Opti Opis Radova

OPTI USLOVI Za izvoenje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova.

Svi stavovi predmera i predrauna podrazumevaju izvoenje svake pozicije rada bezuslovno struno, precizno i kvalitetno, a u svemu prema odobrenim crteima, tehni kom opisu i opisima u ovom predra unu, tehnikim uslovima i detaljima iz elaborata za graevinsku fiziku, statikom proraunu, detaljima kao i naknadnim detaljima projektanta, vae im tehnikim propisima, jugoslovenskim standardima i uputstvima nadzornog organa i projektanta, ukoliko u dotinoj poziciji nije drugaije uslovljeno.

Sve odredbe ovih optih uslova kao i ostalih navedenih optih opisa, su sastavni delovi ugovora sklopljenog izmeu Investitora i izvoaa. Svi radovi i materijali navedeni u opisima pojedinih pozicija ovog predra una moraju biti obuhvaeni ponuenim cenama izvoaa. Ugovorene cene su prodajne cene izvo aa i one obuhvataju sve izdatke za rad, materijal sa uobiajenim rasturom, spoljni i unutranji transport, skelu i oplatu za izvo enje radova (ukoliko one za pojedine pozicije radova nisu predvi ene ovim predraunom), vodu, osvetljenje, pogonski materijal i energiju za maine, kopanje i zatrpavanje kre ane, magacine za uskladitenje materijala, privremene gradiline prostorije, kancelarije, radni ke prostorije, reiju izvo aa, drutvene doprinose, sve dravne i optinske takse, zaradu izvo aa kao i sve ostale izdatke uslovljene postoje im propisima za formiranje prodajne cene graevinskog proizvoda, ukljuujui tu i sve izdatke koji potiu iz posebnih uslova rada koje predviaju norme u graevinarstvu, kao i uslove navedene u prethodna dva stava. Izvoa nema pravo da zahteva nikakve doplate na ponu ene i ugovorene cene, izuzev ako je izriito navedeno u nekoj pozicji da se izvestan naveden rad pla a zasebno, a nije predvien u drugoj poziciji. Takoe se nee priznavati nikakva naknada odnosno doplata na ugovorene cene na ime pove anja normiranih vrednosti iz Prosenih normi u graevinarstvu. Obraun i klasifikacija izvedenih radova vri e se prema prosenim normama u graevinarstvu, to je obavezno i za Investitora i izvo aa, ukoliko u opisima pojedinih pozicija predra una radova ne bude drugaije naznaeno. Isto tako obavezni su za izvo aa i svi opisi radova iz pomenutih normi ukoliko se u opisu doti ne pozicije rada ili u optem opisu ne predvia drugacije. Opti opis dat za jednu vrstu rada i materijala obavezuje izvo aa da sve takve radove u pojedinim pozicijama izvede po tom opisu, bez obzira da li se u doti noj poziciji poziva na opti opis, koliko opis rada nije u toj poziciji drugaije naveden. Kod svih graevinskih i graevinsko-zanatskih radova uslovljava se upotreba odgovaraju e radne snage i kvalitetnog materijala koji mora odgovarati postoje im tehnikim propisima, jugoslovenskim standardima i opisima odgovarajuih pozicija u predraunu radova. Za svaki materijal koji se ugra uje, izvoa mora prethodno podneti nadzornom organu atest. U spornim slu ajevima u pogledu kvaliteta materijala, uzorci e se dostavljati Zavodu za ispitivanje materijala, iji su nalazi merodavni i za Investitora i za izvoaa. Ako izvoa i pored negativnog nalaza Zavoda za ispitivanje materijala ugra uje i dalje nekvalitetan materijal, Investitor/nadzorni organ e narediti ruenje a sva materijalna teta od narednog ruenja pada na teret izvoaca-bez prava reklamacije i prigovora na ruenje koje u tom smislu donose Investitor ili graevinska inspekcija. Sav materijal za koji predstavnik Investitora konstatuje da ne odgovara pogodbenom predra unu i propisanom kvalitetu, izvoa je duan da odmah ukloni sa gradilita, a Investit or/nadzorni organ e obustaviti rad ukoliko izvoa pokua da ga upotrebi. Kod svih graevinskih i graevinsko-zanatskih radova uslovljava se upotreba odgovaraju e strune kvalifikovane radne snage, kako je to za pojedine pozicije radova predvi eno u prosenim normama u graevinarstvu. Izvoa je duan da na zahtev Investitora udalji sa gradil ita nesavesnog i nestru nog radnika. Pre poetka svakog rada rukovodilac gradilita je duan da blagovremeno zatrai od predstavnika Investitora potrebno objanjenje planova i obavetenja za sve radove koji nisu dovoljno definisani projektnim elaboratom.

Opti Opis Radova

Ako bi izvoa ne konsultujui investitora/nadzorni organ, pojedine radove pogreno izveo, ili ih izveo protivno dobijenom uputstvu preko graevinskog dnevnika, odnosno protivno predvienom opisu, planovima i datim detaljima, ne e mu se uvaiti nikakvo opravdanje. U ovakvom slu aju izvoa je duan da bez obzira na koliinu izvrenog posla, sve o svom troku porui i ukloni, pa ponovo na svoj teret da izvede kako je predvi eno planovima, opisima i detaljima, izuzev ako ovakve izmene ne budu preko graevinskog dnevnika od strane predstavnika Investitora/nadzornog organa odobrene. Ako izvoa neki posao bude izveo bolje i skuplje od predvi enog kvaliteta, nema prava da zahteva doplatu, ukoliko je to na svoju ruku izvrio, bez prethodno dobijenog odobrenja ili nare enja predstavnika Investitora/nadzornog organa preko graevinskog dnevnika. Objekat i celo gradilite izvoa mora odravati uredno i potpuno isto, a po zavretku radova, pre predaje objekta, sve rupe, WC jame, rupe od skela i ograda izvo a je duan da zatrpa, nabije, poravna, celu povrinu nivelie i to sve dobro i solidno da se kasnije ne javljaju sleganja. Za tehniki pregled i primopredaju, izvoa mora ceo objekat i gradilinu parcelu da o isti od uta, vikova materijala, svih sredstava rada i pomonih objekata. Svi prilazi objektu, platoi, stepenita i staze, kao i podovi u svim prostorijama moraju biti potpuno isti kao i sva stolarija, bravarija, staklene povrine i sve krovne povrine. Kolovoz i trotoari oteeni izvoenjem radova ili transportom, takoe se moraju dovesti u ispravno stanje za tehniki pregled i primopredaju objekta. Svi navedeni zavrni radovi ne plaaju se posebno, jer moraju biti obuhvaeni ugovorenim cenama. Eventualnu tetu, koju bi izvoa u toku izvoenja radova uinio u krugu gradilita ili na susednim zgradama, duan je da otkloni i dovede u prvobitno stanje o svom troku. Posebno se skree panja izvo au da je jedino on odgovoran za svu tetu koju bi naneo svojim nepaljivim i neodgovornim radom susednim postoje im objektima. Ukoliko se pojavi potreba osiguranja (podbetoniranja i sl.) temelja postoje ih susednih objekata, takav rad e investitor platiti posebno, no jedino e izvoa biti odgovoran za svu tetu ukoliko on blagovremeno ne preduzme sve potrebne mere za osiguranje susednih objekata. U sluaju konstruktivnih izmena, kao i u slu aju poveanja, smanjenja ili storniranja pojedinih radova iz predrauna-nastale vikove ili manjkove, izvoa je obavezan da usvoji bez primedbi i ograni enja, kao i bez prava na odtetu, s tim to e mu se bilo viak bilo manjak obraunati po pogodbenim cenama. U sluaju da nastupi potreba za radovima koji nemaju pogodbenu cenu u predra unu, izvoa je duan da za iste dobije odobrenje predstavnika investitora, utvrdi za njih cenu i sve to uvede u gra evinski dnevnik, a prema cenovniku svih materijala i radne snage, koji je duan da priloi uz ponudu. Investitor ima pravo da za specijalne radove (izolacija krova, novi materijali i drugo) zahteva od izvo aa pismenu garanciju da e izvedeni radovi biti trajni i kvalitetni. Izvoa je duan da uskladi rad podizvo aa koji samostalno izvode pojedine vrste radova, kako jedni drugima ne bi nanosili tetu, a ukoliko bi do toga dolo, duan je da odmah regulie otklanjanje i nak nadu tete na teret krivca. U protivnom, trokove za otklanjanje ovakvih teta, snosi e sam izvoa. Ovo se odnosi i na sve smetnje i tete koje bi nastale zbog nepridravanja dogovorenog redosleda i vremenskog plana izvoenja pojedinih radova. Nadzorni organ ima pravo da zahteva da izvo a za nove materijale podnese na uvid uzorke na osnovu kojih e on (nadzorni organ) u dogovoru sa Investitorom izvriti izbor. Nabavka ovih uzoraka ne plaa se posebno. Pored svih privremenih objekata koji su izvo au potrebni za izvoenje radova, izvoa je duan da obezbedi prostoriju za kancelariju nadzornog organa i da je za vreme gradnje objekta odrava uredno uz potrebno osiguranje svetla, ogreva, ienja, kao i neophodnog kancelarijskog inventara. Ukoliko je izvoau potrebno da zauzme radi organizacije gradilita i uskladitenja materijala, pored parcele jo i susedna zemljita i trotoare, izvo a e za ovo korienje pribaviti odobrenje od nadlenih organa, odnosno sopstvenika, s tim da potrebne izdatke za ovo kori enje ne moe posebno da zara unava investitoru.

Opti Opis Radova

Izvoa je obavezan da izradi elaborat o zatiti na radu na gradilitu, a prema "Pravilniku o zatiti na radu u graevinarstvu" Slubeni list SFRJ br. 42/68. Izvoa je duan da kod tehni kog pregleda, investitoru preda sve potvrde koje su zakonom i propisima predviene (o postavljenju objekta na regulacionu liniju, priklju cima na energetske izvore, vodovodnu i kanalizacionu mreu itd.). Svi izdaci oko dobijanja ove dokumentacije padaju na teret izvo aa. Izvoa je duan po zavrenom poslu podneti investitoru po tvrdu da je platio utroenu vodu, elektri nu energiju i ostale takse koje terete izvoaa za vreme izvoenja radova. Graevinsku knjigu i graevinski dnevnik izvoa e voditi na osnovu postojeih zakonskih propisa, svakodnevno upisujui potrebne podatke, koje e predstavnik investitora/nadzorni organ svakodnevno pregledati i overavati svojim podpisom na svakoj strani. U sluaju pogodbe po principu "pod klju" izvoa je obavezan da izvri prethodnu kontrolu koli ina radova datih u predraunu. Sastavni deo ugovora su pored ovih optih uslova tako e i posebni uslovi investitora, postoje a tehnika i zakonska regulativa kao i kompletan elaborat tehnike dokumentacije. Svi radovi se moraju izvesti sa svim potrebnim konstruktivnim delovima potpuno besprekorno i po detaljima projektanta. Do predaje objekta investitoru izvoa odgovara apsolutno za sve na njemu i u slu aju kakve tete ili kvara duan je o svom troku sve dovesti u ispravno stanj e. Izvoa je duan da na gradilite postavi za celo vreme iz gradnje visokokvalifikovanog i iskusnog strunjaka koji e odgovarati za strunu kontrolu i tano izvrenje svih obaveza izvoaa. Za sve radove u predraunu gde je potrebna oplata i skela, izvoa je duan da iste dobavi i solidno izradi, sto se zasebno ne plaa ve je ukalkulisano u ponuenu cenu odgovarajuceg rada. Sve potrebne otvore i ljebove u zidovima i tavanic ama za sprovo enje instalacija i raznih ure aja duan je izvoa izraditi tano prema detaljima i dispozicionim planovima, a posle polaganja cevi i ljebove zazidati i zamalterisati. Ovo se ne pla a posebno ve je obuhvaeno cenom odnosnih konstrukcija, zidanja i malterisanja. Sve obaveze u ovim opstim uslovima i optim opisima izvo a prihvata kao sastavni deo ugovora zakljuenog sa Investitorom i obavezuje se da ih primi bez ikakvog ograni enja i izvri bez prigovora i reklamacije. 01-00 RADOVI NA RUENJU I DEMONTAI 02-00 ZEMLJANI RADOVI (GN 200) OPTI OPIS Zemljani radovi se moraju izvesti neposredno pre po etka gradnje struno i kvalitetno a u svemu prema vae im tehnikim uslovima i standardima kao i prema uputstvima iz elaborata o geotehni kim ispitivanjima i prema tehnikom opisu za konstrukciju a u svemu prema crteima. Pre poetka iskopa izvoa je duan da izvri obeleavanje objekta na terenu, a zatim da zajedno sa predstavnikom investitora snimi visinske postoje e kote celokupnog terena u svim pravcima. Ove kote treba uneti u graevinsku knjigu na osnovu koje e se izvriti obraun iskopa zemlje. Nadzorni organ e predati izvoau stalne take koje preciziraju poloaj objekta i nivo gotovog objekta. Izvo a je duan odravati ove oznake i eventualno potrebna ponovna obeleavan ja terena e sam izvriti. Obeleavanje objekta, uvanje oznaka i snimanje terena pre poetka iskopa se ne obraunavaju posebno ve su obuhvaeni cenama iskopa. Kada bude izvreno snimanje terena, nadzorni organ e odobriti kopanje. Kopanje mora biti pravilno i potpuno horizontalno a u svemu prema detaljima i kotama u planovima. Prekopavanja ne sme biti i ako izvo a iskopa dublje nego sto je predvi eno ili ravo izravna, duan je da prekopani ili slabo sravnjeni deo popun i nabijenim betonom MB-10, to se ne e posebno platiti, ve e izvoa izvsiti o svom troku i sa svojim materijalom.

