10.11.2010.

NEMAKA NOVA MEDICINA - PRVI DEO Pie:Ivona ivkovi Rodonaelnik takozvane Nemake (ili Germanske) Nove Medicine, dr Rik Gerd Hamer, ti ian !e rimer ed"kovano# lekara ko!i se, nakon d"#o#odin!e lekarske rakse i $ro!ni% na"ni% istra&ivan!a, ose$no vezani% za kancer, "s"dio da rimeti da sa savremenom konvencionalnom medicinom i n!enim alo atskim tera i!ama neto ni!e " red"' Prosto reeno ( "mesto da lei ona or#anizam tr"!e, !o vie #a sla$i i na kra!" ) "$i!a'

*r Hamer !e tako ostavo nov" medicinsk" teori!" ko!" !e otkre io dokazima iz rakse na reko +, ,,, sl"a!eva' N!e#ova teori!a !e "rnisala konvencionaln" medicin" ko!a se ve deceni!ama iz"ava na svim vodeim medicinskim kolama " svet"'

I desilo m" se ono to se desilo nekoliko deceni!a rani!e doktor" -il%em Ra!%" ) ro#laen !e l"dakom , od"zeta m" !e dozvola za rad i zavrio !e vie #odina " zatvor"' .a razlik" od Ra!%a, ko!i !e " zatvor" "mro (ili !e "$i!en), Hamer !e "s eo da re&ivi nekoliko atentata i danas !e, koliko mo&e, aktivan " od$rani svo!e zvanino ne riznate, ali neos orene

na"ne teori!e'N!e#ova teori!a Nove Medicine konano do$i!a sve vie oklonika i neki "#ledni ed"kovani lekari irom sveta oin!" da se interes"!" za n!"' /li, da $i smo $ol!e s%vatili n!en" s"tin" moramo rvo ok"ati da s%vatimo ono to se ni na medicini ne "i, a to !e ) ta !e zaista &ivot' .ato emo na raviti !edno malo laiko i slikovito ore0en!e &ivo# $ia i maine' 1ako ete "oiti kako savremena konvencionalna medicina (ko!a rvo ro"ava leeve) l!"dski or#anizam tretira " ravo kao main", a ne kao &ivo $ie' I-/ 2I3/ NI45 M/6IN7 I a"tomo$il i ovek ima!" mno#e sline oso$ine' Ima!" mno#o 8"nkcionalni% delova, mo#" da se kre" i o$avl!a!" neki rad, mora!" stalno da se na a!a!" elektrinom ener#i!om ( rvenstveno elektronima iz atoma vodonika), rilikom rada se za#reva!", a ako se re#re!" mora!" da zastan" i o%lade se' /ko ostan" $ez ener#i!e os"sta!" " rad" i konano stan"'

Mo&ete li sad da zamislite da imate a"tomo$il ko!i !e " stan!" da kada 9vidi: da e ostati $ez ener#i!e, sam ode do $enzinske "m e, za ko!" !e 9za amtio: #de se nalazi (!er ste #a tamo ve vodili vie "ta i 9na"io: !e da !e to mesto #de se ide kada !e " stan!" $itno sman!ene koliine #oriva " rezervoar" i 9s%vatio: !e da e tamo $iti onovo na "n!en ener#i!om),

si a sam se$i #orivo, roveri " se$i i nivo "l!a i sam #a doli!e ako tre$a, roveri ritisak " ne"maticima, event"alno oisti sveice ili odma&e kli ove " motor", rod"va dizne ili ak reventivno se$i ostavi 8ilter za "l!e i #orivo i sl' 5 sl"a!" neko# lake# 8iziko# oteen!a, a"to sam se$i mo&e da is ravi limari!", zameni $risae i si!alice i "o te " stan!" !e da se tako sam odr&ava " er8ektnom ili $ar o timalnom voznom stan!"' ;ada $i takav a"tomo$il (ili $ilo ko!a takva maina) osto!ao on $i $io

