KAKO UNAPREDITI MOZAK

Naslov originala: Healing the Broken Brain, by Elden Chalmers, Ph.D. Copyright za Srbiju: Metaphysica Izdava: Metaphysica, Beograd Prevod: Vladimir Ostoji Tehnika priprema: Metaphysica tampa: Mladost grup, Loznica Tira: 1000 Distribucija: Metaphysica 011/292-0062

Dr Elden almers

Kako unaprediti mozak

Kako izleiti slomljen mozak ili

METAPHYSICA

1. Par uvodnih rei ............................................................ 7 2. Zapanjujue injenice o isceljujuoj sposobnosti mozga ....................................................... 13 3. Kako usmeriti mozak u pravcu isceljenja ................ 19 4. Snaga volje i isceljenje ................................................ 25 5. Kako va mozak stvara navike? ................................ 33 6. Praktini saveti u vezi sa zapoinjanjem isceljujueg ponaanja .............................................. 42 7. Kako pobediti depresiju? ........................................... 50 8. Unapreivanje psiholokog rasta .............................. 63 9. Prevencija psiholokog sloma ................................... 92 10. Odgajanje procesa isceljenja ................................. 117 11. Mona isceliteljska trojka: vera, nada i ljubav ..... 124 12. Samopomo koja isceljuje ..................................... 135 13. Utemeljivanje trajnih navika ................................. 142 14. Isceljujui odnosi u porodici ................................. 148 15. Planirajte unapred .................................................. 162 Literatura ....................................................................... 175

SADRAJ

Poglavlje 1

Par uvodnih rei

Samo to nismo stigli u Bejkersfild, Kalifornija, na na 23. sprat Tioga Motor viespratnice. Sunce je izlazilo sa nae desne strane, a jutro je bilo prohladno osveavajue. Bio sam budan ve nekih sat vremena i mozak mi je bio krcat pitanjima. Razmiljao sam o svojim postdiplomcima, koji su u sklopu svojih doktorskih studija pohaali i moj kurs iz oblasti psihoterapije i savetovanja, a koji su jo uvek tako malo znali o savetovanju i pomaganju ljudima u nevolji . Bili su edni saznanja o umu i emocijama. Razmiljao sam i o tome koliko je samo povreenih ljudi u ovom svetu razoaranih roditelja koji se hvataju u kotac sa loim ponaanjem svoje dece i delikvencijom svojih adolescenata, osoba sa poremeajem panje, zabrinutih, depresivnih, opsednutih, agresivnih tipova linosti, onih koji su unesreeni paninim poremeajima i fobijama i jo ko zna koliko njih sa drugim problemima. Dok su moji postdiplomci pretraivali teoretske osnove uenja Frojda, Skinera, Rodersa, Maslovljeve, Elisove, Perlsa, Karkhufa i mnogih drugih, nametnulo im se sledee
7

pitanje: Da li su uspeli da pronau odgovore na pitanja koja su im se nametala, kako bi bili u stanju da pomognu drugima u reavanju njihovih ivotnih problema? I dok su oni rastezali svoje umove ne bi li razumeli modane strukture, kako hemijske tako i fizike i da na neki nain dokue bilo kakvu vezu izmeu strukture i funkcije, nametnulo im se novo pitanje: Moe li sve ovo dovesti do valjanih zakljuaka i odgovora kada su u pitanju ljudski problemi? Mo genetike hemijski kodovi koji postoje u svakoj eliji tela i mozga. Neto razmiljam, zabrinuti ljudi su sigurno puni pitanja. Moemo li im mi uopte pomoi genetskim ininjeringom? Da li jednostavno odustajemo od pomaganja ljudima da se promene i da li pokuavamo da reavamo probleme prostim genetskim ienjem? Ali ta ako su vaspitanje, odgajanje i panja jai od gena? A ta emo rei o kursevima unapreivanja u roditeljskim vetinama, visoko obrazovnim programima, hipnozi, ispiranju mozga, ili izmeni zakonskog sistema i kontroli medija? Jesmo li mi zakljuani u svojim problemima zbog naina na koji mislimo i onoga o emu mislimo? Ili smo mi ipak samo ono to jedemo? Da li se odgovor nalazi u reformi ishrane? A da moda vedski svetenici sa dalekog istoka nemaju odgovor? Oni su vekovima tvrdili da mozak oslobaa posebne supstance koje umu mogu obezbediti mir.1 Neuro-naunici sa zapada otkrivaju da um zaista oslobaa hemijske sup8

stance koje direktno odreuju iroku paletu naih najrazliitijih oseanja. Moe li moda Biblija, koju smo vekovima prouavali i koja se kroz istoriju ponosila time to je imala direktan uticaj na ljudske ivote, da prui savremenom oveku praktine odgovore na pitanja koja ga mue. Mnogi renomirani naunici kau da. Ali mnogo je i onih koji kau ne. Ja lino ne vidim neslaganje izmeu nauke i religije. Mnogi moji pacijenti su pronali mir i oslobodili se svojih zebnji kad su razvili druenje sa Bogom, jer On, kako u Bibliji pie, ini da ivimo, i miemo se, i jesmo.2 Kad je Sokrat, mudri grki filozof podelio sa svojim uenim kolegama sledeu frazu: Kakve su ti misli, takav si, to je samo bio eho mudrosti zapisane u Bibliji 700 godina ranije.3 Danas oni koji se bave neuro naukama, potvruju da je nae miljenje tako moan proces koji moe raspriti milione hemijskih kesica ispunjenih odgovarajuim hemijskim spojevima na odgovarajue adrese u mozgu i tako dubinski menjati naa raspoloenja, oseanja i delovanja. Jo neverovatniji od ovoga su nedavno obelodanjeni nalazi istraivanja neuronaunika Dona Eklesa (John Eccles) i kolega, koji pokazuju kako nae razmiljenje moe modifikovati genetski materijal!4 Pomenuta misao kakve su ti misli, takav si dobijaju novi i potpuniji smisao kroz ovo istraivanje. Opet se moje misli vraaju na to mnotvo povreenih ljudi nebrojene mase onih koji nisu nikad zatraili strunu pomo. Jedni su se jednostavno plaili. Drugi pak nisu znali kome da idu.
9

Mogu li ikako pomoi tim ljudima da prepoznaju put kojim e isceliti slomnjen mozak? Mogu li ih ikako inspirisati da stanu na tu stazu? Ova knjiga je moj pokuaj. A onda se moje misli sele na moj 30-ogodinji rad u psihoterapiji i savetovanju. Kakvo je moje savetovanje i terapija? Kako ja stvari sortiram tokom terapije? ta odbacujem, a ta zadravam? Na osnovu ega vrim izbor gradiva za predavanje? Kako biram pravu tehniku? Kojim se principima rukovodim? Kad razmiljam o svojim pacijentima ne mogu, a da ne mislim o stotinama mojih klijenata koji su pronali spokoj uma i radost ivota u osloboenju od teskobe, paninih poremeaja, depresije, kompulzivnih i opsesevnih radnji, poremeaja linosti i seksualnog ponaanja, i gomile drugih uznemiravajuih poremeaja. Namee mi se pitanje: Zato su neki trajno izleeni, a kod drugih se bolest povratila? Razmiljam esto i o mojim studentima, o onim apatinim, kao i o borbenima, ali i o onima koji su nadvladali svoje krize i od loih aka postali nabolji u klasi. Kroz misli mi prolaze i svi oni isfrustrirani roditelji koji sijaju od radosti i ponosa nad dostignuima svoje dece. Razmiljam takoe i o deci i adolescentima koji odjednom otkriju da je besmisleno da zloupotrebljavaju udo svog uma - zapanjujue moni mozak, i koji promene smer svoga ivota i polete putem neverovatnih otkria. Premda smo veoma zahvalni za eksplozivan i eksponencijalan rast saznanja i merljiva iskustva kako u naunom tako i u duhovnom svetu, ipak nas i dalje mui potreba za jasnim i
10

dobro definisanim odgovorima na mnoge aspekte slomnjenog mozga. Slomnjenog fiziki i psiholoki. U tom traganju za odgovorima, mnoge glasove ujemo kako nas dozivaju u razliitim pravcima. Moramo priznati da je veliki izazov prepoznati i odabrati pravi, na putu naeg traganja za obnovljenjem i celovitou. Stoga smo, ako dozvolite, uz put postavili mnoge ustaljene principe i proverene teorije, poput saobraajnih znakova. Postoje sigurni i pouzdani naini izleenja kao to postoje sigurni i pouzdani putevi. Takoe postoje i nesigurni i opasni putevi. Na nesreu, mnogi znaajni ljudi su se odluili za opasne staze i svoje putovanje su zavrili nesreniji nego to su bili na poetku puta. Principi i postulati izneti na sledeim stranicama, zasnovani su na sigurnim osnovama i podrobno su ispitani. Oni su bazirani na zdravim naunim dostignuima do kojih su doli naunici u nezavisnim istraivanjima, ali isto tako i na biblijskim izvetajima ije poruke su preneli razliiti pisci biblijskog teksta, kako bi nam osigurali ispravno razumevanje.5 Sledei ih, hiljade njih su pronali put ka psiolokom zdravlju i celovitoj linosti. U ovoj knjizi mi definiemo re princip kao osnovnu istinu, bazini zakon, ili vladajui zakon ponaanja. Kad upotrebimo re postulat mi je definiemo kao aksiomsku pretpostavku, fundamentalnu hipotezu koja je nuni preduslov koji vodi ka specifinom reenju. Nadam se da e principi i postulati izneseni na narednim stranicama, biti zvezde vodilje i nezalazee sunce koje e nas
11

odrati na naem kursu, ponekad i na olujnom moru, ne bi li sigurno doputovali u nebeski mir mir uma i due; i u puninu radosti!

Poglavlje 2

Zapanjujue injenice o isceljujuoj sposobnosti mozga

Godine 1968, doktor Don R. Plet (John R. Platt), eminentni neurolog, biofiziar i socijalni psiholog, objavio je da na mozak nema, kako se do tada mislilo, 12 - 14 milijardi modanih elija, ve sto milijardi. Postoji oko hiljadu meusobnih veza ili sinapitkih spojeva po eliji, ili oko hiljadu triliona meuspojeva ukupno. Ako bismo koristili po trideset hiljada novih spojeva svake sekunde naeg ivota, ne bismo uspeli da ih sve iskoristimo. Iznad svega ovoga, u svakoj pojedinanoj eliji (ovo ukljuuje otprilike deset triliona elija u ostatku tela) kapacitet informacija zapisanih u DNK predstavlja broj koji je trideset puta vei od ukupnog broja slova zapisanih u Enciklopediji Britanici. Za matematiara je to oko 6 x 109. Ako bi se rastegnula DNK u svih deset triliona elija i povezala da ini neprekidni niz, dobila bi se putanja koja nadmauje irinu celog Sunevog sistema!6 Jednog dana, na kraju asa, upitao sam svog profesora, inae zagovornika organske evolucije sledee pitanje: Kako teorija evolucije objanjava razvoj ljudskog mozga koji ima sposobnost da reava probleme mnogo vee od onih sa koji13

12

ma e se tokom ivota susresti? Prema evolucionoj teoriji organizam razvija samo one sposobnosti koje su mu neopodne. Bio je iskren i objasnio da evolucionistika teorija nema valjano objanjenje za ovu pojavu. A onda je on upitao: Zato veruje da mozak ima kapacitet koji ne moemo upotrebiti tokom celokupnog ivotog veka? Uinilo mi se da sam video iskricu u njegovom oku kad je postavio to pitanje i pomislio sam da moda oekuje teoloko objanjenje budui da je znao da sam religiozan. Naravno, nisam imao srca da ga razoaram, pa sam odgovorio: Verujem da kad je Bog stvorio prvog oveka po svom obliju, nije imao nameru da ga poivi ezdeset, sedamdeset pa ak ni sto godina. Bog je planirao da ovek ivi veno. Zato ga je opremio mozgom kojem ne bi bio problem da se fascinira beskonanim univerzumom kroz beskrajnu venost! Ljubazno, ali ozbiljno, profesor je rekao: Moda si u pravu. I ja vrsto verujem da jesam. Slaem se sa autorom koji je napisao: Svako ljudsko bie koje je stvoreno prema Bojem obliju, obdareno je istorodnom silom kao i sam Stvoritelj - individualnou, silom da misli i ini. Ljudi u kojima je ova sila razvijena jesu oni koji prihvataju odgovornosti, preuzimaju inicijativu i imaju uticajan karakter. Cilj pravog vaspitanja je razvijanje ove sile; obuavanje mladih da budu ljudi ljudi koji misle svojom glavom, a ne da budu puki odsjaj ideja drugih ljudi.7 Ta jedinstvenost i individualnost ljudskog bia je vodila uvenog neuro-istraivaa Dona C. Eklesa da pred kraj predanog istraivakog ivota izjavi sledee:
14

Poto materijalistiki pogled na svet nije u stanju da objasni nau jedinstvenost, prinuen sam da jedinstvenost sebe samog tj. svoje linosti pripiem inu natprirodnog duhovnog stvaranja. Teoloki govorei, svaka linost je neponovljiva Boja kreacija koja se usauje u rastui fetus u vremenu izmeu zaea i roenja. To je injenini dokaz unutranjeg jezgra jedinstvene individualnosti koji nije mogu bez Boanske kreacije. Priznajem da nijedno drugo objanjenje meni nije logino; niti genetska jedinstvenost sa svojom fantastino neverovatnom kombinatorikom; niti diferencijacija pod uticajem faktora sredine koja ne determinie neiju jedinstvenost, ve je samo modifikuje. Zakljuak je od neprocenjivog teolokog znaaja. On iznova uvruje nae verovanje u postojanje ljudske linosti kao ovekove celokupnosti i njenog udesnog porekla u Bojem stvaranju. Po njoj prepoznajemo Boga ne samo kao transcedentnog Tvorca svemira, Boga u kakvog je Ajntajn verovao, ve kao Oca punog ljubavi kome dugujemo sebe same.8 Ovim izraavam svoje napore da sa dubokom poniznou razumem linost sebe samog, kao bie koje je u stanju da doivi sopstvenu stvarnost. Nudim vam ovo u nadi da emo mi ljudi biti u stanju da otkrijemo tu veru koja preobraava u znaenju i znaaju ovu predivnu avanturu koja je svakome od nas darovana u naem malom mikrokosmosu, kroz na predivni mozak koji je na kontrolni centar u procesima memorisanja, kreativnosti i uivanja u odnosima sa drugim biima.9
15

Neki neuro-naunici veruju da na roenju mozak sadri najvei broj neurona (nervnih ili modanih elija) u toku celog ivota. (Ovo je verovatno istina za mnoge osobe, ali ne i za sve, to emo kasnije pojasniti.) Od tada, kau ovi naunici, modane elije izumiru neverovatnom brzinom, posebno u nekim delovima mozga. Ustanovljeno je da kora velikog mozga, ukljuujui motornu koru i frontalne renjeve, gubi oko pedeset hiljada neurona svaki dan. Ali ako odemo malo dublje u modanu strukturu, postoji mali ili nikakav gubitak elija. Iako ne znamo pravi razlog smrti ovih elija, moemo nainiti naunu pretpostavku na osnovu slinog procesa gubitka modanih neurona u poznim godinama. Ono to zasigurno znamo jeste da ako prestanemo da koristimo modane elije, one izumiru. Ovo je rezultat 28ogodinje studije u kojoj je praeno etiri hiljade stanovnika drave Vaington. Princip je jasan: Iskoristi ili izgubi! Naravno, iako je neupotreba vaan, nije i jedini inilac gubitka. Destruktivne strane materije, nedostatak kiseonika, nedovoljna i hranidbeno siromana ishrana, infektivne bolesti, neodgovarajue okruenje i povrede glave, takoe u velikoj meri doprinose gubitku ovih dragocenih elija. Ovaj gubitak za sobom vue neizbene posledice slomljen mozak! - kao to su onesposobljenost, napredujua degeneracija, mentalna konfuzija, iskrivljeni doivljaj i gomila emotivnih poremeaja! Naunici su pronali vanu stvar. Mozak ne voli da bude slomljen!
16

Ustvari, kad neuron u mozgu umre, mozak istog momenta odailje komunalnu jedinicu makrofaga, da poiste mrtvo tkivo pre nego to ono zagadi modano okruenje. Mozak onda naredi armiji rezervista astrocitima da se pripreme za desant i ispuste tovare faktora rasta neurona (nerve growth factor) im za to dobiju zeleno svetlo. Prouavaoci mozga su otkrili da mozak eka da mi, ili neko ko brine o nama, izda nareenje. Ovakvo nareenje izdajmo svaki put kad se nateramo na razmrdavanje naeg tela i mozga. Ba tako! Mi sami, ili neko ko nas voli i brine o nama, smo u stanju da isceljujemo! Svojim oima sam video dete koje nije imalo centar za sluh, gledanje i druge velike i vane modane strukture; dete koje je trebalo da nikad ne progleda, da nikad ne zauje zvuk, ili uradi ita sem da lei paralizovano u krevetu do kraja ivota. Posmatrao sam njegovu majku kako ga dugo vremena sa ljubavlju snano masira. Gledao sam kako mu pridrava glavu i grudni ko, dok ga ohrabruje da zapuzi da pokua da upotrebi ruke i noge. Posmatrao sam je kako njegov svet ispunjava predivnim zvucima i prizorima, sve vreme dok ga snano masira. I video sam njegovo puzanje! Video sam da je odgovorilo na prizore i zvukove koje mu je uputila! Video sam, i to dobro! Snimci njegovog mozga su pokazivali da je razvoj zaustavljen na nivou primarnog modanog tkiva, na samom poetku. On je imao tako malo da ponudi. Ali, kao odgovor na majinu stimulaciju, taj jednostavni i nerazvijeni mozak je izdao nareenje armiji astrocita da se rastri svud po mozgu i
17

oslobodi faktor rasta neurocita, kako bi iznikli novi modani putevi i veze izmeu nekolicine neoteenih teritorija. Ove nove veze, na novoj teritoriji, nastaloj kao odgovor na odgovarajui i kontinuirani trud, oslobodile su nove hemikalije kako bi se elektrina pranjenja mogla prenositi i time omoguiti novonastalim enzimima da ovom detetu omogue da koristi svoje udove, oi i ui. Posmatrao sam u udu, kako mlada devojka, u svojim ranim dvadesetim, prelepo svira klavir, iako joj je pre toga muziki mozak i vei deo desne hemisfere, hirurki odstranjen. Njeni hirurzi su verovali da e ostati paralizovana i vezana za krevet u ostatku svog ivota. Ali ona je insistirala da naui da svira klavir. I odreenim, odgovarajuim i usmerenim naporima, nauila je. Ima jo mnogo toga da se naui o misterioznom i strahopotovanja dostojnom mozgu. itajte dalje i otkrijte principe koje moete primeniti u praksi ili podeliti sa drugima, kako bi zaista iscelili slomljeni mozak i iskusili istinsku radost i ivot u izobilju!

Poglavlje 3

Kako usmeriti mozak u pravcu isceljenja

Oi su im bile zatvorene. Bili su oputeni i neusmerene panje. Elektrode elektro-encefalografa (EEG) su ispravno bile plasirane na glavu svakog studenta. U svakom pojedinom sluaju videli smo ono to se zove dominantan alfa ritam. Nije bilo niti jednog zapisa specifinog modanog pranjenja. Ali, im su ovi studenti pozvani da pogledaju ili pomisle neto, obrazac modane aktivnosti se promenio. Svaki EEG zapis otkrio je razliitu formu aktivnosti mozga. Obrazac je bio definisan time ta su studenti gledali. erington (Sherrington) je ovu mreu opisao kao oaravajui razboj u kome milioni sijajuih unaka (nervnih impulsa) tkaju skladnu tkaninu, uvek smisaonu, ali nikad trajnu, promenljivu harmoniju sainjenu od gomile pod-tkanina.10 Svaki put kad usmerimo svoju panju, mi istkamo specifinu fiziku i vremensku tkaninu sainjenu od brojnih nervnih impulsa u naem mozgu. Naunici koji se bave prouavanjem mozga se slau oko ovoga.11 Mi elimo da upregnemo nae misli u pravcu isceljenja. Ba kao i kod deteta iz prethodnog poglavlja, ako nam
19

18

nedostaje elija i mrea za odreeni cilj, na mozak e ih stvoriti. Moemo svoje misli usmeriti prema cilju ba kao i ono. Ali ako ve posedujemo potrebne neurone i ciljnu mreu u mozgu, odgovarajue misli mogu ih staviti u pogon. Doktor Don Ekles i B. Libet su utemeljitelji teorije po kojoj specifine misli produkuju specifine obrasce modane aktivnosti. Na primer, jednostavna namera da se pomeri prst, uzrokuje spremnost dela motorne kore koja odgovara prezentaciji tog prsta, da momentalno promeni elektrini potencijal. Ova odluka je registrovana kao potencijal spremnosti u polju odgovornom za pomeranje prsta u motornom korteksu (kori) ve 0,2 sekunde pre nego li je sam prst pomeren.12 Brojne druge studije su takoe zabeleile i druge specifine modane obrasce kao odgovor na druge namere.13 PET skenovi (Pozitronska Emisiona Tomografija, metoda vizualizacije struktura organizma prema potronji nekog metabolita) su otkrili otro preusmeravanje protoka krvi u mozgu prema mestima koja su u tom trenutku odgovorna za stvaranje namera i donoenje odluka.14 Ovo jasno potvruje miljenje da umne radnje, kakva je i fokusiranje panje, mogu aktivirati specifine nervne odgovore u naem mozgu. Stoga moemo pretpostaviti da um ima mogunost da jednostavnim namerenjem, ciljano aktivira odreeni deo mozga. Tada ovi modani centri stvaraju oseaj o tome ta treba da se uradi u odreenoj situaciji. Ovi oseaji tada postaju osnova naeg karaktera i linosti. Ovo je moda ponajbolje izraeno u savetu apostola Pavla, zapisanom u Bibliji: Ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnov20

ljenjem uma svojega, da biste mogli razumeti koje je dobra i ugodna i savrena volja Boja. (Rimljanima 12, 2) Jednom prilikom mi je jedan pacijent doao na terapiju. uo je glasove. Nije bio siguran jesu li to realni glasovi ili jasne zapovedne misli - halucinacije ili opseseje. Ove glasove nije mogao da povee ni sa im iz svoje okoline. Nikako mu nije polazilo za rukom da se oslobodi tih odvratnih misli. Kako da ovaj ovek kontrolie svoj mozak? Prvo, Biblija nam daje veoma jasno uputstvo. Pre svega, Bog nas poziva da dovedemo svaku misao u pokornost.15 Ovo je mogue jer nas je sam Bog stvorio sa sposobnou da to uradimo. Dakle, kao to smo videli, snagom nae volje, kao sile naeg izbora, mi moemo svome mozgu narediti da se odupre i najdubljim eljama. Drugo, upozoreni smo na to da rat koji se vodi u ovom svetu nije rat u kome se bitke vode orujem ovoga sveta, ve silom od Boga koja raskopava gradove, da kvarimo pomisli i svaku visinu koja se podie protiv poznanja Boga.16 Mi smo u duhovnom ratu. Veliki Bog u koga su Don Ekles i Abert Ajntajn verovali, naoruao je na duhovni um onog trenutka kad smo odluili da Mu podinimo svoju volju. Apostol Pavle nas podsea na to da je Bog taj to ini u nama da hoemo i uinimo kao to mu je ugodno. (Filibljanima 2,13) Pavle takoe govori o ovom prebivanju Bojem (Bog u vama) kao o velikoj tajni. (Koloanima 1,26-29) Neuronaunici kao poput J. C. Eklesa, Karla Popera (Karl Popper)
21

i drugih, potroili su godine razmiljanja i iscrpnog istraivanja da bi dokuili ovu tajnu. Trea vana stvar je da smo mi pozvani da svoje misli sauvamo za pokornost Bogu.18 Duhovni deo linosti moe izabrati da se potini ili Bogu ili Njegovom suparniku, nekad nebeskom anelu Luciferu, a sada prognaniku na Zemlji, Sotoni.19 I jedan i drugi mogu proimati na um svojim idejama i mislima, borei se za nau vernost i pripadnost. Izbor je na. Slobodni smo da izaberemo svojom voljom. Ona nije predodreena na odreene izbore, kako tvrdi B. F. Skiner.20 Da odemo jo korak dalje, nama je omogoueno da koristio sledeu strategiju: Ne daj se zlu nadvladati, ve nadvladaj zlo dobrim.21 Na ovom principu sam zasnovao leenje malopre pomenutog oveka, iji je um bio bombardovan neprijatnim mislima i idejama. Zamolio sam ga da preventivno naui i ponavlja sledei biblijski stih za koji verujem da je potpuna suprotnost njegovim uznemiravajuim mislima: Blagosiljaj duo moja Gospoda i ne zaboravljaj nijedno dobro to ti je uinio.22 Kao to sam rekao, trebalo je da ponavlja ove rei kad god bi crne misli naile u njegov um. Uveravao sam ga da ako to bude radio sa poverenjem u Boga, da e uskoro poeti da se osea izuzetno prijatno svaki put kad naiu neprijatne misli. Prijatnost koju bude oseao, vremenom e rasti. Tako e posle izvesnog vremena moi da predupredi napad ponavljanjem ovog i njemu slinih biblijskih stihova.
22

Naravno da su mu bili poznati ovi stihovi, ali nikad nije razmiljao o tome da ih upotrebi u terapijske svrhe. Pozvao sam ga da stalno prelistava znaenja i smisao rei iz ovih stihova u svome umu. Dok je on tako razmiljao o svim blagoslovima i prednostima koje ovi tekstovi u sebi nose, njihova smislenost i svrsishodnost je aktivirala emotivne obrazce u mozgu. U poniznosti on je poeo da gleda na Boga kao Davaoca tih blagoslova. Obrazac reagovanja njegovog mozga, vremenom e pojaati oseaj slavljenja i duh slube Bogu. Predloio sam mu i da redovno ita ceo 103. psalam kojega su prethodni stihovi deo. Ovo e sigurno poveati njegov oseaj zahvalnosti Bogu za Njegove blagoslove. Poveae i njegovu spontanost u slavljenju i blagosiljanju Boga. Ovo e opet sa svoje strane uvrstiti njegovu veru u Tvorca. Na kraju e ga sve ovo obnoviti i uvrstiti u odnosu sa Bogom. Biblija obeava: Aneli Gospodnji stoje oko onih koji se Njega boje i izbavljaju ih.23 I bilo je tako. Vremenom su se napadi proredili i nestali. Njegova strepnja je nestala. Uraunljivost mu je porasla. Njegova supruga je osetila ogromno olakanje i radost zbog promene koju je doiveo. Nakon samo nekoliko dana intenziviranja i praenja terapije, vie mu nije bila potrebna moja pomo. ini se da nita drugo ne moe unaprediti zdravlje tela i due kao to to moe duh zahvalnosti i slavljenja. Prirodni zakon je da naa oseanja i misli mogu biti osnaeni dok ih izraavamo.24
23

Postoji isceljujua sila koju poseduju obeanja Tvorca zapisana u Bibliji, a koja tek treba da se pronae. Upoznajmo ih to vie. Neka ova obeanja preusmere nau panju na Tvorca koji je ujedno i jedini pravi lekar i savetnik. U sledeem poglavlju, jo dublje emo sagledati velianstvenost slobode volje i njenu monu ulogu u isceljenju slomljenog mozga.

Poglavlje 4

Snaga volje i isceljenje

Pre izvesnog vremena, jedan mladi student je doao u moju kancelariju da trai savet. Bio je na zavrnoj godini studija, ali nije umeo da se odlui u vezi posla kojim bi se bavio. Malo smo proaskali, uradili par testova i zajedno nacrtali profil linih interesovanja i sposobnosti. Rezultati njegovog linog integrisanja su bili vie nego loi. Njegovo sagledavanje sopstvene linosti je bilo bolesno definisano. On jednostavno nije znao ko je on zapravo. Nije imao definisane planove, niti dugorone ciljeve. Bio je kao brod bez kormila na moru, i bez luke na pameti. Poslao sam ga kui da razmisli o svom sistemu vrednosti i zamolio ga da se vrati idue sedmice sa spiskom vrednosti za koje je oseao da su vredne ivota u bilo kojim uslovima. Sledee sedmice vratio se sa spiskom, ali mu je lice odavalo oseaj duboke zabrinutosti. Sve na listi je bilo precrtano. Pruajui mi je, rekao je: Ovo je strano. Morao sam da precrtam svoje vrednosti zato to nisam mogao da se vidim privren uz njih sve vreme. Ostavio sam samo dve: iskrenost i potenje, i na putu dovde morao sam i njih da pre-

24

25

crtam. Njegov problem je bio to nije imao volje da postane ovek. Drugom prilikom, jedan mladi mi se obratio zbog insistiranja svoje majke. Iz nekoliko kola je bio izbaen i ve je imao uslovnu kaznu zbog neodgovornog ponaanja. Nacrtali smo njegov profil njegove jake strane i njegove slabosti i razgovarali o njima. Oi su mu se zacaklile, a snaga ispunila telo kad je video rezultate. Tada mi je rekao: Ovo sam zaista ja, zar ne i zaista ima dobrih osobina koje izviru iz mene, samo kad bih obuzdao ovih par loih ovee one su ba loe, zar ne? ali kad bih samo mogao da ih pobedim, mogao bih postati neko i neto, zar ne? Tog momenta elja da postane ovek je roena i danas je on ininjer elektronike koji i dalje koristi svoju volju da postane ono to je dobro. Volja. ta je to? U emu joj lei snaga? I kako da je ojaamo? Dr. Vilijam Sadler (William Sadler) je rekao: Volja je zbir svih pozitivnih mentalnih aktivnosti, zbir psihikih izbora i odluka!25 Dr. Vilder Penfild (Wilder Penfield), poznati svetski neuro hirurg je izjavio: Volja je duh oveka. Don Smith (John Smith) je napisao: Volja je vrhovna sila koja upravlja ovekovom prirodom i kojoj se sve druge sposobnosti pokoravaju. Volja nije ukus ili sklonost, ve sila koja odluuje u sinovima ljudskim.26 Onaj koji se bori treba da razume pravu snagu volje. To je sila koja upravlja ljudskom prirodom - sila odluivanja, izbora. Sve zavisi od ispravnog poteza volje. elja za dobrotom
26

i istoom su ispravne, sve dok se ispoljavaju, ali ako se zaustavimo samo na njima, nemaju koristi. Svi oni koji se samo nadaju i iekuju da e pobediti svoje naklonosti, propae. Oni se ne potinjavaju Bojoj volji. Oni ne biraju da Mu slue. Bog nam je podario mo izbora, a na nama je da je vebamo. Mi ne moemo promeniti svoja srca niti moemo kontrolisati svoje misli, nagone i naklonosti. Mi ne moemo sami sebe uiniti istima. Ali mi moemo odluiti da radimo ono to je ispravno i onda e On initi kroz nas da moemo i hoemo da to uinimo. Kroz pravilnu upotrebu volje, u ivotu moe nastati sveobuhvatna promena. Pokoravanjem volje Bogu, mi se sjedinjujemo sa boanskom silom. Mi primamo snagu odozgo da ostanemo postojani. ist i plemenit ivot, ivot pobede nad apetitom i poudom, omoguen je svakome ko bude ujedinio svoju slabu, kolebljivu ljudsku volju sa svemoguom, nekolebljivom voljom Bojom.27 Moja supruga i ja emo dugo pamtiti posetu doktoru Vilderu Penfildu. Proveli smo est i po sati u razgovoru sa njim. Opisivao nam je neka od svojih ispitivanja koja je sprovodio na otvorenom mozgu svesnih pacijenata koji su se podvrgavali operaciji zbog epileptikih napada. U trenutku kad bi dotakao povrinu slepoone kore slabim izvorom elektrine energije, njegov pacijent bi razvio oseanje koje je doiveo nekoliko godina ranije. Pacijent bi nanovo proivljavao to iskustvo. Jasno je video ljude, ulini oak, svoj ambar i uo zvukove, muziku ili razgovor koji se odvijao pre
27

nekoliko godina. Sve je bilo tu, trajno zapisano u mozgu i spremno za ponovnu reprodukciju im se dodirne slabim elektrinim stimulatorom. Doktor Penfild je naglasio sledee: Ove studije pokazuju da sve ono na ta smo obratili panju, je ostalo trajno upameno u naem mozgu. A onda je poeo da govori o volji. Rekao nam je da iako je uspeo da uz pomo stimulacije strujom zadobije pacijenta za razgovor, ovaj je pomou svoje volje bio u stanju da ugasi efekte stimulacije, da ne vidi i ne uje bilo kakve senzacije iz prolosti, ve da u miru prati razgovor koji vodi sa lekarom. I onda je doktor Penfild izjavio: ovekova volja je slobodna. Ona koristi obrasce i puteve koji ve postoje u ljudskom mozgu, ali nije kontrolisana sa njihove strane. Volja je slobodna. Izborom da se zadri u razgovoru sa doktorom, pacijent je bio u stanju da poniti sve efekte elektrine stimulacije. Modane zone pogoene elektrinim pranjenjem odbile su da na njega reaguju. Sve ovo je bila posledica jednostavne odluke pacijenta da svoju panju usmeri na neto drugo, u ovom sluaju na razgovor sa doktorom Penfildom. Jedan drugi autor to opisuje sledeim reima: Snaga volje moe se odupreti utiscima uma i u stanju je da dokae veliku sposobnost modanih elija.28

Koliko je zaista mona volja?

