POLJOPRIVREDNA STRUNA SLUBAAGROZAVOD VRAC

Bilten
Broj 2 Datu ! "#$"%$2"#2$

Maj

2012

Pr&'r( &)&! S*(+a*a ,r( &- .&')$ &*/$ 0o-ar1t0a 2ua*&ta 3&)ut&*o0&- .&')$ &*/$ a/ro(4o*o &j( Eu5(* Ba6a .&')$ &*/$ ratar1t0a

Bilten Agrozavod Maj

2012

Sa.r+aj! I RATARSTVO #$ 3(5ur(.*a o6ra.a 4u4uru7a 2$ Ut&8aj a/rot(9*&:4( (r( *a ra70oj 4or(*o0o/ 1&1t( a 4u4uru7a @ F

II ZATITA BILJA
#$ )j&0&* 1 ota0a8 ; Gra'9o)&ta <u*(6ra*a 2$ a5a0a 4ra1ta0o1t ja6u4( =V(*tur&a &*a(>ua)&1? @$ E4o*o 14& 7*a:aj*&j( 6o)(1t& 6&)ja4a &7 <a &)&j( Cucurbitaceae P)a (*ja:a =Pseudoperonospora cubensis? III AGROE,ONO3IJA #$ Z*a:aj 4)a1t(ra IV STOARSTVO #$ O.r+a*a .ru/a V INCOR3ATI,A #$ I*t(r*(t ED')or(r E & 6(76(.a* ra. *a I*t(r*(tu VI LABORATORIJA #$ U'ut1t0o 7a u7or4o0a*j( 7( )j&Bta *a a)& 'ar8()a a #F #@ a*&<(1ta8&ja ADa*& Bu*4( ## #" % G H

Bilten Agrozavod Maj

2012

I RATARSTVO
#$ 3(5ur(.*a o6ra.a 4u4uru7a
Meuredna obrada: kultivacija partanje paranje su sinonimi za jednu od najznaajnihjih operacija nege useva kukuruza u cilju postizanja maksimalnih prinosa. Meurednim kultiviranjem postiu se nekoliko e ekata znaajnih za kukuruz u toku vegetacije a to su : provetravanje povrinskog sloja zemljita! spreavanje isparavanja vode iz zemljita! zatita od korova i prihrana kukuruza azotom. "rovetravanje povrinskog sloja zemljita! pogotovo u uslovima visoke vlage zemljita odnosno zabarivanja! u normalnim uslovima na ovaj nain se uva vlaga u dubljim slojevima jer se kultivacijom prekida kapilaritet zemljita odnosno spreava isparavanje vode. #rajnji e ekat je prihranjivanje kukuruza u redove sa azotnim ubrivima putem depozitora. $adi postizanja pravih e ekata meuredne kultivacije treba sigurno obratiti panju na reglau orua za kultivaciju: reglaa zatitne zone odnosno radne irine motiica! dubinu rada motiica i brzinu kretanja. %eophodno je odrediti adekvatnu zatitnu zonu za kultiviranje! pri emu kod kukuruza u ranijim azama ta zona moe biti ua a kod odraslog kukuruza ta zona obavezno ira. &ubina kultiviranja je u zavisnosti od uzrasta kukuruza pri emu je ve'a dubina u ranim azama ()*+ lista, i obavezno pli'a u kasnijim azama ( -*./ list , da ne bi dolo do seenja korenovog sistema. 0to se tie brzine kretanja traktora ona je sporija kod nieg kukuruza kako bi se izbeglo njegovo zatrpavanje i obrnuto ve'a brzina kod odraslijih biljaka kukuruza. 1roj kultiviranja je u zavisnosti od uzrasta kukuruza! padavina 2 vreme primene herbicida! praktino to bi znailo kultivirati kukuruz posle svake obilnije kie kako bi se konzervirala vlaga i dodao vazduh korenovom sistemu! dokle god se moe u'i traktorom u kukuruz. 2maju'i u vidu navedene injenice! meurednu kultivaciju treba smatrari kao obaveznu meru u tehnologiji gajenja kukuruza kako bi postigli to ve'i prinos.

