Radovi sa XXIV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, Vol. 16. br.

3-4

UDK: 639.1.04:639.11.1:639.1.058 Pregledni rad

GAZDOVANJE POPULACIJAMA SRNA I DIVLJIH SVINJA U CILJU SMANJENJA TETA U POLJOPRIVREDI I UMARSTVU SRBIJE
N. orevi, Z. Popovi, G. Grubi, M. Beukovi
3

Izvod: tete od srna i divljih svinja u poljoprivredi i umarstvu najee nastaju zbog nedostataka, loeg kvaliteta i neodgovarajue distribucije hrane u lovitu, uznemiravanja divljai, kao i zbog navika divljai. Odgovarajuim gazdinskim merama u lovitu ove tete se mogu smanjiti ili spreiti. Jedna od vanijih mera je svakako poveanje proizvodnje hrane u samom lovitu ili prihranjivanje divljai hranom iz drugih izvora u periodu kada nastaju tete. Na ovaj nain se tete od divljai u umarstvu i poljoprivredi mogu smanjiti i do 50%. Navedenim postupcima se, istovremeno, odrava odgovarajua brojnost divljai, kontroliu gubici i poveava kvalitet trofeja, odnosno, smanjuju se tete na samoj divljai. Pored toga, mogue je preduzeti i niz mehanikih ili hemijskih mera zatite ratarskih i povrtarskih useva, vonjaka i vinograda, uma, domaih ivotinja i pela, ili ograditi lovite i gajiti divlja u kontrolisanim uslovima. Kljune rei: divlja, tete, gazdovanje, prihranjivanje, mere zatite.

Uvod
tete od divljai mogu se najjednostavnije definisati kao negativne promene na biljkama, ivotinjama i zemljitu, nastale kao rezultat aktivnosti divljai, i koje se indirektno ispoljavaju na oveka. tetna aktivnost divljai najveim delom potie od potreba za hranom (orevi i sar., 2008; 2009a), a u manjoj meri zbog nekih oblika ponaanja (ienje basta sa parogova srndaa i jelena, zatita i obeleavanje teritorije...). Praktino, sve tete od divljai su rezultat njihove prirodne aktivnosti, ali su za oveka poprimile negativan karakter zbog ugroavanja ljudskih interesa (Popovi, 2007). Javile su se u vreme kada je ovek lovac i sakuplja podigao prva naselja, pripitomio ivotinje i poeo da gaji ratarske kulture. Vremenom, oblik, veliina i intenzitet teta su se menjali i pratili istorijske promene oveanstva. Poveanjem ljudske populacije drastino se smanjuju prirodni resursi, na raun obradivih, poljoprivrednih povrina, graevinskog zemljita, saobraajnica, deponija, iskopa, akumulacija, degradiranih zemljita i sl. Smanjenjem
Dr Nenad orevi, vanredni profesor, dr Zoran Popovi, vanredni profesor, dr Goran Grubi, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun; dr Milo Beukovi, vanredni profesor, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. Rad je deo rezultata projekta TR-20019, koji je finansiralo Ministrarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.

189

Radovi sa XXIV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, Vol. 16. br. 3-4

prirodnih izvora divlja je primorana da hranu trai na njivama, u vonjacima, vinogradima i rasadnicima, u torovima, stajama, ivinarnicima i dr. Pri tome, za oveka nastaju tete dok je za divlja to i dalje oblik prirodnih aktivnosti i proizvod adaptacije u izmenjenim uslovima. teta koju divlja moe da napravi na poljoprivrednim usevima (kukuruzita, polja sa lucerkom, itima, krompirom, repom i dr.) uglavnom je manja od 1% i prema tome gotovo je zanemarljiva (Holiova i sar., 1986). Najtee oblike poljske tete prave divlje svinje, a takoe i divlji preivari, dok pernata divlja moe praviti probleme pri nicanju kukuruza (Holand, 1994). Ukupna teta za ume i vonjake (unitavanje mladica, guljenje kore) moe biti i znaajna u periodima veih oskudica prirodne hrane, ili ukoliko se broj divljai povea iznad kapaciteta lovita. Za ovu vrstu teta odgovorni su zeevi i divlji papkari (Nesvadbova i Zejda, 1989).

tete od srne
Oteenja koja nastaju kao posledica ishrane srna u lovitima mogu se podeliti na: Oteenja na sadnicama razliitih vrsta voa i umskih vrsta drvea i bunja nastala guljenjem kore; Brst vrhova i pupoljaka na vou, umskim i ratarskim kulturama; Oteenje i obaranje ratarskih i povrtarskih kultura.

