Univerzitet u Tuzli Ekonomski fakultet Visoka poslovna kola

Predmet: Istraivanje trita I i II Kretanje cijena nafte i faktori koji utiu na kretanje cijena nafte (zadaa)

Mentor: Dr. S . Se!fudin "a#irovi $ red. prof.

Student: %asmin Mei &&'()*+)(

Tuzla$ mart$ ,)-..

SADRAJ

U !D "# $A%&A -.-. /otron!a$ proizvodn!a i me0unarodna razm!ena -.,. 1r2aniza i!a zemal!a izvozni a nafte (1/E3) '# (IJ)$) $A%&) ,.-. 6retan!e i!ena nafte kroz istori!u ,.,. 7aktori ko!i uti8u na kretan!e i!ena nafte ,... :aftene krize ,...-. /rva naftna kriza ,...,. Dru2a naftna kriza ,..... Trea naftna kriza *# D!+AR ,AK+JU-AK

, . . 4 5 5 9 9 ( ( -) -) -,

U !D
:afta kao 2lavni izvor ener2i!e predstavl!a !edan od kl!u8ni# makroekonomski# i politi8ki# pitan!a. 1;zirom da su izvori nafte o2rani8eni$ te da nisu pod!ednako rasprostran!eni u svim di!elovima svi!eta$ pitan!e nafte do;iva !o vei zna8a!. U prvom di!elu ;it e izneseni neki poda i o proizvodn!i$ potron!i te o me0unarodnim kretan!ima nafte. U dru2om di!elu ;it e prikazano kretan!e i!ena nafte kroz istori!u. Tako0er$ ;it e navedeni i na!zna8a!ni!i do2a0a!i posle dru2o2 sv!etsko2 rata ko!i su doveli do okova i!ena nafte. 6ontrola izvora nafte$ te odluke o koli8ini proizvodn!e predstavl!a!u !edan od 2lavni# uzroka kretan!a i!ena nafte. /ored ovo2a$ posto!e mno2i dru2i faktori ko!i uti8u na kretan!e isti#. U ovom radu ;it e navedeni mno2i od ti# faktora. U treem di!elu ;it e 2ovora o dolaru$ valuti u ko!o! se o;avl!a skoro sva razm!ena nafte$ te emo pokazat odnos dolara u odnosu na dru2e valute i dati prikaz kretan!a dolara kroz istori!u.

"# $A%&A
''Onaj ko kontrolira ponudu hrane kontrolira ljude; onaj ko kontrolira energiju moe kontrolirati cijele kontinente; onaj ko kontrolira novac moe kontrolitati svijet.'' Henry Kissinger "#"# Potronja. /roi0vodnja i me1unarodna ra0mjena :afta ima veliki udio u me0unarodno! tr2ovini u odnosu na dru2e ro;e. &ndusti!alizirane zeml!e su na!vei potroa8i nafte. Dnevna potron!a nafte u zeml!ama 1E3D'ea (1r2anization for E onomi 3ooperation and Development < 1r2aniza i!a za ekonomsku saradn!u i razvo!) 8ini oko ,+. dnevne sv!etske potron!e.2rafikon "#: "eml!e sa n!veom potron!om nafte$ -(*).',))4.$ mio ;arel+dan

&zvor: #ttp++:===.eia.doe.2ov+emeu+aer+pdf+pa2es+se >,).pdf

2rafikon ': "eml!e sa n!veom proizvodn!om nafte$ -(*).',))*.$ mio ;arel+dan

&zvor: #ttp:++===.eia.doe.2ov+aer+pdf+pa2es+se -->-).pdf

?e2ionalno$ na!vea potron!a !e u S!everno! @meri i (na!vei potroa8 S@D)$ sli!edi @zi!a (na!vei potroa8 6ina)$ Evropa (u2lavnom ravom!erna potron!a nafte po zeml!ama)$ a nakon
-