Opti Opis Radova

Iskopavanje izvriti uz sve potrebne mere obezbe enja stranica iskopa karpiranjem ili podupiranjem. Eventualno potrebno podupiranje ili razupiranje iskopa ne e se posebno plaati ve je obuhvaeno cenom iskopa. Svaku tetu koju bi izvoa izazvao svojim nestrunim ili nesolidnim radom, nepodupiranjem ugroenih delova, ili iz ma kakvog uzroka proizvedenog njegovom krivicom, duan je sam snositi i o svom troku dovesti u red. Svi iskopi moraju biti oieni od svakog stranog i rasutog materijala, iznivelisani i zaravnjeni. Izrada temelja i sl. ne sme se otpo eti dok nadzorni organ ne pregleda i primi iskope i ne unese u graevinsku knjigu potrebne obraunske podatke. Crpljenje meteorske ili podzemne vode u ve em dotoku smatrae se naknadnim radom i posebno e se obraunavati i plaati. Ako se prilikom iskopa nai e na nepredviene predmete - delove gra evina, arheoloke i druge nalaze, izvoa je duan postupiti po nalogu nadzornog organa. Svi radovi koji proisteknu iz prednjeg smatra e se naknadnim i posebno e se obraunati i platiti. Materijal iz iskopa koristiti za potrebna nasipanja pored temelja, ispod podova i sl. pod uslovom da isti odgovara za izradu nasipa. Takav materijal ostaviti pored ivica iskopa ili odvesti na privremenu deponiju i kasnije upotrebiti za nasipanje. Viak materijala iz iskopa odvesti na stalnu deponiju. Napomena: Nasipanje pored temeljnih zidova izvriti odmah i bez nepotrebnog odlaganja, da bi se izbeglo nepotrebno natapanje iskopa vodom. Obraun iskopa izvriti na osnovu profila snimljenih pre i posle iskopa, a prema linijama iskopa prikazanim u crteima. 03-00 ZIDARSKI RADOVI (GN 301) OPTI OPIS Radovi se moraju izvesti struno i kvalitetno, a u svemu prema vae im propisima, jugoslovenskim standardima, odobrenim crteima, tehni kom opisu, tehnikim uslovima iz elaborata za gra evinsku fiziku i graevinskim normama. Materijal za zidarske radove mora biti kvalitetan, a izrada stru na i savesna. Opeka i opekarski proizvodi moraju biti predviene marke, dobro peeni, bez krea i alitre, pesak reni i bez organskih primesa i mulja. Kre dobro peen, pravilno ugaen i odlean. Radni proces ovih radova obuhvata tri radne operacije: spravljanje maltera, zidanje odnosno malterisanje i prenos materijala za zidanje (opeka, blokovi, malter itd). Uz svaku od ovih operacija postoje i pomo ne zidarske usluge koje ukljuuju donoenje vode, povremeno meanje maltera u zidarskom koritu, kvaenje opeke, premetanje korita, premetanje pokretne skele do 2,00m, ienje radnog mesta po zavrenom poslu. Svi ovi radovi ulaze u cenu zavrne pozicije rada i ne e se naknadno naplaivati. Opeka i svi ostali opekarski proizvodi i materijali koji se upotrebljavaju kod izvo enja zidarskih radova moraju u svemu odgovarati jugoslovenskim standardima i to:

1- JUS U.N1.308. za zidne blokove od gas betona 2- JUS B.D1.011. za punu opeku od gline 3- JUS B.D1.015. za uplju opeku i blokove od gline 4- JUS B.B8.039. za pesak za graevinske svrhe 5- JUS B.C1.035 i DIN 18180 i JUS B.C1.045 i
obloene gipskartonskim ploama

DIN 4103-E za lake montane pregradne zidove

6- JUS B.C1.010. za cement 7- JUS B.C1.020. za kre 8- JUS B.C1.030. za gips 6

Opti Opis Radova

1- voda

koja se upotrebljava za radove mora biti ista bez ikakvih primesa i organskih sastojaka koji bi mogli tetno da utiu na kvalitet.

Uzorci opeke i bloka treba da budu podneti i nadzornom organu na uvid pre nego to se dopreme na gradilite. Izvoa je duan da na zahtev nadzornog organa podnese odg ovaraju e laboratorijske uzorke svih materijala potrebnih za testiranje. Uzorci svih materijala bie s vremena na vreme testirani. Svi neupotrebljivi bi e odstranjeni sa gradilita na troak izvoaa. Z i d a nj e Zidanje opekom, glinenim blokovima i gas betonskim blokovima vriti po planovima i stati kom proraunu. Zidati isto sa pravilnim vezama u potpuno horizontalnim redovima bez sitnih par adi manjih od 1/4 opeke, s tim da se izlomljene opeke i parad ne smeju stavljati jedno do drugog u zid. Spojnice - vertikalne i horizontalne - moraju biti potpuno ispunjene, tj. bez upljina. Malter u spojnicama ne sme biti deblji od 1 cm. Spoljne fuge ostaviti prazne za 1,5-2 cm, radi bolje veze maltera pri malterisanju zidova, a iscureli malter iz spojnica okresati mistrijom dok je jo sve. U cenu zidanja obuhvatiti izvoenje svih otvora, ljebova za prolaz vertikalnih vo dova kanalizacije, centralnog grejanja, elektrike, olu nih cevi i sl. sa docnijim zazi ivanjem opekom ili krpljenjem ljebova, malterisanjem ili rabiciranjem posle izvo enja instalacija i za sve ove radove ne e se plaati posebna naknada. U visini iznad vrata na cca 2,26 m od poda, kod zidova debljine d=7 cm, i zidova d=12 cm izraditi armiranobetonski serkla visine h=200 mm , od beton a klase MB20, armiran sa 2 8 i uzengijama U 6/120 mm. Vezu pregradnih zidova sa armirano betonskim zidovima i stubovima izvesti pomo u ice pre nika 3 mm postavljene u svaki drugi red tj. na 25 cm sa povezivanjem za vertikalnu armaturu pre nika 6 mm postavljenu na spoju sa betonskim zidom ili stubom iz kojih su isputeni brkovi, a u svemu prema lanu 4.2.5. PTP-GuSP. Za vezu pregradnih zidova od opeke, iz masivnih z idova ispustiti opeke u svakom etvrtom redu, a za vezu pregradnih zidova na kant ostaviti u masivnim zidovima u visini svakog drugog reda opeke ljebove dimenzije opeke. Zidanje zidova probranom fasadnom opekom sa fugovanjem jednog lica izvesti od probrane fasadne opeke potpuno otrih ivica i bez ote enja. Zidanje izvriti sa potpuno pravilnim fugama preko ablona pripremljenog za tu svrhu, u slogu prema odluci projektanta. Fugovanje izvriti pomo u okruglog dleta u cementnom malteru. Zidanje upotrebom betonskih blokova debljine 20cm, kao i blokovima od gas betona debljine 10, 20 i 25cm obaviti kao i zidanje obinom opekom sa pravilnim vezama i u svemu prema projektu. Naroitu panju obratiti na vezu blokova i na malterisan je pri zidanju, jer pune povrine blokova moraju biti dobro zalivene malterom. Radi formiranja pravilne veze u zidanju upotrebiti blokove razli itih formata, tako da se ne mora vriti doterivanje blokova kao u zidanju opekom. Za rad upotrebiti isklju ivo fabriki obraene blokove, potpuno pravilnih formata, potrebnih dimenzija i ispitanog kvaliteta (od strane Zavoda za ispitivanje materijala). Na uglovima upotrebiti ugaone blokove i po potrebi ih armirati i ispuniti betonom. Kod zidanja gas betonskim blokovima, isti se moraju dobro nakvasiti vodom da gas beton ne povu e vodu iz maltera. Prilikom izrade zidova pridravati se uputstava pro izvo aa elemenata od gas betona. Kod zidanja u cementnom malteru opeku obavezno kvasiti. Zidanje konstruktivnih zidova u cementnom malteru u seizmikim podrujima zabranjeno je seizmikim propisima. Otvori za prozore i vrata se odbijaju s tim da prozorski zupci ulaze u kubaturu zida po celoj duini. Kod svih pregradnih zidova obuhva eno je i betoniranje (zajedno sa oplatom i armaturom) serklaa i ne e se posebno plaati.

Opti Opis Radova

Dupli pregradni zidovi se obra unavaju svaki zid posebno. Otvori se odbijaju prema zidarsim merama koje su upisane u planu. Ako je debljina zidova u prozorskim parapetima sue na, ra unae se puna debljina zida na tim parapetima, kao naknada za tei rad oko izrade ivica. Svi zidarski radovi treba da budu ura eni vertikalno na visak i nivelisani sa svim pravim uglovimau liniji i fugama. Opeka mora biti pljotimice polagana na jednak sloj maltera, a vertikalna lica svih opeka moraju biti u liniji i dobro zalivena malterom u svakom sloju. Slojevi opeke ne smeju prilikom zidanja pre i vie od etiri sloja u jednom delu, a zidarski radovi ne smeju ii vie od 1,5m iznad ostalih radova. Kod zidanja na velikoj vruini opeku kvasiti zamakanjem u vodu. U sluaju da se zidanje prekine zbog hladno e svi zidovi se na mestu prekida rada moraju zatititi od kvaenja i smrzavanja pokrivanjem po celoj debljini zida oplatom od daske i sl. Ako se zidovi otete od kvaenja i mraza zbog loe zatite, onda se prilikom nastavljanja radova moraju ote eni zidovi poruiti i ponovo ozidati o troku izvoaa radova. Cenom za 1 m3 odnosno za 1 m2 zida obuhva eni su sav rad, materijal sa normalnim rasturom, alat, transport, pokretne skele, malterisanje dimnja kih kanala iznutra, uzi ivanje paknica za ugraivanje vrata i prozora i limarskih opivanja, zarada, svi doprinosi i dabine. Serklai kod pregradnih zidova se ne e posebno plaati, jer su ukalkulisani u jedininu cenu zidova.
Nain obrauna i plaanja vrie se u svemu prema optim uslovima za izvoenje graevinskih i graevinskozanatskih radova, ovim optim opisom, vaec im prosenim normama u graevinarstvu, odgovarajuim pozicijama predrauna radova po 1 m3 odnosno po m2 izvedenog zida, ukoliko u pozicijama predra una ne bude drugaije naznaeno. Otvori za vrata, prozore i pregrade odbijaju se od kubature zidanja zajedno sa gredom nad njima, s tim da prozorski zupci ulaze u kubaturu zidanja po celoj debljini zida a po merama upisanim u planu. Smanjenje debljine zida u prozorskim parapetima se ne odbija.

Pregradni zidovi debljine do 12 cm obra unavaju se po m2 ozidanog zida, s tim to se otvori odbijaju od kvadrature zajedno sa ragastovom. M a l t e r i s a nj e Malter e se spravljati samo onoliko koliko se moe utroit i istog dana. Stvrdnuti malter se ne sme upotrebiti. Spravljanje maltera treba vriti ta no prema propisima i u razmeri koja se trai u doti noj poziciji predrauna. Redovno meanje je obavezno kako za vreme spravljanja, tako i u toku upotrebe, da bi se izbeglo izdvajanje krenog mleka. Pesak upotrebljen za spravljanje maltera mora biti otar i ist reni pesak, a kre dobro odlean i obavezno proceen kroz gusto sito. Cement koji e se upotrebiti je normalan Portland cement. Zidovi se malteriu tek onda kada se potpuno slegnu i osue i to na povoljnoj temperaturi, jer na visokim temperaturama malter se prebrzo sui i dobija pukotine, a na niskim se smrzne i otpada. Sa malterisanjem treba poeti od najvieg sprata pa se sputati sa radom nanie. Pre malterisanja sve povrine na koje dolazi malter treba pomo u etke dobro oistiti od praine i prljavtine, a u letnjim mesecima politi vodom (naro ito zidove koji se malteriu cementnim malterom). Spojnice oistiti od suvinog maltera na dubini 1,5-2 cm radi boljeg prijanjanja maltera. Ako se pojavi alitra, zidove treba dobro o istiti i anim etkama i oprati vodom sa dodatkom 10% sone kiseline (salcgajsa), pa kad se osui etkom premazati bitumenskom emulzijom kako bi se spre ilo ponovno prodiranje vlage u zid i soli na povrinu. Ovaj posao se ne plaa posebno ve pada na teret izvoaa radova. Nanoenje maltera na zid mora se vriti u slojevima propisane ja ine i obrade.

