Sadraj

Uvod......................................................................................................................2 1. Pojam i istorijski razvoj religije........................................................................4 2. Religija, drutvene promene i obrazovanje....................................................... !.Poistove"ivanje religijskog i na#ionalnog..........................................................$ 4. Religija i drava.................................................................................................% &. 'lerikalizam i sekte.........................................................................................11 (. Religija, obrazovanje i globaliza#ija...............................................................12 . )rutveni sistem i religijsko obrazovanje.......................................................1! *aklju+ak.............................................................................................................1&

,ttp-..///.besplatniseminarskiradovi.#om

Uvod
0e retko se mogu sresti primeri, da se pod pojmom nauke o drutvu podrazumevaju razli+ite nau+ne dis#ipline, odnosno aktivnosti, kojima se na odre1en na+in prou+ava drutvo ili se vodi ra+una o spe#i2i+nosti drutvene realnosti pristupu utvr1ivanja odre1eni, rela#ija i zaklju+ivanja. U tom slu+aju, pojam nauke o drutvu pribliuje se, pa i poistove"uje sa pojmom drutvena nauka, to je krajnji izraz nedovoljno jasnog kori"enja ovi, pojmova. Sama re+ so#iologija, kao simbol koji odre1uje sadraj pojma ove nauke nastalaje po+etkom 1%. veka, ataj naziv, u neto spe#i2i+nijem smislu, prvi je upotrebio 2ran#uski pozitivista 3gist 'ont. 4ako je naziv ove nauke jedna re+, to je pravo sloeni#a i +ine je latinska re+ so#ieta 5so#ijetatis5 6 to ozna+ava drutvo i gr+ka re+ 5logos5 6 to zna+i nauka. Prema tome, ova sloeni#a u prevodu zna+i 5nauka o drutvu5. 0o i pored toga to se na jednostavan na+in objanjava etimologija re+i so#iologija, nuna su ograni+enja, o kojima se mora voditi ra+una prilikom kori"enja jednog ili drugog naziva za ove nauke. 7rlo +esto su u upotrebi oba naziva za ovu nauku, odnosno naziv so#iologija i naziv nauka o drutvu. 0aj+e"e se i jednim i drugim pojmom, manje ili vie, podrazumeva isti sadraj. 8e1utim, u izvesnim slu+ajevima, nji,ova upotreba moe biti razli+ita tj. da se razli+ito odre1uju sadraji pojmova, s obzirom na predmet, pristup, metodologiju prou+avanja, kao i odnosu na elemente koji konstituiu ovu nauku. 9e"i je slu+aj da se poistove"uju nau+ne aktivnosti iz oblasti so#iologije, politi+ke ekonomije, istorije, psi,ologije, so#ijalne 2ilozo2ije, so#ijalne politike i sl. i istima se daje zajedni+ko ime 6 nauka o drutvu. 3vakvo poistove"ivanje naj+e"e se +ini kada se 2ormira kolsko gradivo kojim se na saet na+in eli preneti osnovni sadraj svi, ovi, posebni, nauka. Postoje slu+ajevi kada se pojam so#iologije suo+ava poistove"uju"i se pri tom sa nekom od njeni, nau+ni, dis#iplina, vezuju"i se za jednu oblast predmeta, kojim se so#iologija bavi, pa +ak i za jedan od njeni, metodoloki, postupaka. :lie odre1ivanje pojma so#iologije moe se ostvariti ako se njegov obim i sadraj utvr1uju klasi2ika#ijom i predmetom srodni, nauka, nau+ni, dis#iplina i nau+ni, aktivnosti; kada se utvrde karakteristike istorijskog razvoja, predmeta i metodologije kojom se so#iologija slui. 'ao to je svoja prva saznanja o sebi +ovek razvijao u kontaktu sa drugim ljudima, tako je teklo i njegovo osmiljavanje vlastitog porekla koje je vezivao za misti+ne sile i religijska objanjenja. U istoriji su neodvojive kulture od religija. 9ak su i kulture koje nisu imale

dodira kroz istoriju razvijale vlastite religije, vlastita verovanja. <akav je primer sa 4nkama, 8ajama i =ste#ima koji su pre dolaska >vropljana imali svoja verovanja i svoja boanstva kao to su i >vropljani imali svoja. <o dokazuje da se kultura i religija proimaju u svim drutvenim sistemima. Uti#aj kulture i religije na obrazovanje je nesporan. 8ogli bismo re"i da su to prve kolevke obrazovanja. 3brazovanje kao tanana nit ivota spaja prolost i sadanjost i osmiljava budu"nost svake kulture i religije, vezuje kulture i religije me1usobno i donosi nova sagledavanja +oveku, +ini ga slobodnijim. U so#iolokoj literaturi se sre"emo s upotrebom re+i drutvo koje ima vie zna+enja. 0ajpre se upotrebljava da bi ozna+ilo skupni ivot koji +ine vie jedinki, imaja"i u vidu razlike ljudskog od ivotinjskog, zatim izrazom drutvo podrazumeva se svaka posebna zajedni#a koja je u sastavu ljudskog drutva ?gene, pleme, narod, na#ija itd.@, kao i pro2esionalne organiza#ije ?drutvo so#iologa, ekonomista, pravnika, lekara, inenjera itd.@. <akodje se pridaju razli+ita zna+enja izrazu drutvene pojave. Aednom se misli na pojavu proizvodnje, drugi put na pojavu ratne opera#ije, tre"i put na pojavu kriminala. *ato se ovi termini koji se koriste u so#iologiji moraju blie odrediti kako bi se mogao doneti zaklju+ak na koje se zna+enje odnosi izraz drutvo. Bjudsko drutvo je nastalo razvojem materijalnog sveta, a posebno sveta ivi, bi"a, na osnovu istorije prirodnog i drutvenog razvoja. Stoga je ono podeljeno u razli+ite oblike- na#ionalne, drutvene, klasne, pro2esionalne, religiozne, kulturne i druge. U po+etku ljudske istorije, ono je ivelo u spe#i2i+nim ljudskim obli#ima- ,ordama, klanovima, gensovima gde se odvijala proizvodnja, vaspitanje, igra itd.