#ttp:++===.eia.doe.2ov+pu;+oil>2as+petroleum+analAsis>pu;li ations+oil>market>;asi s+demand>teBt.#tmCDlo;alE,)1ilE,)3onsumption

n!i# sli!ede ostali re2ioni. Tri na!vee sv!etske re2i!e po potron!i nafte$ S!everna @merika$ Evropa i /a ifi8ka @zi!a$ u!edno su i na!vei uvozni i. Sve dru2e re2i!e su izvozni i. &zme0u -(F4. 2odine i kasni# -(5)'i#$ na "apadu i %apanu za;il!eGena !e do tad na!vea potron!a nafte i ruda. /otron!a nafte u S@D'u se udvostru8ila izme0u -(4). i -(5F. 2odine. Sa samo *E sv!etske popula i!e$ S@D su troile ..E sv!etske ener2i!e.
Tabela 1: Najvei svjetski proizvoai nafte, 2006
(000 barel/dan) Rang 1 2 , . $ 6 ' & ) 10 11 12 1, 1. 1$ Zemlja a!di "rabia (!ssia %nited tates /ran *+ina 3e4i5o *anada %nited "rab 61irates 8enez!ela Nor:a2 9!:ait Ni;eria 7razil "l;eria /ra= Proizvodnja 10#66$ )#6'' &#,,1 .#1.& ,#&.$ ,#'0' ,#2&& 2#).$ 2#&0, 2#'&6 2#6'$ 2#.., 2#166 2#122 2#00& Rang 1 2 , . $ 6 ' & ) 10 11 12 1, 1. 1$ Zemlja %nited tates *+ina -apan (!ssia 0er1an2 /ndia *anada 7razil 9orea, o!t+ a!di "rabia 3e4i5o <ran5e %nited 9in;do1 /tal2 /ran

Tabela 2: Najvei svjetski potroai nafte, 2006

(000 barel/dan) Potronja 20#6&' '#2', $#1$) 2#)20 2#66$ 2#$&' 2#2$2 2#2,1 2#1'. 2#1,) 1#))' 1#)61 1#&,0 1#',2 1#662

/zvor> +ttp>//tonto#eia#doe#;ov/5o!ntr2/inde4#5f1 Tabela 3: Najvei svj# neto !vozni5i nafte, 2006

(000 barel/dan) Rang 1 2 , . $ 6 ' & ) 10 11 12 1, 1. 1$ Zemlja %nited tates -apan *+ina 0er1an2 9orea, o!t+ <ran5e /ndia /tal2 pain ?ai:an Net+erlands in;apore ?!rke2 ?+ailand 7el;i!1 Uvoz 12#,$' $#0,1 ,#.2& 2#$1. 2#1$6 1#&)0 1#',, 1#$6& 1#$62 ).0 ),$ &2$ 62$ $). $&, Rang 1 2 , . $ 6 ' & ) 10 11 12 1, 1. 1$ Zemlja a!di "rabia (!ssia %nited "rab 61irates Nor:a2 /ran 9!:ait 8enez!ela Ni;eria "l;eria 3e4i5o @ib2a /ra= "n;ola 9azak+stan *anada

Tabela 4: Najvei svj# neto izvozni5i nafte, 2006

(000 barel/dan) Izvoz &,$2$ 6#'$' 2#$6. 2#$$1 2#.&' 2#,16 2#1&, 2#1.1 1#&.2 1#'10 1#$,0 1#.,& 1#,') 1#1.$ 1#0,6

/zvor> +ttp>//tonto#eia#doe#;ov/5o!ntr2/inde4#5f1

Tri na!vea proizvo0a8a nafte u ,))*. 2odini ;ili su Saudi!ska @ra;i!a$ ?usi!a i S@D. Sredn!i istok !o uvi!ek predn!a8i u izvozu nafte u odnosu na dru2e re2ione$ unato8 velikom porastu proizvodn!e u ostalim re2i!ama posl!edn!i# 2odina. Sto2a se 8ini i razuml!ivim veliki 2eopoliti8ki zna8a! Sredn!e2 istoka z;o2 2lo;alne ovisnosti o nafti.

