on iznenada, ba kad se nikako ne oekuje, ipak ponovo pojaviti. Ali je on bio udaljen, i ostao je udaljen! NepoverIjiv prema novoj slobodi, jo uvek nisam isto verovao u to. Dok naposletku ne sretob jedanput Franju Kromera. Iao je niz Uarsku ulicu, ba meni u susret. Kad me spazi, strese se, iskezi se gadno, i ni pet ni est, okrete natrag, da ne bi morao da me sretne. To je bio za mene jedinstven trenutak. Moj neprijatelj beao je ispred mene! Moj sotona me se plaio! Radost i iznenaenje promae me celog. Tih dana Demijan se pojavi ponovo. ekao me je pred kolom. Zdravo. Dobro jutro, Sinklere. Hteo sam samo da ujem kako ti je. Sada te Kromer ostavlja na miru, zar ne? Jesi li ti to uinio? Ali kako? Kako? To nikako ne razumem. Sasvim se povukao. To je dobro. Ako se bude ikada ponovo pojavio mislim da to nee uiniti, ali je on drzak stvor onda mu samo reci neka pomisli na Demijana. Ali u kakvoj je to vezi? Da li si s njim zametnuo kavgu i pretukao ga? Nisam, to ne inim rado. Samo sam s njim razgovarao, tako kao s tobom i pri tome sam mu objasnio kako je za njega lino dobro da te ostavi na miru. O, valjda mu nisi dao novaca? Nisam, mali moj. Pa taj put ti si ve bio okuao. On se otre, mada sam pokuao na sve mogue naine da ga ispitam, i ja ostadoh gajei prema njemu staro potiteno oseanje, koje je bilo udna smea zahvalnosti i bojazni, i divljenja i straha, naklonosti i unutranjeg otpora. Odluio sam da ga uskoro ponovo vidim, i hteo sam da govorim tada vie o svemu tome, a isto tako jo i o Kainu. Ali do toga nije dolo. Zahvalnost nije uopte vrlina u koju ja verujem, a traiti je od deteta, inilo bi mi se pogreno. Stoga se ne udim mnogo svojoj vlastitoj potpunoj nezahvalnosti koju sam pokazao prema Maksu Demijanu. Danas verujem vrsto da bih se za ceo vek razboleo i propao da me on nije oslobodio iz Kromerovih kandi. Ve i tada sam to osloboenje oseao kao najvei doivljaj svoga mladoga ivota ali samog osloboditelja ostavio sam po strani im jc izveo udo.

Kao to rekoh, nezahvalnost mi nije neobina. Cudnovato mi je jedino to to sam pokazao toliki nedostatak radoznalosti. Kako je bilo mogue da sam mogao mirno iveti i jedan jedini dan a da ne doem blie tajnama s kojima me je Demijan doveo u dodir? Kako sam mogao suzbiti udnju da ujem neto vie o Kainu, neto vie o Kromeru, neto vie o itanju misli? To je jedva shvatljivo. a ipak je tako. Video sam da sam se riajedanput ispleo iz demonskih mrea, video sam opet pred sobom svet jasan i radostan, nisam vie podlegao napadima straha i zaguljivom lupanju srca. Prokletstvo je bilo skinuto, vie nisam bio na muke udareni osudenik, bio sam opet ak kao i uvek. Moja priroda pokuavalaje. tp je br?e mogla da dospe opet u ravnoteu i mir, i stoga se pre svega trudila da potisne od sebe mnogo totaruno i pretee, i da to zaboravi. udnovato brzo iilela je iz mog pamenja cela duga povest o mojoj krivici i zastraenosti, ne ostavivi na izgled nikakvih oiljaka i utisaka. Danas razumem takode i to to sam pokuavao da isto tako brzo zaboravim svoga pomagaa i spasitelja. Iz doline bede moga osuenitva, iz uasnog robovanja Kromeru odleteo sam sa nagonima i snagama svoje povreene due tamo unatraggde sam ranije bio srean i zadovoljan: u izgublj.eni raj,koji se ponovo otvorio, u svetao oev i majjn svet" ka sestrama, ka mirisu istote, ka bogougodnitvu Aveljevu. Ve idueg dana po mome kratkom razgovoru s Demijanom kad sam najzad bio potpuno ubeen u svoju ponovo zadobijenu slobodu, i kad se nisam vie plaio da e se povratiti preanje stanje, uinio sam ono to sam. takoesto i eenjivo prieljkivao ispovedio sam se. Otiao.sam svojoj majci, pokazao sam joj kasicu za tednju,. eija je brava bila oteena, i koja je bila napunjena tantuzima umesto novcem i ispriao joj kako sam, svojojri vlastitom krivicom, bio dugo privezan za jednog zlog muitelja. Oiia nije shvatila sve, ali je videla kasicu, videla je moj izmenjeni pogled, ula je moj izmenjeni glas, osetila je da sam ozdravio, da sam joj se vratio. I tada proslavih u sveanom raspoloenju svetkovinu svoga.ponovnog prijema, povratak bludnog sina. Mati me je privela k ocu, pria je ponovljena, pitanja i uzvici uenja su se sustizali. roditelj! su me milovali po glavi, i odahnuli su zbog duge potitenosti. Sve je bilo divno, sve je bilo kao u priama, sve se rasplelo u izvanrednom skladu. U taj sklad uleteo sam sad s istinskom strau. Nisam mogao dovoljno da se nasitim toga to ponovo imam svoj mir i poverenje svojih roditelja postao sam uzoran deko u svome domaem krugu, igrao se vie no ikad'.sa svojim sestrama, i pri molitvama pevao s njima ajedhp drage, stare pesme, s oseanjima osobe izbavljene i preobraene u pravu veru. To sam inio iz sveg srca, pri. tome nije bilo lai. Ipak, to nije bilo u redu! I tu je taka sa koje.se jedino moe istinski objasniti moja zaboravnost prema Demijanu. Njemu je trebalo da se isppvedim! Ta*ispovest bila bi manje dekorativna i dirljiva, ali bi za mene bila od

vee koristi. A sad sam se grozniavo uhvatio svim korenjem za svoj nekadanji rajski svet, vratio sam se domu i bio milostivo primljen. A Demijan se nije nikako.ubrajao u taj svet, nije pristajao uza nj. I on jebio, drukije nego Kromer, ali ipak i on je bio zavodnik, i ori me.jVezivao s drugim, zloestim, ravim svetom, a za taj nisam sad hteo ni da ujem ni da znam. Sad nisam mcfgab niti sam hteo da izdam Avelja, niti da pripbmognenio velianju Kaina, sad kad sam upravo sam postao opetAvelj. ' ' Tako su stvari bile spolja povezane. Iznutra pak, izgledalo je ovako: bio sam osloboen iz Kromerovih i iz avoljih ruku, ali ne svojom vlastitom snagom f poduhvatom. Pokuao sam da hodam po stazama sveta,. a ove su za mene bile suvie klizave. A sad, kad me je dodir jedne prijateljske ruke spasao, potrao sam, ne bacivi ni pogleda u stranu, natrag u majino krilo i u skrovitost briljivo negovane, detinje bezazlenosti. Pravio sam se mlaim, zavisnijim, detinjastijim no to sam u stvari bio. Zavisnost prema Kromeru morao sam zameniti jednom novom, jer se nisam usuivao da idem sam. I tako sam izabrao, u svom zaslepljenom srcu, zavisnost od oca i majke, od starog, voIjenog, svetlog sveta za koji sam sad ve znao da nije jedini. Da to nisam uinio, morao bih se pridravati Demijsna, i morao bih mu se poveriti. Sto to nisam uinio, izgledalo mi je tada kao opravdano nepoverenje prema njegovim udnovatim mislima u stvari, to nije bilo nita drugo nego strah. Jer bi Demijan od mene zatraio vie nego to su roditelji traili, mnogo vie, on bi pokuavao da me podsticanjem i opominjanjem, ruganjem i ironijom naini samostalnijim. Ah, to danas znam: nita na svetu nije oveku odvratnije negoli da poe putem koji ga vodi ka njemu samome! Pri svem tom, nisam mogao, otprilike posle pola godine, da odolim iskuenju, i pri jednoj etnji zapitao sam svoga oca ta je u stvari s tim to neki Ijudi proglaavaju Kaina boljim nego to je Avelj. On je bio veoma zauen, i objasnio mi je kako to shvatanje nije novo. Ono se bilo pojavilo ak i u prahriansko doba, i propovedano je po sektama, od kojih se jedna nazivala kainitima<. Ali, naravno, ta bezumna nauka nije nita drugo nego pokuaj satanin da razori nau veru. Jer kad bismo verovali u Kainovo pravo i u Aveljevo nepravo, iz toga bi proizilo da se Bog prevario da, prema tome Bog iz Biblije nije pravi i jedini, nego da je lani. Doista su kainiti neto slino i uili i propovedali ali je ta jeres ve davno iezla iz oveanstva, i on se samo udi kako je neki moj kolski drug mogao doznati neto od toga. U svakom sluaju, opomenuo me je ozbiljno da se okanim tih misli. III RAZBOJNIK Imao bih da priam o mnogo emu lepom, nenom i vrednom Ijubavi iz moga detinjstva, o svojoj zakriljenosti kraj oca i matere, o detinjskoj Ijubavi i prilino razigranom ivovanju i blagoj, dragoj, svetloj okolini. Ali mene zanimaju samo oni koraci koje sam uinio u svom ivotu da bih dopro do sebe samoga. Sve lepe take gde s.im se odmarao, sva srena ostrva i rajeve, ija mi dra nije ostala nepoznata, ostavljam da poivaju u sjaju daIjine, i ne udim da jo jednom stupim u njih. I zato govorim, dok se jo zadravam na svom deatvu, samo o onome to mi

se novo dogodilo, to me je teralo unapred, to me je otkidalo od ranijeg. Ti podstreci dolazili su uvek iz drugog sveta i uvek su donosili sa sobom strah, prisiljavanje i neistu savest, uvek su bili prevratniki i dovodili u opasnost mir, u kome bih rado ostao da prebivam. Nastupile su godine kada sam morao nanovo da otkrijem da u meni samom ivi neki pranagon, koji je u doputenom i svetlom svetu morao nikom poniknuti i sakrivati se. Kao svakog oveka, tako je i mene oseanje ulnosti koje se lagano budi, spopadalo kao neprijatelj i razaira, kao neto zabranjeno, kao zavoenje i greh. Ono to je moja radoznalost traila, to mi je stvaralo snove, radost i strah, velika tajna puberteta, to nije nimalo dolikovalo briljivo negovanom blaenstvu moga dejeg spokojstva. inio sam kao svi ostali. Vodio sam dvostru ki lvot deteia koje nije vie dete. Moja svest ivela je u onom to me je okruivalo i to je bilo doputeno, moja svest je poricala nov svet koji se pojavljivao na obzorju. Ali sam pored toga iveo u snovima, nagonima, eljama podzerane vrste, preko kojih je onaj svestan ivot gradio sebi sve bojaljiviije mostove, jer se detinji svet u meni ruio. Kao gotovo svi roditelji, tako ni moji nisu pritekli u pomo ivotnim nagonima koji su se budili, ali o kojima se nije govorilo. Oni su samo s neiscrpnom briljivou pomagali moje beznadene pokuaje da se oporekne stvarnost, i da se i dalje ostane u detinjskom svetu, koji je postajao sve nestvarniji i laljiviji. Ne znam da li u tome roditelji mogu uiniti mnogo, ne prebacujem svojima nita. To je bila moja lina stvar da iziem sa soborn n>a kraj i da naem svoj put i.ja sam svoju stvar izveo ravo, kao veina lepo vaspitane dece. Svaki ovek preivljava tu tekou. Za prosenoga je to ona taka u ivotu gde zahtev za vlastitim ivotom dolazi u najotriji sukob sa okolnim svetom, gde se put unapred mora da izvojuje u najgoroj borbi. Umiranje i ponovno raanje, to je naa sudbina, mnogi doivljavaju samo jedanput u ivotu, prilikoin raspadanja d laganog ruenja detinjstva, kad sve to smo zavoleli hoe da nas napusti, i kad najedanput osetimo oko sebe samou i smrtnu hladnou vasione. I mnogi i mnogi nasuu se zauvek na ovaj sprud, i celog svog ivota priveu se bolno za ono to je u nepovrat prolo, za san o izgubljenom raju, koji je najgri i najubitaniji od svih snova. Da se vratimo na povest. Oseaji i snovi u kojima mi se najavljivao kraj detinjstva, nisu dovoljno vani da bi ih valjalo ispriati. Najvanije je bilo ovo: mrani svet drugi svetbio je ponovo tu. Sto je nekad bio Franja, Kromer, to je sad tinjalo u meni samom. A sa tim je i drugi svetspolja dobio ponovo prevlast nada mnom. Od povesti sa Kromerom proteklo je vie (godina. Ono dramatino i greno doba moga ivota bilo je ve veoma daleko od mene, i inilo nni se da se istopilo ni u ta kao kakav kratak, teak san. Franja Kromer je ve odavno bio iezao iz moga ivota jedva sam obraao panju kad bih ga kadgod sreo. Ali druga vana linost moje tragedije, Maks Demijan, nlije vie ieznuo sasvim iz moga vidokruga. Pri sveim tom, on je dugo stajao daleko na ivici, vddljiv, ali bez oiticaja. Tek postupno se ponovo pribliio, i od njega su opet zraile sile i uticaji.

Pokuavam da se prisetim svega to iz tog vremena znam o Demijanu. Godinu dana ili, moe biti, i due, nisam s njim govorio ni jedan jedini put. Izbegavao sam ga, a on se nije nikako nametao. Kad bi smo se ipak jednom sreli, klimnuo bi mi glavom. Tada toi mi se ponekad uinilo da u njegovoj Ijubaznosti ima neki jedva primetan zvuk podrugljivosti ili ironinog prebacivanja ali iSam moda to samo uobraavao. Stvar koju sam s njim doiveo i udnovat uticaj koji je on tada na niene izvrio, bili su kao zaboravljeni, i sa njegove i sa moje strane. Istraujem njegovu linost i sada, kada ga se priseam, vidim da je on ipak bio tu, i da sam ga zapaao. Vidini ga kako ide u kolu, sam ili meu drugim starijim acima, i vidim ga kako se meu njiima ikree razliit, usamljen i utljiv, kao u svom sazveu, opkoljen vlastitom atmosferom, ivei po vlastitim zakoninia. Niko ga nije voleo, niko nije bio u prisnim odnosima s njim, opim njegove majke, a i s hjome, izgleda da se nije ophodio kao dete, nego kao odrastao ovek. Uitelji su ga ostavIjali na miru to je mogue vie, bio je dobar ak, ali se nije starao da se ikome svidi, i s vremena na vreme <uli bismo kako se prepriavaju poneke rei, objanjenja ili odgovori koje je on, kako se govortlo, dao nekom uiteIju, i koji su se odlikovali oporim izazivanjem ili ironijom. Piriseoam se, zatvorenih oiju, i vidim kako njegova slika uskrsava. Gde je to bilo? Da, evo ga opet. To je bilo na ulici pred naom kuoom. Tu sam ga vtideo jednog dana kako stoji, s belenicom u ruci, I video sam ga kako crta. Crtao je stari grb sa pticom nad 'naom kapijoin. A ja sam stajao na prozoru, sakriven iza zavese, i nosmatraoga, i spazio sam, duboko zadivljen, njegovo paljivo, hladno, svetlo lice okrenuto ka grbu, lice kao u oveka, istraivaa ili umetnika, nadmono i puno volje, osobito svetlo i hladno, sa znalakim oima. I opet ga vidim. To je bilo malo docnije, na ulici stajali smo svi, pri povratku iz kole, oko jednog konja koji se sruio. On je leao, jo upregnut u rudu, ispred jednih seljakih kola, frktao je tuno i njukajui otvorenim nozdrvama po vazduhu, dok mu je krv lopila iz neke nevidljive rane, tako da se bela ulina praina na njegovoj strani lagano napila i potamnela. Kad sam se, poto mi se smuilo, okrenuo od tog prizora, spazio sam Demijanovo lice. On se nije bio progurao napred, stajao je sasvim pozadi, u zgodnom i prilino otmenom stavu, kako mu je i pristajalo. Pogled mu je izgledao upravljen na glavu toga konja, i opet je izraavao tu duboku, mirnu, skoro fanatinu panju, ali ipak bez strasti. Morao sam dugo da ga posmatram, i tada sam osetio, mada toga nisam bio potpuno svestan, neto veoma udno. Video sam Demijanovo lice, i zapazio sam ne samo da on nema lice kao la deka, ve da ima lice oveka zapazio sam jo vie: inilo mi se da vidim ili da oseam da to nije lice ni oveka, nego neto sasvim drugo. Izgledalo mi je da je u tome bilo i neeg od enskog lica, i upravo rni se to lice inilo, za trenutak, kao da nije ni muko ni detinje, ni staro ni mlado, nego nekako tisugodinje, nekako bezvremensko, sa otiscima iz drugih, prohujalih vremena. Tako su valjda izgledale ivotinje, ili drvee, ili zvezde to nisam znao, nisam oseao jasno to o emu sada kao

odrastao ovek kazujem, ali sam oseao neto slino. Moda je on bio lep, moda mi se sviao. moda mi je bio i odvratan to se nije moglo da utvrdi. Video sam samo: on je bio drukoiji nego mi, bio je kao ivotinja, ili kao duh, ili kao slika, ne znam kakav je bio, ali je bio drukiji, drukiji nego mi svi. kao to se ne da zamisliti. Nita vie mi ne kazuje seanje, a moda je i ovo uzeto delimino iz docnijih utisaka. Tek kad sam bio nekoliko godina stariji, doao sam najzad opet u blii dodir s njim. Demijan nije bio, kao to je to obiaj, krizman u crkvi sa svojim vrnjacima, te su se s tim u vezi odmah ponovo pronosili glasovi. Prialo se opet po koli da je on Jevrejin, ili ne da je neznaboac, a drugi su znali da je on zajedno sa svojom majkom bez ikakve religije, ili da pripada nekoj legendarnoj, looj isekti. U vezi s tim, ini mi se da sam uo kako se podozreva da on ivi sa svojom majkom kao sa kakvom draganom. Verovatno je on bio dotle vaspitan bez veroispovesti, ali je to sad izazvalo bojazan da e mu biti izvesna smetnja za njegovu budunost. U svakom sluaju, njegova majka se odluila da ga sad ipak pusti da uestvuje u prvom prieu, dve godine docnije nego njegovi vrnjaci. I tako se zbilo da je sad mesecima bio moj drug u pripremi za krizmanje. Neko vreme drao sam se sasvim daleko od njega, nisain hteo da ulazim u njegov ivot, bio mi je odvie opkoljen prioama i tajnama ali, u stvari me je ometalo cseanje obaveze, koje je preostalo u meni jo od afere s Kromerom. A upravo tada imao sam dosta posla sa sviojim vlastitim tajnama. Nastava za prvo priee pala je za mene u isti mah kad i vreme odlunog obavetavanja o ulnim stvarima i, uprkos dobroj volji, time se veoma nakodilo mome interesovanju za pobone pouke. Stvari o kojima je duhovnik govorio, leale su daleko od mene u mirnoj, svetoj nestvarnosti, bile su moda sasvim lepe i dragocene, ali nimalo uzbudljive i od trenutnog znaaja, a one druge stvari bile su upravo to u najveoj imeri. Ukoliko me je ovo stanje inilo ravnodunim prema nastavi, utoliko me vie moja radoznalost pnibliavala Maksu Demijanu. Neto nas je, izgleda, vezivalo. Moram da poem tim tragom to je mogue tanije. Koldko mogu da se prisetim, to je poelo jednog asa rano ujutru, jo dok je u uionici gorela svetlost. Na duhovni uitelj bio je dospeo u govoru do prie o Kainu i Avelju. Ja sam jedva obraao na to panju, bio sam sanjiv i jedva sam sluao. Tada svetenik poe uzdignutim glasom da govori ubedljivo o Kainovu znaku. U tom treoiutku osetih neku vrstu dodira ili opamene i kad. podigoh oi, spazih lice Demijanovo kako se iz prednjih klupa osvrnulo unatrag prema meni, svetlih reitih oiju, iji je izraz mogao biti isto tako poruga kao i ozbiljnost. Gledao me je samo za trenutak, i ja odjednom napregnuto oslunuh rei svetenikove, uh kako govori o Kainu i njegovu znaku, i osetih duboko u sebi znanje da to nije tako kao to nas je om uio, da se na to moglo gledati i drukije, da je to moglo biti podlono kritici! Od tpg trenutka uspostavljena je ponovo veza izmeu Demijana i mene. I udnovato im se pojavilo to oseanje izvesne pripadnosti u dui, videh da

se to kao na voleban nain prenelo i u prostorne odnose. Nisam znao da li je on sam mogao to da udesi ili je to bio puki sluaj u to vreme verovao sam jo vrsto u sluaje posle nekoliko dana Demijar. je najedanput promenio svoje mesto na asu religije i sedeo >je upravo ipreda innom (jo znam kako sam rado usred groznog vazduha nae dupke pune uionice, vazduha koji je opominjao na zadah po sirotinjskim stanovima, upijao ujutru sa njegovog potiljka neno sve miris sapuna) a posle nekoliko dana opet je on ponovo promenio mesto, i sada je sedeo pored mene, i tu je ostao da sedi preko cele zime i celog prolea. Jutarnji asovi su se sasvim izmenili. Vie nisu bili sanjivi i dosadni. Radovao sam im se! Ponekad smo obojica sluali svetenika s najveom panjom, i jedan pogled moga suseda bio je dovoljan da mi ukae na neku udnu povest, neku neobinu izreku. A drugi njegov pogled, sasvim odreen, bio je dovoljan da me opomene, da u meni podstakne kritiku i sunvnju. Ali vrlo esto bili smo ravi aci, i nismo sluali nita od cele nastave. Demijan je svagda bio uljudan prema uitelju i drugovima, nikada nisam video da pravi ake nestaluke, nikada ga nismo uli da se glasno smeje ili da aska, nikada nije navlaio na sebe prekor uiteljev. Ali sasvim tiho, i to vie znacima i pogledima negoli doaptavanjem, umeo me je privui da uestvujem u njegovim vlastitim zanimanjima. Ova su delimino bila sasvim udna. Kazao bi mi, na primer, koji aci pobuuju njegovu radoznalost i na koji ih nain on prouava. Neke je poznavao sasvim tano. Pre asa bi mi kazao: Kad ti inainim znak palcem, onda e se taj i taj osvrnuti ka nama, 'ili e se poeati po vratu i tako dalje. Potom, za vreme asa, esto kad ne bih na to mislio, Maks toi najedanput jednim uoljivim pokretom vrteo svojim palcem, ja bih brzo pogledao u naznaenog uenika, i uvek bih ga video, kao da je vuen kanapom, kako izvodi ahtevani pokret. Muio sam Maksa da to jednom okua i na uitelju, ali on to nije 'hteo da uini. Ali jednom kad sam doao na as i kazao mu kako danas nisam nauk) svoje zadatke, te se mnogo nadam da me svetenik nee danas nita pitati, on mi je onda pomogao. Svetenik potrai aka koji bi mu kazao jedan odlomak iz katihizisa, i njegovo lytajue oko zaustavi se na mome Jicu svesnom svoje krivice. On se pribliavao lagano, pruio je prst ka meni, ve je imao na usnama moje Ime kad odjednom postade rasejan ili nemiran, stade da nameta svoju jaku, prie Demijanu, koji ga je vrsto gledao u lice, uini se kao da hoe neto da ga zapita, ali se iznenada ponovo okrete, nakalja se malo, i tada prozva drugog uenika. I dok su me te ale veoma veselile, primetio sam postepeno kako moj prijatelj izvodi esto istu igru i sa mnom. Deavalo se da sam na putu za kolu odjedanput osetio kako Demijan ide malo podalje za mnom, i kada bih se okrenuo, on je doista bio tu. Moe li doista da udesi da drugi mora da misli to to ti hoe? pttao sam ga. On je rado davao objanjenje, inirno i ozbiljno, na njemu svojstven nain,

kao kakav odrastao ovek. Ne ree on to se ne inoe. ovek u stvari nema slobodnu volju, mada to svetenik pria. Niti mo e ovek da misli ta hoe, niti mogu ja uticati na njega da misli to ja hou. Ali mi moemo nekoga dobro da posmatramo, i onda moemo esto da kaemo prilino tano ta on osea ili misli, onda veinom moemo i da predvidimo ta e on uiniti idueg trenutka. To je sasvim prosto, samo to Ijudi ne znaju. Za to je, naravno, potrebno vebanje. Postoje, na primer, meu leptirima izvesni noni leptiri kod kojih su enke mnogo ree nego mujaci. Leptiri se mnoe isto tako kao sve ivotinje, mujak oplodi enku koja onda lee jaja. Ako sad ima enku ovog leptira to su prirodnjaci esto ogledali onda nou doleu toj enki muki leptiri, i to sa daljine od vie asova. Sa daljine od vie asova, zamisld! Svi ti mujaci oseaju na itave kilometre tu jednu enku koja je u tom kraju. Pokuavaju to da objasne, ali to ide tefco. Mora biti da postoji izvesno ulo mirisa ili tako to, kao to moda dobri lovaki psi mogu da pronau neopaen trag i da pou po njemu. Razume li? To su takve stvari, u prirodi ih ima puno, i niko ih ne moe objasniti. Ali ja sad kaem: kad bi kod tih leptira enke bile tako este kao mujaci, onda oni ne bi imali taj fini nos! Oni ga imaju samo zato to su se u tome obuili. Ako ivotinja ili ovek uprave svu svoju panju i svu svoju volju na neku odreenu stvar, onda je i postignu. To je sve. I tL,ko stoji stvar i sa tim to ti misli. Dobro posmatraj nekog oveka dovoljno dugo, onda e o njemu znati vie negoli on sam. Meni je na vrh jezika bila re itanje misli hteo sam da je izgovorim i da ga time podsetim na dogaaj s Kromerom, koji se zbio tako davno. Ali, i to je bila udna stvar meu nama dvojicom: nikad ni za ivu glavu nismo ni on ni ja izrekli bilo kakav nagovetaj o tome da se on jednom, pre vie godina, tako ozbiljno upleo u moj ivot. Izgledalo je kao da nije nikad ranije bilo neto izmeu nas, ili kao da svako od nas vrsto rauna da je to drugi zaboravio. Desilo se ak jedno dvaput da smo ili zajedno ulicom i susreli Franju Kromera, ali nismo izmenjali ni pogleda, niti smu progovorili ijedne rei o njemu. Ali, kako stoji stvar s voljom? zapitah ja. Ti kae da ovek nema slobodnu volju. A onda opet kae da treba samo svoju volju da vrsto uperimo na neto pa emo onda moi da dostignemo svoj cilj. A to se ne slae! Ako ja nisam gospodar volje, onda ja ne mogu po svome nahoenju da je upravljam tu ili tamo. On me lupnu po ramenu. To je inio uvek kad god bih ga ime obradovao. Dobro je to pita ree on smejui se. Mora uvek da se pita, mora uvek da se sumnja. Ali je ta stvar vrlo prosta. Kad bi takav jedan noni leptir, na primer, hteo da upravi svoju volju na neku zvezdu ili nekud drugde, on to ne bi mogao. Samo on to uopte ne pokuava. On trai samo ono to za njega ima smisla i vrednosti, to je njemu potrebno, to on mora bezuslovno da ima. I upravo tu uspeva _on i u onoim to je neverovatno on razvije neko arobno esto ulo, koje nema nijedna druga ivotrnja osim njega! Mi Ijudi

imamo vee polje rada, dakako, i vie radoznalosti negoli ivotinje. Ali, smo i mi vezani u jednom srazmerno prilino >uskom krugu, i ne moemo da se vinemo izvan njega. Ja mogu, dodue, da matam to i to, mogu moda da uobrazim kako hou bezuslovno da odem na Severni pol, ili tako to, ali mogu da izvedem i da dovoljno jako htednem samo ono za ta se elja u meni (potpuno usadila, ako je moje bie doista njome potpuno ispunjeno. Cim je to sluaj, im ti togod okua to ti je zapoveeno iz dna due, onda to i ide, onda moe da upregne svo jiu volju kao kaikvog valjanog paripa. Ako ja sad, na primer, stavim sebi u zadatak ovo: podejstvovau da gospodin na svetenik ubudue ne nosi vie naoare onda to ne ide. To je pusta igra. Ali kad sam, ove jeseni, dobio vrstu volju da budem premeten iz svoje klupe tu spreda, to je ilo sasvim dobro. Onda se odjednom pojavio jedan koji je po azbuci dolazio pre mene i koji je dotle bio bolestan poto mu je neko morao napraviti mesto, naravno, ja sam bio taj koji sam to uinio, zato to je ba moja volja bila spremna da se smesta koristi prilikom. Da rekoh i meni je tada to izgledalo sasvim udno. Od onog trenutka kad smo se mi zainteresovali jedan za drugog, ti si mi se primicao sve blie. Ali kako je to bilo? U poetku nisi ipak doao odmah da sedi pored mene, najpre si nekoliko puta sedeo u klupi tu preda mnom, zar ne? Kako se to zbilo? To je bilo ovako: ni ja nisam jasno znao kuda hou kad sam poeleo da odem sa svog prvog mesta. Znao sam samo da hou da sedim dalje pozadi. Moja voIja mi je nalagala da doem k tebi, ali ja je jo nisam bio svestan. Istovremeno je i tvoja vlastita volja privlaila, i pomogla mi je. I tek kad sam potom sedeo ovde pred tobom, postalo mi je jasno da mi se elja samo upola ispunila i opazio sam da upravo nisam nita drugo eleo nego da sedim pored tebe. Ali tada jiije pridoao nijedan novajlija. Nije, ali tada sam prosto uinio ono to sam hteo i, ni pet ni est, seo sam pored tebe. Deko s kojim sam promenio mesto zaudio se samo, i pustio mi je na voIju. A svetenik je, dodue, primetio jednom da je tu izvrena neka promena uopte, svakad kad on ima sa mnom posla, neto ga potajno mui, jer on zna da se ja zovem Demijan, i da to nije u redu da ja sa svojim D u imenu sedim tu sasvim pozadi iza S! Ali mu to ne dopire do svesti, zato to je tame protivna moja volja, i zato to ga ja u tome jednako spreavam. On svakad ponovo opazi da tu nije neto u redu, i pogleda me, i stane da se misli, taj krasni gospodin. Ali ja za to imam jedan prost lek. Ja ga svaki put gledam sasvim vrsto u oi. Gotovo svi Ijudi to teko podnose. Svi se uzneimire. Ako hoe od nekoga neto da postigne, pa gai neoekivano pogleda netremice u oi, a on se ne uznemiri, onda se okani. toga! Nee kod njega nita postii, nikada! Ali to je vrlo retko. Ja upravo ipoznajem samo jednog jedinog oveka kod koga mi to ne pomae. 5 A ko je to? zapitah brzo.

