12/15/2013

ta su koloidni disperzni sistemi?

KOLOIDNI DISPERZNI SISTEMI

osobine,tipovi i zastupljenost koloidnih sistema

ta je koloidna hemija?

Zato su nam potrebni koloidi ?

Zbog ega je interesantna i vana?

Podela koloidnih disperznih sistema

Istorijat...

KOLOIDNI DISPERZNI SISTEMI

Koloidna svojstva zavise od veliine estica Ostwald i Vajmarn (1908) Naziv i podela materije T. Grejem (1861): postulirao postojanje estica veliine nm i uveo izraz koloid Kristaloidi i koloidi Otkrie koloida F. Selmi (1843):suspenzija sumpora i pruskog plavog Fe7(CN)18 M. Faradej (1857): sol zlata

Zajednika osobina koloida je da grade ESTICE ODREENE VELIINE

Meusobno se razlikuju po - strukturi - hemijskoj prirodi - sposobnosti da obrazuju estice sloenijih oblika

12/15/2013

Sistem u kome su estice jedne faze dispergovane u drugoj fazi - disperzno sredstvo -disperzna faza

DISPERZNI SISTEMI

Podela disperznih sistema prema veliini dispergovanih estica

Podela prema preniku estica: visoko disperzni sistemi (pravi rastvori, < 1 nm) koloidni disperzni sistemi (1 100 nm) grubo disperzni sistemi (suspenzije i emulzije >100nm) Podela prema broju atoma: visoko disperzni sistemi (< koloidni disperzni sistemi ( atoma) grubo disperzni sistemi (> atoma) < atoma)

Disperzni sistem (disperzija) je heterogen. PODELA DISPERZNIH SISTEMA prema 1. veliini dispergovanih estica 2. obliku dispergovanih estica 3. agregatnom stanju 4. solvataciji 5. unutranjoj grai koloidnih estica

Podela disperznih sistema prema obliku dispergovanih estica

Korpuskularno disperzni sistemi estice priblino sfernog oblika

Podela disperznih sistema prema agregatnom stanju disperzne faze i disperznog sredstva

Laminarno disperzni sistemi estice u obliku lamela i tankih listia

Fibrilarno disperzni sistemi estice u obliku tapia i vlakana

12/15/2013

prema afinitetu dispergovanih estica prema disperznom sredstvu Liofobni (mali afinitet, estice nisu solvatisane, nestabilni, lako se grupiu i taloe, nastaju dispergovanjem u sredstvu u kome se ne rastvaraju) Liofilni (jak afinitet, estice su solvatisane, stabilni, nema grupisanja i taloenja, nastaju spontanim rastvaranjem) Hidrofobni i hidrofilni (voda) Organofobni i organofilni (organski rastvara) Lipofobni i lipofilni (masti i ulja)

Podela koloida prema solvataciji =

Podela koloida prema unutranjoj grai koloidnih estica

1. Disperzoidi: Agregati malih molekula kristalne strukture meusobno povezani Van der Waals-ovim silama 2. Micelarni koloidi 3. Makromolekulski koloidi Sastoje se od makromolekula sa 103109atoma, osnovna stuktura monomeri koji kovalentnim vezama grade polimere. Broj monomera stepen polimerizacije (vie od 500) Prirodnog poreklaceluloza, skrob, enzimi, hormoni, antitela. Sintetikog porekla polivinili, polietri, poliamidi, poliuretani, gume, boje, lakovi, silikoni 4. Makromolekulski asocijati Nastaju povezivanjem vie molekula preko bonih aktivnih grupa intermolekulsko povezivanje -Van der Waals-ovim i vodoninim, jonskim i kovalentnim vezama. Bubrenje, umreavanje gel

Micelarni koloidi
vrste i tene organske supstance Agregati malih molekula micele Pojedinani molekuli u miceli vezani

Van der Waals-ovim silama Naelektrisani i liofilni Nastaju pri velikim koncentracijama molekula Dvofilna graa: jedan kraj molekula sadri polarnu grupu (+ ili -), a drugi nepolarne. Povrinski aktivne materijePAM (sapuni, detrdenti)