S3ika ": Tr2ovinska kretan!a nafte ,))*.$ ())) ;arel+dan)

&zvor: ===.ft. om

U ,))5. 2odini sv!etska potraGn!a za naftom se poveala za -$,E$ porastom sa 9F$5 miliona ;arela na dan (m;d) u ,))* na 94$5 m;d u ,))5. 2odini. Do rasta !e u2lavnom dolo z;o2 porasta potraGn!e u zeml!ama u razvo!u. U razvi!enim zeml!ama dolo !e do sman!ena potraGn!e za naftom. Unato8 usporavan!a sv!etsko2 ekonomsko2 rasta$ predvi0a se da e sv!etska potraGn!a za naftom porasti za ,$.E u ,))9. 2odini$ dostiGui nivo potraGn!e od 95$5 m;d., "#'# !r4ani0acija 0ema3ja i0vo0nica nafte 5!P)(6 1/E3 (1r2anization of /etroleum EBportin2) !e formiran -5. septem;ra -(*). 2odine sa pet zemal!a osniva8a: &ran$ &rak$ 6uva!t$ Saudi!ska @ra;i!a i Vene uela. . 7ormiran !e sa il!em da se suprostavi pritisku veliki# naftni# kompani!a (u2lavnom u vlasnitvu S@D'a$ Velike Hritani!e i Iolandi!e) da se sman!e i!ene nafte i plaan!a proizvo0a8ima. U po8etku !e funk ionirao kao neformalna !edini a za proda!u nafte zeml!ama Tree2 svi!eta. 12rani8avao !e aktivnosti veliki# zapadni# naftni# kompani!a da ostvare veliko u8ea u pri#odima od proizvodn!e i veliku kontrolu na nivou proizvodn!e. U ranim -(5)'im 1/E3 !e po8eo da !a8a. Dlavni il! 1r2aniza i!e$ prema n!enom statutu !e koordina i!a i u!edna8en!e naftne politike zemal!a 8lani a i ustanovl!avan!e na!;ol!i# na8ina da se o8uva!u n!i#ovi interesi$ po!edina8ni i kolektivniJ smil!an!e na8ina i sredstava za sta;iliza i!u i!ena nafte na me0unarodnim
, .

World Economic Situation and rospects !""#$ United :ations$ :e= Kork$ %anuarA ,))9.$ p. 4(

Danas se 1/E3 sasto!i od -. 8lani a: @le2ria$ @n2ola$ &ndonezi!a$ &ran$ &rak$ 6uva!t$ Li;i!a$ :i2eri!a$ 6atar$ Saudi!ska @ra;i!a$ U!edin!eni arapski emirati i Ekvador (ponovo se pridruGila u nov. ,))5.) . &zvor: #ttp:++en.=ikipedia.or2+=iki+1pe

naftnim trGitima s il!em uklan!an!a tetni# i nepotre;ni# fluktua i!a i!enaJ stalna ;ri2a o interesima zemal!a proizvo0a8a i nuGnost osi2uran!a stalno2 pri#oda zemal!a proizvo0a8a$ te efikasno$ ekonomi8no i stalno sna;di!evan!e naftom zemal!a potroa8a$ te pravedni povrat uloGeno2 kapitala onima ko!i ulaGu u naftnu industri!u.F 2rafikon *# U8ee 1/E3'a u sv!etskim rezervama sirove nafte (,))*.)

#ttp:++===.ope .or2+#ome+/o=er/oint+?eserves+1/E3E,)s#are.#tm

1/E3 direktno uti8e na i!ene sirove nafte postavl!an!em proivodni# kvota. 1;zirom da se tr2ovina naftom na sv!etskom trGitu o;avl!a u dolarima$ z;o2 niske vri!ednosti dolara$ proizvo0a8i nafte nema!u interes da povea!u proizvodn!u.
2rafikon 7: Sv!etska proizvodn!a sirove nafe Fa) Svi!et i 1/E3$ -(*).',))*.
F ;) U8ee 1/E3'a u sv!etsko! proizvodn!i$ ( E )

&zvor: #ttp:++===.eia.doe.2ov+aer+pdf+pa2es+se -->-).pdf

'# (IJ)$) $A%&)

