Socioloke perspektive

oblasti: kultura, identitet, obrazovanje, mediji, religija, nacija

Kultura
funkcionalizam: Kultura je preduslov funkcionisanja i opstanka drutva marksizam: kultura je posledica ljudskog rada i materijalnog je porekla

Identitet
funkcionalizam: drutvene uloge omoguuju pojedincima mesto u sistemu;

Obrazovanje
funkcionalisti: kola je drugi stepen socijalizacije, posle porodice. Posmatra obrazovanje u odnosu na drutvo, tj. funkciju obrazovanja u drutvu. Industrijska drutva su otvorena i meritokratska i pru aju jednake anse. liberalna: posmatra obrazovanje u odnosu na pojedinca. !matra da dostupno i kvalitetno obrazovanje smanjuje nejednakosti u drutvu. marksizam: kroz obrazovanje se reprodukuje potroa"ko drutvo, tj. ideologija kapitalisti"kog sistema. socijaldemokratski: obrazovanje je kapital, kao i industrija. #ripartidni sistem kolovanja kroz tri tipa srednji$ kola % gimnazije, te$ni"ke kole i opte srednje kole& pru a jednake anse svim klasama. interakcionizam: naglaava uloge nastavnika i u"enika; !matra da nastavnici imaju sliku 'idealnog u"enika( u odnosu na koju stvaraju tipologiju u"enika i etiketiraju i$.

Komunikacije i mediji
pluralizam: drutvo se sastoji iz mnotva interaktivni$ i konkurentni$ segmenata i zato mediji ne oblikuju drutvo. marksizam: vladajue ideje svake epo$e su ideje vladajue klase; )ediji su sredstvo preko koji$ vladajue klase dominiraju i opstaju kao vladajua elita. postmodernizam: unutar medijski$ organizacija postoje razli"ite kulture koje mogu da budu u sukobu.

Religija
funkcionalizam: religija je sistem verovanja i prakti"ni$ delovanja koji grupa ljudi ima i koristi u borbi sa sutinskim ljudskim problemima. #o su inkluzivne definicije i na osnovu nji$ niz pojava u drutvu mo e da se smatra religijom. supstantivne definicije: se bave sadr ajem religije; Po njima religija je institucija koja se sastoji od kulturoloki$ interakcija sa kulturalno postuliranim natprirodnim biima. *ve definicije su ekskluzivne jer je teko odrediti religiju. marksizam: religija je iskrivljena slika realnosti koja nudi mnoge obmane koje grade osnovu ideologije vladajue klase i la ne klasne svesti. strukturalizam ( Gidens : verski fundamentalizam je odgovor na na"in na koji postmoderno doba )ilena + pijemis$ijem,gmail.com

detradicionalizuje drutvo i slabi oseaj sigurnosti. postmodernizam: revitalizacija ljudski$ ideja, problem refleksizma

!orodica i doma"instvo
funkcionalizam: doprinos porodice u odr avanju drutvenog sistema; funkcije porodice su seksualna, vaspitna, ekonomska, reproduktivna; razvod: sve vee vrednovanje braka, dovodi do preveliki$ o"ekivanja. kriti#ka: nukleusna porodica je izolovana od rodbine i ire zajednice, porodi"ni problemi stvaraju probleme u drutvu; u porodicama se u"e obrasci poslunosti. marksizam: monogamna i nukleusna porodica je nastala sa pojavom privatnog vlasnitva i dr ave; porodica je glavni oslonac kapitalisti"ke privrede. Porodica je glavna potroa"ka snaga.

$acionalizam i identitet
marksizam: klase, a ne nacije su glavni istorijski akteri; nacija je izmiljena jedinica liberalizam: globalno tr ite nagriza razlike me-u nacijama.

