UNAPREENJE SISTEMA IVOTNE SREDINE ZAGAENE FOSILNIM GORIVIMA IMPROVEMENT OF ENVIRONMENT PROTECTION POLLUTED BY FOSSIL FUELS

Sneana Aksentijevi1), Milutin R.urii1), Saa Milutinovi1)

Rezime: Velika zastupljenost fosilnih goriva u svakodnevnom ivotu za stvaranje toplotne i elektrine energije (termoelktrane, kotlarnice, toplane itd...), kao i u mehanikom radu (motori sa unutranjim sagorevanjem, mlazni motori, raketni motori itd...), ukazuje na neophodnost njihovog korienja, a sa druge strane su glavni uzronik zagaenja ivotne sredine. Tako dolazimo do apsurdne situacije, da postupak dobijanja i korienja fosilnih goriva, iji je krajnji cilj vei standard i bolji ivot, vodi u degradaciju osnovnih ivotnih uslova. Svrha ovog rada je da objasni proces nastanka i prerade fosilnih goriva, kao i da ukae na opasnosti od zagaenja ivotne sredine, kao direktna posledica korienja foslinih goriva. Kroz mere zatite ivotne sredine, potvruje se teza o moguem odrivom razvoju, jer nije neminovno da ono to savremeni ovek degradira zbog svojih potreba, bude nepotrebno izgubljeno, ve naprotiv. moe uz pravilnu i beskompromisnu zakonsku regulativu zasnovanu na primeni rezultata naunih istraivanja, da se unapredi i svestrano koristi. Kljune rei: fosilna goriva, geoloka sredina, zemljite, vazduh, voda, biosfera Summary: Great presence of fossil fuels in everyday life for making thermal and electrical power (thermo-electric power plants, boiler-rooms, heating plants etc...), as well as in mechanical work (internal-combustion engines, jet engines, rocket engines etc), points to the necessity of their usage, but on the other hand, they are main cause of environmental pollution. In that way we come to an absurd situation, when the procedure of getting and using the fossil fuels, whose ultimate goal is greater standard and better life, leads into the degradation of the basic living conditions. The purpose of this work is to explain the process of emergence and manufacturing of the fossil fuels, as well as to point to the danger of environmental pollution as a direct consequence fossil fuels usage. Through preventive measures for environmental protection the thesis on the possible viable development has been confirmed, since it is not inevitable that everything that modern man degrades for his own needs should be needlessly lost, but on the contrary, it can be improved and universally used with the help of regular and uncompromised legal procedure, based on the usage of scientific research results. Key words: fossil fuels, geology, environment, ground, air, water, biosphere

1. UVOD
Fosilna goriva1 ili klaustobilotiti (stene koje gore) nastala su u sedimentnim stenama uz pomo
, , , .(, - )
1

ivih organizama ili fosila. Poznata su jo i kao mineralna goriva. Njihov znaaj za savremeno oveanstvo je neprocenjiv i nezamisliv. Usled ogromne potronje, rezerve fosilnih goriva se iscrpljuju 100 hiljada puta bre nego to su nastale. To je dovelo i do oruane borbe za kontrolu leita fosilnih goriva, jer ivoti milijardi ljudi irom sveta zavise upravo od njih, pa i sudbina celog oveanstva. Osnovna podela fosilnih goriva je na ugljeve i bitumije ili bitumene. Njihovo uee u

1) Sneana Aksentijevi, Milutin R.urii, Saa Milutinovi, Via poslovno tehnika kola Uice

energetskom bilansu sveta od 1850. godine se vidi na grafikonu (sl.1), pa je jasan i njihov znaaj.