Guljenje kore na sadnicama voa i nekih vrsta liarskih i etinarskih vrsta drvea deava se krajem zime i u prolee, u vreme ienja basta kod srndaa. Oteenja su najee prisutna na sadnicama prenika do 3 cm, a retko na stablima veeg prenika. Srndai za ovu svrhu koriste samo mlada i elastina stabla, zbog ega u umarstvu, pa i voarstvu mogu da priine tetu koja nije zanemarljiva. Brst vrhova i pupoljaka na ratarskim kulturama, vou i umskim kulturama posledica je selektivnosti u ishrani. Naime, srne koriste samo one delove koji se odlikuju visokom svarljivou i sadre visok nivo proteina i vode (orevi i sar., 2005, 2006b; Popovi i sar., 2009), a to su upravo pupoljci i vrni delovi biljaka. Najvee tete na ratarskim kulturama prisutne su na pasulju i soji i to u fazi nicanja, a neto su manje do faze cvetanja. Oteenja i obaranje ratarskih kultura najee se deavaju u toku kasnog prolea i tokom leta, i to na kulturama kukuruza i suncokreta, pri emu se radi o malom broju biljaka. Obrtel & Holiova (1983) su pratili stepen oteenja kukuruza u dve faze razvia od strane srna u blizini remize. Autori su utvrdili da u prvoj fazi razvia (porast do 70 cm) srne prave oteenja na celoj biljci, dok u drugoj fazi oteuju pre svega klip. U prvoj fazi razvia procenat oteenih biljaka je bio 4,41% a u drugoj fazi 4,67%. Meutim, ukupno smanjenje prinosa usled oteenja biljaka bio je svega oko 0,15%, odnosno zanemarljivo (tabela 1).

190

Radovi sa XXIV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, Vol. 16. br. 3-4

Tab. 1. Stepen oteenja kukuruza od srna u razliitim fazama razvia (Obrtel & Holiova, 1983) Degree of maize devastation by roe deer in various development phases (Obrtel & Holiova, 1983)
Duina reda, Sekcija m Section Row length, m 1 150 2 84 3 140 4 142 5 152 6 127 7 266 8 150 9 146 Ukupno 1.357 Total B (23. avgust 1980) A (2. jul 1980) Broj Broj B (23. august 1980) A (2. july 1980) biljaka posmatranih u redu % % biljaka Number Oteeno Neoteeno oteenih Oteeno Neoteeno oteenih Total number of plants Damaged Undamaged % of of plants Damaged Undamaged % of in a row damaged damaged 585 3.510 397 3.113 11,31 62 3.448 1,77 328 1.968 251 1.717 12,75 280 1.688 14,23 546 3.276 238 3.038 7,26 86 3.190 2,63 554 3.324 62 3.262 1,87 47 3.277 1,41 593 3.558 92 3.466 2,59 320 3.238 8,99 495 2.970 105 2.865 3,54 285 2.685 9,60 1.037 6.222 89 6.133 1,43 314 5.908 5,05 585 3.510 12 3.498 0,34 61 3.449 1,74 569 3.414 153 3.261 4,48 29 3.385 0,85 5.292 31.752 1.399 30.353 4,41 1.484 30.268 4,67

tete od divlje svinje

Divlja svinja je naroito znaajna vrsta divljai za ratare zbog razliitih oblika, obima i intenziteta teta koja pravi. tete nastaju u onim podrujima gde se lovita naslanjaju na poljoprivredne povrine (Popovi i sar, 2006). Objanjenje je u jednostavnoj injenici da koliina energije koju jedna divlja svinja moe da dobije sa hektara umskog lovita ini svega 1-7% od maksimalne energije koju moe da dobije sa hektara poljoprivrednog zemljita (Dzieciolowski, 1976). U potrazi za hranom u cilju za zadovoljenje osnovnih ivotnih potreba, divlja svinja u umskom lovitu mora da pretrai oko 650 m2 u toku prolea i 4.000 m2 u toku zime. Najee tete od divlje svinje nastaju u vreme sadnje setve i dozrevanja poljoprivrednih kultura. tete nastaju rovanjem, kopanjem, gaenjem mladih useva i konzumiranjem semenja. tete koje divlje svinje ine na poljoprivrednim kulturama mogu se podeliti na: tete na povrinama pod itima; tete na krompiritima; tete na livadama;

tete na poljima sa itima najee nastaju na kukuruzitima, u periodu mlene faze zrelosti zrna, a najvie su pogoene njive na kojima se gaje rani hibridi, koji prvi i sazrevaju. tete nastaju lomljenjem (obaranjem) stabla i konzumiranjem klipa. Meutim, tete od konzumiranja su puno manje od gubitaka koji nastaju lomljenjem i gaenjem bil-