Slika 1. Kukuruz

3avetodavac dipl. ing. ratarstva 1aba 4uen

Bilten Agrozavod Maj

2012

2$ Ut&8aj a/rot(9*&:4( (r( *a ra70oj 4or(*o0o/ 1&1t( a 4u4uru7a

5a neometan razvoj biljke kukuruza potrebno je obezbediti optimalne uslove za razvoj korena koji biljku snabdeva vodom i hranivima. 6 zbijenim zemljitima korenov sistem se slabije razvija i slabije iskori'ava hraniva i vodu. 3toga se name'e potreba dublje obrade zemljita! jer se na taj nain pove'ava dubina oraninog sloja! smanjuje se mehaniki otpor na koji koren nailazi! poboljava se vodno*vazduni reim! pove'ava koliina hraniva! to sve uslovljava bolje razvi'e korena. %a zemljitima gde ne postoji opasnost od ispiranja hraniva podzemnim vodama! a u cilju podsticanja korena za rast u dubinu ime se obezbeuje bolje snabdevanje vodom iz dubljih slojeva zemljita name'e se potreba unoenja celokupne koliine os ora i kalijuma i dela azotnih ubriva ujesen sa osnovnom obradom. Meuredno kultiviranje useva kukuruza je znaajna mera nege kojom se obezbeuje ouvanje vlage u zemljitu! poboljava aeracija istog i redukuje broj korovskih biljaka koje su konkurencija kukuruznim biljkama. 7rlo je vano obratiti panju prilikom izvoenja meurednih kultivacija na dubinu kultivacije i veliinu zatitne zone! jer se povrede korenovog sistema moraju svesti na najmanju meru. "rva kultivacija se obavlja u azi )*+ listova izvodi se na ve'u dubinu i sa manjim zatitnom zonom (./ cm, jer tada klicini koreni'i vie prodiru u dubinu nego to se ire i nema opasnosti od njihovog ote'enja. &rugo kultiviranje izvodi se kada biljka kukuruza ima -*8 listova! tada nodijalni rastu koso! udaljeni su od biljke 2+*)+ cm i imaju glavnu ulogu u ishrani biljke. &a se oni ne bi otetili smanjuje se dubina izvoenja druge meuredne kultivacije u

odnosu na prvu! a zatitna zona se pove'ava na .+*2/ cm. 6 uslovima niske vlanosti zemljita korenov sistem prodire znatno vie u dubinu i irinu! ali je njegova ukupna masa! a naroito aktivni deo ( usisavaju'a povrina, mala nego kod optimalne vlanosti zemljita koja se moe osigurati navodnjavanjem koja je! na alost! malo zastupljeno i na ve'im povrinama nemogu'a.

Slika 2: Klip kukuruza

3avetodavci: dipl.ing. ratarstva 1oidar "le'a dipl.ing. ratarstva Milan 9utea

Bilten Agrozavod Maj

2012

II ZATITA BILJA
#$ )j&0&* 1 ota0a8 Gra'9o)&ta <u*(6ra*a ;

0ljivin smotavac (9rapholita unebrana, je redovni pratilac zasada ljiva. ;avlja se svake godine u ve'oj ili manjoj brojnosti. "osebno su znaajne tete koje ine larve druge generacije. <ne se ubuuju u plodove u vreme njihovog sazrevanja te se tete ogledaju u direktnim tetama zbog crvljivosti plodova i u indirektnim jer larve svojim ubuenjem u plodove stvaraju povoljne uslove za razvoj trulei plodova. "rezimljava kao larva u kokonu ispod kore ljive. 6 naim uslovima razvija dve generacije godinje. 2zletanje leptira prezimljuju'e generacije poinje u aprilu mesecu. =enke odlau jaja na plodovima koji su u to vreme od veliine kotice trenje pa do ploda koji je oko polovine krajnje veliine ( aza >+ po 11?@ skali,. <dlaganje jaja traje oko mesec dana! a time je i piljenje razvueno. %apadnuti plodovi prestaju da rastu! dobijaju ljubiastu boju i otpadaju. Aarve nastavljaju da se razvijaju u opalim plodovima i po zavrenom razvi'u se ulutkavaju u pukotinama kore stabla. 3uzbijanje larvi se mora obaviti pre njihovog ubuenja u plodove i zbog razvuenog perioda odlaganja jaja i suzbijanje je oteano. &ruga generacija se javlja u julu i avgustu mesecu. <dreivanje rokova suzbijanja se vri pra'enjem leta leptira putem eromonskih klopki i vizuelnom kontrolom odlaganja jaja i piljenja larvi.
2/... "oetak leta Maksimum leta i generacije Maksimum leta 22 generacije Maksimum leta 22 generacije*pik 22 "rva poloena jaja &ominantna aza Bcrna glavaC 2)./8. /8./+. .8./+. 2-./: ././+. ././8. 2/.2. 2)./:. /../+.

2z priloenih podataka vidimo koliko klimatski uslovi utiu na pomeranje biolokih dogaaja.Dako je tokom prole'a 2/... maksimalan let leptira zabeleen ././+. a tokom 2/.2. /../+. iako je poetak leta bio u isto terminu. 5a ljivinog smotavca je karakteristino da leti dugo u visokoj brojnosti te je tako i u periodu posle /../+. prisutna visoka brojnost na eromonskoj klopci. 6 periodu kada su vizuelnim pregledima pronalaena jaja u azi Bcrna glavaC ( aza pred piljenje, bilo je istovremeno i svee poloenih jaja. 5ato je za adekvatno suzbijanje potrebno izvesti naje'e dva tretiranja. 5a suzbijanje se mogu koristiti organo os orni insekticidi kao to je 9usathion E"*2+ po poetku piljenja larvi. Dretiranje treba ponoviti nakon >*./ dana zbog piljenja gusenica iz kasnije poloenih jaja. %jihovom primenom suzbijamo i sve korisne insekte kao i predatore tetnih insekata ime naruavamo bio ravnoteu u vo'njaku. Mnogo bolje reenje je primena nekih insekticida u sklopu integralne zatite bilja kao to je ?oragen 2/*3?. %jime se mogu suzbiti i poloena jaja kao i ispiljene larve. 5a pra'enje leta leptira i rokova tretiranja sajt prognozno izvetajne slube zatite bilja FFF.pisvojvodina.com