Slika 1 - Struktura dobijene energije od poetka XIX veka do danas VRSTA

PRIRODNA Antracit, kame-ni i mrki ugalj, treset i drvo, Koks, briket, drveni ugalj, ugljena praina,

Po poreklu goriva se dele na prirodna (ona koja se dobijaju u prirodi), i vetaka (ona koja se dobijaju iz prirodnih, termikim, mehanikim i hemijskm postupcima) i javljaju se u sva tri agregatna stanja (sl.2). Uz hranu, vodu i vazduh fosilna goriva su bila i ostala nasuna potreba. Bez njih nema urbanog ivota, razvoja industrije ni napredka oveanstva. Imaju veliku vanost i ulogu u razvoju civilizacije. Meutim, njihovu proizvodnju i primenu prati i odgovarajue zagaenje ivotne sredine, tako da sve to treba podvesti pod tzv. odrivi razvoj. TENA
Nafta

GASOVITA
Prirodni zemni gas; Koksni gas, gradski gas, gas visoke pei, generatorski gas, vodeni gas, vodonik, acetilen.

VETAKA

Destilati nafte, benzin, petroleum, mazut, destilati katrana, sintetiki benzin, benzol, alkohol, vodonik

Slika 2 - Prikaz podele fosilnih goriva Fosilna goriva su jedna od najprljavijih od svih izvora energije i ta problematika sve vie zaokuplja savremeno drutvo. Zagaenja su neeljene promene fizikih, hemijskih i biolokih svojstava ivotne sredine (vazduha, vode i zemljita) koji mogu nepovoljno delovati na iva bia ili naruiti njihove ekosisteme. Materija postaje zagaujua (ili energija) kada se pojavi na nepoeljnom mestu, u . . nepoeljno vreme i u nepoeljnim koliinama. Fosilna goriva, kao i njihovi derivati, su na . alost u tesnoj vezi sa zagaenjem ivotne sredine. Ona se zagauje direktno ili indirektno uticajem fosilnih goriva u samoj eksploataciji, preradi ili . 5 njihovoj potronji. e 2 e e Direktno se zagauje geoloka sredina , zemljita3, vazduh4, vode5, biosfera6 (tab.1.). .

2. FOSILNA GORIVA I ZAGAENJE IVOTNE SREDINE

2 . . , . woj , . , , a . 3 ( ), . 4

. , . 6 kao , , . Oa , . , , . , , - () - () .

B-50

Tabela 1 - Pregled sredina koje su pod uticajem-zagaenjem fosilnih goriva

SREDINA KOJA SE ZAGAUJE GEOLOKA SREDINA VAZDUH (ATMOSFERA) OPIS ZAGAENjA naruava se ravnotea u zemljinoj kori (odroni i podzemna klizita) degradira se geoloka sredina zagaena je vibracijama i bukom prilikom eksploatacije.| direktno se unitava zemljite, dolazi do mehanikog zagaenja zemljita (ugljena praina, jalovina, nafta, pepelita). velike povrine zemljita su izloene eroziji (krenje uma, graevinski i hidrotehniki radovi), zbog izgradnje povrinskih otkopa, naftnih polja, vodenih akumulacija, rafinerija. zemljite se zagauje i otpadnim materijama fosilnih goriva: ljaka, pepeo, ugljena praina, a, lakovi, boje, rastvarai, plastine mase, pesticidi, vetaka ubriva, kisele kie. zemljite zagauju i zagaene vode nastale u procesu proizvodnje ili prerade fosilnih goriva i iz termo-elektrana, izduvni gasovi automobila (olovo, a). Globalni efekti zagaenja manifestuju se u ukupnoj promeni klime na zemlji, u smanjenju sunevog zraenja i u pojavi efekta staklene bate. Lokalni efekti manifestuju se u promeni mikroklime, pojavi kiselih kia, poveanoj koliini padavina i oblanosti, relativna vlanost vazduha je smanjena, magle su ee.... Prvi karakteristini zagaivai vazduha su procesi sagorevanja u stacionarnim izvorima energije (termoelektrane, toplane) i Drugi karakteristini zagaivai vazduha i ne manje tetni su razna transportna sredstva: automobili, kamioni, brodovi, dizel lokomotive, avioni. U razvijenim zemljama sveta ova kategorija zagaivaa premauje po znaaju i po koliini proizvedenih materija grupu stacionarnih izvora. Pored biolokih i radioaktivnih agenasa koji zagauju vode, u procesu eksploatacije, prerade i potronje fosilnih goriva nastaju i toksina hemijska jedinjenja, fiziki agensi, neorganske soli, kiseline i baze kao i toplota. Hemijsko zagaenje voda kao najznaajniji i najobimniji izvor vetakog zagaivanja voda moe biti organsko i neorgansko (od kiselih ostataka, rastvorljivih soli, najee iz takozvanih otpadnih voda). Specifian izvor zagaenja predstavljaju razna transportna sredstva: brodovi, tankeri, lepovi. Veliku opasnost predstavljaju i razne havarije na transportnim sredstvima i naftnim platformama. Prilikom prerade uglja u takozvanoj mokroj separa-ciji, tj. pri ispiranju uglja, javlja se velika kolii-na otpadne vode pune rastvorene ugljene praine. Fiziko zagaivanje voda, kroz promene osnovnih fizikih svojstava voda (providnost, temperatura), nastaje kroz termalna zagaenja i hlaenjem industrijske vode. tetni efekti se direktno ili indirektno odraavaju na ivi svet. Smanjuje se rastvorljivost kiseonika u vodi. Otpadne vode iz termoelektrana su jako fiziki zagaene, pa se termalno zagaene vode hlade pre isputanja. Biogeohemijski ciklusi nekih elemenata su u manjoj ili veoj meri naruene eksploatacijom, preradom ili potronjom fosilnih goriva. Veliki broj najrazliitijih supstanci se isputa u biosferu kao produkti iskoriavanja fosilnih goriva, tako da se biosfera dodatno optereuje velikim koliinama ugljen dioksida, sumpor dioksida, azotnim oksidima, kiselim kiama i tekim metalima. Sablasno deluju antropogene pustinje nastale na mestu rudnih odlagalita, jalovita i pepelita na kojima se esto bezuspeno, vie decenijski pri-menjuju metode bioloke revitalizacije prostora.