Opti Opis Radova

Malterisanje vriti u dva sloja u ukupnoj debljini od 2 do 3 cm i to: prvi sloj od maltera sa grubim, otrim prosejanim peskom, a drugi, fini sloj sa finim peskom. Malter za drugi sloj mora biti prosejan kroz gusto sito i nanosi se preko dobro osuenog prvog sloja Ravna povrina podsloja dobija se upotrebom izravnavaju e letve. Vlaan malter sa odgovaraju om gustinom prvo se nabacuje na zid, a nakon toga se ravna izravnavaju om letvom. Kada se prvi sloj maltera dobro osui, zid se navlai i nabacuje se malter ko ji se izravnava velikom perdarskom glaalicom, uz kvaenje dok povrina ne postane ravna. Sve betonske povrine koje se malteriu (livene ili zidane od blokova) bez obzira da li je to u doti noj poziciji predrauna naglaeno ili ne, moraju se prethodno ohrapaviti po potrebi i obavezno isprskati retkim cementnim malterom, to je obuhvaeno jedininom cenom i ne plaa se posebno. Povrine moraju biti nakvaene prema upotrebi da bi se ostvarila neophodna vlanost pre nanoenja prvo g sloja maltera. Panju treba obratiti na beton visok e marke koji treba da bude posebno vlaan, pre nego to se vezni materijal nanese. Na mestima gde je neophodan izravnavaju i sloj, on e biti izveden u malteru iste razmere kao i naredni slojevi i nee prelaziti debljinu od 1,00cm u jednom nanosu. Na mestima na kojima je to potrebno, rabic mrea bi e uvrena galvaniziranim elinim spajalicama, sa poklopcima od 40mm i uvrena galvaniziranom elinom icom. Povrina mree treba da bude pod pravim uglom prema dra ima. Sve mora biti postavljeno tako da omoguava nesmetano malterisanje. Povrine posle malterisanja moraju da budu ravne i glatke bez talasa, udubljenja i ispup enja. Ivice moraju biti malo zaobljene - oborene i prave, a uglovi na spoju zidova i zidova i plafona otri i pravi. Cement i kre treba da budu uskladiteni u suvom i da budu upotrebljavani naizmeni no prema isporukama. Pesak treba da bude uskladiten posebno, u saglasnosti sa tipom, na vrstoj i suvoj podlozi i zatien od svakog zagaivanja. Zidarski radovi se ne smeju izvoditi na temperaturama ispod 3C, osim u slu aju da postoji odobrenje nadzornog organa da se rad nastavi uz odre ene mere zatite, da bi se osigurala minimalna temperatura od 4C dok ne do e do ovravanja maltera. Za ostali nain izrade, obraun izvrenih radova i pla anje vae u svemu opti uslovi za izvo enje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova, opti opis za zidarske radove i vae e prosene norme u graevinarstvu. Obraun se vri po m2 stvarno omalterisanih povrina po odbitku otvora, a u skladu sa prose nim normama u graevinarstvu. Cenom je obuhva eno i postavljanje i skidanje potrebnih skela, zatim krpljenje liceva instalacija, ienje prozora, vrata, pregrada i dr. poto se ovi radovi ne e posebno platiti. Otvori do 3,00m2 se ne odbijaju i njihove paletne se ne obra unavaju. Otvori veliine od 3,00m2 do 5,00m2 odbijaju se, a njihove paletne se ne obra unavaju posebno. Ako su paletne vee od 20cm, viak preko 20cm obraunava se po m2, a otvori se odbijaju kao to je navedeno. 04-00 ARMIRAKI RADOVI (GN 400) ELIK ZA ARMIRANJE Za armiranje konstrukcija i elemenata od betona koristi se:

1234-

glatka armatura (GA) od mekog betonskog elika rebrasta armatura (RA) od visokovrednog prirodno tvrdog elika mreasta armatura hladno vu ene i orebrene ice (MAG i MAR) i Bi armatura (BiA)

Osim ovih elika, mogu se koristiti i drugi oblici i vrste elika ako se ispitivanjem prethodno dokae da oni ispunjavaju uslove predviene propisima i da se njihovom upotrebom obezbe uje sigurnost i trajnost konstrukcija i elemenata od betona.

Opti Opis Radova

Glatka armatura (GA) izrauje se od mekog betonskog elika kvaliteta 240/360, rebrasta armatura (RA) od visokovrednog prirodno tvrdog elika kvaliteta 400/500, a zavarene armaturne mree od hladno vu ene ice izra uju se od glatkog elika (MAG 500/560). Zavarene armaturne mree sastoje se od pravih, me usobno upravno zavarenih ica. Oznaka mree, prenici i rastojanja ica, tolerancije i drugo, utvr eni su jugoslovneskim standardom JUS U.M1.091. Prijanjanje betona i elika odreuje se na gredicama izloenim savijanju na na in utvren propisom o jugoslovenskom standardu JUS U.M1.090. ice ili ipke koje se nastavljaju zavarivanjem ne smeju na mestu vara imati loija mehanika svojstva od svojstava propisanih za odgovarajuu vrstu elika. Podesnost elika utvrena je jugoslovenskim standardom JUS C.K6.020. Zavarivanje nosive armature obavlja se u armira kom pogonu, radionici ili na gradilitu. Zavarivanje gorionikom i kovanjem je zabranjeno. Radi osiguranja projektovanog poloaja u toku ugraivanja betona, armatura se brsto vezuje potrebnim brojem graninika i podmetaa odgovarajueg tipa. Prilikom transporta i uskladitenja elika ne sme doi do mehanikih oteenja, lomova na mestu zavarivanja i prljavtine koja moe smanjiti adhezi ju, kao i do gubitka oznaka i smanjenja preseka zbog korozije. Transport i uskladitenje prefabrikovanih armaturnih sklopova i mrea treba obaviti tako da se pored navedenog izbegnu deformacije i nedoputena razmicanja ipki i armatura. Armatura se savija u hladnom stanju i nastavlja na nain oderen projektom konstrukcije. Pre postavljanja armatura se mora oistiti od prljavtine, masnoe, ljuski korozije i sl. Ako se armatura postavlja na tle, predvia se izravnavajui sloj betona, debljine najmanje 5cm. Armatura ne sme doi u kontakt sa pocinkovanim elinim elementima. Pre poetka betoniranja mora se zapisniki utvrditi da li montirana armatura zadovoljava u pogledu: 1- prenika, broja ipki i geometrijski ugraene armature predviene projektom konstrukcije 2- uvrenja armature u oplati 3- mehanikih karajteristika: granica razvlaenja i granica kidanja Armatura se ispravlja, see i savija runo ili mainskim putem. Pod runim putem podrazumeva se seenje pokretnim ili stabilnim makazama i drugim alatom, savijanje na armira kom stolu runim alatom. Pod mainskim putem podrazumeva se ispravljanje granikom na elektri ni pogon i runa montaa. Armatura svakog elementa sa uzengijama mora biti potpuno vezana. Isto to je obavezno i za serklae. Pod postavljanjem i vezivanjem podrazumeva se nametanje podmeta a i privremeno povezivanje armature za oplatu, nametanje i vezivanje armature prema nacrtu. U cenu ulazi prenos armature od deponije do armira kog stola, kao i od armira kog stola do deponije za transport (spakovana i obeleena armatura). Prenos armature ura unat je od deponije na gradilitu do dizalice za vertikalni transport kao i prenos do mesta ugra ivanja. Armatura spremna za ugra ivanje mora biti ista, bez re i prljavtine. Svi ovi radovi ulaze u cenu ugraenog kilograma armature i nee se posebno naplaivati. 05-00 BETONSKI RADOVI (GN 400) Svi betonski i armirano-betonski radovi moraju se izvesti u svemu prema "Pravilniku o tehni kim normativima za beton i armirani beton" - "Sl. list SFRJ" br.11/87 od 23.02.1987. godine, kao i "Pravilniku o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmi kim podrujima" "Sl. list SFRJ" Br.31/81. Svi radovi se moraju izvesti prema odobrenim crte ima, konstrukcitvnim detaljima, stati kom proraunu i tehnikom opisu, solidno i struno sa odgovarajuom kvalifikovanom i strunom radnom snagom i pod strunim nadzorom. MATERIJALI Sav upotrebljeni materijal za izvo enje betonskih i armirano betonskih radova mora odgovarati tehni kim uslovima i jugoslovenskim standardima.

10

Opti Opis Radova

1. Agregat (granulat) Za spravljanje betona upotrebiti agregat koji ispunjava uslove kvaliteta prema propisima o jugoslovenskim standardima JUS B.B3.100 i JUS B.B2.010. ljunak za spravljanje betona mora biti re ni, sasvim ist od gline i mulja, a granuliran prema propisima za predvienu marku betona. 2. Cement Za spravljanje betona upotrebljava se cement koji ispunjava uslove kvaliteta utvr ene propisima o jugoslovenskim standardima JUS BC1.009, JUS B.C1.011, JUS B.C1.013 i JUS B.C1.014. Standardna konzistencija, po etak i kraj vezivanja i stalnost zapremine cementa ispituje se prema propisu o jugoslovenskom standardu JUS B. C8. 023. Uzorci cementa se ispituju prilikom svake dnevne isporuke cementa iste klase ili vrste ili ako je cement odleao vie od tri meseca. Jedno ispitivanje moe se obaviti na najvie 250 t dopremljenog, odnosno upotrebljenog cementa. Pri ispitivanju cementa proizvoa mora da odvoji poseban uzorak cementa i da ga prema propisu o jugoslovenskom standardu JUS B. C1. 012., uva est meseci , s tim da se u projektu konstrukcije moe predvideti uvanje uzorka cementa do primopredaje objekta. Cement upotrebljen za ove radove na zgradi mora biti potpuno sve i doneen na gradilite u originalnim vreama. Cement na gradilitu treba uvati na nain i pod uslovima koji ne utiu nepovoljno na njegov kvalitet - u prostorijama dobro zati enim od vode i vlage, prema uputstvima i propisima za beton i armirani beton Cement se uva posebno, po vrstama i upotrebljava se za spravljanje betona prema redosledu prijema na gradilitu. Ne sme se upotrebiti cement koji je na gradilitu uskladiten due od tri meseca, ako prethodnim ispitivanjem nije utvreno da u pogledu kvalitetaodgovara propisanim uslovima. 3. Voda Za spravljanje betona upotrebljava se voda koja ispunjava uslove utvr ene propisom o jugoslovenskom standardu JUS U.M1.058.
Koliina upotrebljene vode mora biti u saglasnosti sa propisanim odnosom voda cement u samoj meavini, dovoljna, ali ne vea nego to je potrebno da se proizvede gust beton , odgovaraju i za rad, koji moe biti liven i sabijen bez teko a oko armature i u uglovima, bez segregacije ili gubitka vode po povrini.

4. Dodaci betonu Za spravljanje betona upotrebljavaju se dodaci betonu koji ispunjavaju uslove kvaliteta prema propisima o jugoslovenskom standardu JUS U.M1.035. Pre spravljanja betona sa upotrebom dodatka betonu mora se proveriti da li dodatak betonu odgovara projektovanoj betonskoj meavini, prema propisu o jugoslovenskom standardu JUS U.M1.037. 5. Beton Kvalitet betona odreen je projektom konstrukcije, na osnovu tehni kih uslova za izvoenje betonskih radova, kao i uslova za tu konstrukciju i elemente u toku eksploatacije. U projektnoj dokumentaciji mora biti nazna ena klasa betona (za datu konstrukciju ili element) koja obuhvata ili samo marku betona (MB) ili marku betona (MB) i druga svojstva betona prema propisima. vrstoa betona pri pritisku ispituje se prema propisima o jugoslovenskim standardima JUS U.M1.005 i JUS U.M1.020, na kockama ivice 20 cm koje su uvane u vodi ili u najmanje 95%-noj relativnoj vlazi, pri temperaturi 20 +/- 3 oC. Knjige ovih testova uvaju se na gradilitu i u njima se identifikuju svi testovi sa odgovarajuim delovima radova. Za konstrukcije i elemente od betona upotrebljavaju se marke betona (MB) 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 55, 60. Za armirani beton ne sme se upotrebiti marka betona nia od MB 15.

11

Opti Opis Radova

Svojstva koja mora imati beton u posebnim uslovima sredine ispituje se i ocenjuje prema slede im propisima o jugoslovenskim standardima:

1234-

vodonepropustljivost - prema JUS U.M1.015. otpornost na habanje - prema JUS B.B8.015. otpornost na mraz - prema JUS U.M1.016. otpornost na mraz i soli - prema JUS U.M1.055.

vrstoa betona pri pritisku moe se ispitati i na probnim telima drugih dimenzija i oblika koja se razlikuju od kocke ivica 20 cm, i ona se preraunava prema propisima. Betoni se svrstavaju u dve kategorije:

1-

betoni prve kategorije (B.1) mogu se spravljati bez prethodnih ispitivanja, s tim to se mora upotrebiti koliina cementa prema propisima. Betoni prve kategorije (B.1) smeju biti MB 10,15,20 i 25 i mogu se ugraivati samo na gradilitu na kome se spravljaju, betoni druge kategorije (B.2) su MB 30 i vie, kao i betoni sa posebnim svojstvima i transportovani betoni svih marki. Betoni druge kategorije (B.2) spravljaju se na osnovu prethodnih ispitivanja a u skladu sa propisima. Konzistencija betona moe se meriti pomo u:

2-

1234-

Vebe-aparata, prema standardu JUSU.M8.054; sleganja, prema standardu JUSU.M8.050; rasprostiranja, prema standardu JUSU.M8.052; sleganja vibriranjem, prema standarduJUSU.M8.056.

Konzistencija betona odabira se tako da se raspoloivim sredstvima za ugra ivanje omoguava dobro zbijanje betona, to lake ugraivanje bez pojave segregacije i dobra zavrna obrada povrine. Usvojeni sastav betona moe se menjati samo na osn ovu statisti ki obraenih podataka kontrolnih ispitivanja betona. Proizvoa mora kontrolisati svaku vrstu betona kategorije B.2 proizvedenog u fabrici betona ija proizvodnja zadovoljava uslove utvrene u propisima o jugoslovenskim standardima JUS U.M1.050, JUSU.M1.051 i JUS U.M1.052. Sastojke betona ispituje proizvoa. Granulometrijski sastav agregata betona ispituje se najmanje jedanput nedeljno prema propisu o jugoslovenskom standardu JUS B.B8.029. Sadraj prainastih i glinovitih estica agregata betona ispituje se najmanje jedanput nedeljno, prema propisu o jugoslovenskom standardu JUS B.B8.036. Vlanost agregata betona ispituje se najmanje jeda nput nedeljno i prilikom svake uo ljive promene, prema propisu o jugoslovenskom standardu JUS B.B8.035. Dodaci betonu ispituju se prema propisu o jugoslovenskom standardu JUS U.M1.037 za svaku saru prilikom dopremanja dodataka betonu na gradilite ili ako je vreme odleavanja dodataka betonu na gradilitu due od est meseci. U proizvodnji betona kategorije B.2 proizvo a ispituje vrstou pri pritisku na uzorku koji se uzima za svaku vrstu betona, i to svaki dan kad se beton proizvodi ili na svakih 50 m3 proizvedenog betona, odnosno na svakih 75 meavina, s tim da se uzima sluaj koji daje vei broj uzoraka. Rezultati ispitivanja vrstoe pri pritisku betona ocenjuju se prema propisu o jugoslovenskom standardu JUS U.M1.051. Ispitivanje vodonepropustljivosti, otpornosti na dejstvo mraza, habanje i otpornosti na tetne uticaje sredine proizvoa obavlja na nain odreen projektom betona i prema odgovaraju im propisima o jugoslovenskim standardima.