Slika 3 Jaje u fazi crna glava - Slika 4. Svee poloeno jaje pred piljenje !ljivinog " o#avca

&ipl.ing. zatite bilja ;ovani' 7esna

Bilten Agrozavod Maj

2012

2$ a5a0a 4ra1ta0o1t ja6u4(

=V(*tur&a &*a(>ua)&1?
Gaava krastavost je jedna od najznaajnijih bolesti jabuke kod nas i u svetu. 1olest se intenzivno javlja u uslovima vlanog i prohladnog prole'a! pa se moraju raditi ungicidni tretmani da bi imali dobar kvalitet plodova i stabla jabuke u dobroj kondiciji! koja svake godine donose dobar rod. 9ljiva prezimljava u opalom li'u na povrini zemljita u nedozrelim peritecijama i to je sapro itska aza. "arazitna aza poinje u prole'e! kada dozrevaju peritecije i poinju da klijaju askospore koje se pod uticajem vode oslobaaju i vre primarnu in ekciju. "arazit moe ostavariti vie in ekcija u toku sezone!u zavisnosti od vremenskih uslova. 9ljiva se razvija u temperaturnom rasponu od -H*2-H? i potrebna je odreena duina vlaenja lista da bi dolo do in ekcije. %a osnovu koliine padavina! temperature i duine vlaenja lista radi se prognoza prskanja za ovu bolest.

biti mnogo mrko zelenih pega! koje kasnije pocrne i dovode do de ormacije!suenja i opadanja li'a u julu i avgustu. 4konomske tete se ogledaju u tome to se plodovi sa simptomima aave krastavosti ne mogu prodati kao konzumna jabuka! ve' idu u industrijsku preradu i imaju mnogo manju cenu nego konzumna jabuka. 3tabla jabuka zbog prevremenog opadanja li'a ormiraju manje roda za slede'u godinu i ulaze nespremne u zimu.

Slika &. Si p#o i 'a(ave kra"#avo"#i na plodu i li"#u ja)uke

"rotiv ove bolesti moraju se raditi intenzivni tretmani ungicidima u toku aprila i maja meseca kako bi se spreila primarna in ekcija askosporama! ako to uspemo dalja tretiranja se mogu izbe'i. ukoliko doe do primarne in ekcije onda se zatita vri tokom cele sezone. Jungicidi koji se koriste za tretiranje aave krastavosti mogu biti: .. 3istemici a, grupa Driazola *&i enokonazol (3core 2+/ 4?!@emokonazol!3ekvenca ! 7entor!"inore!3cooter, *Jlusiasol ( <lKmp ./ 4E!"unch :/ 4?, *Jenbukonazol (2ndar + 4E, *Jenarimol ($ubigan, * oni kurativno deluju >2 sata posle in ekcije i aktivni sun na temperaturama preko .+ H? i o tome se mora voditi rauna prilikom planiranja tretmana. b, grupa Inilinpirimidini -

Slika $. %"ku"i "a a"ko"pora a

3imptomi se javljaju i na listu i na plodu u vidu mrkozelenih pega! nepravilnog oblika ! koje kasnije pocrne (po tome je bolest dobila ime,. "lod je osetljiviji na in ekciju do veliine oraha i moe na sebi imati vie manjih ili ve'ih krasta i na tim mestima plod se de ormie. Iko su kraste velike vremenom kako plod raste! dolazi do pucanja tkiva i truljenja plodova. Dakoe u ranim azama razvoja biljke (cvetanje, moe do'i do in ekcije peteljke ploda 2 do njenog suenja i opadanja plodi'a! to utie na smanjenje prinosa. %a listu moe

Bilten Agrozavod Maj

2012

* "Krimethanil ("ehar!"Krus :// 3?!?larinet, *?Kprodinil (?horus >+ E9!?iprodeL, *oni kurativno deluju :8 sati posle in ekcije i aktivni su i na niim temperaturama (preko +H?,. 2. Aokal sistemici a, grupa strobilurina *#resoksim*metil (3trobK &J!Irdent +/ 3?, *Dri loksistrobin (5ato +/ E9, *"iraklostrobin (Dercel*u kombinaciji sa ditianonom, oni deluju u temperaturnom rasponu +H*)/H? i kurativno delovanje im je 2: sata na aavu krastavost i imaju delovanje na pepelnicu jabuke. ). "reventivni(kontaktni, ungicidi *?aptan (Merpan 8/ E&9!?aptan 8/ E9, * Mancozeb ("revent 8/ E"!?aiman!Mankogal 8/!"enncozeb E9!&ithane &g %eotec, *&ithianon (&elan >// E9, *&odine (3Kllit :// 3?, *"ropineb (Intracol >/ E", *Metiram ("olKram &J, *Jolpet (Jolpan 8/ E9 !Jolpan +/ E"!3havit*J, oni su osnova zatite protiv aave krastavosti i koriste se sami ili u kombinaciji sa sisteminim ungicidima pre svega zbog zatite plodova i male mogu'nosti pojave rezistencije gljive na njih.

