Stilistika

1) Poreenje (komparacija) Poreenje je uporeivanje osnovnog predmeta sa drugim predmetom, iz ega se raa karakteristika koja se od drugog dodaje osnovnom predmetu. Postoje: a) negativna poreenja (kum nije dugme) b) pozitivna poreenja I. II. III. IV. poreenje poznato sa nepoznatim (Beograd kao Njujork) poreenje poznato sa poznatim (Fakultet kao tvrava) poreenje nepoznato sa poznatim (Kroz elik kao kroz sir) poreenje nepoznato sa nepoznatim (Kad je London kao Honolulu)

2) Personifikacija Personifikacija je zamena osobina ili radnje osnovnog predmeta, pojma ili ivotinje, osobinom ili radnjom oveka ili ivotinje. - Kukuruz edan kie Apostrofna personifikacija je obra anje komunikatora neivom predmetu kao da je ljudsko bi e. - Kio doi nam u !omo"# 3) Epitet Epitet je odredbena re koja ima za !ilj da ivo, slikovito, emo!ionalno i ekspresivno dopuni i pro"iri znaenje osnovne rei i njene odlike. # Svemo na kamili!a

# $rzopleta re"enja 4) Metafora Metafora je skra eno poreenje ili imenovanje jednog pojma pomo u drugog sa kojim ima neku prikrivenu slinost. %oe biti: I. II. %eta&ora identi&ika!ije - $o"e sun%e i voda & izvor le!ote# 'pitet kao meta&ora - Najlue elje - 'ovam!ireni na%izam (lagol kao meta&ora - (rv nes!orazuma !ojeo ja)uke - (e%a za!alila Beograd )ablonske meta&ore - Bitka sa smetovima - Na !ola !uta u )olju )udu"nost - Kru!an korak na!red *ednoznane meta&ore - *latna sredina Vi"eznane meta&ore - +ostarska !etlja o!rana !ivom

III.

IV.

V. VI.

Prema izvorima iz koji+ potiu mogu biti: I. %edi!inska meta&ora - +elem za sta)ilnost II. III. IV. )kolska meta&ora - Filter !oloio is!it ,grada - organiza!ija - ++F stee kai Posuda - koliina - (isterna na,te is!od ljunka

V. VI. VII. VIII.

.rue i radnja koja se vr"i nad njim - -edmoro iza )rave Spoljni izgled - unutra"nje stanje - (ene !okazuju zu)e Plod biljke - proizvod - .ljiva je lek za sve /pstraktno - konkretno - +ladost !re!lavila /rg

5) Sineg o!a Sineg o!a je zamena na osnovu kvantitativni+ elemenata i moe biti: I. II. III. 0eona sinegdo+a - 0eka se krov 1otalna sinegdo+a - 'ogaa za 1vro!u Singularna sinegdo+a - 2luma% u koi novinara

") #iper$o%a #iper$o%a je zamena osnovnog izraza drugim koji ima karakteristike preterivanja, preuveliavanja, odstupanja od prirodne mere, a u svr+u ekspresivnog i slikovitog izraavanja. - Najezda turista na %rnogorsko !rimorje - 'o!lava )estselera

&) 'itota

2itota je zamena osnovnog sininoma drugim, koji ima odlike umanjivanja, slabljenja i dovoenja na nii stepen vrednosti. 3ealizuje se na slede i nain: I. II. III. .drinom vezom - Nije loa koali%ija (ali nije ni do)ra) Skrivanje istine - 'ro)lemi energije (na,ta) 4blaavanje istine - (ene i za !li"i de! (siromane)

() E%ipsa E%ipsa je iskaz u kome je izostavljen jedan deo koji se logiki podrazumeva i naslu uje iz konteksta a to je obino glagol tj. predikat. - -takleni vrt na -avi (izostavljeno3 gradi se) - Neradnike !o de!u (izostavljeno3 tre)a udariti) )) *ksimoron i para oks *ksimoron nastaje zamenom osnovnog sinonima drugim, iji se elementi iskljuuju, pa itava struktura prividno deluje nelogino - paradoksalno. Para oksom se u stvari kazuje jedna istina, ali je ona u takvoj &ormi da u prvom trenutku zbunjuje. - Bolesni od lekova - Nelogina logika - Bogati siromasi 1+) Anaforika

Anaforika okuplja sva izraajna sredstva pleonastikog karaktera, koja se realizuju svesnim ponavljanjem neki+ rei, glasova ili reeni!a. I. Anafora je stilska &igura koja poiva na ponavljanju rei ili izraza na poetku dve ili vi"e reeni!a - Novi ivot novi o)iaji

II.

Mezofora je stilska &igura koja poiva na ponavljanju rei ili izraza u sredini dve ili vi"e reeni!a - 'rogrami nude jedno a ud)eni%i nude drugo Epifora je stilska &igura koja poiva na ponavljanju rei ili izraza na kraju dve ili vi"e reeni!a - Kako ive Kinezi koji nisu Kinezi Epanafora je stilska &igura u kojoj se re ili izraz s kraja jedne reeni!e ponavlja na poetku slede e reeni!e # %i gradimo prugu, pruga gradi nas A%ternacija je stilska &igura koja poiva na ponavljanju isti+ ili slini+ suglasnika u jednom iskazu # ,vona zovu zakon Asonanca je stilska &igura koja poiva na ponavljanju isti+ ili slini+ samoglasnika u jednom iskazu # Preko no i do mo i Paranomazija

III.

IV.

V.

VI.

11)

Paranomazija je igra reima, zamena prvog drugim izrazom koji ima elemente jednakozvunosti ali nema isto znaenje - 2rad u glavnom gradu - -aveti !rotiv aveti I. Pa%in rom je podvrsta paranomazije u kojoj se jedan niz znakova na isti nain ita s desna na levo i s leva na desno - 4na voli +ilovana - 5dovi%a )a%i vodu ,ijafora je podvrsta paranomazije u kojoj se pret+odno upotrebljena re ponavlja ali sa drugaijim znaenjem - 6Norma7 !reko norme -a%am$.r je podvrsta paranomazije koja se zasniva na pregrupisavanju slogova i pomeranju pauza - /o je )ako selo (/o je)ako selo) - $ideli Briitu i de 2ola ($ideli Briitu ide gola)

II.

III.

12)

Antonomazija

Antonomazija je zamena osnovnog izraza drugim, koji u sebi nosi smisao ili vanu osobinu prvog - -ilom !rotiv -edme sile 13) /nverzija

/nverzija je &igura kojom se uobiajni red rei u reeni!i poreme uje da bi se istakla neka re ili izraz - 5miru reke - 'osle !ijanke u)istvo 14) 0ra acija

0ra acija je stilska &igura u kojoj se postepeno niu jeziki znakovi po jalini nji+ovog znaenja otkrivaju i pri tome uzlaznu 5klimaks) ili silaznu 5antiklimaks) liniju ose anja, misli, stavova koje autor iznosi # 6a&a: gorka, gora, najgora