POLJOPRIVREDNA STRUNA SLUBAAGROZAVOD VRAC

Septembar

Bilten
Broj 5 Datu ! "#$"%$&"#&$

2012

Pr'(r) '*'! S+),a+a -r) '. /'(*$ '+0$ 1o.ar2t1a 3ua+'ta 4'*ut'+o1'. /'(*$ '+0$ a0ro)5o+o 'j) Eu6)+ Ba7a /'(*$ '+0$ ratar2t1a

Bilten - Septembar

2012

Sa/r,aj! I RATARSTVO #$ B'o a2a 5ao '81or o7+o1*j'1) )+)r0'j) II ZATITA BILJA
#$ Ja5 '+t)8't)t (oja1) 9r1)+o0 (au5a +a 8a2a/' a ja7u5a u Ju,+'

A B C D E

Ba+at
&$ -u5uru8+a 2o1'9a :3)*'9o1)r(a ar '0)ra

III AGROE-ONO4IJA #$ Z+a;aj ' 8a/a9' Lo5a*+'< a59'o+'< 0ru(a IV IN=OR4ATI-A #$ -a5o 8a>t't't' /)9u o/ o(a2+o2t' '+t)r+)ta ?&@

Bilten - Septembar

2012

I RATARSTVO
#$ B'o a2a 5ao '81or o7+o1*j'1) )+)r0'j)
Biomasa predstavlja jedan od najznaajnijih izvora obnovljive energije. Biljna biomasa u poljoprivredi je znaajan izvor obnovljive energije, naroito na podruiju Vojvodine, gde je procenjeno da se svake godine dobija oko 9 miliona tona biomase iz poljoprivrede. Biomasa je organska supstanca biljnog ili ivotinskog porekla (drvo, slama, biorazgradivi ostaci iz poljoprivredne proizvodnje, stajsko ubrivo, organski deo komunalnog vrstog otpada!. Biomasa se koristi u procesima sagorevanja ili konvertuje u sistemima koji proizvode toplotnu energiju, elektrinu energiju, ili" i toplotnu energiju i elektrinu energiju. #sim toga, biomasa se koristi za proizvodnju tenih i gasovitih goriva $ bioetanola, biodizela i biogasa. %rema agregatnom stanju biomasa se klasi&ikuje na vrstu, tenu i gasovitu. ' vrstu biomasu svrstavaju se ostaci ratarske proizvodnje, ostaci rezidbe iz voarstva i vinogradarstva, ostaci (umarstva, ostaci iz primarne i sekundarne prerade poljoprivrednih proizvoda i drugo. ' tenu biomasu podrazumevaju se tena biogoriva $ biljna ulja biodizel, bioetanoli, teni ostaci prera ivake industrije. )asovita biomasa predstavlja biogas, koji moe da se proizvede iz ivotinjskih ekskremenata ili energetskih biljaka.

*irektiva 2++,"--"./ daje inicijalnu de&iniciju biomase0 1, Biomasa predstavlja biorazgradivi deo proizvoda, ostatka i otpadka iz poljoprivrede, (umarstva i drvne industrije $ biljnog i ivotinskog porekla ije energetsko kori(2enje je dozvoljeno u skladu sa propisima koji ure uju za(titu ivotne sredine3.

Slika 2. Biomasa

Biljni ostaci iz poljoprivrede $ ratarstva se mogu preraunati na osnovu parametara koji priblino iskazuju mogu2i potencijal biomase odre ene ratarske kulture. 4atarstvo 5 prinos0 zrno 5 biljni ostaci 4ed.br. ,. 2. 8. ;. <. >. 6ultura 6ukuruz %(enica 9eam 4a =uncokret =oja 7rno 0 Biljni ostaci , 0 ,,, , 0 ,,+ , 0 +,: , 0 ,,, , 0 2,< , 0 2,+