On me pogleda zamirivi malo, to je inio kad god je bio zamiljen. Zatim otre pogled, i ne dade mi odgovora a ja, i pored estoke radoznalosti, nisam mogao da ponovim pitanje. Ali mislim da je on tada govorio o svojoj majci. Sa njom je, kako je izgledalo, iveo veoma prisno, ali mi nije nikad govorio o njoj, nikada me nije vodio sa sobom kui. Jedva sam znao kako njegova mati izgleda. U to vreme pokuavao sam ponekad da radim to isto to i on, i da svoju volju usredsredim na neto tako da to moram postii. Bilo je tu elja koje su mi se inile dovoljno grene. Ali nita od svega toga nije bilo. Nisam mogao da prevalim preko srca i da govorim o tome s Demijanom. Sta sam sebi eleo, ne bih mu mogao priznati. A on to nije ni pitao. U meuvremenu, moje verovanje u pitanjima religije bilo je pogdegde podriveno. Pri svem tom, ja sam se, u svome miljenju, mada je ovo bilo potpuno podlono uticaju Demijanovu, r&zlikovao mnogo od svojih drugova, koji su ispovedali potpuno bezverje. Bilo je nekolicina takvih, i oni bi u datoj prilici govorili kako je smeno i nedostojno oveka verovati u Boga, i kako prie kao to je ona o Svetoj Trojici i o Isusovom neokaljanom roenju prosto nagone oveka na smeh, i kako je isramota da se jo danas prepriavaju takve trice. Ja se nisam ni u kom sluaju slagao s tim miljenjem. I tamo gde sam sumnjao, iz celog iskustva svog detinjtva znao sam dovoljno o stvarnosti jednog pobonog ivota, poput onog koji su vodili moji iroditelji, i kako ovaj nije ni nedostojan, niti je licemeran. Stavie, imao saim i pre i posle najdublje strahopotovanje prema svemu religioznom. Samo me je Demijan bio navikao da prie i stavove vere posmatram i tumaim slobodnije, linije, s vie razigranosti i s vie mate ili bar, uvek sam rado i s uivanjem pratio tumaenja koja mi je on izlagao. Mnogo ta bilo mi je, naravno, odve okrutno, pa tako i stvar sa Kainom. A jednom za vreme nastave 5pred priee uplaio me je on jednim shvatanjem koje je, moda, bilo jo smelije. Uitelj je bio govorio o Golgoti. Biblijsko izlaganje o patnjama i umiranju Spasiteljevu jo je iz najranijeg doba ostavljalo na mene dubok utisak. Ponekada bih, kao mali deko, o Velikom petku, poto bi moj otac proitao povest o stradanju, iveo svom duom i potresen u tom putnikom, lepom, bednom, avetinjskom, a ipak ogromno ivom svetu, u Getsemanskoj bati i na Golgoti a pri sluanju Stradanja po Mateju, od Baha, mrano snaan patniki sjaj ovog tajanstvenog sveta preplavio bi me svim mistikim jezama. Jo i danas nalazim u toj muzici, i u >Actus tragicus<, sutinu sve poezije i sveg umetnikog izraza. Na kraju toga asa ree mi Demijan zamiljeno: Tu ima neto, Sinklere, to mi se ne svia, Proitaj ponovo tu priu i oprobaj je ti sam, ima tu neeg to je bljutavo. Naime, ta stvar s dvojicom razbojnika. Velianstveno je to kako tri krsta stoje na bregu jedan do drugog! Ali sad ta sentimentalna pria iz knjiga starostavnih o estitom razbojniku! Najpre je bio zloinac i poinio je prestupe, bog e ga sveti znati ta, sve, a sada se raskravljuje i svetkuje takve plaevne sveanosti popravljanja i kajanja! Kakva smisla, molim te, ima takvo kajanje dva koraka pred grobom? I to opet nije nita

drugo nego prava popovska pria, sladunjava i nepotena, premazana dirljivou i sa visoko pounom pozadinom. Kad bi danas morao da izabere za prijatelja jednog od ta dva razbojnika, i kad bi .morao promisliti kome bi od te dvojice mogao radije pokloniti poverenje, onda pouzdano to nee biti taj plaevni ovek koji se preobratio. Ne, izabrao bi drugog, taj je ovek, i on ima karakter. Mari on za preobraanje koje u njegovom poloaju moe biti samo lepa pria! On ide svojim putem do kraja, i ne odrie se kukaviki u poslednjem trenutku avola koji mu je morao dotle pomagati. To je karakter, a Ijudi od karaktera prolaze ravo u biblijskoj prii. Moda je on ak potomak Kainov. Ne misli li i ti tako? Bio sam preneraen. Ovde u prii o raspeu mislio sam da sam sasvim kod svoje kue, i tek, sad sam spazio kako sam je dotle sluao i itao unosei tako malo linoga, s tako malo uobrazije i mate. Ipak mi je Demijanova nova misao zvuala kobno i pretila je da u meni obori pojmove na ijem daljem opstanku, smatrao sam, mcram da nastojavam. Ne, ta nije se moglo titrati tako sa svim d svaim, ak i sa onim to je najsvetije. On je spazio smesta, kao i uvek, moj otpor jo pre mego to sam izustio re. Znam ve ree on pomirljivo to je stara pria. Samo nemoj da se uozbilji! Ali u ti reoi neto: ovo je jedna od taaka gde moe vrlo jasno da se vidi nedostatak u ovoj religiji. Stvar je u tome to je sav taj Bog, i iz Starog i iz Novog zaveta, dodue jedna odlina slika i prilika, ali ne ono to bi upravo trebalo da predstavlja. On je sve dobro, plemenito, oinsko, lepo, a i uzvieno, oseajno pa lepo! Ali u svetu postoji i neto drugo. I to se sve sad prosto pripisuje avolu, i ceo taj deo sveta, ta cela polovina se izluuje i potpuno preutkuje. Ba kao to uznose Boga, oca sveg ivota, a ceo ulni ivot, na kome ivot u stvari poiva, prosto preutkuju i po mogustvu proglauju za avolska posla i za grean! Ja nemam nita protiv to se taj bog Jehova potuje, ni najmanje. Ali drim da treba sve da potujemo i da smatramo za sveto, ceo svet, ne samo tu vetaki odvojenu, zvaninu polovinu! Dakle, morali bismo pored slube bogu imati i slubu avolu. To bih smatrao za pravilno. Ili bi se, pak, morao stvoriti jedan bog koji u sebe ukljuuje i avola, i pred kojim se ne mora zamureti kad se deavaju najprirodnije stvari na svetu. Bio se gotovo raestio, protiv svoje navike ali se odmah potom ipak smeio nanovo, i nije vie navaljivao na mene. 5Ali u meni te rei pogodie zagonetku svih mojih deakih godina, koju sam besprekidno nosio u sebi, i o kojoj nisam nikada nikome kazao ni rei. Sta je Demijan tu kazao o bogu i avolu, o boanski zvaninom :i s mukom preutanom avolskom svetu, to je bilo upravo moja vlastita misao, moj vlastiti mit, misao o dvama svetovima ili polovinama sveta o svetloj i mranoj. Saznanje da je moj problem problem svih Ijudi, problem sveg ivota i miljenja, prelete preko mene iznenada kao sveta senka, i spopade me bojazan i strahopotovanje kad opazih i najedanput osetih kako moj najprisniji, lini ivot i miljenje uzimaju dubokog udela u veitoj struji velikih ideja. Saznanje nije bilo radosno, mada mi je na neki nain

povlaivalo i usreivalo me. Ono je bilo surovo i prijalo je oporo, jer je u njemu bilo prizvuka odgovcxrnosti, oseanja da se vie ne sme biti dete, samostalnosti. Otkrivajui prvi put u svome ivotu tako duboku tajnu, ispriao sam svome drugu o mome shvatanju >dva sveta<, koje je postojalo poev od mojtih najranijih detinjskih dana, i on je smesta video. kako mu na taj nain moje najdublje oseanje povlauje i daje za pravo. Ali njegov obiaj nije bio da tako to iskoristi. Qn je to sluao s panjom dubljom nego ikada dotle, i gledao mi je u oi, dok nisam morao da odvratim svoje na drugu stranu. Jer sam u njegovom pogledu video opet tu udnu, ivotinjsku bezvremenost, tu nedokuivu starost. Drugi put govoriemo vie o tome ree on s puno obzira prema meni. Vidim da ti misli vie nego to moe ikome red. Ako je to tako, onda takoe zna da nisi nikada potpuno proiveo ono o emu si mislio, a to nije dobro. Samo ono razmiljanje to proivIjujemo ima vrednost. Ti si znao da je tvoj >doputeni 'svet< samo polovina sveta, i pokuao si da drugu polovinu izlui iz sebe, kao to to ine svetenici i uitelji. To ti nee poi za rukoon! To ne polazi za rukom nikome ko je jednom zapoeo da razrailja. Te su me rei pogodile duboko. Ali gotovo viknuh najzad ipak postoje neosporno i istinski zabranjene i rune stvari, ta to ne inoe poricati. A te su, eto, zabranjene, i moramo da ih se odreknemo. Ta ja znam da postoji ubistvo i svi jnogui poroci, ali zar da ja, samo zato to to postoji, cdem i da postanem zloinac? Danas neemo lizii <na kraj s time ublaavao je Maks. Svakako ne treba da ubija ili da vri nasilja nad devojkama, to ne. Ali ti jo nisi dospeo dotle gde se moe uvideti ta upravo znai >doputeno< i >zabranjeno<. Osetio si tek pare istine. Drugo e tek dai, jnoe se na to osloniti! Na primer, valjda otpre godinu ana, ima u sebi nagon koji je jai od svih ostalih, i on vai za >zabranjen<. Naprotiv, Grci i mnogi drugi narodi nainili su taj nagon boanstvom, i odavali mu ootovanje na veLLkim sveanostima. Dakle >zabranje< nije nita veito, ono se inoe promeniti. Ta i danas sme svako spavati s jednom enom, im je s njom bio kod svetenika i venao se s njome. Kod drugih naroda je to drukoije, jo i danas. Stoga svako od nas mora da iznae sam za sebe ta je dopnteno a ta zabranjeno ta je njemu zabranjeno. Moe ovek da ne uini nikad neto zabranjeno, a pri tome moe da bude veliki nitkov! A isto tako i obrnuto. To je, u stvari, samo pitanje udobnosti. Ko suvie voli udobnost i ne pati, se sam da razmilja i sam da bude sudija, taj se prosto pokori zabranama, kao to su ve propisane. 'Njemu je lako. Drugi, pak, oseaju sami zapovesti u sebi, njima su zabranjene one stvari koje svakd astan ovek svakodnevno radi, a doputene su im druge stvari, koje su inae na ravu glasu. Svako mora sam da odgovara za. svoje postupke. Izgleda da se najedanput pokajao to je toliko kazao, te prekide. Ve tada sam mogao fcroz svoje uvstvo unekoliko da shvatim ta je on pri tome

oseao. Ma kako da je obino s prijatnou i na oko povrno izlagao ono to mu je padalo na um, ipak nije mogao, kao lo jednom ree, ni za ivu glavu da podnese razgovor >samo radi razgovora<. Ali kod mene je oseao, pored prave radoznalosti, suvie igre, suvie uivanja u paimetnom askanju, ili tako togod, reju, oskudicu u savrenoj ozbiljnosti. Proitavi nanovo poslednju re koju sam napisao >savrena ozbiljnost< pade nri iznenada na um druga jedna scena koja je ostavila na mene utisak najdublji od svih to sam doiveo s Maksom Demijainom u onom jo poludetinjskom dobu. Nae krizmanje se pribliavalo, i na poslednjim asovima duhovne nastave govorilo se o tajnoj veeri. Svetenik je tome pridavao mnogo znaaja i ulagao je truda i doista se u tim asovima osealo neto od svetosti i naroitog raspoloenja. Ali upravo za vreme tih nekoliko poslednjih asova nastave moje misli bile su. vezane za drugo, to jest za lionost moga prijatelja. Oekujui krizmanje, koje nam je protumaeno kao sveani pnjem u crkvenu zajedniru, nametala mi se neotklonjivo misao da je za mene vrednost ove gotovo polugodinje verske nastave bila ne u tome to smo ovde nauili, nego u blizini i uticaju Demijanovu. Sad sam bio spreman ne da budem primljen u crkvu, nego u neto sasvim drugo, u bratstvo misli i linosti, koje je nekako moralof>postojati na zemlji, i iji je predstavnik ili vesnik, kako sam oseao, bio moj prijatelj. Pokuao sam da potisnem tu misao, eleo sam ozbiljno, uprkos svemu, da doivim sveanost krizonanja s izvesnim dostojanstvom, a ova se, izgledalo je, malo slagala s mojom novom milju. Ali ma ta sam radio, jnisao je bila tu, i ona se potpuno slila u meni s milju na skoranju crkvenu sveanost, i bio sam spreinan da nju svetkujem drukije nego drugi: trebalo je da onaza imene oznai prijem u jedan misaoni svet koji sam poznao preko Demijana. Tih dana sam opet jednom ivo raspravljao s njime: to je bilo upravo pred jedan as veronauke. Moj prijatelj je bio utljiv, i nije uivao u mome govoru, u kome sam se pravio kao kakav matorac i bogzna kako vaan. Govorimo odvie ree on s neuobiajenom ozbiljnou. Pametan govor ne vredi nita, ba nita. Samo se ovek udalji od samoga sebe. A udaljiti se od samoga sebe jeste greh. Covek mora umeti da se uvue pocpuno u samoga sebe, kao kornjaa. Odmah potom uli smo u uionicu. Cas je zapoeo. ja sam se trudio da pazim, a Demijan mi pri tome nije smetao. Posle kratkog vremena poeo sam da oseam sa one strane gde je on pored mene sedeo neto neobino, neku prazninu ili hladnou ili neto slino, kao da je to mesto neoekivano ostalo prazno. Kad je to oseanje poelo da me pritenjava, ja, se osvrtoh. Tada opazih svog prijatelja kako sedi, uspravljer i u lepom stavu, kao i inae. Ali je ipaik izgledao sasvim drukije nego inae, i neto je izbijalo iz njega. neto ga je okruivalo to ja nisam poznavao. Mislio sain da je sklopio oi, ali smotrih da ih dri otvorene. Ali one nisu gledale, nisu

zapaale, bile su ukoene i upravljene u unutranjost njegovu ili u neku veliku daIjinu. Sedeo je tu potpuno nepomian, inilo mi se kao da i ne die, usta su mu bila izrezana kao od drveta ili kamena. Lice mu je bilo bledo, ravnomerno bledo, kao kamen, a mrka kosa bila je na njemu ono to je najivIje. Ruke su mu poivale pred njkn na klupi, bez ivota d mirno kao kakav predmet, kao kamenje ili voe, blede i nepomine, ali ne oputene, nego kao vrst, dobar omota oko skrivenog snanog ivota. Uzdrhtah od toga prizora. Mrtav je, pomislih, i to gotovo izgovorih glasno. Ali sam znao da nije mrtav. S prikovanim pogledom utonuh u njegovo lice, u tu bledu, kamenu obrazinu, i oseah: to je Demijan! Kakav je on inae bio, kad je sa mnom iao i govorio, to je bio samo upola Demijan, jedan koji je samo za izvesno vreme igraoneku ulogu, prilagodavao se, i iz predusretljivosti inio isto to i mi. Pravi Demijan, pak, izgledao je ovako, ovako kao ovaj, tako okamenjen, prastar, ivotinjski, pravi kamen, lep i hladan, mrtav i u potaji pun neuvenog ivota. A oko njega unaokolo ta mirna praznina, taj etar i zvezdani prostor, ta usamljena smrt! Sad se on sasvim uvukao u sebe, oseao sam s jezom. Nikada nisam bio tako usamljen. Nisam imao udela u njemu, bio mi je nedokuiv, bio mi je dalji negoli da je bio na najudaljenijem ostrvu na svetu. Nisam mogao da shvatim kako to niko osim mene ne vidi! Trebalo je da svi gledaju ovamo, trebalo je da se svi uasnu! Ali niko nije na njega obraao panju. Sedeo je ukruen kao kakav kip, i, kao to sam morao pomisliti, kao idol jedna muva mu pade na elo, protra mu lagano preko nosa i usana on ne zadrhta nijednom borom. Gde, gde je bio sada? ta je mislio. ta je oseao? Da li je bio na nebu, u paklu? Nije mi bilo mogue da ga o tome ispitujem. Kad sam ga, na kraju asa, video kako ponovo ivi i die, kad je njegov pogled sreo moj, bio je kao pre. Odakle je doao? Gde je bio? Izgledao je umoran. Lice mu je opet imalo boju, ruke su mu se ponovo kretale, ali mrka kosa bila je sad bez sjaja, i kao umorna. Iduih dana predavao sam se vie puta u svojoj spavaoj sobi novom vebanju: sedeo sam kruto na stolici, ukoio sam oi, drao sam se potpuno nepomino i ekao sam koliko mogu tako da izdrim, i ta u pri tome da osetim. Ali sam se samo zamorio, i dobio sam estok svrab u onim kapcima. Uskoro potom bilo je krizmanje, o kome mi nisu ostale nikakve vane uspomene. A sad je sve postalo drukije. Detinjstvo se raspalo oko mene. Roditelji su me posmatrali s izvesnom zabunom. Sestre su se sasvim otuile od mene. To otrenjavanje izopailo mi je i izbledelo uobiajena oseanja i radosti gradina je bila bez mirisa, uma me nije mamila, svet je stajao oko mene kao rasprodaja starih stvari, bljutav i bez drai, knjige su bile hartije, muzika je bila um. Tako s jesenjeg drvea opada lie, ono to i ne osea, niz njega curi kia, ili sunce, ili mraz, a u njemu se ivot lagano uvlai u najue i najunutranjije kutove. Ono ne

umire. Ceka. Bilo je odlueno da posle kolskog raspusta odem u drugu kolu i prvi put od kue. Pokatkad mi se mati pribliavala s osobitom nenou, pratajui se unapred sa mnom, trudei se da mi usadi u srce Ijubav, udnju za kuom i nezaborav. Demijan je bio otputovao. Bio sam sam. 5IV BEATRICA Ne videvi ponovo svoga prijatelja, otputovao sam na kraju raspusta u St. Moji roditelji pooe sa mnom, i predadoe me sa svom mogunom briljivou zatiti jednog zavoda za deake, kod nekog gimnazijskog nastavnika. Ukoili bi se od uasa da su znali u ta u ovde upasti. Jo se postavljalo pitanje da li e vremenom moi od mene da postane dobar sin i upotrebljiv graanin, ili moja priroda stremi ka drugim putevima. Moj poslednji pokuaj da u senci oinske kue i duha budem srean trajao je dugo, pokadto je gotovo sreno uspevao, ali bi naposletku potpuno promaio. udnovata praznina i usamljenost, koju sam prvi put poeo da oseam za vreme kolskog raspusta posle moga krizmanja (kako li sam je tek docnije upoznao, tu prazninu, taj proreeni vazduh!), nije tako brzo prolazila. Rastanak sa zaviajem podneo sam neobino lako, i stideo sam se upravo to nisam bio boleiviji sestre su plakale bez ikakva razloga, a ja to nisam mogao. Cudio sam se sam sebi. Uvek sam bio oseajno dete, a u stvari prilino dobro dete. Asad sam bio sasvim izmenjen. Drao sam se potpuno ravnoduno prema spoljnom svetu, i danima sam bio zaposlen samo time da oslukujem ta se u meni zbiva, i da ujem struje, zabranjene i mrane struje, koje su podzemno u meni uborile. Porastao sam vrlo brzo, tek u poslednjoj polovini godine, i obreo sam se i idigljao mrav i nedozreo u svetu. Deaka Ijubaznost bila je kod mene sasvim iezla oseao sam da me ovakvog ne mogu voleti, a nisam nimalo voleo ni sam sebe. Cesto sam oseao veliku enju za Maksom Demijanom ali neretko mrzeo sam ga takoe, i pripisivao sam njemu krivicu to je moj ivot osiromaio, jer sam to smatrao kao kakvu runu bolest. U naem akom zavodu u poetku me nisu ni voleli ni potovali najpre su me zadirkivali, a potom su se povukli od mene, i gledali u meni licemera i neprijatnog osobenjaka. Ja sam se sebi svideo u toj ulozi, preterivao sam jo u njoj, i srdito sam se uvukao u usamljenost, koja je spolja izgledala stalno kao najmukije preziranje sveta, dok sam potajno esto podlegao napadima sete i oajanja, koji su me prodirali. U koli sam troio znanja nagomilana jo kod kue taj razred je zaostajao malo iza moga ranijega, te sam stekao naviku da svoje vrnjake posmatram malo prezrivo, kao decu. Tako je teklo godinu dana i neto vie, i prve posete kui o raspustu nisu donele nove zvuke rao sam otputovao opet natrag. Bio je poetak novembra. Bio sam se navikao da po svakojakom vremenu pravim male etnje, pri kojima sam se predavao razmiljanju i esto uivao neku vrstu naslade, naslade pune melanholije, preziranja sveta i preziranja samoga sebe. Tako sam jedne veeri tumarao po vlanom, maglovitom sutonu po

okolini grada iroki drvored javnoga parka stajao je potpuno naputen i pozivao me po putu je popadao debeo sloj lia, po kome sam premetao nogama s tamnom nasladom mirisalo je vlano i gorko udaljena drveta pojavljivala su se iz magle kao senke, avetinjski velika. Na kraju aleje zastadoh u nedoumici. Gledao sam ukoeno u crno lie i udisao poudno mokar miris prohujalosti i umiranja, emu se odazivalo i to je pozdravljalo neto u meni. O, kako je ivot bio bezukusan! Sa jedne sporedne staze dolazio je neki ovek u ogrtau koji je leprao. Ja htedoh da poem dalje, ali me on dozva. Alo, Sinklere! On prie. To je bio Alfons Bek, najstariji ak u naem zavodu. Uvek mi je bio prijatan, i nisam imao nita protiv njega, osim to to se on sa mnom kao sa svima mlaima ponaao uvek ironino i oinski. Prialo se za njega da je snaan kao medved, da dri pod papuom gospodara naeg zavoda, a bio je junak mnogih pria o gimnazijalcima. Sta tu radi? viknu on srdano, tonom kojim su se sluili vei aci, kad bi se pokadto snishodili do jednog od nas. E, da se opkladimo, pie pesme? Ne pada mi na um odbih ja oporo. On prsnu u smeh, poe pored mene i stade da aska, kao to nisam bio navikao. Ne treba da se plai, Sinklere, da ja moda to ne razumem. Ima tu neto kad se ide ovako uvee po magli, ovako s jesenjim mislima, onda se rado piu stihovi, znam ja ve. O prirodi to umire, naravno, i o izgubljenoj mladosti, koja nalii na nju. Vidi Hajnriha Hajnea. Nisam ja tako sentimentalan branio sam se. E, pa dobro! Ali ini mi se da je dobro kad ovek po ovom vremenu potrai neko mirno mesto gde ima aa vina ili tako to. Hoe li da poe malo sa mnom? Ba sam sasvim sam. Ili nee? Ne bih hteo da sam tvoj zavodnik, dragi, ako treba da bude deko za ugled. Uskoro potom sedeli smo u jednoj maloj krmi u predgrau, pili neko sumnjivo vino, i kucali se debelim aama. U poetku mi se to slabo svidelo, ali u svakom sluaju bilo je neto novo. Ali, nenaviknut na vino, postadoh ubrzo vrlo razgovoran. Kao da se na meni probio prozor, svet je sijao unutra kako dugo, kako strahovito dugo nisam nita govorio od srca! Pao sam u matarije, i usred toga istrtljah priu o Kainu i Avelju! Bek me je sluao sa zadovoljstvom najzad neko kome sam neto davao! On me lupnu po ramenu, nazva me avolskim sinom, i meni se srce nadme od slasti to mogu iz mene da poteku sladostrasno ustavljene potrebe govora i saoptavanja, to sam priznat i to vaim za neto kod starijeg druga. Kad me on nazva genijalnim raspusnikom, ta re mi se uli u duu kao slatko, jako vino. Svet je goreo u novim bojama, misli su mi priticale iz stotinu bezonih izvora, duh i vatra buktali su u meni. Govorili smo o nastavnicima i drugovima, i inilo mi se da se divno razumemo. Govorili smo o Grcima i neznabocima, i Bekje hteo po

svaku cenu da me navede na priznanje mojih Ijubavnih pustolovina. Ali tu nisam mogao da idem s njim ukorak. Nisam nita bio doiveo, nisam imao ta da priam. A ono to sam u sebi oseao, izgradio, izmatao, to je dodue gorelo u meni, ali ga ak ni vino nije moglo da raskravi i dovede do govora. O devojkama je Bek znao mnogo vie, i te bajke sluao sam sav usplamteo. Neverovatne stvari sam tada doznao ono to se nikad nije moglo smatrati moguim, postade gola stvarnost, inilo se da se samo po sebi razume. Alfons Bek je sa svojih moda osamnaest godina ve bio nakupio iskustva. Izmeu ostalih to da devojkama nije ni do ega toliko stalo koliko da se kinure i da imaju udvaraa, i to jebilosasvimlepo, ali to nije ono to je pravo. U tome se kod ena moe nadati veem uspehu. ene su mnogo pametnije. Na primer, gospoa Jagelt, koja ima duan sa vebankama i pisaljkama, s njom bi se dalo govoriti, a ta se sve ve odigralo iza njene tezge, to ne bi moglo ui ni u jednu knjigu. Sedeo sam duboko omaijan i zanet. Svakako, ja ba ne bih mogao da volim gospou Jagelt ali ipak, to je biio neuveno. inilo mi se da na svetu teku izvori, bar za odraslije, o kojima nisam nikad ni sanjao. U tome je, dodue, bio neki laan zvuk, i sve je prijalo gore i vie, svakidanjije nego to je, po mom shvatanju, trebalo da prija Ijubav ali ipak, to je bila stvarnost, to je bio ivot, i pustolovina. Pored mene je sedeo neko ko je to doiveo, kome se to inilo kao neto to se samo po sebi razume. Nai razgovori srozali su se malo. Izgubili su neto. I ja nisam vie bio genijalni, mali stvor sada sam bio samo deko koji je sluao ta mu pria jedan ovek. Ali i tako jo prema onome to je ve mesecima i mesecima bio moj ivot ovo je bilo divno, ovo je bilo kao u raju. Osim toga to je bilo to sam tek postupno poeo da oseam zabranjeno, veoma zabranjeno, poev od sedenja po krmama do ovoga to smo razgovarali. U svakom sluaju, osetio sam u tome duh, osetio prevrat. Seam se te noi s najveom razgovetnou. Kad smo obojica poli doma kasno, po hladnoj, vlanoj noi, pored gasnih fenjera koji su mutno goreli, bio sam prvi put pijan. To nije bilo lepo, bilo je do krajnje mere muno ali pri svem tom, to je imalo u sebi jo neto, neku dra, neku sladost, bilo je pobuna i orgija, bilo je ivot i duh. Bek se bodro zauzeo za mene, mada me je gorko koreo kao utokljunog poetnika, i doveo me je, nosei me upola, kui, gde mu je polo za rukom da mene i sebe kriom prebaci kroz otvoren prozor na tremu. Ali dok sam se, treznei se, budio s bolovima posle sasvim kratkog vrstog sna, spopade me neki besmisleni jad. Sedeo sam u postelji jo sam imao na sebi dnevnu koulju moje odelo i obua leali su na podu rastureni, i mirisali na duvan i povraeno jelo. Izmeu glavobolje, muke i besomune ei pojavi mi se u dui slika, kojoj ve odavna nisam pogledao u oi. Video sam zaviaj i roditeljski dom, oca i majku, sestre i batu, video sam svoju mirnu spavau sobu u svome domu, video sam kolu i trite, video sam Demijana i asove nastave pred priee i sve to bilo je svetlo, sve je bilo preplavljeno sjajem, sve je bilo izvanredno, boansko i isto, i sve,