1. Pojam i istorijski razvoj religije

'ao istorijski i drutveni 2enomen religija izmi+e svim pokuajima de2inisanja. 0e ele"i ovde da se posebno bavimo problemom de2inisanja, smatramo da je najpri,vatljivije jedno uopteno odre1enje ovog pojma- religija je svako verovanje u apsolutnu i misti+nu mo".Postoje brojne i vrlo razli+ite de2ini#ije religije kao i izvori o tome. <ipi+na svojstva religije su1) ona ima svoju filozofiju ili uenje, 2) predstavlja ovekovo posebno iskustvo, 3) svaka religija ima svoje obrede, 4) ima svoje simbole, 5) ima svoje vrednosti, 6) ima svoju organizaciju koja okuplja vernike i institucije 1 U okviru navedeni,, svaka religija ima +etiri svojstva vezana za njen nastanak. <o suanimizam, totemizam, 2etiizam i magija. 3vde "emo razjasniti prvo ova +etiri svojstva a zatim est gore navedeni,. =nimizam predstavlja verovanje da du, predaka ivi nakon smrti, a u nekim religijama se veruje da taj du, bdije nad ivima. 'od pojedini, religija postoji verovanje da se du, pretka moe preseliti u +oveka ili ivotinju te tako nastaviti delovanje na ovozemaljskom svetu. U ,ri"anstvu kao modernoj objavljenoj religiji postoji u+enje o !vetom du"u koji predstavlja boanski um koji sve vidi i sve zna. <otemizam se sastoji u verovanju da totem ili zatitni znak titi vernike od zli, sila i da predstavlja svojevrsnu vezu sa boanstvom kao oli+enjem opte mo"i i razuma. <otem moe biti oslikan na posebnim predmetima kao to je totemski stub kod indijanski, plemena. 'od ,ri"ana totemsku mo" ima krst a kod islamista polumese# i zvezda. Cetiizam predstavlja verovanje da postoje predmeti koji imaju 2etiku mo", koji +oveka +uvaju od zli, sila i donose sre"u ili +oveku daju mo", tite ga od bolesti i sli+no. U islamskoj veri 2etiku mo" ima 'uran i niz obredni, predmeta a kod ,ri"ana je to :iblija, ikone, kandilo, oltar i niz drugi, obredni, predmeta. 8agija se sastoji u tome da ljudi veruju da "e odre1enim radnjama uspostaviti vezu sa viim misti+nim silama, pa i sa bogom. U primitivnim plemenima mag ili vra+ je izvodio odre1ene obredne radnje kako bi prizvao kiu te je na taj na+in pripisivao sebi mo" uspostavljanja veze sa viim silama ili boanstvom. 'od Srba se magija prepoznaje u kultnom tovanju badnjaka ili boi"nog drveta. Cilozo2ija religije ili religijsko u+enje prati sve religije. U pravilu se ova
1

Didens, ESo#iologijaF, >konomski 2akultet, :eograd, 2GG(., str. !!.

u+enja vezuju za mitove. #it je manje ili vie misti2ikovana pri+a o bogovima, ,erojima ili doga1ajima koji imaju nadljudska obeleja i koji su radikalno uti#ali na ivot ljudi. 8itovi i legende kao osnova religijski, u+enja su olakavali irenje vere, ljudi su lake verovali prate"i mitove. 3no to su u primitivnim religijama bili mitovi, savremena religija je pretvorila u dogme i doktrine. 8itovi su se prenosili usmeno, a dogme i doktrine se prenose pismeno preko sveti, ili religijski, knjiga. U objavljenim religijama postoje vr,unske svete knjige, kao to je :iblija u ,ri"anstvu ili 'uran u islamu. Religija predstavlja posebno iskustvo, sadrano u +ovekovoj potrebi da osmisli svoju egzisten#iju, da kognitivno apstra,uje sile univerzuma, da s,vati sile stvaranja i razaranja. Poseban vid verskog iskustva je emo#ionalni doivljaj pri susretu +oveka sa bogom ili sve#ima, sa apsolutnom ili misti+nom mo"i. Poseban vid iskustva je iskustvo preobra$enja koje se zasniva na ose"aju krivi#e i njegovom preokretanju u ose"aj ponosa i pripadanja, u verovanje ili u nadu i optimizam. *asniva se na volji i odlu#i +oveka da donese bezuslovnu odluku o promeni u svome ivotu, o pribliavanju boijim zakonima i volji. 3bredi prate sve religije. 3ni predstavljaju rituale ili u,odane vidove ponaanja koji vezuju +oveka za njegovu religiju ali i za druge ljude s kojima stupa u kontakt pri obredima. U ,ri"anstvu su to obredi krtenja, ven+anja, sa,rane, kumstva i drugi. Primitivne religije su poznate po obredima rtvovanja u kojima se bogovima prinose rtve bilo da se rtvuju ivotinje ili ljudi. Ritual i kult su posebne vrste obredni, radnji. %itual je skup obreda koji se izvode u skladu sa verovanjem u odre1enim situa#ijama i po u,odanom redosledu, s #iljem da verni#i iska.u i odre svoju versku tradi#iju i uverenja. &ult je obredni vid ponaanja u kome se na simboli+an na+in iskazuje oboavanje ili potovanje odre1ene stvari ili li+nosti kojima se pridaju misti+ne mo"i i vrednosti. 'va su kulta najfrekventnija u svim verovanjima( a) kult prirode i b) kult predaka
2