12

Opti Opis Radova

Ocena postignute marke betona (MB) vri se po partijama a u skladu sa programom kontrole i propisima. IZVOENJE BETONSKIH RADOVA Izvoa konstrukcija i elemenata od betona i armiranog betona mora voditi propisanu dokumentaciju kojom dokazuje kvalitet materijala i izvoenja radova, kao i drugu dokumentaciju predvienu projektom. Betonski radovi se izvode prema projektu konstrukcije i projektu betona. Projekat betona se izrauje pre poetka izvoenja betonskih radova i mora sadrati sve priloge k oji su predvieni u propisima: 1- sastav betonskih meavina, koliine i tehnike uslove za projektovane klase betona 2- plan betoniranja, organizaciju i opremu 3- nain transporta i ugraivanje betonske meavine 4- nain negovanja ugraenog betona 5- program kontrolnih ispitivanja sastojaka betona 6- program kontrole betona, uzimanja uzoraka i ispitivanja betonske meavine i betona po partijama 7- plan montae elemenata, projekat skele, za sloene konstrukcije i elemente od betona i armiranog betona, ako nije dat u projektu konstrukcije, kao i projekat oplate za specijalne vrste oplate Projekat betona ne izrauje se za individualnu izgradnju prizemnih zgrada, baraka, upa i sli nih objekata. 1. Betonski pogoni Za proizvodnju betona kategorije B.2 koriste se ure aji koji ispunjavaju uslove utvr ene propisom o jugoslovenskom standardu JUS U.M1.050. Transport agregata, deponovanje, uvanje i upotreba vrie se u svemu prema propisima. Svaka poiljka cementa mora imati sve potrebne podatke o cementu koji se trae prema propisima. Cement se na gradilitu uva kako je to propisano. Dodaci betonu moraju biti uskladiteni prema uputstvu proizvoaa. 2. Organizacija, oprema i projekti za izvo enje betonskih radova na gradilitu moraju biti uskla eni sa projektom konstrukcije i projektom betona. Betoniranje moe po eti po pregledu podloge, skela, oplate i armature. 3. Skele i oplate Skele i oplate moraju biti tako konstruisane i izvedene da mogu preuzeti optere enja i uticaje koji nastaju u toku izvoenja radova, bez tetnih sleganja i deformacija i osigurati ta nost predvienu projektom konstrukcije. Nadvienja skela i oplate, izrada oplate, demonta a oplate, kvalitet i sve ostalo vezano za oplatu mora biti izvedeno u skladu sa propisima. Oplata i podupirai za sve betonske i armirano betonske radove ne pla aju se posebno, ve su obuhvaeni cenom betona. Sva oplata za betonske radove mora biti ta no i precizno izraena prema nacrtima i detaljima. Ispravnost horizontalnog i vertikalnog poloaja oplate, kao i osovine stubova mo raju biti proverene i instrumentima od strane izvoaa. Podupirae treba dati u dovoljnom broju, tako da je izra ena oplata sposobna da podnese teret od betona bez sleganja, ili izvijanja u ma kom pravcu. Ukru enje podupiraa treba izvriti u oba pravca. Unutranja strana oplate mora biti ravno izra ena. Ne smeju se za jednu povrinu upotrebiti daske razli ite debljine. Oplata mora biti tako postavljena da se moe lako i bez potresa skidati. Podupira i se ne smeju postavljati direktno na teren, ili meuspratnu konstrukciju, ve se ispod njih moraju postaviti talpe od 5 cm debljine. Oplata za delove armirano betonskih konstrukcija koji ostaju vidni, mora biti orendisana, a povrine betona koje su oteene moraju biti zakrpljene i pa okirane.Drvena graa upotrebljena za oplatu mora odgovarati postojeim tehnikim propisima za drvene konstrukcije, a dimenzije stati kom proraunu. Potrebna skela za betonske grede ne plaa se posebno, ve je uraunata u cenu betona. Krojenje oplate i podupira a kao i izradu skela mora vriti struno i iskusno lice.

13

Opti Opis Radova

Pre poetka ugraivanja betona treba proveriti dimenzije skele i oplate i kvalitet njihove izrade. 4. Armatura Prilikom transporta i uskladitenja elika ne sme doi do mehanikih oteenja, lomova na mestu zavarivanja i prljavstine koja moe smanjiti adhezi ju, kao i do gubitka oznaka i smanjenja preseka zbog korozije. Armatura se savija u hladnom stanju i nastavlja na nain odreen projektom konstrukcije. Pre postavljanja, armatura se mora oistiti od prljavtine, masnoa, ljuski korozije i slinog. Pre poetka betoniranja armataura se mora pregledati i zapisni ki konstatovati da zadovoljava sve uslove prema propisima. Armaturu koja je uprljana betonom, cementnim malterom i slino, potrebno je pre betoniranja oistiti. 5. Ugraivanje betona Beton se ugrauje prema projektu betona. Ako se betoniranje prekida zbog nepredvi enih prilika, moraju se preduzeti mere da takav prekid ugra ivanja betona ne utie tetno na nosivost i ostala svojstva konstrukcije, odnosno elementa. Beton se mora transportovati i ubacivati u oplatu na na in i pod uslovima koji spre avaju segregaciju betona, promene u sastavu i svojstvima betona. 6. Negovanje ugraenog betona Naroitu panju treba posvetiti nezi izbetoniranih eleme nata da bi se postigao odgovaraju i kvalitet i smanjili negativni uticaji skupljanja betona. Neposredno posle betoniranja, beton se mora zatititi od: 1- prebrzog isuivanja 2- brze izmene toplote izmeu betona i vazduha 3- padavina i tekue vode 4- visokih i niskih temperatura 5- vibracija koje mogu promeniti unutranju strukturu i prionljivost betona i armature, kao i drugih mehanikih oteenja u vreme vezivanja i poetnog ovravanja Beton se posle ugraivanja mora zatititit da bi se osigurala zadovoljavaju a hidratacija na njegovoj povrini i izbegla oteenja zbog ranog i brzog skupljanja. Ako projektom betona nije druga ije odreeno, negovanje betona mora trajati najmanje sedam dana ili ne manje od vremena koje je potrebno da beton postigne 60% od predviene marke betona. Ako se beton greje u zimskim uslovima, elektri nom energijom ili toplim vazduhom treba ga obezbediti od naglog gubljenja vlage. Skidanje oplate moe se izvriti samo po odobrenju odgovornog lica. ZAVRNA OCENA KVALITETA BETONA U KONSTRUKCIJI Za beton kategorije B.2 mora se dati zavrna ocena kvaliteta betona a u skladu sa propisima. Na osnovu zavrne ocene kvaliteta betona u konstrukciji dokazuje se sigurnost i trajnost konstrukcije ili se trai naknadni dokaz kvaliteta betona. OBRAUN RADOVA Obraun izvrenih radova vri se prema jedinicama mera kako je to nazna eno u svakoj poziciji predmera i predrauna radova. Izrada, montaa i demontaa oplate, podupiranje i sve potrebne skele (osim fasadne) ne e se posebno obraunavati i plaati jer su obuhvaeni cenom gotovog betonskog elementa.

14

Opti Opis Radova

U sluaju izmene statikog rauna radi jaeg ili slabijeg terena no to je predvi eno, izvoa je duan izvesti fundiranje u svemu po naknadnom stati kom proraunu, ali obraunae se stvarno izvrena kubatura po pogodbenim cenama u datim pozicijama bez ikakvih prava na reklamacije. U slu aju konstruktivnih promena ili izmena, izvo a je duan tako e sve izvesti prema naknadnom stati kom raunu i detaljima, a bez prava na promenu cena, ve se plaa prema izvrenim koliinama i pogodbenim cenama, izuzev ako za takav rad ne postoji taka u predraunu. 06-00 TESARSKI RADOVI (GN 601) OPTI OPIS Sve tesarske radove treba da izvode kvalifikovani i stru ni radnici, jer i neznatne greke na izradi skele, oplate i krovne konstrukcije mogu dovesti do neelj enih posledica. Upotrebljena rezana graa mora odgovarati jugoslovenskim standardima, i to jelova po JUS D.C1.040. Za tesanu etinarsku grau obavezan je JUS D.B7.020. Kvalitet grae moe se podvrgnuti ispitivanju kako to propisuju standardi JUS D.A1.048 i JUS D.A1.052.Trokove ispitivanja i proba pla a izvoa ako su rezultati negativni, pod uslovom da se to ne odredi drugaije u opisu radova. Grau na gradilitu treba obezbediti od vlage. Gra a mora biti rezana u svemu prema dimenzijama iz projekta. Svi tesarski radovi moraju biti izvedeni stru no i kvalitetno a u svemu prema stati kom proraunu i detaljnim crteima. Krovna konstrukcija mora biti izvedena ta no prema projektovanom padu ije povrine moraju biti potpuno ravne u svim pravcima tako da se obezbedi pravilno naleganje krovnog pokriva a. 07-00 MONTANI GIPSARSKI RADOVI
Radovi na izradi sputenih plafona i lakih pregrada moraju se izvesti struno i kvalitetno. MATERIJAL Materijali koji se upotrebljavaju za ove radove moraju odgovarati zahtevima jugoslovenskih standarda. Materijali koji nisu obuhvaeni jugoslovenskim standardima moraju posedovati ateste o kvalitetu. IZVOENJE Radovi se moraju izvesti u skladu sa standardima i tehnikim uslovima, a u svemu prema projektu, upustvima projektanta i opisima iz predrauna radova. OBRAUN I MERENJE KOLIINA Obraun se vri prema jedinicama mera iz predrauna radova sa merenjem stvarno izvrenih radova.

08-00 KROVOPOKRIVAKI RADOVI (GN 361) OPTI OPIS Kod izvoenja radova strogo se pridravati postoje ih propisa za ovu vrstu radova, kao i uputstva proizvoaa materijala. Sav materijal za pokrivanje krovova mora biti prvoklasnog kvaliteta i mora ispunjavati uslove propisane jugoslovenskim standardima za ovu vrstu radova. Podloga za pokrivanje mora biti propisno i kvalitetno izraena, tako da krovni pokriva nalee celom svojom povrinom bez gibanja.

15

Opti Opis Radova

Naroitu panju posvetiti raznim prodorima kroz krovni p okriva (dimnjaci, ventilacije i dr.), kao i na polaganje pokrivaa pored uvala, grbina, prolaza i drugih mesta na kojima bi moglo do i do pogrenog postavljanja pokrivaa. Krovopokrivaki radovi se moraju bezuslovno izvesti struno i kvalitetno. U cenu za jedinicu mere pokriva kih radova ulazi sav materijal, rad, alat, spoljni i unutranji transport, skele, zarade, dabine i svi ostali trokovi. Obraun se vri po m2 stvarno pokrivene povrine. 09-00 FASADERSKI RADOVI (GN 421) Fasaderski radovi se moraju izvesti struno i kvalitetno a u svemu prema tehnikom opisu, predmeru i predraunu radova i dogovoru sa projektantom a u skladu sa optim opisom za zidarske radove i tehnikim uslovima za izvoenje fasaderskih radova (JUS U.F2.010). Materijali za obradu fasada moraju odgovarati odredbama odnosnih jugoslovenskih standarda i tehni kih uslova. Materijali za koje ne postoje jugoslovenski standardi moraju imati atest o kvalitetu za namenu za koju se koriste. Materijali se mogu ugraivati i primenjivati samo na onim povrinama za koje su prema svojim fizi kohemijskim i mehanikim osobinama i namenjeni. 10-00 KERAMIARSKI RADOVI (GN 501) Keramiarski radovi se moraju izvesti stru no, kvalitetno i precizno a u svemu prema tehni kim uslovima za izvoenje keramiarskih radova (JUS U.F2.011). Materijal Keramike ploice koje se dopremaju i ugrauju na objekat moraju biti nove (neupotrebljavane), i moraju odgovarati postojeim jugoslovenskim standardima, ako u opisu radova nije druga ije predvieno. U koliko za odreene ploice ne postoji jugoslovenski standard, one moraju ispunjavati slede e uslove:

1- ivice moraju biti otre, paralelne, prave i neoteene, 2- ploice ne smeju sadrati rastvorljive soli i ostale t etne sastojke, 3- povrina mora biti bez zareza i mehuria, 4- donja povrina mora biti tako obraena da je pogodna za ugradnju, 5- boja mora biti ujednaena,
-

jugoslovensk ploice ne smeju prekoraiti granicu upijanja vode po povrini koja je predvi ena im standardom za odgovarajuu vrstu, prilikom izbora ploica nuno je pre svega voditi ra una, pored estetskih zahteva da ploice po svojim fizikim, hemijskim i mehanikim osobinama odgovaraju namenjenim (da se ne povrinama bi dogodilo da se zbog iskljuivo estetskih razloga zidne ploice ugrade na pod, unutarnje na spoljne povrine ili obine podne ploice na pod sa visokomfrekvencijom saobraaja itd.) Ploice za oblaganje podova ploice - moraju zadovoljavati uslove propisane u standardima: JUS B.D1.310, JUSB.D1.320, JUS B.D1.335, JUS B.D1.332. podne ploice moraju zadovoljavati uslove sledeih standarda:JUS B.D1.305, JUS B. D1.306, JUS B.D1.405, JUS B. D8.052.