Slika 1. Biomasa

#graniavaju2i &aktor kori(2enja ukupne koliine biomase za obnovljivu energiju jeste sauvanje plodnosti zemlji(ta. ?etveni ostaci predstavljaju ogroman potencijal za obnovljivu energiju, me utim njihovim odno(enjem sa parcele i kori(2enje kao sirovina ili gorivo smanjuje se koliina organske materije koja moe da se vrati u zemlji(te, (to znai da takav postupak ima veliki uticaj na osobine i plodnost zemlji(ta. =igurno da ukupna raspoloiva koliina biomase nije i ne treba da bude i koliina kori(ena kao obnovljiva energija, ve2 jedan deo treba i 8

Bilten - Septembar

2012

da ostane kao organska materija i vraena u zemlji(te kako bi se sauvala plodnost zemlji(ta. =avetodavac iz oblasti ratarstva dipl. ing. Baba .u en

II ZATITA BILJA
#$ Ja5 '+t)8't)t (oja1) 9r1)+o0 (au5a +a 8a2a/' a ja7u5a u Ju,+' Ba+at
/rveni pauk (%anon@chus ulmi! predstavlja jednu od najopasnijih (tetoina na jabuci i (ljivi, a napada i vinovu lozu. #ve godine je imao veliku brojnost u vo2njacima, pre svega zbog klimatskih uslova koji su mu izuzetno pogodavali u drugom delu vegetacije, pa se morao tretirati bar etiri puta da bi se uspe(no izvr(ila za(tita zasada. 7bog toplog vremena, ko nije dobro odradio za(titu, i sada ima veliku brojnost iako berba uveliko traje. Areba znati da postoje i akaricidi sa kratkom karencom (pr. MASAI-7 DANA KARENCA! i mogu se raditi tretmani blizu berbe jer nam je cilj sauvati (to due list i smanjiti polaganje zimskih jaja zbog njegove brojnosti u slede2oj godini. /rveni pauk prezimljava u &ormi zimskih jaja poloenih na ravama, naborima grana i oko pupoljaka. Barve se pile u aprilu, ima vi(e generacija godi(nje i sklon je prenamnoavanju. Barve i imago se hrane si(u2i sokove na naliju lista i tu polau letnja jaja. ' zavisnosti od temperatura, larve se pile za -5,+ dana i to je jako bitno znati zbog momenta tretmana akaricidima.

=lika 8. Cmago crvenog pauka i poloena jaja

Dtete od crvenog pauka se ogledaju u sisanju sokova lista, koji gubi hloro&il i smanjuje &otosintezu, pa dolazi do smanjenog porasta mladara, &ormiranja rodnih pupoljaka za narednu godinu i porasta plodova (to direktno utie na ;

Bilten - Septembar

2012

prinos. #(te2en list postaje bled, ima dosta utih takica od sisanja i na kraju dobija bronzastu boju. 7a(tita protiv crvenog pauka je kompleksna, jer jako brzo stie rezistentnost na akaricide (zbog velikog broja generacija tokom godine i primene istih akaricida vi(e puta godi(nje!, zatim akaricidi ne deluju na sve stadijume pauka, a kod prenamnoenja imamo sve stadijume na listu, pa treba raditi ili kombinaciju akaricida koji deluju na razliite stadijume ili raditi dva uzastopna tretmana na -5,+ dana uz pregled vo2njaka. %rvi tretman raditi kad se ispili 8+ E larvi, a to je obino u vreme precvetavanja jabuke, dalje tretmane raditi na osnovu pregleda vo2njaka i odre ivanja praga (tetnosti koji obino iznosi 25< imaga po listu. Aretmane treba raditi sa pove2anom koliinom vode (treba dobro okupati biljke! i pojedinim akaricidima, koji nemaju okva(ivaa u sebi, dodati obavezno okva(iva ili mineralna ulja u con. +,85+,<E zbog bolje pokrovnosti lista i duine akaricidnog delovanja pesticida. 7bog razliite rezistentnosti na pojedinim zasadima na akaricide, mora se voditi evidencija koji se akaricidi primenjuju (koliko puta u toku jedne i vi(e godina! i pregledom posle svakog tretmana utvrditi njihova e&ikasnost. Aako e treba znati,zbog dobre e&ikasnosti, koji se akaricidi koriste na odre enim temperaturama, pravilno ih dozirati i raditi poseban tretman samo za pauka. Fkaricidi za suzbijanje crvenog pauka su slede2i0 ,.F.G. Fbamektin (Vertimec +,: ./, Fbastate, Frmada, 6ra&t ,,: .H! 2.F.G. Ienazakvin (*emitan 2++ $=/! 8.F.G. Ienpiroksimat (#rtus <5=/! ;.F.G. 6lo&entezin (Fpollo <+5=/! <.F.G. %iridaben (=anmite 2+ H%! >. F.G. %ropargit (#mite <-+ .H! >.F.G. =pirodiklo&en (.nvidor!