'ult prirode se odnosi na kultni obred posve"en predmetima ili bi"ima iz prirode. 'ult predaka se odnosi na kosti ili moti umrli, ili grobove predaka kao i oboavanje dua predaka. 'ult prirode i kult predaka su povezani. 'od Srba se na :adnje ve+e u ku"u unosi badnjak ili boi"no drv#e u kome po verovanju borave du,ovi predaka. Pri odlasku na zaduni#e Srbi odaju po+ast duama umrli, predaka paljenjem sve"a i obrednom molitvom. Simboli vere ?simvol@ predstavljaju i2re i tajne koje imaju mo" da prodiru do podsvesnog, oni rastavljaju i sastavljaju ljude u veri i odanosti ili posve"enosti. Postoje mrtvi i ivi
2

Didens, ESo#iologijaF, >konomski 2akultet, :eograd, 2GG(., str. !(.

&

simboli. 8rtvi simboli pripadaju prolosti i tradi#iji dok ivi imaju snagu i mo". Hivi je svaki simbol koji se u veri koristi ili upotrebljava. 'rst je u ,ri"anstvu predstavljao simbol srama jer je razapinjanje na krst nekada bilo deo verskog obreda ka.njavanja, ali je krst danas i simbol spasenja i iskupljenja jer se uz krst vri obred krtenja, moli slava, daju zaveti i oprosti. Religijske vrednosti i norme predstavljaju skup eti+ki, polazita i moralni, instruk#ija za svakodnevni ivot ljudi. U ,ri"anstvu i drugim objavljenim religijama ove norme propisuju na+in ivljenja, s #iljem da +oveku koji i, se pridrava obezbedi zagrobni ivot u raju, krenje ti, normi vodi u pakao. )abui su prve religijske zabrane koje su sluile kao nastojanje da se moralni poredak uvede u ljudsku zajedni#u. <abui se mogu odnositi na ljude, predmete, mesta, aktivnosti ili re+i. 8oralnim normama su pret,odili tabui kao raznovrsni vidovi zabrana kojima obiluju primitivne religije. 'asnije su tabui prerasli u verske norme koje proizilaze iz etike i vrednosti. U ,ri"anstvu je ljubav jedna od najvii, vrednosti, otuda je izvedena biblijska norma- FBjubi blinjeg svojega kao sebe samogaI. Bjudski vrednosni sistemi imaju svoje is,odite u tabuima i prvim verskim normama. F7rednosni sistem predstavlja najzna+ajniji 2aktor integra#ije drutvene zajedni#e koji daje smisao i orijenta#ijuI . 7erske organiza#ije i institu#ije podrazumevaju odre1eni broj vernika i nji,ovo rukovodstvo, sakralne objekte kao to su #rkve ili damije odnosno manastiri, imovinu kao to je zemljite, slubeno #rkveno osoblje, obrazovne institu#ije, izdava+ku delatnost, propagandu i sli+no. Pretpostavlja se da je ljudsko drutvo u toku svoje istorije imalo preko 1GG.GGG razli+iti, religija i oko 2GG.GGG kultova. )anas je Rimokatoli+ka #rkva najve"a nedravna birokratska organiza#ija na svetu, sa skoro dva miliona pro2esionalno zaposleni, slubenika, sa #entralizovanim institu#ijama i 7atikanom kao jednim #entrom ove vere u #elom svetu. Pravoslavlje i budizam nemaju jedan administrativni #entar za #ijeli svet i pretpostavlja se da je to ogromna komparativna prednost Rimokatoli+ke #rkve. 3brazovne institu#ije koje 2inan#iraju ili organizuju razli+ite verske organiza#ije i institu#ije, se bave svetovnim i verskim obrazovanjem. 3ve obrazovne institu#ije znatno uti+u na odnose me1u ljudima ire"i etiku i moral u skladu sa verskim u+enjem religije kojoj pripadaju. Rezimiraju"i osnovne pojmove o religiji nuno je ista"i da je za so#iologiju vano da analizira uti#aj religije na drutvo. 0aravno, ova analiza nije mogu"a bez pojmovni, razgrani+enja. <o je osnovni razlog izvo1enja i pre#iziranja osnovni, pojmova koje smo ovde dali a koje "emo koristiti u daljoj analizi. 0e nameravaju"i da is#rpimo sva bitna pitanja odnosa religije, drutva i obrazovanja, ovde smo kao bitna izdvojili slede"a pitanja(

1@ religija, drutvene promene i obrazovanje, 2@ poistove"ivanje religijskog i na#ionalnog, !@ religija i drava, 4@ klerikalizam i sekte, &@ religija, obrazovanje i globaliza#ija.