&ivo $ie, !er karakteristika &ivi% $ia !e " ravo s oso$nost da se sami odr&ava!", na a!a!" neo %odnom ener#i!om i sami re arira!" " sl"a!" oteen!a'

iva $ia zna!" da o timalno ras orede ener#i!" ko!om ras ola&" i zna!" da razlik"!" vitalne or#ane od eri8erni%' -italne e "vek na a!ati ener#i!om, a eri8erne mo#" ovremeno i da za"stave ili "s ore " n!i%ovom rad"' .a ovakvo racionalno reras ore0ivan!e ener#i!e i re araci!" mozak kao kontrolni komandni centar ima na ras ola#an!" niz razliii% ro#rama ko!e !e davno tokom evol"ci!e memorisao i ko!e " odre0enim sl"a!evima aktivira o otre$i' /"tomo$il, oto ni!e &ivo $ie, to ni!e " stan!" i o n!em" mora da se $rine ovek ko!i #a !e i na ravio' 4o8isticiana te%nika !e danas " stan!" da a"tomo$il" da mo#"nosti da sam mo&e da 9oceni: so stveno stan!e 9zdravl!a:' 5 a"tomo$il se "$aci kom!"terski ro#ram (ko!i !e ovek tako0e na ravio) ko!i 9zna: da "oi (t!' di!a#nostik"!e) sim tome loe# rada' /li, kom !"ter mo&e samo da si#nalizira kvar, a re eraci!a se onda vri odlaskom kod me%aniara ko!i 8iziki intervenie kako $i main" vratio " normalan (9zdrav:) re&im rada' 4am od se$e a"tomo$il se ne mo&e o raviti'

/li, &ivo $ie ko!i !e stvoreno od Prirode, oto !e ro#ramirano da se samo odr&ava, !er samo to !e &ivot, lo#ino !e i da se samo o ravl!a " sl"a!" laki% ili te&i% oteen!a' 5 ravo za o ravk" ti% oteen!a, o doktor" Hamer", osto!e rirodni ro#rami ko!e mozak (kod slo&eni% or#anizama) aktivira i itav roces se odvi!a " me0"so$no! kom"nikaci!i svi% eli!a ko!e se odvr#ava!" elektro)$io%emi!skom roces" ko!i reras ore0"!e ener#i!", materi!" ("mno&ava ili sman!"!e $ro! eli!a " nekom tkiv") dodatno %idrira ili is""!e neko tkivo i sl' <va re araci!a ko!om r"kovodi mozak se mani8est"!e " donekle romen!enom re&im" rada itavo# or#anizma, a ose$no mo&e da se vidi na nekom or#an" ko!i mo&da ni!e direktno oteen, ali !e z$o# re araci!e neko# dr"#o# or#ana, ko!i !e retr eo teko 8iziko oteen!e, stavl!en na re&im "man!eno# rotoka ener#i!e' <vakvo odst" an!e od normalno# rada neko# or#ana, savremena konvencionalna medicina vidi kao sim tom $olesti, a ne kao sasvim rirodn" mani8estaci!" re araci!e'

4 o$zirom da s" lekari danas odel!eni na s eci!alistike o$lasti #de svako #leda samo svo! or#an (%olistika medicina se i dal!e svrstava " alternativn" medicin") , svaki ovakav sim tom 9$olesti: do$i!a svo!e str"no ime i o is"!e se kao atoloko stan!e' < isi romen!eno# stan!a " 8"nkcionisan!" neko# or#ana i n!i%ovi nazivi (na latinskom) ostali s" tako medicinska literat"ra i na"ka i a&l!ivo s" sistematizovani za otre$e medicinske ed"kaci!e' 1ekari i% raktino na st"di!ama "e na amet ( kao esmice' I svako se dr&i svo!i% =sti%ova='

/ko !e $ol rorodni si#nal ko!i nasta!e kada mozak re#istr"!e neko oteen!e " or#anizm", onda se o $ioloko! lo#ici nakon ovo# alarma od moz#a oek"!e da rea#"!e i 9na0e: reen!e ko!e $i dovelo na! re do o#raniavan!a oteen!e, a kasni!e rist" ilo re araci!i kako $i se &ivot nastavio dal!e' *akle, $ol " nekom or#an" ni!e si#nal ko!i !e Priroda stvorila da $i or#anizm" nalo&ila da %itno ode kod s eci!aliste na 9te%niki re#led: od rend#en i razne skenere'