ZEMLjITE

VODA

BIOSFERA

Buka7 i vibracije8 se, takoe, razmatraju kao zagaivai ivotne sredine. U procesu proizvodnje, prerada i potronje fosilnih goriva javlja se buka i to: 1) Prilikom eksploatacija ugljeva i nafte (bageri,
, /1, .201/. 65 . 130 , . 8 , , /2, .55/. , .
7

trani transporteri, drobilice, utovar, pumpe) 2) Prilikom transporta do termoelektrana ili rafinerija (eleznike kompozicije) 3) Same termoelektrane su veliki izvori buke 4) Motorna vozila su veliki izvori buke, kao i brodovi, dizel lokomotive Vibracije kao zagaiva se javljaju kao akustini i mehaniki. Opaanje mehanikih vibracija nije lokalizovano kao u sluaju buke na jedno ulo. Vibracije se prenose na celo telo i tetno utiu na ovekov orgaizam: slabljenje refleksa, ometanje vizuelnog opaanja, poveana miina aktivnost, oteenja kime i stomaka, oteenja kosti i zglobova i razna vaskularna oboljenja. Posebnu panju zasluuju termoelektrane i gradske toplane na vrsta goriva, kao veliki zagaivai ivotne sredine.

B-51

3. TERMOELEKTRANE KAO ZAGAIVAI

I TOPLANE

Termoelektrana snage 1000MW troi godinje oko 2,5 miliona tona kamenog uglja. Ugalj se melje u specijalnim mlinovima u sitnu prainu koja se uduvava s vruim vazduhom u loite kotla. Najvei deo centrala kao gorivo koriste kameni ugalj, mrki ugalj, lignit, naftne derivate, zemni i koksni gas, pa i drvo. TE Nikola Tesla u Merna taka Udaljenje km Pravac
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 2 6 10 2 6 10 2 6 10 2 6 10 6 10 6 Jug Jug Jug Zapad Zapad Zapad Sever Sever Sever Isok Istok Istok Jugo-istok Jugo-istok Severo-zapad