Volja jeste mona. Ona je mono orue koje kontrolie matu i odoleva bolestima.29 Um i nervi jaaju tonus i snagu

Psihijatar Vilijam Sadler kae: Volja nije svemoni vladar ona vlada tronom uma kao vladar ograniene monarhije ograniene hemijskom graom i biolokim zakonima. Osam od deset endokrinih lezda ine ono to bismo mogli nazvati odbor hemijskih direktora. Nemam nameru da privlaim svu panju na ulogu endokrinih lezda u ljudskom ponaanju i organizaciji linosti, niti da umanjujem i omalovaavam podruje delovanja volje ili moi odluivanja nad najvanijim nervima i sposobnosti da kotrolie ljudsko ponaanje. Napokon, voljne odluke su odluujui faktor u svim ovim borbama. Kad je endokrini sistem funkcionalan i kad njegovi sekreti vre povoljan uticaj na nervni sistem, individua e shvatiti da je u stanju da brzo nadvlada svoje obolele nerve. Sa druge strane, kad su endokrine lezde nefunkcionalne i kad njihovi hormoni iritiraju, prenadrauju ili preterano iscrpljuju nervni sistem, pacijent je u tekoj borbi; njegov cilj je sve tee ostvariv i moraju se primeniti produeni napori kako bi se postiglo umirivanje nerava.32
29

Da li je volja apsolutni vladar?

vebanjem volje.30 Mo volje se ne vrednuje onako kako bi trebala. Neka vaa volja bude budna i ispravno usmerena, i onda e prenositi energiju celom biu i biti udesan pomonik u ouvanju zdravlja. Ona je takoe mo koja se hvata u kotac sa boleu.31

28

Postoje neki koji koriste droge i koji poputanjem ohrabruju loe navike da preuzmu kontrolnu mo nad voljom. Drugi pak povlauju svojoj okolini na takav nain da dozvoljavaju svakom uticaju ili utisku da im odreuje izbore. Njihova volja, ak i ovim sluajevima, jo uvek je inilac koji odluuje. Oni su izabrali da slede ove uticaje. Zato to je ljudski mozak postao poprite duhovne borbe, mnogi koji nisu uspeli da predaju svoju volju Bojem Duhu, potpali su pod vlast Sotone. Kad Sotona preuzme vlast nad neijom voljom, odluke koje ta osoba donosi, nuno vode u patoloki ishod. Mozak e bolovati od poremeaja koji su strani mentalnom zdravlju. Primer takvog jednog puta kroz koji Sotona pokuava da pristupi ljudskom umu jeste hipnoza. U ovoj praksi, neiji um se dovodi pod kontrolu druge osobe tako da se individualnost slabije osobe stopi sa individualnou jae. Slabiji sprovodi volju jaeg, posebno ako mu vrednosni sistem nije ustanovljen na vrstom temelju. Ova procedura samo priprema osobu sa slabom voljom da u budunosti bude jo slabija i da se jo lake predaje procenama drugih. Volja proputa da izabere najvie sopstvene vrednosti i naginje ka praenju linije manjeg otpora. Takva osoba se pre odluuje za trenutna zadovoljstva. Sa terapeutske take gledita, mi elimo da ohrabrimo pojedinca da ojaa svoju volju, a nikako da je oslabimo.

1. Vebajte se u odluivanju inei svoj um pozitivno nastrojenim, odmah nakon to ste odmerili injenice i drite se svojih odluka, spremni da ih promenite samo kad ih protivne injenice osporavaju. esto je bolje nainiti greku, nego li oklevati u neodlunosti. Ponekad zapisivanje odluke pomae osobi da se vrsto dri odluke koju je donela. 2. Zavrite prethodni posao pre nego otponete novi. Nemojte skakati sa jedne stvari na drugu i iz jednog okruenja u drugo, vrtei se sve vreme u krug. 3. Ponekad igre mogu pomoi u razvoju sposobnosti odluivanja. Imao sam mladog pacijenta koji je meu bolnikim osobljem imao reputaciju odlinog stono-tenisera. Ali kad bih ja igrao sa njim, stalno se pomerao napred-nazad oklevajui da servira. Kad bi jednom servirao, mogao je da normalno nastavi sa igrom. Igranje mu je pomoglo da donosi odluke brzo dok jednog dana nije poeo da servira sa potpunom odlunou. 4. Ako napravi nenamernu pogreku, nastavi da se bori. 5. Ustani iz kreveta u ono vreme kad si sebi to zacrtao. Odlui to uvee i ostani pri tome ujutru. 6. itaj duboko i smisleno i nateraj svoj um da razume i zapamti ono to si proitao. Prekomerno itanje emotivnih matarija slabi volju. 7. Volja se jaa vebanjem samoodricanja i samokontrole. Vebaj odbacivanje popustljivosti samom sebi.
31

ta moete da uradite da bi ojaali volju?

30

8. Povei svoju volju sa boanskom energijom tako to e od Boga traiti da ti ojaa volju. 9. Praktikuj zdrav nain ivljenja sa dobrom ishranom, vebanjem i odmorom. 10. Naui se da planski radi stvari u ivotu, a ne impulsivno. Ako ti se uini tekim da bilo koju od gore navedenih vebi primeni u praksi, poni od najjednostavnijih dok ih potpuno ne savlada. Onda prei na sledeu po tekoi i tako nadalje. Ako ti je i dalje preteko, probaj da sa Bogom pria o tome i trai da te On osnai svojom silom. Kad ojaa svoju volju, zaista e vladati svojim ivotom.

Poglavlje 5

Kako va mozak stvara navike?

Koju cipelu ste prvu obuli jutros? Morate da razmislite? Ali jutros niste morali, a verovatno je to ona ista koju obuvate prvu ve nekoliko godina jer ste jednostavno tako navikli. Zamislite kako bi to strano bilo kad bi svaki put kad se obuvate morali da zastanete i postavite sebi pitanje: Koja ono bee ide prva? A moda da zamislite ovu situaciju. Probajte da pitate daktilografkinju gde se nalaze slova M i R, a da ne gleda u tastaturu. ta mislite koliko bi joj vremena trebalo za razmiljanje? Naime, dok kuca ona uopte ne razmilja o rasporedu slova jer kako mi to kaemo ima naviknute prste. Navike mogu da utede mnogo vremena i energije. One su stvorene mnogobrojnim ponavljanjima. Osim u sluaju par refleksa, navike su prvo pohranjene u mozgu, a tek onda u ostatku tela. Ceo mozak funkcionie na svega 10-ak vati (W). Kakvi neverovatni podvizi se postiu sa tako malo snage. Sa samo 10 W snage, mozak moe da preraunava vie matematikih operacija nego li i najvei kompjuteri na svetu.
33

32

Koji je to mehanizam u jednoj modanoj eliji kojim ona odlui da okine ili ne okine impuls? Zamislite samo, upravo je zavrila algebarski problem. Analizirala je sve pozitivne i negativne minivoltne impulse pristigle iz drugih elija i donela odluku da generie impuls ili da ostane u miru. I sve je to zavreno za manje od hiljaditog dela sekunde. Dakle, kako se navike stvaraju u mozgu? Kako misli, rei i dela koje ponavljamo iznova, postanu stalni deo mozga? Danas znamo da mozak obrauje informacije koje se dalje prenose u ostatak tela putem nerava. Svaka nervna elija je izgraena iz centralnog dela koji se zove nukleus (jezgro), koga okruuje tenost pod nazivom citoplazma, i od granine strukture koja se zove elijska membrana. Produeci ove membrane u vidu finih niti pod imenom dendriti, zadueni se za prijem informacija, a jedan izrataj, znatno dui od ostalih, pod imenom akson ili neurit prenosi informacije sa ishodnog na druge neurone. Izmeu produetaka dveju elija, ostvaruje se veza pod nazivom sinapsa. Kada je Dr Ekles ispitivao sinapsu pod elektronskim mikroskopom, primetio je da postoje siuna uveanja na aksonu presinaptikog neurona, po izgledu slina dugmiima. Zato ih je nazvao boutons jer je to re za dugmad na francuskom. (slika 5.1) Danas znamo da se ova majuna dugmad mogu nai u razliitim oblicima i veliinama. Takoe znamo da se kroz njih izluuju razliita hemijska jedinjenja. Jedno takvo je i acetilholin. Ovo jedinjenje zatvara siune pore ili sinapse i stimulie narednu eliju da prenese poruku dalje. (slika 5.2)
34

Slika 5.1. Formiranje navike. Zapazite dugmad i sinapse gde se acetilholin (ACh) i GABA izluuju oslobaajui svoju poruku. Zapazite takoe meuneurone izmeu dve horizontalne putanje. 35

Naunici su otkrili da svaka misao ili akcija koja se esto ponavlja, ustvari izgrauje ove siune dugmie na krajevima nervnog vlakna, pa prenoenje iste misli ili akcije postaje sve lake u budunosti.

Slika 5.2. Formiranje navike. Viestruke stimulacije elije br. 1 i br. 2 dospevaju i stimuliu dugmad na krajevima njihovih aksona. elija br. 1 podstie, a elija br. 2 koi okidanje elije br. 3. elija koja poalje veu energiju, za bar 10 mili volti, odredie ta e elija br. 3 uiniti. 36

Dr Vilijam Sedler kae da nae ustanovljene navike u bukvalnom smislu predstavljaju putanje u naem nervnom sistemu. On nas takoe podsea da esto ponavljanje iste misli, oseanja ili akcije uvruje ovu stazu, ba kao to i koraci utabavaju stazu u snegu.33 Prilikom posete Dr. Vilderu Penfildu, saznao sam da svakom narednom stimulacijom otvorenog mozga niskovoltanom strujom, odgovor nervnog tkiva postaje sve bri. Kao rezultat stimulacije, nastale su fizike promene u nervnom tkivu. Logian zakljuak je, dakle, da svaka misao, oseanje ili akcija koja se ponavlja, produkuje fizike i hemijske promene u naim nervnim putanjama, bilo na blagoslov bilo na prokletstvo nama kad se jednom ove navike uvrste u mozgu. Razmislite samo o implikacijama ove injenice na nae mentalno i emotivno zdravlje i na obrazovanje naeg karaktera. Ono to dete gleda i slua, ostavlja duboke tragove u nenom deijem umu, koje nikakve kasnije ivotne okolnosti ne mogu u potpunosti izbrisati Ponavljanje odreenih dela stvara navike. One se mogu modifikovati ozbiljnim vebanjem, u nastavku ivota, ali retko kad u potpunosti promeniti.34 Uvek kad priam o ovoj temi, neko me upita: Da li ovi dugmii ikad nestanu? Na dananjem nivou saznanja, ini nam se da bi oni mogli nestati ako se godinama ne bi koristili ovi modani putevi. Izgleda da navike stvaraju poprilino trajne puteve u mozgu. Osim u sluaju da se dotini put ne koristi nekoliko
37

godina, navika se iz mozga ne moe izbrisati. Navike se mogu savladati stvaranjem drugih navika koje su snanije od onih kojima se elimo odupreti. Mi moemo izgraditi nove puteve u mozgu svesnim biranjem da, drugaije nego to smo navikli, odgovorimo na neku situaciju. Mi moramo ovu odluku doneti veliki broj puta, kako bismo izgradili vie dugmia na novom putu nego to ih je na starom. Tada e nervni impulsi koji putuju mozgom radije izabrati novi put umesto starog. Od glavnog odvodnog vlakna u neuronu postoje mnoga alternativna vlakanca koja se odvajaju. To su ujedno i alternativni putevi. Drugim reima, mi biramo drugu marutu da budemo ljubazni umesto grubi, da pohvalimo umesto da kritikujemo, da pomognemo umesto da povredimo. I kad se odupremo iskuenju da pogreimo, drugo hemijsko jedinjenje poput GABE se lui i odmah povlai runu konicu.35 Mnogo puta suprostavljene poruke bombarduju modani neuron. Neke kau: Uradi to. Druge pak: Bolje nemoj. Okinuti ili neokinuti impuls, to je pitanje. Kako bilo koja nervna elija zna ta treba da uradi? Da li vas je ikad iskuavalo pare torte u periodu kada ste obeali sebi da ste na dijeti? Verovano ste tada pomislili: Kako samo lepo izgleda? Odmah zatim 30 milivolti pristie u nervnu eliju i kae: Okidaj taj impuls! Ali u istom trenutku nadolazi vam misao: Bolje ne. Tada se na nervnim zavrecima stvara GABA i snano bombarduje eliju odluke. Ona je praena sa porukom od 40 milivolti
38

napona: Odustani od okidanja. (to je jaa vaa odlunost, to je vei napon koji pogaa eliju.) Domaica vam prinosi kola, ali vi ste doneli odluku, sa samo 10 milivolti prednosti, i polu-neodluno kaete: Ne hvala. Vidite, potrebno je najmanje 10 milivolti energije da izazove u mozgu stvaranje impulsa. U ovom sluaju va mozak je izveo brzinsku algebarsku jednainu, 30 milivolti da okinem ili 40 da ne okinem. Rezultat: 10 milivolti, ne okidam! I ako je avo bio iza ovog iskuenja, sa negodovanjem zakljuuje: U redu, ovu bitku sam izgubio, ali ne sa mnogo razlike. I za idui put pravi bolje planove. On nije u stanju da vam ita misli. Ali svakako razume kolebljivo ponaanje. Pre oko sto godina, cenjeni psiholog Vilijam Dejms (William James) je nagovestio molekularne osnove navike sledeim reima: Kad bi mladi samo mogli znati kako e brzo dobiti mnotvo navika, obratili bi vie panje na svoje ponaanje u konkretnim sluajevima. Mi smo ti koji tkamo svoju sudbinu, na dobro ili zlo, ali nikad neutralno. Svaki, ak i najmanji potez vrline ili pak poroka, ostavlja svoj trag koji nikad nije beznaajan. Mnogi ljudi imaju izgovor za svaku novu zapostavljenu dunost reima: Ovu ne brojim. On je ne mora brojati, ali ona je i pored toga ubrojana. Negde meu njegovim nervnim elijama i vlaknima, molekuli su je ubrojali, registrovali i pohranili, kako bi je upotrebili protiv njega kad naie sledee iskuenje. Nita to smo ikad uradili, u doslovnom naunom smislu, nije isparilo iz mozga.

39

Ovo naravno ima svoje kako loe, tako i dobre strane. Kao to ponavljanim pijenjem postajemo alkoholiari, tako isto postajemo sveti u moralnim, i autoriteti i eksperti u praktinim i naunim sferama, mnotvom pojedinanih dela i sati provedenih u radu. Zatim, Dr Dejms dodaje: Neka nijedan mladi ovek nema neizvesnosti u vezi ishoda svog obrazovanja, bez obzira ime se bavi. Ako ostane veran poslu svakog sata u radnom danu, rezultat slobodno moe prepustiti samom sebi. Moe sa sigurnou raunati na to da e se jednog predivnog jutra probuditi kao kompetentan strunjak u svojoj generaciji, bilo kojom oblau da se bavio. Tiho i neprimetno, izmeu svih elemenata njegovog posla, u njegovom umu se izgradila mo procene, poput dragocenog poseda koji ne moe nestati. Mladi bi trebali unapred da znaju ovu istinu. Ignorisanje ove istine je verovatno zaslunije za obeshrabrenje i malodunost kod mladih ljudi pri izboru zanimanja, nego li svi ostali uzroci zajedno.36 Kako je to jedan vizionar i napredni uitelj morala rekao: Biemo onoliko samostalni, za vreme i venost, koliko su nam to omoguile nae navike.37 Nema nieg tajnog u prirodi neijeg karaktera. Karakter se otkriva ne kroz povremena dobra ili loa dela, ve kroz namere koje se ispoljavaju kroz nauene rei i dela.38 Pretpostavimo sad, da u toku uenja novih puteva u mozgu, skliznete opet na stari drum. Moda ste imali ovakvo iskustvo. Moda ste iveli novim ivotom mesecima i onda odjednom ponete opet da se ponaate kao i ranije (pre
40

novog iskustva). Izgubili ste kontrolu. Stari avo vam opet apue u uvo: Aha! Nita nisi postigao. Nisi se ni malo promenio. Ostao si isti. Nikad ne sluajte taj glas, jer on vas nije podsetio ni na jednu bitku koju ste idui novim putevima izvojevali, niti vam je ita rekao o fizikim i hemijskim promenama koje su se desile na novonastalim modanim putanjama. Dakle, kad padnete, ustanite i nastavite da radite na novom putu. Niste izgubili tlo na novom putu novi dugmii nisu izbrisani sluajnim padom! Svaki uspeh na pravom putu e vas uiniti jaim i posle odreenog vremena izgradiete tako snaan odnos prema pravom putu da e biti skoro nemogue da napravite greku. Izleiti slomljen mozak - nadvladati depresiju, zabrinutost, panini poremeaj, itd. - znai razvijanje jedne nove grupe isceljujuih navika. Ali kako razviti isceljujue navike? Postoji li bilo ta specifino to treba uraditi da bi pomogli uspostavljanju novih puteva u naem mozgu? Kako moemo razviti dobre navike koje su jae od onih loih? U sledeem poglavlju emo pokuati da odgovorimo na ta pitanja.

41

Praktini saveti u vezi sa zapoinjanjem isceljujueg ponaanja

Da li vam ikad dosadi pokuavanje da se prisetite svega onoga to treba da bude uraeno? Jeste li poeleli ikad da drugi malo vie povedu rauna o svojim brigama da se sami prisete gde su ostavili kljueve, da sami pamte svoje sastanke, da sami zavre svoje obaveze? Jedva da imate vremena da razmiljate za sebe, a morate da mislite i za druge! Pa, izgleda da vam je potrebno da stvorite dosta navika. Navike mogu da utede mnotvo energije vaem umu. Dobro ustanovljene navike se odvijaju skoro potpuno automatski. One jedva da iziskuju razmiljanje. Skoro svaki rutinski zadatak moe postati navika. Sedite i popiite sve stvari koje radite ili bi trebalo da uradite. Napravite listu i rasporedite zadatke tako da za svaki naete najloginije mesto. Spojite one koji se po svojoj prirodi slau. Veite one koji se najlake zaboravljaju sa onima koje nikad ne propustite da uradite. Porodino razmiljanje o Bogu i vreme odvojeno za porodicu veite sa dnevnim obrocima ili sa pranjem zuba. Garderoba nikad nee morati da se podie sa poda ili stolice
42

Poglavlje 6

ako je tamo i ne ostavite. Naviknite se da je vraate na vealicu i u plakar odmah po skidanju. Napravite naviku od bilo kog svakodnevnog zadatka dnevnog, sedminog, mesenog i godinjeg. Veite ih sve za neto drugo to nikad ne zaboravljate. Vizualizujte tu radnju zamislite sebe kako izvodite odreenu naviku u odreeno vreme. Va mozak e se postarati da se sve odvijaju po planu, a vi ete utedeti sebi obilje energije. Navike mogu biti stvorene bilo kad u ivotu. Rano detinjstvo je, naravno, najbolje vreme za poetak. Modane elije koje se tada udrue u izvravanju zadatka, ostaju udruene i u budunosti. Povezane mree sainjene od specifinih neurona koji izvode odreeni zadatak, veoma se brzo ustanovljavaju. Ove mree se odupiru razgradnji za potrebe drugih zadataka. Ovo je jedan od razloga zato su prvostvorene mree ujedno i najtrajnije. Ponavljanje je svakako jo vaniji razlog. Neke navike je lake stvoriti od drugih, jednostavno zato to nasleujemo drugaije sklonosti. Zbog iroko rasprostranjenog praktikovanja loih navika tokom vekova, one se mnogo lake formiraju od dobrih i tee ih je se osloboditi kad su jednom uspostavljene. Ako su mala deca preputena sama sebi, lake e nauiti da ine loe nego li dobro. Kao to Biblija kae, mi smo roena deca gneva- sinovi protivljenja.39 Navike, kao i bilo koje druge modane aktivnosti, usklauju se sa ritmikim obrazcem nervnog sistema. Lako je utonuti u san i probuditi se iz njega u odreeno vreme dana
43

ogladneti u vreme obroka ak se i udaranje prstima po stolu ili regularna pijanka pijanca odvija po nekom ritmu. Verujem da ste razumeli ta sam eleo da kaem. Tajna u pobeivanju navike jeste poremetiti joj ritam. Ili jo bolje, zameniti je dobrom navikom i to u istom ritmu. Imao sam pacijentkinju koja je svakog aprila imala napad guenja. Silovatelj ju je guio nekoliko godina pre toga i to ba u mesecu aprilu, pa sada njen autonomni nervni sistem40 ponavlja isto iskustvo iz godine u godinu. Izleenje je nastalo onog trenutka kad smo uspeli da razbijemo zaarani ciklus, zamenivi ga predivnim odgovorom autonomnog sistema. Hajde da sada pogledamo par stvari pomou kojih u toku nekoliko sedmica moemo promeniti navike. Pre svega, delujte odluno. Recite nedvosmisleno Ne, neu ili pozitivno Da, ja u to uraditi i dugmii o kojima smo u prethodnom poglavlju govorili e se brzo formirati. Nervna struja putuje bre ako je okidajui podraaj jai.41 Da li znate koliko je potrebno neuronu da sintetie proteinski molekul poput onih koji ine dugmie? Samo jedna sekunda. Kad dovoljno jak stimulus pobudi neuron, njegovo jedro alje signale u okolnu citoplazmu ka specifinim strukturama sa instrukcijama za izgradnju molekula proteina od odgovarajuih amino kiselina. I sve se to deava u samo jednoj sekundi.42 Naravno, potrebno je hiljade molekula da bi se formiralo dugme. Ali to je vea vaa odlunost, vie energije ulaete u svoje delovanje i bre nervni impuls putuje kroz nervni sistem sa ciljem da izgradi novu naviku ili zaustavi staru (slika
44

Slika 6.1. Dugmii su prikazani na kraju aksona.

6.1). Ne treba se uditi to je mudri Solomon izjavio sledee: Sve to ti dobro doe pod ruku da ini, ini u svojoj sili.43 Dalje, zaustavi svoj lo impuls u pupoljku, tj. dok se jo formira, a ne kad je potpuno formiran. To moe postii samo ako ne dozvoli nitima misli da se zadravaju u tvom umu, da ne bi tvoji nervni impulsi napravili celokupnu sliku i otputovali putem motornih neurona tvog mozga i tela, da uvrste lou naviku. Mnogi ljudi sagore mnogo nervne energije pokuavajui da se odupru neemu to ne ele da rade, samo zato to su dozvolili nitima loih misli da se zadre suvie dugo u njihovom umu. Oni se igraju sa njima sve dok ove ne izgrade dugmie na krajevima motornih puteva. Oni nisu ni svesni da na taj nain sami sebi pripremaju pad u budunosti u nekim trenucima nepanje. Najbolji nain za zaustavljanje impulsa u pupoljku jeste da odemo nazad u um i iskorenimo ove motive koji unitavaju karakter, zasadimo seme nove navike i uzgajamo tu novu naviku u razmiljanju.
45

Ovo znai, nastaniti je u naem umu trajno, tako da umesto da kaemo: Tako bih voleo da mogu da uradim to, ali neu, mi istinoljubivo uzviknemo: Ja zaista ne elim to da uradim, zato i neu. Ako ima problema sa istinoljubivim izgovaranjem ovoga, trai pomo od Boga. Moda ustanovi da je izveo trenutno udo milosti i podario ti tu svetu elju. Nakon svega, Njegova milost je izvor sile koja je u stanju da nadvlada svaku nau nemo. Nemoj praviti izuzetke! Filozofija samo ovaj put duboko uvruje naviku. Novoj navici je potrebno da je osnai, a ne staroj. Probaj da se priseti starih vremena kada te je loa navika zamalo u potpunosti savladala i namerno nai zamenu za te navike. To je kombinovana strategija razbijanja ritma stare navike i njena zamena novom, dobrom.44 Uzgred, velika je stvar staru naviku zameniti, njoj veoma razliitom novom. Na primer, umesto da besposliite, isplanirajte da odete na plivanje, da okopate batu ili odradite dobar trening. Umesto kritikovanja, kompliment. Umesto durenja, smeak. Umesto prigovaranja, pesma. I planirajte ove borbene taktike unapred. Praktikujte svoju novu naviku kao odgovor na emotivne izazove, kad god vam se za to ukae prilika. Nove navike izumiru bez vebanja. Takoe i emotivni izazovi na koje se ne odreaguje na vreme, ispare i ubrzo se vie i ne pojavljuju. Ne zaboravite mo molitve u svojim naporima da savladate loe navike i formirate dobre. Ali budite sigurni da se molite sa sigurnou i u veri. Kad od Boga zatraite pobedu
46

nad nekom loom navikom, ne zaboravite da zatraite i da vas blagoslovi darovima koji su u suprotnosti sa navikom koju ste reili da savladate. Nemojte se u molitvi zadrati samo na loim navikama. Umesto da se u molitvi koncentriete na to kako nasilan temperament imate, jednostavno ga priznajte, ali onda traite od Boga da vas uini mirnima, spokojnima, ljubaznima, uljudnima, smislenima, strpljivima, spremnima da pomognete Dok se molite, zamislite emotivna iskustva povezana sa ovim reima. Traite od Boga ove darove i oekujte da ete ih iskusiti. Ponekad Bogu nije lako sa nama. Mi traimo od Njega da nam pomogne da se oslobodimo svog nasilnog temperamenta i onda se u molitvi skoncetriemo samo na gadosti takvog karaktera i tako nesvesno nae loe modane putanje opet hranimo impulsima. Suprotne navike tako ni ne dobiju impulse. Ako se skoncentriite samo na svoje mane, pobedniki putevi nee ni postojati u vaem mozgu. Kad putevi promaenih navika funkcioniu, postoji blokada na pobednikim stazama. A Bog ne moe da pomogne jer je noga sve vreme na konici. To je razlog zato nas Biblija ui da se molimo u veri bez sumnjanja i dvoumljenja.45 Molitva u veri, znai fokusirati se na pozitivna Boja obeanja, a ne jadikovanje nad slabou naeg tela. Dakle, kad se molite, molite se u veri za novu naviku koju elite da usvojite, a ne za staru koju elite da pobedite. Ako imate potekoa u moljenju u veri, poput oajnog oca koji je molio Hrista da isceli njegovog sina,
47

molite Bog njegovim reima: Verujem Gospode, pomozi mome neverovanju! Bog e tada pomoi da skinete nogu sa konice.46 Pronai ete da je od velike pomoi provoenje vremena u ispunjavanju uma boanskim osobinama. Razmiljajte o smislu ljubavi, milosti, dobrote, radosti, mira i umerenosti. Ovo su darovi Duha Svetoga i mogu biti vai ako ih samo zatraite. Odluite da ih primenite u svom ivotu.47 Prouavajte ivote Hrista i drugih biblijskih linosti u trenuticima kad su pobeivali. Dok se molite zamislite da ste Boji saradnik u generisanju ovih plemenitih osobina. Bavite se njima. Va mozak e odailjati impulse do svih delova vaeg tela i pozitivne navike e se stvarati u skladu sa vaim mislima i namerama. Psiholozi su pronali da se vetine bolje razvijaju, kad su prethodno izvedene u umu. Sportski psiholozi su pomogli olimpijskim ampionima da na taj nain pobede svoje nedostatke. Fizijatri su istim metodom pomogli svojim pacijentima da ponovo zadobiju kontrolu nad svojim paralizovanim rukama ili drugim delovima tela. Panini napadi, fobije i opsesevni poremeaji su takoe otklonjeni ovakvim radom. U svim ovim sluajevima telo se sprema da odgovori na neto na ta se um ve pripremio. Putevi koji su se razvili u umu, stvaraju lako nameravane navike. Novi nervni zavreci izrastaju i novi dugmii se stvaraju svakim novim ponavljanjem ovog procesa. Zato, isprobavajte u umu vae dobre namere. Jo neto to se pokazalo veoma delotvorno u menjanju navika, jeste ostvarivanje i zadravanje ravnotee u ivotu. Izbegavajte istovetnosti, ali i ekstremnosti u ivotu. Podarite
48

svome telu i umu uravnoteenu promenu. O ovome emo rei neto vie kad budemo razgovarali o osnovnim postulatima. Napravite raspored. Pogledajte prolu sedmicu. Kakva je bila? Je li bila uravnoteena? Posao, igra, obroci, vebanje, odmor, uenje, razmiljanje i nesebina sluba jesu li bili u ravnotei? Uvedite ravnoteu u svoj dan; i to u svaki dan, i bolje ete biti opremljeni da pobedite u fascinirajuem izazovu promene navika. Postoji obostrana veza izmeu naih navika u razmiljanju, oseanju i ponaanju i uzmeu mentalnog i emotivnog zdravlja. U sledeem poglavlju emo ilustrovati ovaj dvosmerni odnos onako kako se on odraava na iroko-rasprostranjen problem depresije. Daemo vam specifine predloge za to kako da se izborite sa depresijom: kako da je izbegnete i kako da je se reite.

49

Poglavlje 7

Kako pobediti depresiju?