2. Religija, drutvene promene i obrazovanje

Religija, drutvene promjene i obrazovanje su, po marksisti+koj teoriji, u uzajamnoj vezi tako to promene u ekonomskoj bazi uzrokuju promene u s2eri nadgradnje, a to zna+i u religiji i obrazovanju. 3vu jednosmjernost odba#uje 8aks 7eber. 3n pri,vata mogu"nost da ekonomija u datim okolnostim i u odre1enoj meri moe determinisati obrazovanje i religijske poglede, ali smatra da postoji i obratan uti#aj. 7eber smatra da ljudskim ak#ijama upravljaju zna+enja i simboli koje je +ovek usvojio. Pojedina# svoje ponaanje usaglaava sa svojim s,vatanjem sveta iz koga izvodi zna+enja, #iljeve i motive. Religija +esto znatno determinie s,vatanje sveta. 0a taj na+in religija moe da uti+e na obrazovanje i ekonomiju. U svome poznatom delu FProtestantska etika i du, kapitalizmaI 7eber traga za du"omkapitalizma koji ilustruje poznatom maksimom :endamina Crenklina FUpamti da je vreme nova#I. 3n uo+ava da vreme nije na+in da se zaradi nova# ve" da ova maksima odraava du, kapitalizma, a da je ovaj du, irom sveta determinisan religijom. 3n nalazi da je kalvinizam ili ideja Fna"i sebe u dunosti ili pozivuI vezan za protestantsku etiku. 3vaj prava# se razvio u *apadnoj >vropi u J744 veku. Dotovo 2anati+no se posvetiti pozivu zna+i ste"i milost boiju, a zara1ivanje nov#a je mera posve"enosti pozivu. Protestantska #rkva je propovedala tednju i odri#anje od seksualnog i drugi, zadovoljstava. 3brazovanje je po boijoj volji jer unapre1uje dunost. 7eber tvrdi da je asketski protestantizam znatno uti#ao na razvitak du,a kapitalizma. 4z kalvinisti+kog du,a asketskog protestantizma razvila se poslovna etika savremenog biznismena, smatra 7eber. F0eumoran, trajan, sistematski rad u nekom svetovnom pozivu za#elo je bio najsnanija zamisliva poluga za ekspanziju du,a kapitalizmaI, pie 7eber. F7eber dokazuje kako je asketski protestantizam pret,odio rastu zapadnog kapitalizmaF. Krkva kao zvani+na FteritorijalnaI institu#ija moderni, religija bitno uti+e na obrazovanje. Prvo, ona regrutuje svoje u+enike iz najiri, narodni, masa. )rugo, ona u pravilu pri,vata pravila i norme drave i +esto podrHava aktuelne strukture na vlasti. <re"e, #rkva je duboko integrisana u dravni sistem, potuje zakone date drave i naj+e"e predstavlja svojevrsnog +uvara dravnog sistema. 9etvrto, ona strogo +uva svoje pravo na versku istinu. U srednjem

veku #rkva je koristila dijelektiku da obra+una sa jereti+kim u+enjima. Rimokatoli+ka #rkva se koristila inkvizi#ijom da bi iskorenila jeretike. Peto, ona se u pravilu miri sa drugim verama i #rkvama a +esto i sara1uje s njima. Sve u svemu, #rkva je znatno prisutna u savremenom drutvu i bitno uti+e na obrazovanje. Aavnim delovanjem i irenjem etike verskog u+enja, #rkva bitno determinie ivot savremenog +oveka.

!.Poistove"ivanje religijskog i na#ionalnog

Poistove"ivanje religijskog i na#ionalnog je karakteristi+no za neke narode i istorijske epo,e. 7era je u pravilu sastavni deo na#ionalnog identiteta. Postavlja se pitanje da li vere produkuju nove na#ije ili na#ije pri,vataju nove vere. 3va dva pitanja su komplementarna. Poznato je da su mnogi a2ri+ki narodi pri,vatili rimokatoli+ku veru naputaju"i svoje pret,odne religije. 4sto tako, :alkan je primer gdje se vera javlja kao osnov strukturisanja novog na#ionalnog identiteta :onjaka. 0ije sporno da su sve na#ije nastale u odre1enom istorijskom trenutku. <akav slu+aj je i sa bonja+kom na#ijom +ija geneza je vezana za petovekovnu vladavinu 3tomanske imperije na :alkanu. 7era se u istoriji javljala i kao snaga koja se nastoji eman#ipovati od na#ija i biti iznad na#ionalnog okvira. <akav slu+aj je sa ,ri"anstvom za koje su Rimljani tvrdili da je iznad Aevreja i Drka jer su sada, kada je Rim preuzeo ,ri"anstvo, Fsvi jedno u LristuI. 0a ovaj na+in se vera nastoji odvojiti od vezanosti za jedan narod, za Aevreje, to dokazuje da je smer irenja vere na druge na#ije istorijski poznat. 3vaj prava# verskog delovanja je tipi+an za rimokatoli+ku veru i islam. )rugi smer je vezanost za na#iju i 2ilozo2ija neekspanzije. Srpski narod je izgradio svoju dravu i znatno konstituisao na#ionalni identitet za,valjuju"i pravoslavnoj veri u doba 0emanji"a. 'ada je u vreme 3tomanske imperije dolo do slabljenja Pravoslavne #rkve i drava je zapala u krizu. 4z tog doba je na :alkanu, a posebno me1u Srbima, ostala snana uverenost da su #rkva i drava usko vezane te da su na#ionalni i verski identitet istovetni. 3vaj verski stereotip deluje u dva prav#a- integrativno i dezintegrativno. *ntegrativno dejtvo religije na :alkanu se prepoznaje u dominantnom uti#aju #rkve na oblikovanje kulturne tradi#ije i na#ije. 'ezintegrativno delovanje se prepoznaje u irenju islama na pravoslavni i katoli+ki ivalj na :alkanu, pri +emu se dezintegrativnost odnosi na pravoslavlje i katoli+anstvo. 0aime, lojalnost dravi i vlasti u srpskom narodu se smatrala normalnom jer je to deo srpske religijske tradi#ije. Prvi prelas#i sa pravoslavlja ili katoli#izma na islam nisu smatrani sramotom, to je tretirano vie kao mudrost snalaenja u datoj situa#iji.