-.F.G. Aebu&enpirad (Gasai ! :.F.G. Bi&entrin %into,Iobos ./! (Aalstar ,+ ./,

=avetodavac iz oblasti za(tite bilje dipl.ing. *ejan %anteli2

<

Bilten - Septembar

2012

&$ -u5uru8+a 2o1'9a 3)*'9o1)r(a ar '0)ra

6ukuruzna sovica je poli&agna (tetoina $ o(te2uje veliki broj useva, pre svega napada generativne organe.Ao je (tetoina toplijh klimatskih uslova a u uslovima kontinentalne klime njeno rasprostranjenje je ogranieno temperaturnim uslovima tokom zime. Ao je do devedesetih godina bila (tetoina ekvatora, tropa i Gediterana. )lobalnim otopljavanjem klime (iri se na (irem podruju te je tako od devedesetih godina redovno prisutna i kod nas. ' godinama u kojima je tokom vegetacije pove2ana srednja dnevna temperatura dolazi do prenamnoenja u drugom delu vegetacije i masovnih (teta.

(tete. Jajvi(e o(te2enja nastaje od druge i eventualno tre2e generacije. ?enka polae jaja uglavnom na generativnim organima biljaka u koje se ubu(uje ispiljena gusenica $ na mahunama, klipovima, plodovima ali se jaja nalaze i na listovima i stablu oko plodova. Aokom vizuelnih pregleda useva u vegetaciji 2+,2.prve larve su uoene na usevu semenskog kukuruza polovinom jula meseca.' usevu paprike su registrovana poloena jaja ,9. i 2+.+-. #d tog perioda su konstantno prisutna svee poloena jaja kukuruzne sovice na svim za nju zanimljivim usevima. Cako je dolazilo do mortaliteta jaja usled visokih dnevnih temperatura ipak je bio dovoljan broj ispiljenih gusenica jer su jaja bila odloena u visokoj brojnosti i mahom na niim spratovima biljaka gde je i relativna vlanost vazduha ve2a. 6rajem avgusta i poetkom septembra bili su ugroeni usevi paprike iz kasnijih rokova setve kao i postrna soja.

Slika 4. Kukuruzna sovica

s!a"i#u $us%nic%

Aokom 2+,2.godine od juna do avgusta meseca su vladali izuzetno povoljni vremenski uslovi za razvoj kukuruzne sovice0 bez padavina uz prosene temperature vazduha od 28,; stepen za juni, 2<,< za juli i 28 stepena za avgust mesec uz visoke dnevne temperature preko 8+ stepeni u duem vremenskom periodu 5 i to je za ,,< stepan vi(a srednja dnevna temperatura od proseka. ' tim uslovima je tokom leta do(lo do pove2anja populacije i u avgustu mesecu do masovnog o(te2ivanja useva atraktivnih za ovu (tetoinu. )lavne biljke hraniteljke su kukuruz, postrna soja i povr2e0 paprika, paradajz, buranija. ' na(im uslovima ima obino 2 generacije godi(nje, prva je naje(2e nie brojnosti i ne priinjava ve2e