/li, svi l!"di " za adnim civilizaci!ama ve s" na"eni od mali% no#" da za o!av" $ola kao sim toma 9$olesti: do0" kod str"n!aka " $elom mantil" ko!i e ova! sim tom str"no rot"maiti i onda nasto!ati da #a eliminie nekom %emikali!om ili 8izikim odstran!ivan!em romen!eno# tkiva ili itavo# or#ana' I to !e alo atska medicina' <snovna karakteristika alo atske medicine s" tako militantne metode ko!e se svode na to da se na0e ne ri!atel! (o$ino neki mikro$ ili vir"s), da se on izol"!e 8izikim ili %emi!skim na adom i da se o mo#"stv" "nite odnosno "$i!"'

/li t" nasta!e #lavni ro$lem, !er !e &ivot s"tinski ne"nitiv' 4ve &ivotne 8orme se men!a!", #r" i", raz#ra0"!" se i onovo stvara!", ali !e estica &ivota ) rotit, mikrozima ili $ion ) vena' >o !e odavno tvrdio !o 8ranc"ski $io%emiar i lekar dr /ntoan 2eam, a kasni!e i -il%elm Ra!%' 2eamov na"ni rad !e zatakan, a Ra!% !e "$i!en'

EMOCIONANI OK KAO OKIDA ZA NASTANAK KANCERA

*oktor Rik Gerd Hamer !e tako0e oao od ide!e da !e odr&avan!e &ivota onto#enetski rinci na kome oiva itava evol"ci!a' 4ve !e " stalnom stvaran!" i odr&avan!"'>ako svaki slo&en or#anizam kao to !e i l!"dski nakon to !e retr eo neko oteen!e nasto!i sam da se zalei' *akle, ako se $ol ili ne8"nkcionalnost neko# or#ana o!avi kao osledica rocesa re araci!e, onda se i medicinski tretman mora vriti " sklad" sa nasto!an!em or#anizma da se zalei, a nikako da se roces ometa "$la&avan!em ili "nitavan!em sim toma' I to !e s"tina 8ilozo8i!e dr Gerda Hamera' /li, zamislite sada ta se do#a0a " itavom or#anizm" kada se okrene rirodni ro#ram re araci!e karakteristian za &iva $ia, a !edna n!ena $ioloka mani8estaci!a ko!a !e rot"meena kao simtom 9$olest: ostane meta militantno# medicinsko# tretmana 8armace"ticima ,ko!i s" za or#anizam svi toksini i od ko!i% on o rirodi nasto!i da se oslo$odi i zatiti'

Mozak to t"mai kao novo oteen!e i mo&da o$"stavl!a za oeti ro#ram re araci!e, a %itno aktivira dr"#i ro#ram, tako0e za re araci!", ali ovo# "ta slo&eni!i' <n, na &alost ima i !o izra&eni!e mani8estaci!e " tkivima, a 9str"n!aci: $elom t"mae da !e dolo do !o vee# o#oran!a $olesti' ;re" sa !o !aim %emi!skim tera i!ama, invazi!ama na tkiva i z$o# ovo# novo# na ada mozak okree sve vei i vei $ro! ro#rama za re araci!" !er ni !edan ni!e " stan!" da se s rovede do kra!a' ?itav or#anizam tako vremenom sla$i i #"$i ener#i!" !er sada itav "estv"!e " ro#ramima re araci!e #rozniavo se $orei za odr&an!e &ivota, dok #a 9lekar: kao 9ma!stor(kvaria: $esom"no tr"!e i " tome konstantno remeti'

/ko vam ovo del"!e s"man"to , ali lo#ino, vi ste ve s%vatili ta !e &ivot, a ta radi konvencionalna alo atska medicina'