+'okaz tome su zemlji,ne i rudarske knjige u kojima postoji evidencija o imenima i prezimenima iz tog doba )ako je otac -ura. imao decu *liju, /avla, -uku i 0asana 0asan je sin koji $e pre$i na islam jer time stie pravo na nasle.e i oslobo.en je od d1ize, poreza koji se odnosio na 1enidbenu desetinu 0asan svojoj deci nadeva imena *konija, /etar, *lija i '1afer 2! Samo jedan kratak tekst u jednom turskom rukopisu iz 1&$&. g. to ga je preveo i objavio L. 8u,amed Landi", govori neto o tome. 4zme1u ostalog u tom rukopisu pie i ovo- !vaki jednostavno svoje ime prevede na turski jezik &ome je bilo ime 1ivko, prozove se 3a"ja, kome je bilo ime 4uk, uzme ime &urt, a kome je bilo ime 5vozden, uzme ime )imur 6im se prozovu muslimanskim imenima, d1iza bude ukinuta I4 Svetenstvo je naj+e"e bilo jedino pismeno stanovnitvo na terenu. 0eizgra1enost drave i politi+ko pravni, institu#ija razvili su u narodu orijenta#iju na #rkvu, na veru. <o je snano doprinelo poistove"ivanju verskog i na#ionalnog. 0arod se obra"ao popu za mnoga pitanja koja se odnose na nadlenost drave, u slu+aju sporova ili pri pismenom obra"anju dravnim institu#ijama. Poistove"ivanje verskog i na#ionalnog kod Srba se posebno snano razvilo jer je pet vekova 3tomanske imperije razvilo ose"aj u narodu da to nije nji,ova drava. 3vome je doprinelo i pedeset godina samoupravne administrativne prakse nakon )rugog svetskog rata, tako da se u narodu odrao slogan iz turskog doba F)rava M krava muzaraI. 4z ovog proizilazi uverenje da dravu treba iskoristiti i pre opstruisati nego graditi vlastitim doprinosom. 7 8vajcarskoj bojkotuju kafi$ vlasnika koji nije platio porez, a kod nas se to i danas smatra 2sposobno,$u9 ili svojevrsnim vite,tvom 'akle, poistove$ivanje verskog i nacionalnog mo1e dovesti do dezintegracionog odnosa narod : dr1ava !uprotno tome, integracioni odnos isto tako mo1e nastati poistove$ivanjem verskog i nacionalnog /rimer za to je ;osna i 0ercegovina nakon rata 1<<2=<5 godine >aime, kod ;o,njaka je na poetku tog rata sna no delovala teza o 2muslimanskoj naciji9 & 'ao i Srbi i Lrvati, :onja#i su se na po+etku rata integrisali oko svoje vere i na#ije jer je to kompenzovalo ose"aj sigurnosti koji donosi Finstinkt +oporaI ili mi6identitet.

4. Religija i drava
Religija i drava su tokom istorije bile u odnosima saradnje i kon2ronta#ije. Radi se o dvije administrativne institu#ije koje imaju svoju mo". Sukob i isprepletenost ovi, mo"i na istorijskoj s#eni moemo jasnije sagledati tek nakon pojave Rimskog #arstva. U Starom
! 4 &

Savovi" 8., E So#iologijaF, 7isoka poslovna kola, :eograd, 2GG ., str. ( . Savovi" 8., E So#iologijaF, 7isoka poslovna kola, :eograd, 2GG ., str. ( . Savovi" 8., E So#iologijaF, 7isoka poslovna kola, :eograd, 2GG ., str. (%.

zavetu je odre1eno da se kraljevi moraju pokoravati sveteni#ima. 8e1utim, ,ri"anstvo se vrlo brzo prilagodilo odnosima sa svetovnom vla"u tako da je po+etni odnos kon2ronta#ije zamijenjen saradnjom. U istoriji su poznati slu+ajevi krunisanja #areva od strane pape i sudelovanje #ara u izboru pape. Sutina pravni, i politi+ki, odnosa izme1u religije i drave kretala se od teokratije do ateisti+ke drave. 3dvajanje #rkvene od svetovne vlasti smatra se jednom od tekovina zapadne demokratije. Prve kole za svetovno obrazovanje organizovala je Protestantska #rkva. )anas su kole za svetovno i religijsko obrazovanje potpuno odvojene. )va su smera pribliavanja religije i dravea@2undamentalizam i b@ dravna instrumentaliza#ija religije u politi+ke svr,e. ?undamentalizam nije svojstven samo za islam, susre$emo ga i u drugim religijama 5ovore$i o fundamentalistikom verniku, ;ronislav #alinovski ka1e( 2@a njega jedina religija, njegova vlastita, ne stvara probleme Ana je *stina, cela *stina i samo *stina /osebno, ukoliko je fundamentalist, odnosno nesposoban da s"vati osnove ljudske vere, on jednostavno zanemaruje ve$inu religiozni" pojava kao 2praznoverje9, pridr1avaju$i se svoji" vlastiti" pogleda kao Bpsolutne *stine9 (=ko se 2undamentalista na1e na politi+koj 2unk#iji, on nastoji da spoji 2unk#ije dr.ave i vere, dravu tretira kao Fbogom6daniI instrumenat za irenje i u+vr"ivanje vlastite religije. Cundamentalisti smatraju da veru trebaju posredovati milom ili silom kako bi nevjernike preobratili i izveli Fna pravi putI. *a 2undamentalistu su nevjerni#i svi oni koji ne pripadaju njegovoj veri, +ak i pripadni#i drugi, vera. 4nstrumentaliza#ija religije u politi+ke svr,e kao smer pribliavanja religije i drave se naj+e"e prepoznaje u dravama u kojima dominira jedna religija, odnosno u kojima postoji interes politi+ki, struktura da u+vrste svoj poloaj tako to "e demonstriraju"i bliskost sa religijom pridobiti vernike kao poten#ijalne bira+e. Ukoliko ne dominira jedna religija, vladaju"a birokratija ili opozi#ija mogu biti zainteresovane za pridobijanje naklonosti pojedini, religija na osnovu koje se razvijaju bliske veze drave i religije u op#iji preuzimanja i odravanja vlasti. :ilo da se radi o 2undamentalizamu ili o instrumentaliza#iji religije u politi+ke svr,e, obrazovanje je izloeno direktnim inten#ijama. *a 2undamentalistu je drava sredstvo da se religija nametne milom ili silom. 3n "e i obrazovanje nastojati koristiti za nametanje vlastite religije drugima. 2!veti rat9 se s"vata kao metod kojim se milom ili silom vera name$e drugima Abrazovanje je sredstvo da se to uradi milom &od oni" koji religiju instrumentalizuju u politike svr"e obrazovanje se s"vata kao sredstvo za pridobijanje vernika kao potencijalni" biraa >aime, politika birikratija $e veronauku nastojati uvesti u
(

7idenov =., E >tikaF, >konomski 2akultet, :eograd, 2GG1., str 1(.