F

#ttp:++#r.=ikipedia.or2+=iki+1/E3

'#"# Kretanje cijena kro0 istoriju 3i!ena sirove nafte ponaala se kao i!ene ;ilo ko!e ro;e sa irokim zamasima u vri!eme oskudi a ili prekom!erne ponude. 3iklusi i!ene sirove nafte mo2u tra!ati nekoliko 2odina od2ovara!ui na prom!ene u potraGn!i kao i na ponudu 1/E3'a ili zemal!a ne'1/E3'a. U periodu posli!e && sv!etsko2 rata pa do -(5)'i# 2odina$ nominalna i!ena nafte ;ila !e sta;ilna$ dok !e realna i!ena neznatno pala. ?azdo;l!e -(5)'i# i rani# -(9)'i# okarakterisala su dva naftna oka -(5..'5F. i -(5(.'9). sa astronomskim i!anama. U periodu izme0u -(5). i -(9,. 2odine relativna i!ene nafte 2otovo se utrostru8ila. :akon -(9). 2odine$ i!ene nafte su imale trend pada naredni# est 2odina$ kulminira!ui padom od F*E u -(9*. 2odini. Ti# 2odina 1/E3 !e posta!ao sve sla;i!i$ te ni!e mo2ao u d!elo provesti proizvodne kvote ko!e !e odredio za svo!e 8lani e. :eke zeml!e 8lani e su po8ele proizvoditi vie od dodi!el!eni# kvota. /rekom!erna proizvodn!a$ uz sman!enu potraGn!u$ !e dovela do prezasienosti na sv!etskom trGitu$ to !e dovelo do veliko2 pada i!ena. U -((). 2odini$ z;o2 ?ata u zal!evu i!ene nafte su ponovo imale drasti8an skok$ dostiGui tada rekordnu i!enu od F)$F, dolara po ;arelu. 4 1;zirom da kriza ni!e du2o tra!ala$ i!ene nafte su ;rzo vraene na pret#odni nivo. U ,)),. 2odini dolo !e iznenadno2 povean!e i!ena nafte. Uzrok !e ;io d!elimi8no z;o2 na2lo2 rasta potraGn!e za naftom od strane 6ine i &ndi!e. 6ina se od zeml!e neto'izvoznika pretvorila u neto'uvoznika. U isto vri!eme potraGn!a za naftom u dva re2iona sa na!veom potron!om$ S@D'u i Evropi$ i dal!e !e rasla unato8 visokim i!enama$ dok se proizvodn!a u o;a re2iona nastavila sman!ivati. To pokazu!e da e$ iako se uspi!eva odrGati konstantna potraGn!a u navedenim re2ionima doi do rasta neto uvoza usl!ed sman!en!a domae proizvodn!e$ odnosno$ koli8ina uvezene nafte se mora poveati za iznos samn!ene proizvodn!e kako ;i nadoknadila sman!enu proizvodn!u. /ro !en!u!e se da e nivo potron!e u 6ini i &ndi!i rasti za oko .'FE 2odi8n!e do ,).). 2odine (E&@ ME1). 1ve dvi!e zeml!e se pri;liGava!u nivou maksimalne proizvodn!e$ a nisu otkrivena neka zna8a!ni!a naftna pol!a.* :ominalne i realne i!ene nafte$ kada se 2ovori o ;rentu sirove nafte$ za;il!eGile su !ak rast u ,))5. 2odini$ nadmaivi pret#odne rekordne nivoe. 3i!ene nafte su po8ele rasti po svo!o! uo;i8a!no! spiralno! putan!i od kra!a l!eta$ sko8ivi sa 5- US dolar po ;arelu u av2ustu na (,$4 US dolara po ;arelu u novem;ru ,))5. 2odine$ s rastom od .)E. ?ast i!ena uzrokovan !e u2lavnom z;o2 uti a!a sa strane ponude$ ukl!u8u!ui kole;an!e na trGitu dioni a$ 2eopoliti8ke tenzi!e u Sredn!em istoku i nepovol!ne vremenske uslove ko!i su imali uti a! na proizvodn!u. /ored to2a$ !ak uti a! su imala i pekulativna ula2an!a privu8ena sla;im dolarom.5 U ,))9. 2odini rast i!ena nafte se nastavl!a. 3i!ena ;arela nafte !e -.. marta ,))9. 2odine sko8ila na --- US dolara$ z;o2 sman!en!a sv!etske proizvodn!e unato8 poveano! potraGn!i. Sadan!e pro2noze su da e se ta! trend nastaviti tokom i!ele ,))9. '#'# %aktori koji utiu na cijenu nafte