191

Radovi sa XXIV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, Vol. 16. br. 3-4

jaka. Pri tome treba uzeti u obzir da se u istom trenutku i na istoj povrini odjednom moe nai i 30-40 ivotinja ove vrste, razliitog pola i uzrasta. Prema istraivanjima Popovia (2006a), na napadnutim parcelama utvreno je da je procenat tete varirao od 5% do 47%. Prema izjavama vlasnika parcela, bilo je jo veih teta, ali su oborena stabla kukuruza u poluzelenom stanju iskoriena za ishranu preivara. tete na poljima sa ozimim itima javljaju se, pre svega, na parcelama na kojima je prethodni usev bio kukuruz. Pri kombajniranju kukuruza, jedan manji broj klipova se mainski ne obere, ve ostaje iza kombajna na zemlji, i nakon pripreme parcele za jesenju setvu zaorava. Zahvaljujui izvanrednom ulu mirisa, divlje svinje oseaju fermentisano (ukiseljeno) zrno ili klipove ispod zemlje i rijui dolaze do njih, pravei manje ili vee tete na poljima sa ozimim itom. Mogunost pojave i veliina ovih teta zavise od poloaja parcele u odnosu na umske komplekse ili mesta gde se najee zadravaju divlje svinje. tete na krompiritima najee nastaju u prvim danima posle setve ove kulture, ali se mogu javiti sve do momenta vaenja krompira. Najtee su prolene tete, kada posejana kultura bude unitena a za drugu setvu nema vremena. Meutim, i tete koje nastaju u toku leta nisu manje znaajne, obzirom da vlasnik parcele ostaje bez roda. tete na livadama u najveem procentu deavaju se u prolee i poetkom leta, mada su evidentirane i u zimskom periodu. Glavni razlog ovome je intezivan razvoj insekata (gundelja i dr.), koje divlja svinja svojim razvijenim njuhom precizno locira kao hranu i pronalazi je rijui. Posledica toga su preorane livade na kojima je bitno smanjen prinos travne mase, kao i neophodnost njihovog ravnanja. tete koje su priinjene na poljoprivrednim parcelama u najveem procentu javljaju se uz rubni deo ume ili u njenoj blizini. U planinskim delovima lovita ove parcele su dosta male, od 0,1 - 0,3 ha, tako da se mere zatite od strane vlasnika parcela uglavnom i ne preduzimaju. U brdskim delovima istraivanih lovita, uoene su jo vee tete na poljoprivrednim povrinama. Pri tome, veliina teta u velikoj meri zavisi od gustine populacija divlje svinje.

tetni uticaji divlje svinje u umarstvu su:

Konzumiranje hrastovog i bukovog ira, a time smanjenje broja klijajuih semenki; tete na parcelama sa posaenim hrastovim i bukovim irom; upanje i oteivanje mladih biljaka prilikom rovanja; Intenziviranje gljivinih bolesti zbog oteenja korena drvea; Podsticanje zatravljenosti i stvaranje uslova za podmlaivanje neeljenim vrstama (npr. jasikom); Konzumiranje kinih glista, aba, kornjaa i drugih korisnih ivotinja.

Kao omnivora (svatojed), divlja svinja konzumira razliita hraniva ivotinjskog porekla. Pri tome, moe da pravi i velike tete u lovitu, konzumirajui jaja i podmladak drugih vrsta divljai (Bojovi, 1995). Hadi-Pavlovi (1995) navodi da su divlje svinje u ograenom lovitu Dubanica, zahvaljujui snenom pokrivau koji je skoro redovna pojava na poetku jagnjenja muflona, lako pronalazile i prodirale tek roenu jagnjad.

192

Radovi sa XXIV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, Vol. 16. br. 3-4

Kao posledica toga, dobro uhranjene muflonke koje su rano ostale bez potomstva ponovo su ulazile u estrus, parile se poetkom leta i donosile na svet drugu generaciju jagnjadi krajem kalendarske godine, sa malom ansom prezimljavanja. Isti autor navodi da su tokom zime 1979/80 divlje svinje intenzivno redukovane, nakon ega su bitno smanjene tete ovakve vrste i isezla pojava druge generacije jagnjadi.