1.

1.1. Neglaziranepodne 1.2. Glazirane 2.

Ploice za oblaganje zidova Mogu biti glazirane i neglazirane i moraju zadovoljavati uslove slede ih standarda: JUS B.D1.300, JUS B.D1.301, JUS B.D8.450, JUS B.D8.052 kao i JUS B.D1.335, JUS B.D1.334, JUS B.D8.332,

JUS B.D8.050.

16

Opti Opis Radova

3.

Keramike ploice - za vanjsku upotrebu moraju posedovati ateste o postojanosti na atmosferske uticaje

postojanost na temperaturne promene.

Za Oblaganje fasada upotrebljava se i neglazirani iglazirani reljefni mozaik. 4. Vezivni materijal

4.1. Cementni malter Cementni malter mora biti spravljen od meavine cementa, peska i vode a po potrebi i sa dodatkom nekog sredstva za ubrzavanje vezivanja ili za plastificiranje. Zapreminski odnos cementa i peska je u zavisnosti od namene i kre e se od 1:3 za enterijere i eksterijere do 1:2 za mozaik.

4.1.1.

Cement mora odgovarati odredbama standarda JUS.B.C1.010 do 015.

4.1.2. Sredstva 4.1.3.

za ubrzavanje vezivanja maltera ili betona, plastifikatori i sl. ne smeju izazvati nikakve tetne posledice. Pesak mora biti pran, granulometrijskog sastava prema nameni.

4.1.4. Voda 4.2.

ne sme da sadri sastojke koji bi tetn o delovali na podlogu, kerami ke ploice i masu za zaptivanje. Lepkovi (lepila) Za lepljenje keramikih ploica mogu se upotrebiti samo oni lepkovi koji su od strane proizvo aa deklarisani za odreenu vrstu radova

5.

Zaptivni materijal Zaptivni materijali su materijali koji se upotrebljavaju za zatvaranje spojnica izme u keramikihploica, za zatvaranje dilatacionih razdelnica izme u ogranienih veliina poploavanja, kao i spojeva poploavanja zida sa podom ili tavanicom. Mogu se upotrebiti samo zaptivni materijali koji ispunjavaju traene uslove sa ugra ivanjem prema uputstvu proizvoaa.

6.

Izvoenje Pre nego se pristupi oblaganju kerami kim ploicama mora se proveriti ispravnost i kvalitet podloga preko kojih se vri oblaganje. Pri oblaganju u unutranjosti objekta, kerami arski radovi se izvode tek poto su prostorije omalterisane, postavljeni ramovi za stolariju i sprovedena i ispitana instalacija, ako to nije druga ije predvieno u opisu radova. Oblaganje zidnih povrina treba izvesti potpuno ravno i vertikalno, bez talasa, ispupenja i udubljenja, sa jednolinim i dovoljno irokim spojnicama. Zavrni radovi, kao i prelomi, ispadi i istureni uglovi oblau se zaobljenim (jednorubnim, dvorubnim) ploicama ili ploicama sa "oborenim" ivicama. Oblaganje podnih povrina izvodi se horizontalno, bez talasa, izbo ina, sa ravnim povrinama ili pod potrebnim nagibom, sa jednolinim i dovoljno irokim spojnicama. Po zavrenom oblaganju, spojnice treba obraditi odgovaraju im zaptivnim materijalom. Na mestima prodora instalacionih cevi i dna reetki, ploice moraju biti precizno ukrojene i postavljene.
U cilju zatite izvedenih radova, nuno je spre iti svaki saobraaj i kretanje ljudi u roku od 3 dana po zavretku oblaganja. Do momenta korienja, radi zatite povrina, pod treba posuti strugotinom.

7.

Merenje i obraun koliina

17

Opti Opis Radova

Obraun se vri po m2 ili m1 izvrenog oblaganja sa merenjem prema stvarno izvrenim radovima. Opti opis: Ovi opti uslovi su sastavni deo opisa po pojedinim pozicijama radova i odnose se na oblaganje zidova i podova svim vrstama keramikih ploica u unutranjosti objekta i izvan njega. Kerami arski radovi moraju biti izvedeni kvalitetno, sa odgovaraju om kvalifikovanom radnom snagom, a u skladu sa va eim standardima i tehnikim propisima za izvoenje ove vrste radova. Sav materijal koji se ugrauje u objekat mora biti nov - neupotrebljavan, osim ako pojedina nim opisom radova nije predvieno drugaije, i mora da odgovara postojeim JU standardima za kvalitet i dimenzije. Ukoliko odreene ploice nisu po standardu, za iste se mora pribaviti atest nadle ne ustanove, kojim se moraju potvrditi sledee karakteristike:

12345-

da su ivice otre, prave, paralelne i neoteene da ploice ne sadre nikakve rastvorljive soli ili druge tetne sastojke da im je vidna povrina bez zareza i mehuria da im je boja ujednaena da im je upijanje vode u granicama predvi enim standardom za odgovarajuu vrstu ploica

VEZIVNI MATERIJALI Vezivni materijal - cementni malteri i lepak moraju po kvalitetu da odgovaraju propisanim standardima i da poseduju ateste.
Cementni malter i lepak moraju biti naneti u normativima propisanoj ili prospektom deklarisanoj debljini tako da obezbeuju potpuno i trajno prijanjanje keramike za podlogu, i ne smeju promeniti niti otetiti podlogu. Lepak za lepljenje keramikih ploica mora biti deklarisan za odreenu vrstu radova i atestiran u ovlaenoj ustanovi. vrstoa na smicanje za zidove mora biti min. 3 kp/cm2. Proizvo a mora dati detaljna uputstva za primenu lepila, kao i za potrebne predradnje kojih se izvoa mora striktno pridravati.

Voda mora biti ista, ne sme da sadri nikakve sastojke koji bi tetno delovali na podlogu, kerami ke ploice ili masu za zaptivanje. Za odreivanje irine spojnica izmeu keramikih ploica upotrebiti PVC krstie koji se pre fugovanja moraju obavezno izvaditi. PRIPREMA PODLOGE Pre poetka radova obezbediti da podloga bude pripremljena za prihvatanje vezivnog sredstva i obloge od keramikih ploica. Kod oblaganja zidova plo icama u cementnom malteru betonske zidove prethodno orapaviti pikovanjem i isprskati cementnim mlekom, a kod zidova od opeke zidne spojnice izdubiti i povrine isprskati retkim cementnim malterom od prosejanog ljunka granulacije do 4 mm, razmere 1:1. Kod oblaganja zidova ploicama na lepku obezbediti da podloga od cementnog maltera bude neote ena, dovoljno ravna za prihvatanje vezivnog materijala, ista, oribana blagim rastvorom deterdenta da bi se uklonile sve neistoe, dobro isprana istom vodom i suva. Oblaganje zidova i podova u unutranjosti objekta zapo eti nakon to su prostorije omalterisane, postavljeni ramovi za stolarijui bravariju, a sve vrste instalacija sprovedene i ispitane. Oblaganje zidnih povrina izvesti potpuno ravno i vertikalno, bez talasa, sa spojnicama min. 2mm irine. Horizontalne spojnice pratiti po celom obimu prostorije, a vertikalne izvesti pod visak. Sve ivice tako e moraju biti vertikalne. Oblaganje zidova u sanitarnim vorovima vrie se u cementnom malteru, ukoliko pojedina nom pozicijom nije predvieno drugaije. Oblaganje zidova u kuhinji vrie se odgovarajuim lepkom preko omalterisane ili betonske podloge. Poploavanje podnih povrina izvesti ravno, bez talasa i grabina, sa potpuno ravnim povrinama, ili u nagibu na mestima gde je to projektom predvi eno. U cilju zatite podova zabranjen je svaki saobraaj i kretanje ljudi u trajanju od najmanje tri dana od momenta zavretka poplo avanja. Zidove i podove, nakon zavrenog polaganja plo ica, fugovati belim cementom ako predra unom nije odreeno drugaije. Izvoa je duan da izvedene radove uva od oteenja do predaje investitoru, kao i da sva eventualno nastala ote enja otkloni o svom troku. Pod ote enjem smatrae se svaka naprsla, izgrebana ili okrznuta ploica. Pre poetka radova izvoa je obavezan da projektantu i nadzornom organu dostavi uzorke materijala koji se ugrauju, i njihove ateste na saglasnost. OBRAUN RADOVA
Obraun se vri po m2 za ivedene povrine zida ili poda, odnosno po m1 za sokle. Stepenita se obra unavaju po m2 obloene povrine ili po m1, pri emu se mora naznaiti razvijena irina ela i gazita.

18

Opti Opis Radova

Prozorski otvori veliine do 0,5 m2 se ne odbijaju, a oblaganje paletni i banaka se ne obra unava posebno. Takoe, obrada i ukrajanje ploica oko prodora ili otvora u zidovima ili podovima se ne obraunava posebno, ve ulaze u jedininu cenu oblaganja zidova, odnosno podova. Jedininom cenom obuhvaen je sav rad, spoljanji i unutranji transport, i isporuka potrebnog veznog, ugradbenog i pomonog materijala, davanje uzoraka i atesta, manje popravke podloge, potrebna pokretna skela, alati, zatita izvedenih radova od ote enja do predaje naruiocu, ienje, i sve ostale zakonske dabine. 11-00 KAMENOREZAKI RADOVI Oblaganje podova i zidova kamenim plo ama se radi u svemu prema JUS-u F.7.010. Kamen mora biti otporan na mehanike udare, habanje itd. Svojstva kamena u odnosu na razne uticaje dokazuje se atestom koji je propisan u JUS-u B.B3.200 ta ka 6. Dimenzije i oblik kamenih plo a moraju biti u skladu sa odredbama JUS.B.B3.200. Malter koji se koristi za postavaljanje mermernih plo a se pravi od meavine cementa i peska. U slu aju potrebe dodaje se hidratisani kre. Granit je u klasi Bianco Cristal, a mermer u klasi Carrare ili Beli ven ac. Cement mora da odgovara odredbama JUS B.C1.010, 011 i 015. Hidratisan kre mora odgovarati odredbama JUS.B.C1.020. Pesak mora biti pran pri emu granulacija mora biti takva da najve e zrno ne bude vee od 6 mm. Voda, kojom se spravlja malter ne sme da ima sastojke koji bi tetno delovali na mermer. Metalne kotve moraju nositi celu teinu mermerne p loe, bez obzira da li se zaliva malterom ili ne. Kotve moraju biti izraene od materijala koji ne korodira. Opti opis: Kamen upotrebljen za izradu mora biti potpuno zdrav, bez pukotina i riseva. Boja i vrsta kamena mora biti po izboru projektanta. Obraene ploe moraju biti potpuno ravne i prave i po ivicama neiskrzane i sa neobijenim uglovima. Sve kamene povrine predvi ene za politiranje moraju biti politirane do visokog sjaja i zati ene gipsom do predaje zgrade kada e izvoa skinuti gips, dobro oistiti sve povrine i namazati magnezijum fluatom, pa ponovo uglaati i obrisati jelenskom koom. Svi kamenorezaki radovi moraju biti izraeno struno i tano prema detaljnim crteima, a obraunavae se prema stvarno izvedenim povrinama po m2 ili m1. 12-00 PODOPOLAGAKI RADOVI (GN 691) Podopolagaki radovi se moraju izvesti struno i kvalitetno a u svemu prema tehni kim uslovima za izvoenje radova pri polaganju podnih obloga (JUS U.F2.017) i tehni kim uslovima za izvoenje parketarskih radova (JUS U.F2.016). MATERIJAL Svi materijali za izvoenje podopolagakih radova moraju biti kvalitetni i moraju ispunjavati uslove iz jugoslovenskih standarda.

1.

Parket

1.1. Klasini parket mora biti u skladu sa JUS D.D5.020.

2. 2.1. 2.2.

Podne obloge od PVC-a Podne obloge od PVC-a bez obloge moraju biti u skladu sa JUS G.E5.022 Podne obloge od PVC-a sa podlogom - moraju biti u skladu sa JUS G.E5.021.

Ukoliko za neke od materijala za podopolagake radove ne postoje standardi, proizvoa je duan da uverenjem o kvalitetu potvrdi sledee karakteristike:

19

Opti Opis Radova

1234567-

dimenzije dimenzionalnu stabilnost postojanost prema svetlosti nezapaljivost klizavost elektrinu provodljivost ujednaenost povrine

IZVOENJE Podloga za podne obloge mora biti kvalitetna i prilago ena za odgovarajuu vrstu podne obloge. Podloga mora biti tako izvedena da ispunjava sve uslove kvaliteta prema propisima. Temperatura vazduha u prostorijama u kojima se izvode podopolagaki radovi ne sme biti manja od +10 C, izuzev za vinilazbestne ploe gde vai JUS U.F3.060. Sve podne obloge moraju se izvesti kvalitetno a u skladu sa standardima i tehni kim uslovima. OBRAUN KOLIINA I MERENJE Obraun koliina se vri prema jedinicama mera nazna enim u predraunu radova sa merenjem stvarno izvedenih radova. Opti opis: Ovim optim opisom obuhvaeni su radovi na izradi podne obloge od klasinog parketa. Podne obloge moraju biti kvalitetno i struno izvedene u svemu prema tehnikim propisima, normativima i standardima u prostorijama gde je to projektom predvieno. Ovi radovi se imaju izvesti sa odgovarajuim alatom i materijalima koji takoe odgovaraju tehnikim propisima, normativima i standardima. U protivnom, izvoa je duan da ih ukloni sa gradilita. Izvoa je obavezan da pre poetka radova dostavi naruiocu uzorke parketa i ateste za sve materijale koje ugrauje. Ugovaranje se vri po m2, a obraun se vri prema stvarno izvrenim koliinama, prema merama iz projekta. Pre poetka radova izvoa je duan da ispita kvalitet podloge i njenu podobnost za oblaganje parketom. Podloga mora biti vrsta,potuno horizontalna, bez pukotina i oteenja, suva, sa max. 3% vlage u momentu ugraivanja parketa, i ista, bez mehanikih neistoa i masnoa.
Oblaganje podova se vri lepljenjem obloge na pripremljenu podlogu odgovarajuim lepkom. Na podlogu naneti sloj lepila po celoj povrini ozubljenom lopaticom i parket daice ili lamelne ploe dobro utisnuti u lepilo i postaviti jednu do druge. Pera moraju da uu u ljebove celom duinom i da se dobro veu.