@$ E4o*o 14& 7*a:aj*&j( 6o)(1t& 6&)ja4a &7 <a &)&j( Cu8ur6&ta8(a( P)a (*ja:a =P1(u.o'(ro*o1'ora 8u6(*1&1? "lamenjaa (*"eudoperono"pora cu)en"i", pripada grupi ekonomski najznaajnih patogena krastavca. "lamenjaa zahvata kako biljke u polju tako i u zatvorenom prostoru. %aziv je dobila po simptomima jer lisna masa izgleda kao vatrom spaljena. %ajve'e tete priinjava na kornionima! koji se gaje u postrnoj setvi. &o smanjenja prinosa dolazi usled deliminog ili pot* punog unitenja lisne mase biljaka. Meu gajenim biljkama najznaajniji doma'ini su biljke amilije +ucur)i#aceae * krastavac! dinja! lubenica i tikva. "oetni znaci bolesti uoavaju se u vidu arenila li'a! pri emu se svetlozelene zone smenjuju tamnozelenim. %eto kasnije na zaraenim listovima dolazi do razvoja karakteristinih simptoma! tipa krupnih! uglastih pega! oivienih lisnom nervaturom! ute boje. 6 uslovima povoljnim za razvoj! pri povienoj vlanosti! sa donje strane lista! u okviru pega! nastaje prevlaka koju ine reproduktivni organi gljive. 5ahva'eno lisno tkivo postaje krto i lomljivo! brzo se sui i izumire. 6 zatvorenom prostoru usled pove'ane toplote i vlanosti! obolelo lisno tkivo se ne sui! ve' se razmekava i trune. ;ae zaraene biljke su! usled masovnog propadanja listova! u potpunosti unitene. "lodovi na takvim biljkama obino su loeg kvaliteta i krljavi. 9ljiva (*"eudoperono"pora cu)en"i", je policiklini parazit! jer tokom vegetacije ormira ve'i broj generacija. 5a razliku od drugih prouzrokovaa plamenjaa! za razvoj gljive *. cu)en"i" nije uslov vlano i prohladno vreme. "ri gajenju koristiti sorte i hibride otporne! birati ocedito zemljite! a setvu izvriti sa ve'im rastojanjem u redu i izmeu redova! kako bi omogu'ili bolje provetravanje. 1irati osunane terene jer bre suenje lista smanjuje mogu'nost in ekcije. #od >

3avetodavac: dipl.ing zatite bilja &ejan "anteli'

Bilten Agrozavod Maj

2012

osetljivih genotipova poeti sa pravovremenom hemijskom zatitom! i to ve' od momenta obrazovanja prvog stalnog lista. &anas na tritu se nalazi veliki broj preparata! koji dobro suzbijaju plamenjau krastavca. "re pojave prvih simptoma bolesti! u uslovima suvog i toplog vremena! preporuuje se primena preventivnih ungicida! ako doe do in ekcije onda i sistemine ungicide. ?ilj je da se obezbedi stalno prisustvo ungicida na biljci dok postoji opasnost od in ekcije. "reventivna primena ungicida predstavlja obaveznu meru zatite. Meutim redovna zatita esto je uslovljena sa problemom njihovih ostataka na plodovima! zbog ega treba strogo voditi rauna o karenci primenjenih ungicida.

Dkivo lista ispod MnavlakeN uti i nekrotira. %ajuoljiviji simptomi su na najbujnijim biljkama na kojima se patogen i najintenzivnije razvija. #ao posledica ranih in ekcija obolele biljke zaostaju u porastu! dolazi do suenja li'a i propadanja itave biljke. 3labije zaraze mogu nastati i na vreama! dok plodovi ostaju poteeni. 6koliko patogen in icira mlade plodove! to je mogu'e u zatvorenom prostoru! oni se veoma brzo sue i propadaju. <snovna mera zatite krastavca od ovog parazita je gajenjem otpornih sorti i zatitta hemijskim merama. &anas postoje brojne otporne sorte na navedenog patogena. "reventivne mere koje dovode do smanjenja in ekcionog potencijala gljive imaju veliki znaaj u suzbijanju parazita. $egulisanje temperature i vlanosti vazduha i zemljita u objektima zati'enog prostora predstavlja vanu meru spreavanja pojave pepelnice. 6 uslovima povoljnim za razvoj pepelnice koristiti ungicide koji daju dobre rezultate.

