Stav

IZVESNA BUDUĆNOST SRPSKE WORLD MUSIC

Autor: Dragomir Milenković, kompozitor

„Nova balkanska muzika” koja može da se izjednači sa World Music kulturom

donela je muzičarima sa ovih prostora dve dobre stvari: prvo, biće više slušani u
sopstvenoj zemlji, a drugo, biće više cenjeni i slušani u inostranstvu.

Rad je izložen na naučnom skupu koji je održan 17. juna 2001. godine u Centru
za kulturu u Jagodini u organizaciji World Music Asocijacije Srbije.

Izvesna je budućnost

Moje izlaganje odnosiće se na dalji razvoj World Music scene u Srbiji, odnosno
šta je u našem interesu da se uradi da izbegnemo strani uticaj na našu muzičku kulturu i
postanemo sopstveni muzički centar.
Izgradnja "Nove balkanske muzike" koja može da se izjednači sa World Music
kulturom donela je muzičarima sa ovih prostora dve dobre stvari: prvo, biće više slušani
u sopstvenoj zemlji, a drugo, biće više cenjeni i slušani u inostranstvu, odnosno imaju
mogućnost da prodru na inostrane prostore zašta imamo potvrdu kroz uspeh Gorana
Bregovića. Svakim danom Balkan je sve više prisutniji u svetu što i Srbija treba da
iskoristi.
Šta je "Nova balkanska muzika", šta je tu "novo" i šta je tu "balkansko"?
"Balkansko" je jer sadrži obrasce sa područja Balkana, a ono što je "novo" je da osim tog
izvornog modela podrazumeva i upotrebu modernih muzičkih sadržaja, ono čemu danas
teži planetarna muzička kultura. Ova nadogradnja već postojećih muzičkih sadržaja
naziva se i stilizacija.
U daljem izlaganju predstaviću moguće pravce kretanja World Music scene u
Srbiji:

I Tradicionalni oblici

Postoji mogućnost da tradicionalna muzika nastavi sa svojim postojanjem na

ovim prostorima. Pod tim podrazumevam da se kompozitori u ovoj zemlji opredele za
stvaranje onakve muzike kakva je bila stvarana do pre pedeset godina. To znači da ne bi
više izvodili već postojeća muzička dela nego da nastavimo da radimo u tom duhu. Sa
grupom "Hazari" ja već radim na tome. Imam kompozicije koje sam uradio u
tradicionalnoj formi. Hteo sam da tako proverim sebe jer smatram velikim ispitom
napraviti narodnu muziku onako kako je neki moj kolega pre 50 godina radio. Dakle,
nadam se da postoje emotivna ispunjenja i nadahnuća koja će i danas napraviti narodnu
muziku kao nekada.
 II Stilizacija

Podrazumeva aranžiranje već postojećih materijala gde je moguće beskrajno se

igrati i zavisno od mašte napraviti mnogo toga zanimljivog. Nadgradnja uz upotrebu
nekih latentnih muzičkih izraza kojih u tradicionalnoj muzici nema, s obzirom da je
tradicionalna muzika stvarana bez akademskog pristupa, u drugim uslovima, recimo u
poljskim ili čaršijskim. Zato se tradicionalna muzika odlikuje jednostavnošću jer nema
principa harmonizacije koje srećemo u klasičnoj muzici ili jazz-u.

III Rad sa ritmovima

Predstavlja najveći problem. Danas se vrlo često kombinuju nespojivi ritmovi.

Muzičari iz želje da naprave svoju muziku atraktivnijom, ili iz neznanja unose dosta
ritmičkih elemenata povezujući ih na najrazličitije načine. Eksperimenti sa ritmom idu
sve dalje i dalje, naročito sa pojavom elektronske muzike, gde je ritam sve dominantniji u
odnosu na melodiju i harmoniju. Muzika se sve više svodi na ritmičku pulsaciju i
korišćenje basa.
Prednost Balkana je izuzetna riznica ritmova. Ono što je čudno za Zapad,
balkanski asimetrični ritmovi liče na naš način života. Oni su naročito prisutni u Južnoj
Srbiji (tzv. nepari) i na čudan način podstiču slušaoce da dožive kompoziciju, a
kompozitore da izraze svoj emotivni naboj, nešto što je karakteristično za ove prostore i
što nas od drugih kultura razlikuje. Poreklo tih ritmova, koliko je meni poznato iz
razgovora sa makedonskim etnomuzikolozima, je indijsko, s obzirom da se danas u Indiji
mogu čuti svi ritmovi koji su prisutni na Balkanu. Verovatno da je muzika prethodnih
vekova išla zajedno sa plemenima koja su se raseljavala i tako je došla na naše prostore.
Znači, muzičari Balkana moraju da posvete naročitu pažnju ritmizaciji jer je u njoj sva
snaga i arhaičnost ovdašnje muzike.

