Osnovi Auto Dijagnostike

Saveti i Informacije
Servisni
PIERBURG
MS Motor Service International GmbH
Wilhelm-Maybach-Strasse 1418 74196 Neuenstadt, Germany Phone +49 (0) 7139 - 9376 3333 Fax +49 (0) 7139 - 9376 2864
Kontrola emisije izduvnih gasova
Hamburger Strasse 15 41540 Dormagen, Germany Phone +49 (0) 2133 - 267 100 Fax +49 (0) 2133 - 267 111
Komponente PIERBURG
OBD
info@ms-motor-service.com www.ms-motor-service.com
50 003 960-18
08/08
Kontrola emisije i OBD

IMPRESUM / SADRAJ
1
PIERBURG
UVOD .......................................................................................................................................... 4
1.1 1.2 1.3 Predgovor ................................................................................................................ 4 Piktogrami i simboli ............................................................................................. 5 Opte napomene .................................................................................................. 5
AUTODIJAGNOSTIKI SISTEM (OBD) ............................................................................ 6

2.1 2.2 2.3 2.3.1 2.3.2 2.3.3 2.4 2.5 2.5.1 2.5.2 2.5.3 2.5.4 2.6 2.7 2.8 2.9 2.10 2.11 2.12 Razvoj autodijagnostikih sistema (OBD, OBD II i EOBD) ....................... 6 Zahtevi koje OBD sistem mora zadovoljiti ................................................... 7 Zakonski propisi .................................................................................................... 8 OBD, EOBD, EU, EURO? ........................................................................................ 8 EURO III zakonska osnova za EOBD............................................................. 8 EOBD.......................................................................................................................... 9 Obim i vrste dijagnostike ................................................................................... 9 Nadzor..................................................................................................................... 10 Sistemi iji rad je neprekidno pod nadzorom ........................................................................ 10 Sistemi iji rad je povremeno pod nadzorom ........................................................................ 10 Ciklus vonje ......................................................................................................... 10 Sluajevi kada je dijagnostika funkcija iskljuena ................................ 10 Kd spremnosti (Readiness code)................................................................. 11 Koncepcija dijagnostike vozila ....................................................................... 12 Lampica indikator greke (MIL) .................................................................. 13 Dijagnostiki prikljuak .................................................................................... 15 Oitavanje podataka iz memorije greaka proces dijagnosticiranja ................................................................................... 16 Naini rada dijagnostikog ureaja.............................................................. 17 Kodovi greaka..................................................................................................... 18
SISTEMI I DIJAGNOSTIKA OPTE INSTRUKCIJE ...................................................... 20

3.1 3.2 3.3 3.4 Potrebno poznavanje sistema ........................................................................ 20 Bezbednosne napomene ................................................................................. 21 Ostale mogunosti za dijagnosticiranje ..................................................... 21 PIERBURG i OBD................................................................................................... 22
SISTEMI I DIJAGNOSTIKA SA PROIZVODIMA PIERBURG ................................... 23

4.1 4.1.1 4.1.2 4.1.3 4.2 4.2.1 4.2.2 4.2.3 4.3 4.3.1 4.3.2 4.3.3 4.4 4.4.1 4.4.2 Sistem za gorivo .................................................................................................. 23 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 24 Mogui kodovi greaka..................................................................................... 25 Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 25 Sistem ventilacije rezervoara (AKF sistem) ................................................ 27 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 28 Mogui kodovi greaka..................................................................................... 28 Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 29 Dijagnosticiranje nezaptivenosti rezervoara za gorivo ......................... 30 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 31 Mogui kodovi greaka..................................................................................... 32 Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 32 Sistem dodatnog vazduha............................................................................... 33 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 35 Mogui kodovi greaka (sa dijagnostikim instrukcijama) .................. 35
2. izdanje 08.08 Part-No. 50 003 960-18 Autori: Dieter Bohn Heinrich Burgartz Dustin Smith Dizajn i produkcija: Wolfgang Wolski Hela Werbung GmbH, Heilbronn, Germany Ovaj dokument, delimino ili u celini, ne sme se tampati, umnoavati niti prevoditi bez naeg prethodnog pismenog odobrenja i bez poziva na izvor materijala. Zadravamo prava izmena celokupnog sadraja, ukljuujui slike i dijagrame.
Izdava: MS Motor Service International GmbH
2 | KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD
MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL
PIERBURG