.lavni autori / marksizam:

kultura i identitet %arks: kultura je posledica ljudskog rada i materijalnog je porekla; 0eprodukuje ideologiju vladajue klase; Kultura je izraz iskrivljenog pogleda na svet koji zastupa vladajua klasa; 0azli"ite klase imaju razli"itu kulturu; obrazovanje Ivan Ili#: zala e se za ukidanje kola i obrazovanje u interesnim grupama. mediji Stjuart &ol: kulturna $egemonija je dominacija jednog sistema ideja nad drugim; )ediji kodiraju zna"enja monika i oni su klju"ni u prenoenju ti$ zna"enja. Kapitalisti"ka logika diktira sadr aj delovanja medija. religija 'ngels: upore-uje rano $rianstvo sa komunizmom, jer prilazi masama na isti na"in. Oto %aduro: religija ima relativnu autonomiju od vladajueg sistema i nije toliko konzervativna koliko u izvesnim situacijama mo e da bude revolucionarna. %arks: ekonomski sistem oblikuje verovanja pojedinca; 1a"in proizvodnje odre-uje dominantan oblik religije u jednom drutvu: porodica i doma"instvo 'ngels: moderna nukleusna porodica se razvila sa pojavom privatnog vlasnitva i dr ave. *na je glavni oslonac kapitalizma. (e) i (ang: porodi"ni problemi stvaraju drutvene; 2 porodicama se u"e obrasci poslunosti. )ilena + pijemis$ijem,gmail.com

nacija i identitet *enedikt +nderson: nacije su zamiljene jedinice, konstrukti.

.lavni autori / funkcionalizam i postmodernizam

kultura i identitet ,irkem: Kultura je drutveni proizvod, preduslov funkcionisanja drutva. Klasifikacija u drutvu poti"e iz strukture drutva. ,irkem: kolektivna svest je skup zajedni"ki$ uverenja i gra-ana. !arsons: kultura je funkcionalni preduslov opstanka i postanka drutva. Rozenberg- %ekdonald: nove te$nologije stvaraju masovnu kulturu; Kultura se deli na : narodnu umetnost, visoku umetnost i masovnu kulturu. Pu"ku umetnost je kultura obi"ni$ ljudi. Gans ( pluralizam : deli kulturu na visoku, viu srednju, ni u srednju, nisku i kvazi3kulturu; 0azlikuje celokupne i delimi"ne kulture. identitet Sjuart &ol: 0azmiljanje o drutvu je dominantni koncept identiteta, pa je tako identitet proao kroz tri faze: prosvetiteljski, socioloki i postmoderni subjekt. Identitet je postao decentralizovan i defragmentiran, ja"aju etniciteti zbog globalizacije. *auman ( postmodernizam : ivotne strategije za izgradnju identiteta: skita", vagabundo, igra" i turista. &arijet *redli: identiti su ukorenjeni u drutvenim grupama; Postoje "etiri aspekta nejednakosti: klasa, rod, rasa4etnicitet i ivotno doba; Identiteti su drutveni. Identiteti mogu da budu aktivni, pasivni i politizovani. obrazovanje ,irkem: glavna funkcija obrazovanja je prenoenje vrednosti i stvaranje solidarnosti. !arsons: kola je drugi stepen socijalizacije; 5rutvena na"ela koja vrede u irem drutvu usvajaju se u kolama. .odor /ulc: obrazovanje je kapital, kao i industrija; Prepoznaje tripartidni sistem obrazovanja koji omoguuje kolovanje svi$ klasa i pru a jednakost ansi. religija ,irkem: univerzalni sistemi praksi i verovanja posveeni svetim stvarima, tj. onome to je izdvojeno i zabranjeno. 6ajedni"ki sistem vrednosti i moralni$ uverenja je osnova bilo kog drutvenog sistema. !arsons: drutvo ne mo e da postoji bez zajedni"ki$ normi i vrednosti; 1orme ponaanja su integrisane u religije, druga funkcija je davanje smisla i objanjenja svi$ ljudski$ ivotni$ dilema. &antington: razli"itosti civilizacija e dovesti do sukoba. Gidens: verski fundamentalizam je posledica postmodernisti"ke decentralizacije drutva koja slabi oseaj sigurnosti. )ilena + pijemis$ijem,gmail.com

porodica i doma"instvo !arsons: porodica ima va nu ulogu u primarnoj socijalizaciji i stabilizaciji odrasli$. Izolovana nukleusna porodica je tipi"an oblik porodice u modernom industrijskom drutvu.