#ttp:++===.ans=ers. om+topi +oil'pri e'in rease'of'-(()N atOte #nolo2A

7redrik ?o;elius$ Diant 1il 7ields 'T#e Ii2#=aA to 1il. Diant 1il 7ields and t#eir &mpor'tan e for 7uture 1il /rodu tion. Uppsala$ S=eden$ ,))5. p. (F$ 5 Morld E onomi Situation and /rospe ts ,))9$ United :ations$ :e= Kork$ %anuarA ,))9.$ pp. 49'4(.

Ptra!kovi radnika$ ura2ani ko!i pri!ete naftnim platformama$ poGari i teroristi8ke pri!etn!e rafineri!ama i dru2i kratkotra!ni pro;lemi nisu !edini uzro i za visoke i!ene. Takvi pro;lemi dovode do privremene nesta;ilnosti i!ena$ ali nisu ;ili uzro i du2oro8no2 rasta i!ena. %edan od kl!u8ni# uzroka du2oro8no2 rasta i!ena$ ko!i !e vodio sman!en!u ponude$ ;io !e sman!en!e sv!etske proizvodn!e. 1;zirom da !e koli8ina fosilni# 2oriva o2rani8ena i da se sa poveanom proizvodn!om$ iz 2odine u 2odinu$ preostale dostupne rezerve sman!u!u i da i# te#ni8ki posta!e sve teGe is rpiti$ pro es va0en!a nafte posta!e sve skupl!i$ a samim tim i i!ena proizvodn!e nafte. 2rafikon 8: Dlavni do2a0a!i i kretan!e realne sv!etske i!ene nafte$ -(5)',))4. ( i!ene su prila2o0ene upotre;om 3/&'a za ,))4. 2.)

&zvor: #ttp:++===.dollardaze.or2+;lo2+posts+,))5+%une+,4+-+-(5)to,))41il/ri es.2if

U skori!e vri!eme ;ilo !e po!a8ani# pekula i!a na trGitu nafte to !e uti alo na rast i!ena nafte. Ppekulatori pokuava!u pravom prve kupn!e poveati potraGn!u$ sman!iti ponudu ili o;o!e$ to vodi du2oro8nom povean!u i!ena nafte. '#*# $aftne kri0e U periodu od -(5). do ,))4. 2odine$ za;il!eGeni su veliki skokovi i!ena nafte. :a!vaGni!i do2a0a!i ko!i su doveli do takvi# skokova ;ili su: :aftna kriza -(5.. 2odineJ :aftna kriza -(5(. 2odineJ Skok i!ena nafte u -(()'to! 2odini z;o2 "al!evsko2 rataJ 6aliforni!ska ener2etska kriza u periodu ,))).',))-. 2odine$ uzokovana dere2ula i!om i korup i!omJ :aftni protesti u Veliko! Hritani!i ,))). 2odine z;o2 rasta i!ena sirove nafte i relativno visoki# naknada za puteve nametnuti# na i!enu nafteJ S!everno ameri8ka kriza prirodno2 2asa$ ?at u &raku ,))..J Ener2etska kriza u @r2entini ,))F. 2odineJ Ener2etska oskudi a u