SADRAJ
4.4.3 4.5 4.5.1 4.5.2 4.5.3 4.6 4.6.1 4.6.2 4.6.3
Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 38 Recirkulacija izduvnih gasova (EGR)............................................................. 40 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 42 Mogui kodovi greaka (sa dijagnostikim instrukcijama) .................. 43 Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 45 Napajanje vazduhom ........................................................................................ 47 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 49 Mogui kodovi greaka..................................................................................... 50 Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 51
OSTALI SISTEMI I NJIHOVA DIJAGNOSTIKA ................................................................ 54

5.1 5.1.1 5.1.2 5.1.3 5.2 5.2.1 5.2.2 5.2.3 5.3 5.3.1 5.3.2 5.3.3 Katalizator .............................................................................................................. 54 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 54 Mogui kodovi greaka..................................................................................... 55 Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 55 Lambda sonde ..................................................................................................... 56 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 58 Mogui kodovi greaka..................................................................................... 60 Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 60 Izostanak sagorevanja (detekcija neravnomernog rada) ..................... 61 Nadzor rada ........................................................................................................... 63 Mogui kodovi greaka..................................................................................... 63 Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 64
DODATAK ................................................................................................................................ 66
6.1 6.1.1 6.1.2 6.1.3 6.2 6.3 6.4 6.5 6.6 6.7 Teorijske osnove .................................................................................................. 66 Formiranje izduvnih gasova ............................................................................ 66 Osnovne tetne materije u izduvnim gasovima ...................................... 67 Dozvoljene vrednosti emisije ......................................................................... 68 Skraenice.............................................................................................................. 69 Renik ...................................................................................................................... 70 Izvori i literatura................................................................................................... 71 Servisne informacije i tehnike broure ..................................................... 71 Program obuke .................................................................................................... 71 Katalozi, Motor Service CD, TecDoc CD ....................................................... 71
KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD | 3

UVOD
PIERBURG
1 Uvod
Ova broura sadri jednostavne informacije u vezi sa veoma sloenom materijom, autodijagnostikom motornih vozila. Poznatija kao OBD (On-Board Diagnosis), autodijagnostika je postala internacionalni termin. Zadatak OBD je praenje rada motora i kontrola emisije izduvnih gasova. U ovoj publikaciji su obraene OBD II i evropska verzija, EOBD.
Broura je namenjena strunjacima iz oblasti motornih vozila sa ciljem da im pomogne u svakodnevnom poslu, naroito u dijagnostici greaka na vozilima sa OBD sistemom. Pored informacija o strukturi i nainu rada tog sistema, date su i analize moguih greaka i zavisnosti izmeu kodova greaka i uzroka neispravnosti. Osim toga, tu su i praktini saveti za dijagnosticiranje i otklanjanje greaka kod komponenti sistema za kontrolu emisije tetnih gasova.
1.1 Predgovor
Zakon za ivotnu sredinu Sa porastom broja motornih vozila i intenziviranjem saobraaja pojaao se i uticaj izduvnih gasova na ivotnu sredinu. Zapadno industrijsko drutvo je od 1968. godine poelo sa ograniavanjem emisije tetnih gasova motornih vozila. U tom zakonskom procesu vodeu ulogu su imale Sjedinjene Amerike Drave. Zakonske granice emisije tetnih materija su se neprestano pootravale. Da bi se ti zahtevi mogli zadovoljiti u svakodnevnim uslovima, postao je neophodan dijagnostiki sistem za nadgledanje rada komponenti i sistema u celini odgovornih za sastav izduvnih gasova. Iz tih razloga su sva novija vozila opremljena OBD sistemima koji detektuju, memoriu i prikazuju greke. U sluaju neispravnosti ili prilikom redovne servisne kontrole, kodovi greaka i ostali relevantni podaci se mogu pozvati iz memorije u kojoj su smeteni. Memorisane greke se takoe pozivaju prilikom redovne kontrole sastava izduvnih gasova. Na taj nain se blagovremeno mogu uoiti neispravnosti koje bi mogle otetiti motor ili imati negativne posledice po okolinu, pre nego to izazovu vea oteenja. OBD = reenje svih problema? OBD zapravo detektuje neispravnost nekog dela ili njegovo nepravilno funkcionisanje, ali ne otkriva uvek i pravi uzrok nastanka greke. Zbog toga je preporuljivo konsultovati se sa strunjakom koji je upoznat sa konkretnim sistemom. Nae iskustvo za Vas PIERBURG aktivno radi na razvoju i proizvodnji komponenti koje su u bliskoj vezi sa kontrolom emisije izduvnih gasova. Kako OBD obuhvata nadzor rada svih komponenti koje utiu na sastav izduvnih gasova, u pogledu problema koji se mogu javiti u praksi sakupljeno je bogato iskustvo. Ova broura je nastala iz nae elje da podelimo to iskustvo sa Vama. Iz tog razloga je kod opisa sistema i dijagnostikih instrukcija fokus na Pierburgovim proizvodima. Poto se tek od 2003. godine EOBD primenjuje i na putnikim i lakim teretnim vozilima sa dizel motorom, naglasak je na benzinskim motorima.
PIERBURG