Mere za smanjenje teta od srna i divljih svinja

Postoje razliiti naini da se tete od divljai umanje ili da se, eventualno, u potpunosti izbegnu. Ove mere se mogu podeliti na lovno-gazdinske, mehanike, zvune, vizuelne i hemijske. Popovi (2006a) navodi vie mera koje se mogu preduzimati u lovitima kao sastavni deo pravilnog gazdovanja: Spreavanje estog uznemiravanja divljai, posebno divljih svinja, od strane lovaca; Jasno propisana upotreba pasa u lovitu i kontrola sprovoenja njihovog korienja; Organizovano sprovoenje lova; Izbor vrste divljai koja e se gajiti na odgovarajuem stanitu; Organizovano prihranjivanje divljai u lovitu. Distribuciju hrane vriti u vreme kada se oekuju pojaane tete; Bonitiranje lovita za pojedine vrste divljai i odreivanje kapaciteta lovita obavljati u okviru pojedinih lovnih revira ili manjih delova lovita, shodno stanju staninih uslova; Usaglaavanje brojnosti divljai po jedinici lovno-produktivne povrine lovita, sa prehrambenim mogunostima stanita i stanjem vegetacije; Ureenjem stanita za gajenje odreene vrste divljai; Setva polja za divlja u umskim enklavama kako bi se divlja zadrala na odgovarajuem mestu i smanjilo njeno migriranje u potrazi za hranom; Organizovanje seminara za spreavanje teta od divljai, koji bi bili namenjeni licima koja organizuju gajenje, zatitu i korienje divljai u lovitima; Davanje preporuka korisnicima poljoprivrednih i umskih zasada za upotrebu najadekvatnijih mera zatite od pojedinih vrsta divljai.

a) Bonitiranje lovita. Jedan od osnovnih ciljeva lovnog gazdovanja je postizanje i odravanje optimalnog broja gajenih vrsta divljai u lovitu za odreeni vremenski period, to obezbeuje trajnost gazdovanja lovitem. Optimalna brojnost divljai je najvei mogui i najpoeljniji broj divljai koji je, uz najpovoljniji odnos polova, sposoban da u odreenom vremenskom periodu, u odreenom bonitetnom razredu i na odgovarajuoj povrini lovita, osigura i maksimalni prirast. Prema tome, to je optimalno brojno stanje divljai utvreno na osnovu boniteta lovita. Bonitet (kvalitet) lovita predstavlja ocenu skupa prirodnih uslova, kao osnovnih faktora od kojih zavisi opstanak i reprodukcija odreene vrste divljai u lovitu. Obzirom

193

Radovi sa XXIV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, Vol. 16. br. 3-4

na to da razliite vrste divljai imaju i razliite ivotne potrebe, stoga su i osnovni faktori razliitog boniteta za razliite vrste. Osnovni faktori u lovitu od kojih zavisi opstanak divljai su: Tlo (zemljite); Hrana i voda; Vegetacija (biljni pokriva); Mir u lovitu; Konfiguracija terena; Klima; Opta prikladnost.

Bonitiranje lovita predstavlja postupak kojim se navedeni osnovni faktori lovita ocenjuju i daje odreeni broj poena odnosno bonitetni razred lovita za odreenu vrstu divljai (Popovi, 2006b). Pri tome, za svaki osnovni faktor postoji i faktor vrednosti, pa se raunskim putem dobija broj poena za dati osnovni faktor. Na osnovu bonitetnog razreda i optimalnog broja jedinki jedne vrste za dati bonitet i lovno-produktivnu povrinu (za jedinicu mere LPP uzima se 100 ha), raunskim putem se dobija optimalni broj jedinki. To je brojno stanje kome se tei tokom perioda vanosti lovne osnove lovita. b) Usaglaavanje brojnosti divljai sa prehrambenim mogunostima stanita i stanjem vegetacije. Zahteva, pre svega, realnu ocenu staninih uslova u lovitu (bonitiranje), poznavanje divljai (naroito kada ima vei broj vrsta), a zatim struno planiranje i izvoenje lova i odstrela divljai. Ocena staninih uslova u lovitu odnosi se i na zastupljenost prirodnih izvora hrane (ispasita, hrane za brst, plodonosnog bunja i drvea...), prirodnih zaklona (za odmor, negovanje mladunaca...), izvora vode i dr. Poznavanje divljai podrazumeva stalno praenje brojnosti po pojedinim vrstama, kao i njihovo ponaanje i navike. Struno planiranje lova i odstrela bazira se, izmeu ostalog, i na prethodno pomenutim parametrima. Tako, na primer, u sluaju prenamnoavanja pojedinih vrsta divljai dolazi i do porasta teta, pa je neophodno poveati izlov (Popovi i sar., 2008). c) Fiziko-hemijska sredstva za odbijanje divljai. Postoji niz sredstava kojima se moe, sa razliitim stepenom efikasnosti, onemoguiti kontakt divljai sa biljkama, ili ista slue za zastraivanje ivotinja i njihovo odbijanje. Neka od ovih sredstva stara su praktino koliko i ljudska civilizacija, odnosno, nastala su onda kada je ovek lovac i sakuplja postao ratar i stoar, i kada je postao izloen razliitim oblicima tete od divljai (Popovi i orevi, 2009). Razvojem tehnike i nauke pojavila su se nova sredstva za odbijanje divljai, koja slue kao fizike prepreke, ili utiu na ula ivotinja (sluh, vid miris). Ograde. Mera ograivanja je na bazi fizikog spreavanja kontakta divljai sa biljkama. Sprovodi se u cilju pojedinane ili grupne zatite ugroenih biljaka. Pojedinana zatita se postie upotrebom ograda od trske, prua, pletenih dakova, metalne mree ili metalnih kaveza. U cilju grupne zatite, odnosno zatite odreene povrine (vonjaka, rasadnika, mladog zasada ume...) postavljaju se ograde od razliitog materijala: drveta, betona, metala ili njihovih kombinacija, kao i elektrine ograde. Navedene povrine