2or$a sa kancerom ni!e nita dr"#o do $or$a sa !ednom dr"#ai!om 8ormom &ivota' Iz ove $or$e, na &alost kanceri izlaze kao o$ednici, a itav or#anizam se ener#etski razori i mora da se raz#radi na sastavne ener#etske estice' >o nazivamo smrt' Naravno, ne krivimo za ovo lekare , !er s" tako na"eni " koli i naterani od strane svetsko# medicinsko# esta$limenta da tako ost" a!" ako

&ele licenc" za lekarsk" raks"' /, dr Hamer !e " ravo ovom veoma ovezanom medicinskom i 8armace"tskom esta$liment", zadao te&ak "darac' / da ostavi svo!" teori!" Nove Medicine Hamera !e naterao &ivotni s let okolnosti' -ernici $i rekli 9$o&!a vol!a:'

"BOJA VOLJA" KREIRA HAMEROVU TEORIJU Rik Gerd Hamer !e ro0en @AB+' " Nemako! #de !e istovremeno st"dirao i medicin" i teolo#i!" " >i$in#en"' 5 svo!o! CC' #odini !e zavrio teolo#i!", a " CD' !e do$io licenc" za lekarsk" raks"' Radio !e na razliitim "niverzitetskim klinikama " Nemako! od @ADB' do @AED' kada m" !e licenca s"dskom res"dom od"zeta' 4 eci!alizaci!" iz interne medicine !e zavrio @AFC' i od tada !e radio na!vie sa kanceroznim aci!entima na klinici " >i$in#en", dok !e istovremeno radio rivatno na inovaci!ama medicinski% instr"menata' >ako !e konstr"isao %ir"rki skal el ko!i !e sekao C, "ta otri!e ne#o otrica &ileta i oznat !e kao Hamerov skal el';onstr"isao !e i ose$n" tester" za kosti ko!a se rimen!"!e " lastino! %ir"r#i!i, kao i sto za masiran!e ko!i se a"tomatski o$lik"!e o telesnim o$linama aci!enta' Patenti od ovi% inovaci!a s" m" doneli novac, a se reselio " Itali!" #de !e o sirotitima oeo da lei $es latno' Preokret " n!e#ovom &ivot" nastao !e @AFE' kada !e n!e#ov devetnaesto#odin!i sin *irk, ko!i se na mor" odmarao na orodino! !a%ti, #rekom "$i!en' 5$ica !e $io niko dr"#i do lino rinc -iktor 7man"el od 4avo!e, sin osledn!e# itali!ansko# kral!a' Princ od 4avo!e !e $io na svo!o! !a%ti kada !e otkrio da m" !e neko odvezao #"meni amac' No$lmen !e odma% "zeo svo!" "k" i kren"o " o$ra"n sa kradl!ivcem' ?amac !e naao rivezan za dr"#" !a%t" a !e "cao na oveka " amc", ali #a !e romaio' Metak !e, me0"tim, o#odio " no#" *irka ko!i !e $io na s"sedno! !a%ti ili amc"' Nakon etiri meseca i am "taci!e no#e, *irk !e "mro' Incident !e ro raen i tekim s"dskim rocesom, ko!im !e sim$olino os"d!en samo z$o# nele#alno# osedovan!a or"&!a' rinc

.a doktora Hamera i n!e#ov" &en" !e ovo $io iz"zetan emocionalni ok' -eoma $rzo dr Hamer !e i sam do$io rak testisa, iako nikada " &ivot" ni!e

imao nikakvi% zdravstveni% ro$lema' >ako !e oeo veoma intenzino da razmil!a ni!e li ova! emocionalni ok na neki nain aktivirao roces "mno&avan!a kancerozni% eli!a kod n!e#a'

;ako !e " to vreme radio kao #lavni internista na klinici za kancer " Min%en", oeo !e da ro"ava istori!e $olesti svi% kancerozni% aci!enata i da i% oredi sa svo!im nalazima' I otkrio ne neke 8ra antne slinosti'Naime, svi aci!enti s" re o!ave kancera tako0e imali neki stresan i dramatian do&ivl!a!, vee# ili man!e# intenziteta, " svakom sl"a!" neoekivan' Polazei od ret ostavke da se svi do&ivl!a!i " tel" re#istr"!" " moz#", Hamer !e analizirao i sve G> snimke moz#a (ra0ene kom !"terskom tomo#ra8i!om) i sve i% !e " oredio sa svo!im' <no to !e naao sve !e iznenadilo' Na svakom G> snimk" on !e "oio neto to se oitavalo kao niz koncentrini% rstenova nalik kr"#ovima " vodi ko!i se 8ormira!" nakon "$acivan!a kamenia'