Pokrivne lajsne uvrstiti na svakih 300 mm razmaka, a na mestima sastava i na uglovima zasei ih pod uglom od 45 stepeni. Hoblovanje parketa moe se izvesti posle potpunog vezivanja lepila, a kod lamel parketa tek nakon 24 sata. Za hoblovanje upotrebiti brusni papir br. 120 - 150. Lakiranje parketa izvriti odmah nakon hoblovanja, uz prethodno pedantno uklanjanje praine sa poda. Lakiranje izvriti tako da se dobije potpuno glatka i ravnomerna povrina bez tragova etki i povlaenja. Lakiranje izvriti u tri sloja nanoenjem etkom ili prskanjem, sa suenjem od min. 12 asova izmeu dva lakiranja. Parket se moe koristiti po isteku 48 asova od nanoenja treeg - zavrnog sloja laka. Procenat vlanosti parketa prilikom isporuke mora da bude u granicama dozvoljenim JU standardima. Lak za lakiranje parketa mora da titi gornju povrinu parketa od prljavtine, prodora vlage i drugih tetnih uticaja. Po izvrenom lakiranju ne sme se izmeniti izgled povrine i strukture parketa. Izmeu parketa i zida prilikom ugradnje parketa, ostaviti spojnicu irine 18 - 20 mm. Oko prodora cevi centralnog grejanja izvoa je duan da parket isto i pedantno ukroji tako da se prodor u pootpunosti pokrije pokrivnom rozetom. Izvoa je duan da izvedene radove drugih izvo aa uva od oteenja prilikom izvoenja svojih radova. U protivnom, bie u obavezi da sva oteenja dovede u ispravno stanje o svom troku. Izvo a je duan da svoje izvedene radove uva od oteenja do predaje naruiocu. 13-00 STAKLOREZAI RADOVI (GN 681) 14-00 MOLERSKO-FARBARSKI RADOVI (GN 531)

20

Opti Opis Radova

Molersko-farbarski radovi se moraju izvesti stru no i kvalitetno a u svemu prema tehni kim uslovima za izvoenje molarskih radova (JUS U.F2.013) i tehni kim uslovima za izvoenje farbarskih radova (JUS U.F2.012). MATERIJAL Materijali koji se upotrebljavaju za izvo enje molerskofarbarskih radova moraju odgovarati zahtevima jugoslovenskih standarda, kojima se utvruje njihov kvalitet. Materijali koji nisu obuhvaeni jugoslovenskim standardima moraju imati uverenje o kvalitetu. Za ove materijale izvoa je duan da podnese naru iocu uverenje o kvalitetu. Materijali se mogu upotrebljavati i primenjivati samo na onim povrinama za koje su prema svojim fizi kohemijskim i mehanikim osobinama i namenjeni. Ako se u garantnom roku pojave bilo kakve promene na radovima zbog loeg kvaliteta, izvo a o svom troku otklanja nedostatke, ukoliko se pokae da su posledica nepravilne ugradnje materijala, a ako je dokazano da je upotrebljeni materijal nekvalitetan, tada odgovornost snosi proizvo a. IZVOENJE Radovi se moraju izvesti struno i tehniki ispravno, sa svim predvienim predradnjama i zavrnim radovima. Radovi se moraju obaviti standardno ukoliko u tehni kom opisu nije nita drugo utvr eno ili naknadno ugovoreno. Gotovi, fabriki proizvedeni materijali moraju se upotrebiti prema uputstvu proizvoaa. Premazi moraju vrsto da prijanjaju, da odaju ujedna enu povrinu, bez tragova etke ili valjka. Boja mora biti ujednaenog intenziteta (bez mrlja). Pokrivni premazi moraju potpuno da pokrivaju podlogu. Sve ostalo u vezi izvoenja mora se obaviti u skladu sa standardima i tehnikim uslovima. OBRAUN I MERENJE KOLIINA Obraun se vri po 1 m2 povrine ili po komadu, sa merenjem stvarno izvrenih radova. Opti opis: Sve pozicije molersko-farbarskih radova moraju biti izvedene stru no i kvalitetno, sa materijalima koji u svemu odgovaraju tehnikim propisima, normativima i vae im standardima, i to u onim prostorijama gde je to predvieno izvoakim projektom. Materijali se mogu ugraivati i primenjivati samo na onim povrinama za koje su prema svojim fizi kohemijskim i mehanikim osobinama i namenjeni. Materijali koji nisu obuhva eni standardima moraju biti najboljeg kvaliteta i za ove materijale izvoa je duan da dostavi ateste o izvrenom ispitivanju . Izvoa je obavezan da pre poetka radova dostavi naru iocu ateste za sve materijale koje ugra uje. Atesti moraju biti izdati od organizacija ovla enih za ovu vrstu poslova i ne smeju biti stariji od jedne godine, raunajui od dana izdavanja atesta do dana po etka izvoenja radova na objektu. Gotovi, fabri ki proizvedeni materijali moraju se upotrebiti u svemu prema uputstvu proizvo aa. Obojene povrine moraju biti iste, bez tragova etki i valjaka. Boja i ton moraju biti potpuno ujedna enog intenziteta, bez mrlja. Boja mora da prekrije podlogu u potpunosti, svi zavreci obojenih povrina moraju biti ravni i pravilni, kao i sastavi sa vratima, prozorima i sl. Izvoa je obavezan da pre po etka radova dobro oisti podlogu od mehanikih neistoa, praine i masnoe.Posne i emulzivne, odnosno fasadne, poludisperzivne, kao i lakovi, boje i zatita drveta, ne smeju se ljutiti i moraju biti otporne na otiranje ukoliko prema uputstvu proizvo aa posle roka za vezivanje mogu da se briu lakim trljanjem krpom.
Disperzivne boje, uljni i bezuljni lakovi, uljane boje i mat uljane boje moraju biti postojani na pranje ukoliko prema uputstvu proizvoaa posle roka za vezivanje mogu da se peru mekim sun erom i vodom, sa malim dodatkom (oko 1%) neutralnog sredstva za pranje, a da se voda pritom ne oboji.Obojene povrine moraju biti otporne na svetlost, uticaj temperature, razne hemijske i mehanike uticaje, kao i na atmosferilije.

Uljane boje ne smeju da se mrekaju i da pucaju. Za sve vrste premaza upotrebiti boje sa pigmentima otpornim na svetlost.

21

Opti Opis Radova

Izbor boja vri projektant, naru ilac radova, ili odgovorni predstavnik naru ioca, po dogovoru. Izvoa je obavezan da podnese ton karte za odgovaraju e materijale. Izvoa je obavezan da uradi probne uzorke veliine 1,0 m2 za svaku vrstu bojenja i mo e da pristupi finalnom bojenju tek po dobijanju pismene saglasnosti lica odreenog da izvri izbor boja. Za vreme izvoenja radova izvoa ne sme da nepanjom svojih radnika uprlja ve izvedene druge vrste radova drugih izvoaa. U protivnom, izvoa je duan da prizna naru iocu vrednost izvrenih popravki na tim radovima. Obraun izvedenih radova izvrie se u skladu sa normama za izvo enje zavrnih radova u graevinarstvu. 15-00 IZOLATERSKI RADOVI (GN 561) OPTI OPIS Svi izolaterski radovi moraju se izvesti stru no i kvalitetno u svemu prema projektu, tehni kim uslovima iz elaborata za graevinsku fiziku, detaljima i ostaloj tehni koj dokumentaciji u vezi sa njima, vae im tehnikim propisima i jugoslovenskim standardima i pravilnicima, a naro ito prema: 1- Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za nagibe krovnih ravni 2- Tehniki uslovi za izvoenje izolacionih radova na ravnim krovovima JUS. U.F2.024/1980. godina 3- Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za zvunu zatitu zgrada - Sl. list SFRJ br. 14/82 4- Pravilnik o jugoslovenskim standardima za toplotnu tehniku u graevinarstvu - Sl. list SFRJ br. 69/87 Izolaterski radovi se moraju izvesti sa kvalifikovanom radnom snagom i odgovaraju im alatom, kao i sa materijalima koji odgovaraju tehnikim propisima, normativima i standardima. Izvoa je obavezan da pre poetka radova dostavi naruiocu ateste kao i dodatna objanjenja i uputstva o na inu ugraivanja, za sve materijale koje e upotrebiti pri izvoenju svojih radova. Atesti moraju biti izdati od strane ustanova ovlaenih za ovu vrstu radova. Atesti ne smeju biti stariji od jedne godine po ev od dana izdavanja atesta do dana kada je izvoa otpoeo sa izvoenjem ovih radova na objektu. Ukoliko za pojedine predviene materijale ne postoje JUS standardi, za njih se moraju pribaviti atesti sa miljenjem odgovarajue ovlaene strune institucije da se mogu primeniti u predvienoj izolaciji. Sve ugovorene pozicije izolaterskih radova izvodi e se prema projektantskim detaljima, termi kom proraunu i pojedinanim opisima radova uz svaku poziciju. Neke pozicije se mogu raditi i prema detaljima izvoaa ukoliko ih projektant, ili naruilac radova pismeno prihvate kao bolje reenje. Izvoa je duan u svakom slu aju da upozori projektanta i naru ioca na eventualne nedostatke u detaljima i u izvoakim planovima koji mogu uticati na kvalitet radova i sigurnost objekta, i u dogovoru sa njima da izvri potrebne izmene, i to pre poetka izvoenja izolaterskih radova. Svi radovi ije bi uporedno ili kasnije izvo enje stvaralo mogunost oteenja izolacija, moraju se izvesti pre postavljanja izolacija. Pre poetka izvoenja izolaterskih radova mora se izvriti provera ispravnosti ve izvedenih graevinskih, zanatskih i drugih radova koji bi mogli uticati na kvalitet, trajnost i sigurnost izolacije. Ukoliko se konstatuje neka nepravilnost, ona se mora popraviti pre izvo enja izolaterskih radova. Pre nanoenja izolacija, povrine koje se izoluju moraju biti briljivo poravnate, o iene i potpuno suve. Slojevi izolacije se ne smeju polagati na betonsku podlogu ako u betonu nije zavren proces vezivanja. Pre poetka izvoenja bilo koje od ugovorenih pozicija izolaterskih radova podloga se mora otpraiti i dobro i paljivo o istiti od svih neistoa. Kao osnovni premaz za hidroizolacije upotrebljavati hladne bitumenske premaze na bazi organskih rastvaraa, ili na bazi emulzije. Pri izvoenju izolacionih slojeva postupiti na sledei nain:
-prvi sloj punih neperforisanih, imregniranih, bitumeniziranih, bitumenom oblo enih, ili drugih izolacionih traka polagati sa preklopima od min. 10 cm i lepiti ih vruom bitumenskom masom po celoj duini;-drugi sloj polagati na 50 cm u odnosu na prvi sloj, a tre i sloj polagati tako da se njegovi preklopi pomi u za 10 cm od preklopa prvog sloja;-polaganje traka se moe izvesti i tako da se svaki naredni sloj pomie za 1/3 u odnosu na prethodni sloj.Odstupanje od dimenzija preklopa moe da bude 4-10cm i to samo kod traka od sinteti kih materijala kod kojih se preklopi obrauju po specijalnom postupku, tj. umetanjem zatvarajuih traka, ime se preklopi potpuno zavaruju, vulkaniziraju i sl. tako da su osigurani od odlepljivanja.

Izvoa je obavezan da primeni postupak uvaljavanja traka odmotavanjem u naliveni vru i bitumen. Odmotavanjem traka potiskuje se stalno deblje naliveni bitumenski sloj u koji se traka vrsto utiskuje valjkom odreene teine, i to po ev od sredine ka krajevima po celoj povrini, tako da ni najmanji deo ne

22

Opti Opis Radova

ostane nezalepljen. Duina trake pri polaganju ne s me biti dua od 5,0 m. Trake se prilikom nastavljan ja polau sa preklopima od min. 10 cm, i lepe se tako e vruim bitumenom. Perforisane i sline trake se ne moraju polagati sa preklopima, ve se mogu polagati na sueljavanje. Ove trake se mogu polagati bilo sa koje strane, i bilo u kom pravcu. Pune neperforirane i impregnirane, bitumenizirane, bitumenom obloene i druge izolacione trake, kada s e polau na povrinama u nagibu, po inju se polagati na nizvodnoj strani, pri emu je pravac polaganja traka upravan na pravac nagiba krova i oticanja vode, te svaka slede a traka ima da preklopi prethodno nizvodno poloenu traku. Bitumenizirani perforisani stakleni voal, ostale perforisane trake i ostale trake sa krupmnim posipom namenjene za izradu slojeva za izjednaenje pritiska od difuzne pare, ili za odvajanje sloja od sloja, prethodno se ne iste od posipa, ve se posle polaganja oisti samo gornja strana radi boljeg prijanjanja bitumenskog namaza, ukoliko je predvieno da se isti nanosi preko perforisane trake. U toku izvoenja radova ne smeju se na svoju ruku vriti nikakve izmene. Za svaku eventualnu izmenu mora postojati prethodno dobijena saglasnost. Prilikom izrade hidroizolacije, moraju se efikasno izolovati svi prodori kroz zidove, podove, krovove i terase i uspostaviti vodonepropusne veze sa drugim materijalima i drugim izvedenim graevinskim elementima sa kojima hidroizolacija dolazi u kontakt. Kod izvoenja zvune i termike izolacije posebnu panju treba obratiti na termi ke odnosno zvune mostove i ne dozvoliti da doe do njihovog stvaranja. Strogo paziti da prilikom livenja betona, kouljice i sl. ne doe do prodiranja vode u toplotnu izolaciju (obavezno izvriti odgovaraju u zatitu). U toku izvoenja izolaterskih radova ili posle njihovog zavretka, dok su izolacije jo nezati ene, ne sme se preko njih hodati, vriti prevoz i lagerovati materijal. Neposredno posle izvoenja izolacije mogu se izvoditi samo oni gra evinski radovi koji su u vezi sa izradom zatite izolacije. Temperatura pri kojoj se smeju izvoditi namazi, nanosi vru im bitumenom i bitumenskim masama, ne sme da bude nia od 5C. Kod hladnih namaza i nanosa mi nimalna temperatura iznosi 10C.
Pored zidova i drugih vertikalnih povrina, hidroizolaciju uzdici min. 20 cm po visini zida mereno od osnove.