Slika ,. *la enja'a kra"#avca -"i p#o i na li"#u.

"epelnica (/r0"ip1ae cic1oracearu , 6 naoj zemlji ova gljiva se javlja pri gajenju krastavca! kako na otvorenom polju! tako i u zati'enom prostoru. %a otvorenom polju ree se javlja i tete su veoma retke. 5bog povoljnih uslova za razvoj parazita pepelnica predstavlja ozbiljan problem u zati'enom prostoru. %avedeni patogen u okviru amilije +ucur)i#aceae! priinjava najve'e tete krastavcu! tikvicama! bundevama! dok je pojava na lubenicama i dinjama manje znaajna. "rvi simptomi bolesti se javljaju na donjem i srednjem li'u i to uglavnom na licu! ree na naliju lista. 3imptomi se ispoljavaju u vidu beliasto*pepeljaste navlake. 6 poetku ova navlaka je u vidu pojedinanih pega! koje se kasnije meusobno spajaju i prekrivaju ceo list.

Slika 2. *epelnica kra"#avca -"i p#o i na li"#u.

Juzariozno o40"poru ,

uvenu'e

(3u"ariu

9ljiva! 3u"ariu o40"poru je kod nas est patogen lubenice. 6 povoljnim uslovima za razvoj patogena tete mogu biti veoma velike! jer dolazi do masovnog uvenu'a biljaka. #arakteristini simptom oboljenja je uvenu'e biljaka ili pojedinih delova! koje se ispoljava najpre gu* 8

Bilten Agrozavod Maj

2012

bljenjem turgora li'a. 6 prvim azama razvoja bolesti! biljke povrate sveinu tokom no'i ili posle navodnjavanja! ali parazit se razvija i zaposeda sprovodne organe biljke remete'i njihovu unkciju! to dovodi do potpunog uvenu'a nekoliko dana kasnije. %a uzdunom preseku pri* zemnog dela stabla uoava se utomrka obojenost sudovnog tkiva! to predstavlja karakteristian simptom. 9ljiva se odrava u biljnim ostacima. 5ahvaljuju'i reproduktivnom organima moe zadrati vitalnost i preko ./ godina. 5bog toga se kao mera zatite preporuuje plodored! mada esto i on nema presudan znaaj zbog dueg odravanja vitalnosti gljive u zemljitu. 5ato je potrebno uklanjati biljne ostatke i izvriti dezin ekciju zemljita gde je mogu'e! unitavati zaraene biljke. ;edna od osnovnih mera zatite je gajenje otpornih sorti.

3lika O. Juzariozno uvenu'e (zaraena biljka,

3avetodavac mr &ivna Mari'

Bilten Agrozavod Maj

2012

III AGROE,ONO3IJA
#$ Z*a:aj 4)a1t(ra #lasteri predstavljaju interesnu grupu geogra sko povezanih preduze'a! ili udruenja proizvoaa srodnih ili razliitih delatnosti! ukljuuju'i proizvoae sirovina! specijalizovane dobavljae! pruaoce usluga! vladine i nevladine organizacije! naune i obrazovne institucije udruenih radi unapreenja poslovanja! prevazilaenja problema poslovanja! kao i radi konkurentnosti na doma'em i inostranom tritu. 5ajedniki ciljevi koji se ele posti'i udruivanjem u klastere su: uspotavljanje i razvoj mree! obuka i obrazovanje! poslovna saradnja! uticaj na politiku! inovacije i tehnologija! rast i razvoj klastera. "rvi poeci razvoja klastera u 3rbiji bili su 2//-. godine! dok je program za podrku razvoja klastera zapoet 2//>. godine uz inansijsku podrku 7lade #raljevine %orveke 6esnici povezani u klastere doprinose ostvarenju de inisanih ciljeva u skladu sa svojim mogu'nostima. 6 cilju e ikasnijeg i breg ukljuivanja doma'ih poljoprivrednih proizvoaa u svetske trine tokove! tokove agrarne politike! in ormatike i agrarne tehnologije! klasteri doprinose konkurentnosti pove'anjem produktivnosti udruenja i preduze'a kroz unapreenje proizvodnje! distribucije i plasiranje proizvoda! upravljanjem i usmeravanjem inovacija kroz osvajanje novih tehnologija. %a ovaj nain poljoprivrednim proizvoaima 'e se omogu'iti ve'a in ormisanost! smanji 'e se trokovi nabavke! proizvodnje! marketinga i plasiranja proizvoda kroz saradnju sa ostalim lanovima.