Slika &. 'olo(%na #a#a kukuruzn% sovic%

6ada se kukuruzna sovica javi u visokoj brojnosti najbolji e&ekat u njenom suzbijanju se postie primenom insekticida koji imaju delovanje i na poloena jaja i na ispiljene larve kao (to su Fvaunt ,< =/ u dozi od +,25+,2< l"ha ili /oragen 2+ =/ u dozi od +,,;5+,2l"ha. Gogu se primeniti i insekticidi iz grupe piretroida ali su oni kratkog delovanja i e&ikasni samo na ispiljene gusenice. = obzirom da se one brzo ubu(uju u plodove, njihova e&ikasnost je time smanjena. %ored pra2enja (tetoine svetlosnim lampama i &eromonskim >

Bilten - Septembar

2012

klopkama,vizuelni pregledi na poloena jaja su osnova za odre ivanja potrebe i rokova primene insekticida. *ipl. ing.za(tite bilja Vesan 9ovani2

III AGROE-ONO4IJA
#$ Z+a;aj ' 8a/a9' Lo5a*+'<

a59'o+'< 0ru(a
Bokalne Fkcione )rupe predstavljaju partnerstva iz razliitih socio5ekonomskih sektora lokalnih, privatnih i javnih grupa, koja imaju za cilj unapre enje razvoja lokalnih oblasti kroz de&inisanje i implementaciju lokalnih strategija ruralnog razvoja. BF)5ovi se javljaju u puno razliitih oblika, u zavisnosti od niza &aktora. =ektori BF) sa jakim osloncem na &arme mogu imati poseban &okus na diversi&ikaciju prihoda &armi. #blasti sa izuzetnim prirodnim lepotama mogu jako naginjati prema razvoju turizma. *ruge varijacije u tipovima BF)5ova ukljuuju0 njihov zakonski oblik (udruenja, kompanije, zadruge, &ondovi i druge &orme!K odnos zastupljenosti grupa u zajednici, javnog i privatnog sektoraK nain upravljanja i interna pravilaK broj stanovnika (okvirno izmeu <.+++ i ,<+.+++!K prevazilaenje granica lokalne samouprave, ili &unkcionisanje samo unutar tih granica, itd. %artnerstva BF) tipa su ustanovljena u =rbiji u proteklom periodu kroz razne projektne inicijative Cnicijativa B.F*.4 u =rbiji prua podr(ku Ginistarstvu poljoprivrede, trgovine, (umarstva i vodoprivrede i relevantnim lokalnim akterima u pripremi za budu2e sprovo enje pristupa B.F*.4 5 a u ruralnom razvoju =rbije. Ari osnovna rezultata koja ovaj projekat namerava da ostvari su0 ,. pobolj(ani kapaciteti za uestvovanje lokalnih zajednica u pristupu B.F*.4 i svest o tomeK 2. unapre ene ljudske, organizacione i &inansijske tehnike, procedure -

Bilten - Septembar

2012

odnosno resursi za ukupnu podr(ku pristupu B.F*.4 u Ginistarstvu, i 8. prepoznato i podrano najmanje ,+ potencijalnih BF)5ova. 7adatak BF) je da identi&kuje i sprovede lokalnu razvojnu strategiju, donosi odluke o dodeli"alokaciji &nansijskih sredstava i upravlja njima. BF) bi, po logici stvari trebale da budu e&kasne u stimulisanju odrivog razvoja zato (to0 L okupljaju i kombinuju ljudske i &inansijske resurse iz javnog sektora, iz privatnog sektora, iz civilnog i dobrovoljnog sektoraK L okuplja lokalne igra2e oko kolektivnih projekata i multi5sektorskih akcija, kako bi se postigla sinergija, zajednika svojina i kriticna masa neophodna za pobolj(anje ekonomske konkurentnosti konkretne oblastiK L osnai dijalog i saradnju izme u razliitih ruralnih &aktora, koji esto imaju jako malo iskustva u zajednickim poduhvatima, preko smanjivanja potencijala za nesporazume i preko omogu2avanja dogovaranja i razgovoraK L omogu2i, kroz uzajamnu interakciju izme u razliitih partnera, procese prilago avanja i promene u poljoprivrednom sektoru. BF) treba da udrui javne i privatne partnere, da budu dobro izbalansirani i reprezentativni u odnosu na postoje2e lokalne interesne grupe. BF) predstavlja model organizacije, koji moe uticati na pravljenje politike na pozitivan nacin. BF) odluuje o pravcu i sadraju lokalne ruralne razvojne strategije i donosi odluke o razlicitim projektima, koje treba &inansirati. 'esnici sa ruralnih podruja, koji su najaktivniji u lokalnim inicijativama su0 L pro&esionalne organizacije i savezi (predstavnici &armera, strunjaci iz oblasti nevezanih za &armerstvo i mikro5 preduze2a!, L trgovinske asocijacije,