Obrenovcu troi oko 900 t/as lignita po jednom kotlu. Oko 4-5 miliona tona pepela i ljake odlaze godinje na deponiju povrine 400 hektara. Termoelektrane su veliki zagaivai biosfere. Samo pri sagorevanju 1 tone kamenog uglja izdvaja se 34kg SO2 i 10kg praine koja se sastoji iz SiO2, C2O, oksida Fe, Mg, Na, K, V i Ti kao i urana. Dobri elektrofilteri mogu da ulove oko 99% estica, ali najsitnije prolaze, stvarajui oblake u atmosferi i talog u okolini opasan po zdravlje ljudi. Olovo Arsen Kadmijum Sumpor Uran
51 32 14 21 22 59 47 100 59 8 18 38 6 27 75 16 12 8 12 20 8 8 15 24 7 20 43 7 12 30 0.1 0,1 0,1 0,05 0,07 0,2 0,09 0,7 0,5 0,1 0,02 0,04 0,02 0,2 0,9 380 783 43 96 545 494 805 150 863 795 146 98 201 819 204 0,03 0,02 0,03 0,05 0,01 0.01 0,02 0,01 0,01 0,01 0,03 0,2 0,01 0,03 0,02

Tabela 2 - Rezultati ispitivanja sadraja tekih metala u talonim materijama za okolinu dimnjaka TE Kolubara 1996. god. Letei pepeo sa esticama od samo nekoliko odravanje vodenog ogledala, prskanje vodom, viegodinjih trava, formiranje mikrona sastoji se od SiO2 i CaO u naim sejanje termoelektramama od 60-75%. Iz toga se moe vetrozatitnih pojaseva, rekultivacija. DEPONIJA PEPELA (ha) zakljuiti da postoje uslovi za oboljenja na bazi OBJEKAT aktivna pasivna ukupno silikoze i upale sluzokoe kao i od raka plua. TENikola Tesla A 110 290 400 Praina koja se taloi u uem i irem regionu TE Nikola TeslaB 200 200 400 termoelektrane po poljima i batama zagauje povre koje postaje neupotrebljivo za ishranu. TE Kolubara 30 20 50 Gasovi kao SO2 , SO2 i azotni oksidi utiu na TE Morava 20 10 30 pojavu kiselih kia i efekta staklene bate . TE Kostolac AiB 30 170 200 Po obavljenom sagorevanju u kotlovima UKUPNO 390 690 1070 termoelektrana, dimni gasovi se preiavaju od Tabela 3 - Pregled povrina deponija pepela estica leteeg pepela na elektrofilterima. U procesu pripreme uglja za upotrebu u Izdvojeni pepeo se hidrauliki transportuje na termoelektranama, ugalj se esto puta sui na otvorena odlagalita deponije pepela. Zbog velikih visokim temperaturama. Obian lignit u sirovom koliina pepela javljaju se problemi njihovog stanju sadri do 25% pepela, a posle suenja sakupljanja, evakuacije kao i uvanje na procenat pepela pada i do 5%. U velike zagaivae deponijama. Deponije pepela mogu da utiu na atmosfere spadaju i suare za ugalj. zagaivanje voda, vazduha i zemljita. Nain i Velike koliine gasova tetnih za ivotnu intezitet uticaja zavise od tehnologije i odlaganja sredinu se oslobaaju u procesu suenja: NO, SO, pepela, karakteristika tla gde se vri odlaganje, kao SO2, NO2, amonijak, vodonik sulfid i dr. i od fizikih i hemijskih osobina odloenog pepela. Deponije pepela se obino nalaze u blizini naselja i 4. PREDLOG MERA ZATITE obradivih povrina to znatno poveava potrebu za IVOTNE SREDINE zatitom od raznoenja . Mere koje se preduzimaju radi zatite od raznoenja mogu biti razliite: ivotna sredina se moe zatititi od zagaenja

B-52

raznim merama ili se pak zagaenja mogu prikazali smo znaajno umanjiti. Prikaz moduih mera zatite Tabela 4 - Prikaz mogih mera zatite ivotne sredine
SREDINA KOJA SE ZAG. GEOLOKA SREDINA I ZEMLjITE MERE ZATITE IVOTNE SREDINE

tab.