Depresija moe nastati u svako doba, od kolevke pa do groba. ak i bebe stare svega sedam do petnaest meseci, mogu biti depresivne. To se dogaa kad su razdvojene od majinske ljubavi, kad oseaju emotivno zanemarivanje ili zlostavljanje, ili pak kad je majka potitena i utuena. Bebe postaju povuene i slabije aktivne nakon inicijalnog nastupa besa ili perioda plakanja, ne zahtevajui nita od svog okruenja i pokazujui pojaanje oseanja beznadenosti i tuge. Ponekad one povremeno plau, ali veinu vremena su nezainteresovane i ravnodune. Takoe pokazuju poremeaj u hranjenju, esto povraaju pojedeno i spavaju prekomerno. Jedna beba je razvila depresiju jer je majka izbegavala da je nosi, plaei se da je ne ispusti. Zato ju je uzimala samo u oiglednim fizikim potrebama. Nakon razgovora sa pedijatrom, opustila se i poela da vie grli svoje dete i da mu prua svu onu brigu i ljubav koju je beba tako oajniki elela. Ubrzo je beba poela da se smei i depresija je bila pobeena. Srdana i topla, brinost iz ljubavi, predstavlja obnavljajuu silu. Ona isceljuje svaki deo kako mozga tako i tela. Njen izvor je na Bog pun ljubavi.
50

Hajde da se sad malo bavimo depresijom kod odraslih. Samoubistvo, kao najtei ishod depresije, najvie se dogaa kod mukaraca koji su preli ezdesetu. Kod ena je uestalost dosta nia. Gubitak oseaja sopstvene vrednosti, u kombinaciji sa beznadenom perspektvom u budunosti, lako mogu izazvati depresiju. Starije osobe esto ne mogu da prihvate svoju novu ulogu rastue nesamostalnosti, opadanje fizike snage i pokretljivosti, gubitak drage osobe ili pak prividnu ili realnu finansijsku nesigurnost. Bliskost novog branog druga ili iskrena brinost i radosno staranje od strane sina ili erke ili moda mlaeg brata ili sestre, mnogima od njih je pomoglo da izau iz depresije. Sa druge strane, iste ove mere su mnoge spasile od ulaska u depresiju. ak ni poboni ljudi nisu izuzeti od depresije. Jov, jedna od najupeatljivijih linosti Biblije, vapio je na sledei nain: Zato si me izvadio iz utrobe? O da umreh! Da me ni oko ne vide!... Bijah miran i zatre me... Prosu na zemlju u moju... Saio sam kostret po koi svojoj i uvaljao sam u prah slavu svoju. Lice je moje podbulo od plaa, na veama je mojim smrtni sen... ako li govorim, nee odahnuti bol moj; Ako li prestanem, hoe li otii od mene?... Duh je moj slomljen, dani su moji ugaeni... Zato sakriva lice svoje i gleda na mene kao na neprijatelja?... I gde je sada moja nada?48 Nakon jednog mog predavanja o emotivnom zdravlju, neko je upitao: Da li bi biblijski prorok Ilija proao i jedan od vaih psiholokih testova kao emotivno zdrava linost? Ostatak pitanja otkrivao je znake skepticizma sa dubokim predrasudama prema psihologiji i psiholozima.
51

Odgovorio sam: Ako bi ti uspeo da preivi tri godine gladi i da te za to vreme hrane gavrani i da pri tom stalno na umu ima da su napolju carevi ljudi koji trae tvoju glavu; ako bi mogao da licem u lice stane sa 450 Valovih proroka koji su edni tvoje krvi, a onda da nakon izvoenja izvanrednog uda kojim si opravdao Boga shvati da se careva ena zaklela da ti nee ostati glava na ramenima; ako si shvatio da je sav tvoj trud bio uzalud; i ako bi nakon svega ovoga iskusio kratkotrajnu depresiju, verovatno bi proao moje psiholoke testove za procenu emotivnog zdravlja! Da, ak je i Ilija bio depresivan. Ali, Bog je voleo Iliju i poslao je svog anela da ga ohrabri i podri u njegovoj depresiji. ivot gubi svoj smisao. Svaki onaj ko je iskusio patnje depresije, zna koliko je to okrutna bolest. Osea se sasvim sam, a ini ti se da te niko ne razume. Ako neko i uspe da te ozari nadom, ta nada brzo iezava. ini se da nema pomoi. Ostali simptomi su mnogobrojni i drugaiji kod razliitih osoba i u razliitim okolnostima. Nekima je teko da se koncentriu dok je drugima jutro najgori deo dana. Sve iziskuje ekstremni napor. Osea se ispran i krajnje, krajnje umoran. Kao da ni jednu odluku ne moe doneti. Nema nikakva interesovanja za ono to se oko tebe zbiva, niti ti pada na pamet da se u bilo ta ukljui. Moe sa desiti i da se osea krivim, a da ne zna uzrok ili pak zna da ti je oprotena krivica, ali to ne moe da oseti. Jednostavno osea kao da te je Bog zaboravio i moe ak biti uplaen i plakati mnogo, ili jednostavno postati preosetljiv na sve uticaje. Moda osea i da polako skree sa uma.
52

Ponekad depresivci spavaju u gru i bude se veoma rano, mnogo pre nego li se osete odmornima. Neki imaju problema da zaspu. Odbijaju hranu. Imaju prolazne vrtoglavice i uznemiravajua preskakanja srca. Simptoma ja mnogo i mnogi od depresivnih pacijenata ih ne doivljavaju sve. Kao to smo rekli, oni se razlikuju od oveka do oveka i od situacije do situacije. ta uzrokuje ove simptome kod depresivnih ljudi? Obino postoji vie uzroka. Nivo eera moe biti prenizak, takoe i nivo hemoglobina ili tiroidnih hormona. Neki autori smatraju da je posredi poremeaj u metabolizmu amina. Problem uopte i ne mora biti fizike prirode. Ponekad nemili dogaaj moe da pokrene itav lanac misli koje preuveliavaju nau greku i tad se oseamo potpuno nesposobnim i bezvrednim. Slom naih najviih moralnih principa, u trenutku slabosti moe pokrenuti najdublju depresiju sa oseanjem duboke grie savesti i beznaajnosti. Uvideo sam da takve osobe esto imaju stalan oseaj munine praen povraanjem. Ponavljane finansijske potekoe, pritiskajua dugovanja, neuspeh u braku ili vaspitanju dece bilo koji od ovih faktora nastoji da iscrpi snagu nervnog sistema, to izaziva poremeaj hemijske ravnotee i vodi u oseanje depresije. Kako da izbegnemo depresiju? Niko nema sve odgovore i ponekad, kao poput nesrenog Jova, i mi joj postanemo podanici. Ali, evo sada nekoliko veoma vanih predloga:
53

Postarajte se da svoje obroke pojedete u pravo vreme, sa razmakom od bar pet asova i neka oni budu umereni. Regularnost u obrocima je vana u odravanja nivoa eera u krvi i u obezbeivanju neophodnog odmora sistemu za varenje. Mnoga uznemirena i lako deprimirajua deca, potiu iz domova u kojima se izmeu ostalog nije vodilo rauna o malopre reenom. Ona su razvila navike jedenja dank fuda (engl. junk food = smee od hrane, hrana bez hranljivih sastojaka) u bilo koje doba dana i noi. Poslastice od rafinisanog eera, ako se uopte upotrebljavaju (a ne bi trebale), treba uzimati veoma tedljivo. Ugljeni hidrati (eeri) bi trebalo da potiu iz voa i integralnih itarica, kakve su penica, kukuruz, ovas i proso. Nizak nivo hemoglobina se moe spreiti konzumiranjem namirnica bogatih gvoem, vitaminom C i vitaminom B12. Najvie koncentracije gvoa, za ovo-lakto vegeterijance (one koji jedu jaja i mlene proizvode) se nalaze u suenom vou, tamno zelenom lisnatom povru, integralnim itaricama, jajima i siru. Adekvatan unos vitamina B12 moe se obezbediti malim dnevnim unosima mleka, krem sira ili belog kravljeg sira. Vegani (vegeterijanci koji ne koriste nikakve namirnice ivotinjskog porekla) mogu sebi obezbediti unos vitamina B12 konzumiranjem sojinih proizvoda kao to su vegetarijanske nicle i nemleni jogurti. Da bi obezbedili telu dobru krv, obroci moraju biti pojedeni sporo jer hrana mora biti dobro savakana i fino natopljena sokovima pljuvanih lezda u kojima se nalazi pregrt
54

vanih enzima. Delimino svarena hrana ostaje dugo u elucu i tamo moe da formira alkohol u procesu vrenja. Ovo se dogaa kad se prejedemo, pijemo puno tenosti za vreme obroka ili kombinujemo hranljive materije koje bi trebalo jesti u razdvojenim obrocima. Mnogi prepisani, ali takoe i lekovi koji se kupuju bez recepta, ukljuujui tu i sirupe na bazi alkohola, imaju znaajan uinak u nastanku depresije. Depresijama koje su izazvane stimulansima baviemo se neto kasnije. Nizak nivo tiroidnih hormona moe biti korigovan od strane vaeg lekara opte prakse. Eto toliko o mogunostima izbegavanja depresije. Kada bi svaki lan porodice praktikovao pozitivistiki stav u ivotu (vidi poslednji paragraf na kraju ovog poglavlja), svi bismo veoma napredno izgraivali oseaj sopstvene vrednosti i oseanja vezana za depresiju bi bila svedena na minimum, a kod nekih ljudi se nikad ne bi ni ispoljila. Kod ovih prvih, ak iako bi se pojavila, vrlo brzo bi nestala. U svojim tinejderskim godinama upamtio sam sledee stihove iz Biblije i oni su polako postajali vodei principi mog ivota: Sve mogu u Isusu Hristu koji mi snagu daje.49 Sve dobro to ti doe pod ruku da ini, ini po svojoj moi.50 Svaku radost imajte, brao moja, kad padate u razliita iskuenja, znajui da kuanje vae vere gradi trpljenje, a trpljenje neka delo dovruje, da budete savreni i celi bez ikakve mane.51
55

Nauite se da mislite pozitivno

A Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda naega Isusa Hrista.52 Ohrabrujte lanove svoje porodice da pronalaze mone biblijske citate poput ovih, pamtite ih i delite tokom porodinih bogosluenja. Time ete na najbolji nain izgraivati emocionalno blagostanje svoje porodice. Ovi predlozi e ojaati vae emotivne veze. Ali ta da inimo kad nas depresivna oseanja i misli ipak pogode? Istog trenutka kad osetite da se ovo dogaa, reagujte odluno na njih. Ako je to mogue pomerite se sa mesta gde se nalazite i setite se neega to moete da uradite svojim rukama. Promena okruenja e vam pomoi da promenite i svoje misli. Ciljano prenesite svoje misli na neto drugo; ienje, okopavanje ili saenje. Popijte au vode. Izaite na sve vazduh i udahnite duboko. Energino istrljajte lice i zadnji deo vrata hladnom vodom. Tuiranje zaponite toplom, a zavrite hladnom vodom. Svaka od ovih mehanikih metoda ima za cilj da preusmeri krv u va nervni sistem i obezbedi dovoljno krvi voljnom delu mozga da se odupre depresivnim mislima i da pone da misli na pozitivna, radosna i nagraujua iskustva iz vaeg ivota. Dok inite ove stvari mislite o novim, okrepljujuim temama. Misli su esto povezane sa naim okruenjem i aktivnostima. Mesta na kojima ste imali nadahnjujue, pobedonosne misli, teie da ih ponovo izmame.
56

Promena okruenja ili aktivnosti

Dr Vilder Penfild mi je jednom prilikom rekao da su modani centri koji okidaju misli i oseanja jedni do drugih, pa se esto deava da kad se jedni pobude i drugi su spremni kao zapete puke. U svetlu ovoga, jasno je zato jedna obeshrabrujua misao lako povlai drugu, i za njom jo jednu i tako sve dok sve nae misli ne postanu samo obeshrabrujue. Dakle, kad se ovo dogodi, beite sa tog mesta gde se roje loe misli na neko drugo za koje vas veu prijatna oseanja. Promenite neto u svom ivotu i budite odluni da promenite tok svojih misli. Zaista je potreban napor i reenost da promenimo nae misli i oseanja ali ovi mehaniki pokreti e biti trik od velike pomoi. Depresija izazvana krivicom. Ako je misao koja je pokrenula depresiju proizvela oseanje krivice i bezvrednosti, pratite biblijske korake da biste otklonili ova oseanja. Ako ste u grehu koji vam je poznat, priznajte ga Bogu. Izvinite se ako ste nekome neto naao uinili; i donesite krajnju odluku da ma koliko vas to kotalo, da ete upotrebiti svu svoju snagu i mo i Bogom danu ivotnu silu da sa tim grehom jednom za svagda prekinete. Ako su vaa oseanja depresije udruena sa oseanjem promaenosti i bezvrednosti, pozabavite se u mislima nekim od svojih ivotnih uspeha i dostignua. Ustvari, u trenucima obeshrabrenja bavljenje ovim stvarima iz sopstvenog ivota, veoma je dobar izbor. Upamtite, vi ste stvoreni da uspete. I kao to dete iznova ustaje posle pada i tako ui da hoda, tako je i vama uspeh zagarantovan samo ako ustajete i poinjete iznova. Roditelji bi trebali da naue da se deca ue uspehu i
57

putem malih stvari. Ona se moraju nauiti da uivaju u uspehu. Uite ih kako da rade stvari koje e im pruiti oseaj uspenosti i line vrednosti. Minimizirajte njihove poraze i veliajte njihove uspehe. Ako se depresija razvila zato to ste bili odbaeni od strane neke za vas znaajne linosti, bacite se na posao da pruite ruku nevoljnome i gladnome. inite dobro kako deci, tako i odraslima. Oni e ceniti vau pomo i oseaete radost to ste je mogli pruiti. Depresivna oseanja se uvek mogu prepoznati po negativnim mislima o samom sebi, o okolnostima u kojima se trenutno nalazite i o budunosti. I ba zbog toga to su ove negativne misli esto preuveliane i to se tiu najdubljih emocija, one tee da vas ubace u zaarani krug nervnog sistema, ustanovljavajui se kao navika ili normalan nain reagovanja. Ako depresivne emocije narastu do takvih razmera da sa njima vie ne moete da izaete na kraj, potraite dobru profesionalnu pomo. to pre to uradite, lake e terapeutu biti da vam pomogne u razbijanju neeljenog misaonog obrasca.

Kako da izbegnemo misli koje nas ine depresivnim? Prvo, razvijte naviku da mislite o dobrim stvarima interesantnim stvarima: linom uspehu, dostignuima, mogunostima slube drugima, ljudima koji imaju razne probleme ije ivote moete da prosvetlite. Drugo, razvijte naviku da na svaki problem i potekou gledate kao na jednu od prepreka ka cilju. Nikad neu zaboraviti crte koji sam video kao mladi: Deak je drao testeru u ruci i sa oajanjem je gledao rez koji je napravio na dasci. Oigledno je da je isekao pogrenu stranu daske, ali naslov crtea nikad neu zaboraviti. Stoji ovako: ak i pogreka svedoi o tome da ste pokuali. Gledajte na svaku pogreku kao neto od ega moete mnogo da nauite. Tree, razmiljajte o tome da uvrujete miie svoga karaktera, dok se rvete sa neugodnim ciljevima i tekim poslovima. I onda usvojite sledeu misao kao svoj moto: Uvek u biti iste savesti. etvrto, nauite da se smeite unutranjem oveku i vebajte da mislite lepe misli o ljudima sa kojima se sreete. Peto, zapamtite kljuna biblijska obeanja, koja e vas nositi kroz period obeshrabrenja i utuenosti.
59

Kako razmiljati pozitivno

58

Kako unaprediti mozak ili kako izleiti slomljen mozak

Principi i postulati

60

61

Poglavlje 8

Unapreivanje psiholokog rasta

Postulat 1. Prepisani lekovi mogu se odraziti na psiloloki rast. Moj telefon je zazvonio. Sa druge strane je bio zabrinut suprug: Doktore, ivci moje supruge su u sve gorem stanju. Hiljade dolara sam potroio na psihijatre, ne bi li joj olakali muke, a njoj je sve gore i gore. Nije mi ostalo mnogo novca, ali volim svoju suprugu i ne elim da je odvedem u dravnu bolnicu. Ne znam ta da radim. Stalno plae ili se veoma uznemiri na ono to meni izgleda ak beznaajno. Stalno se nipodatava. Upada u strane depresije. Dogovorili smo sastanak sa ciljem da utvrdimo injenice. Prethodni izvetaju otkrili su da postoji duga istorija napada kakve je suprug opisao. U izvetajima je stajalo da je leenje pokuavano mnogim lekovima kojima se elelo odstraniti pacijentkinjine simptome depresivne reakcije i reakcije zabrinutosti. Naalost, kako to veoma esto biva, iako je na poetku pacijent veoma povoljno reagovao na terapiju, vremenom bi se njen psiholoki sistem adaptirao na terapiju i ubrzo bi
62 63

trankilizatori (lekovi primenjeni sa ciljem smirenja) poeli da deluju kao stimulansi, a antidepresivi kao depresanti. Setio sam se svog profesora iz psiho-farmakologije, kako nam pokazuje slajdove medicinskih kartona pacijenata u kojima je na grafiki nain prikazano stimulantno dejstvo trankilizatora i antidepresiva, kod duge upotrebe. Dok su ovi lekovi veoma korisni u uklanjanju onesposobljavajuih simptoma, mnogi od njih imaju i tetne neeljene efekte. Neki od ovih neeljenih efekata pretnja su za ivot onoga koji ih upotrebljava, oslabljuju ili unitavaju telesno i modano tkivo i poremeuju delikatnu hemijsku i elektrinu ravnoteu naih fizikih i mentalnih procesa. Pored toga, brojna istraivanja su pokazala da ako se uz njih ne koristi i adekvatna psihoterapija i savetovanje, isceljenje i obnovljenje linosti e se retko desiti. Nije li to moda zato to neko mora da se naui da ispravno razmilja da bi mogao iskusiti blagodat isceljenja? Na sledeim stranicama emo izneti obilje dokaza koji govore u prilog ove teze. U sluaju koji sam opisao, tragao sam za uzrokom ili uzrocima problema ove ene. Da li je posedovala fizioloke i psioloke odbrambene mehanizme? Ako jeste, da li ih je koristila ispravno? Ako ih nije ni imala, moemo li joj pomoi da ih stekne? Da li bi promena njenih navika mogla da utie na sticanje ovih mehanizama? A ta ako je ona svoje psiholoke i fizioloke navike prerano unitila, preopteretivi ih? Da li je bilo perioda u njenom ivotu u kojima se oseala puna vere, nade i ljubavi? Trebalo je pronai odgovor na svako od ovih pitanja!
64

Studije su jasno pokazale da telo i mozak konstantno ostvaruju uticaj jedno na drugo. Zajedno, i telo i mozak su zavisni od dobre ishrane, adekvatnog fizikog vebanja i perioda odmaranja. Pozitivno razmiljanje ima podjednako isceljujui efekat kako na telo tako i na mozak. Duhovna gimnastika u vidu molitve, bogosluenja, vere, nade i nesebine ljubavi, ima od strane nekoliko nezavisnih studija i nekolicine biblijskih pisaca potvren isceljujui efekat na telo i um.53 Da li je trebala da naui da opaa svet na nov nain? esto kliniki psiholozi koriste neto to zovu kognitivno ukalupljivanje, da poue pacijente da svoju situaciju sagledavaju iz drugaije, pre svega pozitivne perspektive. Mnogo pre Frojda, Brojera i Helmholca, Biblija je izjavila da naa opaanja oblikuju i ukalupljuju kako nas, tako i nae ponaanje!: Mi pak svi koji otkrivenim licem gledamo slavu Gospodnju, preobraavamo se u to isto oblije iz slave u slavu, kao od Gospodnjeg Duha.54 Kako misli takav i jesi55 Da li je ona moda trebala da naui da drugaije reguje na svet oko sebe? Opet, koliko nas je iskusilo mo bilo samodestrukcije ili samo-isceljenja, putem naih izbora u reima i delima. Jer e se svojim reima opravdati i svojim e se reima osuditi.56 Kontekst ovih dveju Isusovih izjava otkriva dve veoma bitne injenice podrane i skorijim rezultatima eksperimentalnih studija: (1) Nae rei odraavaju i otkrivaju nae dubo65

ko pohranjene misli i oseanja. Zigmund Frojd (Sigmund Freud) je dokazao da je ovo istina ak i za omake u govoru. (2) Nae rei ine pozitivnu povratnu spregu sa centrima u naem mozgu i telu, a onda oni pojaavaju i intenziviraju naa duboka oseanja i misli.57 Tako se nae odluke, kao i karakterne crte, uvruju na bolje ili na gore. eleo sam da iscelim ovu pacijentkinju, a ne samo da se pobrinem za njen simptom. Priu o njoj emo nastaviti neto kasnije. Kako smo to ranije naznaili, sa sto milijardi nervnih elija, trilionima meuspojeva i nedokuivim potencijalom za razvoj jo triliona meuspojeva, ne moemo a da ne zakljuimo da je mozak dizajniran da raste. Ova mogunost je limitirana samo sadanjim stanjem smrtnosti, ali i stilom ivota koji vodimo. Prisetite se samo da svake godine umire vie od osamnaest miliona modanih elija, kako zbog zloupotrebe tako i zbog neupotrebe. Zbog toga to je gubitak manji u dubljim delovima mozga, mi zakljuujemo da je neupotreba ovih elija ustvari i glavni razlog njihovog gubitka. Dublje modane strukture koristimo skoro sve vreme tokom naih ivota. Od ovog treba izuzeti paralizovane. Da bi psiholoko zdravlje cvetalo, konstruktivni metabolizam,58 poznatiji kao anabolizam, mora prevazilaziti destruktivni metabolizam katabolizam. Bioloka distribucija i aktivnost, kao i hemijska distribucija i aktivnost moraju zajedno doprinositi konstruktivnom metabolizmu.
66

Stil naeg ivota odreuje da li e ovaj metabolizam biti konstruktivan ili destruktivan. Besmisleno je i glupo braniti nae, po zdravlje tetno, ponaanje reima: Od neeg mora da se umre. Ovakva filozofija direktno nas spreava u tome da svoj ivot proivimo to kvalitetnije. Jednog dana u Avondejl koledu, dok sam iao na predavanje, priao mi je mladi u kasnim tinejderskim godinama i upitao me: Jeste li vi Dr almers koji je napisao lanak o mozgu u Insajt (Insight) magazinu pod naslovom -Programiranje vae banke podataka? Nakon to sam odgovorio potvrdno, on je dodao: Taj lanak mi je promenio ivot. Bio sam narkoman. Nastavili smo zajedno prema amfiteatru i on je nastavio: Moja majka je ostavila magazin Insajt na stolu i jasno se videla slika mozga sa naslovom lanka. Kad sam proitao lanak, pomislio sam: ovee, moj mozak postaje takav. Ima odmah da prestanem da se drogiram. I prestao sam. Doneo sam odluku da poem na koled i napravim neto do sebe. Zato sam ovde danas. Mi danas znamo da putem fokusiranog miljenja i odgovarajueg delovanja, u mozgu moe nastati novi rast. Uprkos starenju, pronaeno je da mozak moe stvarati nove veze i mree i tako obezbediti mogunost novog uenja. Izgubljene mogunosti kao posledica modanog oteenja, ponovo su uspostavljene dobro usmerenim psiolokim i fizikim vebama. Psiholoki i fiziki oteen mozak, moe iskusiti istinsko isceljenje.
67

Ophodite se zdravo prema svom mozgu i njegove elije e nabujati, a meusobne veze e se umnoiti. Vi ete tada iskusiti poveanje produktivnosti i zdravlje u izobilju. Sa druge strane, ako svoje modane neurone ostavite neaktivnim ili ih zloupotrebite, moe se desiti da ete ostati kako bez njih tako i bez njihovih veza koje ivot znae. Psiholoko zdravlje implicira rast, a ne samo preivljavanje ili zaleenje, usled privremenog uklanjanja simptoma psiholokog poremeaja. esto moramo da pribegnemo vanrednim procedurama da bi odreagovali na neposredni problem. Moda e nam zatrebati pomo klinikog lekara ili psihijatra zbog prepisivanja lekova u cilju privremenog uklanjanja onesposobljavajuih simptoma. Skoro je nemogue da kontroliete svoje misli, da naterate sebe da doivite pozitivne emocije ili da se podvrgnete neophodnim vebama za izgradnju zdravlja, ako ste u maninoj ili depresivnoj epizodi ili kad ste preplavljeni oseanjem unutranje napetosti, dodatno optereeni recimo oseanjem krivice, ili pak kad ste opsednuti neeljenim mislima i tako dalje. Kako god bilo, vano je sauvati na pameti da iako je ponekad neophodno da posegnemo za ovim sredstvima, ona mogu iziskivati kasnije dodatni napor tela kako bi obezbedilo sebi preivljenje. Telo se esto privikne na lekove, ali to privikavanje zna ne-retko da bude samo privremeno. Prepisani lek moe da oteti hemijsku ravnoteu i da postane znaajna pretnja vitalnim procesima u mozgu, kako hemijskim tako i psihikim.
68

Medicina daje sve od sebe, ali biohemija i dalje traga za boljim odgovorima. Zato je dobro, kad god je to mogue, izbegavati lekove koji samo ublaavaju simptome. Ja aplaudiram svim onim neuro-istraivaima, koji nastavljaju sa svojim istraivanjima u cilju zamene lekova sa tetnim efektima, onima koji ih izazivaju u manjem broju. Aplaudiram takoe i onima koji dokumentuju mone isceljujue efekte odgovarajue usmerenog miljenja i fizike stimulacije. Ne smemo smetnuti sa uma injenicu da postoji jo mnogo toga to treba da se naui o delikatnoj i savreno uravnoteenoj neuro-hemijskoj aktivnosti u zdravom mozgu. Lekari su dobro upoznati sa neeljenim dejstvima lekova koje prepisuju. U stvari, pored glavnog dejstva, neeljeno dejstvo je esto jedan od arina prema kojem se izbor leka i vri. Na primer, ako je potrebno prepisati antidepresiv pacijentu koji se ali da je depresivan, ali se uz to ali i da ne moe da spava, lekar e mu prepisati lek kome nesanica nije neeljeno dejstvo. Takav lek pored antidepresivnog ima i hipnotiko (uspavljujue) dejstvo. Jasno je da na ovaj nain lekar pokriva dva simptoma, ali ne i depresiju. Depresija ostvaruje svoje dejstvo na ceo sistem. Leenje izdvojenih simptoma na koje lek deluje u smislu privremenog izleenja, maskira druge simptome koji nastavljaju da opstaju. Isceljujui proces je ovim onemoguen i neuro-hemijski sistem pati od pogoravajueg neuravnoteenja koje u pitanje dovodi njegov opstanak. Mudro je oprezno ii kroz prouavanja dejstva lekova da se ne bi dolo do uznemirenja procesa isceljenja u meri u kojoj bi on postao potpuno nedelotvoran.
69

Princip: Bilo koja psiholoka mera ili tehnika koja e doprineti kvalitetnom psiholokom zdravlju, doprinee i kvalitetnom rastu. Mnogi lekari su pokuali da nagovore svoje pacijente da se odlue za program uenja zdravog stila ivota. Pacijenti koji su se disciplinovali i radili u skladu sa programom, napredovali su na izuzetan nain. Ali neki su se ipak odluili za brzo-potezno reenje pilulom. Napustili su program i svoje prvobitne lekare zamenili onima koji su im obezbedili ovo brzo reenje. Na nesreu, veoma esto, lekovi koji su otklanjali simptome koji su ih najvie uznemiravali, svojim neeljenim efektima su radili protiv zdravog funkcionisanja mozga i tela. Tradicionalno, kako za medicinu tako i za psihoanalizu, zdravlje je jednostavno odsustvo bolesti, defekta ili poremeaja. Na sadanjem nivou napretka medicinskog leenja emocionalnih poremeaja, u najveem broju sluajeva ak i psihijatri59 se moraju odluiti za menjanje toka bolesti, jer leka nema. U klasinom, a i u biblijskom jevrejskom jeziku, pojam zdravlja je podudaran sa pojmovima obnovljenja, celokupnosti, dubinskog izleenja. Kad su jevrejski uenjaci koris70

Mozak ima svoju sopstvenu farmaceutsku laboratoriju. Osim u genetskim anomalijama, ako mi preuzmemo brigu o njemu u smislu da ga odravamo zdravim, na mozak e isporuiti pravi lek na pravu adresu kad god je to neophodno. Ova dinamika doprinosi psiholokom zdravlju i kvalitetnom rastu.

tili termin medicina, pod njim nisu podrazumevali leenje simptoma, ve potpuno obnovljenje, dubinsko isceljenje, dovoenje u savreno stanje. U ovoj knjizi mi emo termin zdravlje koristiti sa biblijskim jevrejskim znaenjem. Principi leenja izneseni ranije u ovoj knjizi, ako ih italac primeni, mogu mu pruiti putovanje ka istinskoj celovitosti60 i potpunom obnovljenju.61 U naem smrtnom stanju moda neemo iskusiti potpuno izleenje, ali svakako emo se usmeriti ka njemu. Idemo na putovanje prema potpunom zdravlju. U nekim retkim sluajevima koji zahtevaju tretman simptoma, mi emo privremeno potraiti olakanje kako bi se to bolje i jae mogli usmeriti na delovanje koje e doprineti obnovljenju i uspostavljanju celovitog zdravlja. Na cilj je obnovljenje i psiholoka celovitost. Delovanja koja vode ka obnovljenju i celovitosti, ne samo da olakavaju duhovno nanovo roenje, ve deluju i na rast i umnoavanje psiholokih potencijala. Meusobno oni se razvijaju i umnoavaju stvarajui zdravu ravnoteu. Ako se ove mogunosti i sposobnosti koriste prema Bojem planu, konani ishod mora biti zdravstveno blagostanje. U prethodnim poglavljima u kojima smo govorili o formiranju navika, na jedan bazian i elementaran nain smo pokazali da one unapreuju zdrav psiholoki rast i razvoj. Takoe smo uvideli kako sam proces izgraivanja ovih pozitivnih sposobnosti, pokree ili gasi procese i unutranja iskustva koja razaraju. Modana struktura zvana interneuronski sistem,62 omoguuje ovu dvostruku aktivnost. Kako smo divno sazdani!63
71

Vera, nada i ljubav doprinose neuro-hemijskoj ravnotei i zdravlju uma. Vera, nada i ljubav su primeri potencijala razvoja i rasta. Oni su takoe i fundamentalni principi psiholokog zdravlja. Studije koje su objavili Dejni Ahterberg (Jeanne Achterberg) i G. Frenk Lavlis (G. Frank Lawlis),64 Joan Borisenko65 i drugi, pokazuju da je negativno razmiljanje primer iskustva koje deluje razarajue. Mrnja, zavist, pohlepa su jo neka iskustva iz iste grupe.66,67 Kad se sa druge strane ljudi vebaju u veri, njihov imuni sistem postaje jai i spremniji je za unitavanje napadaa iz spoljanje sredine. U isto vreme, vera koja tee neuro-hemijskim putevima, spreava protok sumnji koja bi mogla oslabiti i iznuriti. Kad su ljudi ispunjeni nadom, putevi nade u mozgu e aktivirati obrasce pozitivnog i razveseljevajueg emotivnog doivljaja i produktivne delatnosti. U isto vreme ovi putevi e zapoeti protok impulsa putevima suprotnih oseanja. Istinska vera nije nerazumna. Stalno iznova Isus je isceljivao ljude kako bi poverovali da ima mo i da im oprosti grehe - drugim reima da ih oisti od greha.68 Vera je naa ubeenost u postojanje realnosti koju ne vidimo,69 a ovo ubeenje mora biti zasnovano na spoznanju Boga kroz Njegovu Re Bibliju.70 Kao sredstvo za razvijanje trajne vere koja ima mo da menja, iskreno itanje Biblije je bez premca.

Princip: Vera, nada i ljubav su neophodne za kvalitetno psiholoko isceljenje. Mi moramo da obezbedimo pozitivan psiholoki rast i razvoj. Nae psihiko zdavlje zavisi od toga.
73

U ljubavi nema straha, nego savrena ljubav izgoni strah napolje; jer strah ima muku. A ko se boji nije savren u ljubavi.71 Ljubav dugo trpi, milokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne velia, ne nadima se, ne ini to ne valja, ne trai svoje, ne srdi se, ne misli o zlu, ne raduje se nepravdi, a raduje se istini. Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.72 Ranije u ovom poglavlju smo pomenuli da se u zdravom mozgu lue modane hemikalije u odgovarajuoj koliini i na odgovarajuem mestu. Evo jednog primera: modano hemijsko jedinjenje oksitocin se lui u najveoj meri u frontalnim renjevima i tamo se ujedno nalazi i najvei broj njegovih receptora. Ovo jedinjenje je povezano sa oseanjem prave ljubavi i vernosti. Kad aktiviramo i ojaamo ove puteve prave ljubavi u frontalnom renju, cela druina destruktivnih emocija je sklonjena sa puta razarajua mrnja, zavist, strah, pohlepa, seksualni promiskuitet, brana nevernost, zlostavljanje suprunika ili deteta - su samo neke od njih. Ovo su rezultati neurolokih i psiholokih studija. Ja lino te podatke vidim kao Boji rukopis u ljudskoj prirodi, koji samo potvruje otkrivenja ranije zapisana u Bibliji.

Priroda i mo ljubavi

72

POSTULAT 2. Mozak je pripremljen za popravke i ponovni rast. Mozak poseduje sposobnost prilagoavanja i promene. Mi nismo trajno definisani svojim precima i roenjem. Mi nismo sluajne doivotne rtve naeg naslea. Mi takoe nismo ni rtve loeg poetka u ivotu. Naa sudbina nije nuno predodreena rukama onih koji su nas oblikovali u prvih nekoliko godina naeg ivota. Mi ne moramo da budemo trajne rtve naih loih izbora i postupaka. ak i kad veliki deo mozga nedostaje usled uroenih anomalija, povreda ili bolesti, mozak prepoznaje ovaj nedostatak i spreman je da razvije izgubljene kapacitete u oblastima koje nedostaju. Na primer, normalan mozak sadri dve primarne govorne zone u levoj hemisferi. Jedna od njih se zove Brokino govorno podruje, nazvano tako po nauniku (Broca) koji ga je lokalizovao. Nalazi se u frontalnom renju leve hemisfere. Druga govorna zona se zove Vernikeova (Wernicke) zona i lokalizovana je pozadi u temporalnom (slepoonom) renju i to u istoj hemisferi. Brokino govorno polje je zadueno za informacije o gramatikim detaljima i za pravilan red rei kako bi govor bio tean. Oteenje ove zone vodi u poremeaje tenog govora. Potekoe postoje pri upotrebi predloga, priloga i veznika. Vernikeovo polje obrauje znaenje zvukova. Ova zona pridaje znaenje i razumevanje reima koje ujemo. Ako je oteena Brokina govorna zona, osoba ne moe da govori. Ako je kod nje Vernikeova zona ouvana, moe razumeti govor, ali ne moe da izrazi ono to je razumela (slika
74

Slika 8.1. Brokino i Vernikeovo govorno podruje.