S!everno! 6ore!i. U nastavku emo rei neto vie o tri na!vee naftne krize i to -(5..$ -(5(. i -((). 2odine. '#*#"# Prva naftna kri0a :aftna kriza iz -(5.. 2odine po8ela !e kada su se$ nakon estodnevno2 Kom 6ippursko2 rata (1kto;arski ili @rapsko'izraelski rat)$ arapske 8lani e 1/E3'a izdvo!ile formira!ui 1r2aniza i!a arapski# zemal!a izvozni a nafte (1r2anization of @ra; /etroleum EBportin2 3ountries < 1@/E3) ko!ima su se pridruGile zeml!e E2ipat i Siri!a$ s il!em da izvre pritisak na zapadne zeml!e ko!e su pruGale podrku &zraelu. Kom 6ippurski rat !e !o vie u!edinio arapske zeml!e$ i doveo do to2a da arapske zeml!e uvedu em;ar2o S@D'u$ zeml!ama zapadne Evrope i %apanu. :ametan!em em;ar2a ;o!kotovan !e &zrel i poveane su i!ene nafte to !e dovelo do veliko2 udara da ekonomski rast ti# zemal!a i na 8itavu sv!etsku ekonomi!u$ poto su i!ene nafte od!ednom drasti8no porasle. 6ako z;o2 povean!a i!ena ni!e dolo do vee2 pada potraGn!e za naftom$ ;ilo !e potre;no dramati8no poveati i!enu kako ;i se potraGn!a sman!ila na novi$ niGi nivo ponude. /redvi0a!ui to$ trGina i!ena nafte odma# !e !ako porasla. Sv!etski finans!ski sistem ko!i !e ve ;io pod pritiskom od raspadan!a Hretton Moods sporazuma doGivio !e oz;il!nu re esi!u i visoku infla i!u ko!a se zadrGala do rani# -(9)'i# i i!ene nafte su rasle do -(9*. 2odine. 3entralna ;anka zapadni# zemal!a odlu8ila !e !ako sniziti kamatne stope kako ;i potakla rast$ odlu8ivi da !e infla i!a dru2a ;ri2a. Unato8 to! ortodoksno! makroekonomsko! odred;i$ to !e rezultiralo sta2fla i!om to !e iznenadilo ekonomiste i ;ankare 3entralne ;anke$ i ta politika !e$ kako neki sada smatra!u$ imala !e du;l!e i du2oro8ne posl!edi e od em;ar2a. @rapsko'izraelski konflikt potakao !e stvaran!e ener2etske krize. Ta kriza !e ostavila veliki uti a! za %apansku ekonomi!u$ pomi8ui !e od naftno'intenzivne industri!e i rezultira!ui velike investi i!e u industri!e %apana kao to !e elektonika. Du2oro8ne posl!edi e em;ar2a !o uvi!ek se os!ea!u. %o posto!e sumn!e naftni# kompani!a$ ko!e su mislile da e profitirati ili 8ak imati podrku 1/E3'a. '#*#'# Dru4a naftna kri0a Dru2a naftna kriza nastala !e u -(5(. 2odini sa &ranskom revolu i!om$ kada !e sa vlasti skinut iranski e# Mo#ammad ?eza /a#lavi. :ovi reGim !e sman!io izvoz nafte$ to !e dovelo do povean!a i!ena. Saudi!ska @ra;i!a i dru2e 8lani e 1/E3'a su poveale proizvodn!u da nadom!este sman!enu proizvodn!u &rana. U -(9). 2odini$ usli!edila !e invazi!a &raka na &ran$ to !e dovelo do skoro2 zaustavl!an!a proizvodn!e u &ranu$ dok !e istovremeno sman!ena proizvodn!a u &ranu. Sveopta panika !e rezultirala !ako velikim povean!em i!ena do ko!i# ne ;i dolo u normalnim okolnostima. U S@D'u$ administra i!a pres!edika 3artera uspostavila !e kontrolu i!ena. '#*#*# &re9a naftna kri0a

-)

Trea naftna kriza iz -((). 2odine tra!ala !e krae od pret#odne dvi!e krize (-(5.. i -(5(. 2odine). Tra!ala !e samo est m!ese i$ a nastala !e kao rezultat /rvo2 rata u zal!evu. 6ako se Sadam Iusein povla8io$ naftna pol!a u 6uva!tu su zapal!ena izaziva!ui oteen!a ko!a su sman!ila proizvodn!u nafte do popravka oteen!a. 1;zirom da !e u 6uva!tu dolo do pada proizvodn!e$ 1/E3 !e odlu8io da povea proizvodn!u i ponudu kako ;i se trGite nafte sta;iliziralo.