IV Harmonija

Princip harmonije koju koristim u svojoj muzici ide u tom pravcu da sam
napuštajući jazz razmišljao kako da napravim harmoniju bližu prostoru koji se nekada
zvao Vizantijum. Vizantija je u Srednjem veku bila prostor gde su se susretale kulture
Evrope, Azije i Afrike, gde su se koristili specifični instrumenti sa specifičnim zvucima.
Uglavnom, to bi nama danas zvučalo raštimovano jer se radilo o netemperovanim
instrumentima, instrumentima koji nisu imali podeljenu skalu kako se to danas koristi u
modernoj muzici. Instrumenti na kojima se svirala harmonija su santur koji se koristi u
Grčkoj i posebno u Indiji. Ja težim da u muzici koju radim koristim harmonijske principe
koji će više ličiti na zvuke šargije, saza, santura i laute. U arhaičnoj muzici sve više
muzičara traže osnovu za svoj rad. Spomenuću grupe Anastazija i DD Synthesis koje u
tome prednjače jer je Makedonija i bliža toj kulturi.
 V Fuzija

Treba očekivati spajanje elemenata klasične, jazz, pop i rock muzike uz upotrebu
elektronike. Iako mnogi muzičari kritikuju elektronsko stvaralaštvo, ne može se poreći
mnogim uspešnim elektronskim materijalima postojanje duha i ozbiljnost sadržaja.
Ovo su mogući pravci kretanja naše World Music scene u budućnosti što ne znači
da je isključena mogućnost pojave neprekidnog bombardovanja nasih ušiju i mozgova
nekom novom isprojektovanom kulturom koja nas lako može usmeriti na neke druge
pravce.

BALKAN JE NA POTEZU

Sa priličnim zakašnjenjem u odnosu na inostrane tokove culture, domaća javnost

polako stiče uvid u muzičko stvaralaštvo pod nazivom „Muzika Sveta” ili „World
Music”.
Kao dugogodišnji učesnik na ovdašnjoj muzičkoj sceni, izražavam začuñenost
ovim kašnjenjem ili bolje rečeno, žilavim otporom medija, muzičara i institucija kulture
prema nečemu što bi u tradicionalnoj Srbiji trebalo da predstavlja prirodno stanje kulture.
Mali broj rodonačelnika ovog pravca muziciranja ovde u Srbiji već petnaest godina sa
velikim naporom pokušava da podigne World Music scenu. Odgovor zbog čega to ovde
ne ide baš lako treba potražiti u potpunoj učmalosti domaćih izdavača, krajnjoj nebrizi
nadležnih institucija za kulturno blago sopstvenog prostora i jake predrasude vezane za
precenjeno vrednovanje muzičkih kategorija uvoznog porekla. Još uvek prisutna
besmislena podela muzike na narodnu i zabavnu, pri čemu se narodne muzike Španije,
Latinske i Severne Amerike ovde tretiraju kao „zabavna” muzika, samo dodatno stvara
zbrku.
World Music je svetski pokret za povratak večnih vrednosti zvučnog stvaralaštva,
odnosno povratak muzičkih rituala za ličnu i kolektivnu terapiju. Ovakvo sagledavanje
culture zvuka na ovim prostorima je oduvek predstavljalo tabu za javnost zbog raznih
ideoloških usmeravanja do današnjih dana.
Ogroman porast interesovanja za folklore sveta verovatno dolazi kao reakcija na
hiper produkciju muzičkog škarta i mnoštva neuspelih eksperimenata koji nam se silom
guraju u mozak već pola veka. Kao prirodna odbrana od nasrtaja kontra kulture, jedan
deo publike i muzičara izlaz nalazi u povratku muzičkim osnovama, tamo gde su
umetnički sadržaji neprolazna vrednost. Sa druge strane, oko pet decenija gotovo
apsolutne dominacije američke muzike na svetskoj sceni dovodi do kritičnog Zamora
slušalaca. Rezultat toga je da se upravo Zapadu dogodio Balkan, Afrika i Latino Amerika
u kulturnom smislu i da je to publika oberučke prihvatila. Došlo je do neslućenog
preokreta u kome su doskorašnji marginalni prostori postali svesni svog muzičkog
bogatstva i značaja.