12/15/2013

DOBIJANJE KOLOIDNIH DISPERZIJA

METODE DISPERGOVANJA

METODE AGREGACIJE KONDENZACIJE

12/15/2013

DOBIJANJE KOLOIDNIH DISPERZIJA

PREIAVANJE I IZDVAJANJE KOLOIDA

METODE AGREGACIJE KONDENZACIJE agregacija atoma ili malih molekula iz pravih rastvora spontan proces nastaju liofobni koloidi

1.Agregacija hemijskim reakcijama (redukcija, oksidacija, hidroliza, kristalizacija) 2.Agregacija smanjenjem rastvorljivosti (dodatkom nerastvaraa ili promenom temperature)

sporedni proizvodi mali molekuli i joni pratee supstance razliitog hemijskog sastava i molekulskih masa DIJALIZA ELEKTRODIJALIZA GEL FILTRACIJA ULTRAFILTRACIJA

Dijaliza

KINETIKE POJAVE KOD KOLOIDA

Semipermeabilna membrana

Mali molekuli atomi i joni DA Koloidi NE Difuzija do izjednaavanja koncentracija

Nastaju usled toplotnog kretanja molekula Brown-ovo kretanje Difuzija Sedimentacija Osmotski pritisak Zasnovane na spoljanjim uticajima Koagulacija -taloenje Elektrokinetike pojave Viskozni otpor Reoloke osobine

Obnavljanje istog rastvaraa Kontinualno proticanje rastvaraa

12/15/2013

12/15/2013

OPTIKE POJAVE KOD KOLOIDA Zavise od veliine, oblika i strukture estice. Refrakcija Optika aktivnost Apsorpcija Rasipanje svetlosti Dvojno prelamanje Fluorescencija

Rasipanje (rasejanje) svetlosti

Nastaje interakcijom svetlosnog zraka (VIS) sa esticama koloidne disperzije. Odbijanje, prelamanje i difrakcija zraka. Ali i mutnoa, opalescencija i interferencija rasute svetlosti. Podaci o veliini, obliku i strukturi.

1845. Tyndall- sve materije rasejavaju svetlost u nekoj meri, pa ak i iste tenosti i gasovi 1857. Faraday svetlosni zrak je vidljiv iz pravca koji je normalan na pravac njegovog prostiranja. 1869. TyndallTyndallov efekat

1871. Rayleigh (Rejli)-razvio teoriju skretanja svetlosti od strane malih estica.

12/15/2013

Tindalov efekat
moe se videti kad u tamnu sobu kroz rupicu ue zrak svetlosti. U snopu se vidi svetlucanje pojedinih estica praine koloidnih dimenzija. Ako se kroz koloidni rastvor koja se nalazi u staklenoj posudi s ravnim paralelnim zidovima propusti snop svetlosti i koloidni rastvor promatra sa strane, zapaa se svetlosni konus koji se naziva Tyndallov konus. Tyndallovo rasipanje je slino Rejlijevom, koje uzrokuje plavu nijansu neba u toku dana, i crvenu boju Sunca kod zalaska. Kod Tyndallovog efekta zraci svetlosti vee talasne duine (npr. crvena) prolaze, dok zraci svetlosti manje talasne duine (npr. plava) se raspruju. Zbog toga se Tyndallov efekat ostvaruje kada su pojedine estice veliine od 40 do 900 nanometara (talasna duina vidljive svetlosti je od 400 do 750 nanometara).

. , . . ( ) . , . , . .

12/15/2013

Postoji vie modela koji objanjavaju strukturu Jonska atmosfera sastoji se od dva sloja

Helmholtz-ov dvostruki elektrini sloj Gouy-Chapmanov difuzni sloj ternova modifikacija najprihvatljiviji model

12/15/2013

Veliina merilo stabilnosti koloidnog sistema Kada je malo nema sile elektrostatikog odbijanja koja bi spreila grupisanje i taloenje koloidnih estica

10

12/15/2013

Izoelektrino stanje Pri odreenoj koncentraciji i naelektrisanju broj adsorbovanih jona = broju adsorbovanih protivjona = 0
Postignuto je izoelektrino stanje u kome se estice ne kreu pod uticajem E, grupiu se i taloe

KOAGULACIJA KOLOIDA
Koagulacija je proces u kome koloidne estice gube stabilnost, grupiu se i taloe. Nastaje usled promene sastava sistema ili promene temperature. estice se grupiu obrazujui agregate. Agregati koloidnih estica zovu se flokule. Proces koagulacije zove se i flokulacija.