1G

svetovno obrazovanje, ak i nedemokratski, ili uiniti neki drugi ustupak crkvi ne iz verski" ube.enja ili u korist vernika, nego u svr"u pridobijanja vernika za svoju politiku opciju C

&. 'lerikalizam i sekte

'lerikalizam i sekte su pojmovi kojima se u so#iolokoj teoriji obi+no ozna+ava zloupotreba +ovekove potrebe da vjeruje, koritenje misli, ose"anja i ak#ija u svr,e koje name"u verski lideri. 0aje+e."e je u pitanju manipula#ija verni#ima. Pojam klerikalizam poti+e od gr+ke re+i FkleroeinI to zna+i birati drebom a naj+e"e se de2inie u vezi religije sa politikom. !ekta ?lat. se#ta M trag, put, prava#, politi+ka stranka@ predstavlja skupinu vernika koji slede odre1eni verski prava# ili ideju koja se razlikuje u odnosu na neka pitanja u kojima se ne slae sa izvornom religijom ili sa u+enjima u ve"ini religija. Sekte u pravilu imaju +vrstu dogmatsku orijenta#iju a svojstvena im je vrlo snana posve"enost ili predanost +lanova. FSekta je razmerno mala religijska skupina. 0jeni +lanovi obi+no, premda ne i beziznimno, poti+u iz nii, i siromani, klasa. Sekte +esto odba#uju mnoge norme i vrednosti ireg drutva i zamenjuju i, verovanjima i praksom koja se neverniku ponekad +ine neobi+nimI. !vojstva sekti su( a) to su malene zatvorene skupine vernika, nepristupane onima koji nisu pro,li proceduru prijema u lanstvo, b) baziraju se na ideolo,kom sukobu sa dru,tvom ili oficijelnom religijom, c) lanovi moraju po,tovati strogi obrazac pona,anja, d) nastoje ostvariti za,titu svoga lanstva, e) ostvaruju karakteristine i intenzivne obrede D Postoje mnoge sekte koje zadovoljavaju navedene kriterijume. Primer sekte Krni, muslimana pod imenom F4slamska na#ijaI koja je 2ormirana 1%!G6i, godina u )etroitu, ilustruje pristup svojstven za sekte. 3va sekta veruje da su F#rn#i po prirodi boanskiI, a da su bel#i in2eriorni i zli. Smatrali su da "e bel#i nakon 2GGG. godine biti uniteni kao i nji,ova vera, a da "e #rn#i zauvijek vladati pod =la,ovim vo1stvom. Pri prijemu u sektu izgovarane su ritualne re+i- F3d danas nadalje ti nisi vie #rna#. <i si sada musliman. Sada si slobodanI 3vaj preobraaj identiteta je svojstven i drugim sektama, s tim to postoji razlika u intenzitetu. 0eke sekte su i tragi+no zavrile po svoje +lanstvo. Poznato je vie slu+ajeva masovni, samoubistava sekti. Sekte nastoje obrazovati svoje +lanstvo putem propovedi. 0eke sekte imaju svoje kole ili
7idenov =., E >tikaF, >konomski 2akultet, :eograd, 2GG1., str 2(. 7idenov =., E >tikaF, >konomski 2akultet, :eograd, 2GG1., str 2$.

11

pla"aju kolovanje za de#u svoji, +lanova. 0a propovedima se +esto nude reenja siromatva, zaga1enja okoline, nezaposlenosti, prava na obrazovanje ili drugi, #iviliza#ijski, problema. Svome +lanstvu +esto predstavljaju smisao ivota, smer za ak#iju u budu"nosti, nadu, ponos, samopotovanje, identitet. Po 8aksu 7eberu sekte nastaju unutar marginalni, drutveni, skupina. 'ru,tveni slojevi koji su izvan matice ekonomskog, politikog i kulturnog 1ivota imaju ose$aj da su odbaeni, da su potcenjeni Avi ljudi su podlo1ni delovanju razni" sekti jer u nji"ovoj ideologiji i organizaciji nalaze ono ,to u dru,tvu nemaju #e.utim, treba imati na umu da istorija sekti pokazuje da sve sekte nisu nastale samo u siroma,nim slojevima /oznate su sekte koje okupljaju ljude srednje i vi,e klase %0astajanju i irenju sekti pogoduju razne krize, a posebno drutvene. Nkole su vrlo pogodno mesto za vrbovanje novi, pripadnika sekti, za pridobijanje mladi,. 7e"ina sekti eli ostvariti zna+ajan uti#aj na mlade i obezbediti budu"nost svoje ideologije, oja+ati svoju snagu. <e uti#aje sekte vre preko razni, propagandni, materijala, preko pozivanja mladi, na seanse molitve, na ,epeninge koji deluju privla+no i atraktivno s obzirom na zabavu i sadraje koje nude.