8.1). Sa druge strane, ako je Brokina zona zdrava, a Vernikeova oteena, osoba moe neprestano brbljati, ali bez ikakvog smisla. Govor tih osoba je kao salata od rei teno izraavanje beznaajnog argona. Odgovarajui trening pomou metoda koje se ne razlikuju u mnogome od onih kod pouavanja male dece da se izraavaju, moe rezultirati u obnavljanju izgubljene sposobnosti. Ovaj trening ili obnavlja funkcionisanje Vernikeove zone ili razvija novu mreu elija sa ciljem da obave posao oteene zone. Ova osobina mozga zove se plastinost. Kao to smo ve rekli, mozak je osposobljen za popravke i ponovni rast. Modana plastinost ili kapacitet za kompenzovanje i ponovno izrastanje novih veza, omoguuje nadu rtvama

75

modanih bolesti. Gubitak sposobnosti, gibitak emotivne kontrole, gubitak pamenja, konfuzno miljenje, ne moraju da oblikuju vau sudbinu. Modana plastinost nudi obeanje o isceljenju. Veoma esto ljudi se oseaju posramljeno, nelagodno ili krivima zbog nekog svog nedostatka. Njihovo traganje za uzrocima esto zavri okrivljavanjem naslea, ili naina na koji su odgajani, ili svog nesmotrenog stila ivljenja. Neki se preputaju mranoj budunosti. Drugi pomiljaju na samoubistvo. Mnogi iskaljuju svoju ljutnju na svetu za kojeg smatraju odgovornim. I na sreu, ima i onih koji su aktivni, koji preduzimaju odreenje korake i trae reenja za svoje hendikepe. Evo jednog saveta. Nemojte prerano donositi zakljuke o uzroku bilo kojeg umnog poremeaja. Skoro nikad nije u pitanju samo jedan uzrok. Kao po pravilu, njih je uvek vie i meusobno su tako povezani da su zbunili i najbolje umove. Veina uzroka je najverovatnije izvan domaaja nae neposredne kontrole. Mi ne kanjavamo sebe zato to smo dobili rak, dijabetes ili artritis. Ali mi moemo preduzeti korake kako bismo smanjili verovatnou da ovi poremeaji preuzmu kontrolu nad naim ivotom. Mi moramo preuzeti odgovornost za one aspekte naih ivota u kojima neto moemo da uradimo. Apostol Pavle je napisao: to je ranije bilo - zaboravljam, a za onim to je napred - seem se73 - mi moemo preuzeti odgovornost za te akcije.
76

Mi moemo preuzeti odgovornost za nae izbore u vezi sa stilom ivota naom ishranom, fizikom aktivnou, pravovremenim odmorom, upotrebom sveeg vazduha i iste vode u dovoljnoj koliini, naim stavovima, naim vrednostima, navikama, prioritetima i ciljevima. Mi znamo da svaki od ovih izbora ima znaajan uticaj na zdravo funkcionisanje naeg mozga. Opet, ne smemo sebe kanjavati za povremene propuste ili grena povlaivanja,74 jer ona ne stvaraju navike u mozgu osim ako se ne ponavljaju i ne ponu da odreuju na karakter.75 Nemojmo se brinuti za prola loa dela. Usmerimo svoju panju na danas jer je to jedino vreme koje nam pripada. Bog pokuava da nas uveri da On razume kad je na duh sran, a telo slabo.76 Umesto da se bavimo svojim neuspesima, zakrpimo svoje puteve i nastavimo napred ka cilju. Setite se biblijske poslovice: Jer ako i sedam puta padne pravednik, opet ustane.77 A za sve one itaoce koji moda veruju da su poremeaji uma ili emocija sa kojima se suoavaju - Boja kazna, evo jednog od Isusovih obeana: Jer Bog ne posla Sina svoga na svet da sudi svetu, nego da se svet spase kroz Njega.78 injenica je da se neki biblijski stihovi tumae kao da je mentalno oboljenje neka vrsta kazne koju Bog puta na onoga koji grei. Evo jednog primera te vrste: A duh Gospodnji otide od Saula i uznemiravae ga zao duh od Gospoda. I rekoe Saulu sluge njegove: Gle, sada te uznemiruje zli duh Boji. Neka gospodar na zapovedi slugama svojim koje stoje pred tobom da potrae oveka koji zna
77

da svira harfu, pa kad te napadne zli duh Boji neka svira na njoj i olakae ti. Jedna studija Saulove linosti otkriva da je Saul dopustio sebi da razvije karakteristike bipolarne depresivnosti sa paranoidnim osobinama. Njegovoj elji za pohvalama i samovelianjem je dozvoljeno da preume kontrolu nad njegovim mislima i delima. Njegov kriterijum za dobro i loe bio je snien na nivo aplauza popularnim linostima. On je otvorio svoje srce duhu ljubomore kada se suoio sa popularnou Davida. Dopustio je sebi da razvije zabludu da e David uzurpirati tron. Dopustio je da takvi impulsi kontroliu njegove odluke, tako da je utonuo u veliki gnev. Imao je napade besa koji su ga uinili spremnim da ubije svakoga ko se usudi da se suprotstavi njegovoj volji. Zbog takvog nenormalnog besa potonuo je u stanje utuenosti i samoprezira, a alost je obuzela njegovu duu. Saul je privremeno olakanje od takvog stanja pronalazio u muzici koju je svirao David. Ta muzika je aktivirala one delove Saulovog mozga koji su podizali njegov duh. Saulove sluge su dobro bile upoznate sa signalima preko kojih je Bog objavio svoj izbor Saula za prvog cara Izraela. Oni su takoe znali da je Saulova sudbina u Bojim rukama i da je Bog i dalje zainteresovan za probleme Izraela. Dakle, oni su zakljuili da je uznemiravanje od zlog duha dolazilo od Boga. Sve to je bilo doputano od Boga smatralo se da dolazi od Njega. Prirodne posledice krenja Bojih zakona su smatrane da dolaze od Boga.
78

Meutim, Saulov izbor je bio da odbaci ljubazni i blagi poziv Bojeg Duha da zatrai pomo od Boga u mudrom i uspenom voenju Izraela i nadvladavanju okolnih paganskih naroda koji su bili na strani Sotone, zlog duha. Sotona je podsticao razvoj Saulovog ponosa. Saul je bio na tom putu ponosa koji je Sotona oseao dok je nekada bio uzvien od strane Boga kao Lucifer.79 Ovde imamo jasan primer kako zakoni koji upravljaju mentalnom stabilnou otkrivaju kako Bog radi, zato to Bog upravlja preko tih zakona. Bojim ukljuenjem u na ivot, iz sekunde u sekundu, Njegovi zakoni deluju.80 Prirodno je da kada se Boji zakon ljubavi u ljudskom srcu odbaci, da e potpuno drugaiji duh zla - to jest, duh linog ponosa, ljubomore, mrnje i ubistva - zauzeti njegovo mesto.81 Dakle, Saulova mentalna bolest nije predstavljala Boju kaznu, ve oekivanu posledicu povlaivanja ponosu, ljubomori, mrnji i paranoidnom razmiljanju. Ove karakterne osobine su prisutne danas u psiholokim profilima bipolarne depresivnosti sa paranoidnim osobinama. Pomenuti primer bi trebao da nam omogui da razumemo uzroke i naine leenja ove bolesti. Moj prvi pacijent sa bipolarnom depresivnou i paranoidnim osobinama pao je u depresiju nakon to je proitao u kratkom novinskom izvetaju da farmer u susednoj provinciji ima veu povrinu zemlje od njega. Veoma malo sam znao o leenju takve vrste bolesti, ali poto je ovek bio religiozan podsetio sam ga na Boje obeanje: Ko je veran u malom, veran je i u velikom. Usredsredili smo se na nekoliko biblij79

skih tekstova koji ukazuju na posledice ponosa, kao i na tekstove sa suprotnim iskazima koji obeavaju nagradu onima koji su ponizni i zahvalni za ono to imaju. U program tretmana njegovog problema ukljuio sam nekoliko specifinih vebi koje su trebale da skrenu njegovu panju na potpuno poverenje Bogu, i nesebino sluenje drugima. Njegova supruga je prihvatila da mu pomogne. Mnogo godina kasnije, oboje su potvrdili da mu se bolest nikada nije povratila, ve je iveo produktivan ivot nesebinog pomaganja drugima. Ja verujem da je Bog direktno intervenisao i pomogao mu da se izlei tokom samo jedne sesije leenja. Vebe koje pomau u razvoju zdrave skromnosti, jednostavnog poverenja u Boga, brige za druge, i injenja dobra neprijateljima moe pokrenuti izleenje od bipolarne depresivnosti sa paranoidnim osobinama. Divna posledica adaptacije karakternih osobina jeste da centri u mozgu koji ne funkcioniu kako treba mogu ponovo da budu zdravi. Takva je plastinost mozga. Niko ko boluje od bilo kojeg mentalnog poremeaja ne sme biti prezren i odbaen. Bog sam ih nije odbacio, ak iako su prekrili Njegove zakone koji su bili dati oveku da bi mu sauvali mentalno zdravlje. Kako god bilo, mi moramo oekivati da platimo barem snienu cenu za nae prestupanje zakona koji upravljaju zdravljem i blagostanjem naeg mozga i tela.82 Ali zahvaljujui naem milostivom Bogu, zbog Njegove promiljene kreativnosti u stvaranju mozga koji ima plastina svojstva, mi moemo doiveti obnovljenje i isceljenje. Takoe bi trebalo da mu zahvalimo i na napretku dobre
80

POSTULAT 3. Unutranja harmonija znai psiholoko zdravlje. Tek udata ena, rekla je svom savetniku: Znam da nisam trebala da ostavim mua zbog drugog oveka. Moj bivi mu je zaista bio dobar prema meni, ali ja oseam snaan nagon da ga ostavim i odem drugom oveku. Znam da kad sam se kao devojka zabavljala, nisam mogla ni sa jednim momkom da ostanem due vreme. Znam da neto nije u redu sa mnom, ali ne znam kako da pomognem sebi. Jednostavno oseam da moram da probam sa novim ovekom. Test njene linosti,83 otkrio je da se radi o emotivno veoma nestabilnoj eni. Ona je bila odvana i britka osoba koja je sama sebi bila jedini zakon, ali je isto tako esto upadala u depresivne epizode. Analitiki test njenih motiva,84 otkrio je prekomernu udnju za romansom i naklonou daleko iznad bilo kakvog dostizanja zadovoljnosti. Drugim reima, naglasak u njenom ljubavnom ivotu bio je na potenciranju oseanja zaljubljenosti koje nikad nije prerastalo u pravu ljubav. Suoiti se sa ovom realnou bilo je poraavajue. Njeni bezrodni napori da zadovolji svoju nerealnu udnju, doveli su je do krajnje emotivne iscrpljenosti i ivice nervnog sloma. Njen unutranji konflikt uinio ju je nestabilnom linou. Bila je kao more uskolebano koje nema mira.85 Vetrovi i plime spoljnih okolnosti, tako lako i veoma esto su uticali na
81

nauke. Mi se moemo zahvaliti Bogu i za otkrivenje Njegovih zakona. Boji duh ljubavi, opratanja i milosti, zapisan je na svakom neuronu naeg mozga.

njeno raspoloenje. Nije mogla ostati mirna i emotivno stabilna u bilo kakvoj ivotnoj nepogodi. Insistirala je na tome da bude sama svoj gazda, ali u tome nije uspevala. Njen prenadraen emotivni sistem i muan svet su je porobili. Dodatni problem u njenom ivotu bila je i njena tvrdoglavost nespremnost da se pokori moralnim normama. Radije je traila one koji e tolerisati njenu emotivnu nepredvidljivost i dozvoljavati joj da bude po njenom. Kako to esto biva, savest ju je progonila do te mere da je postajala veoma dosadna u periodima tvrdoglavosti. Psiholozi istraivai Katel (Cattel) i Goruh (Gorsuch), predstavili su empirijsku hipotezu o moralnoj strukturi drutava, pokazujui da isti osnovni moralni postulati postoje u ak 52 drave sa razliitim kulturolokim nasleem.86 Katelov 16 P. F. test strukture linosti bio je korien za merenje faktora savesti kod ove ene. Njene elje i fantazije nikad nisu postale stvarnost. A nisu ni mogle. Svako novo zaljubljivanje, bilo je i novi brodolom. Ona je odbijala da uzme u razmatranje ve isprobane i potvrene principe, iako ih je oajniki trebala ne bi li ikad stekla iskustvo unutranjeg mira i spokoja. Njen kompromitujui um je eznuo za istoom u namerenjima i celovitou. istoa u namerama i oseaj celovitosti su osnovni i temeljni principi na kojima se dalje grade neiji harmonini odnosi. One unose mir i spokoj u um i emocije. Princip: istoa u namerama i oseaj celovitosti ini osnovu istinske harmonije misli, emocija i ponaanja.
82

Moralna neistoa i muni nemir: A bezbonici su kao more uskolebano, koje se ne moe umiriti i voda njegova izmee neistotu i blato.87 Greh je bezakonje.88 Sva slomljenost mozga, fizika i psiholoka, sav bol, sva patnja i tuga su rezultati jednoga prestupa zakona. Predivna ljudska mainerija je pokvarena i njen delikatni mehanizam je preokrenut da radi u suprotnosti sa zakonima ivota i izdrljivosti. Rezultat su bolest i smrt.89 Modani potencijal najbolje dolazi do izraaja kad postoji harmonija u nama. Mentalni konflikti, oseanje razoaranosti i unutranja napetost bespotedno prodiru modanu energiju i potencijal. Kua okrenuta protiv sebe, ne moe opstati. esto emotivno povreena osoba pati od unutranjeg nemira, a uzrok toga su suprotni interesi, suprotstavljene vrednosti, ili vrednosti nepomirljive sa sladostrasnim prohtevima i poudnim eljama. esto su njihovi nagoni u ratu jedni sa drugima, ne dajui mira umu i odmora ivcima. Strahovi od neuspeha, ili odbacivnja, od donoenja pogrenih odluka ili pogrenih poteza, esto dodatno pojaavaju oseanje unutranjeg nemira. Zabrinute osobe mogu pronai mir na sledee naine: (1) ispitivanjem kako troe svoje unutranje potencijale, (2) donoenjem odluke da budu verni vrednostima istoe i celovitosti, (3) odricanjem od svih obeaujuih uticaja, (4) korienjem svojih talenata i unutranjih potencijala harmonino, na primer, na nekonfliktan nain i
83

(5) zadravanjem svoga uma na Gospodu. Ako terapeut pomae zabrinutom pacijentu, on sam mora biti linost sa velikim unutranjim potencijalom koji skladno funkcionie. Principi istote i celovitosti, moraju biti terapeutovi osnovni principi. Ne moete vaditi pacijente iz jame, ako je va oslonac klizav teren. Ne moe se zalivati iz prazne kofe i praznim perom se ne moe pisati. Pristupi koje koristi terapeut variraju od pacijenta do pacijenta, ali isto tako od terapeuta do terapeuta. Psiholoki zdrav terapeut, lako se moe prilagoditi razliitim tipovima pacijenata, koristei pristupe koji najvie pogoduju pacijentu. Religiozni terapeuti treba da se vebaju u savetovanju kroz Bibliju. I tako razlikujui, jedne milujte, a jedne strahom izbavljajte i iz ognja vadite; a prekorevajte sa strahom, mrzei i na haljinu opoganjenu od tela.90 Svi pacijenti nemaju isti temperament. Oni takoe veoma variraju u mogunosti uvianja, u pouljivosti, u otvorenosti za promene, u matovitosti, itd. Pacijenti imaju razliite bolne take, razliita osetljiva mesta. Vet terapeut e koristiti one pristupe koji e najvie koristiti njegovom pacijentu. U ovom poslu ne postoji izraz koji svima pae. Koji god put da izaberemo, cilj je jedan isceliti pacijente dovoenjem unutranjih potencijala u skladno funkcionisanje.

84

POSTULAT 4. Zona rasta je zona isceljenja. Psiholoki rast poinje u zoni rasta nae psiholoke prirode. Mi definiemo zonu rasta kao zdravo opaanje, stav, oseanja ili lino obeleje koje postoji ispod bilo kojih bolesnih ispoljavanja. Ukoliko se nezdrave osobine ne uklone, a zdrave ne odgajaju, naa mo prilagoavanja e biti na jadnom nivou. Posledica 1: Ako elimo da doe do zdravog rasta, moramo prvo identifikovati zonu rasta. Na jednoj sesiji terapije parova, ena je besno odgovorila interpretirajui nain na koji ju je njen suprug ranije osuivao. Primetivi njegovu spremnost da uzvrati, pre nego li je izustio i re, prekinuo sam ga sa pitanjem: Jesi li zaista eleo da to na taj nain kae? Iz onoga to je ranije rekao otkrio sam da je njegova namera bila sasvim dobronamerna i da bi je njegova supruga ispravno razumela, samo ako bi umeo da je iskae na drugaiji nain. Moje pitanje ga je povelo unazad, daleko iza povreujueg naina komuniciranja, pravo do njegovog motiva ili razloga, za koji se utvrdilo da je izvirao iz njegovih najboljih pobuda prema njegovoj supruzi. Njegova jadno sroena izjava bila je bolesna, a motivi zdravi. Ova izjava je iskrivila njegovo oseanje brinosti prema njoj. Ako takva loa izjava doe do njenog srca, bojim se da na tom terenu nita dobro ne bi poraslo. Sa druge strane, motiv koji lei iza izjave bio je produktivan za rast i napredovanje kako njegovo, tako i za njihov brak. On je bio zona rasta kako za njega tako i za njihovu zajed85

nicu. Ako on obrati panju na to da jasno iznosi svoje motive u komunikaciji, njegovo izraavanje bi se u mozgu prilepilo na njegov zdrav motiv i bilo bi pogodan teren za rast njegove psiholoke prirode. Ako bi takva, ispravno formulisana izjava bila prihvaena u srce njegove supruge, ona bi se zakaila na njenu zonu rasta (njenu enju za dobrim) i obezbedila pogodno tlo za nastavak njenog zdravog rasta. Nekada motiv koji stoji iza takvog opaanja moe biti mrnja. To bi jezikom psihologa bilo nezdravo psiholoko tkivo. Terapeut tada mora da kopa dublje traei ta je izazvalo takav motiv, sve dok ne naie na zonu zdravog rasta. Uzgred, ako se par izmiri nakon svae to ne znai nita drugo nego da su nali zonu rasta. Ako se ona marljivo odgaja, njihove linosti i njihov brak e napredovati u pogledu psiholokog zdravlja i sree. Moje je verovanje da svaka osoba ima obilje zona rasta mo intelekta, mo duhovnosti, udnja za dobrotom, poimanje ispravnosti - su samo neke od njih.91 Ali, suvie esto, mi smo na njihovom mestu razvili bolesno tkivo. Biblija opisuje nae obolelo tkivo kao oekivano u naoj telesnoj prirodi. Mi smo nasledili sklonost ka razvoju obolelog tkiva slomljenog mozga. Ali, Bog nas ne osuuje za ovakvu sklonost. On nas radije poziva moli nas da doemo Njemu, da primimo isceljenje i novu prirodu. Tako esto je On domonstrirao svoju isceljujuu mo na nama, da nemamo razloga da mu ne verujemo da e nam oprostiti iako smo sami doprineli stanju u kome se nalazimo.92 Mi mu prilazimo molitvom. Bog nas preko Biblije ui da isceljenje i nova priro86

da nama stiu posredstvom Svetog Duha. Bez ovog angaovanja Svetog Duha, nae nasleene i steene sklonosti e nas najverovatnije nadvladati i pozvati bolest i slomljenost! Nekad emo eleti da posetimo terapeuta sa eljom da nam pomogne da pronaemo svoju zonu rasta. On ili ona ovo moe da izvede kopanjem ispod povrine na kojoj se nalaze nae loe osobine. Ovo kopanje mora ii sve dotle dok se ne nae zdrava zona zona rasta. Neki ljudi su u stanju da sami odrede svoje zone rasta bilo razmiljanjem, ili kopanjem ispod povrine problema, sve dok se ne doe do zone zdravog rasta. Treba pitati sebe samog: Da li se sviam sebi ovakav?, Da li zaista elim da reagujem na ovaj nain?, Da li elim da se oseam ovako?, Kako zaista elim da reagujem?, Kako zaista elim da se oseam? Fokusirajui se na to kakvi biste eleli da budete, kako da se oseate ili da reagujete, otkriete svoju zonu rasta. Negujte to oseanje, taj obrazac ponaanja, taj stav. Molite Boga da vam oprosti sve ono za ta se kajete. Zatim molite Boga da vam da ono to On eli da vam da. David se molio: Uini mi Boe isto srce i duh prav ponovi u meni. Nemoj me odvrgnuti od lica svojega i Svetoga Duha svojega nemoj uzeti od mene.93 Priznaete da bi nam svima prijala ova molitva. Ako je neko izbegavao da koristi loe staze u odnosima, ali jednostavno je preplaen, ili nije u stanju da otkrije prikladne puteve zdravlja u nastavku daljeg rasta, neka udahne duboko, i proeta malo ne bi li skinuo pauinu. Odvojite vreme za razmiljanje, samoispitivanje, pa ak i molitvu za uvianje i
87

razumevanje, za obnovljenje pravog duha u sebi, za hrabrost da se priznaju pogreke. Kad otkrijete svoju zonu rasta, nasadite se na zdravom terenu i ne vraajte se na stari. Moda poznajete sebi sline osobe sa slinim potencijalima i problemima, za koje vam se ini da su izvojevale pobedu. Razgovarajte sa njima. One moda imaju upravo one predloge koji su vam potrebni. Neki od mojih pacijenata su pronali da je Biblija bogat izvor pozitivnog razmiljanja i obeanja. Oni su odluili da ih naue napamet i da esto o njima razmiljaju. Kad bi upali u situaciju koja im se inila kao loe iskustvo, ponavljali bi ove stihove, utvrujui svoju zonu rasta. I dozvolite mi da vas uverim neim to znam iz sopstvenog iskustva, koje delim sa hiljadama drugih i iz autoriteta Boje Rei - Biblije, da e Bog uvek pronai nain da vas izvede iz bilo koje situacije, kad mu se obratite u molitvi.94 Pre nekoliko godina nenamerno sam izazvao gnev jednog od mojih pretpostavljenih, kad sam se prebacio na drugi posao. On mi je napisao veoma srdito pismo o incidentu. Pokazao sam pismo svom novom efu i dobio savet koji veoma cenim. On se jednostavno nasmejao i citirao biblijski stih: Odgovor blag utiava gnjev.95 Znao sam taj tekst veoma dobro, kao i ovaj drugi: Ljubazne su rijei sae meda, slast dui i zdralje kostima.96 Ali moja iziritiranost pismom ih je izbrisala iz mog seanja. Posle tog podseanja, nisam imao problema da odluim da odgovorim meko i ljubazno.
88

Ali pre nego li sam formulisao svoj odgovor, odluio sam da se stavim u njegovu poziciju i sagledam situaciju njegovim oima.97 Nakon toga, jasno sam mogao da razumem njegova oseanja i lako mi je bilo da se izvinim. Evo jo dva stiha koji pruaju pomo u regulisanju meuljudskih odnosa: oveku se svi putovi njegovi ine isti, ali Gospod ispituje duhove.97, Kad su iji putovi mili Gospodu, miri sa njim i neprijatelje njegove.98 U terapiji kod profesionalca, budite slobodni da kaete ta oseate da moete, a ta oseate da ne moete da uradite. Profesionalac mora da upozna vae psiholoke potencijale i ogranienja. Ne oklevajte da podelite sa njim ta su za vas vrednosti. On e vam najverovatnije predloiti opcije koje vam najvie odgovaraju. U cilju prikupljanja to vie informacija o vama, moe se desiti da vam neki terapeuti daju da uradite psiholoke testove, pomou kojih e pokuati da otkriju vae porencijale i ogranienja. Tada e biti u stanju da vam daju savet ili preporuku ta je za vas najbolje da radite. Re dve terapeutima: Postoje pacijenti koji su zakljuani u ozbiljan emotivni poremeaj i koji ne mogu da otkriju svoju zonu rasta, bez pomoi vetih terapeuta. Nain lociranja zone rasta je najee dijalog, koji sadri sve vetine savetovanja ili psihoterapije koja stvara oputeno otvaranje pacijenta pred terapeutom. Terapeurov pozitivan, jasan stav prema klijentu, njegova iskrenost, kredibilitet, fleksibilnost i otvorenost za pacijentove poglede, sve zajedno doprinose lakem otkrivanju zone rasta.
89

Posledica 2: Nae nezdrave odbrane moraju biti uklonjene, poput uklanjanja nezdravaog tkiva u hirurkoj intervenciji, pre nego to novo i zdravo tkivo poraste. Poricanje, nauena bespomonost, krivica i bezrazloan bolesno usmeren gnev, primeri su nezdrave odbrane i moraju biti uklonjeni da bi se mogla pronai zona rasta. Ljudi idu savetnicima zbog mnogih razloga. Neki tamo zalutaju iz oseaja radoznalosti, jer su o savetniku uli sve najbolje. Neki pak dou zbog toga to oekuju podrku u skidanju drugih sa njihovih lea. Pojedini dou zbog toga to se nadaju da e ako budu imali prave informacije, lake nastaviti dalje. A postoje i oni koji se na terapiju prijave jer su oajni pravcem u kome im se ivot kree. Mnogi pak znaju da sami ne mogu pronai izvor isceljenja. Ponekad je to zato to svaki deo njihovog bia intelekt, oseanja, volja i snaga izbora samo doprinose irenju bolesti. Svaki deo njihovog bia je postao i deo bolesti. Na ovaj nain neki terapeuti opisuju zavisnost, a to je srodno sa onim kako Biblija opisuje proimajue efekte greha, koji nije nita drugo do krenje Bojih zakona ivota i zdravlja:99 Sva je glava bolesna i sve je srce iznemoglo. Od pete do glave nema nita zdravo, nego uboj i modrice i rane gnojave, ni isceene ni zavijene ni uljem zablaene.100 Ako oseate da su se vai emocionalni problemi otrgli kontroli, vrlo je verovatno da je kod vas celo telo pogoeno. Morate traiti pomo izvan sebe. Neki od mojih pacijenata su se direktno obratili Velikom Lekaru. Biblija nas ui da je On leio sve vrste bolesti, bilo da
90

su fizike, mentalne ili duhovne. Oni su verovali da ako uopte postoji isceljenje, ono je u Bogu. Jednostavnom verom oni su mu se obratili za isceljenje, a isto tako i za mudrost i razumevanje onoga to im On poruuje da je najbolje za njih. Na njihove molitve je odgovoreno i oni su spoznali da je On onaj koji prata sve grehe i isceljuje od svake bolesti.101 Drugi su pak izabrali da odu kod renomirenih terapeuta i pronali su izleenje za kojim su tragali. Da bi uklonili bolesno psiholoko tkivo, neki terapeuti se slue samo jednom metodom konfrontacijom. Postoje situacije u kojima je najbolje na ovaj nain postupiti sa obolelim tkivom. Vii iz grla, ne ustei se, podigni glas svoj kao truba i objavi narodu mojemu bezakonja njegova.102 Meutim postoje situacije kad se obolelo tkivo najbolje uklanja, tako to se pacijant tei. Teite, teite narod moj. Govorite ljubazno.103 Ali postoje i situacije kad terapeut mora da zadri za sebe ono to bi inae podelio sa pacijentom, jer u tom trenutku pacijent nije u stanju da sa tim izae na kraj. Jo vam mnogo imam kazati, ali sad ne moete nositi.104 Uspean terapeut bira izmeu mnogih pristupa onaj koji najvie odgovara pacijentu i datoj situaciji. Njegov cilj je da ukloni obolelo tkivo i pronae zonu rasta.

91

Poglavlje 9

Prevencija psiholokog sloma

POSTULAT 5: Zdrav mozak odrava emocionalnu stabilnost 28-ogodini mladi, visokog stepena inteligencije, posetio me je zbog savetovanja o izboru zanimanja. Napustio je koled na poetku studija, jer je bio razoaran nemogunou pronalaska zanimanja koje bi mu se dopalo. Nakon naputanja koleda, radio je na tri razliita mesta i to prihvatljiv posao, ali mu se nijedan nije svideo kao ivotni poziv. Oseao je da treba da se vrati na kolovanje i da zavri osnovne studije, ali nije umeo da se odlui ta zapravo eli. Bio je veoma osetljivih emocija, prezatien od svoje majke u periodu sazrevanja, ljubazan i meka srca, sa posebnim zanimanjem za muziku i umetnosti. Razmiljao je o karijeri u muzici ili finim umetnostima, ali se bojao da to finansijski ne bi bilo izvodljivo. Pored svega, bio je i izuzetno stidljiv i lako se dao uplaiti od vrstih linosti i guve. Bio je pun energije, ali i vrlo napet i lako se osujeivao. Razvijao je liberalistiki, voljan da eksperimentie i spreman da lako zaboravi prolost.
92

Bio je prilino dosetljiv, nezavisnog uma, ali emotivno zavisan. Takoe se moe rei da je emotivno bio veoma nestabilan, brzo mu je sve dosaivalo, a lako ga je bilo i uznemiriti. Kad bi do toga dolo, nije mu trebalo mnogo da zaplae. On je bio jasan primer osobe iji emotivni sistem nije slao ispravnu povratnu informaciju (engl. feed-back) ka modanim centrima, koji bi onda bili u stanju da ga obezbede mirom i stabilnou koje je tako oajno trebao. Naslee je odigralo veliku ulogu u njegovom sluaju. Statistiki govoreno, emotivno nestabilni roditelji imaju 41% anse da svoj problem vide i na potomcima. Ali, druge stvari , kao to su stil ivota, ishrana i vaspitanje, doprinose celih preostalih 59%. Ovo znai da hronino emocionalno nestabilna osoba, mora usvojiti zdrav nain ivota. Ovo dalje znai zdravu ishranu, bez industrijskih slatkia kako bi sauvala to vie vitamina B za svoje nerve, zatim svakodnevne fizike vebe na sveem vazduhu, kako bi znojem izbacila otrove iz tela i ujedno poboljala unos kiseonika kao i cirkulaciju hranljivih materija. Lekar Valter B. Kenjon (Walter B. Cannon), bio je prvi koji je 1932. upotrebio kovanicu homeostaza u svojoj knjizi Mudrost tela (Wisdom of the Body). Kenjon je izloio ideju fidbeka (povratne informacije) kao osnovnog fiziolokog principa. On je objasnio da se homeostaza odrava pomou fidbek siignala, od onih koji govore ta treba do onih drugih koji kau kako treba. Ovo je vaan princip za pravilne izbore u ponaanju, za donoenje ispravnih odluka i
93

Princip: Ako elimo da odrimo emocionalnu stabilnost, nai emocionalni centri moraju slati fidbek signale iz centara koji imaju potrebe do modanih centara koji mogu odgovoriti na ovakve potrebe. Kao to osnovni principi homeostaze funkcioniu u fizikom smislu, kako bi se odravala stalna ravnotea unutranje sredine (na primer: telesna temperatura), tako ovi pincipi funkcioniu i u psiholokom smislu. Homeostaza u psiholokoj prirodi oveka je predispozicija za odranje stabilnosti izmeu suprostavljenih motivacija i drugih psihodinamikih sila. Na primer, kad fiziko telo pokuava da se prilagodi uslovima visoke toplote, ono pokuava da se prilagodi na stres i nelagodnost vruine tako to se znoji i time sniava temperaturu. Proces je automatski. Odvija se bez svesne namere ili napora. Da bi izbeglo nedostatak kalcijuma, koji se detektuje niskim nivoom u krvi, telo posee za njegovim depoima u kostima. Sada se ovaj nedostatak u kostima nadopunjava iz ishrane, pojaanom apsorbcijom i smanjenom sekrecijom u bubrezima. Sve ovo je automatski proces. Jo jedan primer je i beta karoten, prekursor vitamina A. Beta karoten se skladiti, i samo onda kad telo ne dobija dovoljnu koliinu vitamina A putem ishrane, on se prevodi u aktivni vitamin i namiruje potrebu, ime se odrava stalnost unutranje sredine, tj homeostaza. Negativna povratna sprega
94

za sprovoenje ispravnih poteza koji e zadovoliti nae motivacione i emotivne potrebe.

POSTULAT 6: Umerenost titi od psiholokog sloma. Ponekad prevoena kao samokontrola, umerenost105 tipino znai umerenu upotrebu i korienje bilo ega zdravog i potpunu apstinenciju svega to je tetno. Neki od nas pamte prvi dim duvana uas! Ali da bismo bili kul (cool) kao i drugi u ijem smo drutvu eleli da se nalazimo, stisnuli smo zube i odradili ovaj teak posao. Najednom je uasni ukus nestao i bili smo upecani. Tako esto, mi razvijamo ukus prema tetnim materijama, koristei ih u mladim godinama dok se nae nervne elije rapidno razvijaju. Nai nervi e se naviknuti na ove supstance za kratko vreme i tako e na mozak spreiti samo-unitenje.
95

(fidbek) od mesta nedostatka do skladita, je princip funkcionisanja u svim ovim primerima. Slino tome, zdrava psiholoka priroda se prilagoava homeostatski, u cilju prevencije ekstremnih naruavanja stalnosti unutranje psioloke ravnotee. lezde i organi se putem mozga konstantno snabdevaju odgovarajuim hormonima i drugim hemijskim jedinjenjima, sa ciljem da se odri fizioloka i psiholoka homeostaza ili stabilnost. Tokovi nervne struje aktiviraju oslobaanje odgovarajuih hemijskih jedinjenja u odgovarajuim koliinama. Neuro-nauke su ustanovile da fidbek i fidforvard (engl. feed-forward, bukvalno sprega prema napred) neuronski krugovi jesu ono to homeostazu ini moguom. Nauili smo da je emocionalna homeostaza rezultat ovih fidbek i fidforvard neurolokih aktivirajuih obrazaca.