"rivatni sektor unutar klastera treba da podstie razvoj in ormativne i tehnoloke in rastrukture! da sarauje sa dravnim organima radi prevazilaenja problema ime bi se ojaao poloaj na tritu. Dakoe veliku pomo' ovakvim organizacijama mora pruiti i drava stvaranjem stabilne mikro i makroekonomske klime u naoj privredi! zatim privlaenjem stranih i doma'ih investicija! uspostavljanjem proizvoakih standarda i obezbeenjem zdravih trinih uslova. %a ovaj nain utica'e se na pove'an broj zainteresovanih proizvoaa za ukljuenje u klastere radi ostvarenja sigurnog pro ita. 3avetodavac: dipl. ing. agroekonomije @uanita Milutinovi'

./

Bilten Agrozavod Maj

2012

IV STOARSTVO
#$ O.r+a*a .ru/a a*&<(1ta8&ja IDa*& Bu*4(I -Pobednik ovogodinjeg takmienja Franc Plut6 organizaciji "oljoprivredne strune slube BIgrozavodC iz 7rca kao nosioca 2 koordinatora svih aktivnosti na ovom projektu 2 novoosnovanog udruenja odgajivaa svinja i preraivaa svinjskog mesa B0unkaC iz 7rca 2 uz svesrdnu podrku resora za poljoprivredu optine 7rac! ... maja! u restoranu BIlkudiaC hotela B3rbijaC odrana je druga mani estacija B&ani unkeC. 6e'e je uzelo dvanaest izlagaa u takmiarskom i dva u revijalnom delu <va mani estacija je jedinstvena u 3rbiji to daje jo ve'i znaaj celom skupu i ona 'e zauzeti vrlo vano mesto u turistikoj ponudi naeg grada i u regionu! koji pokriva "33 PIgrozavodP doo iz 7rca. "obednik ovogodinjeg takmienja je novoosnovano udruenje 0unka! kao nosioc svih ovih aktivnosti! a pojedinac pobednik ovogodinjeg takmiarskog dela programa je mesar*kobasiar Jranc "lut iz udruenja B0unkaC 7rac. <n se pored pravljenja prerade bavi 2 proizvodnjom unki :/ godina i to je ve' postala tradicija u njegovoj porodici. 6 revijalnom delu kao gosti 2 lanovi udruenja predstavili su nam se 2 ve' a irmisani preradjivai mesa kao to je C1urjanP iz "aneva 2 CMoricP iz ;ermenovaca koji se predstavio sa svojim proizvodnim programom 2 ujedno je bio 2 generalni sponsor na degustaciji unki. Dakodje 2 ove godine uesnik ove mani estacije bila je 2 "oljoprivredna kola iz 7rca! koja se predstavila sa svojim 1anatskim stolom 2 proizvodima sa svoje kolske ekonomije. $etrospektiva dogadjaja za ove dve* tri godine koliko traje projekat:

.. "rve godine! tanije pre nepune tri kada smo krenuli sa ovim projektom radili smo na edukaciji proizvodjaa 2 preradjivaa od svinjskog mesa 2. 6radili smo snimak situacije na terenu po vidjenijim ugostiteljskim objektima po gradu! ko 2 koliko ima potronju unki i koje su mogu'nosti njenog plasmana na naem terenu. ). 3lede'i korak odnosi se na snimak situacije na terenu! odnosno brojno stanje svinja u stonom ondu :. "role godine nam je bila prva organizacija ove sveanosti! sa bilo kakvim tipom unki 2 pruta! jednostavno hteli smo da vidimo gde smo 2 koje su nam mogu'nosti. +. <snovali smo udruenje B0unkaC koje je povezalo odgajivae svinja i preraivae iz ovog dela ;unog 1anata (svinjarske arme B"ig armC! BMotorovC! B 7iackiC! preradjivae* klanice 2 mesare CMeso mesoP! BAogoanC! BMoricC..., koje pokriva "33 BIgrozavodC i za predsednika u udruenja postavili Miodraga Aogoana. -. 6tvrdili smo recepturuproceduru proizvodnje 7rake unke! koja je usvojena na zajednikom sastanku udruenja >. %a predhodno raspisanom tenderu <ptine 7rac komisija je odabrala izgled robne marke za 7raku unku 8. 5a ovogodinju mani estaciju smo uzeli sa B"ig* armP iz 1anatske 3ubotice .2 nazimica iz istog turnosa koje su isto hranjene pribline kilae i iste rase koje su poslate u klanicu BIM produktC na obradu. %akon toga su date u nekoliko doma'instava na dalji proces zrenja (salamurenje! dimljenje! suenje...,. Dako da smo danas dobili istu! a razliitu unku koju je svako od proizvoaa oblikovao po jedinstvenoj recepturi. #renuli smo sa odravanjem ove mani estacije koja 'e nadam se da postane tradicionalna! jer ujedno elimo da oivimo mesarsku i svinjarsku ..