!odele
tipovi kulture: visoka kultura, narodna kultura, masovna kultura, popularna kultura i supkultura ve verske organizacije: crkve, denominacije, sekte, kultovi; 5rutveni pokreti koji odbacuju, pri$vataju ili se prilago-avaju spoljnom svetu i 1e7 age pokret. Individualizam: utilitarni individualizam % potroa"ko drutvo& i ekspresivni % potraga za sopstvenim smislom ivota&. 0unkcije porodice % )ardok&: seksualna, reproduktivna, ekonomska i vaspitna. 1ivilizacije su kulturni entiteti, po 8antigntonu postoje: zapadna, konfu"ijanska, japanska, latino3 ameri"ka, slovensko3pravoslavna, afri"ka i islamska. 9olertajn: Rasa je generi"ka kategorija, nacija sociopoliti"ka a etnicitet kulturoloka. 5ejvid )ekkron: .ra-anski i etni"ki nacionalizam; Postoje #etiri tipa nacionalizma: :. nacionalizam i razvoj moderne nacionalne dr ave / nacionalizam povezan sa sekularizacijom i prosvetiteljstvom ;. kolonijalizam i nacionalizam / nacionalizam u kolonizovanim dr avama <. neonacionalizam / nacionalizam na teritorijama neki$ dr ava od etni"ki$ grupa koje za$tevaju svoju dr avu, tra e nezavisnost. =. postmoderni nacionalizam / zbog nezadovoljstva komunisti"kim re imom nacionalizam postaje sila otpora komunizmu.

#ermini i definicije:
Skriveni nastavni program / je ono to u"enici nau"e tokom obrazovanja a nije predvi-eno nastavnim programom teorija etiketiranja i samoispunjuju"e proro#anstvo / predvi-anja nastavnika o buduem uspe$u u"enika koja se ostvaruju jer je predvi-anje tendenciozno postavljeno. Kulturna )egemonija / dominacija jednog sistema ideja nad drugim

)ilena + pijemis$ijem,gmail.com

Kontrakolska kultura je otpor prema obrazovanju, po nekim istra ivanjima daje prednost manuelnim nad intelektualnim zanimanjima i ima karakteristike 'fabri"ke kulture(. %itovi obrazovanja: uspe$ se temelji na zasluzi, nagrada u zanimanju se temelji na zaslugama, kolovanje je put ka uspe$u u svetu rada. +naliza diskursa razotkriva ulogu medija u stvaranju kulturne $egemonije kroz analizu konteksta poruke. 0leksipanika termin koji koriste zagovornici ideje da mediji podsti"u agresivnost. $ormativni model medijski$ poruka odre-uje norme ponaanja i standard 'normalnosti(. (ingvisti#ki zaokret je prou"avanje komunikacijski$ modela u kontekstu onoga to oblikuje nau stvarnost %>& )ipodermi#ki model / provodi analogiji izme-u medijski$ poruka i narkomanije 1rkve / velike i formalne verske organizacije sa $ijerar$ijom i plaenom radnom snagom; 2glavnom su konzervativne i pretenduju na religijski monopol. ,enominacije / imaju sli"nosti sa crkvama sekte su male i "vrsto integrisane grupe koje nisu konzervativne ali su zatvorene kultovi 2 su individualni obilici verovanja koji nemaju "vrsto definisanu doktrinu ne3 age pokreti / niz ideja iz ?@A. jedna od temeljni$ odrednica je unutranja spiritualnost nukleusna porodica je domainstvo koje "ine dve generacije, roditelji i nji$ovo potomstvo. simetri#na porodica / je tipi"na porodica srednje klase u modernim industrijskim drutvima identitet / oseaj sopstva u odnosu na okru enje; temelji se na kulturi ali nije njen proizvod. 'tni#ki pluralizam / politi"ki stvara multikulturalizam a polazi od toga da se kulture etni"ki$ manjina ne menjaju nego da ostaju razli"ite i izdvojene kultura je sveukupan na"in ivota ljudi odre-ene zajednice.

)ilena + pijemis$ijem,gmail.com