Izvoa radova je duan da obezbedi potrebne mere i sredst va za higijensko-tehni ku zatitu na radu, da sve radnike upozna sa tim merama i da ih primenjuje. Obraun se vri prema jedinicama mere nazna enim u pozicijama predmera i predra una radova (m ili m'). Jedininim cenama obuhvaen je sav glavni i pomo ni materijal, rad, alat, skele, sav transport i uskladitenje, ienje radnog mesta, odvoz uta i otpadaka, naknada tete na svojim i tu im radovima, ako je nastala nepanjom izvo aa izolacija. Jedininim cenama takoe je obuhvaeno uzimanje mera za izvoenje i obraun radova, HTZ mere,osiguranje radova od dnevne vode i zatita izvedenih radova do primopredaje. 16-00 BRAVARSKI RADOVI (GN 701) OPTI OPIS Pod bravarskim radovima podrazumevaju se aluminijumske i eline konstrukcije koje sadre izradu prozora, vrata, pregrada, aluzina, ograda, eline konstrukcije i ostale bravarije. Bravarski radovi se moraju izvesti stru no i kvalitetno, a u svemu prema Tehni kim uslovima za izvoenje bravarskih radova, elinih i aluminijumskih konstrukcija, tehnikom opisu, detaljnim crteima i uputstvu projektanta. Sve pozicije bravarskih radova moraju biti izvedene i ugra ene sa kvalifikovanom radnom snagom, odgovarajuim alatom i materijalima koji odgovaraju u svemu tehni kim propisima, normativima i JU standardima za ovu vrstu radova. Prozori, vrata i pregrade su delovi objekta koji se ugra uju u otvore zgrada u cilju obezbe enja higijenskotehnikih uslova.

23

Opti Opis Radova

Ugraeni u objekat prozori, vrata i pregrade u daljem tekstu graevinski elementi moraju ispunjavati minimalne higijenske uslove u pogledu: produvavanja, vodonepropustljivosti, osvetljavanja i isen enja, provetravanja, toplotne i zvune zatite. U pogledu produvavanja i nepropustljivosti u svemu se pridravati vrednosti koje su date u tabeli 1.2 u okviru dokumenta Tehniki uslovi za izvoenje zavrnih radova u zgradarstvu II deo bravarski radovi . Graevinski elementi moraju biti ispitani i snabdeveni atestima od strane ovla enih organizacija. U ugraenom i za eksploataciju spremnom stanju gra evinski elementi moraju ispunjavati slede e eksploatacione uslove, uslove bezbednosti i sigurnosti: 1eksploatacioni uslovi: upotrebljivost i trajnost 2uslovi sigurnosti: sigurnost na dejstvo vetra i mehanike uticaje pri zastakljivanju 3uslovi bezbednosti: u eksploataciji u sluaju poara pri rukovanju i pri vrivanju Zazori izmeu okvira graevinskih elemenata i ispune moraju biti toliki da spre avaju njeno prskanje usled temperaturnih promena, odnosno toliki da omogu e upotrebu i ispunu takvih debljina i elasti nih svojstava koje obezbeuju otpornost i sigurnost propisanu ya svaku kategoriju gra evinskih elelmenata. U pogledu bezbednosti u eksploataciji gra evinski elementi moraju biti tako izvedeni da se njihovi delovi ne mogu nepredvieno odvojiti usled delovanja vetra ili skinuti pri rukovanju okovom. Pri rukovanju mehanizmom za otvaranje i drugim okovom, pritisci, udari i naprezanja ne smeju izazvati deformacije i oteenja koja bi umanjila kvalitet gra evinskih elemenata u pogledu u vrenosti u otvoru, zaptivenosti i funkcionisanja. U sluaju poara gra evinski elementi ne smeju pri gorenju stvarati toksi ne gasove u koliinama koje su vee od propisanih (Sl. List SFRJ 35/70). Materijal i elementi koje izvo a isporuuje i ugrauje na objekat moraju biti novi (neupotrebljavani). Moraju biti u skladu sa propisima JUS-a, a oni za koje JUS ne postoji moraju posedovati ateste koji potvruju da odgovaraju predvienoj nameni. Svi aluminijumski elementi su proizvo aa Alumil, kategorije 2.1, serije M11000, irina profila 62-70mm, irina termoprekida 20-24mm. Prosena duina Al profila je po m 2 je 3,0-3,5m. Vrata mogu imati otvaranje samo oko vertikalne ose, a prozori oko vertikalne i horizontalne ose. Bravarske pozicije se imaju izvesti od standardnih gvozdenih profila, limova, vu enih kumanovskih kutija razliitih preseka, upljih cevi, ispune od eline grifovane ice i ostalih materijala predvi enih opisom pozicije ili materijala koji nisu bili predvieni opisom pozicije, a potrebno ih je ugraditi. Aluminijum za otvore na fasadnim zidovima je eloksiran, a zatim obra en, miniziran i lakiran u tonu po izboru projektanta. Dimenzije, obrada i oprema u svemu prema projektu, detaljima, specifikaciji i uputstvima projektanta. Veze i spojeve elemenata izvriti u svemu prema detaljnim crteima, a prema odredbama JU standarda i tehnologiji proizvoaa, uz saglasnost projektanta i nadzornog organa. Svi spojevi moraju biti besprekorno izvedeni sa pravilnim i preciznim seenjem. Izvoa mora pre poetka radova da proveri da li sve veze gra evinskih elemenata i predviene bravarije uskalene. Izvoa je duan da preda naru iocu na saglasnost detalje sa opisom na osnovu kojih e se bravarija ugraivati. Svi bravarski elementi za koje se zahteva specijalna izrada (vatrootpornost, dihtovanje i sl.) moraju se poveriti specijalizovanim organizacijama za ovu vrstu elemenata. Sve pozicije bravarskih radova antikorozivno zatititi i zavrno obojiti. Kod bravarskih povrina koje su po ugraivanju nedostupne mora se pre ugraivanja izvesti trajan i kvalitetan antikorozivni premaz. Na in ienja podloge i vrste zatitnih sredstava odre uje se na osnovu posebnih tehni kih uslova za antikorozivnu zatitu. Antikorozivna zatita predvia: 1ienje metalnih profila od re i odmaivanje sredstvom za pranje, i 2premazivanje temeljnom bojom (antikorozivno sredstvo - minijum, radiolin ilisli no) u dva sloja. Montau svih elemenata na gradilitu izvriti stru no, dok se montaa elemenata specijalne izrade vri prema uputstvu proizvoaa.

24

Opti Opis Radova

Kod uvrivanja bravarije za kamen, zid od opeke ili beton, ne smeju se upotrebiti materijali koji mogu tetno da utiu na metal. Prozorska krila moraju se u vrstiti da dobro zaptivaju i da se lako otvaraju i zatvaraju jo pre zastakljivanja. Prozorski okviri moraju se vezati dovoljnim brojem ankera za gra evinske elemente. Kod prozora bez pokretnih krila, okviri se moraju ankerovati. Kod prozora sa pokretnim krilima, okviri se moraju ankerovati na mestima gde se prenosi optereenje. Vrata i kapije se moraju lako otvarati i zatvarati i o tome se mora voditi ra una prilikom dalje obrade povrina. Zatvorena krila vrata moraju dobro da naleu. Krila ne smeju ni na jednom mestu da zapinju. Izrada i zavarivanje moraju biti kvalitetno izvedeni. Kod savijanja i oblikovanja ne smeju se pojaviti zarezi niti popreni nabori. Zglobovi moraju biti popreno obraeni , odgovarati obliku i omoguavati dobru vezu.. Varene veze se moraju izvesti po priznatim pravilima tehnike varenja, moraju biti vrste i neraskidive i ne smeju imati greke. Delovi trake za varenje moraju se ukloniti sa povrina koje ostaju vidljive posle ugradnje, ako statiki nisu potrebni, a u opisu radova nije drugaije propisano. Osim osnovnih uslova za izvoenje i ugraivanje bravarije, izvoa je duan da uradi i slede e to ulazi u ponuenu cenu: uzimanje mera za izvoenje i obraun radova, ukljuujui korienje mernih instrumenata izrada detaljnih crtea prema datim emama i izrada planova za ankerovanje vrata, kapija, prozora i sl.
davanje podataka naruiocu u vezi staklorezakih radova izrada potrebnih skela i platformi za nesmetano izvoenje posla

izrada manjih probnih komada, ako se ovi kasnije mogu u izvo enju ugovorenih radova promeniti sprovoenje svih mera zatite po HTZ i ostalim propisima dovoenje vode, gasa i struje od prikljuaka koje daje naruilac do mesta izvoenja radova isporuka sredstava za uvrivanje sklanjanje svih neistoa i uta koji potiu od ozvoaa Pre poetka izrade bravarskih elemenata izvo a bravarskih radova se mora prethodno sporazumeti o svakoj poziciji rada pojedinano sa nadzornim organom i projektantom, kako bi se ta no utvrdile dimenzije, nain konstrukcije, izrade i obrade, vrste i dimenzije upotrebljenog materijala i na in montae. Sve se to mora zapisni ki konstatovati, kao i eventualne izmene koje za sobom povla e promene koliina i vrsta materijala, to e kasnije sluiti za obra un koliina. Cenom bravarskih radova obuhvaena je izrada, antikoroziona zatita, montaa, fina lna obrada, opremanje okovom, opremom i zastorima, zastakljivanje i ugradnja, kao i sve potrebne skele ukoliko u poziciji predmera nije drugaije naznaeno. Jedininom cenom odgovarajue pozicije obuhvaena je isporuka i ugradnja ankera i ankernih proica, konzola, nosaa i sl. koje izvoa ugrauje prilikom betoniranja zidova i meuspratinih konstrukcija, pokrivne rozete, opivne lajsne, zaptivni materijal i drugo, i to se ne e posebno plaati. Sve pozicije bravarskih radova, osim onih koje se nabavljaju od drugih isporu ilaca, se rade u radionici izvoaa bravarskih radova, ukljuujui i antikorozivnu zatitu i bojenje. U svemu ostalom vae PTP za izvoenje zavrnih radova u graevinarstvu. Obraun bravarije vrie se prema kilogramu, m2, m1 ili komadu, ve kako je narueno u pojedinim pozicijama radova. Ukoliko se utvrivanje koliina vri na osnovu teoretskih teina iz tabela onda se na izraene teoretske teine dodaje 7% za vezivne elemente , varove i zatitni sloj. 17-00 LIMARSKI RADOVI (GN 771) Podloga za pokrivanje limom mora biti propisno i kvalitetno izra ena, tako da krovni pokriva nalee celom svojom povrinom bez gibanja. Grbine i slemena moraju biti izra eni ravno i bez talasa. Sav materijal za pokrivanje krovova mora biti kvalitetan i mora ispunjavati uslove propisane u jugoslovenskim standardima za ovu vrstu radova. Krovopokriva ki radovi se moraju bezuslovno izvriti struno i kvalitetno.