*# D!+AR
Dolar (US dolar) !e na!rasprostran!eni!a valuta u svi!etu. /rema istraGivan!ima$ F)'*)E razm!ene izvan 2rani a S@D'a se odvi!a u dolarima. Tokom -(()'i#$ ,+. ukupni# sv!etski# rezervi drGano !e u dolarima$ a kasni!e !e dolo do pada vri!ednosti dolara. Qak i male prom!ene vri!ednosti dolara (z;o2 velike rasprostran!ene upotre;e) ima!u velik uti a!$ ne samo na S@D$ ne2o i na mno2e dru2e di!elove svi!eta. Dodinama su 7ederalne rezerve odrGavale 8vrstu vri!ednost US dolara$ ali posl!edn!i# 2odina vri!ednost dolara konstantno pada i ne vidi se sta;ilnost. 6ao reak i!a na pad dolara$ primi!een !e i pad valuta dru2i# zemal!a u uspored;i sa dolarom. ";o2 pada dolara$ &ran upozorava na prom!ene valute tr2ovan!a naftom iz dolara u euro$ to !o vie uti8e na dolar$ o;zirom da dru2e zeml!e ko!e upotre;l!ava!u dolar po8in!u mi!en!ati n!i#ove valute za snaGni!u valutu.9 2rafikon :: /ostotak sv!etski# valuta u me0unarodnim rezervama

&zvor: #ttp:++en.=ikipedia.or2+=iki+&ma2e:/er enta2e>of>2lo;al> urren A./:DCfile#istorA

U ,))5. 2odini udio dolara u deviznim rezervama ;io !e *F$*E$ a samo ,4$9E u eurima. U posl!edn!i# sedam 2odina udio dolara u deviznim rezervama !e opao za oko pet posto$ skoro ta8no onoliko koliko !e porastao udio eura. Trea valuta !e ;ritanska funta$ ali na n!o! se drGi samo oko F posto drGavni# rezervi 8vrste valute. Sli!edi !apanski !en sa oko .E. 1stale valute ima!u !ako malo u8ee. &a;e3a 8: Sastav valuta u deviznim rezervama
1))$ US dollar
9

1))6

1))'

1))&

1)))

2000

2001

2002

200,

200.

200$

2006

200' 6.#6A

$)#0A 62#1A 6$#2A 6)#,A '0#)A '0#$A '0#'A 66#$A 6$#&A 6$#)A 66#.A 6$#'A

#ttp:++===.dollardrops. om+dollar+,))9+)-+-*+us'dollar'still'=orlds'leadin2' urren A+

--

6!ro Bo!nd sterlin; -apanese 2en :iss fran5 0er1an 1ark <ren5+ fran5 Ct+er 2#1A 6#&A 0#,A 2#.A 2#'A 6#'A 0#2A 1#&A 2#6A $#&A 0#.A 1#.A 2#'A 6#2A 0#,A 1#6A 6#1A

1'#)A 1&#&A 1)#&A 2.#2A 2$#,A 2.#)A 2.#,A 2$#2A 2#)A 6#.A 0#2A 2#&A 6#,A 0#,A 2#'A $#2A 0#,A 2#)A .#$A 0#.A 2#6A .#1A 0#2A ,#,A ,#)A 0#2A ,#6A ,#'A 0#1A .#2A ,#2A 0#2A

2$#&A .#2A 2#&A 0#2A

1$#&A 1.#'A 1.#$A 1,#&A 1,#6A 11#'A 10#2A 1#6A 1#.A 1#2A 1#.A 1#)A 1#&A 1#)A 1#$A 2#0A

&zvor: #ttp:++en.=ikipedia.or2+=iki+United>States>dollarCT#e>dollar>as>t#e>ma!or>international>reserve> urren A

%ak dolar moGe imati i pozitivan i ne2ativan uti a! na ekonomi!u S@D'a. &sto vaGi i za sla;u valutu. /re!ake ili presla;e valute nema!u samo uti a! na na ionalnu ekonomi!u$ ne2o mo2u i uti ati i na me0unarodnu tr2ovinu i na ekonomske i politi8ke odluke irom svi!eta. 1vo se temel!i na 8in!eni i da po!edini potroa8i mo2u imati koristi od prom!ena vri!ednosti valute$ dok su proizvo0a8i u isto! zeml!i po2o0eni$ ali vri!ednost same valute ne moGe diktirati tokove tr2ovine. Ukl!u8eni su i dru2i faktori$ kao to su kvalitet proizvoda. Unato8 tome$ prom!ene u vri!ednosti valute mo2u imati dramati8an uti a!. &dealno ;i ;ilo da !e vri!ednost valute sta;ilna i da na tom nivou moGe podrGati du2oro8ni ekonomski razvo! i u S@D'u i inozemstvu.(
2rafikon <: Vri!ednost - USD u periodu -55*',))*.m!eren u dolarima iz -55*.