194

Radovi sa XXIV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, Vol. 16. br. 3-4

mogu se tititi ogradama sa svih strana (zatvorene) ili samo sa strane sa koje divlja dolazi i ugroava datu povrinu (delimine). Ograde su skupe i esto ne daju oekivane rezultate pa je efikasnije da se ograuju lovita, a ne pojedinane parcele. Meutim, treba imati na umu injenicu da postavljene ograde oteavaju lov i obilazak terena, kao i kretanje divljai, a i samo obavljanje poljoprivrednih poslova. Elektrina ograda je reenje novijeg datuma koje predstavlja znaajnu utedu u lovitima u odnosu na ranije skupe iane ograde. Elektrine ograde su najpre korienje za zatitu manjih ili veih poljoprivrednih ili umskih kultura unutar lovita. U poslednje vreme sve ee se koriste za formiranje spoljnih (glavnih) ograda oko lovita u cilju spreavanja izlaska divljai i spreavanja teta na okolnim poljoprivrednim usevima. Vizuelna sredstva. Najstarije vizuelno sredstvo za zastraivanje divljai jeste svetlost vatre, koju je na predak nou palio na ulasku u peinu u cilju odbijanja zveri. I danas se ponegde koriste vatre koje se pale oko poljoprivrednih parcela u cilju njihove zatite. Meutim, to je dosta skupo reenje i uvek je potencijalna opasnost zbog poljskih i umskih poara. Zato je daleko bolje korienje svetiljki (fenjera) koje se napajaju petrolejom, iz baterija, ili ak solarnom energijom akumuliranom tokom dana. Kao vizuelno sredstvo za zastraivanje divljai ovek je od davnina koristio straila, a u novije vreme komadie razbijenog ogledala ili stakla koji vise sa razapete ice, arene svetlucave folije, trake iz radio i TV kaseta i dr. Meutim, ovakva sredstva su ograniene efikasnosti, i to samo za vreme dnevne svetlosti. Mnoge vrste divljai brzo se priviknu na straila pa nastavljaju da prave tete ne obazirajui se na njihovo prisustvo. Akustina sredstva. U ovom sluaju zatita se obavlja zvunim efektima koji se stvaraju upotrebom pirotehnike (petardi, raketa), egrtaljki, lupanjem u limene posude, laveom pasa uvara ili ljudskom galamom. Jedan od najeih vidova akustine zatite jesu psi uvari, vezani lancem koji klizi po razapetoj ici velike duine. Pri tome, nekoliko dobro rasporeenih pasa moe da kontrolie veliku povrinu. Nedostatak je to psi lako postaju plen vukova, a ponekada ih usmrte i divlje svinje. Zato bi trebalo da je u blizini prisutan i ovek, koji e reagovati na upozoravajui lave pasa i oterati divlja odgovarajuim sredstvima. Druga mogunost je da se na razapetu icu postave prazne konzerve ili zvona, koja e stvarati odbijajui zvuk na vetru ili pri kontaktu divljai sa ogradom. U novije vreme u ovu svrhu se koriste specijalne mini vetrenjae koje se okreu i pri najmanjem vetru i stvaraju upozoravajui zvuk. Postoje i specijalna pirotehnika sredstva koja aktivira divlja. U ekvatorijalnim zemljama koriste se specijalne rakete koje zvukom (eksplozijom) i svetlou rasteruju krda divljih ivotinja i uvaju useve. Alarmi su zvuna sredstva koja imaju osetljive senzore. Pri detektovanju divljai emituju veoma neprijatne i prodorne zvuke, usled ega se divlja povlai, a alarm prestaje sa radom. Ultrasonina sredstva takoe deluju na osnovu senzornog detektovanja divljai, ali isputaju zvuke visoke frekvencije koje ljudsko uho ne uje, a deluju odbojno na divlja. Neki od njih se koriste u domainstvu, magacinima hrane i mlinovima za rasterivanje glodara (pacova i mieva).

