(. Leonardo da Vinci Leonardo di ser Piero da Vinci; , 15. 1452 , 2. 1519) , , , . . -, , , . , . , . . . .

Leonardo da Vini ivot Leonarda Leonardo Da Vini je roen u doba renesanse, 15. aprila 1452. u jednoj seoskoj kui, blizu grada Vini u Italijii. Bio je vanbrano dijete. Njegov otac bio je mladi pravnik Pietro da Vini a majka Katarina koja je bila vjerovatno seoska djevojica jer nema dokaza da je bila rob iz Srednjeg istoka koju je posjedovao Pietro. Jedini pouzdani podatak o njoj jeste da se zvala Katarina. Leonarda je krstio paroh Pijero da Bartolomeo. Leonardo je iao u kolu u Viniju. Uitelji mladog Leonarda su bili zateeni njegovim pitanjima i razmiljanjima. U koli je uio da ita, pie i rauna. Takoe je uio geometriju i latinski. Kasnije je usavravao znanje latinskog, jer je smatrao da nije dovoljno nauio u koli. Sa 14 godina preselio se u Firencu, gde je radio kao pomonik u jednoj radionici. Kako se rodio prije zavedene konvencije o imenima Leonardo se zvao imenom koje je znailo Leonardo sin gospodara iz Vine. Leonardo je sam potpisivao svoje radove kao Leonardo ili Vinija. Ime svoga oca naravno nije upotrebljavao zbog svoga nelegitimnog postavljenja. Leonardo je rastao sa svojim ocem u Firenci. Cijeli svoj ivot je bio vegetarijanac. Oko 1466. godine je postao egrt slikara Andrea del Verokia a kasnije je postao nezavisan slikar u Firenci. Leonardo ui zanat u umjetnikoj radionici Verokia 1466. Andrea del Verokio je bio vodei firentinski vajar, zlatar i slikar. Verokio je oduevljen crteima mladog Leonarda i prima ga u svoju radionicu, gdje Da Vini poinje da radi sa mnogim poznatim umjetnicima - Botielijem, Peruinijem, di Kredijem. U junu 1472. Leonardo je postao lan slikarskog esnafa, ime je zavrio egrtovanje. U knjizi upisanih u esnaf da Vini je upisan pod imenom Lionardo. Prvo poznato Leonardovo delo je crte Arnovaleja u mastilu - uraeno 5. avgusta 1473.Na njemu se vidi Leonardova darovitost, jer je realistino naslikao pejza, to niko prije njega nije uradio. 1476. Leonardo i Verokio po narudbini su naslikali sliku Hristovog krtenja. Leonardo je naslikao prednjeg anela i pejza. Razlika izmeu ova dva umetnika vidi se u izradi anela. 1476. godine je bio anonimno optuen za homoseksualni odnos sa 17 godinjim poznanikom prostitutom Jakopom Saltarelijem koji mu je bio model. Skupa sa nekolicinom mladih mukaraca je bio optuen za homoseksualnost. Usljed nedostatka dokaza bio je proglaen za nevinog. U sledeim godinama je bio pod prismotrom Nonih straara - u renesansno doba moralna policija. Tvrdnja da je Leonardo da Vini bio homoseksualac se javno prihvata. Najdui odnos je imao sa lijepim delikventom anom akomom Kaproti da Orenom kojega su zvali

mladia pomagao i poslije smrti mu je ostavio svojim testamentom polovinu svojih vinograda. ...