Ali, ove tetne supstance e kad-tad odigrati svoju ulogu. Kao to u Dobroj Knjizi pie: ta ovek poseje, ono e i ponjeti.106 Princip je jednostavan. Roditelji esto imaju problema sa navikavanjem dece na odreene vrste zdrave hrane. esto su oni sami ti koji jedno priaju, a drugo rade, dajui lo primer svojoj deci. Papile (pupoljci) ukusa rastu i umiru svakog dana. Vae papile mogu biti istrenirane da uivaju u zdravoj i jednostavnoj hrani. U stvari, vi i ne oseate ukus ovim papilama. One su samo receptori koji hemijsku energiju pretvaraju u nervnu koja putuje u va mozak. Vi oseate u mozgu. Zapanjujue je kako va um deluje na va ukus. Da li vam se ikada neodoljivo pila limunada, a kad ste posegnuli za aom predivnog napitka, ubeeni da ste dobili ba ono to ste eleli, odjednom utvrdili da je u ai ustvari jogurt? ak i ako volite jogurt, taj put vam nije prijao. Va um je udeo za sveom limunadom. Sproveli smo eksperiment u kome je grupa studenata imala povezane oi. Onda smo ih zamolili da pogode ukus slatkog od jagoda, limuna i narande. Moete li verovati da mnogi nisu bili u mogunosti da sa sigurnou utvrde o kojem se ukusu radi dok nisu videli boje? Kad smo im oslobodili oi i ponovili eksperiment, bez ikakvih potekoa su identifikovali ukuse. Drugom prilikom, kad je jedan od naih unuia imao oko etiri godine, uzeo je griz ute letnje bundeve, pokazao mimiku uasavanja, ispljunuo komad i zaplakao. Okrenuo sam se malianu i rekao: Ima grozan ukus, zar ne? Trebalo je da vidite izraz zaprepaenja na njegovom licu. Mislio je da ga
96

deda razume. Onda sam dodao: Ova bundeva uopte nema lep ukus, ali sadri neke korisne stvari od kojih e tvoje oi postati jae i zdravije, pa e moi da vidi odlino. Moda ak i nee morati da nosi naoare kao deda. Hajde da ti deda kae kako ta bundeva odvratnog ukusa moe biti ukusnija. Samo iseci maleno parence i uveri se da je zaista malo tako da ga jedva moe i okusiti. Ako tako male parie pojede jedan po jedan, postajae sve ukusniji i ukusniji. Ali ne sme da uzme veliko pare, jer e onda i ukus biti odvratan. Njegove uplakane okice su me gledale paljivo i sluao je ne trepui. Onda je probao recept. Kad je isekao prvo parence i nameravao da ga stavi u usta, rekao sam: Ne, ne! To je preveliko. Mora biti majuno. Stavio ga je nazad na tanjir i isekao da bude manje. Tako je ve bolje, rekao sam. Naravno, bilo je toliko maleno da je jedva mogao ita i da oseti. Sad napuni kaiku neim to voli, iz tanjira. Onda moe da pojede jo jedno maleno pare bundeve, samo obrati panju da bude maleno. Deki je uradio ta mu je reeno i upitao: Jel dobro ovo Deda? Jeste, to je mnogo bolje, samo pazi da je maleno. Posle jo svega dva ili tri ovakva kruga malian je izjavio: Ve poinje da ima lepi ukus, deda. I tako je i bilo. On je uio da trenira svoje gustativne papile (papile ukusa) malim izlaganjima neukusnoj hrani koje je uvek iznova bilo praeno neim ukusnim, poput nagrade, sve dok nije neukusno postalo ukusno. Ovo je vana lekcija u neu97

ronskom prepodeavanju receptora za sve nas. Tvorac je nainio nae nerve prilagodljivim. Moram takoe istai da kao to nae mentalno iekivanje ostvaruje uticaj na nae ulo ukusa, isto tako i razliite druge stvari kao to je rastvorljivost, koncentracija, jonizacija, temperatura i osnovni hemijski sastav ostvaruju znaajan uticaj. Nadalje, ini se da postoji genetska nit u prenoenju naklonosti prema odreenim ukusima kod nekih ljudi. Hrana bogata hranljivim materijama bi trebalo da ima predivan ukus. Ali neki od nas bi trebali smanjiti svoje obroke kao i koliinu kalorija u njima. Preoptereivanje naeg digestivnog sistema, unoenje vee koliine kalorija nego to nam je potrebno za fizioloke procese, naplauje visoku cenu na naim nervima, prvo oteujui ih, a kasnije i unitavajui ih. Nai modani neuroni su izmueni, a isto tako i oni u ostatku tela. Svakom od nas bi pomoglo kad bi jedan dan odvojio za post, i to ee, unosei tada samo istu vodu. Ako se odluite za ovaj izazov, pomozite sebi tako to e va poslednji obrok pred post biti neka laka hrana. Tada ete u post utonuti veoma lako. Probao sam da postim, nakon to sam vee pre posta pojeo teak obrok i zamalo da se onesvestim jo u podne (post traje od veeri prethodnog do veeri narednog dana). Bez obzira koliko puta da sam probao, jednostavno nisam mogao da uspem da izdrim ceo post. Ali, kad sam nauio trik sa laganom veerom, uivao sam u postu i imao obilje energije za sve poslove toga dana.
98

Pronaeno je vie od 32 razliita hormona, za koje je utvreno da utiu na miljenje, oseanja i ponaanje kod ljudi. Moda ih je ukupno oko nekoliko stotina. Ni jedan od naunika to sa sigurnou ne zna. Najmanje 317 razliitih peptida je otkriveno u modanim komorama. Hormone lue i mozak i telo. Oni odravaju nae telo i mozak u stanju blagotvornog rada. Sastojci ili hemijski molekuli koji ine ove hormone su peptidi koji dolaze iz hrane koju jedemo, vode koju pijemo, Suneve svetlosti kojoj se izlaemo i sveeg vazduha kojim kupamo plua. Nae navike vebanja i odmora odreuju kako iskoritavamo prethodno pobrojane blagoslove. Zato, probajte da budete umereni u jelu, vebanju, odmoru, etnji po istom vazduhu i izlaganju Suncu i sveoj vodi, kako biste se zatitili od emocionalnog sloma. Dok sam pisao ovu knjigu, primio sam telefonski poziv od posveene, savesne i marljive ene iji nervi su bili skrhani. Nakon to mi je ispriala o svojoj mentalnoj konfuziji, nekontrolisanim epizodama plaa, nesposobnosti da donese jednostavne odluke, poraavajuem strahu o tome ta bi sve to moglo znaiti za njenu budunost, poela je da jeca u oajanju: ta da radim? Oigledno je da je bila na ivici nervnog sloma. Ona je bila izvrsna, zdrava, energina i motivisana osoba. Uobiajeno uravnoteena u prosuivanju i savesnoj pouzdanosti, odjednom je poela da osea da su je ovi kvaliteti napustili. Ona je bila svesna potrebe umerenosti u svome ivotu. U jednoj od kasnijih poseta je izjavila: Znam ta treba da ura99

dim, ali ne vidim kako, kad postoji toliko mnogo stvari koje treba da se zavre. Ona je bila nova na poslu sa gomilom pritiskajuih rokova i stvari koje treba uraditi. Sa druge strane, imala je gomilu problema koje je morala da rei. Skoro dva meseca nije imala potenog sna, a o neredovnim zgrabi u letu obrocima da i ne priamo. Interesantno je to kako mi koji volimo svoj posao, vrlo lako moemo da zaboravimo na umerenost. Seam se kako sam imao obiaj da u veernjim satima drim serije predavanja tokom cele godine, svake godine, poseujui i po nekoliko domova na dan. Na kraju jednog takvog dana, moja supruga je upitala: ta je ostalo za Boga da uradi? Dobro pitanje. Neumerena stimulacija ili deprivacija (lienje), neumereno nagraivanje ili kanjavanje, opsesivna ponavljanja, kompulzivni rituali, fanatine tenje svake vrste, samo rad bez oputanja ili obratni scenario i neumerenosti svih vrsta, spreavaju razvoj pravog psiholokog zdravlja. Oni ometaju napore mozga i tela da zadre harmoniju hemijske sekrecije koja utie i istie iz neurona, lezda i organa. Kao reakciju na te ekstremne zahteve, mozak prepodeava standarde za tipine ili regularne radnje. Drugim reima, u pokuaju da se nosi sa novonastalom ekstremnom situacijom, novi (prepodeeni) standardi e postati norme u mozgu. U nastavku ivota, pojedinac sa ovakvim izmenama e teiti da stalno bude izloen ekstremnim situacijama, ne bi li izbegao dosadu u ivotu.
100

Svako zadovoljstvo i satisfakcija koji dolaze iz neumerenosti, samo su za trenutak aktuelni u struji ivota. Pored toga, oni oskudevaju visokim kvalitetom, dubinom, punoom i izobiljem radosti, mira, oseanjem zadovoljnosti i istinskog duboko ukorenjenog uzbuenja koje karakterie ivot u umerenosti. Takoe, neumerenost nastavlja da slama zdravlje mozga. Sa druge strane, umerena stimulacija i uravnoteena aktivnost doprinose na najbolji nain psiholokom zdravlju. Umerenost uva od mentalnog i emocionalog sloma. Takve osobe nalaze zadovoljstvo u uobiajenim svakodnevnim iskustvima. Pozitivan stav, mir i spokoj tada dolaze sasvim prirodno. Mnogi od hormona koje proizvodi mozak, putuju nishodno u telo bilo krvnim sudovima ili neuronskim omotaima. Mnogi od hormona koji se produkuju u mozgu, produkuju se i u telesnim lezdama i organima. Oni utiu na nae miljenje, oseanja, ponaanje i funkcionisanje. Telo i mozak su blisko povezani. Jedno utie na drugo. U mozak-telo lezdanoj osovini, kontroliue poruke iz mozga se pojaavaju dok idu kroz hijerarhiju lezda. Svaka poruka traje sve due, putuje dalje i pobuuje vie organa. Permeabilni (propustljivi) kapilari koji se nalaze u svim endokrinim lezdama, osim u mozgu i testisima, dozvoljavaju ovim hemikalijama da prodru iz ovih lezda u krvotok, njime putuju i onda ga napuste da bi uli u drugu lezdu. Sada vidimo kako je lako mozgu da kontrolie telo. Krvno-modana barijera onemoguuje mnogim, ali ne i svim hormonima da idu u suprotnom pravcu, tj. od telesnih

101

lezda ka mozgu. Steroidni hormoni na primer mogu da putuju na ovaj nain. Dokazano je da ova barijera deluje selektivno propustljivo, tj. dozvoljava prolazak jednih, a spreava prolaz drugih materija. Da li je mogue da neuravnoteena ishrana i uzimanje pojedinih lekova moe da poremeti ravnoteu ovih jedinjenja u organizmu i mozgu, na tetu psiholokog funkcionisanja? Ne mogu ni da zamislim kako bi drugaije i moglo biti. Je li mogue da je ista stvar i sa neodgovarajuim miljenjem? Moe li i ono na isti nain da nakodi? Verujem da moe. Isto je i sa prekomerno visokim ili niskim emocionalnim doivljajima. Poraavajui dokaz nauke danas je da mozak i telo interaguju sa zapanjujuom intimnou. to vie otkrivamo o oboma, to smo svesniji moi njihove interakcije. Svako novo otkrie otvara i nova zanimljiva pitanja. Kao to je reeno ranije, postoje trenuci kada otklanjanje neprijatnih tegoba uz pomo farmaceutskih lekova moe obezbediti odgovarajue olakanje, s tim da se u procesu izleenja ne koriste ovi lekovi. Nauka nije u stanju da nam kae ta sve takvi lekovi mogu da uine u ovekovom telu. Postoji mnogo vie tetnih efekata od strane takvih lekova nego to je danas poznato, koji lako mogu da negativno deluju na receptorskim mestima mnogih organa i nerava. Opijatska zavisnost, na primer od heroina, uslovljena je interakcijama hormona i modanih receptora. Mnoge vrste modanih elija imaju opijatske receptore. Mozak izluuje svoje sopstvene, opijatima sline supstance, koje se povezuju
102

sa receptorima na pojedinim modanim elijama u sluajevima vanrednog stanja. Zato neko postaje opasno zavistan od droge, koju inae njegov mozak takoe proizvodi? Opte prihvaeno miljenje u nauci je da spolja uneti opijati gase modane fabrike koje proizvode modane opijate, jer sam mozak oseti da u krvotoku ve postoji dovoljna koliina. Zavisnost, dakle prema ovoj teoriji, nastaje zbog generalizovanog gaenja proizvodnje. Vremenom dolazi do poveanja broja receptora u kljunim zonama mozga, jer su opijati uneti od spolja, u mnogo veim koliinama od fiziolokih. Tada vie receptora trai vie opijata i osoba postaje zavisnik. Sve dok on uzima spoljanje opijate, on ostaje zavistan. Ali, ako prekine sa njihovim uzimanjem dovoljno dugo, koliko mozgu treba da shvati da mora sam opet da zapone proizvodnju, broj receptora se smanjuje i osoba je na dobrom putu da se rei ove teke bolesti. Tek tada se prekida zaarani krug zavisnosti. Postoje dokazi koji nas uveravaju da oboljenja mozga i uma mogu biti izazvana prekomernim poveanjem ili pak smanjenjem luenja hormona od strane mozga, ak i kad su telesni endokrinoloki poremeaji povezani, sami po sebi, sa prekomernom ili smanjenom proizvodnjom hormona. Meusobni odnos izmeu hemijskih procesa u telu i mozgu, i ponaanja, jeste veoma komplikovan. Mi danas znamo da ono to se deava u hemijskom pogledu u mozgu, veoma jako, ak mnogo jae nego to smo i mogli da zamislimo, se odraava na procese u organizmu.
103

Dakle, hormoni i druge aktivne materije utiu na misli, oseanja i ponaanje. One mogu biti osloboene bilo u mozgu ili u telu. One putuju krvnim sudovima i nervima po organizmu. Primenjeni hormon moe uticati na nekoliko osobina kod ljudi. Na primer, vazopresin moe ostvariti uticaj na pamenje, e, sitost, zatim izazvati zavisnost, bes, strah i bol. Bilo koje od ovih iskustava mogu takoe izazvati i mnogi drugi hormoni. Na primer, bol moe usloviti uravnoteenu sekreciju nekoliko drugih hormona. Strah, kao i bes, oslobaaju kateholamine i mnoge druge hormone ukljuujui tu i endorfin, prolaktin i vazopresin. Neki od ovih hormona izluuju se u digestivni trakt, poveavajui eludanu i crevnu inkontinenciju (nezadravanje). Mnogi od nas su iskusili ove simptome u trenutima straha.107 Svi smo svesni toga, kako je teko promeniti sopstveni destruktivni stil ivota. Uanenenost navika koje nas slabe i slabost prema tetnim narkoticima ili alkoholnim piima, neprijatelji su sa kojima je najtee razraunati se. Iako smo svi razliiti i trebamo drugaije pristupe, svima nam je potreban nean i pozitivan stav prema sebi samima. Moramo se stalno podseati da smo stvoreni prema Bojem obliju i da je na mozak stvoren sa mogunou beskonanog razvoja, a da nam je radost u izobilju pravi cilj. Ako smo svesni da ivimo destruktivnim stilom ivota, moramo se ozbiljno zapitati elimo li sa tim i nastaviti. Jesmo li spremni da krenemo novim putem? Jesmo li spremni da sledimo na najbolji sud?
104

Ljudi su razliiti. Neki moda moraju da postanu umereni za promenu. Oni treba da zaotre svoj stav prema loim navikama. Moraju nastojati da ih zamene pozitivnima. Moraju sebi zadavati male zadatke i nastojati da ih ostvare. Telesni i modani neuroni e se adaptirati i odgovoriti na nove umerene stimulanse. Neki e uspeti da se sa lakoom odvoje od starih navika, zamenjujui ih sa novim, pozitivnim poecima u ivotnom stilu. Zato da to ne budete vi? Prionite na posao srano i radosno znajui da radite najbolje to moete. U svakom sluaju, zapamtite da ekstremni podsticaji, ak i kad imaju za cilj da stvore nove obrasce ponaanja u mozgu, nee uraditi nita drugo ve e samo za trenutak ugasiti one puteve koji se moraju adaptirati. Neuro-naunicima su dobro poznate relativna i apsolutna refraktornost nervnih puteva. One su dizajnirane sa ciljem da zatite od nervnog sloma u trenucima krajnje stimulacije i napetosti. Ali, kao to smo to ve istakli, postoji limit stresnog punjenja, koje ovi putevi mogu da izdre. Osim nervnog sloma, nervni putevi i nervni mehanizmi gube svoje pozitivne potencijale efikasnosti usled hemijskih disbalansa i nezdravih sinaptikih promena. tavie, poremeaj i prekid protoka elektrinih signala u nervnom sistemu ili njihova hemijska izluenja mogu smanjiti jainu vitalnih snaga i umrtviti um. Poremeaj zdravog funkcionisanja u bilo kom delu uma i tela, utie na zdravlje celokupnog uma i tela. Neumerenost bilo koje vrste, radi na slabljenju i unitavanju kako uma tako i tela.

105

POSTULAT 7: Psiholoke zavisnosti uzrokuju proklizavanje konica vaeg mozga Marihuana nikad nikog nije povredila! Prepoznao sam iskrenog vernika u 19-ogodinjem Eriku Samuelsonu. Sedei u mojoj kancelariji govorio je ba ono to je i mislio. U stvari, govorio je, alkohol je mnogo gori po oveka od marihuane. I ne zaboravite, postoji mnogo umnih ljudi koji koriste marihuanu, kao to su nastavnici u koli, pa i neki od vas psihologa. Dobro, moda ne ba vi, ali itao sam o nekima koji to rade. Iako me je nasmejala njegova drska odbrana marihuane, talas gorine je proao mojim telom. Znao sam da je u pravu, barem delimino. Postoje mnogi, bilo stari ili mladi, a meu njima i oni sa doktoratima, koji koriste marihuanu i ohrabruju druge da ine to isto. Ali nisam bio ubeen sa takvim dokazima. Nije me moglo ubediti ni svedoenje eda Vitenera (Chad Whitener), jo jednog uivaoca marihuane, koji mi je govorio o svom iskustvu. Puim marihuanu svaki dan, ba kao obine cigarete i nita loe mi se nije dogodilo. Samo se oseam bolje. Moja devojka Ana, pui takoe, a da to ne radi verovatno bi prsla sa umom zbog svih stvari kroz koje je prola. Otac ju je silovao i isterao iz kue. Marihuana joj zaista pre pomae, nego da joj odmae. Nisam uspevao da uhvatim smisao. Slaem se da je Ani svakako trebalo neto to bi joj pomoglo da proe kroz taj pakao. Ono to su mi ova dvojica tinejdera rekla, slae se u
106

potpunosti sa onim to kau i drugi uivaoci: Marihuana proizvodi blag oseaj uzvienog zadovoljstva i ne stvara zavisnost kao cigarete; i to je najvanije, nasuprot uvreenom miljenju onih koji je nisu ni probali, uivalac se ne zasiuje brzo i poeli da pree na tee droge, poput heroina. Ali moj strah od marihuane ostaje. Jedan od razloga tog straha jeste i to to oni koji koriste marihuanu, vrlo brzo razvijaju psiholoku zavisnost. ta je uopte psiholoka zavisnost? Mnogi uivaoci droga znaju da postoje dva tipa zavisnosti koje nastaju kao posledica korienja ovih supstanci. To su psiholoka i fizioloka. (Moda ove dve rei laiku slino zvue, ali to su ipak dva sasvim razliita pojma.) Pri pomenu fraze zavisnost od droga, veina ljudi pomisli na fizioloku zavisnost poput one koju izazivaju duvan ili heroin telo zahteva prisustvo supstance da bi funkcionisalo kako treba. Kad uivalac pokua da prekine upotrebu droge, telo se tome snano odupire razliitim oseanjima bola i nelagodnosti, koji mu jasno poruuju da ako eli da preivi, on jednostavno mora da nastavi unoenje droge u sistem. Marihuana, LSD i neke druge droge ne stvaraju ovaj vid zavisnosti. Psiholoka zavisnost, sa druge strane, ima snaan uticaj na emocije i karakterne crte linosti, izazivajui stvaranje snanog oseaja zavisnosti, skoro poput fiziolokog. Ana je primer osobe koja je ovisna o uticaju koji marihuana proizvodi u njenom telu i mozgu. Ona kao da rasteruje, makar to bilo i samo za kratko, njene mune emocije. Problem nastaje kad
107

efekat droge popusti, jer se tada svi problemi vrate i tada joj je potrebna nova doza. Ali, moe li se psiholoka zavisnost zbog toga nazvati loom? Ako ona rasteruje njene probleme, pa makar i na kratko, zato je onda ne koristiti? Na nesreu, za vreme dok jedni problemi nestanu, drugi se pojavljuju. Meri (Mary) je bila 16-ogodinjakinja kad mi je rekla: Mrzeete me kad saznate ta sam uradila, jel tako? To je neto za ta sam mislila da nikad neu uraditi poznajete li Doa Embrija (Joe Embry)? U svakom sluaju, mogu da vam to kaem ili smo do kraja. Znam da ste ljuti na mene, zar ne? Ne, odgovorio sam, ali jesi li ti sa njim ve dugo? Nisam, ali on je bio tako fin prema meni. Sad mi je ao za ono to sam uinila. Znala sam i tada u ta se uputam, ali nisam mnogo marila. Onda sam postao sumnjiav. Poznavao sam Meri kao principijelnu devojku i nije mi ilo uz nju da je tako lako uguila svoju savest. Ali nisam morao dugo da se pitam. Nastavila je: Ponudio me je travom. Rekao je da ne moram da uzmem ako ne elim, ali i da mi ne moe nakoditi jer nije ni njemu, a koristi je sve vreme. Tako smo se dobro proveli. Zaista sam se oseala dobro. Samo mi je ao to sam uradila ono drugo. Vi znate da ja nisam taj tip devojke. Niste ljuti na mene, zar ne? Nisam bio ljut na Meri, ali sam se svakako ljutio na drogu koja joj je utiala glas savesti onda kad joj je bio najpotrebniji. Poput auta koji proe kroz duboku vodu i kome konice
108

ne rade dok se ne osue, osoba koja je pod uticajem blaenstva izazvanog upotrebom marihuane, ne moe da kae ne nekim stvarima koje bi bez tog uticaja bez razmiljanja odbila. Merine konice su zakazale kad je trebalo da kae ne u seksu momku koga jedva da je i poznavala. Za neke, ova duboka voda nije marihuana ve neka druga laka droga. Oni se probude i shvate da su uinili loe stvari tek kad je za to ve kasno. Tada kajanje ne moe mnogo da pomogne. Oni se esto odluuju i na najgore reenje! Na samoubistvo. Drugi ozbiljan problem sa upotrebom marihuane obelodanio je Dr. Morton A. Steniver (Morton A. Stenchever) sa medicinskog fakulteta u Solt Lejk Sitiju u Juti. On je testirao 49 uivalaca marihuane i 20 drugih osoba koje nisu koristile droge ni lekove u proteklih est meseci. U grupi onih koji nisu koristili droge naeno je proseno 1,2% hromozomskih lomova u reproduktivnim elijama, a u drugoj grupi je taj procenat dosegao prosenu vrednost od 3,4%. Dr. Steniver je predloio da ovo moda znai da marihuana utie na uroene anomalije i nastanak raka. Ako je ovo istina, onda su anse da uivalac marihuane dobije deformisano dete preko 200% vee nego li kod onih koji ne gaje takve sklonosti. Studije na polju dugog pamenja i navika pokazuju da svaka esto ponavljana aktivnost ili misao mogu stvoriti trajne fizike i psihike promene u telu. Taj proces predstavlja razlog zato korisnici marihuane nastavljaju da uzimaju ovu drogu dugo nakon to shvate da im ona nije potrebna i da je ne ele.
109

Na mozak, nervni sistem, lezde i organi izvravaju sve ivotne aktivnosti. Inhibitorni (koei) putevi kontinuirano obuzdavaju ekscitatorne (pobuujue) puteve u naem mozgu i drugim delovima naeg nervnog sistema. Znak zdravog uma jeste zdrav inhibitorni sistem. Bez njega ni nai fiziki pokreti ne bi bili svrsishodni, niti bismo bili u stanju da kontroliemo nae misli i emocije. Naunici ve izvesno vreme studiraju razliite naine na koje inhibitorni sistem kontrolie i usporava ekscitatorne puteve, poput noradrenalinskog koji moe biti uzrokom zabrinutosti (anksioznosti). Vre se pokuaji da se pojaa dejstvo GABA-e kao inhibitornog neurotransmitera. U tu svrhu se daju lekovi iz grupe Benzodijazepina, koji deluju na GABA receptore koji su iroko rasprostranjeni u mozgu. Primer ovih su Valijum i Librijum i oni ostvaruju anti-anksiozno dejstvo. Kako se znanje o inhibitornim i ekscitatornim putevima razvija, istraivai se nadaju da e u potpunosti uspeti da razumeju vano stanje u koje ljudski mozak moe da zapadne, a koje danas oznaavamo reju anksioznost. Iako je bilo veoma teko razdvojiti injenice od izmiljotina u pogledu dejstva ivotnih navika, pre svega ishrane na mentalno zdravlje, naunici su uspeli da dokau da stanje naeg tela i uma upravo jeste odraz onoga to jedemo. Kofein je samo jedan primer iroko rasprostranjene opasnosti koja je u vezi sa uobiajenim navikama u ishrani. Kafepauza je postala obeleje Amerike poput amerike pite sa jabukama i svakog dana se u ovoj zemlji ispija na milione
110

oljica ovog napitka. Uobiajeni izvori unosa kofeina su aj, kola pia i kakao. Kafeni napitak ipak sadri najveu koliinu ove psihiki aktivne supstance, 100 do 150 miligrama po oljici. Premda lie aja sadri vie kofeina od zrna kafe, on se kafenim napitkom unosi u veoj koliini. Flaica od pola litre koka-kole sadri 55 miligrama kofeina, olja kakaoa oko 50 miligrama. Prema nekim autorima, kafein izaziva hiperaktivnost i nesanicu kod dece. Velike koliine kofeina proizvode temperaturu nieg stepena, iritabilnost i nenormalan srani ritam pod nazivom aritmija. Istraivai sa Harvardske kole javnog zdravlja su pronali da ljudi koji ispijaju velike koliine kafe ee obolevaju od raka donjih delova urinarnog trakta. Konzumacija kofeina je samo jedna od mnogih navika u ishrani koje predstavljaju pretnju naem zdravlju. Dobro opte naelo u zdravoj ishrani je da paljivo biramo hranu koju jedemo i da je jedemo umereno. U sluaju pacijentkinje opisane u Postualu 1, trebalo je samo da izbaci iz svog jelovnika meka pia, koja je imala naviku da esto konzumira. Seate se da je njen mu potroio na hiljade dolara na psihijatrijske tretmane pre nego to je doao kod mene. Njeni nervi nisu bili u stanju da se oporave sve dok nije prestala da konzumira eer i kafu. Ostale navike u ishrani su bile zauujue zdrave i uravnoteene. Ovo je zauujue zbog toga to navuenost na eer kao po pravilu izopauje apetit. Uopteno govorei, neizopaen apetit moe se osloniti na glad tkiva koja e onda odabrati hranu koja sadri adekvatne hranljive materije. Jedna studija sa decom od 2 i 3 godine

111

je pokazala da ona mogu sama da izaberu uravnoteenu ishranu ako se ni u jednoj namirnici koju konzumiraju ne nalazi rafinisani eer.108 U drugoj studiji, dva naunika su demonstrirala da unos hrane varira sa promenama u telesnim potrebama za odreenu supstancu. Pacovi kojima su odstranjene nadbubrene lezde, pili su mnogo slaniji rastvor u odnosu na pacove sa intaktnim (funkcioniuim) lezdama.109 Ja sam ponovio ovo istraivanje samo sa dodatkom eernog rastvora. Otkrio sam da iako im je jae zasoljeni rastvor bio neophodan za ivot, oni su posle nekoliko ponovljenih pijenja slatkog rastvora, zanemarili neophodni slani rastvor i usmeravali se samo slatkom. Ovo su inili uprkos tome to im je slani rastvor bio neophodan za preivljavanje. eer moe vidno izopaiti apetit ak i kad vam ivot visi o koncu.110 Na nesreu, nekad naa nesavrena tela alju signale apetita izvorne tkivne gladi, za koje se ispostavi da su u stvari izopaena glad, jer oboleli organ ili lezda trai unoenje odreenog nutrijenta u neuobiajenoj koliini. Primer koji sledi tuno oslikava ovaj razlog tkivne gladi. Trogodinji deak je mrzeo svu slatku hranu, a udeo za slanom. On ne samo da je lizao so sa krekera i druge zaslanjene hrane, ve su ga jednom prilikom nali kako se popeo na kuhinjski element ne bi li dosegao slanik koji su tamo zabrinuti roditelji sakrili od njega. Tom prilikom je ustanovljeno da je pojeo skoro itav sadraj iz slanika. Roditelji su na kraju morali da hranu presoljavaju da bi je on uopte pojeo.
112

Na kraju su ga odveli u bolnicu zbog drugih problema. Na ispravno regulisanoj bolnikoj ishrani trogodinjak je umro za sedam dana. Autopsija je pokazala da su njegove nadbubrene lezde bile defektne. Taj defekt je inio da telo gubi so mnogo bre nego to se to moglo korigovati pravilnom ishranom.111 Kad je nervima uskraena hrana koja im je potrebna, nastaje poremeaj ravnotee inhibitornih i ekscitatornih puteva u mozgu. U tom sluaju psiholoko zdravlje se ne moe dosei. Svako ko je imao bilo kakav problem vezan za nervni sistem, zna koliko je vremena potrebno za njegovo isceljenje. Ne postoje brza reenja za slomljene nerve. Hajde da odemo korak dalje od pukog zaleivanja simptoma. Hajde da pomognemo naim nervima da iskuse istinsko isceljenje. Svaki pa i najmanji napor se isplati. POSTULAT 8: Raspodela dunosti titi mozak od kolapsa

Mi imamo dva mozga: levi i desni. Oni se hemijski i strukturno razlikuju. Moderni istraivai mozga otkrivaju da je na levi mozak ustvari onaj koji se izraava koristei slova, rei i brojeve. On analizira, organizuje i izraava se. Na desni mozak je prijemni mozak prepoznajui obrasce, slike, kompleksne celine, snove, vizije, aspiracije i intuiciju. On sagledava celokupnu sliku i ne pokuava da je analizira. enska intuicija odatle stupa na scenu. Eto zato vam ne mogu dati nikakve razloge za svoje predoseaje. Neki kau da desni mozak ne ita, ne pie i ne bavi se aritmetikom. Nisam ba sigu113

DESNA HEMISFERA (leva strana tela) Prostorna orjentacija Duhovnost Muzikalnost Prijemivost Celovitost Sinteza misli Smisao za Prepoznavanje likova umetnost Simultana Simbolika sveobuhvatnost Simultanost Percepcija apstraktnih Emocionalnost obrazaca Intuitivnost, kreativnost Prepoznavanje kompleksnih figura utljivost
114

Govor Logiko zakljuivanje Matematike operacije Detaljisanje Sekvencijalnost Kontrolisanje Intelektualne funkcije Dominacija Reitost Aktivnost

LEVA HEMISFERA (desna strana tela)

Analitinost itanje Pisanje Imenovanje Sekvencijalno nareivanje Shvatanje znaaja poretka Kompleksne motorne radnje.

ran u vezi itanja itanju. Mislim da su oni koji brzo ue i u stanju su da itaju koncepte i ideje lake nego rei i slova koje te rei izgrauju, veinom su oslonjeni na desni mozak. Takoe i brzo-potezni matematiari su u stanju da bolje sagledavaju obrasce i celine, nego pojedenane brojeve. Neki su desni mozak prozvali mistinim mozgom, obzirom da mu mudrost dolazi iz nekog nepoznatog izvora, verovatno nekog unutranjeg kosmosa. Nain na koji primamo njegovu mudrost, odreuje nau duhovnost. Za neke je pak prirodnije da koriste levi mozak. Naunici redukcionisti i teolozi kritiari su esto u ovom drutvu. Oni rasparavaju, analiziraju, kategoriu, rearaniraju ili ponovno povezuju delie u smislenu celinu. Oni ispituju razliite naine na koje se delii mogu povezati i pokuavaju da sagledaju celokupnu sliku pomou njenih delia. Drugi vie naginju korienju desnog mozga. Oni ue upijanjem primanjem ili razmiljanjem, otvorenou da uju taj tihi glasi koji im govori: Da, to je put, samo idi njime. Poput psalmiste, oni se mole: Otvori oi moje da mogu videti udesne stvari u Tvome zakonu. Njihova oseanja su duboko dirnuta bogatstvom raznolikih obrazaca u muzici i prirodi. Oni uju ono to desnomozgi ne mogu, i vide ono to ovima drugima nije mogue. Na genetski kod je moda isprogramirao bogatstvo razvoja u odreenim zonama mozga, obezbeujui nam time neke od uroenih talenata. Prirodno je teiti ka onome to nam najvie ide od ruke. Radei na stvaranju novog talenta i na njegovom razvoju, mi stimuliemo rast i razvoj novih pod115

ruja mozga. Na taj nain naa linost se obogauje novim osobinama i talentima. Bog oekuje od nas da umnoavamo talente koje nam je dao.112 Ako marljivo budemo radili na razvoju sposobnosti korienja obe hemisfere, manje e biti sluajeva preoptereenja pojedinanih zona mozga. Iscrpljenost je znak da je dolo vreme da promenimo neke od naih uobiajenih aktivnosti. Mentalni zamor obino nestaje kada zaponemo sa fizikim vebanjem, jer se tada aktiviraju motorni putevi u mozgu koji odvode viak psihike energije. Ili pak ona moe nestati sa promenom same mentalne aktivnosti kojom smo okupirani. Na primer, napetost usled raunanja se lako moe otkloniti muzikom ili slikanjem. Mnogi ljudi vre veoma uzak opseg aktivnosti. Mnogi svoj posao nose sa sobom gde god da krenu. Ovaj posao postavlja ogranieni deo mozga pred teke zahteve. Rezultat e biti neravnotea u sekreciji hormona i hemijskih jedinjenja potrebnih za zdravo funkcionisanje mozga. Uravnoteena upotreba naeg mozga, neophodna je za mentalno i emocionalno zdravlje. Mi moramo pronai nain da aktiviramo i vebamo one delove mozga koji se retko koriste. Ustanovljavanjem hijerarhije vebanja i zadravanjem na najlakima, sve dok ne postanu prirodne i uobiajene, mi emo stvoriti motiviuu atmosferu u kojoj emo sa lakoom razviti ravnoteu u korienju mentalnih sposobnosti.