<va lezi!a ko!" !e na moz#" re#istrovao G> skener $ila !e kod razliiti% aci!enata na razliitim lokaci!ama i razliito# intenziteta, ali !e "vek $ila t" sa karakteristinim koncentrinim kr"#ovima' .animl!ivo !e to s" lekari ko!i s" itali G> nalaze i rani!e ove koncentrine restenove "oavali, ali s" mislili da se radi o vetako! tvorevini ko!a !e nastala " samom a arat" a ovom nis" ridavali ose$an znaa!' Pozvani s" in&en!eri iz 4imensa (i!i !e a arat $io " " otre$i) i na ravl!eno !e vie razliiti% snimaka iz vie "#lova i ova lezi!a se "vek videla na istom mest"' >ako !e ovo &arite vidl!ivo na G>)" do$ilo ime Hamerovo &arite ili HH (Hemer %erde)' <no to !e dal!e "oio to !e da !e lokaci!a na moz#" ove lezi!e "vek $ila " re#ion" moz#a ko!i !e " korelaci!i sa or#anom na kome se stvorio t"mor ili "lcer, odnosno "vek se radilo o or#an" i!i !e rad kontrolisao ta! deo moz#a'

*oktor Hamer !e tako oeo da razmil!a da " stvaran!" kancera mo&da aktivno "estv"!e $a mozak i to na neki nain kao medi!ator izme0" si%e (za ravo "o$liene ener#i!e), reko odre0eno# re#iona " moz#" i

or#ana na kome se mani8est"!e $olest, " ovom sl"a!" kancer' / #lavni okida ko!i okree ovakav ro#ram " moz#", ko!i i !este komandni centar za sve or#ane i tkiva, mo&e $iti " ravo ener#etski kon8likt ko!i !e nastao nakon neko# iznenadno# oka ili emocionalno# stresa' 7ner#etski kon8likt tako mo&e $iti svaki s"ko$ ko!i nasta!e " rirodnom rotok" ener#i!e ko!a se, kroz svaki &ivi or#anizam, kree na!verovatni!e " o$lik" vei% i man!i% vorteksa i ko!i s" me0"so$no ovezani i sin%ronizovani kao z"$anici na asovnik"' *a osto!e #lavni ener#etski tokovi (akre) znala !e !o drevna na"ka'

DVE FAZE RADA OR ANIZMA KAO OSNOVNI BIOLOKI PRINCIP >ako se i danas zna da s" sve $io%emi!ske reakci!e " or#anizm" osledica ovo# ener#etsko# rotoka, ali 8armace"tski $iznis ova! elektro) $io%emi!ski roces " orno svodi samo na ro"avan!e $io%emi!ski% reakci!a !er m" !e samo to " interes"' 5$acivan!em odre0eni% medikamenata (%emikali!a) " ova! sistem odre0ene $io%emi!ske reakci!e se remete, a sim tomi 9$olesti:, ko!i s" esto ne ri!atni, na ta! nain se minimizira!" ili nesta!"' 1een!e ko!e $i se zasnivalo samo na is ravl!an!" ener#etski% tokova, ko!i s" doli " kon8likt, ni!e ri%vaeno kao adekvatna tera i!a " konvencionalno! medicini i smatra se alternaivnom medicinom' >o to neki $ioener#etiari ima!" "s e%a " leen!" razni% $olesti, oito ni!e sl"a!no' <va! ener#etski kon8likt ni!e " 8izikom smisl" nita dr"#o do tren"tni str"!ni rekid i on se, kako !e to "oio dr Hamer, re#istr"!e " l!"dskom or#anizm" istovremeno na tri nivoa ( " si%i, " nekom del" moz#a i " or#an" ko!im " ravl!a o#o0eni deo " moz#"' I !" #$ %"&'(' )#!"*+$,$-". >akav str"!ni rekid (k"rcl"s) z$o# kon8liktno# oka del"!e " ravo kao ".)%'/ 0' 1+"&+', ."2) 3$ ,"0'. .'#-)2$ 1".+$-4!) 4 5)624 +$1'+'5)2$ ) %+ H',$+ &' 2$ -'0*'" D)+. H',$+"* S)-%+", (" znak sean!a na svo# sina ) ili skraeno *H4' Pro#ram re araci!e ima za cil! na! re da razrei nastali kon8likt, a zatim da otkloni nastala oteen!a' I on !e aktivan sve dok se " or#anizm" ne "s ostavi normalan ener#etski i $io%emi!ski $alans' *ok se to ne do#odi, o!edini or#ani odnosno tkiva " or#anizm", ko!a s" o$"%vaena ro#ramom re araci!e, is ol!ava!" neke