L gra ani, stalni stanovnici i njihove lokalne organizacije, L lokalni predstavnici politike, L asocijacije za ivotnu sredinu L kulturne i komunalne slube, L udruenja ena, L mladi ljudi.
'r%uz%!o sa )!!*+,,---.s%%rural.or$,-*con!%n!,u*loa"s,2../,.&,.&01IDER'RIS23'.*"4

=avetodavac iz oblasti agroekonomije dipl. ing. Muanita Gilutinovi2

Bilten - Septembar

2012

IV INFORMATIKA

#$ -a5o 8a>t't't' /)9u o/ o(a2+o2t' '+t)r+)ta ?&@

' ovom broju biltena nastavljamo prilog o za(titi dece od opasnosti na Cnternetu. %retpostavljamo da imamo kreiran nalog za dete koje elimo da za(titimo $ Ana u na(em sluaju 5 i da je instaliran paket 5in"o-s Ess%n!ials o kome je bilo rei u pro(lom broju. #tvaramo Con!rol 'an%l6 3s%r Accoun!s an" 7amil8 Sa4%!8 i 'ar%n!al Con!rols.

Jakon uspe(ne registracije"ulogovanja korisnika otvara se prozor za biranje naloga koji 2e biti za(ti2en.

Slika <. Biran#a nalo$a ko#i 9% :i!i za;!i9%n u okviru 7amil8 Sa4%!8 *ak%!a

=lika > . Biran#% nalo$a ko#i 9% :i!i za;!i9%n

Slika /. u*arivan#% kom*#u!%rsko$ nalo$a sa nalo$om u 7amil8 Sa4%!8

Biranjem opcije 5in"o-s 1iv% 7amil8 Sa4%!8 (=lika 9 iz prethodnog broja! i klikom na nalog sa imenom Ana i otvara nam se prozor za kreiranje"otvaranje naloga na sajtu kompanije Microso4! predvi en za roditeljsku kontrolu 0

' okviru Gonitor Fccount opcije bira se eljeni nalog. 6lik na JeNt nas vodi do prozora gde se za svaki nalog na kompjuteru daje odgovaraju2e ime pod Iamil@ =a&et@ $ =lika ;. %otvr ivanjem eljenih opcija klikom na =ave, zatim na JeNt dugme zavr(avamo ode(avanja. 6rajnji prozor nam pokazuje status pode(avanja .

Slika 7. Kr%iran#% Microso4! nalo$a

%ri kreiranju naloga trai2e nam se i mail adresa preko koje 2emo biti obave(teni o aktivnostima na Cnternetu od strane korisnika naloga Ana. #stale opcije za kreiranje naloga koje su manje5vi(e iste kao i za kreiranje naloga za, na primer, elektronsku po(tu $ e5mail.

Slika 1.. 'rikaz iza:rani) o*ci#a

Jalog ija se aktivnost prati preko Cnterneta je Ana (Moni!or%" 5in"o-s Accoun!s!, dopu(tene oblasti interesovanja su 0 op(te (5%: 4il!%rin$+ =%n%ral In!%r%s!! 9

Bilten - Septembar

2012

i ukljueno aktivno obave(tavanje o aktivnostima preko elektronske po(te $ %mail $a (Ac!ivi!8 r%*or!in$+ >n!. ' slede2em broju 2emo videti kako je mogu2e promeniti pode(avanja i pratiti izve(taj o aktivnostima na Cnternetu.
http0""en.Oikipedia.org"Oiki"HindoOsPBivePI amil@P=a&et@

=avetodavac0 magistar tehnikih nauka 4oman Gagda

,+