Poglavlje 10

Odgajanje procesa isceljenja

POSTULAT 9: Reaktivni princip pobuuje mozak na istinu Suprunici su doli zbog branog savetovanja. Lako se moglo videti da je ljuta. Ona je zakazala sesiju i dovukla supruga na nju. On je sedeo mirno, krotko sluajui kako ga ona zasipa bujicom pritubi. Na kraju sesije, predloio sam im da dou ponovo idue sedmice i da donesu listu pozitivnih osobina onog drugog. Terao sam ih da naprave to duu listu. Na sledeoj seansi, suprug je predao svoju listu. Bio sam oduevljen. Celu jednu stranicu je napunio pozitivnim osobinama koje zapaa kod svoje supruge. Sluajui je pre sedam dana, bojao sam se da nee pronai nijednu njenu vrlinu da stavi na papir. Onda sam se okrenuo ka njoj i upitao: A vaa lista? Nisam je napravila, odgovorila je. Verovatno niste imali vremena, pokuavao sam da prevaziem neprijatnu situaciju.
117

116

O, ne, imala sam vremena, ali se nisam mogla setiti nijedne njegove vrline. Doktore vi ne razumete, moj mu je zaista lo. Onda je nastavila da ponavlja neke od groznih stvari koje je iznosila prole sedmice. Tada sam je prekinuo i ponovio zavretak liste, ne bi li je uverio da sam zapamtio ta je rekla. A onda sam dodao (znajui da voli da ita Bibliju): U stvari, dok sam razmiljao o stvarima koje ste izneli protiv svog supruga, nisam mogao a da ne mislim o slici koju je opisao prorok Isaija u prvom poglavlju svoje knjige. Kao da je vaeg supruga opisao reima od pete do glave, nema nita zdravo. Pa nije on ba tako lo, ubacila se ona, a onda je poela da mi jednu za drugom nabraja njegove vrline. Moja primedba, tj. ekstremna situacija u kojoj se nala, kod nje je izazvala ono to se zove princip reaktivnosti na delu. Sve dok je njegove vrline drala zakopane u podsvesnom, pod gomilom optubi i mana na njegov raun, samo je tako i mogla da ga vidi, pa ga je tako i tretirala. Istovremeno je doivljavala najgore svoje osobine kroz bes, frustraciju, zabrinutost i ak i depresiju zbog onoga to joj se inilo kao beznadena situacija. Leon Festinger je tvorac teorije kognitivne disonancije. Na osnovu nje su uraene mnoge studije. Sve su one pronale isto, da mozak nikako ne voli disonanciju. On nikako ne voli kad nai postupci ne odgovaraju naim ubeenjima. Obratite posebnu panju na ovo to u vam sada rei. Ove studije su
118

pronale da ako predugo traje to suprostavljanje izmeu naih delovanja i ubeenja, najverovatnije je da e se ovaj konflikt zavriti tako to emo svoja ubeenja prilagoditi akcijama, a ne obratno kako bismo i vie voleli. Ako uhvatimo sami sebe, u situaciji u kojoj delujemo ovako disfunkcionalno, na primer u sluaju kad nas je neko uvredio, dobro je da uzmemo olovku i papir i da napiemo pismo toj osobi, zatim da ga proitamo, pa onda da prodiskutujemo sa Bogom o njegovoj sadrini, a potom da ga bacimo u kantu za smee. Ovim postupkom omoguujemo sebi da na lak nain sagledamo stanje u kome se nalazimo i u kome nam preti opasnost da postupimo suprotno svojim naelima. Ne smemo zaboraviti da ako to potraje, moe se desiti da se naa verovanja vremenom promene i izgube. POSTULAT 10: Probuenje tragova boanskog stvaranja donosi isceljenje113

Ako krenemo boanskim tragovima, moe nam se desiti da ivot sagledamo iz novog ugla. Tako mnogo ljudi sebe i druge posmatra kroz tamne naoare. ivot ih je nauio da budu bespomoni. Uhvaeni su u zamku oajanja, ponovljenih delikventnih postupaka, temperamenta koji se ne da obuzdati ili pak prolongiranog oseanja ogorenosti. Oni boluju od takozvanog sindroma gubitnika. Rat besni u nama rat izmeu enje za dobrotom, i naginjanja zlu, izmeu poimanja ispravnog i stalnog mamljenja od strane pogrenog. Ovo stvara unutranju preoptereenost, zbunjenost i neurotske konflikte.
119

Mi moramo da istraimo mogue ishode sleenja ova dva suprotna puta, dve zaraene strane. Moda bude potrebno i da malo proetamo, udahnemo duboko i dobro razmislimo ta emo izabrati jer od tog izbora zavisi na celokupan ivot. Mnoge, ak i veoma religiozne osobe ine svoj ivot jadnim stalno se kanjavajui zbog svojih mana. Mi moramo skinuti tamne naoare i pronai seme dobra koje je Tvorac posejao u svakog od nas. Svaki od nas poseduje intelektualne moi, sposobnost razluivanja dobra i zla, enju za dobrotom i nau jedinstvenu kombinaciju individualnih i pozitivnih kvaliteta. Mi moramo da spoznamo Izvor ovih kvaliteta i da Mu se zahvalimo to nas je ba ovakve stvorio. Negovanje povlaivakog duha prema svemu to nam se ini dobro, veliki je podstrek za nastanak emocionalne nezrelosti stadijuma koji je trebao da se odigra i zavri jo na nivou deteta. Ove naizgled dobre stvari su esto prekursori razvoja anti-socijalne linosti.114 Ako se dete razvija u ovakvoj atmosferi i podstie da ini samo ono to mu odgovara, vrlo je verovatno da e se razviti u nesavesnu osobu.115 Bolje je da ohrabrujemo jedni druge da sledimo nae duboke elje za injenjem dobra, injenjem ispravnih stvari i da negujemo duhovnost. Uskoro emo iskusiti trajne dobre stvari koje ne prolaze tako lako. Hvala Bogu za ova plemenita oseanja i za privilegiju da ga moemo slediti. Ja sam uveren da Bog brzo odgovara i potkrepljuje energijom ove pozitivne darove kojima nas je blagoslovio. Ako ih budemo koristili oni e se umnoavati i napredovati. To e pak podsticati
120

POSTULAT 11: Princip sendvia pobuuje nadu. To je kao kad uzmete pilulu obloenu eerom. Ovu tehniku moe primenjivati bilo koji brini savetnik, roditelj ili prijatelj koji eli da nadom nadahne onoga ko je optereen oseanjem krivice. Moete je primeniti i na sebi samima, tako to ete sami sebi govoriti. Moete je koristiti i u svojim linim molitvama. Sendvi tehnika poinje i zavrava se izjavama koje bude nadu. Spoznavanje problema je izmeu njih, u sreditu sendvia. Pakovanjem naeg problema na ovaj nain, mi ga spoznajemo i priznajemo, i nastavljamo dalje da ivimo svoje ivote ohrabreni. Kada to radimo kroz molitvu, nada nas polako obuzima i inspirie. Molitva kojoj je Isus uio svoje uenike, ali i nas danas, poznatija kao Gospodnja molitva, pouava nas da radimo ba ono to smo malo pre spomenuli, kad doemo pred Njega. On nam savetuje da ponemo sa pozitivnom spoznajom Njegove svetosti i nae enje da On zavlada naim ivotom. Zatim priznajemo svoje grehe, a onda zavravamo velianjem Njegovog Carstva, Njegove Sile i Njegove Slave. Takav vid molitve stavlja fokus u naem mozgu na Boju pravednost, ljubav i svemogunost. Ona uzdie duu, inspiriui nas nadom.

razvoj novih pozitivnih izvora. Svi oni zajedno inie velike korake na putu ka izvornom mentalnom i emocionalnom zdravlju.

121

Isus je demonstrirao ovaj princip sendvia u razgovoru sa enom Samarjankom na izvoru. On je u centar sendvia stavio njen destruktivni stil ivota, izmeu dve krike priznanja njenoj iskrenosti. I nije joj davao nikakve osude nitu ju je krivio zbog njenog promaenog ivota.116 Ovaj princip bi svakog nadahnuo nadom. Isprobajte ga sa nekim ko se osea kao promaaj. On ga podsea na njegove vrline. Podstie ga da gradi dalje na tim vrlinama. Ovaj podsticaj je snano motiviui. Ova tehnika ni u kom sluaju ne eli da negira neiju greku, ali je stavlja meu dve pozitivnosti. Na um ili um osobe kojoj se obraamo, lake e opozvati u seanje vrline nego li mane. Time e se spreiti prenaglaavanje mana i osujetie im se plan da zavladaju umom. Nasuprot tome vrline e se bolje utvrditi i nadograivati u graivinu koju zovemo psihiko zdravlje. Naa enja za dobrotom lake se ojaava kad se neke od naih vrlina prepoznaju i istaknu. Ovo otkrie je snaan motivator psiholokog rasta. Bog je stavio neto od svoje dobrote u svaku osobu i u sve to je stvorio. Na zajedniki neprijatelj Sotona, pali aneo nekad nazivan Lucifer, pokuao je da izbrie svaki trag boanskog u Njegovim stvorenjima. Ali nije u tome uspeo. Pogledajte samo lepotu prirode kako se obnavlja svakog prolea kao da nas ui nauci vaskrsenja. A ta je tek sa neustraivom hrabrou i ljubavlju koje ljude navode da rizikuju svoje ivote za dobrobit drugih. Svaki put kad ugledate takve prizore, vi ustvari posmatrate tragove boanskog u stvorenji122

ma. Ako budemo paljivije posmatrali Boje tragove u ljudima i prirodi oko nas, postaemo bolje upoznati sa Bogom.117 Biblija nas ne ui da se osoba mora pokajati pre nego to doe Bogu.118 Svaka enja za istinom i istotom, svako osvedoenje u sopstvenu grenost, jeste dokaz da Njegov Duh prebiva u naim srcima. Istina dostojna svakog primanja jeste da bez Njegove sile mi ne bismo ni bili u stanju da sagledamo svoj problem, niti bismo ga mogli reiti. Mi sami se ne moemo boriti protiv zla. Bez Boga, mi ne moemo initi nita.119 A sa Njim mi moemo sve.120

123

Poglavlje 11

Mona isceliteljska trojka: vera, nada i ljubav

Putem monog uticaja vere, nade i ljubavi, psihijatar ili uitelj moe postii uda u isceljenju osobe. Bez ova tri potentna sastojka, njegova terapija je beznaajna i bezvredna. Dorsi (Dorsey)121

POSTULAT 12: Nada stimulie psiholoki rast. Seam se da sam u vreme kad sam zavravao svoj doktorat iz psihologije, imao i prvi as iz savetovanja. Gostujui profesor bio je iskusni kliniki psiholog. Na zavretku jednog asa, rekao je sledee: ta god radili za vreme seanse savetovanja, uvek budite sigurni da ste svog pacijenta nadahnuli nadom. Nikad to nemojte prepustiti sluaju. Vi morate biti sigurni da ste mu ulili nadu.122 Mnogo puta kasnije, gledajui borbe kroz koje moji pacijenti prolaze, razmiljao sam o savetu tog profesora. Moderna nauka iznalazi da je nada mnogo vie nego li enja ili puko oekivanje da e se u budunosti neto promeniti na bolje. C. R. Snider (C. R. Snyder), profesor psihologije sa univerziteta u Kanzasu, uporeivao je akademska dostignua studenata i njihovu sposobnost da drugima uliju
124

nadu i zakljuio da je mnogo vrednije za budui poziv imati ovu drugu karakteristiku. On je takoe pronaao da su oni koji su bogati nadom u stanju i sami sebe da nadahnu i podstiu da idu dalje. Oni jednostavno oseaju da e iznai puteve kojima se dostiu postavljeni ciljevi. Oni su fleksibilniji u svojim metodama dosezanja ciljeva i u svojoj spremnosti da se ciljeva odreknu ako se oni pokau nedostinim. Kad upadnu u potekoe oni se hrabre milju da e se stvari promeniti na bolje. Oni sa velikom mudrou velike ciljeve dele u niz manjih, sa kojima je mogue da se lake nose. Kliniko iskustvo je pokazalo da ako neko moe biti nadahnut nadom, verovatno je da nee upasti u poraavajuu zabrinutost, niti e razviti defetistiki stav ili pak depresivnu epizodu kad se suoi sa traginim ivotnim situacijama. Studije su dokazale da ljudi nadahnuti nadom manje oboljevaju od depresije i anksioznih poremeaja, a takoe i ree zapadaju u emocionalne krize. Derom Kagan (Jerome Kagan), razvojni psiholog sa Harvarda, veruje da su karakterne crte hrabrosti i plaljivosti, uroene osobine. Amigdala (ganglija u mozgu) i njeno neuronsko kolo, izgleda da ovde igraju znaajnu ulogu. On je uoio slinost izmeu temperamenta maaka i temperamenta beba i male dece. Kod plaljivih beba i male dece, amigdala je neobino lako nadraljiva, dok se kod hrabre dece ona ne nadrauje tako lako.125 U svojim ranijim istraivanjima, Rejmond Katel (Raymond Cattell) pretpostavio je da su snebivljivost i hraborost izgraene posle roenja. On je zapazio da simpatiki deo vegetativnog nervnog sistema reaguje znatno jae
125

na provocirajuu dra kod snebivljivih u odnosu na socijalno vrste osobe.126 U mojoj klinikoj praksi pronaao sam da konstitucionalno ili genetski determinisane osobine linosti podleu promeni. Dugotrajnim usaivanjem nade u genetski predodreene snebivljive osobe, dolo je do utiavanja kako same osobine tako i njenog ispoljavanja. Osobe obolele od endogenog tipa depresije, osetile su osloboenje od svoje bolesti. Lezbejke i homoseksualci su iskusili potpuni zaokret u seksualnoj orijentaciji i vratili se normalnoj seksualnosti. U svim ovim sluajevima, stalno psiholoko testiranje i podaci o ivotnim situacijama koji se dobijaju kroz intervjue, potvrdili su da je dolo do promena o kojima smo malopre priali.127 Temperament nije naa sudbina. Ljudi ne moraju ostati zarobljeni svojim nasleem ili steenim osobinama. Jedna od tri bebe koje dolaze na svet, kod kojih su pronaeni simptomi prenadraljive amigdale, gube osobinu plaljivosti do vremena kad pou u obdanite. Nada mobilie psihiku energiju i stavlja fokus na ponaanje osobe. Nada obezbeuje sigurnost u pozitivan ishod i nagradu. Nada stabilie oseanja i misli podjednako kao i ponaanje. Nada je sidro unutranjeg bia. Mi moramo nastojati da druge nadahnemo nadom. Ovo znai da moramo imati pozitivistiki pogled na ivot. Oblak pozitivizma, koji je jo uvek misterija za nauku, obavija osobu punu nade, poput magnetnog polja koje obavija strujni namotaj. Ovo polje nade se nezaustavljivo iri i na druge. Bez
126

POSTULAT 13: Vera smanjuje stres i unapreuje isceljenje. U Bibliji, tanije u prva etiri poglavlja Danilove knjige, postoji izvetaj o etiri jevrejska mladia, Danilu, Ananiji, Misailu i Azariji, koji potvruje izneti postulat. Ovi mladii su iznad svega u svom ivotu postavili odanost Tvorcu. Verovali su ovoj Najveoj Moi da im moe obezbediti potrebnu milost ma kakve odluke doneo vavilonski car. Posledino tome, ova realna pretnja njihovim ivotima nije bila u stanju da narui njihov unutranji mir. Kad sam bio zamoljen da pomognem preivelima, posle Endrju uragana, da se uspeno razraunaju sa post-traumatskim stres-sindrom poremeajima (PTSS), moni efekti vere i posledina razboritost nisu se mogli sakriti. U jednom sluaju, majka koja je rodila dete mesec dana posle uragana, leena je od post-traumatskog-stres-sindrom poremeaja. U isto vreme, njena beba koja je tada imala est meseci, izgledala je kao smrznuta. Nije putala nikakve zvuke, nije plakala, traila hranu ili radila bilo ta to je dolikovalo njenom uzrastu. Majino iskustvo se oigledno pretvorilo u prenatalni psiholoki stres. Nasuprot tome, kod bebe jedne druge majke koja je takoe preivela uragan, posle uraene rutinske kontrole na PTSS, pronaeno je da nije imala nikakve simptome. Takoe ni majka nije imala nikakvih simptoma. Ovako je ona opisala

nade ne postoji motivacija za dalje psiholoko sazrevanje. Samim tim i anse za isceljenjem su minimalne.

127

svoje iskustvo: Otili smo u krevet nakon to smo na vremenskom izvetaju uli da je uragan uspostavio svoj kurs i da nee ii prema nama. Oko dve ujutru, probudila me je oluja koja je pogodila kuu, a takoe i moje dvoje dece koja su spavala na spratu. Oni su brzo strali niz stepenice i otili smo u hodnik nae male kuice. Beba je neto pre toga zaspala. Kratko sam razmiljala da li da je probudim i snesem u hodnik da bude sa nama i donela sam odluku da to ipak uradim. Samo to sam je pomerila sa kreveca, ogroman iljak je proleteo kroz prozor i zabo se u jastuk, na isto ono mesto na kome je samo par trenutaka ranije leela bebina glavica. Zahvaljivala sam Bogu to ju je potedeo. Onda smo se pridruili mojoj odrasloj deci u hodniku, priajui o tome kako je Bog bio dobar prema nama celog naeg ivota, titei nas tako mnogo puta i starajui se za sve nae potrebe i obilno nas obasipajui blagoslovima. Priali smo i o tome kako nas Bog moda nee ostaviti u ivotu do jutra. Tada sam predloila da se molimo za tatu (koji je bio van drave zbog posla), da ako se vrati kui i shvati da vie nema enu i decu, da ne izgubi svoju veru u Gospoda. Moje dvoje odrasle dece mi se pridruilo u molitvi. Kad smo se molili, iako se znatan deo krova sruio i nekoliko prozora razletelo u paramparad, a veliki deo kue sruio u komadie, mi smo bili sauvani. Niko od nas nije imao fizike ozlede. Ali ja sam ipak elela da se moja deca testiraju na PTSS. Uprkos temeljitom ispitivanju dece, nisam mogao da naem ni najmanji trag post-traumatskog stres-sindroma. Bio
128

sam svedok modernog znaenja drevnih redova: Ko se tebe dri, uva ga jednako u miru, jer se u tebe uzda.129 Poverenje koje oblikuje i kreira nae sagledavanje stvari, moe ostvariti dubok psiholoki i fizioloki uticaj Studije in vivo, sprovedene od strane medicinske klinike na Harvardu i teksakog zdravstvenog naunog centra u Dalasu, nedvosmisleno su pokazale da raste broj belih krvnih zrnaca i imunih hormona u cirkulaciji, u trenucima kad je osoba ispunjena verom. Suprotan efekat sledi svako stanje u kome se ispoljava sumnja i stav negativaizma.130 Frojd (Freud) je jednom rekao: Oekivanje obojeno verom i nadom je efektivna sila na koju moramo raunati u svim naim tretmanima i leenjima. Jedna od metoda kojom se mogu ustanoviti efekti pacijentovog oekivanja u odnosu lekar-pacijent, jeste davanje farmakoloki neaktivne supstance, poznatije kao placebo. Uprkos inertnosti upstancije, pojavljuju se dramatini farmakoloki efekti. Takvi placebo efekti su prijavljeni kod 30-70% ispitivanih sluajeva, ak i kad se radi o fizikom zaceljivanju povreda tkiva. Prema tvrenju J. D. Franka, korisnost placeba lei u njegovoj simbolinoj moi: On svoju potentnost duguje tome to predstavlja opipljiv simbol doktorove uloge kao onoga koji lei. U naem drutvu lekar zavreuje svoju mo prepisivanjem medikamenata.131 U izvesnom smislu, oekivanje je obojeno verom u lekara kao isceljitelja. Placebo efekat moe uticati na svaki sistem i eliju u telu, ponekad odreujui i gde i kad e hormoni biti izlueni i doneti blagodat isceljenja. Sa ovakvim saznanjem, niko ne
129

sme odbaciti mo pacijentovih oekivanja i vere. Kao to je to psihijatar Vilijam Sedler (William Sadler) jednom izjavio: Vera poziva na kompletno i bezuslovno predanje celog tela, uma i duha pojedinca, ideji u koju veruje. Prema potrebi ona nadalje mora ukljuiti i poslunost onome u ta veruje.132 Gore navedeni primeri naglaavaju mo oekivanja i vere pojedinca, da e se odgovarajua promena na hemijskom ili tkivnom nivou zaista i desiti. Ovo pak ne ukljuuje mo posrednike molitve (kad se molimo za nekoga). Tu nije sluaj o placebu, iako je takoe potrebna vera. Rimski centurion koji je zamolio Isusa da jednostavno kae samo jednu re, verujui da e njegov sluga koji je leao kilometrima daleko, biti isceljen, predstavlja pravi primer posrednike molitve. One se oseao bezvrednim da trai da Isus nastavi putovanje ka njegovoj kui. On se oseao nedovoljno vrednim da bi Isus doao pod njegov krov. On je preklinjao Isusa da jednostavno kae re. On je izrazio svoje pouzdanje reima da kao to i on ima one koji su pod njim, pa ako im kae da neto urade to tako i bude, da tako isto moe i Isus jednostavno rei re i da e sluga od toga ozdraviti. Isus je bio impresioniran centurionovom verom. Kao odgovor na taj zahtev i veru, On je izrekao re sigurnosti i iscelio slugu istog trenutka. Kad se centurionova druina vratila kui, pronali su slugu zdravog.133 Efektivnost posrednike molitve je bila demonstrirana tako mnogo puta, pa mi sad nemamo prava da je proglaavamo sluajnom. Neki su ovo nazvali mentalnom telepatijom, ali nije li to samo drugo ime za ostavljanje Boga po strani.
130

Isus je bio jasan kad je rekao da Njegov nebeski Otac jedva eka da odgovori na molitve njegovih sledbenika. U ovim sluajevima, sasvim je jasno da kao odgovor na molitvu vere, via sila, van samog pojedinca, deluje na njegovo telo i mozak, proizvodei razne psiholoke i hemijske promene koje su potrebne za nastanak isceljenja. Ova vrsta vere gleda izvan vidljivog, prema Onome koji je nevidljiv, linom svemoguem Tvorcu i Iscelitelju. Iako je istina ono to je nekoliko puta sam Isus izgovorio: Tvoja vera, pomoe ti, takoe je istina i da sam Bog na neki udesan nain uplivava u mozak i telo svojom boanskom energijom i isceljuje oveka. Apostol Pavle, kad se obraa epikurejskim i stoikim filozofima u Atini, pokuava da im objasni da je On (Tvorac neba i zemlje) onaj kroz kojega miemo i kroz kojega jesmo134 Vilijam Sedler je, nakon mnotva godina uspene psihijatrijske prakse, napisao sledee: vrsto poverenje u Vrhovno Bie je jedan od osnovnih koraka uspenog tretmana i trajno osloboenje od ropstva neuroticizma. Ako religija naeg pacijenta, mu ne pomae u ovim sluajevima, ako ga ne menja, bolje bi bilo da pronae onu koja hoe. Kad su jednom upitali Gledstouna (Gladstone), ta je to to ga je odralo tako spokojnim i sabranim usred tako burnog poslovnog ivota, odgovorio je: Na podu pored mog kreveta, gde ga mogu videti jutrom kad ustajem i uvee kad leem, stoji sledei natpis: Ti e ouvati u savrenom miru onoga iji um je okrent Tebi, jer se u Tebe pouzdao. Postoje dobre mentalne vebe
131

POSTULAT 14: Ljubav rasteruje strah i nesigurnost. Ovde spomenuta ljubav je princip, a ne oseanje, iako je proces ljubavi esto udruen sa emocijama. Ovakva ljubav je okrenuta ka spolja. Dok uzima uea u drutvenim odnosi132

u tom starom nainu poznatijem kao praktikovanje Boje prisutnosti.135 U Bibliji jo stoji: Tako dakle vera biva od propovedanja, a propovedanje od rei Boje.136 Lino sam se uverio da prouavanje Biblije i pamenje biblijskih tekstova, imaju dubok uticaj na isceljivanje kod mojih pacijenata koji pate od razliitih psiholokih poremeaja: anksioznosti, depresije, agorafobije, paninih poremeaja, opsesivno kompulzivnih poremeaja, post-traumatskog stres-sindroma i mnogih drugih. Dr. Sedler posebno preporuuje Psalme, Knjigu o Jovu, knjigu proroka Isaije i Jovanovo jevanelje. Zamolio sam neke od svojih pacijenata da memoriu neke biblijskie stihove, za koje sam smatrao da im mogu biti od koristi. Traio sam im i da ih ponavljaju esto i da se uive u njih, jer automatsko ponavljanje nema mnogo smisla. Oni moraju da zamisle radnju pred svojim oima i moraju da osete emocije kojima je tekst proet. Ako to urade u situaciji kad im problem preti i izdaleka, njihovim umom ve odzvanja Boje obeanje koje pred sobom tera problem. Nakon ponavljanog ovakvog reagovanja na problem, on prestaje da ima znaaja za mog pacijenta. Tada mogu samo da konstatujem da su nastale neophodne promene u mozgu.

ma, ona otelovljuje poslednjih est od deset Bojih zapovesti. Kad uzima uee u slavljenju Boga u toku bogosluenja, ona otelovljuje prve etiri zapovesti. Za ovu ljubav se kae da je prirodna posledica delovanja Svetog Duha u ljudima.137 U jednom od svojih pisama, apostol Pavle opisuje stavove i ponaanje svih onih koji ispoljavaju ovaj princip ljubavi na delu.138 Ona se ogleda u dubokoj brizi za drugu osobu. Ljubav strpljivo podnosi rtvu za one koje voli. Ljubav je mila. Ljubav se ne velia. Ljubav se ne nadima. Ljubav se ne ponaa grubo. Ljubav nije sebina. Ljubav se ne da lako isprovocirati. Ljubav ne misli o zlu. Ljubav se ne raduje nepravdi, ali se raduje istini. Ljubav sve podnosi, svemu veruje, svemu se nada i sve trpi. Ispitivanje ovih posledica ljubavi jasno prikazuje njihov pozitivan psiholoki po rast produktivan kvalitet. Dr. Borisenko otkriva zapanjujue nalaze epidemiologa, kad su prouavali ljude u gradu Rozetu, drava Pensilvanija, pre par godina. Stopa smrtnosti od koronarnih bolesti kod njih je bila veoma niska. Istraivai su stoga oekivali da pronau niske nivoe tipinih major rizika za koronarne bolesti: puenje cigareta, masnoe u ishrani, stil ivota sa puno sedenja i gojaznost. Umesto toga, oni su pronali da Rosetanci imaju katastrofalno loe navike u vezi sa stilom ivota. Oni su imali visok nivo svakog od velikih faktora rizika. Naunici su pronali da je pozitivan faktor zdravlja bila njihova drutvena povezanost i zajednitvo. Meu ljudima je postojala velika bliskost. Oni su poznavali jedni druge, poz133

navali su porodine istorije jedni drugih i znali su za radosti i alosti jedni drugih. U Rozetu je postojalo mnotvo osoba koje su bile spremne da vas sasluaju i spuste ruku na vae rame, kad je to potrebno. Statistike su otkrile da kad su ljudi naputali Rozeto, njihov rizik od dobijanja sranog udara je rastao do oekivanog nivoa. Ispostavilo se da je drutvena podrka, veliki ublaiva stresa, vanija od zdravstvenih navika u predvianju sranog udara.139

Poglavlje 12

Samopomo koja isceljuje

POSTULAT 15: Isceljenje poinje kad zakoraimo Savetnici ili terapeuti nas ne mogu isceliti. Oni mogu zaokupiti nau panju. Oni mogu da nam omekaju srce. Oni mogu dodirnuti nae emocije. Oni mogu posaditi rei i ideje u na um. Mogu nas motivisati. Mogu nas usmeriti na pravi put. Mogu ii tim putem sa nama. Ali put moramo prei sami. Moramo uloiti same sebe. Moramo pokrenuti sebe na akciju. Moramo slediti taj put i moramo biti istrajni. Moramo biti odluni da izguramo do kraja, sve dok novi ivotni stil ne postane automatski. To je naa druga priroda. Nova priroda. A predivna stvar u svemu ovome jeste ta da je put lagan i moemo ii korak po korak. Psiholoki rast ne moe da nastane bez fokusiranog ulaganja naih kapaciteta. Mi moramo postati aktivni u izvravanju zadataka. Ovi zadaci bi trebalo da ukljuuju odgovarajue prouavanje Biblije i molitvu. Ovo je od vitalnog znaaja jer nas oni povezuju sa Bogom. Pomau nam da razvijemo odnos sa Njim, pravim Izvorom svakog isceljenja.140 Seanse savetovanja koje se ogledaju u pukom sluanju bez linog uea, nee kao rezultat imati psiholoki rast.
135

134

POSTULAT 16: Um se prilagoava onome na emu se zadrava. Ovaj princip je ustanovljen kao osnovni zakon uma. Brojne kontrolisane studije su ovo potvrdile. Brojne su implikaci136

ta vie, va doivljaj seanse i terapeuta moe krenuti u negativnom smeru, tako da donosite negativne zakljuke, osude pa ak i odbojnost prema terapeutu. Evo nekoliko naina na koje moete sebi pomoi da uestvujete u svom tretmanu: Vodite beleke o svome napretku, zapisujui i najmanje promene. Zahvaljujte Bogu to vam je omoguio da pohaate terapiju. Zapamtite da loe navike ne nestaju lako. Ali, nemojte se suvie zadravati na njima. One nisu ni formirane u jednom danu. Svaki put kad radite svoj deo posla u tretmanu, nastaje novi rast nerava. Dok se molite, ovi neuroni se ispunjavaju nebeskom strujom, direktno iz kosmosa.141 A, to Bog zapone, ono e i dovriti.142 Proverite sve mogue potekoe koje bi se mogle javiti pri izvravanju zadataka. Probajte da predvidite zato bi se to moglo desiti i odstranite potekou, ili je predoite savetniku na sledeoj seansi. Pre nego li se fokusirate na zadatak, odredite sebi ta zaista elite, jer je to veoma vaan deo procesa reavanja problema. Sluajte iskustva drugih koji su ve pregazili stazu. Zamiljajte pred oima prizore koji ivo oslikavaju procese isceljenja u mozgu. Ova vizualizacija e u mnogome pomoi vaem procesu isceljenja.

je ovog principa. One idu od najjednostavnijih demonstracija nervnih obrazaca kao neposrednih odgovora na neku dra, do promene miljenja u oblasti politike, ekonomije, svakodnevnog ivota i edukativnog sistema. Klju ostvarenja promene, jeste zadrati panju. Oigledno je da se ljudima jedna vrsta uticaja ini neodgovarajuima, dok ih druga fascinira. Ako se neto odvratno prikae na prijatan ili bezopasan nain, a pri tom ima u sebi elemenata koji deluju na oseanja ili intelekt, um se tome moe vraati uvek iznova. Posle izvesnog vremena, ta odvratnost moe ak postati prijatna, a u nekim sluajevima od nje moemo postati i zavisni. Um se prilagodio jer je bio due vreme izloen njoj. Mi moramo da izaberemo najbolje okruenje za reavanje problema. Na primer, trebalo bi traiti drutvo prijatelja koji su spremni da nam pomognu, a izbegavati one koji imaju isti problem. Alkoholiari i zavisnici od droga mogu biti primer ovih drugih. Postoje situacije u kojima se promena sredine ne moe izvriti bez krenja savesnih normi. U ovim okolnostima najbolje je fokusirati se na pozitivne aspekte u toj sredini i ignorisati iritirajue i dosadne. U Njegovoj molitvi za uenike, Isus se molio: Ne molim te da ih uzme sa sveta, ve da ih sauva od zla koje je u svetu.143 U velikom meri mi moemo birati, modifikovati, a na kraju krajeva i kreirati svoje okruenje. Mi moemo trenirati svoj um tako da na kraju, na razum, sudovi i izbori budu stabilni i nepokolebljivi u vreme bilo kog konflikta u ivotu.
137

POSTULAT 17: Matanje moe uticati isceljujue na modane nervne obrasce. Veini od nas ne pretstavlja potekou zamiljanje dragog lica, doma ili omiljene sobe. esto se mentalna slika doivljava kao slika u umu. Ponekad je to snaan doivljaj koji utie na emocije i oekivanja onoga ko zamilja. Zamiljanje moe dramatino uticati na nae emotivno stanje. Ono moe pobuditi na donoenje novih odluka koje nam pomau da se oslobodimo negativnog stava o sebi i ponaanja koje nam teti, a samim tim se unapreuje na psiholoki rast. Mi smo u stanju da zamiljamo sloene scene poput etnje kroz umu ili du rene obale ili pak po morskom alu jednom reju bilo koje oputajue i mirno iskustvo. Ovo je jedan od naina kako se mogu indukovati oseanja mira i odmora, u trenutcima zabrinutosti ili uplaenosti. Ljudi koji mataju pod ovakvim okolnostima, mogu u svoj um pozvati oseanja koja su proivljavali u trenucima kojih se seaju. Asocijacije koje su meu neuronima tada nastale, sada se lako vraaju u svest i oni mogu da ih ponovo proive. Psalmi i Isusove prie imaju tako mnogo elemenata i ivopisnih slika koje lako pobuuju matu. Isus je izobilno koristio matu u svojoj zemaljskoj slubi. Iskustva koja smo stekli sa Bogom, trebalo bi da su nam esto na pameti. Seanje na te dogaaje, uinie nemerljivo vie za na psiholoki rast u odnosu na sve lekove ovog sveta. Kao to je nekad neko rekao: Mi nemamo razloga da se bojimo budu138

nosti, osim ako zaboravimo put kojim nas je Bog vodio u prolosti. Matanje moe u velokoj meri pomoi osobama sa problemom zavisnosti da prevaziu svoje potekoe. Ljudi koji se oseaju nesigurno i ranjivo u prisustvu nekih osoba, mogu da zamiljaju da su u drutvu sebi dragih i tada e njihovi problemi nestati. U toku zamiljanja, u mozgu se stvaraju nove veze ili asocijacije meu neuronskim krugovima i one se po potrebi, kad situacija to zahteva, mogu vratiti u svest, usled ega osoba u trenucima napetosti ili krize, sada proivljava prijatne trenutke. Formiranje mentalnih slika najnenijih snova i nadanja koja se tek trebaju ispuniti, daje novu dimenziju ovom ve ionako korisnom procesu. Potenciranje ovih slika budi nadu, sigurnost i volju da se uloi dodatna snaga da ono o emu je matano, bude i ostvareno. Vebanje opozivanja i oivljavanja pozitivnih iskustava iz prolosti, snano rasteruje obeshrabrenja i depresiju u sadanjosti. POSTULAT 18: Umereno liavanje deluje motivaciono. Umereno liavanje stvara u nama oseaj potrebe. Nadalje, oseaj potrebe uvek vodi ka nekoj aktivnosti, nekoj vrsti delovanja. Liavanje ---> Potreba ---> Aktivnost

Ako su dela odgovarajua (primerena), potreba moe biti zadovoljena. Ako se ova dela ele dovoljno dugo, a pri tom se
139

ne blokiraju, potrebe e biti zadovoljene. Ovo je momenat u kome motivacija prestaje. Ona se ne aktivira ponovo sve dok ne nastane novo stanje potrebe. Ako se odgovarajue delovanje sprei spoljanjim silama, osoba se osea frustrirano. Najei odgovor na frustraciju je bes. On je najee usmeren prema izvoru blokade na putu i ispoljava se ili kao pobuna ili kao izbezumljenost. Agresivnost, razgoropaenost, vikanje ili vritanje, ili pak skakanje u mestu su esta ispoljavanja izbezumljenosti. Bes je nekad usmeren ka unutra. Njega esto sledi depresija. Ovo se najee deava kod pacijenata kod kojih je frustracija ivotna pria ili ga pak oni tako doivljavaju. Ako napori da se zadovolje neije potrebe nisu adekvatni, nuno sledi oseaj nemira. Neadekvatni napori ---> Oseaj nemira Ako i nadalje napori ostanu neadekvatni i ako se ne pronae drugi nain za zadovoljenjem potrebe, nastaje frustracija i njene posledice. Frustracija ---> Okretanje drugom zadovoljstvu ili ---> Bespomonost i oajanje ili ---> Bekstvo (matarenje, besciljna putovanja i dr.) ili ---> Promena sistema vrednosti, a samim tim i potreba.
140

Odgovarajua dela ---> Zadovoljenje

Ove potrebe nisu prave potrebe o kojima smo govorili na poetku ovog poglavlja, ve opaajne potrebe. Dakle, osoba tada esto menja vienje svojih potreba. Ovo pak moe biti korisna alternativa za svakog ko se nalazi u orsokaku oseanja isfrustriranosti.