195

Radovi sa XXIV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, Vol. 16. br. 3-4

Olfaktorna (mirisna) zatitna sredstva. Jo pre drugog svetskog rata umarski radnici su pravili primitivnu smeu radi zatite umskih mladica od brsta. U tom cilju iz klanica su prikupljali krv i u goveda, zatim je meali sa goveom balegom i kreom (ponekada su dodavali ak i cement) i takvu smeu izuzetno neprijatnog mirisa nanosili na umske mladice (Grupa autora, 1991). Savremena hemijska sredstva dele se na zatitna sredstva protiv brsta i zatitna sredstva protiv guljenja kore. Hemijska zatitna sredstva su sirupaste do itke konzistencije i pogodna za nanoenje etkom ili rasprivanjem. Glavna funkcija hemijskih sredstava protiv brsta je da tite biljku mirisom koji je neprijatan za divlja. Sredstvo mora da bude lako nanosivo, otporno na atmosferije, efikasno u spreavanju tete na due vreme, da ne teti biljkama, ne menja njihovu boju i ima pristupanu cenu. to se tie hemijskih sredstava protiv guljenja kore, u poetku su koriena prirodna sredstva: osoka, kre itd. Danas su u upotrebi preparati ijim nanoenjem na biljku nastaje tanak sloj sa grubim peskovitim sadrajem. Efikasnost preparata je due od 7 meseci. Pojedine vrste premaza su na bazi staklene praine ili kremenovog peska pa mogu pruiti zatitu drveu i vie godina. Svakako da nanoenje ovih vrsta zatitinih sredstava zahteva puno vie truda, pa se primenjuje samo na manjem broju stabala. d) Popravljanje krmne baze za srne i divlje svinje. Zavisno od tipa lovita i stepena ovekove aktivnosti, prirodni izvori hrane za divlja mogu biti nedovoljni. U potrazi za hranom, divlja moe da napravi razliite tete na ratarskim, povrtarskim i voarskim kulturama. Prirodna ishrana divljai moe se znaajno popraviti melioracijom prirodnih ispasita, gajenjem zelene hrane u lovitima i poumljavanjem lovita voem i drveem koje daje jestive plodove (orevi i sar., 2009b). Direktno prihranjivanje divljai (koncentratima, eventualno kabastom hranom) vri se uglavnom zimi i ima za cilj da smanji tete na divljai, u vidu mortaliteta, manjeg kvaliteta trofeja i manje odstrelne mase. Popravljanje kvaliteta i kvantiteta prirodne hrane. Dominantne biljne vrste na naim travnjacima su trave i leguminoze razliitog kvaliteta, korovi, tetne i otrovne biljke. Odgovarajuim agrotehnikim merama, pre svega odvodnjavanjem vodoplavnih i vlanih zemljita, zatim drljanjem, koenjem i ubrenjem moe se postii promena botanikog sastava u tim delovima lovita, i time poveati kvalitet i kvantitet prirodne hrane (orevi i sar., 2006a). Prirodna ispasita treba kositi ili tarupirati dva puta godinje, drljati jedanput i ubriti sa 100 kg vetakog ubriva po hektaru (Novakovi, 1999). Nabrojanim mehanikim metodama smanjuje se mogunost da manje vredne biljne vrste sazru i bace seme, pa se time menja i floristiki sastav, a samim tim i hranljiva vrednost zelene mase. Proizvodnja zelene hrane na travnjacima i oranicama. Osim popravljanja osobina prirodnih ispasita, mogue je zasnivati i sejane travnjake na manjim povrinama. Za sastavljanje smea koristi se vei broj viegodinjih vrsta trava, koje se meusobno znatno razlikuju po duini ivota, morfolokim osobinama i kvalitetu. Zahvaljujui raznovrsnosti, mogu se gajiti na svim tipovima zemljita i u svim ekolokim uslovima. Sastav smea jako varira i zavisi od vie faktora, pre svega od hemijskih osobina zemljita i njegove vlanosti (Ocokolji i sar., 1983). Jedna od mogunosti za proizvodnju zelene hrane u lovitima jeste plansko gajenje nekih krmnih kultura. Za ovu svrhu najpogodnije su leptirnjae (lucerka, grahorica...),

196

Radovi sa XXIV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, Vol. 16. br. 3-4

ita (kukuruz, ra, ovas, tritikale...), korenasto-krtolaste biljke (ioka, repa, krompir,...), kupusnjae (repica, stoni kelj, perko...) i dr. Nabrojane biljne vrste ivotinje mogu koristiti direktno, u zelenom stanju i za ispau, dok se vikovi spremaju (konzerviu), pre svega za zimske intervencije u ishrani, i to u vidu sena, silae i senae, utrapljenih plodova i koncentrovane zrnaste hrane (orevi i sar., 2006b; 2007). Zasejane povrine treba formirati na vie meusobno udaljenih mesta u lovitu, kako bi se time izvrila i prirodna disperzija ivotinja u potrazi za hranom. Setva kultura treba da bude organizovana po modelu zelenog konvejera, i time omogui kontinuirano pristizanje zelene hrane u toku vegetacije. Podizanje viegodinjih remiza. Pored nabrojanih mera, jako je znaajno da se u lovitima sade i kaleme, odnosno umnoavaju one vrste voa i drvea, iji su plodovi znaajni za ishranu divljai (Neas, 1972). U prvom redu to su hrast, bukva i kesten, kao i ljiva, jabuka, kruka, dud itd.