Uvod Leonardo di ser Pietro da Vini (15. april 1452 2. maj 1519) je bio italijanski r e n e s a n s n i a r h i t e k t a , p r o n a l a z a , i n e n j e r , v a j a r i s l i k a r . B i o j e o p i s a n k a o i d e a l "renesansnog oveka" i kao univerzalni genije. Poznat je po svojim remek- delima,kao to su " Tajna veera "i Mona Liza , a njegovi izumi se danas koriste u modernojtehnologiji, iako nisu primenjivani u njegovo doba. Pomogao je razvoju anatomije,astronomije, i graevinarstva. Njegove slike se danas smatraju vrhunskim del imaovog "univerzalnog genija" kako su ga esto nazivali. Bio je fasciniran misterijoml j u d s k o g l i c a i m o g u n o u i t a n j a " p o k r e t a d u e " k r o z p o k r e t e i i z r a z e l i c a . Leonardov portret ene fjorentinskog zvaninika toga vremena "Mona Liza" nadaleko je poznat po zagonetnom izrazu lica portretisane dame. Portret "Mona Liza" je prvi psiholoki portret naslikan u istoriji te se zato daje toliki znaaj ovom delu ivot Leonardo da Vini se rodio u selu Anhiano blizu grada Vini u Italiji bio je vanbranodete. Njegov otac bio je mladi pravnik Pietro da Vini a mati Katarina koja je bila verovatno seoska devojica jer nema dokaza da je bila rob iz Srednjeg istoka koju je posedovao Pietro.Jedini pouzdani podatak o njoj jeste da se zvala Katarina.Leonarda je krstio paroh Pijero da Bartolomeo. Sa nepunih pet godina Leonardo je prea o da i v i s a o c e m i m a e h o m . L e o n a r d o j e i a o u k o l u u V i n i j u . U i t e l j i m l a d o g Leonarda su bili zateeni njegovim pitanjima i razmiljanjima. U koli je uio da ita, pie i rauna. Takoe je uio geometriju i latinski. Kasnije je usavravao znanjelatinskog, jer je smatrao da nije dovoljno nauio u koli. Sa 14 godina preselio se u Firencu, gde je radio kao pomonik u jednoj radionici. Leonardo je rastao sa svojimocem u Firenci. Ceo svoj ivot je bio vegetarijanac. Oko 1466. godine je postao egrts l i k a r a A n d r e a d e l V e r o k i a a k a s n i j e j e p o s t a o n e z a v i s a n s l i k a r u F i r e n c i . P r v o poznato Leonardovo delo je crte Arnovaleja u mastilu- uraen 5. avgusta 1473. Nanjemu se vidi Leonardova darovitost, jer je ra listino naslikao pejza, to niko pre njega nije uradio.

Oko 1482. godine do 1499. godine je radio za Ludovika Sforca vojvodu u gradu Milanu gde je osnovao i vlastiti atelje sa uenicima. Od 1513. 1516. iveo je u Rimug d e je u to vreme delovam slikar Rafaelo Santi i Mikelanelo iako sa njima n i j e odravao kontakte smatra se da je izvrio odluujui uticaj na preseljenje skulptureDavida majstorskog dela Mikelanela. Zbog toga Mikelanelo nije bio po svemu oduevljen. 1515. godine je Milano opet bilo okupirano i Leonardo je bio poveren zas t v a r a n j e d e k o r a c i j e z a m i r o v n e p r e g o v o r e u B o l o n j i i z m e u f r a n c u s k o g kraljaFransoa I i pape Lava X kada je prvi put morao da se susretne sa k r a l j e m . 1 5 1 6 . godine je stupio u slubu kralja Fransoa I i upotrebljavao je zama k odmah poredkraljeve rezidencije, dobijao je velika primanja i postao kraljev prijatelj. Umro je uF r a n c u s k o j u g r a d u A m b o i s e n a z a m k u K l o s L u k e i u s a g l a s n o s t i s a n j e g o v o m poslednjom eljom njegov koveg je pratilo 60 prosijaka i bio sahranjen u kapeli nazamku na Amboisu. Nauni rad Leonardo je najslavniji intelektualac renesansnog perioda zahvaljujui mnotv un j e g o v i h i n t e r e s o v a n j a : o d v o j n e a r h i t e k t u r e , p r e k o a n a t o m i j e , geometrije,a s t r o n o m i j e , g r a e v i n a r s t v a , h i d r a u l i k e , f i z i k e d o o p t e t e h n i k e . Iako su ga za njegova ivota patroni angaovali za najrazliitije poslove o d planiranja utvrenja, zamkova i kanala, do kreiranja balskih odora on je dod a n a n j e g d a n a o s t a o p o z n a t k a o j e d a n o d n a j v a n i j i h s l i k a r a . Da Vini je celoga ivota crtao, pravio je skice i nacrte, mastilom ili olovkom.Sauvano je 4 000 njegovih crtea, esto malih dimenzija. Leonardo je pisao u zbijenim linijama, napisanim kao odraz u ogledalu, s desna na levo. Uz njih su crtei biljaka i eme zupanika i tokova. itave stranice posveene su oruju, kopljima, buzdovanima, maevima egzotinog oblika. Tu su zatim, skice za pravljenje utvrenja i eme artiljerijskog oruja, crtei leteih maina, tenkova, opreme za ronjenje id r u g i h f a n t a s t i n i h s t v a r i , v e k o v i m a p r e n e g o t o s u n a p r a v l j e n e