UVOD
1.2 Piktogrami i simboli

U brouri se koriste sledei piktogrami i simboli: Ukazuje na situaciju u kojoj moe doi do telesnih povreda ili do oteenja delova vozila. [...] Odnosi se na izvore i literaturu (pogledati poglavlje 6.4)
Ukazuje na korisne predloge, objanjenja i dodatne informacije o rukovanju. Upuuje na neko drugo mesto u tekstu.
1.3 Opte napomene
Sve ilustracije i crtei u ovoj publikaciji predstavljaju opte informacije. Pojedini detalji ne moraju uvek odgovarati konkretnoj konstrukciji. Zadravamo prava tehnikih izmena u daljem razvoju bez obaveze za izmenom ove publikacije.
Napomena: Ova broura je namenjena tehnikom osoblju. Pod tehnikim osobljem se smatraju osobe koje su na bazi njihovog strunog iskustva, obuke i obrazovanja adekvatno upoznate sa bezbednosnim pravilima, i pravilima i merama za spreavanje povreda na radu (regulative i standardi mogu biti razliite od zemlje do zemlje).

AUTODIJAGNOSTIKI SISTEM
PIERBURG
2 Autodijagnostiki sistem (OBD) 2.1 Razvoj autodijagnostikih sistema (OBD, OBD II i EOBD)
Sa stalnim pootravanjem dozvoljenih vrednosti emisije izduvnih gasova od sedamdesetih godina prolog veka, poveao se i broj mehanikih i elektrinih komponenti na motorima. Neispravnosti tih novih komponenti su bile poele da servisima predstavljaju problem prilikom dijagnosticiranja. U cilju prevazilaenja takvih problema, krajem sedamdesetih su se javili prvi, mada veoma jednostavni, dijagnostiki sistemi integrisani sa vozilom. Njihovu pojavu je omoguio razvoj sloenijih elektronskih upravljakih jedinica. Istovremeno, poveavao se i broj novih ili unapreenih senzora i aktuatora, time i vie elektrinih sistema u vozilu i njihovih prikljuaka. Posledica takvog razvoja bilo je nesigurno dijagnosticiranje greke u sluaju otkaza ili neispravnosti. Da bi se situacija popravila, od 1984. godine se sve vei broj vozila oprema poboljanim sistemom detekcije greaka, sa memorijom kodova greaka i autodijagnostikim sistemom. U pogledu primene takvih autodijagnostikih sistema postojali su razliiti pristupi. To je za rezultat dalo velik broj razliitih varijanti sistema, interfejsa, adaptera, skenera i kodova greaka. Zbog toga je u mnogo sluajeva dijagnostika greaka bila mogua samo u opremljenijim ovlaenim servisima. Vodea uloga Kalifornije Navedeni problem je najpre uoen u SAD, gde je od 1984. godine doneta odgovarajua zakonska regulativa. Tim zakonskim odredbama su autodijagnostiki sistemi bili propisani u Kaliforniji od 1988. godine, a od 1989. i u ostatku Sjedinjenih Amerikih Drava. U pitanju je bio jednostavan autodijagnostiki sistem (OBD). Od takvog sistema se trailo da registruje, memorie i prikazuje greke na komponentama od uticaja na emisiju izduvnih gasova. U prvoj verziji se mogao pratiti samo rad komponenti koje su bile u direktnoj vezi sa upravljakom jedinicom. Greke su bile prijavljivane putem lampice indikatora greke. Oitavanje je vreno tumaenjem kodova dobijenih treptanjem lampice. OBD II OBD II je od 1. januara 1996. godine u Sjedinjenim Amerikim Dravama postao obavezan za putnika i laka teretna vozila. U upotrebu je uao dijagnostiki sistem koji poseduje mnogo vie funkcija. Pored komponenti za regulisanje emisije izduvnih gasova, sada su nadzirane i neke druge funkcije i sistemi. Otkazi i odstupanja su smetani u trajnu memoriju. Osim toga, u cilju pomoi pri dijagnosticiranju, bili su memorisani i radni uslovi pri kojima je dolo do neke greke. Ipak, glavni doprinos je bio uspostavljanje standarda za interfejs, protokole prenosa podataka, dijagnostike ureaje (skenere), dijagnostike prikljuke i kodove greaka. Tako je postalo mogue oitati memoriju kodova greaka pomou konvencionalnih OBD ureaja. Takoe je doneta odluka da proizvoai vozila moraju omoguiti da ovlaena lica imaju pristup servisnim podacima. Standard EURO III U Evropi se istovremeno sa EURO III standardom za emisiju izduvnih gasova, od 1. januara 2000. pojavila evropska verzija OBD sistema. EOBD se odnosi na putnika i laka teretna vozila sa benzinskim motorom. Od 2003. godine EOBD je obuhvatio putnika i laka teretna vozila sa dizel motorom. U osnovi, EOBD odgovara amerikom OBD II. Ipak, ublaen je po nekoliko osnova. Ne trai se test zaptivenosti sistema za napajanje gorivom. Za recirkulaciju izduvnih gasova, sistem za dodatni vazduh i sistem ventilacije rezervoara za gorivo se trai samo ispravnost rada i elektrina povezanost pojedinanih elemenata. Test efikasnosti tih komponenti nije potreban kod EOBD. Meutim, postoje proizvoai ija vozila zadovoljavaju OBD II standarde irom sveta.
PIERBURG