Zakljuak
Znaajno uee poljoprivrednih povrina u lovitima Srbije glavni su uzrok za pojavu razliitih oblika teta od srna i divljih svinja kao najbrojnijih predstavnika srednje i krupne divljai. Postoji nekoliko naina i preporuka za smanjenje ovih vrsta teta. Jedan od osnovnih je pravilno gazdovanje lovitem, koje podrazumeva realnu ocenu staninih uslova u lovitu (bonitiranje), poznavanje divljai, a zatim struno planiranje i izvoenje lova i odstrela divljai. Druga mogunost je preduzimanje vie fiziko-hemijskih mera za odbijanje divljai od ratarskih i povrtarskih povrina, vonjaka i uma. Meutim, veina njih je jako skupa, komplikovana, a ponekada i neefikasna. Trea mogunost, koja daje solidne rezultate, jeste popravljanje kvaliteta i kvantiteta prirodnih izvora hrane, proizvodnja zelene hrane na travnjacima i oranicama i zasnivanje viegodinjih remiza. Pored nabrojanih i preporuenih mera, svako lovako drutvo mora biti spremno i sposobno na realnu procenu nastalih teta i adekvatnu novanu nadoknadu oteenoj strani.

Literatura
1. Bojovi, D. (1995): Muflonska populacija i njen odnos sa drugim vrstama divljai. Zbornik radova sa savetovanja u Igalu i Novom Sadu 1994. godine (Muflon, fazan, srna, divlja svinja), str. 45-48. 2. Grupa autora (1991): Velika ilustrovana enciklopedija lovstva. DIP, graevinska knjiga Beograd, DNEVNIK, Novi Sad. 3. Dzieciolowski, R. (1976): Savremena studija o ekologiji visoke divljai u Poljskoj. Simpozijum o lovstvu, Institut za umarstvo i drvnu industriju, Beograd. Zbornik radova, 75-81. 4. orevi, N., Popovi, Z., Radivojevi, M., Grubi, G. (2005): Ishrana srne (Capreolus capreolus L.) i jelena (Cervus elaphus L.) u razliitim uslovima. XIX savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa, 16-17.02.2005, Padinska Sakela. Zbornik naunih radova, 11 (3-4): 161-168.

197

Radovi sa XXIV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, Vol. 16. br. 3-4