karakteristine romene i one mo#" $iti " 8ormi kancerizaci!e ("mno&avan!e eli!a) "lceraci!e ("nitavan!e eli!a) ili neke %i o8"nkci!e' / " ravo sve ovo konvencionalna medicina vidi kao mani8estaci!" $olesti' *o ovo# zakl!"ka doktor Hamer !e doao tako to !e rvo "oio da /)!'* "+&'-)0', 1+'*)6-" 74-.5)"-)8$ #'," '." #$ '%$.*'!-" -'1'2' $-$+&)2", ) !" #$ +$&46)8$ #)#!$,", -'1'2'-2' ."2) +'%) 4 %*$ 7'0$ , a romen" 8aze rada ("kl!"ivan!e i iskl!"ivan!e) vri a"tonomni nervni sistem ko!i !e " medicinsko! literat"ri z$o# to#a odel!en " dva dela i nazvan sim atiki i arasim atiki' Radi se za ravo o !edinstvenom sistem"'

Prvi nain rada (sim atiki) aktivira sim atikotonine rocese " or#anizm" , a dr"#i ( arasim atiki) va#otonine ko!i se odvi!a!" reko va#"s nerva' Preko dana i " vreme ot "ne aktivnosti or#anizma "kl!"en !e sim atiki re&im rada, a no" " vreme odmora i s avan!a, ali i $olesti odnosno re araci!e, arasim atiki' Pravilno smen!ivan!e rada ove dve 8aze " &ivot" svako# oveka se naziva normotoni!a ili rirodni &ivotni $ioritam, a on se veoma recizno o okla a sa smen!ivan!em dana i noi' Gra8iki se ove dve 8aze rada mo#" rikazati kao elektroma#netni talas ko!i ima $re# i dol!"'

I l!"dski or#anizam se na a!a elektrinom ener#i!om $a kao i sve " svemir"' 7lektrin" ener#i!" &iva $ia "zima!" iz s eci8ino str"kt"risane vode ko!a mo&e da !e "skladiti' 5 tren"tk" kada nastane kon8liktni ok, a"tonomni nervni sistem "kl!""!e se odma% " sim atikotoni!" ( oveano stan!e stresa) " nameri da sna$de o#anizam sa vie ener#i!e kako $i on $io " stan!" da to re rei kon8likt i s rei da neki or#an ostene $ez ener#i!e' <vo "kl!"ivan!e " o!aan" sim atikotoni!" se vri komandom iz ono# dela moz#a ko!i "o ravl!a or#anom #de !e dolo do ener#etsko# kon8likta' Razlo# zato s" ovi s eci8ini kon8likti odra&ava!" na odre0en" re#i!" " moz#", o dr Hamer", le&i " tome to s" se ovakve aktivnosti &ivi% or#anizama stvorile " !ednom veoma rimitivnm stadi!"m" &ivota, da $i se kasni!e sa evol"ci!om, odnosno "slo&n!avan!em or#anizama "savravale i reo$likovale " sve slo&eni!e aktivnosti , '6) 4*$. #' 2$%-), 5)62$, - ' !" 2$ %' "+&'-)0', "%+9'*'24 4 9)*"!4. T" 2$ -'4/$-' :"+:' 0' "1#!'-'.. *a nema n!e, ne $i $ilo evol"ci!e, ne $i nikada mo#la da nastan" tako slo&ena &iva $ia kao to !e ovek' In8ormaci!e o tome ne nalaze se zato " nao! svesti ($ar !o ne), ve " onom veoma rimitivnom del" moz#a ko!im " ravl!a!" instikti' Ima!te " vid" ovde i endosim$iotsk" teori!", ko!a ka&e da !e l!"dski or#anizam veoma slo&ena koloni!a $akteri!a ( mito%ondri!a ko!e s" iz#radile se$i roteinske k"ice (eli!e) i razvile veoma slo&en sistem or#anizaci!e &ivota (#rad ( dr&av")' I to !e slo&en sistem tkiva ko!a tvore slo&en &ivi or#anizam' *a $akteri!e kao kolektiv nis" na"ile kako da se odr&ava!", %rane, $rane i re arira!" nakon oteen!a) nikada ovako slo&eni% 8ormi