sve je to sada sam to znao jo jue, jo pre nekoliko asova, bilo moje, ekalo na mene, a sada je, tek sada u ovome asu, potonulo i bilo prokleto, nije vie bilo moje, guralo me od sebe, gledalo na mene s gaenjem! Sve to mi je bilo drago i prisno, sve to sam ikada do u najudaljenije, najzlaanije vrtove detinjstva bio doznao od svojih roditelja, svaki poljubac majin, svaki Boi, svako pobono, svetlo nedeljno jutro u naem domu, svaki cvet u gradini sve je bilo opustoeno, sve sam pogazio nogama! Da su sad bili doli panduri i da su me vezali, i kao izroda i oskvrnitelja hrama poveli na veala, ja bih se saglasio s njima, rado bih bio poao, naao bih da je to pravo i dobro. Dakle, takva mi je bila dua! Meni, koji sam hodao po svetu i prezirao ga! Meni, koji sam bio u duhu ponosit, i koji sam mislio iste misli kao i Demijan! Takav sam bio, dakle, izrod i svinja, pijan i okaljan, gnusan i prost, raspusna zver, prepadnut groznim nagonima! Takav sam bio, dakle, ja koji sam dolazio iz onih vrtova gde je sve bilo istota, sjaj i Ijupka nenost, ja koji sam nekad voleo Bahovu muziku i lepe pesme! Sluao sam jo s gaenjem i pobunjenou svoj vlastiti smeh, pijani i neobuzdani, koji je izbijao na mahove i budalasto. Takav sam bio ja! Ali, uprkos svemu, gotovo sam uivao to patim te muke. Tako dugo sam slepo i tupo gamizao, tako je dugo moje srce utalo i, osiromaeno, sedelo u kutu, da su mi ak i ove samooptube, ova groza, sve ovo gnusno oseanje u dui bili dobrodoli. Ta to je ipak bilo oseanje, tu je ipak lizao plamen, drhtalo je srce pri tome! Zbunjeno sam oseao pored te bede neto kao osloboenje i prolee. Meutim, posmatrano spolja, ja sam se sve dublje i dublje srozavao. Prvo opijanje uskoro nije bilo vie prvo. U naoj koli se mnogo banilo i teralo kera, ja sam bio od najmlaih meu onima koji su to inili, i uskoro nisam vie bio samo trpljen i mali, nego predvodnik i zvezda, proslavljeni, neustraivi posetilac krmi. Opet sam pripadao potpuno mranom svetu, avolu, i u tom svetu vaio samo kao >laf<. Pri tome sam se oseao emerno. Ziveo sam u orgijanju koje me je upropaivalo, i dok sam kod drugova vaio za vou i vraga, za avolski odsenog i duhovitog momka, duboko u meni leprala je zastraena dua, puna zebnje. Seam se jo kako su mi jednom udarile suze kada sam, pri izlazu iz jedne krme, u nedelju ujutru, opazio kako se na ulici deca igraju, svetla i zadovoljna, sa svee oeljanom kosom i u nedeljnom ruhu. I dok sam ja, uz pivo i smeh za prljavim stolovima neuglednih kafanica, uveseljavao i esto plaio svoje drugove neuvenim cinizmom, gajio sam u skrovitosti srca strahopotovanje prema svemu emu sam se rugao, i u sebi sam se plaui prostirao na kolena pred svojom duom, pred svojom prolou, pred svojom majkom, pred Bogom. To to se nisam nikada izjednaio sa svojim pratiocima, to to sam meu njima ostao usamljen i to sam stoga mogao toliko da patim, to je imalo svoga razloga. Bio sam delija u piu i podrugljivac u volji najsurovijima,

pokazivao sam duh i pokazivao sranosti u svojim mislima i govorima o nastavnicima, koli, roditeljima, crkvi odolevao sam skarednostima, i ak sam se usudio da izvedem i ja poneku ali nikada nisam bio tamo kad su moji drugovi ili kod devojaka. Bio sam sam, i bio sam ispunjen arkom enjom za Ijubavlju, beznadenom enjom, dok sam, sudei po svome govoru, morao biti peeni raspusnik. Niko nije bio lake uvredljiv, niko stidljiviji nego ja. I kad god bih video mlade graanske devojke kako idu preda mnom, lepe i iste, svetle i Ijupke, one bi za mene bile izvanredni, isti snovi, hiljadu puta bolje i istije nego to je to meni dolikovalo. Neko vreme nisam takoe mogao vie da idem u papirnicu gospoe Jagelt, jer kad god bih je pogledao i pomislio na to ta mi je o njoj priao Alfons Bek, pocrveneo bih. Ukoliko sam se sad u svom novom drutvu vie oseao stalno usamljen i drukiji no ostali, utoliko sam se manje odvajao od njega. Doista ne znam vie da li mi je upravo pijanenje i razmetanje ikada priinjavalo zadovoljstvo, niti sam se ikada na pijenje tako navikao da nisam svakog puta osetio mune posledice. Sve je to bilo kao neko prisiljavanje. Cinio sam to sam morao, jer inae savreno nisam znao ta da ponem sa sobom. Plaio sam se da budem dugo sam sa sobom, plaio sam se mnogih nenih, stidljivih duevnih nastupa, prema kojima sam svagda oseao naklonost, plaio sam se nenih Ijubavnih misli, koje su mi tako esto padale na um. Jedno mi je ponajvie nedostajalo prijatelj. Bilo je dva do tri druga, koji su mi bili vrlo dragi. Ali su se oni ubrajali u valjane, a moji poroci ve odavna nisu ni za koga bili vie tajna. Oni su me izbegavali. Kod ovih sam vaio za beznadenog predstavljaa, kome se Ijuljalo tlo pod nogama. Nastavnici su znali o meni mnogo tota, bio sam vie puta strogo kanjavan, moje konano otputanje iz kole bilo je neto to se oekivalo. Ja sam sam to znao, ve odavno nisam vie bio dobar ak, nego sam se provlaio s prevarom i mukom, oseajui da tako ne moe vie dugo da traje. Postoje mnogi putevi na kojima nas Bog moe da usami i da dovede same k sebi. Tim putem je on tada poao sa mnom. To je bilo kao kakav rav san. Preko prljavtine i mulja, preko razbijenih pivskih aa i noi provedenih u cininom askanju, vidim sebe, ukletog sanjalicu, kako gamie bez odmora i u mukama, po runom i kaljavom putu. Ima takvih snova pri kojima se, na putu ka princezi, zaglibi u brlogu, u sokaiima punim smrada i ubreta. Tako je bilo i sa mnom. Bilo mi je sueno da na ovaj nain postanem usamljen, i da izmeu sebe i detinjstva podignem zatvorenu rajsku kapiju sa straarima od kojih je zrailo odsustvo saaljenja. To je bio poetak, buenje enje za samim sobom. Jo se uplaih i stresoh se, kad se prvi put, uzbunjen pismima stareine moga zavoda, moj otac pojavi u St., i stade neoekivano pred mene. Kad je on, krajem te zime, doao po drugi put, bio sam ve okoreo i ravnoduan, pustio sam ga da grdi, pustio sam ga da moli, pustio sam ga da >me podsea na majku. Naposletku se veoma raestio, i rekao mi, ako se ne promenim, da e pustiti da me s grdnjom i sramotom isteraju iz kole, i da e me onda

strpati u popravni zavod. Pa neka! Kad je tada otputovap, bilo mi ga je ao, ali on nije nita postigao, nije vie naao put k meni, i s asa na as oseao sam da je to i zasluio. Sta e od mene biti, to mi je bilo svejedno. Na svoj neobian i nelep nain, svojim sedeljkama po kafanama i bacanjem svega na jednu kartu, zametnuo sam kavgu sa svetom to je bio moj nain da ulaem protest. Pri tome sam se upropaivao, i ponekad bi mi se ta stvar uinila otprilike ovako: ako svetu nisu potrebni Ijudi kao ja, ako on za jijih nema boljeg mesta, nema uzvienijih zadataka, onda ti Ijudi kao ja prosto propadaju. Pa neka svet snosi tu tetu. Boini raspust te godine bio je bez ikakve radosli. Moja mati se preplaila kad me je ponovo videla. Bio sam izrastao jo vie, i moje mravo lice izgledalo je sparueno. sa oputenim crtama i zapaljenim onim kapcima. Prvo garenje nausnica i naoari koje sam nosio od pre kratkog vremena, nainili su me njoj jo vie tuim. Sestre ustuknue i zakikotae se. Sve je bilo bezuteno. Bezutean i gorak razgovor s ocem u njegovoj sobi za rad, bezuteno pozdravljanje s nekoliko roaka, a iznad svega bezuteno Badnje vee. Otkad sam se rodio, to je u naoj kui bio praznini dan, vee sveanosti i Ijubavi, zahvalnosti, obnavljanja saveza izmeu roditelja i mene. Ovoga puta sve je samo pritiskivalo i dovodilo u zabunu. Kao i inae, ilao je moj otac jevanelje o pastirima na livadi >koji su uvali tuda svoja stada<, kao i inae, stajale su sestre presrene pred stolom sa njinim darovima, ali je glas oev zvuao neveselo, a lice mu izgledalo staro i potiteno, majka je bila alosna, meni je sve bilo podjednako muno i nepoeljno, darovi i estitanja, jevanelje i jelka sa sveicama. Cesnica je mirisala slatko, i iz nje su kuljali gusti oblaci slaih uspomena. Jelka je mirisala i priala stvari koje vie nisu postojale. Ja sam udeo da doe kraj toj veeri i praznicima. Tako je ilo cele zime. Tek tu skoro bio sam dobio ozbiljan ukor od Nastavnikog saveta, s pretnjom da u biti iskljuen iz kole. Nee jo dugo trajati. E, pa ta mari. Srdio sam se neobino na Maksa Demijana. Sve ovo vreme nisam ga vie video. Poetkom moga kolovanja u St., pisao sam mu bio dvaput, ali nisam dobio odgovora zato ga nisam ni posetio o raspustu. U istom parku gde sam s jeseni susreo Alfonsa Beka, desilo se poetkom prolea, upravo kad je trnovo ipraje poelo da zeleni, da mi je jedna devojka pala u oi. Bio sam poao sam u etnju, pun neprijatnih misli i briga, jer mi je zdravlje bilo narueno a osim toga, bio sam stalnou novanim nezgodama, dugovao sam drugovima izvesne svote, morao sam pronalaziti nune izdatke da bih dobio opet neto od kue, i u nekolikim radnjama bili su mi narasli rauni za cigare i sline stvari. Nisu mi te brige duboko zadirale u srce ako uskoro moj boravak ovde bude okonan, i ja odem pod led ili me odvedu u popravni zavod, onda mi nije nimalo stalo do tih nekoliko sitnica. Ali sam stalno iveo oi u oi s takvim nelepim stvarima, i patio sam od

toga. Onoga prolenog dana u parku sreo sam jednu mladu damu, koja me je veoma privukla. Bila je visoka i vitka, otmeno obuena, i imala je pametno lice kao u deaka. Svidela mi se smesta, ubrajala se u onaj tip koji sam voleo, i moja mata poela je odmah da se bavi njome. Jedva da je bila neto starija od mene, ali je bila mnogo izraslija, otmena i lepo graena, ve golovo potpuna dama, ali s nekim odsevom obesti i mladalatva na licu, to sam voleo iznad svega. Nikada mi nije bilo polo za rukom da se pribliim nekoj devojci u koju sam bio zaljubljen, i to mi nije polo za rukom ni kod ove. Ali utisak je bio dublji nego svi raniji, a uticaj ove zaljubljenosti na moj ivot bio je silan. Odjednom sam opet imao jednu sliku pred sobom, uzvienu i potovanu sliku ah, nikakva potreba, nikakav nagon u meni nije bio tako dubok i estok kao elja za strahopotovanjem i oboavanjem! Ja joj nadenuh ime Beatria, jer sam o ovoj znao, iako nisam itao Dantea, sa jedne engleske slike, iju sam kopiju bio sauvao. Tamo je bila jedna engleskoprerafaelistika devojaka prilika, izduenih udova i vitka, sa uzanom, dugakom glavom i oduhovljenim rukama i crtama lica. Moja lepa, mlada devojka nije sasvim liila na nju, mada je i ona imala tu vitkost i mukost oblika koju sam voleo, i neeg od oduhovljenosti ili nadahnutosti lica. Sa Beatriom nisam progovorio ni jedne jedine rei. Pri svem tom, ona je tada izvrila najdublji uticaj na mene. Ona je istavila pred mene svoju sliku, otvorila mi je svetilite, nainila me je moliteljem u hramu. Iz dana u dan izostajao sam sa banenja i nonog tumaranja. Mogao sam ponovo da budem sam, ponovo sam rado itao, ponovo sam rao iao u etnju. Iznenadno preobraenje navuklo mi je dosta ruganja. Ali, sad sam imao neto da volim i da oboavam, imao sam opet ideal, ivot je bio pun nasluivanja i areno tajanstvenog svitanja i to me je nainilo neosetljivim. Ponovo sam se udobno oseao sam sa sobom, mada samo kao rob i sluga jedne potovane slike. Na to vreme ne mogu da mislim bez izvesne tronutosti. Ponovo sam pokuao trudei se iz dna due da iz ruevina jednog skrhanog dela ivota izgradim sebi >svetao svet<, ponovo sam iveo sav u tenji da iz sebe izluim mrano i zlo, i da potpuno boravim u svetlome, na kolenima pred bogovima. Pa ipak je taj sadanji >svetao svet< bio u neku ruku moja vlastita tvorevina to nije vie bilo beanje natrag ka majci i padanje niice pred nju i pod okrilje gde se nema nikakve odgovornosti to je bila nova sluba, koju sam sam pronaao i koju sam sam iziskivao, s odgovornou i sa savlaivanjem samoga sebe. ulnost od koje sam patio i od koje sam stalno beao, sada je trebalo u ovoj svetoj vatri da se preobrazi u duh i pobonost. Nije smelo da postoji nita mrano, nita runo, ni no kada se stenje, ni srce uzrujano od nepristojnih slika, ni oslukivanje na zabranjenim vratima, ni pohotljivost. Umesto svega toga podigao sam svoj oltar, sa slikom Beatrie, i, posveujui se njoj, posvetio sam se duhu i bogovima. Udeo u ivotu, koji

sam oduzeo tamnim silama, prineo sam svetlima na rtvu. Moja svrha nije bila naslada, nego istota ne srea, nego lepota i oduhovljenost. Taj kult prema Beatrii izmenio je moj ivot iz temelja. Jo jue nedozreo cinik, danas sam bio sluga u hramu, s ciljem da postanem svetac. Nisam odbacio samo rav ivot, na koji sam se bio navikao, nego sam pokuavao da promenim sve, pokuavao sam da unesem istotu, plemenitost i dostojanstvo u sve, mislio sam na to pri jelu i piu, pri govoru i oblaenju. Zapoinjao sam jutro umivajui se hladnom vodom, na ta sam se u poetku s mukom prisiljavao. Ponaao sam se ozbiljno i dostojanstveno, drao sam se uspravljeno i nainio sam svoj hod sporijim i dpstojanstvenijim. Posmatraima je to moda izgledalo smeno u meni unutra sve to bilo je bogosluenje. Od svih tih novih vebi, u kojima sam traio izraza za svoje novo oseanje, jedna mi je postala vana. Zapoeo sam da slikam. Poelo je time to engleska slika Beatriina, koju sam imao, nije bila dovoljno slina onoj devojci. Hteo sam pokuati da je slikam za sebe. Sa sasvim novom radou i nadom uneo sam skupa u svoju sobu otpre kratkog vremena imao sam svoju vlastitu sobu lepu hartiju, boje i kiice, udesio sam paletu, staklo, porculanske olje, pisaljke. Fine tempera boje u malim olovnim valjcima, koje sam kupio, ushiavale su me. Meu ovima je bilo jedno vatreno hromooksidno zelenilo, koje, ini mi se, vidim jo i sada kako se blista prvi put u maloj, beloj olji, Zapoeo sam obazrivo. Slikati jedno lice, ta to je teko, i zato sam hteo da najpre okuam neto drugo. Slikao sam are, cvee i male, matom doarane predele, neko drvo kraj kapele, neki rimski most sa kiparisima. Ponekad sam se potpuno gubio u tom zabavnom delanju, i bio sam srean kao kakvo dete s kutijom boja. Ali naposletku zapoeo sam da slikam Beatriu. Nekoliko listova bili su potpuno neuspeli, i odbacio sam ih. Ukoliko sam vie pokuavao da zamislim lice te devojke, koju sam s vremena na vreme sretao na ulici, utoliko mi je manje polazilo za rukom. Najzad sam se toga okanuo, i otpoeo sam prosto da slikam neko lice, podajui se mati i putokazima koji su sami od sebe proisticali iz onoga to je ve bilo zapoeto, iz boje i kiice. Iz toga je proizilo neko lice kao u snu vieno, i ja nisam bio nezadovoljan time. Ipak sam smesta nastavio ogled, i svaki novi list govorio je neto jasnije, pribliavao se tipu, mada niukoliko stvarnosti. Sve sam se vie navikavao na to da, utonuo u sanjarije, kiicom izvlaim linije i ispunjavam povrine, koje su bile bez uzora, koje su proisticale iz povrnog pipanja, i iz nesvesnog. Najzad sam jednog dana, gotovo nesvesno, dovrio jedno lice koje mi je govorilo snanije nego sva ranija. To nije bilo lice one devojke, to ono nije bilo nikada ni ubudue. To je bilo neto drugo, neto nestvarno, ali zato ne manje dragoceno. Izgledalo je vie kao glava nekog deka negoli kao devojako lice, kosa nije bila svetloplava kao u moje lepe devojke, nego mrka s crvenkastim prelivima, brada je bila jaka i vrsta, ali usta purpurno crvena sve je bilo malo

kruto i liilo na masku, ali je proizvodilo utisak i bilo je puno pritajenog ivota. Dok sam tako sedeo pred dovrenim listom, ovaj je nainio na mene udnovat utisak. Uinilo mi se kao neka vrsta boanskog lika ili svete maske. Upola muko, upola ensko, bez doba starosti, jake volje, a isto tako sanjalako, ukoeno, isto tako kao i pritajeno ivo. To lice mi je neto kazivalo, pripadalo je meni, postavljalo mi je izvesne zahteve. I liilo je na nekoga, ali nisam znao na koga. Ta slika je neko vreme pratila sve moje misli, i delila moj ivot. Drao sam je skrivenu u jednoj fioci, da je niko ne doepa, pa da mi se zbog nje ne ruga. Ali, im bih ostao sam u svojoj sobici, izvlaio bih sliku napolje, i optio s njom. Uvee bih je iglom prikaio na tapete iznad kreveta preko puta mene, posmatrao bih je sve dok ne zaspim, a ujutru bi moj prvi pogled pao na nju. Upravo u to vreme zapoeo sam ponovo mnogo da sanjam, to sam kao dete svagda inio. Cinilo mi se da ve godinama nisam imao snove. Sad su ponovo doli, i to sasvim nova vrsta slika, a vrlo esto uskrsavao je meu njima moj naslikani lik, iv i razgovoran, prema meni prijateljski ili neprijateljski raspoloen, ponekad razvuen u grimasu, a ponekad beskrajno lep, skladan i plhienit. Jednog jutra kad se probudih iz takvih snova, prepoznah ga odjedanput. Posmatrao me je kao izvanredno dobar poznanik, inilo mi se da me doziva po imenu. Cinilo mi se da me poznaje, kao mati, inilo mi se da mi je odvajkada naklonjen. Uzdrhtala srca gledao sam ukoeno u list, u mrku, gustu kosu, upola enska usta, ispupeno elo s osobitom ozarenou (boja se sama od sebe tako presuila), i sve blie sam u sebi oseao da sam ga prepoznao, da sam ga ponovo naao, da ga znam. Skoih iz postelje, stadoh pred to lice, i posmatrah ga iz najblie blizine, upravo u irom otvorene, zelenkaste, ukoene oi, od kojih je desno bilo vie uzdignuto nego drugo. I odjedanput mirnu to desno oko, mirnu lako i fino, ali jasno, i u tom mirkanju prepoznadoh sliku.. . Kako sam samo mogao da to tako kasno pronaem! Ta to je bilo Demijanovo lice! Docnije sam poredio list vrlo esto sa pravim crtama Demijanovim, kakve su ostale u mome pamenju. Nisu niukoliko bile iste, mada su bile sline. Ali je to ipak bio Dmijan. Jednom, jedne veeri u rano leto, sijalo je sunce koso i crveno kroz moj prozor, koji je bio okrenut ka zapadu. U sobi se sputao suton. Tada mi pade na um da sliku Beatriinu, ili Demijanovu, zadenem iglom na prozorski krst, i da posmatram kako veernje sunce sija kroz nju. Lice se razli bez obrisa, ali crvenkasto oiviene oi, ozarenost na elu i estoka crvena usta goreli su iz ravne hartije duboko i divlje. Dugo sam sedeo preko puta njega, ak i kada se ve ugasilo. I postupno me je obuzimalo oseanje da to nije ni Beatria ni Demijan, nego ja sam. Slika nije liila na mene a, kao to sam oseao, to i nije trebalo da bude ali je ona bila to to je sainjavalo moj

ivot, to je bila moja unutranjost, moja sudbina ili moj demon. Tako bi izgledao moj prijatelj ako bih ga ja ikad naao. Tako bi izgledala moja dragana ako bih je ikada stekao. Takav bi bio moj ivot i takva bi bila moja smrt, to je bio zvuk i ritam moje sudbine. Tih nedelja zapoeo sam da itam jednu knjigu, koja je na mene nainila utisak dublji nego sve to sam ranije itao. A i docnije, retko da sam jo neku knjigu tako proiveo moda jo samo Niea. To je bila jedna sveska od Novalisa, s pismima i izrekama, od kojih nisam mnoge razumeo, ali koji su me ipak svi neizrecivo privlaili i plenili. Jedna od tih izreka pada mi sada na um. Napisah je perom pod slikom: >Sudbina i oseanje su imena jednog pojma<. Sada sam to razumeo. Devojku koju sam nazvao Beatriom, sretao sam jo esto. Pri tom nisam vie oseao uzbuenje, ali zato uvek blagu saglasnost, neko oseajno nasluivanje: ti si privezana za mene, ali ne ti, nego samo tvoja slika ti si komad moje sudbine. Moja enja za Maksom Demijanom ponovo je postala silna. O njemu nisam znao nita, ve godinama nita. Jedan jedini put o kolskom raspustu bio sam se susreo s njim. Sad vidim da sam taj kratak susret zatajio u svojim belekama, i vidim da sam to uinio iz stida i sujete. Moram to da nadoknadim. Dakle, jednom za vreme kolskog raspusta, kad sam s blaziranim i uvek ne   to umornim licem iz moga kafanskog doba, tumarao po svome rodnome gradu, vitlao svojim tapom i zagledao se u stara, nimalo izmenjena, prezriva lica filistara, doao mi je u susret moj nekadanji prijatelj. Cim sam ga spazio, stresao sarn se. I munjevitom brzinom proletela mi je kroz glavu misao na Franju Kromera. I?a li je ipak Demijan tu stvar doista zaboravio! Ta bilo je jtako neprijatno to sam imao prema njemu tu obavezu, upravo, jedna glupa detinja pria, ali i pored toga obaveza. Izgleda da je ekao hou li mu se javiti, i kad sam to uinio to sam mogao nemarnije, pruio mi je ruku. To je opet bio njegov stisak ruke! Tako vrst, topal, a ipak hladan, muki! On mi se zagleda paljivo u lice, i ree: Porastao si, Sinklere. On sam, pak, uinio mi se sasvim nepromenjen, isto onako star, isto onako mlad kao uvek. On mi se prikljui i poosmo u etnju. Govorili smo o samim sporednim stvarima, nita o nekadanjici. Pade mi na um da sam mu nekad pisao vie puta, ne dobivi od njega odgovora. Ah, da ih je samo 'zaboravio, ta glupa, glupa pisma! On o tome ne ree ni rei. Tada jo nije postojala Beatria, niti slika, bio sam jo usred svoga raspusnog doba. Pred gradom sam ga pozvao da svrati sa mnom u jednu kafanu. On poe. RazmetIjivo poruih bocu vina, nasuh, kucnuh se s njim, pokazah da sam odlino upoznat sa studentskim obiajima oko pijenja, i ispraznih prvu au u jednom gutljaju. Odlazi mnogo u kafane? zapitao me on.