Odgovarajua dela ---> Frustracija

Frustracija ---> Bes ---> Izbezumljenost

Bes usmeren ka unutra ---> Depresija

141

Poglavlje 13

Utemeljivanje trajnih navika

POSTULAT 19: vrsti obrasci stila ivljenja se formiraju u prve tri godine ivota kao i u pubertetu. Tokom prve tri godine nakon roenja, na mozak je izuzetno aktivan. Prosto je fenomenalno kako nove elije i mree naeg mozga ue. Sa druge strane, u procesu uenja nastaju nove elije i mree. Novonapredujui delovi mozga poinju snano snabdevanje hormonima. Kao rezultat toga, telesni imuni sistem se u potpunosti formira i programira, a obrasci emocionalnih odgovora i stila ivota ve su ematizovani. Imprinting (utisnue), koji je jasno demonstriran u eksperimentima sa ivotinjama, odvija se tokom najranijeg perioda razvoja i sazrevanja. Na primer, pilii koji naputaju majku kvoku i radije prate drveno pae. Od vremena izleganja, oni su odvojeni od svoje majke i izloeni uticaju mehanike drvene patke. Ona je postala ono to ih privlai. Kod ljudi, prve dve ili tri godine ivota su kritine sa aspekta ostvarivanja emotivnih, mentalnih i drutvenih veza. Kad oba roditelja, i otac i majka, uzimaju u naruje svoje novoroene i pruaju mu tople i zatitnike zagrljaje u ovom
142

periodu, ono e veoma lako razviti zdrave drutvene odnose. Ova zdrava roditeljska privrenost e lako utisnuti u njihovo novoroene heteroseksualne kapacitete koji e se u ostatku ivota ogledati kroz primanje i pruanje ljubavi i staranja. Ne mislim pod tim da e se dete koje je ovako negovao samo otac, razviti u osobu sa homoseksualnim sklonostima. Seksualna orjentacija je imprintovana (utisnuta) sekrecijom hormona u ovom periodu.144 Tuno je to to su mnogi roditelji, koji svakako ne misle zlo svojoj deci, ignorisali ove injenice i jurili da obezbede druge stvari za koje su mislili da su u tom trenutku vanije. Mnogi faktori su svakako uticali na to da oni ne provedu korisno vreme sa svojom decom. Hvala Bogu to nas je kroz lini primer zapisan u stihovima Biblije opominjao na neophodnost pruanja ljubavi i panje svojoj deci: Jer Bog ne posla sina svojega na svet da sudi svetu, nego da se svet spase kroz Njega.145 Nadalje, kad se razvijaju modani centri odgovorni za pozitivne emocije kao to su ljubav, poverenje, radost i dr, raste protok hormona i imuni sistem se tada razvija punim kapacitetom. U pubertetu ponovo nivo hormona dostie visoke vrednosti. Tokom ovog perioda, oseanja se doivljavaju veoma burno i nastaje novi pomak u nicanju novih neuronskih mrea. Obrasci stila ivota uspostavljeni u prve tri godine ivota, mogu se znaajno utvrditi tokom puberteta. Zdrave porodine veze, kao i drutvene vetine, takoe se mogu ojaati. Zdravo vezivnje moe se lako utvrditi.
143

POSTULAT 20: Samo-odricanje kao pomonik u borbi sa stresom. Svi smo se bar nekad u ivotu nali u prilici kad nam je trebalo malo samo-odricanja, bilo da se radilo o gubitku teine,
144

Tokom ovog perioda, otvara se novi prozor prilika za oblikovanje i uenje, za ojaavanje imunog sistema i za korigovanje obrazaca vezanih za stil ivljenja. Obrasci naueni u prve tri godine, sad se mogu modifikovati, mada se to ponekad veoma teko ostvaruje. Pronaao sam u par sluajeva, da ak i razvoj heteroseksualne orjentacije moe da se uspostavi tokom puberteta, iako je izostao u prve tri godine. Ovo je takoe i period u kome se moe ojaati povezanost sa naim Tvorcem i stvoriti vrsta i dugotrajna veza. Istraivanje je pokazalo da ako novo uenje ili neko izvoenje, prate emocije, velike su anse da oni ostanu trajno upameni. Kako je samo vano da nae uenje tokom puberteta bude na najviem nivou?! Tokom ovog perioda se uspostavljaju i abloni koji e obezbediti razvoj u ostatku ivota. Formirana je zdrava seksualnost. Pozitivni ili negativni mentalni stavovi su isprogramirani. Poinju zdravi ili izopaeni prohtevi u vezi sa ishranom. Borbenost (u smislu nagona da se neko ili neto povredi ili uniti) takoe se formira u ovom periodu. Mi moramo odueviti mlade ljude ovim injenicama koje su u stanju da menjaju njihov ivot. Kako e samo tada imati divne prilike da se pozitivno usmeravaju. Moi e za sebe da izaberu zdrav, srean i istinski bogat ivot.

zatiti srca, prihvatanja neke odgovornosti ili hranjenja naeg uma vrednim mislima. Ma kako ovi trenuci samo-odricanja bili muni, oni nam zapravo pomau da se kasnije razaunamo sa stresom. U koledu sam imao cimera koji je jeo za doruak penina zrna146 sa vodom i nita vie. Postali smo bliski prijatelji i jednog jutra sam ga pozvao da sa mnom poe na doruak (o mom troku) u restoran, jer sam mislio da slabo stoji sa novcem. On je na to odgovorio: Ne, imam novac, ali se bojim da u jedan dan morati bez njega, pa elim da budem pripremljen. Pre izvesnog vremena je puten iz zatvora u Kini, u kome je proveo dosta godina u nematini i sa jako malo hrane. Nakon putanja, stupio sam sa njim u vezu i video njegove fotografije koje su nainjene u to vreme. Takoe sam i proitao nekoliko naunih lanaka koje je tom prilikom napisao. Posle nekoliko meseci, kad mu je dozvoljeno da poseti Ameriku, doao je na okupljanje naeg razreda sa koleda i tada sam imao divnu ast da ga ponovo zagrlim. Moja supruga i ja, kao i veina kolega sa fakulteta, divili smo se podvigu koji je postigao preivevi svoje tamnovanje. Posebno smo se divili pobedi nad zatvorskim iskuenjima iz kojih je izaao samodisciplinovan i zdravog uma i tela. On bi vam rekao da je Gospod taj koji ga je odrao, a da on u tome nema zasluga. Ali, mi smo dobro znali da je njegova priprema kroz samoodricanje imala velikog znaaja. Mozak i telo se mogu bolje pripremiti za stresne situacije, ako svakog dana vebamo po malo samo-odricanja i samo145

disciplinovanja. Ovo svakako ne treba da poprimi ekstremne razmere. Ali ne treba da bude ni poput oveka koji se odrie jedenja lubenice u zimu. Prvih nekoliko puta moete praktikovati nagraivanje sebe za pretrpljeno samo-odricanje. Kasnije ovu praksu moete prekinuti. Posle izvesnog vremena, vae oseanje samo-savlaivanja i mogunost da sami upravljate svojim ivotom, bie sami sebi dovoljna nagrada. POSTULAT 21: Udruene umne senzacije tee da se zajedno vrate u svest pri opozivu. Da li vam se ikad dogodilo da krenete da uradite neto, a kad stignete tamo, zaboravili ste ta je trebalo da se uradi? Meni jeste. I da bi situacija bila jo gora, im smo se vratili na polaznu taku, setimo se zadatka. Elementi u prostoru, tanije njihova slika, je primarno bila asocirana sa mislima koje su nas pokrenule da odemo na odreeno mesto i izvrimo odreenu radnju. Kad se vratimo u originalno okruenje, vraa se i njegova slika pohranjena u mozgu zajedno sa planovima koje treba realizovati. Tada slobodno moemo da uzviknemo Setio sam se! Jedna studija je pronala da su studenti koji su zavrni ispit polagali u prostoriji u kojoj je odravana nastava, imali bolje rezultate od oni koji su isti ispit polagali u drugom ambijentu. Meni se jednom dogodilo da sam ispit polagao van roka i to u kancelariji profesora. Do tada nikad nisam imao takvo iskustvo. Posle izvesnog vremena on se vratio i upitao: Kako

ide? Odgovorio sam: Fino, osim ova tri pitanja. Znam odgovore, ali trenutno ne mogu da ih se setim. Zamolio sam profesora da me pusti da samo na kratko odem do prostorije u kojoj smo imali nastavu. Znao je da tamo ne lee odgovori, pa me je pustio. U trenutku kad sam uao u uionicu, odgovori su mi se vratili u seanje. Vratio sam se u kancelariju i napisao svoje odgovore, a on je prokomentarisao na sledei nain: Zadivljujue je kako um radi, mislei pritom na mentalne asocijacije.

146

147

Poglavlje 14

Isceljujui odnosi u porodici

POSTULAT 22: Nagrada je efikasnija od kazne u promeni ponaanja. Neko je negde rekao da bi roditelji imali mnogo vie uspeha u vaspitavanju svoje dece kad bi ih ee hvatali u dobrim delima i nagraivali ih tom prilikom osmehom odobravanja, tapanjem po ramenu ili jednostavnom pohvalom. Nagraivanje bi trebalo da je esto i pravovremeno. Ponaanje u koje se na ovaj nain ulae ima velike anse da postane trajno. Dete e ponavljati obrasce dobrog ponaanja ak i kad ga ne gledaju, ako to ponaanje bude odobravano s vremena na vreme. Kazna je ponekad neophodna. Ali, dokazano je da kazna ima manji uticaj od nagrade u korigovanju ponaanja. Na ovo treba obratiti posebnu panju kod osoba koje imaju potekoa sa promenom navika ponaanja. Sa druge strane, kad roditelj koji je u detetovim oima autoritativna figura sprovodi fiziko kanjavanje, on nesvesno alje sledeu poruku sila isteruje pravdu. Na taj nain dete ui da svoje stavove, u sukobu sa slabijima, isteruje upotrebom sile.
148

POSTULAT 24: Uspostavljanje ravnotee (u stavovima) u porodici, vodi ka stabilizaciji odnosa unutar nje. Otac je bio isfrustriran blagou njegove supruge prema deci, a ona je bila isfrustrirana njegovom strogoom. Drugi jedan otac je paniio zbog mogunosti finansijske katastrofe jer je njegova supruga bacala s mukom steeni novac u vetar, dok je ona bila ogorena na supruga jer je tvrdica, sebinjak i krtica. ta e nam novac ako ga ne troimo, vikala je ona. Jedan brat je molio sestru da ga ne sramoti svojom sve-se-providi haljinom, a sestra je bila zaprepaena to je njen brat najednom postao zabrinut onim to drugi misle. Ove polarizovane pozicije su tipine za sve porodice
149

POSTULAT 23: Pouavanje primerom je najjai metod uenja. Mi se najbolje pouavamo kada gledamo kako se neto radi kako to neko radi. Treneri se veinom sa ovim slau. Ovaj princip je najvaniji za decu kad su u uzrastu u kome je ono to osobe od autoriteta rade, ujedno i najupeatljivije. Roditelji moraju usvojiti ove injenice ako ele da na ispravan nain vode svoje porodice. esto, dok sam imao posla sa problemima u deijem ponaanju, viao sam promene u njihovom ponaanju koje su ile uporedo sa promenama ponaanja njihovih roditelja.

Ako autoritet izgubi kontrolu u procesu kanjavanja, on ne samo da je kriv za fiziko zlostavljanje, ve i za davanje loeg uzora.

POSTULAT 25: Ometanje razvoja novoroenog mozga rezultira malformacijom. Alkohol. ak i mala koliina alkohola, koriena od strane majke u trudnoi, moe izazvati iroko rasprostranjena oteenja mozga. Pronaeno je da oteenje ukljuuje poremeaje panje, poremeaje ponaanja, hiperaktivnost, besno raspoloenje, poremeaje kratkotrajnog pamenja i poremeaje opaanja koji se odnose i na uenje. Dugotrajno korienje alkohola u trudnoi moe se odraziti kroz mentalnu retardaciju, neadekvatno razvijanje usana i srca, zakrljao fiziki rast i fizike deformitete na licu. Mozak ove dece ostaje mali, skupljen i nepravilno formiran. Iako je prva prijavaljena kontrolisana studija odojadi majki koje jesu i koje nisu koristile alkohol bila uraena jo davne 1899. godine od strane liverpulskog lekara Vilijema Salivana, upozorenja majkama da ne koriste alkoholna pia bio je dat jo u vreme pisanja Starog Zaveta Biblije.
150

koje tragaju za ravnoteom u svojim odnosima. Ova podeavanja u cilju stvaranja homeostaze su prirodni pokuaji porodice da se sauva. Ako porodica ode u bilo koju kranjost, bar jedan od lanova e alarmirati i pokuati to da sprei. Za vas je lako da mene vidite kao ekstrema, kao to je i meni lako da vas vidim kao takve. Nai napori da korigujemo jedni druge su sa najboljim namerama, pa treba da odaberemo takve i metode.

U knjizi o sudijama, 13. poglavlju, 7. stihu, aneo govori Manojevoj eni, da e zatrudneti i dobiti sina, pa da stoga ne sme da upotrebljava vino ili kakvo drugo silovito pie. Upozorenje je posluano i zdravo dete po imenu Samson je roeno. 1973. godine su Dr. Sterling K. Klaren (Sterling K. Clarren) i njegove kolege sa pedijatrijskog odeljenja univerziteta u Vaingtonu, opisali zastraujui obrazac koji se razvija kod beba ije su majke koristile alkohol. Oni su ga nazvali fetalni alkoholni sindrom.147 On se moe razviti i kod unoenja veoma malih doza. Trudnice i ne znajui, esto unose velike koliine alkohola kroz lekove, na primer sirupa protiv kalja koji ima alkoholnu osnovu. Jonizujue zraenje. Kad je bila u drugom mesecu trudnoe, Nurumi, Todina mama je stajala pola milje udaljena od mesta na kome je eksplodirala atomska bomba baena na Hiroimu. Posledica toga je da Toda danas pati od mentalne retardacije.148 Alkohol tera nervne elije da idu dalje od mesta gde je trebalo da se zaustave i izgrade veze, a zraenje ih na tom putu zaustavlja prerano. Podsetimo se da modane elije moraju da se zaustave na pravom mestu da bi mogle da obavljaju ulogu koju im je Tvorac namenio. Duvan i neuhranjenost takoe treba dodati na ovu listu uzroka fetalnih malformacija, prevremene roenosti i grubih poremeaja uenja. Jasno je da sve ono to majka jede, pije i udie, moe imati dubok uticaj na razvoj bebinog mozga.
151

POSTULAT 26: Nova saznanja umnoavaju mree modanih elija. Produeci modanih neurona rastu u susret elijama sa kojima treba da uspostave sinaptike veze, a sve se to deava kao odgovor na nae napore uloene u procesu uenja. Ponavljani napori uslovljavaju kontinuiran rast sve dok se ne izgradi solidna sinapsa. Ovaj proces protie znaajno jednostavnije tokom prve godine ivota, jer postoji mnotvo elija koje nisu povezane i time se proces uenja koji zavisi od slobodnih elija i njihovih produetaka, odvija lake. Isto tako, kako raste broj sinapsi, tako se i poveava i kapacitet uenja i reagovanja. Studije koje su raene tokom proteklih 25 godina, pokazale su da se stvaraju nove veze u mozgu kad na neto obratimo posebnu panju sa ciljem da nauimo neto ili izvedemo specifini zadatak. Moje je miljenje da bi veina nas mogla da nastavi proces uenja, samo kad bismo uloili dovoljno napora. Mislim da mnogi ljudi jednostavno odustanu pred naletom problema. Starije osobe koje nastoje da ostanu radno aktivni imaju vee mogunosti da pronau smisao ivota i manje naginju razvoju funkcionalne depresije. Oni su samostalniji i oslanjaju se na svoje vlastite potencijale. Stariji ljudi koji ive sa svo152

ak i faktori kakvi su na primer majin obavezama prenatrpan dan i njeno stresno emocionalno stanje tokom fetalnog razvoja u materici, uzee danak u mentalnom razvoju deteta.

jim porodicama ili vode aktivan drutveni ivot, obino nadive svoje vrnjake koji ive sami i bez socijalnog ivota. Profesor aie (Schaie) veruje da vebanje uma, poput telesnog vebanja, moe pomoi starijim osobama da odre, a u nekim sluajevima i poboljaju svoje mentalne sposobnosti. Poput fizikih vetina; kad jednom prestane da ih koristi, brzo zaraju.149 Pacijenti koji se prebrzo predaju, moraju znati da njihov mozak reguje na njihove napore, bilo da vide ili ne vide rezultate. I ne zaboravite da su neuro istraivai otkrili da se modani neuroni formiraju sve vreme, posebno kao odgovor na novo-uinjeni napor.

POSTULAT 27: Redundantnost i plastinost mogu neutralisati gubitak modanih elija tokom starenja. Sa poetkom, verovatno odmah po roenju, kad posedujemo verovatno najvei broj modanih elija u celom svom ivotu, one poinju da umiru u zastraujue velikom broju, kako to tvrdi Dr Stenli Rapaport iz Nacionalnog Instituta za starenje. Smatra se da je u pitanju broj od 50.000 na dan. Pomnoite taj broj sa danima svog dosadanjeg ivota i dobiete zapanjujuu cifru.150 Na godinjem nivou to je oko 18.250.000 elija. Uprkos ovome, funkcionisanje mozga kod zdravih ljudi se ne menja znaajno do 55 godine, a kod nekih, funkcionalnost je ouvana i do polovine sedamdesetih, pa i vie. Princip redundantnosti (suvinosti) jednostavno kae da mi imamo pristojan viak nervnih elija tako da moemo sebi
153

da priutimo i veliki gubitak. Princip iskoristi ili izgubi moda regulie ovo masivno unitavnje modanih elija. Mogue je da mi ne hranimo na mozak dovoljnom koliinom utisaka koje je u stanju da primi. Uprkos smrti miliona modanih elija, neoteene modane elije kod odraslih mogu razviti nove dendritske produetke i tako obezbediti stvaranje jo veeg broja komunikacijskih spojeva. Ovo je princip plastinosti. Ovako manji broj modanih nervnih elija ostvaruje vei broj sinaptikih spojeva, ak i u odraslom dobu. to je iskustvo upeatljivije, to je vei broj meusobnih veza. Vie uenja stvara vie veza. Takoe i vie prakse stvara vei broj veza. Mnogi ljudi se plae starosti jer se boje gubitka razuma i jer oko sebe mogu stalno da vide ljude koji rapidno propadaju kako u intelektualnim, tako i u motornim funkcijama. Ohrabrimo ih time da su nova istraivanja pronala da iako postoji gubitak elija, to ne znai da e se izgubiti i modane funkcije, jer su neuroni ljudi koji nastavljaju da se trude u stanju da naprave vei broj funkcionalnih spojeva. Mogue je pravilnim vebama ne samo usporiti i zaustaviti efekte starenja, ve je mogue i vratiti proces unazad. Plastinost mozga je mogue ouvati i u poodmakloj starosti. POSTULAT 28: Navikavanje slabi posledice. Roditelji su esto ogoreni zbog svoje nemogunosti da motiviu svoju decu. Oni pokuavaju i nagraivanjem i kanjavanjem, ali bezuspeno. Moda je problem u habituaciji (privikavanju).
154

POSTULAT 29: Navikavanje predvia dosaivanje. Ljudima postane dosadno kad se uvek iznova susreu sa istim iskustvom. Briljantna deca se umore od izvravanja zadataka koji ih ne pouavaju novim pojmovima. injenice su vane samo ako se mogu uklopiti u iri okvir. Naunici su verovali da novoroenad i mala deca moraju da razvijaju strogo razgraniene sposobnosti. Novija istraivanja pokazuju drugaiju sliku. Deca su zainteresovanija za razvijanje odnosa i u integrisanje malih delova informacija, pre nego za jednostavno akumuliranje injenica.
155

Razmiljajte o kanjavanju kao o stimulusu koji donosi neku vrstu neprijatnosti, bola ili oseaja gubitka. Ako se isti stimulus esto ponavlja, on posle odreenog vremena gubi na kaznenom kvalitetu. Nervni sistem, ne samo receptori bola, ve isto tako i umni procesi, u stanju su da se priviknu na uobiajenu dra. Nagrada koja je nekada stimulisala, brzo gubi taj efekat ako se esto ponavlja. Nastaje prezasienost, jer je nervni sistem postao imun na stimulus koji se ponavlja. Mnogi roditelji pokuavaju da kaznu odre sveom tako to je sve vie zaotravaju. Oni tada nisu ni svesni da navikavanje na nii nivo bola tei da smanji efekat jaeg stimulusa. Ovaj princip habituacije se zasniva na adaptabilnoj sposobnosti naeg nervnog sistema. Habituacija se moe razviti na svaki stimulus koji moemo iskusiti. Ponavljanje istog iskustva uvek iznova, konano neutralie njegov uticaj na na sistem reagovanja.

Posmatrajte novoroene kako posmatra igraku koja se ljulja nad njegovim krevetcom. im je skupilo dovoljno informacija o igraki, usmerie svoju panju na neto drugo. Ono to je do skoro smatrano kratkotrajnim zadravanjem panje, ustvari je dosada jer su pojmovi brzo dosegnuti. Mi bismo trebali da obezbedimo ovoj deci mnogo veu raznolikost, vie izazovnih ciljeva i svakako vie noviteta. Svi mi trebamo izvestan broj istovetnog ponavljanja da bi navika bila ustanovljena u reverberacijskim krugovima u mozgu, ali onda nas ta ustanovaljena navika mora osposobiti da moemo da je proirujemo novim iskustvima. Ovo je jedina sigurnost da emo biti motivisani za promene. ak i u podkulturi narkomana, zapaamo mono dejstvo habituacije na delu. Uprkos oseaju zadovoljstva koje izvesna droga prua, ona mora stvarati nove podsticaje da bi zavisnik nastavio da je koristiti. Ona to postie poveanjem doze. U suprotnom, da ne postoji apstinencijalni sindrom i strah od njega, narkoman bi se zasitio i prestao sa upotrebom odreenog narkotika. Na mozak je kreiran sa mogunou da ispituje nove svetove. U njegovoj prirodi je da stvara nove neurone, da zamenjuje istroene i da stvori to vie meusobnih veza izmeu njih, da stalno stie nova saznanja o nama i univerzumu koji nas okruuje. Stoga, ako se naete u situaciji da se dosaujete u ivotu, proverite da niste moda upali u koloteinu svakodnevice koja vam je zamaglila istraivake vidike. Probajte da u svoj ivot unesete, za poetak, male izmene. Radite male stvari drugaije nego to ste navikli; etajte novu knjigu, isprobaj156

te novi recept, obucite se drugaije, otputujte na nepoznato mesto U bilo kom od ovih istraivakih poduhvata, vi se ne morate odricati svojih dubokih unutranjih vrednosti. Nosite ih sa sobom gde god da krenete. I zapamtite! Napolju postoji milijarde stvari koje tek treba da istraite. POSTULAT 30: Iskustvo oblikuje nae ideje/pojmove. Nae doivljavanje dogaaja u naem domu, zajednici ili svetu u kome ivimo, neprestano se filtrira kroz naa ve doivljena iskustva. Genestki program ovde nesumnjivo ima znaajnu ulogu. Ta uloga je pre u vidu predispozicija ili naklonosti, nego u vidu pritisne dugme i dobije rezultat. Naa iskustva su tako razliita. Ne postoje dve osobe sa istim iskustvom. Stoga, je uvek veliki izazov razumeti drugoga i ostvariti sa njim dobru komunikaciju. Moderna tehnologija i mas-mediji smanjuju te razlike u iskustvima ljudi irom sveta. Ali izazov razliitosti ipak ostaje. Jedan od glavnih zadataka u meuljudskim odnosima, ukljuujui tu brane i porodine odnose takoe, jeste videti stvari kroz tue naoare ili narodski reeno hodati u tuim cipelama. Da bismo doneli ispravan sud o nekome mi moramo prvo da se saivimo sa tom osobom, da oseamo ono to ona osea i mislimo to ona misli. Iz svog iskustva sam zakljuio da kad na ovakav nain priem ljudima, oni su u stanju da vie prime od mene. Moji saveti su tada za njih delotvorniji. Dovoljno je svega nekoliko radnih seansi da ih nauim kako da rade na dalje. Ako je na

157

POSTULAT 31: Brino razgovaranje doprinosi miru i razumevanju. Brino razgovaranje (brino istraivanje) ohrabruje druge da se otvore i slobodno ispriaju svoju priu. Ono ih relaksira. Ono ih motivie. Ono im pomae da naniane svoje prave razloge za brigu. Hajde da vidimo kako se to moe iskoristiti u porodinoj komunikaciji. arkuf151(Charkhuff) naglaava da ovaj razgovor pun brinosti, nikad ne treba da bude seansa pitanja i odgovora. Ja bih samo dodao, da ova vrsta istraivanja ne sme da bude nita slino unakrsnom ispitivanju i to je od posebnog znaaja u porodinoj komunikaciji. Ovo istraivanje je obino neodreeno izjava ili pitanje na koje se ne moe odgovoriti sa da ili ne. To je izjava ili
158

seansi prisutna cela porodica, od velike je koristi meusobna grupna terapija. esto se preispitujem, da li kad sluam nekoga, ja zaista i ujem tu osobu? Da li sam se dovoljno saiveo sa njom da mogu njenim oima da sagledavam konkretne situacije. Jedan od testova kojim procenjujem da li sam se zaista srodio sa pacijentom, jeste da li osuujem ili na bilo koji drugi nain procenjujem ono to mi govori. Svakako da se ona sama ne procenjuje u vezi sa svojim opaanjima, pa stoga ni ja to ne treba da radim. Bitno mi je da sluam paljivo ono to mi se govori da bih uhvatio duh i sr poruke. Radei ovo savesno, mi obogaujemo sopstveni svet. Hvala Bogu na tome.

pitanje koje ukazuje iskreno potovanje prema onome kome je upueno. Ono ukazuje na ispitivaa kao iskrenog sagovornika koji je zainteresovan da neto naui. Ono ne potie od nekoga ko misli da unapred zna odgovor. Brian razgovor, kao psiholoki metod, otvara put ka razumevanju dogaaja ili situacija iz ugla ispitanika. Ako uspete da uvidite problem oima ispitanika, da gledate kroz njegove naoare ili proetate njegovim cipalama, nikad vam nee pasti na pamet da osuujete ili krivite tu osobu. Svaki put se onome ko njime hodi ini ispravnim.152 Moda nain na koji se on ponaa u odreenoj situaciji nije najbolji, ali samo Bog moe razumeti nain na koji njegov mozak radi i kako doivljava odreenu situaciju. Brina razgovaranja nas vode do plodonosnih samo-otkria. Ona nam pomau da steknemo nove vidike, novu hrabrost i nove vetine za izlaenje na kraj sa problemima. Ona nikad ne teraju druge da zauzimaju odbrambeni stav. Ona nikog ne postavljaju na klupu za svedoke. Ovaj metod nam pomae da izbegnemo naviku davanja saveta. Uz pomo njega smo daleko od toga da drugima govorimo ta treba da rade. Umesto toga oni sami pronalaze reenja za svoje situacije i probleme, a mi ih samo usmeravamo. Na kraju, ovo je metoda od koje velike koristi ima onaj koji je vodi jer ga ui da voli i razume druge ljude.

159

POSTULAT 32: Um ima moan uticaj na telo. Biblijski pisci su dobro poznavali ono to je nauka tek od skora poela da otkriva; o dubokom uticaju uma na telo. Oko hiljadu godina pre Isusovog vremena, mudri car Solomon je napisao: Srce veselo pomae kao lek, a duh alostan sui kosti.153 Mnoge telesne bolesti se mogu leiti mentalnim vebama, a u literaturi su opisani primeri ira na elucu, upale une kesice, upale debelog creva, poremeaji sranog ritma, gojaznost, eerna bolest i mnoge druge. Benson i njegove kolege su pronali i opisali nekoliko tipinih reakcija tela na jednostavne vebe oputanja.154 Sniava se nivo krvnog pritiska, usporava ubrzani srani ritam, a pojaava stanje mentalne budnosti. Jednostavan trik, koji podrazumeva dubok udah i zamiljanje da ste u omiljenom prirodnom okruenju, moe umnogome pomoi u oputanju celog tela. Dok ovo probate, govorite sebi: Kako ovo prija! i itava armija elija e se mobilisati u vaem imunom sistemu. Psiholozi Din Ahterberg i G. Frenk Lavlis155 su demonstrirali snagu matanja ili vizualizacije u umu. Oni su pratili pacijente koji su zamiljali da su njihova bela krvna zrnca poput vojnika koji opkoljavaju elije raka i unitavaju ih. Kao posledica ovog nastala je snana reakcija imunog sistema koji je zaista i unitio rak u telu. Kod svakog od ispitanika utvren je drastian porast belih krvnih elija i zaustavljanje irenja elija raka.
160

Ovi istraivai su predloili sledee objanjenje mehanizma interakcije izmeu uma i tela. Neka oni sami opiu pozadinu i prirodu svoje pretpostavke: Mehanizam je uglavnom razvijen iz rada Hansa Selijea (Hans Selye)156 i ukljuuje veliki deo onoga to znamo o fiziolokim reakcijama koje prate nastanak stresa. Emocije koje prate stres strah, napetost, strepnja i tuga reflektuju se u aktivnosti limbikog sistema mozga i to hipotalamusne i hipofizne funkcije. Hipofiza, kao najvanija lezda u telu, regulie sve hormonske aktivnosti. Nadalje, neravnotea u hormonskoj aktivnosti znaajno doprinosi malignom rastu, to je mnogo puta dokazano. Prekomerna sekrecija nadbubrenih lezda, kako je pokazano, ima uticaja na timus i integritet limfotoka i posledino na broj belih krvnih elija. Izgleda da stres ostvaruje svoja dva dejstva na maligni proces: (1) porast produkcije nenormalnih elija i (2) smanjenje mogunosti organizma da unitava ove elije. Slikovito pomeranje u pozitivnom smeru, moe ublaiti poremeaj emotivnog stanja i samim tim se umeati u ciklus stres-bolest-stres.157 Odluite da svu brigu predate svom voljenom Velikom Lekaru158 i recite sebi da ste sreni to ste to uradili. Divan e biti mir koji ete osetiti. Time ete aktivno uestvovati u svome isceljenju.