&ivota ni ne $i $ilo' *a s" $akteri!e " stan!" da amte i da "e, dokazalo !e ve vie veoma oz$il!ni% na"ni% radova' *akle, svaka re#i!a " moz#" i " starom ( rimitivnom) i " novom del" moz#a (kori veliko# moz#a) 8ormirana !e tako da zna da na svaki kon8likt t!' kvar ko!i nastane " nekom del" tkiva odma% od#ovori slan!em odre0eni% in8ormaci!a svim eli!ama "n"tar sistema' >ako !e na!stari!i deo moz#a ( rod"&ena mo&dina i mali mozak) ro#ramiran za odr&avan!e rada osnovni% &ivotn% 8"nkci!e kao to s" disan!e, rad srca, "ziman!e %rane, re od"kci!a, dok !e na!mla0i deo moz#a (kora veliko# moz#a) koncentrisana na kom"nikaci!" sa s ol!nom sredinom i od$ran" teritori!e' 4amo on mo&e da vidi i "!e s ol!ni svet '>ako !e s"tina " rimeni Nemake Nove Medicine da se s%vati $ioloki znaa! kon8likta i da se s%vati kakve osledice on mo&e da izazove " tren"tk" kada #a or#anizam re#istr"!e, kada nasto!i da #a razrei i na!zad kada red"zima mere da izvri re araci!" (izleen!e) oteeno# tkiva ili itavo# or#ana' >o !e , o doktor" Hamer", !edan sasvim rirodan roces i samo riroda ko!a !e or#anizam i stvorila mo&e i da #a o ravl!a' .ato Nova Medicina nasto!i da #a " tome odr&i, a ne da se " ta! roces " lie (kao to to ini alo atska) "$acivan!em medikamenta ko!i roces remete, izaziva!"i nove kon8likte i nova oteen!a' Hamer !e !o zakl!"io da #*'.) 1"+$,$3'2 0'!" ),' %*$ 7'0$ 4 ."2),' #$ ,'-)7$#!42$ ;4 #.6'%4 #' %*"7'0-), :)"+)!,",<= 1+*' 2$ ."-76).!'-' '.!)*-' 7'0' ko!" karakterie emocionalni (ener#etski) stres, a mani8est"!e se %ladnim ekstremitetima, nedostatkom a etita, nesanicom' Pod "slovom da or#anizam rei ova! kon8likt, nasta!e %+4&' 7'0'> ' !" 2$ )06$/$-2$' <ve dve 8aze se tako mo#" razlikovati kao %ladna i to la mani8estaci!a " oremeenom rad" or#anizma' *a se $olesti odele na 9%ladne: i 9to le: znali s" lekari !o re vie stotina #odina' <va dr"#a 8aza, 9to la: 8aza redstval!a za ravo mno#o te&i roces i mani8est"!e se zamorom, #roznicom, tem erat"rom, " alama, in8ekci!ama itd' /li to !e " ravo roces izleen!a' *akle, oviena tem erat"ra ni!e $olest ve saveznik or#anizma " leen!" t!' re araci!i'