(. Religija, obrazovanje i globaliza#ija

Religija, obrazovanje i globaliza#ija su danas u vrlo kompleksnom odnosu s obzirom na #iviliza#ijsko okruenje. 0aime, na prvi pogled +ini se da je postojanje razli+iti, religija prepreka globaliza#iji, da nepomirljivost religija vodi u globalne #iviliza#ijske sukobe prije nego u globalni pro#es pomirenja. 3brazovanje se, stoga, ispostavlja kao 2aktor pomirenja, kao nada i nasuna potreba. 3brazovanje za demokratiju i toleran#iju, za kulturu religija i me1ureligijsko uvaavanje predstavlja sastavni dio pro#esa globaliza#ije. )anas se u velikom broju zemalja globaliza#ija doivljava kao amerikanizacija, kao prote.iranje ameri+ki, interesa ili postavljanje temelja za novu i dugotrajnu domina#iju u svetu. <ome posebno doprinosi sve snanija domina#ija engleskog jezika kao univerzalnog jezika in2ormatike, kao slubenog jezika na svetskim berzama i jezika koji se naj+e"e upotrebljava pri poslovnim komunika#ijama. U mnogim na#ijama se ova domina#ija do.ivljava kao ugroavanje na#ionalni, jezika, kao gubitak identiteta. 3brazovanje je pro#es koji moe pomo"i toleran#iji i pomirenju me1u religijama. 4sto tako moe pomo"i da se globaliza#ija s,vati kao pro#es koji nije identi+an amerikaniza#iji nego kao pro#es koji nastaje kao dostignu"e novi, te,nologija u prenosu in2orma#ija, kao rezultat munjevitog trans2era znanja i te,nologije, kao pro#es u kome sve na#ije imaju svoj interes.
%

7idenov =., E >tikaF, >konomski 2akultet, :eograd, 2GG1., str !!.

12

. )rutveni sistem i religijsko obrazovanje

Religija i obrazovanje su temelji dananji, drutveni, sistema u raznim dravama. Pedeset godina samoupravljanja u Augoslaviji i skoro #eli vek komunizma u Rusiji pokazali su da i o2i#ijelno uklanjanje religije sa drutvene s#ene ne moe da potisne religiozna ose"anja i verovanja ljudi. Pokazalo se da pro#ena religije na osnovu 2unk#ionisanja religijski, institu#ija nije pouzdana mera za prisustvo ili odsustvo religije. 4sto tako drutveni sistemi koji su suprotstavljeni religiji nisu uspeli da je potisnu. 3dnos drutveni, sistema i religijskog obrazovanja ovde "emo razmotriti kroz slede"a pitanja1@ vrednosni sistemi sve vie idu od religijski, ka pragmati+nim osnovama, 2@ religija ima sve manje uti#aja na drutveni sistem i obrazovanje, !@ sa misti+no6religiozni, motiva +ovekovo ponaanje se pomerilo ka ra#ionalnoj osnovi. 0ije sporno da u osnovi dananji, vrednosni, sistema nalazimo snane osnove religijski, moralni, u+enja, ali je izvesno da je nji,ova veza sa religijom oslabila ili je prekinuta. )o najbolje ilustruje uenje #aksa 4ebera gde on obja,njava asketski protestantizam kao osnovu modernog kapitalizma 24eber je verovao da asketski protestantizam sadr1i seme vlastite propasti, on je podsticao zaokupljenost svetom i uspe" u ovome svetu9 1E )va su pro#esa koji u drutvenim sistemima vode od religijskog osnova obrazovanja ka svetovnostia@ dravni sistem vodi ka bogatstvu a bogatstvo ka naputanju izvornog religijskog opredeljenja, b@ robotiza#ija i me,aniza#ija koje nastupaju umjesto ljudskog rada vode ka naputanju kalvinisti+ke ideje o predanosti pozivu i veri. Propagiraju"i tezu Fvreme je nova#I kapitalisti+ki sistem razvija novi vrednosni sistem u kome je sve podre1eno sti#anju nov#a, stalnom boga"enju. 9ovek vie nema vremena za veru, za opredeljenost bogu i religijskim normama. Po,a1anje #rkve se svodi na ritualni i redak +in koji poslovni ljudi obavljaju samo simboli+no i prigodno. <ako su materijalni uslovi sti#anja i potroa+ko drutvo proizveli naputanje religije kao svoga izvorita. Robotiza#ija i me,aniza#ija sve vie izba#uju ljude sa nji,ovi, radni, mesta. So2isti#irane maine proizvode bre i savrenije od +oveka. 3vo osloba1a ropski ljudski rad i time predstavlja svojevrstan progres, ali ujedno produkuje nezaposlenost. Sve ve"i broj nezaposleni, predstavlja veliki

1G

///./ikipedia.org

1!

teret za svaki drutveni sistem. Religija vie nema kalvinisti+ku osnovu za smirivanje so#ijalni, tenzija. 0emogu"e je nezaposlenom propovijedati da na1e svoj mir u slubi ili dunosti, u pro2esiji. 3vo vie pogoduje nastanku sekti nego religijskom obrazovanju. 'od niza so#iologa moemo na"i tezu da religija ima sve manje uti#aja na obrazovanje i drutveni sistem. 3vaj pro#es se u so#iologiji naziva desakralizacija. 0akon Dalileja i 0jutna naputaju se neke lai+ko6religijske dogme o postanku sveta i o 2unk#ionisanju svemira. Krkva je morala napustiti tezu da se Sun#e okre"e oko *emlje. Uz =jntajnove postavke i radove Stivena Lokinga, danas se razvila teorija o Fvelikom praskuI, o praeksploziji kao osnovi nastanka svemira. Sve to dovodi u pitanje staro religijsko uverenje kako nadnaravne sile vladaju kosmosom. Rezultat toga je da ljudskim postup#ima sve manje diriguju religiozna uverenja. !a mistinoFreligiozni" motiva ovekovo pona anje se pomerilo ka racionalnom /ostoji nekoliko razloga za to da se mistino religiozno tumaenje sveta pomera ka racionalnom( a) saznanja koje nudi moderna nauka, b) ovek ose$a da pripada dru,tvu od ije organizacije zavisi i njegov opstanak i njegova sloboda, c) obrazovanje ,iri op,tu svest koja se zasniva na 2etici razloga9 vi,e nego na dogmatskoj etici zasnovanoj na mistinim osnovama 11