Pa da rekoh leno ta da se inae radi? Na kraju krajeva, to je jo uvek najveselije. Misli? Moe biti. Neto u tome je vrlo lepo anos, bahantsko raspoloenje? Ali ja nalazim da se kod veine Ijudi koji sede mnogo u krmi to sasvim izgubilo. ini mi se da je upravo to jurenje u krmu neto sasvim filistarsko. Jest, cele noi, sa zapaljenim buktinjama, uz pravi lepi zanos i pomamu! Ali tako stalno, jedan satljik za drugim, ta to doista nije ono pravo! Zar bi ti sebi mogao da predstavi Fausta kako, iz veeri u vee, sedi za unapred zadranim stolom? Ja ispih i pogledah ga neprijateljski. Da, ali nije svako Faust rekoh kratko. On me pogleda malo zaprepaen. Potom se nasmeja sa starom sveinom i nadmonou. Pa neka, to da se oko toga prepiremo? U svakom sluaju, ivot jednog pijanice ili raspusnika je verovatno ivlji negoli ivot besprekornog graanina. A zatim to sam jednom itao ivot raspusnika je jedna od najboljih priprema za mistiara. Samo takvi Ijudi kao sveti Avgustin postajali su vidoviti. I on je ranije voleo da uiva i da se provodi. Bio sam nepoverljiv, i nisam hteo ni u kom sluaju dopustiti da on mnome gospodari. Zato rekoh iskusno: Da, svako po svome ukusu! Da priznam otvoreno, meni nije nimalo stalo da postanem vidovit ili tako to. Demijan sevnu na mene znalaki svojim malo zamirenim oima. Dragi Sinklere ree on lagano nije bila moja namera da ti kaem neprijatne stvari. Uostalom u kakvu svrhu ti sad ispija svoje satljike, ta to obojica ne znamo. Ono u tebi to izgrauje tvoj ivot, ono ve zna zato. Tako je dobro to znamo da u nama unutra ima nekog koji sve zna, sve hoe, sve ini bolje nego mi sami. Ali oprosti, moram kui. Mi se rastadosmo na brzu ruku. Ostao sam u kafani sasvim ravo raspoloen, ispio sam svoju bocu do dna, i saznao, kad sam hleo da odem, da ju je Demijan ve platio. To me je jo vie najedilo. Na tom sitnom dogaaju zadrale su se sada ponovo moje misli. One su bile ispunjene Demijanom. I rei koje je izgovorio u ovoj gostionici u predgrau, opet su uskrsnule u mom pamenju, neobino svee i neizglaene. >Tako je dobro to znamo da u nama unutra ima nekog koji sve zna!< Pogledao sam u sliku koja je visila na prozoru i bila sasvim ugaena. Ali sam video da oi jo plamte. To je bio pogled Demijanov. Ili je bio onaj koji je bio u meni unutra. Onaj koji sve zna. Kako sam eznuo za Demijanom! Nisam nita o njemu znao, on mi nije bio dostian. Znao sam samo da on verovatno negde studira, i da je, po zavretku njegovoga gimnazijskog doba, njegova mati napustila na gra. Priseao sam se svih uspomena na Maksa Demijana, poev jo od moje povesti s Kromerom. Kako se ponovo mnogo tota zaorilo to mi je on nekada bio kazao, i sve je to imalo jo i danas smisla, bilo je aktuelno, ticalo se mene! I ono to je pri naem poslednjem, tako malo veselom susretu bio kazao o raspusniku i svecu, pojavilo mi se odjednom jasno pred duom. Nije li isti sluaj bio i sa mnom? Nisam li i ja iveo u zanosu i kalu, u opijenosti i

izgubljenosti, dok nije, s jednim novim ivotnim podstrekom, u meni oivelo upravo ono to je suprotno, tenja za istotom, enja za svetou? Tako sam se i dalje podavao uspomenama ve je odavna bila pala no, a napolju je padala kia. I u mo jim uspomenama uo sam da pada kia, to je bio onaj as pod kestenovim drveem gde me je on nekad ispitivao o Franji Kromeru i pogodio moje prve tajne. Uskrsavali su, jedni za drugim, razgovori na putu za kolu, asovi pred priee. I naposletku mi pade na um moj stvarno prvi susret s Maksom Demijanom. O emu je tada upravo bilo rei? Nisam mogao odmah da se prisetim, ali sam se zadrao na ovome, i sasvim sam bio utonuo u to. I evo, uskrsnu ponovo i to! Stajali smo pred naom kuom, poto mi je bio prethodno saoptio svoje miljenje o Kainu. Tada je govorio o starom, iilelom grbu uglavljenom iznad nae kapije u zavrnom kamenu koji je odozdo navie poslajao irim. Kazao je da ga to zanima, i da se mora obratiti panja na takve stvari. Te noi sam sanjao o Demijanu i o grbu. Ovaj se stalno menjao, Demijan ga je drao u rukama, esto je bivao mali i siv, esto silno veliki i raznobojan ali mi je on objasnio da je to uvek jedan isti. Naposletku me je primorao da taj grb pojedem. Kad sam ga progutao, osetio sam, veoma prestraen, da je progutana ptica s grba u meni oivela, da me ispunjuje i da poinje da me prodire iznutra. U samrtnom strahu trgao sam se, i probudio. Rasanio sam se, bilo je to usred noi, i uo sam kako kia sipa u sobu. Ustadoh da zatvorim prozor, i pri tome stupih na neto svetlo to je lealo na podu. Ujutru spazih da je to moj naslikani list. Leao je u vlazi na podu, i sav se smeurao. Ja ga razapeh da se sui u jednoj tekoj knjizi izmeu listova tanke hartije. Kad sam idueg dana ponovo pogledao ta je s tim, bio se osuio. Ali se i izmenio. Crvena usta su izbledela, i postala malo ua. To su sad bila potpuno Demijanova usta. Odmah sam se dao na posao da naslikam novi list, pticu sa grba. Kako je upravo ona izgledala, nisam vie jasno znao, a poneto na njoj, kao to sam znao, nije se vie moglo prepoznati ni izbliza, poto je ta stvar bila stara i esto premazivana bojom. Ptica je stajala ili sedelana neem, moda na nekom cvetu, ili na nekoj kotarici ili gnezdu, ili na kruni nekog drveta. Nisam se za to brinuo, i poeo sam s onim o emu sam imao jasnu predstavu. Iz neke neodreene potrebe poeo sam odmah s jakim bojama, glava te ptice bila je na mom listu uta kao zlato. Radio sam i dalje na tome kako mi je kad naspelo, i za nekoliko dana zavrio sam stvar. Bila je to sad neka ptica grabljivica, sa otrom, smelom glavom kao u kopca. Polovinom tela bila je uvuena u tamnu zemljinu loptu, iz koje se probijala kao iz kakvog ogromnog jajeta, na plavoj nebeskoj pozadini. Posmatrajui podue taj list, inilo mi se sve vie i vie da je to onaj raznobojni grb kakav mi se priinio u snu. Da piem pismo Demijanu, ne bi mi bilo mogue, ak i da sam znao kuda. Ali, u istom sanjarskom nasluivanju s kojim sam u to vreme inio sve to, odluio sam da mu poaljem sliku sa kopcem, pa ma ona dospela do njega ili ne. Nisam

na njoj nita napisao, ak ni svoje ime, isekao sam briljivo ivice, kupio sam veliki omota od hartije, i na njemu napisao nekadanju adresu svoga prijatelja. Onda sam to poslao. Pribliavao se jedan ispit, i ja sam morao da radim za kolu vie nego inae. Opet sam omilio nastavnicima otkako sam najedanput promenio svoje gadno vladanje. Dodue, nisam ni sad bio dobar ak, ali ni ja niti iko drugi nije pomiljao na to kako je pre pola godine svima izgledalo verovatno da u biti po kazni otputen iz kole. Moj otac je ponovo pisao vie na onaj nain kao ranije, bez prebacivanja i pretnji. Ali me nita nije gonilo da njemu ili ikom drugom objanjavam kako se taj preokret sa mnom zbio. Bio je puki sluaj to se taj preokret poklapao sa eljama mojih roditelja i nastavnika. Taj preokret me nije priveo drugovima, nije me nikom pribliio, nainio me je samo usamljenijim. On je stremio nekuda, ka Demijanu, ka nekoj dalekoj sudbi. Ja to ni sam nisam znao, jer sam time bio upravo zahvaen. To je bilo otpoelo s Beatriom ali od nekog vremena iveo sam sa svo jim nashkamm listovima i sa svojim mislima na Demijana u jednom tako potpuno nestvarnom svetu, da sam cak i nju bio potpuno izgubio iz vida i iz misli. O svoiim snovima svojim oekivanjima, svojoj unutranjoi promem ne bih nikome mogao kazati ni rei, ak ni da sam to nteo. Ali, kako bih mogao to hteti? V PTICA SE PROBIJA IZ JAJETA Moja naslikana ptica sagledana u snu bila je na putu i traila je moga prijatelja. Odgovor mi je stigao na najudniji nain. U razredu, na svome mestu, naao sam jednom posle odmora izmeu dva asa jednu ceduljicu u svojoj knjizi. Ona je bila previjena upravo onako kao to je kod nas bio obiaj kad bi drugovi iz istog razreda za vreme asa doturili kriom jedan drugom neko pisamce. Samo sam se zaudio ko li mi to alje takvu ceduljicu jer ni sa jednim drugom nisam optio na taj nain. Pomislio sam da e to biti poziv na kakvu aku alu, u kojoj ja ipak ne bih uzeo udela, te zato metnuh cedulju neproitanu spreda u svoju knjigu. Tek za vreme asa ona mi sluajno doe ponovo do ruku. Poigrah se hartijom, razvih je ne mislei nita, i naoh na njoj nekoliko ispisanih rei. Bacih pogled na to, zapeh kod prve rei, uplaih se i proitah, dok mi se srce stee pred sudbom kao u velikoj hladnoi. >Ptica se probija iz jajeta. Jaje je svet. Ko hoe da bude roen, mora da razori jedan svet. Ptica leti ka bogu. Bog se zove Abraksas.< Proitavi vie puta ove redove, utonuh u duboko razmiljanje. Nikakva sumnia nije bila mogua, to je bio odgovor od Demijana. Niko nije mogao znati o ptici, osim mene i njega. Dobio je moju sliku. Razumeo je i pomogao mi da je protumaim. Ali kako je sve to bilo pove zano? I to me je iznad svega muilo ta je to znailo Abraksas? Tu re nisam nikada uo ni proitao. >Bog se zove Abraksas!<

Cas je prolazio, a ja nisam nita uo od cele nastave. Poeo je i idui, poslednji tog prepodneva. Cas je drao jedan mlad suplent, koji je tek doao s univerziteta, i nama se svideo ve zato to je bio tako mlad i to nije prema nama zauzeo lano dostojanstveni stav. Pod vostvom doktora Folena itali smo Herodota. Ovo itanje spadalo je u onaj mali broj kolskih predmeta koji su me zanimali. Ali ovog puta nisam to paljivo sluao. Rasklopio sam svoju knjigu mehaniki, ali nisam pratio prevoenje, i ostao sam i dalje utonuo u svoje misli. Uostalom, ve vie puta sam bio iskusio kako je tano to to mi je Demijan nekada kazao na asu duhovne nastave. Sto se dovoljno jako htelo, to je uspevalo. Kad sam za vreme naslave bio veoma jako uposlen svojim vlastitim mislima, mogao sam biti spokojan da e me nastavnik ostaviti na miru. Dodue, kad sam bio rasejan ili sanjiv, onda bi se on najedanput pojavio preda mnom i to mi se ve bilo desilo. Ali, kad je ovek doista razmiljao, kad je bio doista udubljen, onda je bio zatien. A i ono s netreminim gledanjem ve sam okuao i posvedoio se da je tano. Nekada, u Demijanovo vreme, to mi nije polazilo za rukom, ali sad sam esto oseao da se sa pogledima i mislima moe mnogo tota da posvrava. Tako sam sedeo i sada, i bio daleko od Herodota i kole. Ali iznenada mi nastavnikov glas sinu u svesti kao munja, tako da se prenuh sav prestraen. Cuo sam njegov glas, on je stajao sasvim kraj mene, ve sam pomislio da je izgovorio moje ime. Ali me on nije gledao. Ja odahnuh. Tada ponovo zauh njegov glas. On glasno izgovori re >Abraksas<. U objanjenju, iji sam poetak bio preuo, doktor Folen nastavi: Mi ne smemo sebi da predstavimo shvatanja onih sekta i mistinih skupina iz starog doba tako naivno kao to ona izgledaju sa stanovita racionalistikog posmatranja. Nauku u naem smislu staro doba uopte nije poznavalo. Ali zato je postojalo bavljenje filozofskomistikim istinama, i ono je bilo veoma jako razvijeno. Iz toga su delom postale magija i igra, koje su, dodue, esto dovodile do prevare i zloina. Ali i magija je imala plemenito poreklo i duboke misli. Tako i uenje o Abraksasu, koje sam maloas naveo kao primer. To ime se pominje u vezi s grkim magijskim formulama, i vrlo esto ga dre za ime nekog magijskog avola, kakvog divlji narodi jo danas imaju. Ali izgleda da Abraksas znai mnogo vie. To ime moemo zamisliti kao ime nekog boanstva, koje je imalo simbolian zadatak da sjedini u sebi boansko i satansko. Omaleni ueni ovek govorio je dalje lepo i ustro, niko nije bio mnogo paljiv, i poto se ime nije vie pominjalo, to uskoro i moja panja utonu opet natrag u mene samog. >Sjediniti boansko i satansko<, odjekivalo je u meni. Ovde sam mogao ja da se nadoveem. To mi je bilo dobro poznato jo od razgovora s Demijanom iz poslednjeg doba naeg prijateljstva. Demijan je tada bio rekao da mi, dodue, imamo Boga koga potujemo, ali ovaj predstavIja samo hotimino rastavljenu polovinu sveta (to je bio zvanian, doputen >svetao svet<). Ali bi trebalo potovati ceo svet dakle, trebalo bi ili imati jednog boga koji je i avo, ili bi trebalo zavesti pored slube Bogu jo i slubu avolu. A sad je dakle Abraksas bio bog koji je bio u isti mah bog i avo.

Neko vreme traio sam veoma revnosno po tom tragu, ali nisam odmicao napred. Preturio sam bezuspeno itavu jednu biblioteku tragajui za Abraksasom. Ali moje bie nije nikad bilo jako sklono ovoj vrsti neposrednog i svesnog traenja, pri emu se nalaze najpre samo one istine koje ostaju oveku kao kamenje u ruci. Lik Beatrie, kojom sam se izvesno vreme bavio tako mnogo i prisno, tonuo je postupno, ili bolje rei, udaljavao se lagano od mene, pribliavao se sve vie vidokrugu, i postajao sve vie kao sen, sve udaljeniji, blei. Ona nije bila vie dovoljna dui. Sada poe da se javlja neko novo sazdanje u mojoj udno protkanoj egzistenciji, koju sam vodio kao kakav mesear. U meni procveta enja za ivotom bolje rei, enja za Ijubavlju i ulni nagon koji sam neko vreme mogao preobratiti u oboavanje Beatrie traili su nove slike i svrhe. Ispunjenje mi jo nije nikako dolazilo u susret, i bilo mi je nemogue vie nego ikad da obmanem enju i da neto oekujem od devojaka kod kojih su moji drugovi traili svoju sreu. Sanjao sam opet plahovite snove, i to vie po danu negoli nou. Predstave, slike ili elje ponicale su u meni i odvlaile me iz spoljnog sveta, tako da sam s tim slikama u sebi, s tim snovima ili senkama, optio stvarnije i ivlje nego sa svojom stvarnom okolinom. Jedan odreen san, ili neka igra mate koja se stalno vraala, dobili su za mene veliki znaaj. Taj san, najznaajniji i od najveeg uticaja u mome ivotu, bio je otprilike ovakav: Vratio sam se natrag u oinski dom iznad kapije svetlela se na plavoj pozadini uta ptica s grba. U kui mi doe mati u susret ali kad stupih unutra i htedoh da je zagrlim, to nije bila ona, nego neki lik koji nisam nikada bio video, veliki i snaan, slian Maksu Demijanu i mome naslikanom listu, ali ipak drukiji i, uprkos krepkosti, potpuno enski. Taj lik me je privlaio k sebi i primao me u dubok, drhtav Ijubavni zagrljaj. Slast i groza bili su pomeani, zagrljaj je bio bogosluenje, ali je u isti mah bio i zloin. Suvie uspomena na moju majku, suvie uspomena na moga druga Demijana bilo je oduhovIjeno u tom liku, koji me je uzimao u naruje. Njegov zagrljaj bio je u opreci sa svakim strahopotovanjem, ali je ipak bio blaenstvo. esto sam se budio iz toga sna s dubokim oseanjem sree, esto sa samrtnim strahom i muenom saveu kao iz strahovitog greha. Samo postupno i nesvesno vaspostavila se veza izmeu ove sasvim unutranje slike i onog znaka to mi je stigao spolja o bogu koga treba da traim. Ali ta veza postade potom tenja i prisnija, i ja poeh oseati da sam upravo u tom nasluivanju i snu prizivao Abraksasa. Slast i groza, ovek i ena izmeani, ono to je najsvetije i uasno prepleteno meusobno, duboki zloin proiman najnenijom nevinou takva je bila slika moga Ijubavnog sna, i takav je bio i Abraksas. Ljubav nije vie bila ivotinjski mraan nagon, kakvim sam ga u poetku zastraen oseao ona takoe nije bila vie pobono oduhovljeno oboavanje, kakvo sam ukazivao slici Beatriinoj. Ona je bila oboje, oboje i jo mnogo vie, ona

je bila aneoski lik i satana, ovek i ena ujedno, ovek i ivotinja, najuzvienije dobro i krajnje zlo. Cinilo mi se da mi je predodreeno da to proivim, da mi je sudbina da to okuam. Ceznuo sam za tim i plaio sam ga se, ali je to bilo uvek tu, bilo je uvek nada mnom. Idueg prolea trebalo je da napustim gimnaziju, i da odem na studije, a jo nisam znao kuda i ta. Garila me nausnica, bio sam odrastao ovek, a pri svem tom potpuno bespomoan i bez svrhe. Jedno samo bilo je vrsto: glas u meni, slika iz sna. Oseao sam da mi je dunost da slepo poem za tim vostvom. Ali mi je to bilo teko, i svakodnevno sam se opirao. Moda sam lud, mislio sam esto, moda nisam kao drugi Ijudi? Ali sam i ja mogao da uinim sve ono to su drugi izvravali sa malo marljivosti i truda mogao sam da itam Platona, mogao sam da reavam trigonometrijske zadatke, ili da pratim makar kakvu hemijsku analizu. Samo jedno nisam mogao: da iupam iz sebe svrhu koja je bila u meni skrivena u mraku, pa da je nacrtam negde pred sobom, kao to su to inili drugi, koji su tano znali da ele postati profesori ili sudije, lekari ili umetnici, i koliko e to da traje i kakve e koristi biti od toga. To nisam mogao. Moe biti da u i ja nekad postati tako to, ali odakle to da znam. Moda sam i ja morao da traim, i stalno, godinama da traim, a ipak neu nita postati, i neu dospeti do cilja. Moda u i doi do cilja, ali lo e biti zao, opasan, uasan cilj. Ta ja nisam hteo nita drugo nego da pokuam proiveti ono to je samo od sebe htelo da izbije iz mene. Zato je to bilo tako mnogo teko? esto sam pokuavao da naslikam snaan Ijubavni lik svoga sna. Ali mi nije nikad polazilo za rukom. Da mi je to polo za rukom, ja bih tu sliku poslao Demijanu. Gde je on bio? To nisam znao. Znao sam samo da sam s njim povezan. Kada u ga ponovo videti? Prijatan mir onih nedelja i meseci iz vremena Beatriina davno je proao. Tada sam zamiljao da sam dostigao jedno ostrvo i da sam naao mir. Ali tako je to uvek bilo tek to bi mi jedno stanje omililo, tek to bi mi neki san prijao, odmah bi svenuo i iileo. Uzaludne su bile alopojke! Ziveo sam sad u vatri neutoljene enje, napregnutog iekivanja, to me je esto inilo potpuno divljim i izbezumljenim. Sliku moje usnule dragane viao sam pred sobom esto jo jasnije nego da je iva, mnogo jasnije negoli svoju roenu ruku, govorio sam s njom, plakao pred njome, preklinjao je. Nazivao sam je majkom, i kleao pred njom u suzama, nazivao sam je draganom i nasluivao sam njen vreo poljubac koji utoljava sve elje, nazivao sam je avolom i bludnicom, vampirom i ubicom. Ona me je mamila ka najnenijim Ijubavnim snovima i ka raspusnim bestidnostima, nita joj nije bilo odve dobro i dragoceno, nita odve zlo i nisko. Celu tu zimu proiveo sam u unutranjoj buri, koju mogu teko da opiem. Bio sam odavna svikao na samou, ona me nije pritiskivala, iveo sam s Demijanom, s kopcem, sa slikom velike prilike iz moga sna, koja je bila moja sudba i moja dragana. A bilo je dovoljno da se u tome ivi, jer je to otvaralo vidike ka velikome i prostranome, i sve je nagovetavalo Abraksasa. Ali, nijedan od tih snova, nijedna od mojih misli nije me sluala, nijednu

nisam mogao prizvati, nijednoj nisam mogao po svom nahoenju da dam njenu boju. One su dolazile i odnosile me, one su moj ivot vodile. Stoga sam spolja bio zatien. Od Ijudi se nisam plaio, to su i moji drugovi iskusili, i ukazivali su mi pritaje no potovanje, usled ega sain se esto smeio. Kad sam hteo, mogao sam veinu njih vrlo dobro da prozrem i da ih time pokatkad zaprepastim. Samo sam to hteo retko kad, ili nikad. Uvek sam bio zauzet sobom, uvek sa samim sobom. I najenjivije sam udeo da i ja najzad jednom proivim neto, da neto iz sebe dam van, u svet, da siupim s njim u dodir i borbu. Poneki put, kad bih uvee jurio kroz ulice, i ne bih mogao od nekog nemira da se vratim kui do ponoi, poneki put bih tada pomislio da upravo sada moram da sretnem svoju draganu, da e ona proi na oblinjem uglu, da e me doviknuti sa oblinjeg prozora. Poneki put mi se inilo sve to nesnosno muno, i bio sam spreman da oduzmem jednom sebi ivot. U to vreme naao sam jedno neobino utoite >sluajno<, kako se to kae. Ali ne postoje takvi sluajevi. Ako ovek koji neto nuno trai, nae to, to mu je nuno, onda mu to ne prua sluaj, nego on sam, njegova roena udnja i moranje odvode ga tamo. Pri ovom hodanju po varoi uo sam dva ili tri puta iz jedne omanje crkve u predgrau sviranje orgulja, ali so nisam tu zaustavljao. Kad idui put prooh pored nje, ja to uh opet, i poznadoh da se svira Bah. Prioh vratnicama, i zatekoh ih zakljuane poto je ulica bila gotovo bez Ijudi, sedoh ukraj crkve na jedan kamen. Zavih se u svoj ogrta, i poeh da oslukujem. To nisu bile velike orgulje, ali su zato bile dobre, i svirano je izvanredno, s nekim neobinim, isto linim izrazom volje i istrajnosti, to je zvualo kao kakva molitva. Cinilo mi se da ovek koji tu svira zna da je u toj muzici zakljuano blago, pa ga on mami k sebi, i kuca i pati se oko tog blaga kao oko svog ivota. U tehnikom smislu, ne razumem se mnogo u muziku, ali sam upravo taj izraz due jo kao dete nagonski razumeo, i ono to je muzikalno oseao sam u sebi kao neto to se samo po sebi razume. Potom je muziar svirao i neto moderno, ini mi se da je bilo Regerovo. Crkva je bila gotovo potpuno mrana, samo jedan sasvim tanak svetlosni zrak probijao je kroz oblinji prozor. ekao sam dok se muzika zavrila, i et l kao sam tada goredole, dok nisam video orguljaa da je iziao. To je bio jo mlad ovek, ali ipak stariji od mene, zdepasta, demekasta stasa. On otra urno, snanim a istovremeno zlovoljnim koracima. Od tog doba sedeo bih poneki put predvee pred crkvom, ili bih iao goredole. Jednom sam naao vrata otvorena, i sedeo sam drhui i srean u stolovima pola sata, dok je orgulja svirao gore pri slaboj gasnoj svetlosti. Iz muzike koju je on svirao nisam uo samo njega samog. Cinilo mi se takoe da je sve to je on svirao meu sobom srodno, da ima neku potajnu meusobnu vezu. Sve to je svirao bilo je verom nadahnuto, bilo je predano i pobono, ali ne pobono kao to su bogomoljci i pastori, nego pobono kao hodoasnici i prosjaci u srednjem veku, pobonp sa bezobzirnom predanou

pred nekim oseanjem sveta koje je stajalo iznad svih veroispovesti. Marljivo su svirani umetnici pre Baha, kao i stari Italijani. I svi su kazivali isto, svi su kazivali ono to je i muziar imao u dui: enju, najprisnije obuhvatanje sveta i najdivljije rastavljanje od njega, plameno oslukivanje vlastite tamne due, zanos od predavanja samoga sebe i duboku radoznalost da se sazna udnovato. Kad sam jednom pratio orguljaa kriom pri njegovom odlasku iz crkve, smotrio sam ga kako je uao u jednu malu krmu daleko napolju, na rubu varoi. Nisam mogao da odolim, i poao sam za njim. Ovde sam ga prvi put razgovetno video. Sedeo je za stolom u krmi, u uglu male sobe, sa crnim filcanim eirom na glavi, sa satljikom vina pred sobom, a lice mu je bilo onakvo kao to sam oekivao. Bilo je runo i malo divlje, uznemireno i izbrazdano, udljivo i jake volje, a pri tome oko usta meko i detinjasto. Izraz mukosti i jaine nalazio se sav u oima i na elu, a donji deo lica bio je nean i nedozreo, neobuzdan i delom mekuan, brada puna neodlunosti stajala je tu deaki kao u neskladu prema elu i pogledu. Mile su mi bile ugasitomrke oi, pune ponosa i neprijateljstva.Cutei sedoh preko puta njega, nikog inae nije bilo u krmi. On sevnu pogledom na mene, kao da me htede najuriti. Ja ipak odoleh. i uperih pogled u njega, dok on srdito ne proguna: Zato me posmatrate tako avolski otro? Hoete li togod od mene? Neu nita od vas rekoh. Ali sam od vas ve mnogo imao. On nabra elo. Tako, vi se zanosite muzikom? Po mom nahoenju je gnusno zanositi se muzikom. Nisam se dao zaplaiti. Ja sam vas ve esto sluao u crkvi tu napolju rekoh. Uostalom, neu da vam dosaujem. Mislio sam da u kod vas moda nai neto, neto osobito, ne znam upravo ta. Ali bolje, nemojte me sluati! Ta ja vas mogu sluati u crkvi. Pa ja uvek zakljuavam. Onomad ste to zaboravili, pa sam sedeo unutra. Inae stojim napolju ili sedim na kamenu. Tako? Drugi put moete ui unutra, toplije je. Morate samo lupnuti na vrata. Ali snano, i ne dok sviram. A sad hajde ta ste hteli rei? Vi ste sasvim mlad ovek, svakako ak ili student. Jeste li muziar? Nisam. Sluam rado muziku, ali samo onakvu kakvu vi svirate, sasvim neospornu muziku, onakvu pri kojoj se osea da ovek potresa nebo i pakao. Muzika mi je vrlo draga, mislim zato to je tako malo moralna. Sve ostalo je moralno, a ja traim neto to nije takvo. Pod moralnim sam uvek samo patio. Ne mogu dobro da se izrazim. Znate li da mora postojati neki bog koji je istovremeno Bog i avo? Sluao sam da je postojao nekad takav bog. Muziar zabaci malo iroki eir, i strese tamnu kosu sa visokog ela. Pri tom me prodorno pogleda i nae mi preko stola svoje lice u susret. Tiho i napregnuto zapita on: Kako se zove bog o kome to govorite?

Na alost, ne znam gotovo nita o njemu. upravo znam samo ime. Zove se Abraksas. Muziar pogleda kao nepoverljivo oko sebe, kao da bi kogod mogao da prislukuje. Onda mi se primae blizu i proaputa: To sam i mislio. Ko ste vi? Ja sam gimnazijalac. Odakle znate o Abraksasu? Pukim sluajem. On lupnu o sto tako da mu se aa s vinom preli. Sluajem! Ne govorite. gluposti, mladi ovee! Za Abraksasa se ne saznaje pukim sluajem, to upamtite. Ja u vam o njemu jo vie rei. Ja znam pomalo o njemu. On zauta i pomae unatrag svoju stolicu. Kad sam ga. pogledao u oekivanju, on se namrti. Ne ovde! Drugi put! Na, uzmite! Pri tome zahvati u dep svoga kaputa, koji nije bio skinuo sa sebe, i izvue nekoliko peenih kestenova, koje mi dobaci. Ja ne rekoh nita, uzeh ih i stadoh da jedem, i bejah vrlo zadovoljan. Dakle proaputa on posle kratkog vremena odakle znate za njega? Nisam oklevao da mu kaem. Bio sam usamljen i nisam znao ta da radim priao sam. Tada se setih jednog prijatelja iz ranijih godina, za koga drim da zna vrlo mnogo. Naslikao sam neto, neku pticu koja izlazi iz zemljine lopte. Poslao sam je njemu. Posle izvesnog vremena, kad ve nisam u to verovao, dolo mi je do ruku pare hartije, i na njoj je stajalo: >Ptica se probija iz jajeta. Jaje je svet. Ko hoe da bude roen, mora da razori jedan svet. Ptica leti ka Bogu. Bog se zove Abraksas.< On ne odgovori nita, Ijutili smo svoje kestenje i jeli ga uz vino. Da uzmemo jo jedan satljik? zapita on. Hvala, ne, ja nerado pijem. On se nasmeja malo razoaran. Kako hoete! Kod mene je to drukije. Ja ostajem jo ovde. A vi sad samo idite! Kad sam idui put posle sviranja na orguljama poao s njim, nije bio mnogo govorljiv. Odveo me je u jednu staru ulicu, kroz staru gospodarsku kuu gore, u veliku, neto tmurnu i zaputenu sobu tu, osim jednog klavira, nita nije opominjalo na muziku, dok su veliki ormari sa knjigama i pisai sto davali tom prostoru neto uenjako. Koliko imate knjiga! rekoh ja odajui mu priznanje. Jedan deo od toga je iz knjinice moga oca, kod koga stanujem. Da, mladiu, ja stanujem lcod oca i majke, ali vas ne mogu predstaviti njima, moji poznanici ne uivaju ovde u kui veliko potovanje. Ja sam izgubIjeni

sin, znate li to? Moj otac je ovek neizmerno dostojan potovanja, znamenit svetenik i propovednik u ovdanjem gradu. A ja, da biste znali odmah da se ravnate, ja sam njegov daroviti gospodin sin, koji je mnogo obeavao, ali koji je poao stranputicom i unekoliko poludeo. Bio sam bogoslov i ba pred sam dravni ispit napustio sam taj estiti fakultet. Mada sam, u stvari, jo uvek ostao pri struci, to se tie mojih privatnih studija. Kakve su bogove Ijudi odvajkada sebi izmiljali, to mi je jo uvek neobino vano i zanimljivo. Uostalom, sad sam muziar i, kako izgleda, dobiu uskoro kakvo manje mesto orguljaa. Onda sam opet pri crkvi. Stadoh da gledam redom u poleinu knjiga, i naoh grke, latinske, hebrejske nazive, ukoliko sam mogao da vidim pri slaboj svetlosti male stone lampe. U meuvremenu moj poznanik je legao u mraku kraj zida na pod, i poeo tamo neto da radi. Hodite viknu on posle kratkog vremena da filozofiramo malo, to jest da drimo jezik za zube, da leimo potrbuke i da razmiljamo. On kresnu palidrvce, i u kaminu, pred kojim je leao, potpali hartiju i trske. Plamen liznu visoko, on je darao i loio vatru veto i smotreno. Ja legoh kraj njega na pohaban ilim. On je zurio u vatru, koja je i mene privlaila, i tako smo utei leali potrbuke valjda ceo sat pred vatrom koja je buktala, gledali je kako plamti i hui, trne i povija se, izdie i podrhtava, i, na kraju, kako na podu tinja, u tihoj eravici koja se gasila. Oboavanje vatre nije bilo najgluplje to su Ijudi izmislili promrmlja on. Inae, nijedan od nas nije izustio ni rei. Gledao sam netremice u vatru, utonuo u slike u pepelu. Odjednom se prepadoh. Moj drug se prepusti snu i tiini, video sam neke prilike u dimu i parence uglja na aru, mali, vitki plamen liznu navie, i ja videh u njemu pticu sa utom glavom kao u kopca. U kaminu, u eravici koja je izdisala, zlatno usplamteli konci preplitali su se u mree, pojavljivala su se slova i slike, koje su podseale na lica, na ivotinje, na bicikle, na crve i zmije. Kada sam, prenuvi se, pogledao u druga, on je, s bradom oslonjenom na pesnice, gledao ukoeno, predano i fanatino u pepeo. A sad moram da idem rekoh lagano. Dobro, onda idite. Do vienja! On ne ustade, i poto se lampa bila ugasila, morao sam s mukom pipati kroz mrane sobe, mrane hodnike i stepenice, dok nisam iziao iz zaarane stare kue. Na ulici zastadoh, i pogledah po staroj kui. Ni u jednom prozoru nije gorela svetlost. Mala mesingana firma sijala se na svetlosti gasnih fenjera pred kapijom. >Pistorije, vrhovni upnik< proitah na njoj. Tek kod kue, kad sam posle veere sedeo sam u svojoj Imaloj sobi, pade mi na um da od Pistorija nisam doznao ni o Abraksasu niti ma ta drugo, i da smo, uopte, jedva izmenjali desetinu rei. Ali sam bio veoma zadovoljan svojom posetom njemu. Za idui put bio mi je obeao izvanredan komad stare orguljske muzike, jednu pasakalju od Bukstehudea. Pasakalja (panska re) vrsta muzikog komada koji se svira vrlo sporo.