#ttp:++en.=ikipedia.or2+=iki+United>States>dollar

/rom!ene dolara ima!u vaGne !enovno + inflatorne uti a!e kao i uti a!e na tr2ovinu.

,AK+JU-AK
(

#ttp:++===. #i a2ofed.or2+ onsumer>information+stron2>dollar>=eak>dollar. fm

-,

:afta kao ener2etski resurs u sv!etskom ekonomi!i ima strateki i 2eopoliti8ki zna8a!. 1;zirom da su rezerve nafte$ kao vaGno2 izvora ener2i!e$ o2rani8ene i da nisu rasprostran!ene pod!ednako u svim di!elovima svi!eta$ to da!e zeml!ama ko!e su ;o2ate naftom veliku mo2unost da ostvare velike do;iti i mo2unost pekulisan!a (slu8a! ?usi!e)$ ili predstavl!a rizik iz;i!an!a suko;a (&rak$ &ran) z;o2 veliko2 interesa dru2i# zemal!a da do;i!u kontrolu nad tim izvorima. 6retan!e i!ena nafte uti8e na 2lo;alnu ekonomi!u i u du2om i u kratkom roku. Visoka i!ena ide u prilo2 naftnim kompani!ama i zeml!ama izvozni ama nafte$ te dovodi do povean!a pri#oda ti# zemal!a. Du2oro8ni uti a!i se o2leda!u u sman!en!u investiran!a$ te sman!en!u sv!etsko2 ekonomsko2 rasta. :a porast i!ene nafte osim politike i me0unarodni# odnosa uti8e i porast potraGn!e$ te sman!en!e ponude proizvo0a8a z;o2 nedovol!ni# rezervi nafte. /ored to2a$ na i!enu nafte uti8u i mno2i dru2i faktori kao to su ratovi$ zate2nuti odnosi me0u zeml!ama$ tra!kovi radnika$ teroristi8ke pri!etn!e$ poGari$ pekulativni uti a!i itd. U novi!e vri!eme sv!edo i smo i rasta i!ena z;o2 loi# vremenski# uslova (npr. ura2ani). /ored i!ena nafte$ i kretan!e kursa dolara ima uti a! na sv!etsku ekonomi!u$ o;zirom da se skoro sva tr2ovinska razm!ena nafte odvi!a u US dolarima. Dolar$ u posl!en!i# nekoliko 2odina ima tenden i!u pada i dostiGe na!niGe vri!ednosti u posl!edn!i# pedeset 2odina. /retpostavl!a se da e se ta! trend pada nastaviti. Sla;l!en!e dolara$ !ako po2a0a ameri8ku$ a i sv!etsku ekonomi!u. Hilo !e pokua!a da se uspostave naftne ;erze na ko!ima ;i se razm!ena nafte o;avl!ala u eurima$ ali se ne vidi mo2unost da e se to desiti u skori!e vri!eme. 1snovni faktori rastue2 trenda i!ena nafte tokom posl!edn!i# 2odina ;ili su sman!ena sv!etska proizvodn!a i kapa iteti rafineri!a$ uz istovremenu veliku sv!etsku potraGn!u. /o!a8ane 2eopoliti8ke tenzi!e$ izme0u ostalo2$ 2lavni su faktor poti an!a rasta i!ana. %edan od uzroka rasta i!ena nafte !e i o;!avl!ivan!e sman!en!a proizvodn!e nafte od strane 1/E3'a. /redvi0an!a su da e i!ene nafte tokom 8itave ,))9. 2odine imati uzlazni trend$ ko!i e nesnumn!ivo imati 2lo;alne posl!edi e.

-.