Bilten Agrozavod Maj

2012

proizvodnju. <vde se radi o manjim koliinama unki i o manjim serijama koje 'e se raditi za potrebe Duristike organizacije koja prati ovu mani estaciju! a distribucija B7rake unkeC bi'e po ugostiteljskim objektima! vinskim podrumima! hotelima. sa teritorije 7rakog regiona koji 'e koristiti ovaj proizvod. %a ovaj nain mi elimo da titimo doma'u proizvodnju da podstiemo ljude ovim da se bave i elimo da im omogu'imo trite gde 'e to da plasiraju. <ve godine prvo izlaganje B7rake unkeC bilo je od .2. do .8. maja! na sajmu poljoprivrede u %ovom 3adu! drugo izlaganje 'e biti od >. do ./. juna na B0unka estuC isto u %ovom 3adu! a tre'e krajem novembra na >. 4tno hrane i pi'a u 1eogradu. I irmacijom ovog udruenja elimo da populariemo sve relevantne inioce u ovom lancu kojima je stalo do pokretanja ve' pomenutih proizvodnji 2 pove'avanja turistikog kapaciteta kraja! ali 2 do svih onih kojima je pre svega stalo do dobrog jela.

Slika 11. 7zloena !unka

3avetodavci: dipl.ing stoarstva 5oran $ajkovi' dipl.ing. stoarstva Gedomir Aukaev

Slika 15. 6'e"nici anife"#acije

.2

Bilten Agrozavod Maj

2012

V INCOR3ATI,A
#$ I*t(r*(t ED')or(r E & 6(76(.a* ra. *a I*t(r*(tu
6 ovom broju nastavljamo prilog o novoj! devetoj po redu verziji 2nternet 4Lplorera (24 O,. 6 svojstvu korisnika ovog programa korisno je znati koje su njegove prednosti! ali i gde je potrebno obratiti panju zbog potencijalno opasnih situacija. 24 O ima mogu'nost detektovanja p1i"1ing sajtova! to jest sajtova ija je svrha kraa poverljivih in ormacija. Do su kopije pravih sajtova! otprilike tako i izgledaju! ali 7aa i ra i korisniko ime za! na primer Qahoo mail! umesto da budu poslati serveru tog sajta idu nekom tre'em licu koje posle ima mogu'nost da neovla'eno otvara 7a nalog. Dakoe! 24 O ima mogu'nost uvanja anonimnosti na 2nternetu. 6 daljem tekstu bi'e prikazani zatitni mehanizmi i kako ih koristiti u svakodnevnom radu. B(7 tra/o0a *a I*t(r*(tu 3koro svaka stranica koju posetite pokua'e da ostavi trag na 7aem sistemu. 3auvani elementi ne pruaju nikakvu unkcionalnost! obino se radi o slikama ili cookie ajlovima. "omo'u njih se mogu identi ikovati sajtovi koje ste posetili. 24 O poseduje mogu'nost koja jednim klikom brie svu 7au aktivnost na 2nternetu. "ritiskom na %l# dobijate meni! a u 8ool" 2 9ele#e :ro;"ing <i"#or0 (ili skra'eno kombinacijom tastera =+#rl> ? =S1if#> ? =@>, moete otvoriti prozor za brisanje tragova navigacije. Gekirajte 8e porar0 7n#erne# 3ile"A +ookie"A <i"#or0A 3or 9a#a i *a"";ord"A %c#ive@ 3il#ering and 8racking *ro#ec#ion 9a#a. 1iranjem opcije

9o;nload <i"#or0 brie se i lista skinutih dokumenata sa 2nterneta. %a kraju pritisnite 9ele#e i sve gore navedene in ormacije bi'e izbrisane. A*o*& *a *a0&/a8&ja 6 sluaju da elite apsolutnu anonimnost na 2nternetu! to jest navigaciju koja ne ostavlja tragove! na raspolaganju 7am stoji opcija 7n*riva#e :ro;"ing. <vaj nain navigacije moete aktivirati otvaranjem menija 8ool" (prethodno otvorite meni pritiskom na %l# taster, i biranjem malopre pomenute opcije ili iz taskbara! desnim klikom na ikonicu 24 O i biranjem S#ar# 7n*riva#e :ro;"ing (skra'eno =+#rl> ? =S1if#> ? =*> ,. #onkretno! ova unkcija uva sve ajlove i cookie koje ste skinuli za vreme navigacije na jedno posebno mesto koje se automatski brie pri zatvaranju 24O. <vaj nain rada se preporuuje kada koristite 2nternet 4Lplorer O u nekom 7n#erne# +affe*u ili na kompjuterima na kojima pristup imaju i tre'a lica. Iktiviranjem opcije otvara se novi prozor koji na levoj strani trake za adrese sadri logo 7n*riva#e. 5atvaranjem 24O prozora prekida se gore pomenuti reim rada.

Slika 12.i 13. BoguCno"#i 7/ D

1ibliogra ija: Eikipedia! http:RRFindoFs.microso t.comRen*63Rinternet* eLplorerRproductsRie*OR eatures

3avetodavac u oblasti in ormatike! tehnikih nauka: $oman Magda

mr.

.)