Prim. prevod. Dltrlh Bukstehue Danac po roenju, uveni orgulja crkve sv. Marlje u Libeku (). Prim. prevo. Mada nisam toga bio svestan, orgulja Pistorije dao mi je prvu lekciju kad sam s njim leao na podu pred kaminom u njegovoj surnornoj pustinjakoj sobi. Gledanje u vatru prijalo mi je, okrepilo je i potvrdilo sklonosti koje sam oduvek imao,' ali koje nisam upravo nikad negovao. Postupno mi je to postajalo delimino jasno. Ve kao malo dete bio sam pokatkad sklon da posmaIram udnovate oblike prirode ali ne samo da ih posmatram, nego da se predam sav njihovom vlastitom aru, njihovom ukovrenom, dubokom govoru. Izdueno, drvenasto korenje drvea, obojene ile u kamenu, mrlje od ulja to po vodi pliva, pukotine u staklu sve ove i sline stvari imale su pokatkad veliku dra za mene, a pre svega voda i vatra, dim i oblaci, praina, a osobito obojene krune povrine koje bih video kad bih sklopio oi. U danima posle moje prve posete Pistoriju, stao sam ponovo da se priseam toga. Jer sam opazio da za izvesno okrepljenje i radost, za pojaanje moga oseanja o sebi samome, koje se od toga doba javljalo u meni, da za sve to imam jedino da zahvalim dugome zurenju u otvorenu vatru. To oveku neobino dobro ini, a i obogauje ga. U ono malo iskustva lo sam nakupio dosad na putu ka svojoj pravoj ivotnoj svrsi, uvrstilo se i ovo novo: posmatranje takvih prilika, predavanje sebe iracionalnim, ukovrenim, udnovatim oblicima prirode, proizvodi u nama oseanje saglasnosti naeg bia sa voljom koja je stvorila te likove uskoro osetimo iskuenje da ih smatramo za svoje vlastite udi, za svoje vlastite tvorevine vidimo kako granice izmeu nas i prirode podrhtavaju i kako se rasplinjuju, i nauimo da upoznamo ono raspoloenje u kome ne znamo da li su slike na naoj mrenjai proizile usled spoljnih ili usled unutranjih utisaka. Nigde tako prosto i lako kao pri ovom vebanju ne otkrivamo u koliko smo velikoj meri mi samo tvorci, u kolikoj velikoj meri naa dua uzima svagda udela u neprekidnom stvaranju sveta. Stavie, isto neodoljivo boanstvo dela u nama i (u prirodi i kad bi spoljni svet propao, jedan od nas bi bio sposoban da ga ponovo izgradi, brdo i reku, drvo i list, koren i cvet sve to je sazdano u prirodi nalazi se prethodno sazdano u nama, vodi poreklo iz due, ije bie jeste venost, ije bie mi ne poznajemo, ali koje nam se daje da ga osetimo ponajvie kao Ijubavnu silu i stvaralaku mo. Tek posle nekoliko godina naao sam to zapaanje potvreno u jednoj knjizi, i to kod Leonarda da Vinija, koji govori o tome kako je dobro i kako je jako uzbudIjivo posmatrati neki zid na koji su mnogi Ijudi pljuvali. Od onih mrlja na vlanom zidu oseao je ono isto to i Pistorije i ja pred vatrom. Pri naem sledeem sastanku orgulja mi je dao ovu izjavu: Mi povlaimo granice svoje linosti uvek suvie usko! Mi uraunavamo u svoju linost uvek samo ono to saznajemo kao individualno razliito, kao neto to se udaljuje od drugog. Ali mi, upravo svaki od nas, sastojimo se iz svih sastojaka sveta i kao to nae telo nosi u sebi rodoslovlje razvia sve do ribe, pa i mnogo dalje unatrag, tako i mi imamo u dui sve to je

ikada ivelo u Ijudskim duama. Svi bogovi i avoli, koji su ikada postojali, bilo kod Grka i Kineza, ili kod Zulukafera, svi zajedno su u nama, svi su tu, kao mogunosti, kao elje, kao izlazi. Kad bi oveanstvo izumrlo sve do jednog jedinog osrednje darovitog deteta, koje nije dobilo nikakvu obuku, ovo bi dete ponovo pronalo sav tok stvari, bogove, demone, rajeve, zapovesti i zabrane, Stare i Nove zavete, sve bi ono moglo ponovo da stvori. Pa lepo primetih ja u emu je jo onda vrednost pojedinca? Cemu jo teimo, kad u sebi imamo ve sve gotovo? Stoj! uzviknu Pistorije estoko. Velika je to razlika da li samo nosite svet u sebi, ili da li to i znate! Neki ludak moe da izusti misli koje podseaju na Platona, neko malo pobono ae u hernhutskom seminaru razmilja stvaralaki o istim dubokim mitolokim pove Hernhut mesto u saksonskoj gornjo. Lunjici, sedite bogatog bogoslovskog seminara. Prim. prevoci. zanostima koje se javljaju kod gnostiara ili kod Zoroastra.' Ali on o tome nita ne zna! On je drvo ili kamen. u najboljem sluaju ivotinja, dokle god to ne zna. Ali onda kad svane prva iskra tog saznanja. onda on postaje ovek. Valjda neete sve te dvonoce to idu ulicama smatrati za Ijude samo stoga to idu uspravno i to svoje mladunce nose devet meseci? Ta vi vidite koliki od njih su ribe ili ovce. crvi ili pijavice. koliko njih mravi, koliko njih pele! U svakom od njih postoje mogunosti da se iauri ovek ali tek onda kad on te mogunosti nasluti, kad naui da ih naini delimino svesnima, tek tada su one njegova svojina. Nai razgovori bili su otprilike takvi. Retko kad su mi donosili neto sasvim novo. neto to bi me potpuno iznenadilo. Ali svi, ak i najobiniji, pogaali su laganim stalnim udarom ekia po istoj taki u meni, svi su pomogli da zbacim sa sebe Ijuturu, da probijem Ijusku u jajetu, i posle svakoga sam dizao glavu malo vie, malo slobodnije, dok moja uta ptica nije probila svoju lepu grabljiviku glavu iz razorene zemljine lopte. Cesto smo priali jedan drugom svoje snove. Pistorije je umeo da ih tumai. Seam se ba jednog udnovatog primera. Sanjao sam kako letim, ali na taj nain to sam nekako baen kroz vazduh nekim velikim zamahom kojim nisam mogao da gospodarim. Bejah sav ushien tim letenjem, ali se to uskoro izmetnu u strah, kad mimo svoje volje videh da sam se otisnuo u opasne visine. Tada nainih spasonosno otkrie da mogu svoje uzdizanje i padanje da reguliem zadravanjem i izdisanjem daha. Na to Pistorije ree: Zamah kojim letite, to je na oveanski posed, koji svako od nas ima. To je oseanje povezanosti s korenjem svake snage, ali se pri tome ovek brzo uplai! To je vraki opasno! Zato se veina tako rado odrie lete Gnostlari pristalice sistema religiozne filozofije kojl tvrde da potpuno poznaju prirodu i boga Prim. prevo. ' Zoroastar ili Zaratustra linost iz staroga veka. verovatno mitska. kpjoj se pripisuje osnivanie rellgi.le starlh Meana Persijanarn. Prim. prevod.

nja, i vie voli da hoda po graanskom putu, rukovoena zakonskim propisima. Ali, vi niste takvi. Vi letite dalje, kako prilii valjanom momku. I gle, tu pronalazite udo: postupno ste zagospodarili time uz veliku optu snagu koja vas odvlai pridolazi fina, mala, vlastita snaga, jedan organ, kormilo! Ta to je sjajno! Bez toga bi ovek neeIjeno otiao u vazduh, to, na primer, ine bezumnici. Njima su data dublja nasluivanja negoli Ijudima na graanskom putu, ali zato nemaju kljua ni kormila, i othuje u prostore bez dna. Ali vi, Sinklere, vi ete udesiti stvar. A kako, molim vas? Svakako to jo ne znate. To ete uiniti s jednim novim organom, s regulatorom disanja. I sad moete videti kako je vaa dua u svojoj dubini malo >lina<. Ta ona ne pronalazi taj regulator! On nije nita novo! On je zajam, i postoji ve tisuama godina. On je organ za odravanje ravnotee kod riba, mehur za plivanje. I doista, postoji jo i danas mali broj udnovatih i konzervativnih ribljih vrsta kod kojih je mehur za plivanje u isto vreme neka vrsta plua, i u datim prilikama moe doista da slui za disanje. Dakle, u dlaku isto kao plua, koja u snu upotrebljavate kao mehur za letenje. Doneo mi je ak svesku zoologije i pokazao mi imena i slike onih starodrevnih riba. I ja sam osetio, s nekom udnom jezom, da u meni ivi neka funkcija iz raznih epoha razvia. VI JAKOVLJEVA BORBA ta sam od udnog muziara Pistorija doznao o Abraksasu, ne mogu da prepriam u nekoliko rei. Ali najvanije to sam kod njega nauio, to je bio dalji korak na putu ka sebi 'samom. U to vreme bio sam, sa nepunih osamnaest godina, neobino mlad ovek, u sto stvari prerano zreo, a u sto drugih stvari veoma zaostao i neumean. Kad bih se s vremena na vreme uporedio s drugima, bivao bih esto ponosan i uobraen, ali isto tako esto potiten i poraen. esto bih sebe smatrao za genija, esto za poluludog. Nije mi polazilo za rukom da uzimam udela u radostima i ivotu svojih vrnjaka, i esto sam se troio u prebacivanjima i brigama kao da sam beznadeno rastavljen od njih, kao da je za mene ivot zatvoren. Pistorije, koji je sam bio pravi pravcati osobenjak, pouio me je da sauvam sranost i potovanje prema sebi samome. Time to je svagda u mojim reima, u mojim snovima, u mojim matarijama i mislima nalazio neto dragoceno, to ih je svagda ozbiljno uzimao i ozbiljno o njima razgovarao, davao mi je primer. Priali ste mi ree on da muziku volite zato to nije moralna. Neka je tako. Ali vi sami ne smete biti moralist! Vi se ne smete ravnati s drugima i ako vas je priroda stvorila za slepog mia, ne smete hteti da se nainite pticom nojem. Vi sebe pokatkad drite za osobenjaka, prebacujete sebi to idete putevima drugaijim negoli veina. Toga se morate okanuti. Gledajte u vatru, gledajte u oblake, i im nastupe nasluivanja i im glasovi u vaoj dui zaponu da govore, onda se oslonite na njih i ne pitajte prvo da li je to u volji ili da li je to milo gospodinu uitelju ili gospodinu tati ili nekome

drugom bogu! Time se ovek kvari. Time se dolazi na graansku stazu, i postaje se okamenotina. Dragi Sinklere, na bog se zove Abraksas, a on je bog i on je satana, on u sebi ima svetao i mraan svet. Abraksas nema ta da prigovori nijednoj vaoj misli, nijednom vaem snu. To nemojte nikada zaboraviti. Ali e vas on napustiti ako nekad postanete besprekoran i normalan. Tada e vas napustiti i potraie nov lonac da bi 'u njemu gotovio svoje misli. Meu svima mojim snovima, onaj mrani Ijubavni san bio mi je najverniji. esto, esto bih ga sanjao, stupao bih pod pticom na grbu u nau staru kuu, hteo bih da privuem majku k sebi, i namesto nje drao bih obgrljenu veliku, upola muku, upola materinsku enu, koje sam se plaio i kojoj me je ipak privlaila najea udnja. A taj san nisam mogao nikada da ispriam svome prijatelju. Zadrao sam ga za sebe, iako sam mu otkrio sve druge. To je bio moj kut, moja tajna, moje pribeite. Kad bih bio potiten, molio sam Pistorija da mi svira pasakalju staroga Bukstehudea. U sutonu, u tamnoj crkvi sedeo sam tada izgubljen u toj muzici, udnoj, oseajnoj, utonuloj u samu sebe, u muzici koja samu sebe oslukuje, a koja mi je svagda prijala i inila me pripravnijim da odam pravdu glasovima due. Ponekad smo ostajali u crkvi jo neko vreme poto je zvuk orgulja ve iezao, sedeli smo i gledali slabu svetlost kako sija kroz visoke prozore u iljatom luku, i kako nestaje. Doista izgleda smeno ree Pistorije da sam nekad bio bogoslov i da umalo nisam postao svetenik. Ali sam pri tome bio nainio samo greku u formi. Biti svetenik, to je moj poziv i moj cilj. Samo sam bio suvie rano zadovoljan i stavio sam se na raspolaganje Jehovi jo pre nego to sam upoznao Abraksasa. Ah, svaka reli gija je lepa. Religija je dua. i svejedno je da li se uzima hriansko priee ili se hodoastvuje u Meku. Ali onda ste ipak mogli da postanete svetenik rekoh ja. Ne, Sinklere, ne. Morao bih onda lagati. Naa religija se tako obavlja kao i da nije religija. Ona sve ini tako kao da je delo razuma. Za nudu mogao bih ak biti katolik, ali protestantski svetenik ne! Nekolicina pravovernih a ja poznajem takve rado se pridrava bukvalnog znaenja, njima ne bih mogao rei da za mene Hristos nije linost, nego heroj, mit, gorostasna senka, u kojoj je oveanstvo naslikalo sebe samo na zidu venosti. A drugi koji dolaze u crkvu da bi uli neku pametnu re, da bi ispunili dunost, da ne bi nita propustili i tako dalje, jest, ta bih njima imao da kaem? Da ih preobratim, mislite? Ali ja to nipoto neu. Svetenik nee da preobraa, on hoe samo da ivi meu pravovernima, meu sebi ravnima, i hoe da bude nosilac i izraz za ono oseanje iz koga pravimo svoje bogove. On prekide. Zatim nastavi. Naa nova vera, za koju smo sada izabrali ime Abraksas, jeste lepa, dragi prijatelju. Ona je najbolje to imamo. Ali je ona jo odoje! Krila joj nisu jo porasla. Ah, usamljena religija, to jo nije neto istinito. Ona mora

postati optom, ona mora imati kult i zanos, sveanosti i misterije. On stade da razmilja i utonu u sebe. Zar misterije ne moe da izvodi svako za sebe ili u najuem krugu? zapitah ja oklevajui. Moglo bi se, te jo kako! potvrdi on. Ja ih izvodim ve odavno. Ja sam izvodio kultove zbog kojih bih morao da odsedim godinama u tamnici, kad bi se za to znalo. Ali znam da to jo nije ono pravo. On me iznenada udari po ramenu tako da se ja stresoh. Mladiu ree on prodorno i vi imate misterije. Ja znam da vi morate imati snove koje mi ne kazujete. Neu da ih znam. Ali vam kaem: proivljujte te snove, odigravajte ih, gradite im oltare! To nije jo ono to je savreno, ali to je put. Da li emo jednom, vi i ja, i nekolicina drugih, obnoviti svet, to e se pokazati, Ali u nama samima moramo ga svakog dana obnavljati, inae nee biti nita od nas. Mislite o tome. Vama je osamnaest godina, Sinklere, vi ne jurite ka ulinim bludnicama, vi morate imati Ijubavne snove, Ijubavne elje. Moda su oni takvi da ih se plaite. Ne plaite ih se. To je najbolje to imate! Moete mi verovati. Ja sam mnogo izgubio usled toga to sam u vaim godinama izvrio nasilje nad svojim Ijubavnim snovima. To ne mora da se ini. Kad se zna za Abraksasa, ne sme vie da se ini. ovek se ne sme niega plaiti, niti sme da smatra za zabranjeno ita to dua u nama eli. Ja, prestraen, primetih: Ali ovek ne moe da ini to mu na um padne! Ta ne sme se ubiti ovek zato to imamo neto protiv njega. On se pomae blie k meni. U izvesnim okolnostima sme se i to. Samo je to veinom zabluda. Ja takoe ne mislim da treba da uinite prosto sve to vam kroz glavu proe. Ne, ali ne treba da one ideje koje imaju svoj opravdani smisao nainite tetnima gonei ih od sebe i moraliui povodom njih. Umesto da sebe ili nekoga drugog udarite na krst, moete iz pehara ispiti vino sa sveanim mislima, i pri tome zamiljati misteriju prinoenja rtve. Moe se, i bez takvih radnji, postupiti sa potovanjem i Ijubavlju sa svojim nagonima i takozvanim iskuenjima. Tada oni ispolje svoj smisao, a svi oni imaju smisla. Ako vam opet kadgod padne na um neto sasvim ludo ili greno, Sinklere, kad biste hteli nekog da ubijete ili da uinite neku veliku gadost, onda za asak pomislite da to u vama mata Abraksas! ovek koga biste hteli da ubijete, nije nikada gospodin taj i taj, on je sigurno samo preruen. Ako nekoga mrzimo, onda u njegovom liku mrzimo neto to je usaeno u nama samima. Ono to nije u nama samima, to nas ne uzbuuje. Nikada mi Pistorije nije kazao nita to je tako duboko pogodilo u najtajniji kut u meni. Nisam mogao da odgovorim. Ali ono to me je kosnulo ponajjae i najudnije, to je bila saglasnost ovog saveta s Demijanovim reima, koje sam ve godinama i godinama nosio u sebi. Jedan o drugome nisu nita znali, a obojica su mi kazivali isto. Stvari koje vidimo ree Pistorije tiho jesu iste stvari koje su u nama.

Ne postoji druga stvarnost osim one koju imamo u sebi samima. Stoga veina Ijudi ivi tako nestvarno, zato slike izvan sebe smatraju za stvarnost, a svoj vlastiti svet u 'sebi ne putaju nikako da doe do rei. Pri tome se moe biti srean. Ali ako se jednom sazna i ono drugo, onda se vie ne moe izabrati da se poe putem veine. Sinklere, put veine je lak, a na je teak. Poimo. Posle nekoliko dana, poto sam u dva maha uzaludno ekao na njega, sreo sam ga kasno uvee na ulici, po hladnom nonom vetru, kako nailazi iza ugla kao navejan, usamljen, posrui i sasvim pijan. Nisam hteo da ga pozovem. On proe mimo mene, ne videvi me, i gledae ukoeno pred sebe usplamtelih i usamljenih oiju, kao da ide za nekim tamnim pozivom iz nepoznatoga. Pooh za njim du jedne ulice, on odmicae kao vuen nekom nevidljivom icom, hodajui fanatino ali ipak mlitavo, kao kakva avet. Ja se vratih alostan kui, svojim neostvarenim snovima. Ovako on sad obnavlja svet u sebi pomislih i osetih jo u istom trenutku da rasuujem nisko i moraiizatorski. ta sam znao ja o njegovim snovima? Moda je on u svome zanosu iao pouzdanijim putem negoli ja u svojoj zebnji. Za vreme odmora izmeu kolskih asova padalo mi je ponekad u oi kako moju blizinu trai jedan moj drug, na koga nisam nikada obraao panju. To je bio omaleni mladi, na izgled slab, mrav, s crvenkastoplavom ko som u pogledu i ponaanju imao je neeg samosvojnog. Jedne veeri, kad sam se vraao kui, vrebae me on na ulici. Pusti me da proem pored njega, potom potra opet za mnom, i zastade pred naom kapijom. Zeli li to od mene? zapitah. Hteo bih samo da jedanput razgovaram s tobom ree on bojaljivo. Budi tako dobar i poi nekoliko koraka sa mnom. Ja pooh za njim i osetih da je on duboko uzbuen i da oekuje heto veliko. Ruke su mu drhtale. Jesi li ti spiritist? zapita on sasvim iznenada. Nisam, Knauere odgovorih smejui se. Ni traga od toga. Kako ti je tako to palo na pamet? Ali si onda teozof? Nisam ni to. Ah, nemoj da si tako zatvoren! Ja oseam sasvim dobro da u tebi ima neeg osobitog. To ti se vidi u oima. Ja pouzdano verujem da ti opti s duhovima. Ne pitam le iz radoznalosti, Sinklere, ne! I ja sam traim put, zna li, a tako sam usamljen. Priaj samo bodrio sam ga. Ja, dodue, ne znam nita o duhovima, ve ivim u svojim snovima, a ti si to osetio. I drugi Ijudi ive u snovima, ali ne ti svojim vlastitim u tome je razlika. Jest, u tpme je moda stvar proaputa on. Vano je samo kakve su vrste snovi u kojima se ivi. Jesi li ti ve sluao to o beloj magiji? Morao sam da oporeknem. To je kad ovek ui da se sam savlauje. Moe se postati besmrtan i moe se vraati. Zar se nisi nikada vebao u tome?

Na moje radoznalo pitanje o tim vebama, on se najpre pravio tajanstven, dok se nisam okrenuo da poem tek tada izloi on stvar. Kad hou, na primer, da zaspim ili da se skoncentriem, onda nainim takvu jednu vebu. Onda zamislim neto, na primer, neku re ili neko ime, ili neki geometrijski oblik. Onda ga zamiljam duboko u sebi, to jac mogu, pokuavam da ga predstavim unutra u svujoj glavi. dok ne osetim da je tamo. Onda ga zamislim sebi o vratu, i tako dalje, dok ne postanem potpuno ispunjen njime. Onda sam sasvim vrst, i vie nita ne moe da me uznemiri. Shvatio sam donekle kako on to misli. Ali sam lepo oseao da on ima jo neto na srcu, bio je udno uzbuen i ustar. Pokuavao sam da mu olakam postavljanje pitanja, i gle, uskoro je izaao na sredu sa onim to ga je u stvari titalo. I ti se uzdrava? zapita me on bojaljivo. Kako to misli? Misli li na polne odnose? Pa da. Sada se ve pune dve godine uzdravam, otkad znam za tu nauku. Pre toga sam imao jedan porok, zna ve. Nisi, dakle, nikad bio kod neke ene? Nisam rekoh. Nisam naao nijednu koja mi odgovara. Ali kad bi naao onu za koju misli da ti odgovara, da li bi onda s njom spavao? Pa naravno ako ona nema nita protiv rekoh malo podrugljivo. O, onda si ti na pogrenom putu! Unutranje snage mogu se vaspitati samo onda ako se ostane potpuno uzdrljiv. Ja sam to inio, cele dve godine. Dve godine, i neto vie od jednog meseca! To je tako teko! Ponekad to jedva mogu da izdrim. Sluaj, Knauere, ja ne verujem da je uzdravanje tako strano vano. Znam odbijao je on to svi kau. Ali to nisam od tebe oekivao. Ko hoe da ide viim duhovnim putem, mora, neosporno, da ostane ist. Dobro, onda ini to! Ali ja ne razumem zato je onaj koji svoj pol priguuje >istiji< nego ma ko drugi. Ili, moe li da izlui ulno i iz svih misli i snova? On me je gledao oajno. Ne, ba to 'ne mogu! Gospode, a to ipak mora da bude. Nou imam snove koje ne bih mogao da priam ni sebi samome. Strane snove, zna li! Setio sam se opet onog to mi je Pistorije kazao. Ali, ma kako da sam oseao da su njegove rei istinite, nisam mogao da ih prepriavam, nisam mogao da dam savet koji nije poticao iz mog Vlastitog iskustva, i za koji se nisam oseao dovoljno doraslim da ga sam posluam. Postao sam utljiv i osetio sam se ponien time to neko trai savet od mene, a ja mu ga ne mogu dati. Sve sam okuao jadikovao je Knauer idui pored mene. Uinio sam to se moe uiniti, sa hladnom vodom, sa snegom, s gimnastikom i tranjem ali sve to nita ne pomae. Svake noi probudim se iz snova na koje ne smem nipoto da mislim. A najuasnije je ovo: usled toga gubim postupno opet sve to sam dubovno bio nauio. Gotovo vie nikad ne uspevam da se skoncentriem ili da se uspavam, esto leim po celu no budan. Ja to ne mogu vie dugo da

izdrim. Ako naposletku ne mogadnem ipak da izvojujem borbu, ako popustim i ako se ponovo okaljam, onda sam gri nego svi ostali koji se nisu, uopte, nikada ni borili. Ti to valjda shvata? Ja klimnuh glavom, ali nisam mogao na to nita da kaem. Poeo je da mi biva dosadan, i uplaio sam se samoga sebe to njegova oita nevolja i oajanje nisu na mene inili dublji utisak. Oseao sam samo: ne mogu ti pomoi. Dakle, ne zna nita za mene? zapita on naposletku, iscrpen i alostan. Ba nita? Ali mora da postoji neki put. Kako ti to ini? Ne mogu ti nita rei, Knauere. U tome ne moemo jedan drugome da pomognemo. Ni meni nije niko pomogao. Mora da bude naisto sam sa sobom, i onda mora da uini ono to doista potie iz tvoga bia. Nema niega drugog. Ako ne ume sam sebe da nae, onda, verujem, nee nai ni duhove. Taj mali stvor gledao me je razoaran, pa najedanput zaneme. Tada mu pogled planu u iznenadnoj mrnji, on sp iskezi na mene i uzviknu besno: Ah, ti si mi divan svetac! I ti ima svoj porok, znam ja! Pravi se kao kakav mudrac, a potajno si se prilepio za isti kal kao ja, i svi! Ti si svinja, svinja kao i ja sam. Svi smo svinje! Ja odoh i ostavih ga. On poe za mnom dvatri koraka, zatim zastade, osvrte se, i otra dalje. Meni se smui od saaljenja i gaenja, i nisam se mogao osloboditi tog oseanja sve dok nisam kod kue u svojoj sobici namestio svojih nekoliko slika oko sebe i predao se udno i iz dna due svojim vlastitim snovima. Tu se smesta pojavi opet moj san, o kapiji i grbu, o materi i tuoj eni, i ja videh crte lica te ene tako jasno i razgovetno, da sam jo iste veeri poeo da slikam njenu sliku. Kad je crte posle nekoliko dana bio dovren, nacrtan kao u besvesno iskidanim odsecima vremena proetim sanjarijama, ja ga uvee okaih na svoj zid, primakoh preda nj stonu lampu, i stadoh pred njega kao pred kakav duh s kojim sam se morao boriti na ivot i smrt. To lice je bilo slino ranijem, slino mome drugu Demijanu, a po nekim crtama, slino i meni samome. Jedno oko stajalo je uoljivo vie negoli drugo, pogled je prelazio preko mene utonuo i ukoen, sudbonosan. Stajao sam pred njim, i od unutranjeg naprezanja ohladio sam se sav ak do utrobe. Postavljao sam slici pitanja, optuivao sam je, milovao je, molio se njoj kao bogu nazivao sam je majkom, nazivao sam je draganom, nazivao sam je bludnicom i devojurom, nazivao sam je Abraksasom. U tome mi padoe na um rei Pistorijeve ili Demijanove? nisam se mogao setiti kad su bile izgovorene, ali mi se inilo da ih ponovo ujem. To su bile rei o borbi Jakovljevoj s bojim anelom, i ono >Ne putam te, mora me blagosloviti.< Slika se pri svetlosti lampe menjala pri svakom dozivanju. Postajala je svetla i sjajna, postajala je crna i mrana, sklapala je modre kapke preko izumrlih oiju, otvarala ih je ponovo i sevala je plamenim pogledima to je bila ena, to je bio ovek, to je bila devojka, to je bilo malo dete, ivotinja rasplinula se u mrlju i postala ponovo velika i jasna. Naposletku, povinujui se nekom jakom, unutranjem pozivu, ja sklopih oi i sada videh sliku u sebi samome, jau i snaniju.