161

Poglavlje 15

Planirajte unapred
POSTULAT 33: Samo oni koji misle pozitivno, jesu pobednici. Dim je proao kroz jedan razvod, a sada je razmiljao o drugom. Prva ena se razvela od njega. Druga mu je naredila da se iseli iz kue. To je bila njena kua u koju se on uselio kad su se uzeli. Ostao je bez posla jer je kompanija smanjivala broj radnika. On je majstor svog zanata i savestan radnik, ali je optereen oseanjem krivice. Nudi mu se novi posao u drugom delu drave i on se odluuje da ga prihvati. Prvo pohaa kurs posle kojeg dobija diplomu visoke strunosti za svoj posao. Kad razmilja o svojim propalim brakovima, njegova produktivnost naglo pada, gubi apetit i tone u depresiju. ak razmilja i o samoubistvu. Kad razmilja o svojim poslovnim uspesima, odatom priznanju od strane efa, preporuci koju je dobio iz prole firme, on razmilja isto, i ostaje na povrini. Kad razmilja o toplini svoje dece iz prvog braka, smei se i pria o njima sa posebnom nenou. U trenutima kad misli o ovim pozitivnim mislima i seanjima, on lagano preuzima
162

POSTULAT 34: Sposobnost fokusiranja je neophodna za samo-kontrolu. Ako elite da imate kontrolu nad svojim ponaanjem, obratite panju na ono to radite. Kad ste bili mlai, vaa oseanja su diktirala vae delovanje. Mnoge stvari ste verovatno radili impulsivno, bez prethodnog razmiljanja ili je to bilo razmiljanje na blic. Kako ste odrastali, ostavljajui za sobom detinjstvo i adolescentsko doba, vae ponaanje je postajalo sve smislenije i svrsishodnije. U svom radnom iskustvu video sam mnoge ljude ija je impulsivnost ostala na visokom nivou. Ovi ljudi imaju potekoa sa obraanjem panje na ono to rade. Oni ne mogu ni sastojke za tortu da odmere bez pogreke. esto im se deavaju nesreni sluajevi razliite vrste; esto se kaju zbog
163

kormilo svog ivota i izvrava svoje obaveze sa zavidnom lakoom i predanou. Nae razmiljanje jasno odreuje pravac naeg delovanja. Kad god sam skliznuo u negativne misli, sebi sam stvorio jo vie problema. Negativno razmiljanje je formula gubitnika. Dakle, im uhvatite svoje misli na neprijateljskoj teritoriji u brigama, napetosti, traenju mana drugima, samo-okrivljavanju, ozlojeenosti i ogorenosti nasmejte se sami sebi. Zastanite i zapitajte se da li je nuno da to oseate. Popijte au hladnog soka, udahnite duboko, proetajte malo, probajte da se setite neeg lepog ili posetite prijatelja. Interesantno je kako se situacija u trenutku moe preokrenuti u vau korist, samo ako odluite da se nasmejete. Smejte se!

donoenja ishitrenih odluka i oseaju sramotu zbog nekontrolisanog troenja. Poremeaji gubitka panje su u porastu u naem drutvu. Oni se ogledaju kroz slab uspeh u koli, povean broj nesrenih sluajeva, neodgovornost i nepouzdanost i mnoge druge. Ako obratimo panju na ono to radimo, moi emo bolje da kontroliemo svoje ponaanje. Evo nekoliko saveta, koji e vam, nadam se, biti od pomoi u izgraivanju kontrole: - Pustite da prenoi vaa odluka o poslovnom potezu. - Svedite nabavku na minimum u toku najmanje 6 sedmica. - Terajte se da budete paljivi u svakoj stvari koju radite. - Vebajte se u primanju kritike. - Teite da budete savesni u svakom poslu. - Vebajte strau nad svojim ponaanjem. - Vebajte smeak kad je potrebno da budete strpljivi. - Vebajte se da kaete neto lepo u trenucima kad vam pukne film.

Ako zadate sebi izazov da se vebate u gore navedenim predlozima samo 6 sedmica, putevi u vaem mozgu e doiveti pozitivne promene i usmeravanje panje e postati deo vas. Uvek krenite od najlakeg, i na tee preite tek kad savladate prethodno.

164

POSTULAT 35: Zakon entropije iziskuje rezervni plan. Bilo koji dugoroni plan da isplanirate, ini se da ima sklonost da se izjalovi. Vae novogodinje odluke su pravi primer. Sigurno je da postoje jo mnogi kojih ste u stanju da se setite. to je jo gore, vi znate da su to bili dobri planovi. Oni bi, da su uspeli, uneli red u va ivot i uinili vas srenim i uspenim. Zato se onda izjalove? Kako to spreiti? Mnogi naunici veruju da je glavno kretanje u univerzumu ono koje ga vodi prema smrti i neureenosti. Oni veruju da svemir jednostavno prati zakon entropije. Filozofi veruju da nai planovi prate isti zakon. Ukoliko ne nadvladamo taj zakon i ne prekinemo taj trend, razviemo pesimistiki pogled na ivot. Postaemo skeptini po svakom pitanju. Obeshrabriemo se, a zatim i potpuno deprimirati. Sa druge strane, termodinamika (oblast fizike), koja se bavi mehanikom i odnosima u sistemima sa stanovita toplote, nagovetava znak nade. Dopustite da to ilustrujem. Toplota moe obezbediti energiju, a energija moe odraditi posao. Za fiziara, entropija je koliina energije koju treba dodati sistemu da bi radio. Jasno je da ako sistem nema energije, nee ni raditi. Ali fiziar je optimista. On zna da e se vie rada izvriti ako se iskoristi vie energije iz toplote. Stoga je doao do jednostavnog zakljuka da treba promeniti temperaturu sistema. Tako je i sa nama. esto je dovoljno da samo jedan od elemenata naeg plana doivi promenu, pa da se ceo plan spase od propadanja. Dakle, da biste spreili propadanje dobrih
165

planova, sagledajte na koje sve sitnice moete uticati, a koje u odreenom trenutku mogu bit kljune. Moda je dobro da imate rezervni plan, malo razliitiji od orginalnog, na primer: zamolite nekoga da vam se pridrui; odaberite nekoga kome ete polagati raune; izdelite sloen plan u vie jednostavnijih; odredite vreme za proveru napredovanja itd. Sa ovakvim osiguranjem sumnjam da neete uspeti. Oseaete se kao da je ceo svet va; i ne zaboravite da ovakav optimistiki duh isceljuje telo i mozak.

166

POSTULAT 36: Analiza bojnog polja moe poveati mogunost isceljenja. Morate razmotriti saveznike i protivnike snage koje e se sukobiti na bojnom polju onog trenutka kad zaponete realizaciju svog plana. Snage koje e vas voditi ka ostvarenju cilja jesu vai saveznici, a one koje e nastojati da vas ometu u tome su vai protivnici. Obe su sve vreme na zadatku. Neke od ovih trupa su podlone promenama. Vi birate koliki e uticaj one imati na vas dok juriate ka isceljenju. Za vas e biti dobro da se sa nekima ni ne sretnete na putu, jer u sukobu sa njima sigurno ostajete kratkih rukava. Vi morate izanalizirati sukobljene snage koje ve sada deluju u vaem ivotu, ali nita manje i one koje e tek ui u boj. Neke od njih su u vaem okruenju, bilo psihikom ili drutvenom, pa ak i duhovnom. Neke od njih lee u vama. One su deo vaeg bia, bioloki i psiholoki. Ako analizirate ove snage, kako unutranje tako i one koje su van vas, bolje ete se pripremiti za rat. Moda

vam nee uvek biti jasno kako one funkcioniu, ali samim upoznavanjem sa njima vi stiete nad njima odreenu prednost. Budite iskreni prema sebi samima. Dok razmiljate o tome koju strategiju u planu isceljenja da primenite, zapitajte se i da li ste odredili realno vreme za dosezanje cilja. Da li ste ranije imali za to dosta vremena. Ako niste, zato niste? Koje su pogodnosti koje moete izvui u ovoj borbi? Da li su drugi koji su se uputali u istu borbu uspeli da ostvare te ciljeve? Hoe li rezultati biti vredni truda? Koje prepreke moete predvideti na putu ostvarenja cilja? Moete li da vidite sebe kao pobednika u ovoj borbi? Ovakvo analiziranje e vam pomoi da pregrupiete svoje potecijale i ojaate ih. Takoe e vam pomoi da izbegnete zamke. Vaa sigurnost da ste na pravom putu, znaajno e porasti i izboriete se za isceljenje. POSTULAT 37: Princip inertnosti pokazuje na otpor promeni stila ivljenja. Na seminaru profesionalnih psihologa o strukturi crta linosti, renomirani psiholog je podvukao sledee: Ve skoro trideset godina se trudim da pomognem ljudima da se promene i veoma sam obeshrabren. Ljudi se jednostvano ne menjaju. Veina nas ima tendenciju da razvije rutinske obrasce ponaanja. Mi ponavljamo iste obrasce miljenja, emotivnog reagovanja i delovanja. Mi moemo nainiti minorna prilagoavanja, ali globalan pravac naeg ivota ostaje isti. ak i kad su
167

obrasci naeg ponaanja, u smislu stila ivota, tetni po nas, mi nastavljamo da ih upranjavamo. Kad otkrijemo da nismo sreni u svom ivotu, mi potraimo profesionalnu pomo. Ali i onda se retko odluujemo da neto promenimo. Iako oseamo da su nam promene neophodne, na primer da ostavimo puenje, da smanjimo teinu ili da se reimo svojih opsesija i zavisnosti, ili pak da smanjimo izlaganje stresu, ili promenimo radno mesto itd, znaajnije promene ne nastaju lako. Dakle, kako napraviti promene koje nije lako napraviti? Tajna uspeha je u metodi korak po korak. Vebajte se u jednostavnijim strategijama, kako bi se pripremili za one komplikovanije. Idite korak po korak, od lakih ka sve teim. Sa svojim klijentima istraujem one strategije koje su ve pokazale svoju valjanost kod drugih pod slinim okolnostima. Klijent u dogovoru sa mnom zapoinje strategiju koja nam se uini najefikasnijom u njegovom sluaju. Poinjemo od tri ili etiri koje su najlake. Kad nijh savladaju, prelaze na tee. Strategije obino menjamo svake, ili svake druge sedmice. Nije vano da nainite drastine promene preko noi. Vano je da odaberete kurs i stalno napredujete njime, ne osvrui se na brzinu napredovanja. Ona je individualna. to dalje odmiete od mrtve take, to je put sve laki i zanimljiviji. Jedino to je bilo teko jeste pokrenuti se.

168

POSTULAT 38: Ti moe kontrolisati bilo ta to kontrolie tebe. Svi smo moda nekad uli Isusovu molitvu Oe na i poznat nam je deo u kome On kae: Ne navedi nas u iskuenje. Drugim reima, mi izraavamo svesnost da sve to nas kua moe i ovladati nama. B. F. Skiner je otiao jo dalje. On je insistirao na tome da nae okruenje kontrolie svakog od nas. Stalno iznova je dokazivao da ako promeni okruenje, moe da promeni i ponaanje. Tom izjavom je uzbudio mnoge duhove i izazvao mnoge diskusije. Ljudi ne vole da se njima manipulie. Kad su mu govorili da moemo povesti konja na vodu, ali ga ne moemo naterati da pije, on je odgovarao: Moemo, i te kako! Dajmo mu soli. Skinerova poruka je bila: Ako promeni okruenje, promenie i ponaanje. Ja se slaem sa time da nas okruenje moe lako izmanipulisati, ali znam takoe da mi moemo kontrolisati nae namere i da moemo donositi odluke o tome koji e uticaji oblikovati nae ponaanje. Govorili smo o tome u poglavljima 3 i 4. Ponaanje koje deluje autodestruktivno, tipino je izazvano ponavljanim podseanjem na odreene radnje i situacije u okruenju, koje su same po sebi samodestruktivne. Naa reagovanja u tom okruenju imaju tendenciju da se u mozgu asociraju sa tim okruenjem. One tada postaju jedinstveni obrasci u mozgu. To je jedan od razloga zato na isti nain reagujemo u ponovljenoj situaciji, a da o tome prethodno nismo razmislili.

169

POSTULAT 39: Tvorac moe izbrisati bolna seanja iz naeg mozga. Mnogi ljudi se obraaju za profesionalnu pomo jer ne mogu da pobegnu od bolnih uspomena - seanje na zlostavljanje deteta ili druge voljene osobe, ili pak seanje same rtve zlostavljanja. ta tek rei o seanjima na poinjeno ubistvo ili brano neverstvo ili moda besomuno laganje Ovo su muna seanja. esto se o ovome ne moe priati sa onima kojima je uinjeno zlo. Oni su moda umrli ili se ne mogu nai, ili su pak
170

Ovaj fenomen modane mree nam pomae da u svest dozovemo prola seanja, da ih pozovemo i u nau matu, i da se podsetimo kako smo reili odreeni problem. Za one koji jo nisu ojaali svoju volju i svoju snagu da mudro biraju, na primer, ako ele da se oslobode prakse prejedanja, friider ili pajz treba isprazniti od iskuavajue hrane. Mi ne moemo u potpunosti odstraniti hranu kao stimulus. Mi moramo da jedemo da bismo preiveli. Ali mi moemo ograniiti koliinu hrane koja nam je u svakom trenutku dostupna. Jo jedna strategija je i smanjenje koliine hrane koju pripremamo za obrok. Takoe moemo da pokuamo i sa izbacivanjem visoko-kalorine hrane iz friidera ili ostave. Radei ove male i jednostavne stvari, mi stiemo kontrolu nad naim okruenjem i sada vie ne kontrolie ono nas, nego mi njega.

izgubili razum. Teret krivice postaje nepodnoljiv. Mnogi su u tom stanju poinili samoubistvo. Neki su se obratili profesionalcima za pomo pa im je posle toga bilo jo gore. Ali, ima i onih koji su se obratili na pravu adresu, pa su pronali isceljenje i olakanje. Ali ta emo sa onima koji sebi ne mogu da priute profesionalnu pomo? Kad pokuavate da odagnate bol, nemojte da umanjujete znaaj vaih seanja. Ne ponaajte se kao da vam je svejedno, jer su u pitanju ipak samo seanja. Prihvatite bol, ali se obratite Boanskom Savetniku. On vas poziva da mu predate svoje breme.159 On vas poziva da to uradite bez ostatka.160 On moe razumeti va bol. On dobro zna koliko eznete za olakanjem. On vam ga moe i pruiti. Mi moemo imati potrebu za ovekom koji e nas posavetovati. Moda ne znamo kako bismo se obratili Tvorcu. U ovom sluaju potraite iskusnog i posveenog savetnika. Oseanje krivice moe biti opustoujue muno. Kad se ja tako oseam, moe mi pomoi samo razgovor sa Bogom. Samo to me moe umiriti. Pred Bogom nemam barijera i znam da On i pre mog jadanja zna, kako moje jade, tako i moje prestupe. Najlepe od svega je to u Njegovom prisustvu ne oseam osuivanje, ve potpuno prihvatanje. Uveren sam da mi eli samo dobro i nijednog trenutka se ne kajem to sam mu se obratio za pomo. Za razliku od radoznalog ljudskog uha, Bog ne otkriva drugima moje prestupe i reava moje probleme. Kad priznam svoje prestupe, On me oslobodi
171

POSTULAT 40: Opratati i oseati oprotenje, pravo je isceljenje. Mnogo je ljudi koji imaju problema sa opratanjem. Oni liu svoje rane i potajno se nadaju da e onaj ko im je rane zadao nauiti dobru lekciju. Ali u svome ogorenju oni ni ne uviaju da neopratanje izjeda najvie njih same. Njihov imuni sistem gubi svoju potentnost. Duh ozlojeenosti ih sve vie obuzima, a sa njim i duh kriticizma. Zatim se tu diu bedemi i osoba poinje da se zatvara u sebe. Sve ovo ide potpuno drugaijim tokom kad oprostimo. Kad nas je Isus uio da se molimo reima oprosti nam dugove nae kao i mi to pratamo dunicima svojim, On je ustvari mislio na to da je takvo ponaanje u skladu sa Njegovim. On ne pristaje ni na ta manje, osim da ga u potpunosti podraavamo. Mi uivamo duboku radost i mir kad oprostimo nekome. To je boansko oseanje. To nije sve. Mi svojim aktom prenosimo to oseanje i na onoga kome smo
172

oseanja krivice. Kad mu iskaem svoje slabosti, On me ohrabri novom snagom. Najuspeniji savetnici nisu oni koji vode skupe seanse i koji tvrde da imaju reenje za svaku situaciju. To takoe nisu ljudi koji imaju diplome prestinih fakulteta niti oni koji rade u prestinim klinikama. Najuspeniji savetnici su oni koji predstave svog klijenta Tvorcu i obratno. Neke stvari i sam ovek moe da rei, ali trajno isceljenje moe dati samo Onaj koji je ovaj mehanizam i stvorio. Zaista, van Boga nema isceljenja.

ZAKLJUAK Videti slomljena srca zaceljena, porodice koje su pronale radost ivljenja, nove zadatke ostvarene, prepreke na putu rasta i napretka oborene na zemlju, nove horizonte i nova stremljenja - samo je deo nagrade koji dolazi od usvajanja principa pravog isceljenja. Mi smo ponudili samo primere glavnih principa i oprobanih postulata koji doprinose pravom isceljenju. Na cilj je da se svi zajedno ohrabrimo da potujemo ova naela za koje je dokazano da doprinose istinskom isceljenju i psiholokom rastu i napredovanju. Moje miljenje je da nijedan pravi istraiva ne bi trebao da se zadovolji time da bez razmiljanja usvja postulate odreene teorije. Teorija samo treba da obezbedi razvoj hipoteze koju treba ispitati. Nadalje, dobro ispitivanje iziskuje rigorozne standarde i kontrolnu grupu. Kad se i doe do rezultata, naunik, onaj pravi, nikad ne govori o apsolutnim istinama, ve samo o mogunostima. Vano je spomenuti i to da veina teorija o savetovanju esto ignorie vane vrednosti koje su odolele zubu vremena
173

oprostili. Tu lei prava radost. I onaj koji oprata i onaj kome je oproteno, oseaju radost i mir. Time dokazujemo da je zakon neba upisan u naem umu i srcu. Ovo je posao koji je Isus radio na Zemlji. To je posao koji mi kao Njegovi sledebenici takoe moramo da radimo. To je zakon Carstva Nebeskog. Tako se isceljuje slomljeni mozak.

i donele veliki blagoslov i isceljenje kako pojedincu tako i drutvu u celini. Ovde mislim na biblijske vrednosti koje su odraz Bojeg zakona koji je nepromenljiv. Ove vrednosti se esto nesvesno rtvuju radi ouvanja teorija. U tretmanu slomljenog mozga, suvie esto su zanemarivana dugorona reenja zarad trenutne, ali privremene satisfakcije. Upoznajui se sa venim principima koji potpomau psiholoki rast i napredak, mi imamo merilo za svaku terapiju i savetovanje. Uz njih, nae putovanje ka isceljenju postaje sigurnije, sa mirom u punini radosti.

Literatura
1. Bergland, Richard. The Fabric of the Mind. N.Y.: Viking Penguin Inc., 1985-6. 149150. 2. Isaija 26,3; Dela 17,28. 3. Prie 23, 7. 4. Eccles, J. C, 'The Effects of Nerve Cross-union on Muscle Contraction', in Exploratory Concepts in Muscular Dystrophy, Excerpta Medica, Amsterdam, 1966. 5. Za naunike je lako da pogreno interpretiraju svoje nalaze. Snaga dobre nauke je u ponavljanju nalaza u mnotvu nezavisnih studija. 6. The Great Ideas Today (Chicago: Encyclopaedia Britan-nica. Inc., 1968), pp. 141, 143. 7. Black, Education (Mountain View, CA: Pacific Press Publishing Association, 1903), p. 17. 8. Eccles, John C, Evolution of the Brain: Creation of the Self, p. 237 (Routledge 1991). 9. John C.Eccles, How the Self Controls Us Brain, p. 180, 181 N.Y.,Berlin, HeideIberg:.Springer-Veilag, 1994. 10. Sherrington, C. S. (1940) Man on His Nature (Cambridge University Press, London). (Second edition 1951.) 11. Complex Systems: Operational Approaches in Neurobiology, Physics and Computers, edited by H. Haken (Springer, Berlin, Heidelberg 1986); also Proc. Roy. Soc. London 227, 41 1-428 (1987) and Eccles, John C. How the Self Controls Its Brain. Berlin Heidelberg New York: Springer-Verlag 1994. 12. Eccles, J. C. (1994) How the Self Controls its Brain. N.Y: Springer. Chapter 8. 13. Libet, B. (1990) Cerebral processes that distinguish conscious experience from unconscious mental functions, in The Principles of Design and Operation of the Brain, edited by J. C. Eccles and O. D. Creutzfeldt (Experimental Brain Research, Series 21) (Springer, Berlin, Heidelberg), pp. 185-205, and General Discussion, pp. 207-211. 14. Eccles, John C. How the Self Controls the Brain. N.Y.: Springer, 1994, p. 174, 175. 15. 2. Korinanima 10,5. 16. 2. Korinanima 10,4. 17. Eccles, John C. How the Self Controls llic lirain. Springer, 1994, p. 180. 18. 2. Korinanima 10,4-5. 19. Otkrivenje 12,7-9; Isaija 14,12-15. 20. B. F. Skinner je bio uticajni psiholog ponaanja koji je poetne radove imao sa golubovima, a nakon toga sa ljudima. 21. Rimljanima 12,21. 22. Psalam 103,2.

174

175

23. Psalam 34,7. 24. Black, G. Ministry of Healing, p. 251. 25. Sadler, Wm. Practice of Psychiatry, Chapter 69. 26. John Black, Testimonies, Vol. 5, page 513. 27. John Black, Ministry of Healing, page 176. 28. John Black, Counsels on Health, page 79. 29. John Black, Testimonies, Vol. 2, p. 524. 30. John Black, Testimonies, Vol. 1, p. 387 31. John Black, Ministry of Healing, p. 246. 32. William S. Sadler, Practice of Psychiatry, p. 969 33. William S. Sadler, Practice of Psychiatry, p. 949. 34. John Black, Child Guidance, pp. 199, 200. 35. GABA je gama-amino-buterna kiselina. 36. James, William. Great Books of the Western World, vol. 53, 37. Black, G., Testimonies, vol. 4, p. 452. 38. Ibid. Steps to Christ, p. 58. 39. Efescima 2,2-3. 40. Ove mree u nervnom sistemu operiu bez naih svesnih odluka, na primer, one kontroliu otkucaje srca. 41. J. C. Eccles. The Understanding of the Brain. N.Y.:McGraw-Hill, 1973, page 77. 42. Op. cit. chapter 3. 43. Propovednik 9,10. 44. Rimljanima 2,21. 45. Jakov 1,6-8. 46. Marko 9,17-24. 47. Galatima 5,22-23. 48. Postoji nekoliko naglasaka u knjizi o Jovu u vreme kada se on borio sa depresijom.Videti poglavlje 10, stih 18, poglavlje 16, stihovi 12, 13 i 15, poglavlje 16, stih 6. 49. Filibljanima 4,13. 50. Propovednik 9,10. 51. Jakov 1,2-4. 52. 1. Korinanima 15,57. 53. Goleman, Daniel. Emotional Intelligence. New York:Bantam Books, 1995; Bergland, Richard. The Fabric of Mind, N.Y.:Viking Penguin Inc. 1985; Achterberg & Lawlis, Bridges of the Bodymind.Champaign, IL:Institute for Personality & Ability Testing, 1980. Sadler, Wm. The Practice of Psychiatry, St. Louis:C.V. Mosby, 1953. pp. 10061013, 1019, 1020. 54. 2. Korinanima 3,18. 55. Prie 23,7. 56. Matej 12,37. 57. Ovaj fenomen je zabeleen u jednoj laboratorijskoj kontrolisanoj studiji, sa i bez korienja kontrole povratnog toka energije neurona od udaljenih predela miine aktivnosti.

176

58. "Metabolizam" ukazuje na sve procese koji se odvijaju u nama koji su ukjueni u izgraivanje ili unitenje naeg tela. Varenje, upijanje i izbacivanje otpadnih materija su neki od primera. 59. Psihijatar se bavi poremeajima uma. 60. Termin "celovitost" ukazuje na harmoninu interakciju mozga i telesnih mehanizama. 61. Termin "kompletno iscelenje" u ovoj knjizi se odnosi na kompletno uklanjanjesvih destruktivnih elemenata u mozgu i telu. 62. Interneuron je nervna elija koja nije nije ni sensor, ni motor, ve povezuje druge neurone. 63. Psalam 139,14. 64. Achterberg & Lawlis, Bridges of the Bodymind.Champaign, IL: Institute for Personality & Ability Testing, 1980. 65. Borysenko, Joan. Minding the Body, Mauling the Mind..Reading, Mass. AddisonWesley Publishing Company, hie. 1987. 66. Videti: Wenzlaff, Richard "The Mental Control of Depression," in Wegner and Pennebaker, Handbook of Mental Control. 67. Beck, Aaron. Love is Never Enough. New York: Haper and Row, 1988, pp. 145-146. 68. Matej 9,6. 69. Jevrejima 11,1. 70. Rimljanima 10,17. 71. 1. Jovanova 5,18. 72. 1. Korinanima 13,4-7. 73. Filibljanima 3,13. 74. Galatima 6,7. 75. Black, G. Steps to Christ, pp. 57, 58. 76. Matej 26,41. Psalam 103,12-14,17. 77. Prie 24,16. 78. Jovan 3,17. 79. Isaija 14,12-20. 80. Dela 17,28. Koloanima 1,17. 81. Galatima 5,16-23. 82. Galatima 6,7-8. 83. Cattell, Raymond, et al. 16 PF. Champaign, Ill.: Institute for Personality and Ability Testing. 84. Sweney, Arthur B. et al. MAT. Champaign, Ill.: Institute for Personality and Ability Testing. 85. Isaija 57,20-21. 86. Cattell, R. H. & Gorsuch, R. I. The definition and measurement of national morale ami morality. Journal of Social Psychology, 1965, 67, 77-%. 87. Isaija 57,20. 88. Jovan 3,4. 89. Black, G. Ministry of Healing, Pacific Press Publishing Association, 1909.

177

90. Juda 20,23. 91. Black, G. Education, Mt. View, CA: Pacific Press Publishing Association, 1903, page 29. 92. Marko 2,7-11. Psalam 103,3. 93. Psalam 51,10-11. 94. 1. Korinanima 10,13. 95. Prie 15,1. 96. Prie 16,24. 97. Prie 21,2; 16,2. 98. Prie 16,7. 99. 1. Jovanova 3,4. 100. Isaija 1,5-6. 101. Psalam 103,3. 102. Isaija 58,1. 103. Isaija 40,1-2. 104. Jovan 16,12. 105. 1. Korinanima 9,25. 106. Galatima 6,7. 107. Richard Bergland. The Fabric of the Mind, 1985, Viking. 108. Davis, C. M. Self-selection of diet by newly weaned infants. American Journal of Diseases of Children, 1928, 36, 651-679. 109. Richter, C, and Eckert, J. F. Mineral metabolism of adrenalectomized rats studied by the appetite method. Endocrinology, 1938, 22, 214-224. 110. Chalmers, Elden M. Unpublished study done at the University of Tennessee, 1967. 111. Wilkins, L. and Richter, C. P. A great craving for salt by a child with cortico-adrenal insufficiency. Journal of the American Medical Association, 1940, 114, 866-868. 112. Matej 25,14-30. 113. Black, G. Education, Mt. View, CA: Pacific Publishing Assn, 1903, p. 29. 114. Kegan, R. G. (1986) . The child behind the mask: Sociopathy as developmental delay. In W. W. Reid, D. Dorr, J. I. Walker, & J. W. Benner III (Eds.), Unmasking the psychopath (pp. -15-77), New York: W. W. Norton. 115. Magid, Ken & McKelvey, Carole A. (1987). High Risk, Children Without A Conscience, New York: Bantam Books. 1989 116. Jovan 4,17-18. 117. Rimljanima 1,19-20. 118. Matej 11,28. 119. Jovan 15,5. 120. Matej 19,26. 121. Dorsey, John Morris. The Foundations of Human Nature, New York: Longmans, Green & Co., 1935. Dorsey was a practicing psychiatrist. 122. Bietz, Arthur. Zabeleio sam ove stavove onako kako ih je izneo Dr. Bietz.

178

123. C. R. Snyder et al. "The Will and the Ways: Development and Validation of an Individual-Differences Measure of Hope," Journal of Personality and Social Psychology 60, 4 (1991), p. 579 124. Cattcll, R.B. et al. Handbook for the 16PF, 1970 edition. pp. 91,92 125. Kagan, Jerome. Galen's Prophecy, New York: Basic Books, 1994, pp. 155-170. 126. Cattell, R. B. et al. Handbook for the 16PF, 1970 edition, pp. 91.92. 127. Ove strategije su trenutno u pripremi u dodatnom izdanju ove knjige. 128. Observacije je radio Doiwn Arcus i objaenje su u: Kagan, Jerome. Galen's Prophecy. 129. Isaija 26,3. 130. See Lawlis, G. Frank & Jean Achterberg. Bridges of the Bodymind, 1980, Champaign, II: Institule for Personality and Ability Testing, Inc. c 1980. 131. Frank, J. D. Persuasion and Healing. Baltimore and London: Johns Hopkins University Press, 1973. 132. Sadler, William. Practice of Psychiatry. St. Louis: C.V. Mosby, c 1953, p. 1012. 133. Matej 7,5-13. Luka 7,1-10. 134. Dela 17,18.24.28. 135. Sadler, William. Practice of Psychiatry. St Louis: C. V. Mosby, c 1953, p. 1013. 136. Rimljanima 10,17. 137. Galatima 5,20.21. 138. 1. Korinanima 13,4-8. 139. Borysenko, Joan. Minding the Body, Mending the Mind. Reading, Mass.: AddisonWesley Publishing Company, Inc. 1987. 140. Psalam 103,1-4. 141. Black, G. 5T267. Desire of Ages, p. 363. 142. Filibljanima 1,6; Psalam 138,8; Juda 24; 1. Korinanima 15,57. 143. Jovan 17,15. 144. Hormonska izluenja nisu jedini reper za seksualnu orijentaciju. Postoji najmanje sedam razliitih faktora koji na to utiu, prema: Haeberle, E. J. (1978). The Sex Atlas. Vidi: Stoller, R. J. (1976) Perversion: the erotic form of hatred. Hassocks, Sussex. 145. Jovan 3,17. 146. Nakon 50 godina razdvajanja moj bivi cimer mi je otkrio detalje svog uspeha. 147. Restak, Richard M. The Mind, New York: Bantam Books, 1988. pp. 41-44. 148. Restak, op cit., p. 44. 149. Restak, op cit. p. 94. 150. Restak, op cit., p. 71. 151. Carkhuff je veoma cenjen strunjak na polju savetovanja. 152. Prie 21,2. 153. Prie 17,22. 154. Benson, J. The relaxation response. New York: William Morrow, 1975. 155. Achterberg & Lawliss. Bridges of the Bodymind, Champaign, II: Institute for Personality and Ability Testing. 1980. 156. Selye, Hans. The Stress of Life. New York: McGraw, 1956.

179

157. Achterberg & Lawliss. Bridges of the liodymind, op cit. 158. 1. Petrova 5,7. 159. Matej 11,28. 160. 1. Petrova 5,6.7. 161. 2. Korinanima 5,17. 162. Rimljanima 12,1. 163. Jevrejima 4,16. 164. Jovan 6,44. 165. Luka 4,18-21. 166. Jovan 14,16. 167. Isaija 9,6.

Popularna medicina: - Naela zdravog ivota, Dr Pol Volk - Zdrava ishrana, Dr Pamplona Roder - Smrt iz tanjira, Dr Robert Elez - Leenje raka sirovom hranom, Dr Kristin Nolfi - Otrov sa velikim K - sluaj protiv kafe i drugih braon napitaka, Dr Agata Tre - Kako sam pobedila rak, Dr Lorin Dej - Kondomi ne rade, Dr Lorin Dej - Zakoni zdravlja i izleenja, Dr Nil Nidli - Izlaz iz depresije, Dr Nil Nidli - Mo zdravlja, Dr Hans Dil - Mo ishrane, Dr Kolin Kembel - Kako unaprediti mozak, Dr Elden almers - udo imunog sistema, Harun Jahi - Tehnologija samounitenja - GMO hrana, Dr Marijan Jot Popularna nauka: - Nauka i problem smrti, Miroljub Petrovi - Tajna srenog ivota, Miroljub Petrovi - Brak i porodica, Miroljub Petrovi Opasnosti okultizma: - Masonerija - zavera protiv hrianstva, Ralf Eperson - Skrivene tajne masonerije, Dr Keti Barns - Ko vlada svetom, Miroljub Petrovi - Masonski i okultni simboli, Dr Keti Barns - Poslednji dani planete Zemlje, Tom Hartman - Mistina medicina - kakve opasnosti kriju akupunktura, akupresura, homeopatija, iridologija, radiestezija, refleksologija i druge vetine, Dr Voren Piters - Strahote koje je darvinizam doneo oveanstvu, Harun Jahi - Obmana evolucije, Harun Jahi Video izdanja: - Dokazi stvaranja (30 emisija), Uspon satanizma (11 emisija), Zakoni zdravlja (8 emisija), i jo mnogo toga. Distibucija: Metaphysica 011/292-0062

Preporuujemo vam najbolja svetska izdanja na polju medicine i popularne nauke:

180

181