Jonska pokretljivost koloidne estice:

11

12/15/2013

GELI
Specifian oblik koloidne disperzije Geli su poluvrsta stanja. U zavisnosti od sadraja vode, dele se na: - ele (vie od 90% tene faze) - liogeli - paste (vie od 10% vrste faze) - suvi geli, membrane (mala koliina tene faze)

U gelu postoje dve vrste tene faze: 1. Molekuli koji su vrsto vezani za koloidnu esticu - solvatni omota. 2. Molekuli koji su uklopljeni unutar prostorne mree koju ine solvatisane koloidne estice - slobodni rastvara. Molekule slobodnog rastvaraa zarobile su estice koloida pri zgunjavanju. Solvatni omota se veoma teko uklanja Slobodni rastvara se lako uklanja

GELI mogu nastati

od skoro svih koloidnih disperzija: - makromolekulane, micelarne, ak i hidrofobne - sfernog oblika, linearni ili asimetrini

eliranje koloidnih rastvora

Prelaz koloidnog rastvora u gel. eliranje je nepotpuna ili delimina koagulacija. Smanjuje se stepen solvatacije i meusobnog dejstva koloidnih estica. Obrazuje se prostorna mrea.

Postie se:

- pri odreenoj (kritinoj) koncentraciji koloidnog rastvora - promenom (najee snienjem) temperature - dodatkom elektrolita, nerastvaraa, hem. reakcijama... - denaturacijom promena grae, (belance + toplota)

12

12/15/2013

Bubrenje i starenje gela

GRUBO DISPERZNI SISTEMI Prenik estice > 100 nm estica sadre > atoma Dele se na : Suspenzije Emulzije

Bubrenje suvih gela proces vezivanja vode. Starenje gela proces otputanja vode pri emu dolazi do promena u strukturi prostorne mree gela. Spontano otputanje tene faze sinerezis. Sinerezis se javlja sa vremenom (u sveem gelu linearni segmenti koloida su pokretljivi, a tokom vremena ostvaruju bone veze smanjenje prostora i istiskivanje slobodnog rastvaraa). Primeri znojenje sira i starenje hleba.

Suspenzije

Emulzije
Dve tene faze koje se ne meaju. Disperzna faza kapljice prenika > 100 nm Primer voda + ulje U / V ulje u vodi V / U voda u ulju

vrsto teno

Znaajna uloga u medicini i farmaciji proizvodnja lekova industriji proizvodnja boja, lakova, smola, pena... Zatita ivotne sredine kia, magla, praina, dim...

13

12/15/2013

A. B. II I C. D. ( ) II I,

Emulgator je supstanca koja emulziju odrava stabilnom. Primeri emulzija su margarin, mleko, majonez, fotografski film, itd. Kod margarina su estice vode rasporeene u ulju, a kod mleka su estice ulja rasporeene u vodi . Od hemijskih emulgatora (koji se ne koriste u prehrani) najei su razni deterdenti i sapuni koji iste tako da raspruju masti u sitne kapljice, a one se u tom obliku meaju s vodom i stvaraju emulziju. To je tipino svojstvo emulgatora. Emulgatori stvaraju homogeni sloj oko kapljica rasprene faze.

Osobine grubo disperznih sistema

1. Heterogeni viefazni sistemi 2. Prenik > 100 nm, broj atoma > 3. Liofobne i polidisperzne (razliite veliine) 4. Vidljive obinim mikroskopom 5. Ne prolaze kroz obinu filtar hartiju 6. Ne pokazuju Brown-ovo kretanje 7. Ne difunduju i ne dijalizuju 8. Sedimentiraju pod uticajem gravitacije ili u obinim centrifugama

14

12/15/2013

Da ponovimo...

Koja je zajenika osobina koloida?

15

12/15/2013

Koloidne estice podleu taloenju pod dejstvom gravitacije DA NE Difuzija koloidnih estica je spor proces za koji vai Fick-ov zakon DA NE

Izraz

predstavlja

Intenzitet apsorbovane svetlosti Intenzitet rasute svetlosti Intenzitet proputene svetlosti

pH vrednost pri kojoj je ukupan broj pozitivnih i negativnih naelektrisanja jednak, tj. ukupno naelektrisanje =0 naziva se... Izoelektrina taka - pH IET Tada se koloidna estica ne kree u elektrinom polju DA NE

16

12/15/2013

17