Htedoh da kleknem pred njom ali je ona bila toliko duboko u meni, da je nisam mogao razluiti od sebe, kao da je postala isto to sam i ja sam. Tada zauh neko potmulo, teko hujanje, kao od kakve prolene bure, i zadrhtah u neopisano novom oseanju straha i doivljavanja. Preda mnom zablistae zvezde i ugasie se, i pored mene potekoe, tiskajui se, uspomene unatrag sve do prvoga, najzaboravljenijeg detinjstva, ak i do preegzistencije i do ranih stupnjeva postojanja. Ali te uspomene koje su, kao to je izgledalo, ponavljale moj ceo ivot sve do najskrivenijih kutova nisu prestajale s jueranjicom i dananjicom, nego su ile dalje, odravale su budunost, otkidale me od dananjice i odvodile u nove ivotne oblike, ije su slike bile beskrajno svetle i zasenjujue, ali od kojih docnije nisam mogao nijedne tano da se setim. Te noi se probudih iz dubokog sna: bio sam u odelu, i leao sam popreko na krevetu. Upalih svetlost, osetih da se moram prisetiti neeg vanog, nisam nita znao o prethodnim asovima. Upalih svetlost, seanje je postupno dolazilo. Potraio sam sliku, ona nije vie visila na zidu, niti je leala na stolu. Tada mi se uini da se nejasno priseam kako sam je sagoreo. Ili sam samo sanjao da sam je sagoreo u svojim rukama, pa sam pojeo pepeo? Nekakav veliki, drhtavi nemir gonio me je. Stavio sam eir na glavu, otiao kroz kuu i ulicu, kao na silu gonjen trao sam i trao ulicama i preko trgova, kao da me je bura nosila, oslukivao sam pred mranom crkvom svoga prijatelja, traio sam i traio u tamnom nagonu, ne znajui ta. Proao sam kroz jedno predgrae, gde su bile javne kue, tamo je jo ovdeonde gorela svetlost. Dalje napolju nalazile su se nove graevine i gomile cigala, delimino pokrivene sivim snegom. Jurei kroz ovu pustinju kao kakav mesear pod tuim pritiskom, setih se nove graevine u mom rodnome mestu, u koju me je ne kada odvukao moj muitelj Kromer na nae prvo obraunavanje. Slina graevina leala je u sivoj noi ovde preda mnom, i zjapila na mene crnom rupom za vrata. Neto me je gonilo unutra, hteo sam da uzmaknem i spotakao se o pesak i iskopanu zemlju taj nagon je bio jai. morao sam unutra. Preko dasaka i polupanih cigala oteturao sam se u pust prostor ovde je odisalo sumorno na vlanu hladnou i kamenje. Tu se nalazila gomila peska, svetlosiva mrlja: mae je sve bilo mrano. Odjednom, neki zaprepaeni glas doviknu mi: Za ime boje, Sinklere, otkuda ti ovamo? I kraj mene se uspravi iz mraka neki ovek, omaleni mravi momak, kao kakav duh dok mi je ikosa jo nakostreena stajala, ja poznadoh svoga kolskog druga Knauera. Kako si ovamo dospeo? zapita on kao izbezumIjen od uzbuenja. Kako si mogao da me nae? Nisam razumeo. Nisam te traio rekoh smeteno svaka re mi je zadavala truda, i prelazila mi je s mukom preko mrtvih, tekih. kao smrznutih usana. On me je gledao netremice. Nisi me traio?

Nisam. Neto me je vuklo ovamo. Jesi li me ti zvao? Mora biti da si me zvao. ta ti tu radi. Ta sada je no. On me grevito obuhvati svojim tankim rukama. Jest, no je. Mora uskoro da svane. O, Sinklere, nisi me zaboravio! Moe li mi oprostiti? Sta to? Ah, bio sam tako gadan! Tek sada se setih naeg razgovora. Je li to bilo pre etiripet dana? Cinilo mi se da je otada protekao itav vek. Ali sad sam iznenada sve znao. Ne samo ono to se izmeu nas zbilo, nego i to zato sam doao ovamo, i ta je Knauer hteo ovde napolju da uradi. Hteo si, dakle, da oduzme sebi ivot, Knauere? U On se strese od hladnoe i od straha. Da, hteo sam. Ne znam da li bih to mogao da izvedem. Hteo sam da ekam dok ne svane. Ja ga odvukoh napolje. Prvi vodoravni svetlosni zraci dana svetlucali su neizrecivo hladno i bezvoljno u sivom vazduhu. Vodio sam deka pod ruku dobar deo puta. Iz mene su potekle rei: Sad e otii kui i nee nikome nita rei! Iao si pogrenim putem, pogrenim putem! I mi nismo svinje kao to ti misli. Mi smo Ijudi. Mi gradimo sebi bogove i berimo se s njima, i oni nas blagosiljaju. Cutei ili smo dalje, i razili smo se. Kad sam stigao kui, bio je ve dan. Najbolje to mi je ono vreme u St. jo donelo, bili su asovi s Pistorijem kraj orgulja ili kraj vatre u kaminu. Citali bismo zajedno neki grki tekst o Abraksasu i on bi mi itao odlomke prevoda iz Veda, i nauio me da izgovaram sveti >om<. Meutim, nije mi to uenjatvo duu razvilo, nego neto sasvim suprotno tome. Ono to mi je goilo, to je bilo produbljivanje sebe samog, sve vee poverenje u svoje vlastite snove, misli i slutnje, i sve vee saznanje o moi koju sam u sebi nosio. Sa Pistorijem sam se sporazumevao na razne naine. Trebalo je samo da mislim jako na njega, pa bih bio siguran da e mi doi on ili pozdrav od njega. Mogao sam njega, isto kao i Demijana, zapitati ma ta iako on sam nije bio tu: trebalo je samo da ga vrsto predstavim sebi i da mislei intenzivno upravim na njega svoja pitanja. Onda bi se sva duevna snaga unesena u pitanje vraala k meni kao odgovor. Samo, ja nisam predstavljao sebi ni linost Pistorija, niti linost Maksa Demijana, nego sam morao prizivati sliku koju sam usnio i naslikao, u snu vienu mukoensku sliku mog demona. Ona sad nije vie ivela samo u mojim snovima, niti je bila vie naslikana na hartiji, nego je ivela u meni kao slika koju sam prieljkivao i kao vie oblije mene samog. Cudan i ponekad smean bio je odnos koji je nastupio izmeu mene i neuspelog samoubice Knauera. Od one noi u kojoj sam ja bio poslan k njemu, bio mi je privren kao kakav veran sluga ili pas. pokuavao je da svoj ivot privee za moj, i iao je slepo za mnom. Prilazio mi je sa najudnijim pitanjima i

eljama, hteo je da vidi duhove, hteo je da prouava kabalu, i nije mi verovao kad sam ga ubeivao da od svih tih stvari nita ne razumem. Verovao je da ja imam na raspolaganju svaku mo. Ali neobino je bilo to to bi on esto sa svojim udnovatim i glupim pitanjima dolazio k meni upravo tada kad bi trebalo u meni razmrsiti kakav vor, kao i to da je ono to bi njemu sunulo kroz glavu i to bi ga morilo esto mene podsealo i podsticalo na reenje. esto mi je bivao dosadan, i tada bih ga zapovedniki ispraao ali bih ipak oseao: i on mi je bio poslan, i iz njega se ono to sam mu ja davao vraalo udvostrueno k meni, te mi je i on bio vo, ili, pak, put. Lude knjige i spisi koje mi je donosio i u kojima je on traio svoj spas, pouile se me vie nego to sam to u tom trenutku uviao. Taj Knauer izgubio se docnije neosetno sa moga puta. S njim nije bilo potrebno nikakvo objanjenje. Ali je to bilo potrebno s Pistorijem. Pri kraju svog kolovanja u St. doiveo sam s tim prijateljem jo neto neobino. I bezazlen ovek retko je kad poteen da jedanput ili vie puta u ivotu ne dospe u sukob s lepim vrlinama odavanja potovanja i zahvalnosti. Svako mora jednom da naini korak koji ga rastavlja od njegova oca, od njegovih uitelja, svako mora da oseti poneto od tvrdoe usamljenosti, mada veina Ijudi moe to slabo da podnese, te uskoro opet povije kimu. Od svojih roditelja i od njihova sveta, od >svetlog< sveta svoga lepog detinjstva, nisam se rastao borei se estoko, nego sam se lagano i gotovo nezapaeno udaljio i otuio od njih. To mi je bilo ao, i prilikom posete svome zaviaju, to mi je esto priinjavalo gorke asove ali nije dopiralo do srca, moglo se podnositi. Ali tamo gde smo Ijubav i strahopotovanje prinosili ne iz navike, nego iz svoga najvlastitijeg nagona, tamo gde smo svom svojom duom bili uenici i prijatelji tamo nastaje gorak i uasan trenutak ako nam se najedanput uini da struja vodilja u nama hoe da nas odvede od voljene osobe. Onda se svaka misao koja odbija prijatelja i uitelja, upravlja s otrovnom aokom u nae vlastito srce onda nas svaki udar odbrane pogaa u vlastito lice. Tada onome koji je mislio da u sebi samome nosi punovaan moral, uskrsjiu rei >verolomstvo< i >nezahvalnost< kao sramni dozivi i igovi onda uplaeno srce pobegne zastraeno natrag u drage doline onih vrlina iz detinjstva, i ne moe verovati da se mora presei. Lagano u toku vremena jedno oseanje u meni usprotivilo se da svoga prijatelja Pistorija priznajem tako bezuslovno za vou. Ono to sam u najznaajnijim mesecima svoga mladikog doba doiveo, bilo je prijateljstvo s njim, bio je njegov savet, njegova uteha, njegova blizina. Iz njega je Bog meni govorio. Iz njegovih usta vraali su se k meni moji snovi, ozareni i protumaeni. On mi je darovao samopouzdanje. Ah, a sada sam lagano oseao da sve vie rastu otpori protiv njega. U njegovim reima uo sam suvie pounoga, oseao sam da on potpuno razume samo jed,an deo moga bia. Meu nama nije dolo do neke svae, do neke scene, do nekog preloma pa ak ni do nekog razraunavanja. Ja sam mu rekao samo jednu jedinu, upravo

bezazlenu re ali je to ipak bio trenutak u kome se iluzija izmeu nas raspala u aroliku polupanu parad. To nasluivanje pritiskivalo me je ve neko vreme, ali je ono postalo jasno oseanje jedne nedelje u njegovoj staroj nauenjakoj sobi. Leali smo na podu kraj vatre, i ori je govorio o misterijama i oblicima religije koje je prouavao, o kojima je razmiljao, i ijom mogunom sudbinom se bavio. Ali se meni sve ovo inilo vie udno i zanimljivo negoli znaajno za ivot zvualo mi je kao uenost, zvualo mi je kao umorno traenje pod razvalinama nekadanjih svetova. I najedanput osetih odvratnost pre ma razglabanju i igranju verskim formama koje su nam ouvane predanjem. Pistorije rekoh iznenada, i iz mene izbi zloba koja me je samog iznenadila i uplaila priajte mi ve jedanput neki san, pravi san, koji ste imali nou. To to sad govorite, tako je vraki antikvarsko! On me nikad nije bio uo da tako govorim, a i ja sam osetih u istom trenutku, brzo kao munja, sa stidom i strahom, kako je strela koju sam odapeo ija njega i koja ga je u srce pogodila, uzeta iz njegove vlastite ostave kako sam prebacivanja koja je on sam sebi inio, i koja sam sluao kako ih izraava ironinim tonom u izvesnim prilikama, sad njemu u zaotrenom obliku pakosno dobacio. On to oseti u istom asu, i smesta zauta. Ja ga pogledah sa strahom u srcu, i videh kako je strahovito prebledeo. Posle jedne duge, teke pauze, on stavi novo drvo na vatru, i ree mirno: Potpuno ste u pravu, Sinklere, vi ste pametan deko. Ja u vas potedeti antikvarskih stvari. Govorio je vrlo mirno, ali sam iz toga jasno nazreo bol od rane. ta sam uinio! Umalo nisam zaplakao, hteo sam da mu se srdano obratim, hteo sam da ga zamolim za oprotaj, da ga ubeujem u svoju Ijubav, u svoju nenu zahvalnost. Padoe mi na um dirljive rei ali ih ne mogadoh izgovoriti. Ostao sam leei, gledao sam u vatru i utao. On je utao takoe, i tako smo leali a vatra je dogorevala i utrnula, i sa svakim plamenom koji je prestajao da puckara oseao sam kako se gasi i odlee neto lepo i srdano, to se nije moglo vratiti. Plaim se da me pogreno ne razumete rekoh naposletku veoma potiteno i suvim, promuklim glasom. Glupe, besmislene rei prele su mi mehaniki preko usana, kao da itam iz nekog romana u novinama. Sasvim vas dobro razumem ree Pistorije tiho. Pa vi ste u pravu. On oeknu. A potom lagano nastavi: Ukoliko jedan ovek moe da bude u odnosu na drugog u pravu. Ne, ne, vikao je glas u meni, ja nisam u pravu! Ali nisam mogao nita da izgovorim. Znao sam da sam svojom jednom jedinom, malenom reju ukazao na jednu bitnu slabost, na njegovu nedau i ranu. Bio sam dodirnuo taku gde on sam nije imao poverenja u sebe. Njegov ideal bio je antikvarski<, on je bio

istraiva unatrag, bio je romantiar. I odjedanput osetih duboko: upravo to to mi je Pistorije bio i to mi je dao, to on nije mogao samome sebi da bude i da da. On me je poveo jednim putem koji je morao i njega, vou, da pregazi i napusti. Sam bog zna kako ponikne takva jedna re! Ja nisam smerao nita zlo, nisam nasluivao da e nastupiti slom. Izgovorio sam. neto to nisam nimalo sam znao u trenutku kad sam izgovarao, bio sam se podao nekoj beznaajnoj malo aljivoj, malo pakosnoj ideji, a iz toga je proizila sudbina. Uinio sam malu, nesmotrenu surovost, i ova je za njega postala presuda. O, kako sam tada silno eleo da se on naljuti, da se brani, da se izdere na mene! Ali, nita od svega toga nije uinio, to sam sve morao da uinim sam, u svojoj dui. On bi se i osmehnuo da je mogao. To to nije mogao, po tome sam najbolje video kako sam ga duboko pogodio. I time to je Pistorije taj udar od mene, od svog drskog i nezahvalnog uenika, primio tako nemo, time to je utao i davao mi za pravo time to je moju re priznao kao sudbinu uinio je da sam sam sebe omrznuo, nainio je moju nepromiljenost hiljadu puta veom. Kad sam zamahnuo, mislio sam da u pogoditi jednog jakog oveka koji e se braniti a sad je tu bio miran paenik, bez odbrane, koji se utei predaje. Dugo smo ostali leei pred vatrom koja je trnula, i u kojoj mi je svaki zaareni oblik, svaki stub pepela to se izvija, dozivao u pamenje srene, lepe, bogate asove, i sve vie gomilao dug moje obaveze prema Pistoriju. Naj .". UUuA. lov. mvjgau uo puuuesein. usiauun i oaon. Jjugo sam stajao pred njegovim vratima, dugo na mranom stepenitu, dugo jo napolju, ekajui pred kuom nee li moda izii i poi za mnom. Tada odoh, i stadoh da jurim satima kroz grad i predgraa, kroz park i umu, do veeri. I tada osetih prvi put znak Kainov na svome elu. Tek postupno stao sam da razmiljam. Sve moje misli imale su smer da mene optue, a Pistorija da odbrane. Na kraju sve je bilo obratno. Hiljadu puta sam bio spreman da se pokajem i trgnem natrag svoju brzopletu re ali je, pri svem tom, ona bila istinita. Tek sad polo mi je za rukom da razumem Pistorija. da pred sobom izgradim ceo njegov san. Taj san bejae da postane svetenik, da propoveda novu religiju, da da nove oblike uzdignua, Ijubavi i oboavanja, da uspostavi nove simbole. Ali to nije bilo u njegovoj snazi, nije bilo njegovo zvanje. On je boravio suvie usrdno u onome to je prolo, poznavao je suvie tano ono to je nekada bilo, znao je suvie o Egiptu, o Indiji, o Mitri, o Abraksasu. Njegova Ijubav bila je privezana za slike koje je zemlja ve bila videla, a pri tome on sam znao je dobro u dnu due da novo mora biti novo i drukije, da mora potei iz sveeg tla, a ne da bude crpeno iz zbirki i knjiica. Njegovo zvanje bilo je moda da pomogne privoditi Ijude ka njima samlma, kao to je to uinio sa mnom. Ali njegovo zvanje nije bilo da im da ono o emu jo nisu bili uli, nove bogove. I tu me, kao kakav otar plamen, opee iznenada saznanje: za svakoga ima po jedno zvanje<, ali ni za koga takvo zvanje koje on sam sme da izabere, da mu ocrta delokrug, i da ga vri po svom nahoenju. Bilo je pogreno hteti nove

bogove, bilo je potpuno pogreno hteti ma ta dati svetu! Nema nijedne, nijedne, nijedne dunosti za probuene Ijude osim ove jedne: traiti samoga sebe, postati vrst u sebi samome, napipati svoj vlastiti put koji vodi unapred, kuda god bilo da vodi. To me je potreslo duboko, i to je bio za mene plod ovog doivljaja. esto sam se bio igrao slikama budunosti, esto sanjao o ulogama koje bi mi mogle biti dodeljene, kao pesniku moda. ili proroku, ili kao slikaru, ili ma na koji drugi nain. Sve je to bilo nitavno. Ja nisam postojao da bih pisao pesme, da bih drao propovedi, da bih slikao ni ja niti iko drugi nije postojao toga radi. To je sve proizilazilo samo uzgred. Pravi poziv za svakoga bilo je samo jedno: doi do sebe samoga. Bilo da on okona kac pesnik ili kao umobolnik, kao prorok ili zloinac to nije bila njegova stvar jest, to je na kraju krajeva bilo bez znaaja. Njegova stvar je bila da iznae svoju vlastitu sudbinu, a ne makar kakvu, i da je u sebi proivi, potpunu i nesalomljenu. Sve ostalo je bilo polovno, bio je pokuaj da se izmakne, bilo je bekstvo natrag u ono to je idealno za gomilu, bilo je prilagoavanje i strah od vlastitog unutranjeg bia. Strana i sveta uzdie se preda mnom nova slika, sto puta nasluivana, moda ve esto izgovarana, a pri svem tom tek sad doivljena. Ja sam bio hitac prirode, hitac u neizvesno, moda radi neeg novog, moda ni radi ega, i moj poziv bilo je jedino to da taj hitac iz pradubine pustim da dejstvuje, da osetim u sebi njegovu volju i da ga nainim potpuno svojim. Jedino to! Mnogo puta sam bio ve iskusio ta znai samoa. A sada sam nasluivao da ima i dublje, i da je ona neizbena. Nisam pokuavao da se pomirim s Pistorijem. Ostali smo prijatelji, ali je odnos bio izmenjen. Samo jedan jedini put govorili smo o tome, ili, upravo, samo je on to uinio. On ree: Zelim da postanem svetenik, to znate. Najvie sam voleo da postanem svetenik nove religije, o kojoj imamo izvesna nasluivanja. Nikada neu moi to da budem to znam i znao sam ve odavna, mada to sebi nisam sasvim priznavao. I zato u vriti druge svetenike slube, moda na orguljama, moda neto drugo. Ali moram biti svagda okruen neim to oseam kao lepotu i svetinju muzika orgulja i misterija, simbol i mit, to mi je potrebno i od toga neu odustati. To je moja slabost. Jer ponekad znam, Sinklere, znam s vremena na vreme da ne treba da imam takve elje, da su one rasko i slabost. Bilo bi uzvienije, bilo bi pravilnije kad bih se sasvim prosto stavio na raspo buuoini, ne postavijajui nikakve zahteve. Ali to ne mogu to je jedino to ne mogu. Moda ete vi to jednom moi. To je teko, moj mladiu, to je jedino istinski teko to postoji. esto sam o tome sanjao, ali ne mogu, jeza me od toga hvata ne mogu da stojim tako potpuno nag i usamljen ta i ja sam ubogi, slabi pas, kome je potrebno malo toplote i hrane, i koji bi pokatkad eleo da oseti blizinu sebi ravnoga. Ko doista nee nita drugo do svoju sudbinu, taj vie nema sebi ravnog, taj stoji sasvim sam i ima oko sebe samo hlaclan vasionski prostor. To je, znate li, Isus u Getsemanskom

vrtu. Bilo je muenika koji su rado davali da ih raspnu na krst, ali ni oni nisu bili junaci, nisu bili osloboeni, i oni su hteli neto na ta su bili svikli, to im je bilo drago i blisko, imali su uzore, imali su ideale. Ali ko hoe jo samo sudbinu, taj vie nema ni uzore, ni ideale, nema nieg dragog, nieg utenog. A upravo tim putem moramo ii. Ljudi kao ja i vi su sasvim usamljeni ali mi ipak jo imamo jedan drugog, imamo potajno zadovoljenje to smo drukiji, to se moemo osloniti jedan na drugoga, to elimo ono to je neobino. Ali i to mora otpasti ako neko hoe da ide do kraja tim putem. On ne sme eleti ni da bude revolucionar, ni primer, ni muenik. To se ne da zamisliti.. . Ne, nije se dalo zamisliti. Ali se moglo sanjati, moglo se predoseati, moglo se nasluivati. Nekoliko puta osetio sam poneto od toga kad bih ugrabio neki sasvim tihi as. Tada bih zaronio u sebe, i pogledao bih sliku svoje sudbine u otvorene ukoene oi. One su mogle izraavati puno mudrosti, mogle su izraavati puno bezumlja, mogle su zraiti Ijubavlju ili dubokom pakou, sve je bilo svejedno. Nita od toga nije se smelo izabrati, nita se nije smelo hteti. ovek je smeo hteti samo sebe, samo svoju sudbinu. U tome mi je Pistorije sluio kao vo za vreme jednog dela puta. Tih dana jurio sam unaokolo kao slep, u meni je hujala bura, svaki korak bio je opasnost. Nisam video nita osim mranoga ponora pred sobom, u koji su uticali i tonuli svi dosadanji putevi. A u svojoj dui video sam sliku voe, koji je liio na Demijana, i u ijim je oima stajala moja sudbina. Ja napisah na cedulji: Voa me je napustio. Stojim u potpunom mraku. Ne mogu sam da nainim ni koraka. Pomozi mi!< To sam hteo da poaljem Demijanu. Ali sam odustao kad god sam to hteo da uinim, izgledao sam sebi budalast i besmislen. Ali sam tu malu molitvu znao napamet i izgovarao sam je esto u sebi. Ona me je pratila iz asa u as. Poeo sam da nasluujem ta je molitva. Moje kolovanje bilo je zavreno. Trebalo je o raspustu da putujem, to je moj otac smislio, a potom da odem na univerzitet. Na koji.fakultet, to nisam znao. Bilo mi je odobreno da pohaam filozofiju jedan semestar. Ja bih bio zadovoljan isto tako i bilo im drugim. VII GOSPOA EVA Za vreme kolskog odmora otiao sam jedanput u kuu u kojoj je pre vie godina stanovao Maks Demijan sa svojom majkom. Neka stara gospoa etala je po vrtu, ja je oslovih i doznadoh da ta kua pripada njoj. Zapitah za porodicu Demijan. Ona se nje dobro seala. Ali nije znala gde sad stanuje. Poto je osetila da se mnogo interesujem, povela me je sa sobom u kuu, potraila jedan koni album, i pokazala mi fotografiju Demijanove matere. Jedva sam je se mogao setiti. Ali kad spazih malu sliku, srce mi prestade da kuca. To je bila moja slika o kojoj sam snevao! To je bila ona, velika, gotovo muka, enska prilika, slina svome sinu, s crtama materinstva, s crtama strogosti, s crtama duboke strasti, lepa i zavodljiva, lepa i nepristupana, demon i mati, sudbina i dragana. To je bila ona. Kao kakvo divno udo proe me neto kad tako saznadoh da moja slika iz sna

ivi na zemlji! Postojala je, dakle, ena koja je tako izgledala, koja je imala crte moje sudbine! Gde je ona? Gde? A ona je bila Demijanova mati. Uskoro potom krenuh na svoje putovanje. Cudno putovanje. Putovao sam bez odmora iz mesta u mesto, kako god bi mi naspelo, uvek tragajui za ovom enom. Bilo je dana kada sam sretao same prilike koje su podseale na nju, koje su opominjale, koje su liile na nju, koje su me mamile kroz ulice stranih gradova, kroz eleznike stanice, u eleznike vozove, kao u zamrenim snovima. Bilo je, pak, drugih dana kad sam uviao kako je moje traenje beskorisno onda bih sedeo u kakvom parku, u kakvom hotelskom vrtu, u kakvoj ekaonici, ne radei nita, i gledao u sebe samog, i pokuavao da u sebi oivim sliku. Ali je ova sad postala bojaljiva i kratkovena. Nikada nisam mogao da spavam, samo prilikom putovanja vozom kroz nepoznate predele zadremao bih za kojih etvrt asa. Jednom u Cirihu, ila je za mnom ustopice neka ena, lepa, malo bezona ena. Jedva sam je pogledao, i otiao sam dalje, kao da je ona vazduh. Radije bih smesta umro nego da nekoj drugoj eni darujem svoju simpatiju makar za jedan as samo. Oseao sam da me moja sudbina vue, oseao sam da je ispunjenje blizu, i bio sam lud od nestrpljenja to nisam mogao nita da uinim za to. Jednom na nekoj eleznikoj stanici, mislim da je to bilu u Insbruku, smotrio sam na prozoru jednog voza koji je ba u tom Iasu kretao priliku koja me je podsetila na nju, i bio sam danima nesrean. I najedanput, javila mi se ponovo ta prilika nou u snu probudih se oseajui stid i pusto zbog besmislenosti svoje hajke, i otputovah pravo kui. Nakon nekoliko nedelja upisao sam se na univerzitet H. Sve me je razoaralo. Predavanja o istoriji filozofije, koja sam sluao, bila su isto tako bez due i po tvornikom kalupu kao i ivovanje mladia koji su studirali. Sve je to bilo po kalupima, jedan je radio isto to i drugi, i zaarena veselost na deakim licima izgledala je tako sumorno prazna i nabavljena, gotova! Ali sam bio slobodan, imao sam ceo dan za sebe, stanovao sam mirno i lepo u starim zidinama pred gradom, i imao sam na svom stolu nekoliko svezaka Niea. S njime sam iveo, oseao sam usamljenost njegove due, nasluivao sudbinu koja ga je besprekidno gonila, patio sam s njim i bivao blaen to je nekad postojao neko koji je tako neumoljivo iao svojim putem. Kasno uvee lutao sam jednom kroz grad, po jesenjem vetru i sluao kako studentska udruenja pevaju iz kafana. Kroz otvorene prozore dopirao je duvanski dim u oblacima, a u debelim bujicama pesma, glasna i kruta, ali bez zamaha i beivotno jednolika. Stajao sam na uglu jedne ulice i oslukivao: iz dve krme orila se u noi tano izvoena veselost omladine. Svuda zajedniko prebivanje, svuda sabijanje u gomilu, svuda odbacivanje sudbine i bekstvo u toplo i zbijeno krdo! Idui za mnom. mimoioe me lagano dva oveka. Ja zauh odlomak njihovog razgovora.