4.

VAZDUH (ATMOSFERA)

VODA

BIOSFERA

BUKA I VIBRACIJE

Zakonskom regulativom protiv zagaenja i za njegovo otklanjanje Pravilnim otkopavanjem i odlaganjem jalovine (npr. plodno zemljite se odlae na povrini jalovita) Rekultivacijom zemljita (poumljavanje i travnjaci) Izgradnjom preistaa otpadnih voda iz termoelektrana, suara, toplana, rafinerija, petrohemijskih sistema Spreavanjem aerozagaenja iz pomenutih pogona Podizanjem opte kulture, a samim tim i ekoloke kulture Pravilnom izgradnjom deponija za pepeo i ljaku, te spreavanjem ekoloke erozije istih Obradom otpadaka iz energetike i reciklae Smanjenjem koliine otpadaka Pravilnim radom inspekcijskih slubi Zakonska regulativa idosledno potovanje istih Prostorne i urbanistike mere planiranja i podizanja industrijskih kapaciteta Usavravanje postojeih tehnologija sa ciljem da nema ostataka koji mogu zagaditi vazduh. SO2 se koristi zadobijanje sumporne kiseline, a ona dalje za vetaka ubriva. Benzini se proizvode bez primesa olova. Loita sa zatvorenim sistemom kao i smanjenje otpada. Prelaskom sa fosilnih goriva na druge izvore energije Zaustavljanjem otpadnih materija (filteri, rastvori) Podizanjem zelenih pojasa oko termoelektrana, toplana, rafinerija Sadnja i odravanje umskih povrina Podizanjem nivoa ekoloke kulture Pravna (zakonska) regulativa Uvoenje zona sanitarne zatite Ugradnja filtera, talonika i drugih ureaja koji spreavaju zagaenje voda(sl. 3) Prelazak na modernije tehnologije Podizanje ekoloke kulture Dosledna primena zakonskih normi (kanjavanje) Sistemi zatvorenih ciklusa vode Korienje mikroorganizama za preiavanje voda Rekultivacija i revitalizacija ekosistema i predela Zakonski propisi (nacionalni parkovi, parkovi prirode, predeli izuzetnih odlika, rezervati prirode, spomenici prirode, prirodne retkosti, zatiene vrste biljaka i ivotinja). Kontrola korienja prirodnih bogatstava, Umesto dosadanjeg nekontrolisanog korienja prirodnih bogatstava, ovek mora da ih vraa u procese prirodnog kruenja materije. Priprema raznih, izolacionih, apsorpcionih i tehnolokih mera Vremensko i prostorno ogranienje buke i vibracije Primena najpovoljnijih prostornih reenja Ekranizacija buke (visoko rastinje, zatitni zidovi) Pravilna zatita na radu Prelazak na modernije tehnologije Potovanje zakonskih regulativa

5. ALTERNATIVNI IZVORI ENERGIJE

Alternativnim energetskim resursima smatramo obnovljive izvore energije, kao to su: solarna energija, energija vetra, vode i geotermalna energija. Mada su ovi trajni i obnovljivi resursi u osnovi slobodni, to se ne odnosi na tehnologije koje se primenjiju za njihovu eksploataciju. Obim korienja alternativnih izvora energije je ogranien zbog jo uvek visokih trokova korienja. Ovi trokovi moraju da opadaju sa usavravanjem postojeih i razvojem novih tehnologija. Mnogi energetski izvori mogu postati vane alternative fosilnom gorivu. Opasnost od globalnog zagrevanja nalae da pronaemo

efikasnije tehnologije za korienje fosilnih goriva i druge izvore energije koji ne stvaraju ugljen dioksid. Na svetskom nivou hidroenergija pokriva 21% ukupno proizvedene elektrine energije, ime se za 500 miliona tona smanjuje koliina ugljen dioksida koja bi se inae emitovala. Ako bi se uveao razvoj korienja energija vetra i sunca tako da do 2010 god., dostigne 250 hiljada megavata, to bi dovelo do smanjenja za vie od 70 miliona tona isputenog ugljen dioksida godinje. Da bi smo ouvali klimatske uslove, neophodno je da se nastavi investiranje u energetski efikasne zgrade i automobile koji bolje koriste energiju. to se tie budunosti nuklearnih elektrana, njihova budunost je neizvesna. Nuklearna energija danas pokriva oko 6% svetskih energetskih potreba. Iako tehnologija fuzije i fisije obeavaju, stvarna, a posebno nasluena opasnost od nuklearne energije