A MOZES I OVO KAO UVOD

Uvod Dok su se umetnici rane renesanse oseali sputani pravilima za koja su verovali da su univerzalno vaea, njihovi naslednici u vreme visoke renesanse manje su bili zainteresovani za racionalni red. Vie su obraali panju na vizuelni efekat. Oni su stvorili novu dramu da bi uticali na oseanja posmatraa, bez obzira na to jesu li ih klasini prethodnici sankcionisali ili ne. I stvarno, dela velikih majstora visoke renesanse postala su klasina, a autoritet im je

ravan autoritetu najuvenijih spomenika antike. Poetak preporoda, naroito u slikarstvu, povezuje se sa naturalistikim iskustvom imabiea i ota. U novom dobu, od Mazaa do Peruina, dolazi do takmienja umetnika sa verodostojnou same prirode, o emu istorijsko kritiki svedoi Vazari: ... Veliko poboljanje se vidi u svemu; javlja se vie figura i bogatstvo ornamenata; crte je temeljniji, prirodniji i ivotniji, a nain crtanja ljupkiji, dok su boje lepe, tako da malo nedostaje da se stvari dovedu do savrenstva u podraavanju prirodnog. (Vazari, 1550. god.) Znaajno je da je sam Bruneleski postavio problem gledanja u dubinu po racionalnim i matematikim normama. On je ovaj problem prvi put reavao prilikom uea na konkursu 1401. god. za izradu bronzanih vrata na Firentinskoj krstionici (kasnije je izrada poverena tradicionalnijem Gibertiju). Po Leonu Batisti Albertiju, jedna slika je kao prozor otvoren prema stvarnosti, gde se zahvaljujui legitimnoj konstrukciji, odnosno perspektivi, utvruje verodostojnost u odnosima predstavljenih stvari. U renesansnim delima uglavnom se rukovodi preciznim, racionalnim emama. Naputaju se one krute i neprirodne u korist spontanijih stavova. Ali nisu uvek geometrijske forme nametnute onim spoljnim formama. esto je ema meka, izvijena, i prati pokret prikazanih tela. U svakom sluaju, nije nikad nategnuta ili prekinuta, kao u drugim periodima istorije umetnosti. Pokreti figure su ponekad ivi, ali nikad preterani. Bila bi nam potrebna itava enciklopedija da bi potpuni spektar Leonardovih dostignua bio pravedno prikazan. Moemo se osvrnuti na neka od njegovih najpoznatijih dostignua u kategoriji pronalazatva, vojnog inenjerstva, nauke (koje sam obradio u odeljku sa biografijom), i u umetnosti. Bitno je istai da je Leonardo kao umetnik promenio pravac u umetnosti. Bio je pionir korienja uljanih boja, primene perspektive i upotrebe tehnika: KJAROSKURO (chiaro- svetlo; oscuro- tama Ovo je tehnika zasnovana na stvaranju trodimenzionalnih efekata suprotstavljenih svetlih i tamnih tonova. SFUMATO (sfumare- seniti) Postupak finog senenja i nijansiranja boja. Tokom veeg dela narednih 300 godina, autoritet velikih linosti s poetka XVI veka bio je toliko veliki da se inilo da ostvarenja njihovih prethodnik a pripadaju nekoj zaboravljenoj epohi. Ta tajanstvena, berietna epoha pokrenula je pravu revoluciju iji e se uticaji oseati dugo, skoro do samog poetka naeg veka. Ovaj pokret je sam po sebi vrlo sloen i raznovrstan, i u njemu se razrauju originaln e metode. Renesansnog oveka su inspirisali ideali klasine nauke, svesnost o ljudskom potencijalu i moi, kao i strast za otkrivanjem. Ti ideali su tranformisani tako da se mogu suoiti sa izazovima vremena...

Leonardo da Vini : ivot i delo

Leonardo di ser Piero da Vini roen je 15. aprila 1452.godine. Njegova majka, Katerina, bila