Nije li to isto onako kao to je momaka kua u kakvom crnakom selu? zapita jedan. Sve se poklapa, ak je i tetoviranje jo moda. Vidite, to je mlada Evropa. Taj glas mi je zvuao udnovato poznato i opominjao me je na nekoga. Ja pooh za obojicom po mranoj ulici. Jedan je bio Japanac, omalen i otmen, i pod fenjerom spazih kako se sija njegovo uto, nasmeeno lice. Tada drugi stade ponovo da govori. Pa ni kod vas u Japanu nee valjda biti bolje. Ljudi koji ne tre za stadora, svuda su retki. Ima i ovde pogdekojih. Svaka re proimala me je radosnim strahom. Poznavao sam oveka koji je govorio. To je bio Demijan. U vetrovitoj noi poao sam za njim i za Japancem kroz tamne ulice, prisfukivao sam njihove razgovore, i uivao u zvuku Demijanova glasa. On je imao stari zvuk, imao je staru, lepu pouzdanost i mir, i imao je mo nada mnom. Sad je sve bilo dobro. Naao sam ga. Na kraju jedne ulice u predgrau Japanac se oprosti i otkljua jednu kapiju. Demijan poe istim putem natrag. Zastao sam i oekivao sam ga nasred ulice. Srce mi je jako udaralo posmatrajui ga kako mi dolazi u susret, uspravan i gibak, u mrkom kinom kaputu, s tankim tapom okaenim preko ruke. Pribliavao se ne menjajui svoj ravnomerni korak, sve dok mi nije sasvim priao skide eir i pokaza mi svoje staro svetlo lice s odlunim ustima i s udnovatom ozarenou na visokom elu. Demijane! uzviknuh. On mi prui ruku. Dakle, tu si, Sinklere! Oekivao sam te. Jesi li znao da sam ovde? To ba nisam znao, ali sam se pouzdano nadao. Video sam te tek veeras, ta sve vreme iao si za nama. Dakle, odmah si me poznao? Naravno. Izmenio si se, dodue. Ali ima znak. Znak? Kakav znak? Ranije smo to nazivali Kainovim znakom, ako se jo moe setiti. To je na znak. Ti si ga oduvek imao zato sam ti postao piijatelj. Ali je sad postao razgovetniji. Nisam znao, ili, upravo, znao sam. Jednom sam naslikao tebe, Demijane, i bio sam zaprepaen to je slika liila i na mene. Je li to zbog znaka? Svakako. Dobro je to si sad ovde! I moja majka e se radovati. Ja se uplaih. Tvoja majka? Je li ona ovde? Pa ona me i ne poznaje. O, ona zna o tebi. Ona e te poznati i ako joj ne budem kazao ko si. Odavna nisi nita javljao o sebi. O, hteo sam esto da piem, ali nije ilo. Od nekog vremena osetio sam da moram uskoro da te naem. Svakog dana sam te oekivao. On provue svoju ruku kroz moju, i poe dalje sa mnom. Iz njega je izbijao mir, i useljavao se u mene. Uskoro smo askali kao ranije. Seali smo se

kolovanja, nastave pred prvo priee, i onog nesrenog susreta onda za vreme kolskog odmora samo o najranijoj i najtenjoj vezi izmeu nas, o povesti sa Franjom Kromerom, nije ni sad bilo pomena. Nehotice smo upali u udne razgovore pune nasluivanja. Nadovezujui se na onaj razgovor Demijanov s Japancem, govorili smo o ivotu studenata, pa smo od toga preli na drugo, to je izgledalo bez ikakve veze s prvim, ali je to u Demijanovim reima dobijalo jednu prisnu povezanost. On je govorio o duhu Evrope i o oznakama ovog vremena. Svugde, kazivao je on, vlada sabijanje u zajednicu i stvaranje stada, ali nigde ni traga od slobode i Ijubavi. Sve to zajedniko prebivanje, poev od studentskih udruenja i pevakih drutava pa sve do drava, sve je to nasilna tvorevina, sve je to zajednica iz straha, iz bojazni, iz zabune, i ona je iznutra trula i stara, i blii se svome slomu. Zajedniko ivljenje ree Demijan to je lepa stvar. Ali to to vidimo da svuda cveta, to nije zajedniko ivljenje. Ono e se iznova roditi iz meusobnog upoznavanja pojedinaca, i ono e zaas dati svetu drugi oblik. Ono to sad postoji kao zajedniko ivljenje, jeste samo stvaranje stada. Ljudi pribegavaju jedni drugima zato to se plae jedni drugih gospoda za sebe, radnici za sebe, naunici za sebe! A zato se plae? Covek se samo onda plai kad nije sam sa sobom u dosluhu. Plae se zato to nisu nikada sledovali svom vlastitom biu. Zajednica od samih Ijudi koji se plae od nepoznatog u sebi samima! Oni svi oseaju da njihovi ivotni zakoni nisu vie prikladni, da oni ive po ovetalim propisima ni njihove religije, niti njihov moral, nita od svega ne odgovara onome to nam je potrebno. Sto i vie godina Evropa je jo samo studirala i gradila fabrike! Oni tano znaju koliko je grama baruta potrebno da se ubije jedan ovek, ali ne znaju kako se moli bogu, ne znaju ak kako se moe biti srean bar jedan sat. Pogledaj samo kakvu studentsku krmu! Ili pak neko mesto za zabavu gde odlaze bogati Ijudi! Oajno! Dragi Sinklere, iz svega toga ne moe da proizie nita dobro. Ti Ijudi koji se tako straljivo sabijaju, puni su straha i puni su zlobe, niko nema poverenja ni u koga. Oni su verni idealima koji to vie nisu, i ospu kamenjem na svakoga koji istavi nove ideale. Oseam da postoje nesuglasice. One e tek nastati, veruj mi, nastae uskoro. One, naravno, nee svet popraviti<. Da li e radnici poubijati svoje fabrikante, ili e Rusija i Nemaka pucati jedna na drugu promenie se samo posednici. Ali to ipak nee biti uzalud. To e ispoljiti bezvrednost dananjih ideala, posklanjae se bogovi iz kamenog doba. Ovaj svet kakav je sada hoe da umre, on hoe da propadne, i propae. A ta e pri tome biti od nas? zapitah ja. Od nas? Oh, moda emo i mi propasti zajedno s njim. Ta mogu ubiti i jednog od nas. Sarao, na taj nain nije s nama svreno. Oko onog to od nas ostaje, ili oko onih od nas koji e to preiveti, sakupie se volja budunosti. Pokazae se volja oveanstva, koju je naa Evropa sa svojom vaarskom tehnikom i naukom ve odavna nadvikivala. I tad e se pokazati da

volja oveanstva nije nikad i nigde istovetna s voljom dananjih zajednica, drava i naroda, udruenja i crkava. Nego ono to hoe priroda sa ovekom, stoji napisano u pojedincima, u tebi i u meni. To je stajalo u Isusu, stajalo je u Nieu. Jedino za te vane struje koje, naravno, svakog dana mogu da izgledaju drukije bie mesta tada kada se dananje zajednice srue. Bilo je kasno kad smo se zaustavili pred jednim vrtom kraj reke. Ovde mi stanujemo ree Demijan. Doi uskoro k nama! Mi te rado oekujemo. Iao sam radostan po zahladneloj noi natrag, u svoj daleki stan. Tu i tamo po gradu galamili su i zbijali ale studenti koji su se vraali kui. Cesto sam ranije osetio oprenost izmeu smenog naina njihove veselosti i moga usamljenog ivota. esto s oseanjem odricanja, esto s porugom. Ali jo nikad nisam kao danas osetio s mirom i s potajnom snagom kako me se to malo tie, kako je za mene taj svet bio dalek i iileo. Seao sam se inovnika iz mog rodnog mesta, stare dostojanstvene gospode, kojima su uspomene na njihove probanene semestre bile drage kao uspomene na neki blaeni raj, i koji su gajili kult prema iezloj slobodisvoga studentskog doba, kao to ga inae pesnici ili drugi romantiari posveuju detinjstvu. Svugde isto! Svugde su traili slobodui sreunegde iza sebe, iz istog straha da ih to moe podsetiti na njihovu vlastitu odgovornost i da ih moe opomenuti na njihov vlastiti put. Nekoliko godina se pijanilo i klicalo, a potom bi se povila kima i postajalo ozbiljan gospodin u dravnoj slubi. Jest, bilo je trulo, trulo kod nas, a ta stuaentska giupost bila je manje glupa i manje rava nego sto drugih. Kad sam najzad stigao u svoj udaljeni stan i potraio svoju postelju, sve te misli bile su odletele, i sav moj duh uporno je oekivao veliko obeanje to mi ga je ovaj dan dao. im budem hteo, ve sutra, mogu da vidim Demijanovu majku. Neka studenti bane i neka tetoviraju sebi lica, neka je svet truo i neka oekuje svoju propast ta me se tie. Ja sam ekao jedino to da mi moja sudbina doe u susret u novome liku. Spavao sam vrsto do kasno ujutru. Novi dan granuo je za mene kao kakav sveani praznik, kakav nisam vie doiveo jo od boinih praznika svoga deakog doba. Bio sam proet unutranjim nemirom, ali se nisam nieg plaio. Oseao sam da je za mene svanuo vaan dan, video sam i oseao da je svet oko mene izmenjen, da eka, da je svean i da u njemu postoje mnoge meusobne veze. I tiha jesenja kia koja je sipila, bila je lepa, mirna i praznina, puna ozbiljne, vedre muzike. Prvi put je spoljni svet zvonio u istom skladu s mojim unutranjim onda je praznik due, onda je vedro iveti. Nijedna kua, nijedan izlog, nijedno lice na ulici nije mi smetalo sve je bilo onakvo kakvo je moralo biti, ali nije imalo prazno lice svakidanjice i sviknutosti, nego je to bila priroda u oekivanju, i sve je stajalo sa strahopotovanjem, spremno pred subinom. Takav mi se kao malom deku ukazivao svet jutrom o velikim praznicima, o Boiu i o Uskrsu. Nisam znao da taj svet moe jo biti tako lep. Bio sam se svikao da ivim povuen u sebe, i da se pomirim s tim da sam potpuno izgubio smisao za ono to se

napolju zbiva, da gubitak sjajnih boja stoji neizbeno u vezi s gubitkom detinjstva, i da se unekoliko sloboda i mukost due mora platiti odricanjem od toga Ijupkog sjaja. Sada sam, pak, ushien video da je sve to bilo samo zasuto i potamnelo, i da je mogue ak i kad se ovek oslobodi i kada se odrekne detinjske sree videti svet kako zrai i okuati duboke drhtaje detinjskog vienja. Doao je as kada sam ponovo naao vrt u predgrau, pred kojim sam se sino bio oprostio od Demijana. Skrivena iza visokog drvea, sivog od kie, stajala je mala kua, svetla i udobna visoko cvetno dbunje iza velikog staklenog zida, iza svetlih prozora mrani sobni zidovi sa slikama i redovima knjiga. Glavna vrata vodila su neposredno u mali zagrejani trem, jedna nema stara sluavka u crnom, s belom keceljom, uvela me je unutra i prihvatila mi ogrta. Ona me ostavi u tremu samog. Ja se obazreh unaokolo, i smesta se obreh usred svoga sna. Gore na tamnom zidu od drveta, iznad jednih vrata, visila je ispod stakla u crnome okviru, meni dobro poznata slika, moja ptica a zlatnoutom glavom kao u kopca, koja je uzletala iz zemIjine lopte. Ja zastadoh potresen bilo mi je tako radosno i bolno na srcu kao da se u ovom trenutku vraa k meni, kao odgovor i ispunjenje, sve to sam ikad uinio i doiveo. Brzo kao munja sagledah kako mi prolee mnotvo slika mimo due: oinsku kuu u zaviaju sa starim kamenim grbom iznad luka nad kapijom, deka Demijana, koji je crtao grb, mene samog kao deka, bojaljivo spletenog u zle ini moga neprijatelja Kromera, mene samog kao mladia kako za mirnim stolom u svojoj akoj sobici slikam pticu svoje enje, s duom zapletenom u mreu svojih vlastitih konaca i sve, i sve do ovog trenutka odjeknu ponovo u meni, nae u meni potvrenja, odgovore, odobravanja. Suznih oiju gledao sam u svoju sliku i itao sam u samome sebi. Tada mi pogled poe nanie: pod slikom ptice u otvorenim vratima stajala je jedna velika ena u tamnoj haljini. To je bila ona. Nisam mogao da izgovorim ni rei. Sa lica koje je, slino licu njenoga sina, bilo bez godina i starosti, i izraavalo puno oduhovljene volje, osmehivala se prijateljski na mene lepa, potovanja dostojna gospa. Cutei joj pruih ruke. Ona prihvati obe vrstim, toplim rukama. Vi ste Sinkler. Odmah sam vas poznala. Neka ste dobrodoli. juj je uiu uudok i topao, i ja sam ga pio kao slatko vino. I tada pogledah navie i u njeno mirno lice. u crne, nedokuive oi. u svea. zrela usta. u slobodno. kneevsko elo. na kome je bio znak. Kako sam radostan rekoh joj i poljubih joj ruke. Cini mi se da sam celog svog ivota bio uvek na putu a sada sam stigao kui. Ona se materinski osmehnu. Kui se ne stie nikad ree ona Ijubazno. Ali gde se prijateljski putevi slivaju. tu ceo svet za jedan as izgleda kao zaviaj. Izgovorila je ono to am na putu ka njoj oseao. Njen glas a i njene rei bili su veoma slini glasu i reima njenoga sina, ali ipak sasvim drukiji. Sve je to bilo zrelije, toplije, samo po sebi razumljivije. Ali isto tako

kao to ni Maks nije pre ni na koga ostavljao utisak deka, tako ni njegova mati nije niukoliko izgledala kao mati jednog odraslog sina tako mlad i sladak bio je dah nad njenim licem i kosom, tako zategnuta i neizborana je bila njena zlaana koa, tako su joj cvetna bila usta. Stajala je preda mnom jo vie kraljevski negoli u mome snu, i njena blizina bila je Ijubavna srea, njen pogled je bio ispunjenje elja. To je, dakle, bio nov lik u kome mi se ukazala moja sudba, ali ne vie stroga, ne gonei me vie na usamljenost, ne, ve zrela i puna naslade! Nisam donosio nikakve odluke, nisam inio nikakve zavete stigao sam do cilja. do visokog mesta na putu, odakle se dalji put ukazivao dalek i velianstven, teei ka obetovanim zemljama, osenen vrhovima drvea bliske sree, rashlaivan bliskim vrtovima svakog veselja. Kako god da mi je ilo, bio sam blaen to znam da na svetu postoji ta ena, to pijem njen glas i to diem njenu blizinu. Neka mi postane majkom, draganom, boginjom samo neka je tu: samo kad je moj put blizak njenom. Ona pokaza nagore, ka mome naslikanom kopcu. Vi niste nikada priinili veu radost naem Maksu nego ovom slikom ree ona zamiljeno. A i meni. Mi smo vas oeKivali Kada je slika stigla, znali smo da se nalazite na putu ka nama. Kad ste bili jo mali deko, Sinklere, doao je jednog dana moj sin iz kole i kazao: Ima jedan deko koji nosi znak na elu, on mora postati moj prijatelj.To ste bili vi. Nije vam bilo lako, ali mi smo imali poverenja u vas. Jednom, kad ste o kolskom odmoru bili kod kue, susreli ste se opet s Maksom. Tada vam je bilo oko esnaest godina. Maks mi je priao o tome. Ja je prekidoh: Oh, to vam je to kazao! To je bilo moje najbednije doba! Da, Maks mi je kazao: Sad Sinkler ima najtei deo pred sobom. On jo jedanput pokuava da pobegne u zajednicu, postao je ak kafanski ovek ali mu to nee poi za rukom. Njegov znak je zakriljen, ali ga potajno ee. Nije li tako bilo? O, da, tako je bilo, upravo tako. Tada sam naao Beatriu, i tada je naposletku doao k meni ponovo jedan vo. Zvao se Pistorije. Tek tada mi je postalo jasno zato je moje deako doba bilo tako tesno vezano za Maksa, zato se nisam mogao otrgnuti od njega. Draga gospoo draga mati, tada sam esto verovao da moram sebi oduzeti ivot. Da li je svakome put tako teak? Ona mi svojom rukom pree preko kose lako kao vazduh. Uvek je teko roditi se. Vi znate, ptica se s mukom probija iz jajeta. Promislite unatrag i zapitajte se: zar je put bio tako teak? Samo teak? A zar nije bio i lep? Da li biste znali neki lepi, neki lepi? Ja zatresoh glavom. Bilo je teko rekoh ja kao u snu bilo je teko dok nije doao san. Ona klimnu glavom i pogleda me pronicljivo. Da, ovek mora da nae svoj san, onda mu put postaje lak. Ali nema neprekidnih snova, svaki san odmenjuje nov, i nijedan se ne sme silom zadravati. Ja se grdno uplaih. Da li je to ve bila neka opomena? Da li je to ve bila

odbrana? Ali svejedno, bio sam spreman da pustim da me ona vodi, a da ne pitam za krajnji smer. Ja ne znam rekoh dokle e moj san trajati. elim da on bude veit. Pod slikom ove ptice doekala me je moja sudbina kao mati, i kao dragana. Njoj ja pripadam, i nikome drugome. Dokle god je san vaa sudbina, dotle treba da mu ostanete verni potvrdi ona ozbiljno. Obuze me neka tuga, i enjiva elja da umrem u tom zaaranom asu. Ja osetih suze kako beskrajno davno nisam bio zaplakao! kako u meni naviru nezadrivo i savlauju me. Plaho se okretoh od nje, pristupih prozoru i pogledah oima koje nisu nita videle preko cvea u saksijama. Iza sebe uh njen glas: zvuao je spokojno, a ipak je bio pun nenosti kao pehar do ivice napunjen vinom. Sinklere, vi ste dete! Ta vaa sudbina vas voli. Jednom e vam ona sasvim pripadati, kao to to sanjate, ako ostanete verni. Bio sam se savladao, i ponovo okrenuo k njoj svoje Ifce. Ona mi prui ruku. Ja imam nekoliko prijatelja ree ona osmehujui se nekoliko sasvim malobrojnih, sasvim bliskih prijatelja, koji me zovu gospoom Evom. I vi treba da me tako zovete, ako hoete. Ona me dovede do vrata, otvori ih i pokaza na vrt: Nai ete tu napo)j Maksa. Pod visokim drveem atajao sam opijen i potresen, i nisam znao da li sam ikad bio budniji ili vie utonuo u san. Tiho je kapala kia iz granja. Ja lagano uoh u vrt, koji se protezao daleko du rene obale. Najzad naoh Demijana. Stajao je u otvorenoj batenskoj kuici, nag do pojasa, i pred jednim obeenim dakiem peska vebao se u boksovanju. Zastodoh zauen. Demijan je izgledao izvanredno: iroke grudi, vrsta, muka glava, uzdignute ruke sa zategnutim miiima bile su vrste i krepke, pokreti su proisticali iz bedara, ramena i zglobova na rukama, kao razigrani izvori. Demijane uzviknuh ta ti tu radi? On se veselo nasmeja. Vebam. Obeao sam malom Japancu da u se s njim rvati, taj ti je okretan kao maka, a naravno tako isto i podmukao. Ali on nee sa mnom izii na kraj. Dugujem mu jedno sasvim nialo ponienje. On baci na sebe koulju i kaput. Bio si ve kod moje majke? zapita on. Jesam. Kakvu izvanrednu majku ti ima, Demijane! Gospoa Eva! To ime joj savreno dolikuje, ona je kao mati svih bia. On me za trenutak pogleda zamiljeno u lice. Ti ve zna ime? Moe biti ponosit, mladiu! Ti si prvi kome je ona to ime kazala ve u prvom asu. Od tog dana dolazio sam u tu kuu kao sin i brat, ali i kao zaljubljen ovek. Kad bih za sobom zatvorio kapiju, ak i kad bih izdaleka ugledao kako uskrsava visoko drvee u vrtu, bio sam bogat i srean. Napolju je bila stvarnost<, napolju su bile ulice i kue, Ijudi i ureaji, knjinice i

sluaonice a ovde unutra bila je Ijubav i dua, ovde je ivela bajka i san. A pri svem tom nismo niukoliko iveli zatvoreno od sveta, iveli smo u mislima i razgovorima esto usred njega, samo na drugom polju bili smo od veine Ijudi rastavljeni ne granicama, nego samo drugim nainom vienja. Na zadatak je bio da u svetu predstavljamo jedno ostrvo, moda neki uzor, ali u svakom sluaju nagovetavanje druge mogunosti ivljenja. Nauio sam, ja koji sam dugo bio usamljen, da upoznam zajednicu, koja je moguna meu Ijudima koji su okuali potpunu samou. Nikada vie nisam udeo da se vratim trpezama srenih, sveanostima veselih, nikada me vie nije okrznula zavist ili nostalgija kad bih sagledao zajednika ivovanja drugih. I lagano sam bio posveivan u tajnu onih koji su na sebi nosili znak<. Nas, one sa znakom, moda je svet s pravom smatrao za udne, tavie i za bezumne i opasne. Mi smo bili probudeni, ili oni koji se bude. i mi smo teili da uvek budemo sve savrenije budni. dok su tenje i traenje sree u drugih ile ka tome da svoja miljenja, svoje ideale i dunosti, svoj ivot i sreu veu sve terije uz krdo. I tamo je bilo tenji. i tamo je bilo snage i veliine. Ali dok smo mi, znakom obeleeni. po naem shvatanju predstavljali tenju prirode ka novome. ka pojedinanome i buduem, dotle su drugi iveli sa voljom da ostanu pri starome. Za njih je oveanstvo koje su oni voleli kao i mi bilo neto dovreno, to se moralo odrati i atititi. Za nas je oveanstvo bilo daleka budunost, kojoj smo svi ili, iju sliku nije niko poznavao, iji zakoni nisu nigde stajali napisani. Osim gospoe Eve, Maksa i mene. pripadali su naem krugu, blie ili dalje, jo poneki traioci vrlo razliitih vrsta. Neki od njih ili su osobitim putevima, i postavili su sebi posebne ciljeve i bili su privreni naroitim miIjenjima i dunostima meu njima bilo je astrologa i kabalista, i jedan pristalica grofa Tolstoja, i svakovrsni neni, bojaljivi, preosetljivi Ijudi, pristalice novih sekti, vrioci indijskih vebi, vegetarijanci, i drugi. Sa svima njima nismo imali upravo nieg duhovnog zajednikog osim potovanja koje je svako od nas ukazivao tajnom ivotnom snu drugoga. Bili su nam blii drugi, oni koji su prouavali kako je oveanstvo u prolosti trailo bogove i nove slike svojih elja, i ije su me studije esto podseale na studije moga Pistorija. Oni su donosili sa sobom knjige, prevodili nam tekstove stranih jezika, pokazivali nam crtee stranih simbola i obreda, i uili nas da vidimo kako se ceo posed dosadanjeg oveanstva sastojao iz ideala i snova nesvesne due, iz snova u kojima je oveanstvo pipajui ilo za nasluivanjem onoga to e mu biti moguno u budunosti. Tako smo promotrili izvanredno, tisuuglavo bogovsko klupko iz staroga sveta sve do svitanja hrianskog preokreta. Upoznali smo ispovesti usamljenih pobonih Ijudi, kao i mene religija od jednog naroda da drugog. I iz svega to smo prikupljali, proizilazila nam je kritika naega vremena i sadanje Ev rope, koja je u gorostasnim tenjama stvorila mono novo oruje oveanstva, ali koja je naposletku dospela do dubokog i najzad vapijueg opustoenja

duha. Jer je ona zadobila ceo svet, da bi pri tome izgubila svoju duu. I tu je bilo vernih i ispovednika izvesnih nada i spasonosnih uenja. Bilo je budista, koji su hteli da preobrate Evropu, i Tolstojevih uenika, i drugih veroispovesti. Mi iz ueg kruga sluali smo i primali sva ova uenja ne drukije nego kao simbole. Mi, znakom obeleeni, nismo se odavali brigama oko uobliavanja budunosti. Nama je svaka veroispovest, svako spasonosno uenje ve unapred izgledalo mrtvo i beskorisno. I mi smo oseali jedino to kao dunost i sudbu: da svaki od nas postane potpuno on sam, da potpuno da za pravo klici prirode koja u njemu dela, i da ivi po njenoj volji da nas neizvesna budunost zatekne spremne za sve i svata, to god bude donela. Jer svi mi, govorili to ili ne govorili, oseali smo jasno da je slom i novoroenje sadanjega blizu i da se ve predosea. Demijan bi mi katkad govorio o tome: Ono to e doi ne moe se ni zamisliti. Dua Evrope je ivotinja koja je beskrajno dugo bila u okovima. Kada se ona oslobodi, njeni prvi. pokreti nee biti najljupkiji. Ali putevi i stranputice su bez znaaja samo kad se ispolji prava nevolja due, koja se ve tako davno neprestano nanovo obmanjuje i opija. Tada e doi na dan, tada emo mi biti potrebni, ne kao voe ili novi zakonodavci nove zakone neemo vie doiveti nego pre kao oni koji su voljni, kao oni koji, su spremni da pou i da budu tamo gde ih sudbina zove. Gle, svi Ijudi su spremni da poine neverovatne stvari kad zapreti opasnost njihovim idealima. Ali nema nikoga kad je na pomolu neki nov ideal, neki nov, moda opasan ili nelagodan pokret u rastenju. Mi smo ti malobrojni koji emo tada biti tu i koji emo poi. Zato smo obeleeni znakom kao to je Kain bio obeleen znakom da budi strah i mrnju, i da tadanje oveanstvo otera iz uske idile u opasne daljine. Svi Ijudi koji su uticali na hod ovean to su bili spremni pred sudbinom. To se da primeniti na Mojsija i Budu, to se da primeniti na Napoleona i na Bizmarka. Kome talasu neko slui, sa koga pola on dobija naredbe, to on ne moe da bira. Da je Bizmark razumeo socijaldemokrate, i da se bio saglasio s njima, on bi onda bio mudar gospodin, ali ne ovek sudbine. Tako je bilo s Napoleonom, sa Cezarom, sa Lojolom, sa svima! To se mora uvek zamisliti bioloki i evolucionistiki! Kad su preokreti na zemljinoj povrini bacili vodene ivotinje na kopno, a ivotinje sa kopna u vodu, tada su primerci koji su se spremno odazvali sudbini izvrili ono to je novo i neuveno, te su tako novim prilagoavanjem mogli da spasu svoju vrstu. Da li su to bili oni isti primerci koji su ranije u svojoj vrsti trali kao nazadnjaci i odrioci staroga, ili pre osobenjaci i revolucionari, to ne znamo. Oni su bili spremni, i zato su mogli da spasu svoju vrstu do novih razvoja. To znamo. Zato hoemo da budemo spremni. Takvim razgovorima esto je prisustvovala gospoa Eva, ali ona sama nije uzimala udela u govoru na taj nain. Za svakoga od nas koji je izraavao svoje misli, bila je ona slualac i odjek, puna poverenja, puna razumevanja inilo se da sve misli potiu od nje, i da se k njoj vraaju. Sedeti u njenoj blizini, sluati ponekad njen glas i uzimati udela u atmosferi

zrelosti i due, koja ju je opkoljavala, to je bila za mene srea. Ona tJi smesta osetila kad bi se u meni zbivala kakva promena, kakva pokolebanost ili obnavljanje. inilo mi se da su snovi koje sam pri spavanju imao, podstaknuti njome. Priao sam ih joj esto oni su joj bili razumljivi i prirodni nije bilo nikakvih udnovatosti koje ona ne bi mogla da prati shvatajui ih sasvim jasno. Neko vreme imao sam snove koji kao da su bili izgraivani prema naim dnevnim razgovorima. Sanjao sam kao da je ceo svet uskomean, i da ja, sam ili s Demijanom, napregnuto oekujem veliku sudbinu. Sudbina je ostajala zastrta, ali je nekako imala crte gospoe Eve biti od nje izabran ili odbaen, to je bila sudbina. Ponekad bi ona rekla s osmehom: Va san nije potpun, Sinklere, vi ste zaboravili ono to je najbolje. . . I moglo se desiti da mi je to tada opet padalo na um, te nisam mogao razumeti kako sam to mogao da zaboravim. S vremena na vreme postajao sam nezadovoljan i bivao muen udnjom. Mislio sam da vie neu moi podneti da je viam kraj sebe, a da je ne obgrlim. I to bi ona smesta primeivala. Kad sam jednom izostao vie dana, pa se potom ponovo vratio pogruen, ona me odvede na stranu i ree: Nemojte se podavati eljama u koje ne verujete. Ja znam ta vi elite. Te elje morate napustiti, ili ih morate potpuno i valjano eleti. Ako budete mogli jednom tako da molite da ste u sebi potpuno ubeeni u ispunjenje, onda je i ispunjenje tu. Ali vi elite, pa se opet kajete, i pri tome se plaite. to se sve mora savladati. Da vam ispriam jednu bajku. I ona stade da mi pria o jednom mladiu koji je bio zaljubljen u. zvezdu. Stajao je kraj mora, pruao je ruke i oboavao zvezdu, sanjao je o njoj i upravljao je k njoj svoje misli. Ali je on znao, ili je mislio da zna, da zvezdu ne moe obgrliti jedan ovek. Smatrao je za svoju sudbinu da voli zvezdu bez nade na ispunjenje, i iz te misli izgradio je itav ivotni spev o odricanju i nemoj, vernoj patnji, koja je imala da ga popravi i preisti. Ali svi njegovi snovi bili su upravljeni zvezdi. Jednom je opet stajao nou kraj mora, na visokoj hridi, gledao je zvezdu, i goreo od Ijubavi prema njoj. I u trenutku najvee enje poskoi i baci se u prazninu, zvezdi u susret. Ali i u trenutku skakanja pomisli jo brzo kao munja: pa to je ipak nemogue! I eno, leao je dole na obali i bio je zdrobljen. On nije razumeo da voli. Da je u trenutku kad je skakao imao duevnu snagu da vrsto se udruzi sa zvezdom. Ljubav ne mora da moli ree ona niti da trai. Ljubav mora da ima snagu da u sebi samoj doe do izvesnosti. Onda nee biti vie vuena. nego e ona vui. Sinklere, vau Ijubav vuem ja. Ako me ona nekad povue, ja u doi. Ja neu da dajem darove. ja hou da budem zadobijena. Ali drugi put ispriala mi je drugu bajku. Bio je jedan Ijubavnik koji je voleo bez nade. On se povukao potpuno u svoju duu. i mislio je da e

sagoreti od Ijubavi. Svet za njega nije postojao, on nije vie video plavo nebo i zelenu umu, potok mu nije uborio, harfa mu nije jeala, sve je bilo utonulo, i on je osiromaio i postao bedan. Ali je njegova Ijubav rasla, i on je mnogo radije hteo da umre i propadne, nego da se odrekne posedovanja lepe ene koju je voleo. Tada on oseti kako je njegova Ijubav sagorela sve drugo u njemu, te postade mona, i privlaila je i privlaila, i lepa ena morala joj se povinovati, i dola je, i on je stajao rairenih ruku da bi je privukao k sebi. Ali dok je pred njim stajala, najedanput se sasvim izmenila, i on s grozom oseti i spazi kako je privukao k sebi ceo izgubljeni svet. Ovaj je stajao pred njim i predavao mu se, nebo i uma i potok, sve mu je u novim bojama, svee i divno, dolazilo u susret, pripadalo mu, govorilo njegovim jezikom. I umesto da dobije samo jednu enu, imao je ceo svet na srcu, i svaka zvezda na nebu plamtela je u njemu i rasipala radost kroz njegovu duu. On je voleo, i pri tome je naao sebe samog. Veina njih, pak, vole da bi pri tome sebe izgubili. Moja Ijubav prema gospoi Evi izgledala mi je kao jedina sadrina moga ivota. Ali je ona svakog dana izgledala drukija. Ponekad mi se inilo da oseam pouzdano kako moje bie ne tei. privueno. njenoj linosti, nego da je ona samo simbol moga bia i samo hoe da me jo dublje uvue u samog sebe. Cesto sam sluao njene rei koje su mi zvualc kao odgovori, na ono to je u meni nesvesno, na gorua pitanja koja su me pokretala. Potom su opet dolazili trenuci u kojima sam pored nje goreo od ulne udnje i Ijubio predmete kojih bi se ona dotakla. A postupno su se ulna i beulna Ijubav, stvarnost i simbol upleli jedno u drugo. Tada bi se deavalo da sam kod kue u svojoj sobi mislio na nju, i mirno i svom duom, i pri tom zamiljao da oseam njenu ruku u svojoj, i njene usne na svojima. Ili bih bio kod nje, gledao bih joj u lice, razgovarao s njom, sluao njen glas, a ipak ne bih znao da li je ona stvarnost ili je san. Poeo sam da nasluujem kako se Ijubav moe imati trajno i besmrtno. Pri itanju knjige dolazio sam do novog saznanja, a to je bilo isto oseanje kao poljubac gospoe Eve. Ona mi je gladila kosu, i osmehivala se zasipajui me svojom zdravom, mirisavom toplinom, a ja sam oseao isto kao da sam u samome sebi nainio napredak. Sve to je bilo vano i to je bilo sudbina za mene, moglo je da uzme na se njenu sliku i priliku. A ona se mogla promeniti u svaku moju misao, a svaka moja misao u nju. Plaio sam se boinih praznika, za vreme kojih sam bio kod svojih roditelja, jer sam mislio da e biti muka iveti dve nedelje udaljen od gospoe Eve. Ali to nije bila muka, bilo je divno biti kod kue i misliti na nju. Kad sam se vratio u H., ostao sam jo dva dana daleko od njene kue, da bih uivao u toj sigurnosti i nezavisnosti od njenog ulnog prisustva. Imao sam takoe snove u kojima se moje spajanje s njom izvodilo na nove alegorine naine. Ona je bila more, u koje sam se ja, strujei ka njoj, ulivao. Ona je bila zvezda, a ja sam bio sam zvezda na putu ka njoj, pa smo se sreli i osetili da nas neto uzajamno privlai, ostali smo zajedno i okretali se blaeno jedno oko drugog u bliskim, zvunim krugovima zanavek.