11

///./ikipedia.org

14

*aklju+ak
*aklju+no o religiji kao osnovu drutva i obrazovanja moemo re"i da u dananjim #iviliza#ijama, u razli+itim dr.avama imamo vrlo raznolik odnos prema verskom obrazovanju. U nekim zemljama je veronauka obavezna u kolama, u nekim je ona 2akultativan predmet a u nekima se uopte ne praktikuje. Svojim tradi#ionalnim normama religija nudi moral sa nizom konkretni, uputstava za ivot, nudi niz eti+ki, maksima koje podravaju so#ijaliza#iju. S druge strane, poistove"ivenje verskog i na#ionalnog, 2undamentalizam i verske sekte mogu naneti mnogo problema ljudima koji ive u multietni+kim zajedni#ama. Pravo na obrazovanje kao i pravo na verovanje i veroispovijest, ljudska su prava koja svaka #iviliza#ija mora potovati jer se radi o elementarnim ljudskim pravima. *aklju+no o odnosu drutveni, sistema i religijskog obrazovanja moemo re"i da je danas nemogu"e zamisliti budu"nost drutva, moderno drutvo JJ4 veka, koje bi se vratilo izvornim religijskim dogmatskim i misti+nim postavkama. Uz napredak nauke i te,nologije moderne religije su promenile niz svoji, izvorni, polazita. 3ne religije koje su se postavile 2leksibilnije, koje su ile za potrebama i slobodom savremenog +oveka, uspele su da se razvijaju, da se ire. Uloga obrazovanja pri tome je prvenstveno eman#ipatorska. Pomeranje sa misti+no religiozni, na ra#ionalne osnove moralnosti sve vie postavlja obrazovanje u prvi plan. 8e1utim, iako o2i#ijelne sakralne institu#ije nisu tako snano prisutne u drutvenim sistemima kao ranije, individualna opredeljenost vernika je snano prisutna. 7era snano determinie ponaanje ljudi, snano uti+e na nji,ove vrednosti i 2ormiranje vrednosni, sistema. 3pti pristup u izu+avanju ljudskog drutva i to kroz njegovo pojmovno odre1enje, de2inisanje njegovog nastanka, strukture, zakonitosti i 2aza u njegovom razvoju, uslovio je pojavu i razvoj ve"eg broja teorija i prava#a. <o je dovelo do obrazovanja i konstituisanja sistema opte so#iologije. <ime je omogu"eno izu+avanje odre1eni, drutveni, pojava koje u svojoj ukupnosti i obrazuju ljudsko drutvo. 4zu+avanje odre1eni, drutveni, pojava direktno je uti#alo na nastanak i konstituisanje posebni, so#iologija. 0astankom i razvojem posebni, so#iologija stvoreni su neop,odno potrebni uslovi da opta so#iologija, kao teorijska nauka, postane i empirijska nauka. <ako su stvorene nune pretpostavke da saznanja do koji, se dolazi so#iolokim prou+avanjem drutveni, pojava mogu da poslue ne samo apstraktnim teorijskim razmatranjima o ljudskom drutvu, ve" mogu da poslue u prakti+nim drutvenim aktivnostima kako bi se uti#alo na ure1ivanje pojedini, oblasti drutvenog ivota.

1&

)rutvo je predmet prou+avanja mnogi, drutveni, nauka. Svaka od nji, tei da prou+i svoj predmet M neka podru+ja drutveni, ivota, odnosno pojedine pojave. So#iologija, za razliku od ostali, drutveni, nauka, istrauje i opisuje drutvo u njegovom jedinstvu, bez obzira to se drutvo ispoljava u razli+itim obli#ima. So#ologija pokazuje da je drutvo skup pojava koje nisu me,ani+ki odvojene, ve" predstavljaju dijalekti+ki skup ?jedinstvo@, to zna+i da su one medjusobno povezane makar bile i razli+ite, pa +ak i protivre+ne. 8e1utim, so#iologija se ne bavi samo Eglobalnim drutvomF, nego i mikro6so#iolokim zanimljivim osnovnim obelejima drutvenosti. <o je sve ono to +ini odgovaraju"i na+in drutvenog ivota koji stvarno ive konkretni pojedin#i i grupe u odredjenom vremenu i prostoru. U tom smislu predmet so#ilogije nije samo EdrutvoF kao nekakav izvanljudski objekat, nego pre svega EdrutvenostF, kao na+in ljudskog ivota. 3gist 'ont koji se smatra tvor#em so#iologije, to je utoliko, to je u svom klasi2ika#ionom sistemu nauka utvrdio mesto za jednu novu pozitivnu nauku, kojoj je dao ime so#iologija i to je utvrdio koji su #iljevi te nove nauke, koja u du,u njegovog pozitivisti+kog s,vatanja ima za zadatak ne samo da prou+ava drutvo, ve" i da ga temelji na rezultatima do koji, do1e. <eoreti+ari drutva iz doba 2ormalnog po+etka so#iologije bavili su se pitanjima drutvenog razvoja i zalagali da se nau+nim prou+avanjima do1e do saznanja koja "e omogu"iti +oveku da e2ikasno uti+e na pojave koje ga okruuju. Kelo 'antovo delo proima misao o redu, o drutvenom jedinstvu, o podre1enosti i nadre1enosti, o ,ijerar,ijskom ure1enju drutva.

,ttp-..///.besplatniseminarskiradovi.#om

1(