5. orevi, N., Popovi, Z., Vukovi, S., Grubi, G., Beukovi, M. (2006a): Mogunosti poveanja kvaliteta i kvantiteta zelene hrane za srne i jelene u lovitima. XX savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa, Padinska Skela, 16-17.02.2006. Zbornik radova, 12 (3-4): 145-152. 6. orevi, N., Popovi, Z.. Beukovi, M., Grubi, G. (2006b): Specifinosti hraniva koja se koriste za dodatnu ishranu srne (Capreolus capreolus L.) na razliitim terenima. Savremena poljoprivreda. 55, 3-4: 6-11. 7. orevi, N., Grubi, G., Popovi, Z., Cilev, G. (2007): Chemical composition and quality of silages prepared for supplemental winter feeding of roe deer. III Symposium of Livestock Production with International Participation, Hotel desaret, Ohrid, Macedonia, 12.-14.09.2007. Proceedings, 521-525. 8. orevi, N., Popovi, Z., Grubi, G., Beukovi, M. (2008): Ishrambeni potencijal lovita Srbije. XVIII inovacije u stoarstvu, 27-28.11.2008., Poljoprivredni fakultet Zemun. Biotehnologija u stoarstvu, 24 (poseban broj), 529-537. 9. orevi, N., Grubi, G., Popovi, Z., Perii, P., Beukovi, M. (2009a): Procena tete od divljai na osnovu analize sadraja digestivnog trakta. XIV Savetovanje o biotehnologiji, 27-28.03.2009, aak. Zbornik radova, 14 (15): 331-337. 10. orevi, N., Grubi, G., Popovi, Z., Stojanovi, B., Boikovi, A. (2009b): Production of feeds and additional feeding of game as a measure of forest and wildlife protection. XIII International Feed Technology Symposium, September, 29th - October, 1th, 2009, Novi Sad. Proceedings, 211-216. 11. Hadi-Pavlovi, M. (1995): Uzgoj muflona u ograenom lovitu Dubanica. Zbornik radova sa savetovanja u Igalu i Novom Sadu 1994. godine (Muflon, fazan, srna, divlja svinja), str. 20-28. 12. Holand, O. (1994): Seasonal dynamics of digestion in relation to diet quality and intake in European roe deer (Capreolus capreolus). Oecologia. 98, 274-279. 13. Holiova, V., Obrtel, R., Koena, I. (1986): Seasonal variation in the diet of field roe deer (Capreolus capreolus) in Suthern Moravia. Folia zoologica, 35, 2: 97-115. 14. Neas, J. (1972): Srnea divlja. Dnevnik Novi Sad. 15. Nesvadbova, J., Zejda, J. (1989): Food supply for roe deer (Capreolus capreolus) and hare (Lepus europaeus) in fields in winter. Folia zoologica, 38, 4: 289-298. 16. Novakovi, V. (1999): Jelen (Cervus elaphus L.). elnid-Beograd. 17. Obrtel, R., Holiova, V. (1983): Assessment of the damage done to a crop of maize (Zea mays) by roe deer (Capreolus capreolus). Folia zoologica, 32 (2): 109-118. 18. Ocokolji, S., Mijatovi, M., oli, D., Bonjak, D., Miloevi, P. (1983): Prirodni i sejani travnjaci. Nolit, Beograd. 19. Popovi, Z. (2006a): tete od divljai na umskim i poljoprivrednim kulturama. Glasnik umarskog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci, 6: 51-64 20. Popovi, Z. (2006b): Gazdovanje populacijama divljai u u lovitima Lovakog saveza Srbije. XVII inovacije u stoarstvu, 16-17.11.2006., Poljoprivredni fakultet Zemun. Biotehnologija u stoarstvu, 22 (poseban broj), 113-128. 21. Popovi, Z., Beukovi, M., Novakovi, N., Gai, D. (2006): Mase i randman divljih svinja (Sus scrofa L.) u intenzivnom nainu gajenja. Savremena poljoprivreda, 55, 3-4: 12-16.

198

Radovi sa XXIV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, Vol. 16. br. 3-4

22. Popovi, Z. (2007): Management measures of preventing damage by game on forest and agricultural crops. International symposium: Sustainable forestryproblems and challenges; Perspectives and challenges in wood technology. 24-26.10.2007., Ohrid, Macedonia. Proceedings, 224-236. 23. Popovi, Z., Beukovi, M., orevi, N. (2008): Brojnost i stepen korienja populacija divljai u lovitima lovakog saveza Srbije. XVIII inovacije u stoarstvu, 2728.11.2008., Poljoprivredni fakultet Zemun. Biotehnologija u stoarstvu, 24 (poseban broj), 11-23. 24. Popovi, Z., orevi, N. (2009): Ishrana divljai (monografija). Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu. 25. Popovi, Z., orevi, N., orevi, M., Grubi, G., Stojanovi, B. (2009): Estimation of the quality of the nutrition of roe deer based on chemical composition of the rumen content. Acta veterinaria (Beograd), 59, 5-6: 653-663.

199

Radovi sa XXIV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, Vol. 16. br. 3-4

UDC: 639.1.04:639.11.1:639.1.058 Review paper

MANAGEMENT OF ROE DEER AND WILD BOAR POPULATIONS WITH THE AIM TO REDUCE DEVASTATION IN AGRICULTURE AND FORESTRY OF SERBIA
N. orevi, Z. Popovi, G. Grubi, M. Beukovi
4

Summary
The devastation from roe deer and wild boar populations in agriculture and forestry usually occur due to the deficits, low quality or inaccurate feed distribution in the hunting grounds, game disturbance and their habits. With the adequate management measures those harmful effects may be reduced or prevented. One of more important measures is the increase of feed production in the hunting ground or additional feeding with feeds from other sources during the periods when devastations occur. That way the harmful effects in agriculture and forestry may be reduced up to 50%. With those measures, at the same time, the number of animals is preserved, the losses are reduced and the quality of trophies is increased in other words the harms on game animals is reduced. Also, it is possible to do a number of mechanic or chemical measures to protect crops, orchards and vineyards, forests, domestic animals and bees. It is also possible to fence the hunting ground and keep game animals in controlled environment. Key words: game, devastation, management, additional feeding, protection.

Nenad orevi, Ph.D., associate professor, Zoran Popovi, Ph.D., associate professor, Goran Grubi, Ph.D., professor, Faculty of Agriculture, Zemun-Belgrade; Milo Beukovi, Ph.D., associate professor, Faculty of Agriculture, Novi Sad. This paper is result of project TR-20019, financed by the Ministry of Science and Technological Development of Republic of Serbia.

200