Taj san ispriao sam joj kad sam je prvi put ponovo posetio. ban je lep ree ona mirno. Nainite ga istinom! Za vreme ranoga prolea bio je jedan dan koji nisam nikad zaboravio. Stupio sam u trem, prozor je bio otvoren, i mlaka vazduna struja valjala je kroz odaju teak miris zumbula. Poto nisam nikog video, popeh se uz stepenice, u sobu za rad Maksa Demijana. Kucnuh lako na vrata, i uoh unutra, ne ekajui odziv, kao to sam bio navikao. Soba je bila mrana, sve zavese navuene. Bila su otvorena vrata ka maloj sporednoj odaji, gde je Maks bio udesio hemijsku laboratoriju. Odatle je dopirala jasna bela svetlost proletnjeg sunca, koje je sijalo kroz kine oblake. Pomislih da tu nema nikog, i podigoh zavesu. Tada ugledah Maksa Demijana kako sedi blizu zastrtog prozora na niskoj klupici, uuren i udno izmenjen, i kao munja prostruja kroz mene oseanje: to si ve jednom doiveo! Ruke su mu nepokretno visile, ake su mu bile u krilu, njegovo malo unapred nagnuto lice s otvorenim oima nije imalo pogleda i bilo je obamrlo u zenici je mrtvaki svetlucao mali, otar odsev svetlosti, kao u paretu stakla. Bledo lice bilo je potonulo u samoga sebe, bez drugoga izraza osim izraza ogromne ukoenosti izgledao je kao kakva prastara maska neke ivotinje na vratnicama nekog hrama. Izgledalo je kao da ne die. Poduhvati me groza pri seanju takvog, upravo takvog video sam ga ve jedanput, pre mnogo godina, kad sam bio jo mali deko. Tako su oi ukoeno gledale u duu, tako su ruke beivotno leale jedna pored druge, jedna muva prelazila mu je preko lica. I on je, tada, moda pre est godina, izgledao isto tako star i tako isto bez obeleja vremena i danas nijedna crta na licu nije bila drukija. Obuzet strahom, izioh lagano iz sobe, i sioh niz stepenice. U tremu zatekoh gospou Evu. Bila je bleda i izgledala je umorno, to kod nje nisam viao neka senka prolete kroz prozor, otro, belo sunce najedanput je ieznulo. Bio sam kod Maksa proaputah brzo. Da se nije to dogodilo? On spava, ili je utonuo u sebe, ne znam, ve jedanput ranije video sam ga takvog. Valjda ga niste probudili zapita ona brzo. Nisam. Nije me uo. Odmah sam iziao. Gospoo Evo, recite mi, ta je s njim? Ona pree nadlanicom preko ela. Budite mirni, Sinklere, nee mu se nita desiti. On se povukao. To nee dugo trajati. Ona ustade i izie u batu, mada je u tom asu poela kia da pada. Osetio sam kako ne treba da poem s njom. Iao sam po tremu goredole, mirisao opojno mirisave zumbule, gledao paljivo svoju sliku sa pticom nad vratima, i udisao potiten udnu senku, kojom je ovog jutra ova kua bila ispunjena. Sta je to bilo? Sta se desilo?

Gospoa Eva se uskoro vratila. Kine kapi visile su joj u tamnoj kosi. Ona sede u svoju naslonjau. Umor ju je oborio. Ja joj se pribliih, nagoh se nad nju, i poljubih kapi sa njene kose. Oi su joj bile svetle i mirne, ali su mi kapi imale ukus suza. Da pogledam kako mu je? zapitah je apuui. Ona se jedva osmehnu. Nemojte biti dete, Siriklere opomenu me ona glasno, kao da bi sama sebe oslobodila neke zamaijanosti. Sad idite, a docnije doite opet, sad ne mogu da govorim s vama. Ja odoh, i pobegoh iz kue i grada u brda kosa, tanka kia dolazila mi je u susret, oblaci su se gonili nisko pod tekim pritiskom kao u strahu. Dole se vetar jedva kretao, a u visinama je izgledalo da besni bura vie puta probilo je za koji asak sunce, bledo i otro iz elino sivih oblaka. Tada naide preko neba raslresit ut oblak, i on se zaustavi kod sive brane. i za nekoliko trenutaka naini vetar od utoga i plavoga jednu sliku, jednu gorostasnu pticu, koja se ote iz plave uskomeanosti, i razmahujui nadaleko krilima, ieze negde u nebu. Onda se zau bura, i inu kia izmeana s gradom. Kratak, neverovatan i strano tutnjavi grom prasnu nad ibanimpredelom o.dmah potom probi se opet jedan sunev snop, a na oblinjim bregovima iznad mrke ume svetleo se modro i ne.stvarno bledi sneg. Kad sam se, mokar i iiban vetrom, vratio posle vie asova, sam Demijan mi je otvorio kuna vrata. Poveo me je sa sobom gore u svoju sobu u laboratoriji je goreo gasni plamen, hartija je bila rasturena, izgledalo je da je radio. Sedi ponudi me on bie da si umoran bilo je gadno vreme, vidi se da si bio dosta po polju. aj e odmah doi. Danas se neto dogodilo poeh ja oklevajui to ne moe biti samo ovo malo oluje. On me pogleda ispitujui. Jesi li togod video? Jesam. Video sam u oblacima jasno za trenutak jednu sliku. Kakvu sliku? Jednu pticu. Kopca? Da li njega? Sliku tvoga sna? Da, to je bio moj kobac. Bio je ut i dinovski veliki, i uleteo je unutra u plavocrno nebo. Demijan duboko odahnu. Neko kucnu na vrata. Stara sluavka donese aj. Uzmi, Sinklere, izvoli. Mislim da pticu nisi video sluajno. Sluajno? Zar se takve stvari vide sluajno? Doista. ne vide se. To neto znai. Zna li ta? Ne znam. Samo oseam da to znai neki potres. jedan korak ka sudbini. Verujem da se to svih nas tie. On je iao plahovito goredole. Jedan korak ka sudbini! uzviknu on glasno. To sam isto noas sanjao, a i

moja mati imala je jue neku slutnju, koja je kazivala to isto. Sanjao sam kako sam se peo lestvicama, uz jedno stablo ili kulu. Kad sam stigao gore, sagledao sam celu zemlju, to je bila velika ravnica kako sa gradovima i selima gori. Ne mogu jo sve da priam, nije mi jo sve jasno. Tumai li san u vezi s tobom? zapitah ja. U vezi sa mnom? Naravno. Niko ne sanja ono to ga se ne tie. Ali se to ne tie samo mene, tu si u pravu. Ja prilino tano razlikujem snove koji mi nagovetavaju pokrete u mojoj roenoj dui, kao i druge, vrlo retke, u kojima se nagovetava sudbina celog oveanstva. Takve snove imao sam retko kad, a nikad takav za koji bih mogao rei da je to bilo neko proroanstvo i da se ispunilo. Tumaenja su odve neizvesna. Ali znam pouzdano da sam neto sanjao to se ne odnosi samo na mene. Taj san dolazi u red drugih, ranijih, to sam nekad imao, i koje on nastavlja. Iz tih, upravo, snova, Sinklere, potiu slutnje o kojima sam ti ve govorio. Da je na svet sasvim truo, to znamo, ali to jo ne bi bio razlog da proriemo njegovu propast ili neto slino. Ali ja sam ve vie godina imao snove iz kojih zakljuujem ili oseam ili kako hoe iz kojih dakle oseam da se slom staroga sveta primie blie. To su najpre bila sasvim slaba, daleka nasluivanja, ali su postojala sve jasnija i jaa. Jo ne znam nita drugo do to da se priprema neto veliko i uasno, to e i mene pogoditi. Sinklere, mi emo doiveti ono o emu smo pokatkad govorili! Svet hoe da se obnovi. Mirie na smrt. Nita novo ne dolazi bez smrti. To je stranije nego to sam zamiljao. Ja sam ga uplaen posmatrao netremice. Zar mi ne moe ispriati ostatak sna? zamolih ga plaljivo. On zatrese glavom. Ne mogu. Vrata se otvorie, i gospoa Eva ue u sobu. A, vi ste zajedno! Deco, valjda neete biti alosni. Izgledala je svee, i nimalo vie umorna. Demijan se osmehivao na nju ona nam prie kao mati preplaenoj deci. Nismo alosni, majko, samo smo malo odgonetali ovaj novi znak! Ali to nita ne mari. Iznenada e doi ono to hoe da doe, i tada emo doznati to to treba da znamo. Ali sam ja bio utuen, i kad sam se rastajao, i proao kroz trem, miris zumbula uini mi se sveo, bljutav i mrtvaki. Preko nas bila je pala senka. VIII POCETAK KRAJA Izvojevao sam da mogu jo letnjeg semestra da ostanem u H. Umesto u kui, sada smo gotovo uvek bili u bati kraj reke. Japanac, koji je, uostalom, u rvanju doista izgubio, bio je otputovao, a i Tolstojevac nije dolazio. Demijan je drao konja, i jahao je istrajno iz dana u dan. Ja sam esto bivao sam s njegovom majkom. esto sam se udio mirnoi svoga ivota. Bio sam odavna naviknut da samujem,

da se odriem, da se tegobno borim sa svojim mukama, te su mi se ti meseci u H. inili kao kakvo ostrvo u snu, na kome sam udobno i oaran smeo da ivim samo u lepim, prijatnim stvarima i oseanjima. Nasluivao sam da je to predzvuk one nove, vie zajednice, o kojoj smo razmiljali. I s vremena na vreme obuzimala bi me zbog te sree duboka alost, jer sam dobro znao da ne moe biti trajna. Nije mi bilo dosueno da diem u obilju i udobnosti, bilo mi je potrebno muenje i proganjanje. Oseao sam da u se jednog dana probuditi iz tih lepih Ijubavnih slika, i da u opet biti sam, sasvim sam, u hladnom svetu drugih Ijudi, gde je za mene postojala samo usamljenost ili borba, a ne mir, a ne ivot sa drugima. Tada bih se privijao s udvostruenom nenou uz gospou Evu, radostan to moja sudba ima jo uvek lepe, mirne crte. Letnje nedelje prolazile su brzo i lako, semestar je ve bio pri izdisaju. Predstojao je skoranji rastanak. Nisam na to smeo da mislim, pa to nisam ni inio, nego sam se 5pripijao uz lepe dane kao leptir uz medeni cvet. Sada je bilo moje sreno doba, prvo ispunjenje moga ivota i moj prijem u savez. A ta e potom doi? Opet u se boriti, patiti od enje, sanjati, biti sam. Jednog od tih dana spopade me predoseanje tako jako, da moja Ijubav prema gospoi Evi najedanput buknu bolno. Boe moj, jo samo malo pa je vie neu videti, neu vie uti njen vrst, krepak korak po kui, neu vie nalaziti njeno cvee na svome stolu! A ta sam postigao? Sanjao sam i uljuljkivao sam se u zadovoljstvu, umesto da sam je zadobio, umesto da se borim za nju i da je zauvek dograbim za sebe. Sve to mi je ona ikad kazala o pravoj Ijubavi, palo mi je na pamet, stotinu finih opomena, stotinu tihih mamljenja, obeanja moda ta sam od toga inio? Nita, nita! Uspravio sam se usred svoje sobe, prizvao sam svu svoju svest, i mislio na Evu. Hteo sam da priberem snage svoje due, da bih joj dao da oseti moju Ijubav, da bdh je privukao ovamo k sebi. Morala je doi i udeti za mojim zagrljajem, moj poljubac je morao da zaroni nenasito u njene zrele Ijub5 avne usne. Stajao sam i naprezao sam se dok ne poe da me podilazi hladnoa od prstiju i nogu. Oseao sam da iz mene proistie snaga. Za nekoliko asaka u meni se neto vrsto zgri, neto svetlo i studeno u trenutku mi se uini kao da u srcu nosim neki kristal, i znao sam da je to bilo moje ja. Hladnoa mi obuze ak i grudi. Kad se probudih iz uasnog naprezanja, osetih da neto dolazi. Bio sam iscrpen na mrtvo ime, ali sam bio spreman da vidim Evu kako stupa u sobu, raspaljena i ushiena. Topot kopita udarao je sad niz dugu ulicu, odjekivao je dugo i tvrdo, i najedanput se zaustavi. Ja priskoih prozoru. Dole je Demijan silazio s konja. Ja strah dole. ta se dogodilo, Demijane! Valjda se nije to desilo tvojoj majci? On nije sluao moje rei. Bio je vrlo bled, i znoj je curio s obeju strana njegova ela preko obraza. On priveza

uzde svog zagrejanog konja za batenski plot, uze me pod ruku i poe sa mnom niz ulicu. Zna li ve togod? Nisam nita znao. Demijan mi stisnu ruku, i okrete prema meni lice, s mranim, saaljivim, udnim pogledom. Jest, mladiu, sad e biti to e biti. Ta ti si znao za veliku zategnutost sa Rusijom. ta? Bie rata? U to nisam nikad verovao. Govorio je tiho, mada nije bilo nikog u blizini. Jo nije objavljen. Ali bie rata. Budi siguran u to. Od onog doba nisam ti vie dosaivao s tom stvari, ali sam otada triput video nova predskazanja. Nee, dakle, biti ni smaka sveta, ni zemljotresa, ni revolucije. Bie rata. Videe kako to pali! Ljudi e se time naslaivati, ve sad se svako raduje da kidie. Tako im je ivot postao bljutav. Ali videe, Sinklere, to je samo poetak. Moda e nastati veliki rat, veoma veliki rat. Ali i to je samo poetak. Novo nastaje, a novo e biti uasno za one koji su privreni starome. Sta e ti da radi? Bio sam poraen, sve mi je jo zvualo tue i neverovatno. Ne znam a ti? On slee ramenima. Cim bude mobilizacija, ja stupam u vojsku. Ja sam potporunik. Ti? O tome nisam nita znao. Da, to je bilo jedno od mojih prilagoavanja. Ti zna da nikad nisam hteo da drugima padam u oi, i svagda sam radije uinio poneto suvie, da bih bio korektan. Verujem da u kroz nedelju dana ve biti na bojnom polju. Za ime boje. E, mladiu, to ne sme da shvati sentimentalno. Nee mi, doista, u osnovi priinjavati zadovoljstvo ds nareujem puanu paljbu na ive Ijude, ali to e bit sporedno. Sad e svako od nas upasti u veliki rvanj. I ti. Ti e svakako biti regrutovan. A tvoja mati, Demijane? lek. sad se setih ponovo onoga to je bilo pre etvrt asa. Kako se svet izmenio! Svu snagu sam bio dograbio da bih prizvao najslau sliku, a sad me je najedanput sudba pogledala neim novim iz grozovite obrazine pune pretnje. Moja mati? Ah, za nju ne treba da se brinemo. Ona je u bezbednosti, u veoj bezbednosti nego to je iko danas na svetu. Ti je toliko voli? Zar si to znao, Demijane? On se nasmeja glasno i sasvim slobodno. E, moj mali! Naravno da sam znao, Jo niko nije mojoj majci kazao gospoa Eva, a da je nije voleo. Uostalom, kako je to bilo? Ti si danas dozivao nju ili mene, zar ne? Jeste, dozivao sam. Dozivao sam gospou Evu. Ona je to osetila. Odjednom me je odaslala, da moram k tebi poi. Upravo sam joj priao vesti o Rusiji. Mi okretosmo natrag, i nismo vie mnogo govorili. On odrei svoga konja, i pojaha.

Tek u svojoj sobi osetih kako sam bio iznuren od Demijanove vesti, a jo vie od malopreanje napregnutosti. Ali me je gospoa Eva ula! Sa svojim mislima dostigao sam do samog njenog srca. Ona bi sama dola da nije. Kako je sve to udno bilo, i kako u osnovi lepo! A sada e nastati rat! A sada e poeti da se zbiva ono o emu smo toliko puta razgovarali. A Demijan je unapred toliko znao o tome. Kako je udno to sada struja sveta nee vie projuriti nekuda pored nas to sada prolazi najedanput kroz naa srca, to nas zovu pustolovine i divlje sudbe, i to e sada ili uskoro doi trenutak kad err>o rni biti potrebni svetu, kad e on hteti da se menja. Demijan je bio u pravu, to nije valjalo shvatiti sentimentalno. udno je bilo samo to to tako usamljenu stvar, takozvanu sudbinu, treba da doivimo zajedno s celim svetom. Pa dobro! Bio sam spreman. Uvee, kad sam iao po gradu, bualo je na svim stranama od velikog uzbuenja. Svuda je bila re >rat<! Doao sam u kuu gospode Eve, veerali smo u batenskoj kuici. Ja sam bio jedini gost. Niko nije govorio ni rei o ratu. Samo kasno, pred sam moj polazak, ree gospoa Eva: Dragi Sinklere, vi, ste me danas dozivali. Vi znate zato nisam sama dola. Ali ne zaboravite: sad znate doziv, i kad god vam bude potreban neko ko nosi znak, onda zovite opet! Ona se die i poe napred kroz sumrak koji se spustio po vrtu. Visoka i kneevska stasa, koraala je tajanstvena ena izmeu nemog drvea, a iznad njene glave svetlucale su sitno i neno nebrojene zvezde. Pribliujem se kraju. Stvari su tekle svojim brzim tokom. Uskoro je izbio rat, i Demijan, udnovato tu u uniformi sa srebrnosivim ogrtaem, otputovao je. Njegovu majku vratio sam kui. Uskoro sam se i ja oprostio od nje, ona me je poljubila u usta, i zadrala me za trenutak na svojim grudima, njene krupne oi gorele su blizu, utonuvi u moje. I svi Ijudi bili su kao da su se pobratimili. Mislili su da je u pitanju otadbina i ast. Ali to je bila sudbina kojoj su svi oni za trenutak bili pogledali u nezakriljeno lice. Mladi Ijudi dolazili su iz kasarni, peli se u vozove, i na mnogim licima viao sam znak ne onaj na nego lep i dostojanstven znak, koji je oznaavao Ijubav i smrt. I mene su grlili Ijudi koje nisam nikad video, i ja sam to razumeo, i rado im uzvraao. Oni su to inili u zanosu, a ne po volji sudbine, ali je taj zanos bio svet, i poticao je otuda to su svi oni bili bacili onaj kratak, uzbudljiv pogled u oi sudbine. Ve je gotovo bila zima kad sam stigao na bojite. U poetku, uprkos uzbuenjima izazvanim paljbom, u svemu sam bio razoaran. Ranije sam mnogo razmiljao o tome zato tako neobino retko moe ovek da ivi za neki ideal. Sad sam video da mnogi, tavie, da su svi Ijudi sposobni da za ideal umru. Samo to nije smeo biti neki lini, slobodni, izabrani ideal, nego je to morao biti opti i primljeni u amanet. <*ii oam viciucnuiii uviueu aa sam ijuae potcenjivao. Ma kako da ih je sluba i opta opasnost inila jednolikima, video sam ipak mnoge ive i na

umoru, kako se velianstveno pribliuju volji sudbine. Mnogi i mnogi nisu imali samo pri napadu, nego u svako vreme vrst, dalek, neto malo kao opsednut pogled, koji ne poznaje nikakve ciljeve, i koji znai potpuno predavanje gorostasnome. Verovali i mislili oni to mu drago oni su bili spremni, oni su bili upotrebljivi, iz njih bi se budunost mogla da izgradi. I koliko god je izgledalo da je svetu neumitnije stalo do rata i junatva, do asti i drugih starih ideala, i to god je udaljenije i neverovatnije zvonio svaki glas prividne ovenosti sve je to bila samo povrina, isto tako kao to je povrina bila i pitanje spoljnih i politikih ciljeva rata. U dubini je neto bilo u postajanju. Neto kao neka nova ovenost. Jer sam dmao prilike da vidim mnoge a vie njih umrlo je uz mene koji su kroz oseanje postali svesni da mrnja i bes, ubijanje i unitavanje nisu bili vezani za predmete. Ne, predmeti, isto kao i ciljevi, bili su sasvim sluajni. Iskonska oseanja, pa ak i najdivljanija, nisu bila upravljena na neprijatelja njihovo krvavo delo bilo je samo zraenje iznutra, iz razderane due, koja je htela da besni i ubija, da unitava i umre, da bi mogla biti nanovo roena. Jedna gorostasna ptica probijala se iz jajeta, a jaje je bio svet, a svet je morao da ode u oaramparad. Pred salaem, koji smo bild poseli, stajao sam na strai jedne noi u rano prolee. U udljivim udarima promicao je posustali vetar, preko visokog, flandrijskog neba gonile su se vojske oblaka, nekud u pozadini nasluivao se mesec. Ve celog dana bio sam uznemiren, nekakva briga me je titala. Sada, u tami, na strai, mislio sam usrdno na slike svoga dosadanjeg ivota, na gospou Evu, na Demijana. Stajao sam naslonjen na jednu topolu i gledao nepomino u uskomeano nebo, ije su se vedrine, koje su tajno podrhtavale, izlivale uskoro u velike povorke slika. Po udnoj tankoi svoga bila, po neosetljivosti svoje koe 5 prema vetru i kii, po blistavoj unutranjoj budunosti. oseao sam da je oko mene neki vo. U oblacima se mogao videti neki veliki grad, iz njega su kuljali milioni Ijudi, koji se rasue u rojevima po prostranim predelima. Posred njih stupi neka mona boanska prilika, s blistavim zvezdama u kosi, velika kao kakva planina, s crtama lica kao u gospode Eve. U njoj iezoe crte Ijudi, kao u kakvoj ogromnoj peini, i izgubie se. Boginja se uuri na tlu, znak blistae jasno na njenome elu. Izgleda da je neki san bio ovladao njome, ona sklopi oi, i njeno veliko lice razvue se u bolu. Najedanput ona kriknu, i iz njenog ela prsnue zvezde, mnoge tisue blistavih zvezda, i one se uzvitlae u prekrasnim lukovima i polukruzima po crnome nebu. Jedna od zvezda zahua uz jasan zvuk upravo ka meni, kao da me je traila. Utom se ona riui rasprte u hiljadu varnica, odvue me uvis, pa me ponovo baci na zemlju svet se uz tutnjavu srui nada mnom. Nali su me blizu topole, pokrivenog zemljom i u mnogim ranama. Leao sam u podrumu topovi su praskali nada mnom. Leao sam u kolima, i truckao se preko pustih polja. Veinom sam spavao ili sam bio bez svesti. Ali to god sam dublje spavao, sve sam ee oseao kako me neto vue, kako

se povinujem nekoj sili koja je nada mnom bila gospodar. Leao sam u jednoj konjunici na slami, bilo je mrano, neko mi je bio stao na ruku. Ali mi je dua htela dalje, neto jae me je odvlailo. Opet sam leao na kolima, a docnije na nosilima ili lestvama, sve sam jae oseao da mi je naloeno da nekud poem, i nisam nita drugo oseao osim kako me neto goni da najzad tamo stignem. Najzad stigoh do mete. Bila je no, bio sam pri punoj svesti jo maloas osetio sam silno u sebi kako me neto odvlai i goni. A leao sam u dvorani, u postelji na podu, i oseao sam da sam tamo kuda sam bio dozvan. Pogledah oko sebe. Uza sam moj duek nameten je bio jedan drugi, 5i neko na njemu, koji se nae i pogleda me. Imao je na elu znak. To je bio Maks Demijan. Nisam mogao da govorim, a ni on nije mogao ili nije hteo. Samo me je posmatrao. Preko njegovog lica padala je svetlost jedne lampe, koja je visila nad njim na zidu. On se osmehivao na mene. Beskrajno dugo gledao me je neprekidno u oi. Lagano je primakao svoje lice k meni, tako da smo se gotovo dodirnuli. Sinklere proaputa on. Ja mu dadoh znak oima da ga razumem. On se ponovo osmehnu, gotovo kao saaljivo. Mali moj! ree on osmehujui se. Sad su njegova usta bila sasvim blizu mojih. On lagano nastavi da govori. Moe li se jo prisetiti Franje Kramera? zapita on. Ja mdrnuh na njega, i mogadoh se i nasmeiti. Mali Sinklere, pazi! Ja u morati da odem. Moda e me nekad opet ustrebati, protiv Kromera ili inae. Ako me tada pozove, onda vie neu doi tako grubo jaui na konju ili eleznicom. Morae tada da oslukuje u sebi samome, i opazie da sam ja u tebi unutra. Razume li? I jo neto! Gospoa Eva je kazala, ako ti nekad bude ilo ravo, da ti dam poljubac od njene strane, koji je meni dala kad sam polazio. Sklopi oi, Sinklere! Ja posluno sklopih oi, osetih laki poljubac na svojim usnama, na kojima mi je uvek stajalo malo krvd, koja nije nikako htela da presahne. I tada zaspah. Ujutro su me probudili, trebalo je da me previju. Kad sam se najzad potpuno probudio, obrnuo sam se brzo ka susednom dueku. Na njemu je leao neki stran ovek, koga nisam bio nikad video. Previjanje je bolelo. Sve to se otada deavalo sa mnom, bolelo je. Ali kad ponekad naem klju i siem sasvim u sebe samog, tamo gde u mranom ogledalu dremaju slike sudbine, tada treba samo da se nagnem nad crno ogledalo, pa da ugledam svoju vlastitu sliku, koja sad lii potpuno na Njega, moga Prijatelja i Vou.