je iz Ankijana, malog planinskog sela blizu gradia Vinci u Toskani, etrdesetak kilometara udaljenog od Firence. Njegov otac, ser Pjero da Vini, koji nije bio oenjen n jegovom majkom, bio je uspean raunovoa i notar iz grada Firence. Malog Leonarda su odveli od majke Katerine kad je imao pet godina i odrastao je u kui svoga dede, takoe notara. Zbog toga to su deca roena van braka bila iskljuena iz lanstva u notar skom cehu, poslali su ga, oko 1466. da bude pomonik (garzone) u ateljeu vajara i slikara Andree del Verokija. U Verokijevoj radionici, Leonardo se upoznao sa razliitim tehnikama - od oslikavanja oltara i freskopisa do izrade grandioznih skulptura u mermeru i bronzi. Leonardovi rano sazreli talenti privukli su panju Verokiovog glavnog zatitnika Lorenca de Mediija Velianstvenog. Leonardo je tokom svog egrtovanja iveo u kui Mediijevih i tako je uveden u izvanredan ambijent filozofa, matematiara i umetnika koji je negovao Lorenco. Nakon est godina provedenih sa Verokiom, 1472. godine Leonardo je primljen u drutvo Sv. Luke, ceh apotekara, lekara i umetnika, ali je sve do 1478. smatran Verokijevim pomonikom. Te godine je Leonardo, sa svega 26 godina, postao nezavistan majstor. Njegov prvi angaman, da oslika hol firentinske venice Palazzo Vecchio, nikada nije ni otpoeo. Leonardova prva velika slika, naruena za firentinski manastir San Donato a Scopeto, koju je zapoeo 1481. godine nikada nije dovrena. Smatra se da se njegov anatomski izvanredan prikaz Sv. Jeronima u Vatikanskoj galeriji i Blagovesti u galeriji Ufici mogu pripisati tom periodu. Poznat po svojoj fizikoj gracioznosti, lepoti i talentima pripovedaa, humoriste, maioniara i muziara, svoju ranu mladost je proveo na ulicama Firence uivajui u ivotu. Najranije poznato delo Da Vinija je crte raen perom i mastilom na kome je dolina Arna, nacrtan 5. avgusta 1473. godine. Pretpostavlja se da je svoju prvu samostalnu radionicu otvorio izmeu 1476. i 1478. godine. Od 1482. pa do 1499. Leonardo je radio za Ludovika Sforcu, vojvodu od Milana. Vojvoda mu je dozvolio da dri samostalnu radionicu i da ima svoje pomonike. Upravo u ovoj radionici je pripremljeno 70 tona bronze za Leonardov rad Gran Cavallo(statua konja) koje su kasnije pretopljene u oruje za vojvodu, koji je pokuao da odbrani Milano od napada Francuza pod vostvom arla VIII 1495.godine. Kada su se Francuzi vratili u region, sada pod vostvom Luja XII 1498.godine, Milano je pao bez borbe i Sforca je izgubio vlast. Nakon pada Milana, Leonardo je ostao u gradu jo neko vreme. Odluio je da napusti grad kada je jednog jutra ugledao kako francuski strelci koriste njegov model Gran Cavallo napravljen od gline kao metu za vebe ga anja. Milano je napustio sa svojim pomonikom Salajem i prijateljem Lukom Paijolijem i krenuo za Mantuu, da bi nakon dva meseca krenuo za Veneciju. Tamo je radio kao vojni inenjer. U Firencu se vratio krajem aprila 1500. godine. U Firenci je stupio u slubu Cezara Bordije, sina pape Aleksandra VI, radei kao vojni arhitekta. U Milano, koji je sad bio pod vlau Maksimilijana Sforce, se vratio 1506. godine. Od 1513. do 1516. godine je iveo u Rimu. U tom periodu bili su aktivni slikari Rafaelo i Mikelanelo, ali Leonardo nije bio u kontaktu sa njima. Godine 1515. Fransoa I od Francuske je zauzeo Milano i Da Vini je bio odreen da napravi skulpturu mehanikog lava u ast mirovnih pregovora izmeu francuskog kralja i pape Lea X u Bolonji. Veruje se da je Leonardo upravo tu i upoznao kralja. Da Vini je 1516. godine preao u slubu Fransoa I. Na korienje mu je data vila Clos Luce, danas muzej, koja se nalazi pored kraljevske rezidencije u Sato Ambroazu. Kralj je odobrio i veoma visoke novane naknade za Leonarda i njegove pomonike Salaja i grofa Franeska Melija, Leonardovog uenika i kako se smatra jednu od najveih ljubavi Da Vinijevog ivota.

Leonardo je postao veoma blizak prijatelj kralja. Posle Leonardove smrti, Fransoa I je umetniku Benvenutu eliniju rekao da veruje da nije iveo ovek koji je toliko nauio o vajarstvu, slikarstvu i arhitekturi i koji je bio tako veliki filozof kao to je to bio Leonardo. Iako najpoznatiji kao slikar, Da Vini ima veoma vanu ulogu u oblasti nauke i pronalazatva. Renesansni humanizam nije video zajednike inioce umetnosti i nauke. Leonardove studije iz oblasti nauke, impresivne i inovativne kao i njegov umetniki rad, zabeleene su u njegovim sveskama u kojima je oko 13000 stranica beleki i crtea koji objed injuju umetnost i nauku. Ove beleke su nastale tokom Da Vinijevih putovanja kroz Evropu kada je ispitivaki posmatrao svet oko sebe. Leonardo je bio levoruk i u ivotu je najvie koristio pisanje u ogledalu. Ovo se moe objasniti injenicom da je lake vui pero za pisanje nego ga gurati. Upotrebom ovog naina pisanja, levoruka osoba je u stanju da vue pero od desne ka levoj strani izbegavajui da se tek napisani tekst razmae. Njegov pristup nauci je bio ispitivaki. eleo je da shvati neki fenomen opisujui ga i crtajui svaki njegov i najmanji deo. Kako Leonardo nije posedovao kolsko obrazovanje iz latinskog i matematike, njegovi savremenici naunici su uglavnom ignorisali ovu njegovu stranu, iako je sam nauio latinski. Smatra se da je eleo da objavi svoje radove na razliite teme, ali to se nikad nije dogodilo.