Bilten Agrozavod Maj

2012

VI LABORATORIJA
#$ U'ut1t0o 7a u7or4o0a*j( 7( )j&Bta *a a)& 'ar8()a a
;edan od najvanijih i najodgovornijih poslova u sistemu kontrole plodnosti zemljita je uzimanje uzoraka. <d toga kako je uzet uzorakSpravilno ili nepravilno zavisi i rezultat analize i na kraju ispravnost zakljuka i preporuka koje se predlau. %a osnovu podataka analiza uzoraka od nekoliko stotina grama zemljita donosi se zakljuak o tome ta se zbiva u masi od oko ).///./// kg zemljita! koliko mtei sloj od /*)/ cm! koji se ispituje. "ostoji vie sistema uzimanja uzoraka zemljita i oni se u ve'oj meri razlikuju meu sobom! ali svim ovim sistemima zajedniki su isti principi koji se moraju potovati bez obzira o kom sistemu se radi. 6 osnovi postoje razlike u metodi uzimanja uzoraka na malim i velikim parcelama. $azlike su znaajne! no mi 'emo panju pokloniti uzimanju uzoraka na malim parcelama. <snovno pravilo za uzorkovanje zemljita je ormiranje prosenog uzorka od vie pojedinanih uzoraka da bitaj prosean uzorak bio reprezentativan za celu parcelu. ;edan prosean uzorak uzima se obino sa povrine od . hektara. &a bi se ormirao prosean uzorak potrebno je .+*2/ pojedinanih uzoraka. Iko je parcela ve'a! 2 ha uzeti 2 uzorkaT za 2 ha ) uzorka itd. 6zorkovanje se vri po lepom i suvom vremenu. %ain uzorkovanja: Iko je parcela od . ha! postupak je slede'i: ue se sa sondom u parcelu destak metara! levom stranom

parcele kre'ui se !!cik*cakP (ahovski raspered, pravcem! uzimaju se sondom ukupno ./ pojedinanih uzoraka. Do isto ponoviti i na desnoj strani parcele. Dime dobijamo ukupno 2/ pojedinanih uzoraka koji sainjavaju jedan prosean uzorak. 3vi pojedinani uzorci su u jednoj ko i gde ih treba dobro promeati i redukovati do prosene teine od najvie . kg. $astojanje izmeu taaka gde se uzimaju uzorci je ./* .+ metara. "ostupak uzimanja uzoraka aovom: "rvi aov zemlje sa busenom se odbacuje kako bi se stvorila vertikalna strana. "osle toga se po toj vertikalnoj strani zabode aov celom duinom! dok irina plastice (nita, ne treba dUa bude ve'a od 2*) cm. "aljivo se nakon vaenja uzorka otrim predmetom (no, odseca po celoj duini aova sredinji deo (irine 2*) cm, zemlje! a ostatak odbacuje. 0nit zemlje koji je ostao na aovu stavlja se u plastinu ko u. 3ve ovo ponoviti ./ puta na levoj i desnoj strani parcele po ahovskom rasporedu kako bi se stvorio jedan prosean uzorak. 7reme uzimanja uzoraka: #ada elimo znati hranljivi potencijal zemljita (meseci posle primene mineralnih ubriva,. Dakoe! posle skidanja useva! strnina u leto i berbe prole'nih useva u jesen. Jormirani proseni uzorak mora biti oznaen popunjenim 5ahtevom za uzorkovanje koji potpisuje korisnik . zahtev sadri sve potrebne podatke kojim se uzorak identi ikuje: "rezime i ime korisnika! adresa! tele on! politika optina! katastarska optina! broj katastarske parcele! povrina parcele! broj registrovanog poljoprivrednog gazdinstva! predkulturu! nain kori'enja! broj uzorka! naredne kulture koje 'e se gajiti u slede'e etiri godine! datum uzorkovanja i ime .:

Bilten Agrozavod Maj

2012

uzorkivaa. 6zorkovanje prati i jo jedan dokumenat: 5apis o izvrenom uzorkovanju. #esica se potom zavee kanapom! stavi se papir(kartoni', za identi ikaciju. 3ve kesice se stave u kartonsku kutiju ili vre'u i transportuju u !!IgrozavodP! pri emu se pazi da ne doe da njihovog ote'enja. 6 Aaboratoriji se vre ispitivanja! a na osnovu dobijenih rezultata! koji vae : godine! daje se preporuka za racionalnu upotrebu mineralnih i organskih ubriva. &ubina uzimanja uzoraka: 5a ratarske i povrtarske kulture dubina uzimanja uzoraka iznosi /*)/ cm. #od vo'njaka i vinograda uzorci se uzimaju sa dve dubine: /*)/ cm i )/*-/ cm zbog robusnog korenovog sistema. %a livadama i panjacima zbog speci inosti biljnog pokrivaa i njegovog korenovog sistema! uzorci zemljita uzimaju se iz sloja od /* ./ cm. "o posebnom 5ahtevu uzimaju se i uzorci i sa dubine ./*2/ cm.

Slika 14. Ea'in uzorkovanja parcele

=ivomir "etrovi'! dipl. hem.

.+