25

Opti Opis Radova

Svi pomoni radovi i prenos sveg potrebnog materijala do mesta ugra ivanja nee se posebno plaati jer su obuhvaeni cenom po jedinici mere pokrivanja krova. Obraun se vri za pokrivanje po m2 stvarno pokrivene povrine. Svi limarski radovi moraju biti precizno i stru no izvedeni a u svemu prema tehni kim uslovima za izvoenje limarskih radova i prema tehnikom opisu. Svi delovi limarije moraju se skrojiti u radionici i delimi no sklopiti u vee delove koji se zatim na gradilitu montiraju meusobno povezuju u jednu celinu. Sve sastavke izraditi struno i solidno sa duplim falcom i zakivanjem. Povezivanje pojedinih delova izvriti tako da se limu da mogunost dilatiranja. Svi gvozdeni delovi koji su u neposrednom dodiru sa limom moraju biti pocinkovani. Kod podloge od betona ili maltera, ispod lima postaviti sloj ter-hartije. Svi profili, okapnice i ostalo moraju biti u svemu prema detanjnim crteima i opisima pojedinih pozic ija. Opti opis: Ovim optim uslovima obuhvaeni su svi radovi koji se odnose na sve vrste pokrivanja i opivanja limom, kao i izradu i montau horizontalnih i vertikalnih oluka, ventilacionih cevi, obradu otvora i sli no. Limarski radovi obuhvaeni ovim uslovima moraju biti izvedeni kvalitetno, po svim vae im propisima i u skladu sa odredbama ovih uslova. Svi radovi koji prethode limarskim radovima moraju biti u potpunosti zavreni, a potreban materijal dopremljen po vrstama i koliinama na udaljenost do 50,0 m. Materijali koje izvoa ugrauje moraju biti novi - neupotrebljavani, osim ako to projektom nije druga ije predvieno. Pomoni-vezivni materijali - kalaj, zakivci, zavrtnji i drugo, moraju tako e odgovarati relevantnim odredbama JUS-a. Pre poetka radova izvoa je duan da usaglasi detalje sa projektom, da proveri sve gra evinske elemente na koje se, ili za koje se limarija pri vruje, kao i da pripremi limariju od zahtevanog materijala koja e da odgovara predvienom nainu vezivanja i svim ostalim zahtevima. Delovi razliitih metala ne smeju doi u dodir da ne bi dolo do korozije ili drugih tetinih uticaja. Svi elementi za privrenje moraju odgovarati vrsti lima. Sastavi limova i uvrenja moraju biti tako izvedeni da elementi pri toplotnim promenama mogu nesmetano dilatirati, a da pritom ostanu nepropusni. Na svim vencima i solbancima uraditi okapnicu, ukoliko detaljem nije predvieno drugaije. Oluni kanali se moraju postaviti u ravnomernom padu, s tim da ivica oluka uz krov bude najmanje 10 mm via od spoljne ivice. Pad u oluku iznosi najmanje 0,5 %. Koliine obraunati na sledei nain: 1opivanje venaca, nazidaka, i atika po m1, mereno po spoljnoj najduoj ivici 2solbanci po m1 Jedininom cenom obuhvaeni su nabavka materijala, izrada elemenata sa uobi ajenim rasturom, svi pomoni i vezni materijali, alat, spoljni i unutranji transport, ugradnja i radna skela. Kao i zatita izvedenih radova do predaje investitoru, plate i sve ostale dabine. 18-00 STOLARSKI RADOVI (GN 550) OPTI OPIS Ovim optim opisom obuhvaeni su svi uslovi izrade i ugradnje unutranje i fasadne stolarije. Fasadna stolarija podlee odredbama JUS-a iz glavne grupe D.E. i to: 1- za izradu detalja i dimenzija fasadne stolarije JUS D.E.1.100-192 2- za izradu detalja i dimenzija unutranje stolarije JUS D.E.1.020-192 3- za odreivanje kategorije kvaliteta izraene fasadne i unutranje stolarije JUS D.E.1.011 i 4- JUS D.E.1.012 5- za kvalitet dihtovanja spoja izmeu krila i toka na vodonepropustljivost i produvavanje, klasifikacija 202 C iz JUS D.E8.193 i D.E8.235, sl. list SFRJbr. 69/82 Svi stolarski radovi se moraju izvesti struno i kvalitetno, a u svemu prema tehnikim uslovima za izradu graevinske stolarije i JUS-u.

26

Opti Opis Radova

Sva stolarija mora biti izvedena prema tehnikom opisu, specifikacijama, emama i detaljima overenim od strane projektanta. Izvedena stolarija mora biti kvalitetna i u potpunosti mora odgovarati svojoj nameni kako u pogledu funkcionalnosti tako i u estetskom pogledu. Sva fasadna i unutranja stolarija mora biti izra ena od prvoklasne suve rezane zdrave gra e, od tvrdog drveta bez crvotoina, naprslina i vorova, sa max. vlano u 12% i mora kvalitetom zadovoljiti sledee uslove: 1nepropustljivost na udar vazduha i vode, 2termiku zatitu prema vae im propisima i 3zatitu od zvuka prema vae im propisima, a u svemu prema tehni kim uslovima iz elaborata za graevinsku fiziku. Unutranja stolarija se ugrauje po sistemu suve montae, preko slepog toka u irini zida. Parapetnu dasku debljine d=30 mm uraditi od trvdog drveta, sa profilisanom unutranjom ivicom prema detalju, koja prelazi finalno obraen parapet za 20 mm. ili prema detalju projektanta. Materijal za izradu tokova je od tvrdog drveta profila standardnih dimenzija po JUS-u, u svemu prema detalju. tokovi se ugra uju suvim postupkom, preko slepih ramova, rafljenjem odgovaraju im holcrafovima kroz dvostepene otvore na dovratniku. Krila unutranjih vrata u svemu prema specifikaciji stolarije, detaljima arhitektonskog projekta i zahtevima projektanta. Sva vrata i pregrade u masivu od tvrdog drveta bi e bojene i lakirane, oblagani furnirom i slino, postupkom prema detaljima iz enterijera to ulazi u cenu komada pojedina nog elementa stolarije, a prema zahtevima projektanta enterijera zajedno sa svim pripremnim radovima za ove vrste radova. Povrinska obrada - bojenje stolarije - mora biti u svemu prema zahtevima iz projekta, a u zavisnosti od namene prostorije u koju se ugrauje. Potrebno je atestom dokazati kvalitet boja. Sva zastakljivanja izvriti termoizolovanim staklom 4+12+4mm., ili nekom drugom vrstom stakla po izboru i detalju projektanta. Zastakljivanje ulazi u cenu stolarije tako da se posebno ne obra uje kroz pozicije, kao i posebni zahtevi projektanta u vezi zastakljivanja kao to su vitrai i sli no. Sve pokrivne lajsne postaviti nakon zavretka molerskih i kerami arskih radova. Izvoa radova duan je da na osnovu projektne dokumentaci je uradi radioni ku dokumentaciju koju e dostaviti naruiocu na odobrenje. Izvoa je duan da na gradilite donese prototip sa atest om koji e odobriti projektant. Stolarija koja nije atestirana ne sme se ugra ivati. Ispitivanje valjanosti materijala mora se sprovesti po uslovima: JUS D.A1.060-068, JUS D.A1.080-087, JUS D.B0.021 i JUS D.A1.040-049, to se prilikom primopredaje stolarije mora dokazati i potvrditi pravovaljanim dokumentom. Ispitivanje valjanosti unutranjih vrata vri se po uslovima: JUS D.B8.821-1, to se prilikom primopredaje mora dokazati i potvrditi pravovaljanim dokumentom. Svi materijali moraju biti smeteni pod nadstrenicama, odvojeni od zemlje da bi se omogu io slobodan protok vazduha i zatita od vlage. Svi elementi stolarskih radova moraju biti zati eni od vremena u toku prenosa i uskladiteni u suvom, istom, ventiliranom i pokrivenom prostoru, pre i posle zatitnog premazivanja. Vrata treba da budu lagerovana horizontalno. Nezavisno od toga da li je to posebno naglaeno, izvo a stolarskih radova obavezan je ugraditi gumene odbojnike u pod ili zid, bez posebnog plaanja. Osnovni materijal Prema JUS DE1.012. za spoljnu stolariju ne dozvoljavaju se slede e greke: 1- usukanost iznad 3mm na duini od 1m (3%) 2- pukotine srca zbog isuivanja i mraza 3- srednja miiavost i buotine 4- nikakvo truljenje u grai 5- trule kvrge 6- velika modriavost 7- zaguenost kod bukve 8- beljika kod hrasta

27

Opti Opis Radova

Prema JUS DE1.011 za unutranju stolariju dozvoljene su slede e greke: 1- zdrave srasle i nesrasle kvrice 2- zdrave male srasle kvrge do 20mm, osim na prekama 3- polegue smeju da se proteu do 2/3 irine okvira i to jedna na m1 4- zdrave srednje srasle kvrge u dovratnicima po jedna na m1 5- male ili srednje nesrasle kvrge zapetljane po dve na m1, a me usobna udaljenost vea od 15 cm 6- zakrpljene srednje smolnjae po jedna na m1 7- uzdune pukotine koje ne smeju biti due od 50mm i ne smeju te i koso niti kroz deo elementa drveta 8- modriavost do 4% povrine Napomena: Od dozvoljenih greaka dozvoljeno je da se na jedno elementu nalazi 1- do 4 kom na poetnom metru do 10cm irine na dovratnicima, srednjici, oblogama i okvirima vratnih krila 2- do 5 kom na m2 na ispunama Drvene ploe Pojedini delovi ploa koji se ugrauju u delove graevinske stolarije treba da se sastoje iz jednog komada ili lamela od furnira. Upotrebljavaju se vezane ili vlaknaste plo e, iverice ili dva furnirska lista nalepljena jedan na drugi unakrsno u odnosu na smer vlakana. Kvalitet per ploa (I, II i merkantil klasa) mora da odgovara odredbama JUS DC5.020. Kvalitet ploa iverice (I klasa) mora da odgovara odredbama JUS DC5.030. Kvalitet vlaknastih ploa (tvrda i polutvrda I i II klasa) mora da odgovara odredbama JUS DC5.022 O k o v i z a k o m a n d o v a nj e s t o l a r i j o m Sva vrata snabdeti potrebnim okovom, bravom sa klju evima i ostvariti zatvaranje spojeva sa ostalim materijalima -dihtovanje. Okov mora u svemu odgovarati crteima ili opisu kat alokog lista ili pozicije predra una, odnosno Tehnikih odredaba za pojedinu vrstu stolarskih radova, uz uslov da sve bude prvoklasno i odgovara JUS standardima, a ako ovim standardima pojedina vrsta okova nije obuhva ena, onda prema DIN standardima. Moraju omoguavati lako otvaranje i zatvaranje stolarije iz prostorije. Moraju onemoguavati otvaranje spolja tj moraju odolevati pritisku od 100kp/m2 Funkcionalni i vidni delovi moraju biti zatieni od korozije. Vidni delovi moraju imati zadovoljavajui estetski izgled. Materijal za zatitu Kitovi za popunjavanje veih oteenja: 1- moraju biti brzovezujui (moraju ovravati za 5-8 minuta posle nanoenja) 2- ne smeju menjati zapreminu po zavrenom suenju - bruenje brusnim papirom M01 i M02 mora biti mogu e posle asa suenja Sredstva za impregnaciju: 1- moraju dobro da prodiru u pore drveta i da se brzo sue 2- posle nanoenja sloja impregnacije drvo ne sme da bubri 3- treba da drvetu omogue regulisanje vlage 4- moraju imati fungicidno dejstvo 5- debljina sloja iznosi 25-30 mikrona i moe se brus iti brusnim papirom No.100 Sredstva za formiranje izravnavajueg sloja (za kitovanje): 6- treba da imaju sposobnost lakog nanoenja odnosno veliku tiksotropiju 7- moraju imati sposobnost dugog obraivanja i lakog izravnavanja-peglanja 8- moraju imati sposobnost dobrog popunjavanja pora 9- debljina sloja je 40-50 mikrona koji se moe brusi ti brusnim papirom No.150-180 Napomena: Spoljna krila prozora i balkonskih vrata, kao i stolarija koja se finalizira bezbojnim postupkom ne sme se kitovati. M a t e r i j a l z a u g r a i v a nj e

Za neposredno suvo ugraivanje na zid:

28

Opti Opis Radova

12-

vijci za drvo izraeni prema JUS MB1.024, a oblika prema JUS MB1.510 plastini tiplovi Za suvo ugraivanje preko ankera: 1elini ankeri za beton 2meci za upucavanje 3metalni ankeri Za suvo ugraivanje preko slepog okvira: 1elini ekseri 2meci za upucavanje 3slepi okviri 4vijci za drvo Broj komada, dimenzije i kvalitet odreuje se posebno prema uslovimakoji su odreeni visinom objekta i izloeno u zgrade delovanju vetra, s tim to se za proraun mora uzeti sila pritiska od 100kp/m. Zaptivni materijal

123456-

Zaptivni materijal mora biti otporan na: oksidaciju sunevu svetlost vodu atmosferske uticaje ne sme menjati oblik i elastinost pri promenama temperature ne sme sadrati otrovne sastojke Zahtevana svojstva ugraene stolarije Stolarija mora biti elastino i vrsto ugraena. Spoj mora trajno zaptivati protiv vetra i vlage. Priklju ak mora osigurati zatitu od zvuka i toplote i odvoditi kinicu. Mora postojati mogu nost tolerancije izmeu neobraenog zida i elementa stolarije, kao i odgovaraju e izjednaavanje suprotnih kretanja zida i elementa stolarije. Mora postojati mogunost izmene stolarije bez razbijanja zidova. Pre poetka izvoenja stolarskih radova izvoa e sve mere zapisniki utvrditi sa projektantom i nadzorom, kao i dinamiku izrade pojedinih elemenata i termine prijema. Obraun se vri po komadu ugra enog stolarskog elementa (prozor, vrata) finalno obra enog i zastakljenog sa svim potrebnim okovom, spojnim i izolacionim materijalom. Jedini na cena obuhvata izradu radionikih crtea, izradu elemenata, pakovanje, transport, skladitenje, vertikalni i horizontalni transport na gradilitu, ugraivanje-montaa sa svom potrebnom potkonstrukcijom, sa pomo nim i osnovnim materijalima, okovom i finalnom obradom. 19-00 RAZNI RADOVI Svi razni radovi se moraju izvesti stru no, kvalitetno i precizno a u svemu prema standardima i tehni kim uslovima za ovu vrstu radova. MATERIJAL Materijali koji se upotrebljavaju za ove radove moraju odgovarati zahtevima jugoslovenskih standarda. Materijali koji nisu obuhvaeni jugoslovenskim standardima moraju posedovati ateste o kvalitetu. IZVOENJE Radovi se moraju izvesti u skladu sa standardima i tehni kim uslovima a u svemu prema projektu, upustvima projektanta i opisima iz predrauna radova. OBRAUN I MERENJE KOLIINA Obraun se vri prema jedinicama mera iz predrauna radova sa merenjem stvarno izvrenih radova.

29