B-53

jo je vea.

Slika 3 Prikaz preiavanja vode U sledeih etvrt veka, ugalj, nafta i gas i dalje e obezbeivati glavninu energije. Na zadatak e biti da usavravamo nove vidove korienja energije i da olakamo prelaz zamene fosilnih goriva nekim drugim vidovima energije.

6. ZAKLJUAK
Jedno od osnovnih obeleja savremene civilizacije predstavlja ekoloka kriza iji oblici ispoljavanja postaju intenzivniji sredinom XX veka. Kao posledica snanog razvoja nauke i tehnologije dolazi do promena u sistemu drutvopriroda ime se ne naruava samo njegova ravnotea, ve se dovodi u opasnost ivot biljaka, ivotinja i ljudi. Meutim, sa poveanjem rizika raste i svest ljudi da su izloeni riziku, pa u tom kontekstu dolazi do kvalitativnih promena u vrednosnim sistemima pojedinaca i drutva u celini, do pojave buenja ekoloke svesti i krajnjoj instanci formiranja ekoloke kulture. Radi reavanja ekolokih problema neophodno je ujedinjenje oveanstva. Ekoloka kultura treba da izrazi njihovo jedinstvo i da omogui razvoj sutinskih moi oveka u procesu duhovnog i materijalnog osvajanja prirode u cilju ouvanja

njene celovitosti. Ona nije nita drugo do deo opte kulture koji determinie odnos oveka-drutva prema ivotnoj sredini shvaenoj kao ukupnost prirodnih ili drutvenih elemenata. Ekoloka kultura imala bi za cilj harmonizaciju odnosa izmeu prirode i drutva, ali i odnosa u samom drutvu. U zavisnosti od vrednosta sistema i dominantnih vrednosti u okviru pojedinanih drutava, ljudi su imali razliit odnos prema prirodi. Ako je osnovna vrednost ovek i zadovoljavanje njegovih potreba, uz shvatanje da je on gospodar prirode, ili pak profit, onda je priroda shvatana kao neiscrpna datost koja je tu da udovolji raznovsnim i mnogobrojnim potrebama oveka. Prihvatanje antropocentrizma kao dominantne ivotne orijentacije, dovelo je do naruavanja osnove ovekovog bitisanja, do naruavanja ekoloke ravnotee ime je doveden u pitanje opstanak ljudskog roda. Pokazalo je da niti je ovek gospodar nad ostalim delom prirode, niti je priroda neiscrpna, te da pogreno vrednovanje nas samih i sveta koji nas okruuje, neminovno dovodi do naruavanja ekoloke ravnotee i ekolokih problema ili do ekoloke krize. Shodno tome, ekoloka kriza nije nita drugo, do kriza vrednovanja. Ekoloka kultura trebalo bi da postane faktor integracije i globalizacije, ali i ostvarenja novog planetarnog humanizama, onog koji tei da sauva ljudska prava i obezbedi ljudsku slobodu i dostojanstvo, ali takoe i da uvea nau obavezu prema oveanstvu kao celini.

LITERATURA
[1] Enciklopedija zatite na radu, medicine i higijene rada, Institut za dokumentaciju zatite na radu, Ni, 1982., [2] urii R.M., Zatita na radu u industriji prerade metala, Via kola usmerenog obrazovanja, Uice, 1980. [3] S.Milutinovi, Fosilna goriva i zagaenje ivotne sredine, Via poslovno tehnika kola Uice, 2005

B-54