2.2 Zahtevi koje OBD mora zadovoljiti

OBD sistemi moraju izvriti sledee zadatke: Nadzor svih komponenti od uticaja na sastav izduvnih gasova i funkcionisanje pogona vozila. Otkrivanje odstupanja i greaka. Memorisanje greaka i informacija o stanju. Prikazivanje greaka. Izlaz kodova greaka i informacija o stanju. Ciljevi OBD sistema Stalni nadzor svih komponenti i sistema od uticaja na sastav izduvnih gasova Trenutno otkrivanje i prijavljivanje bitnih greaka zbog kojih bi se emisija pogorala Postizanje male emisije tetnih gasova svakog vozila tokom celog njegovog radnog veka Prate se sledei parametri Jaina struje na prikljuku sa masom, veza sa pozitivnim polom i prekidi Ulazni i izlazni signali sa senzora i aktuatora Verodostojnost signala U zavisnosti od OBD standarda obavlja se jednostavan test funkcionisanja (otvoreno/zatvoreno da/ne ukljueno/iskljueno), ili test uinka, gde se vrednosti (rezultat rada) mere i porede sa nominalnim vrednostima.
Metode nadziranja modula ili komponente nisu definisane zakonskim odredbama. Nadzor se moe vriti na razne naine, u zavisnosti od proizvoaa. Vano je koje se komponente ili moduli nadziru. Reagovanje na pojavu greke, a time i dejstvo, razlikuje se u zavisnosti od sistema i vaeeg OBD standarda.
Ono to je vano, jesu mogue posledice greaka: Odstupanja od nominalne vrednosti Greke koje znaajno poveavaju emisiju tetnih materija Greke koje mogu izazvati oteenje motora ili katalizatora
Opseg funkcija se kree od beznaajnih korekcija, preko primene rezervnih vrednosti, aktiviranja lampice indikatora greke (MIL) i smanjenja performansi, do rada u pomonom reimu za sluaj neispravnosti (reim limp home).
Senzori Merni opseg Kratak spoj Prekid Verodostojnost
Upravljaka jedinica
Autokontrola
Aktuatori Kratak spoj
Raunar
Prekid
Zadavanje rezervnih vrednosti Program limp-home
Beleenje statistikih i sporadinih greaka koje se mogu upotrebiti za dijagnosticiranje
Sl. 1
Autodijagnostika elektronskih sistema (OBD)

PIERBURG
2.3 Zakonski propisi

2.3.1 OBD, EOBD, EU, EURO? U literaturi i u svakodnevnom razgovoru esto postoje zabune oko upotrebe razliitih izraza, kao to su OBD, EOBD, EU i EURO. Sledi objanjenje razlika izmeu odreenih normi vezanih za sastav izduvnih gasova i zakona u vezi OBD. EURO I, EURO II i EURO III standardi za emisiju izduvnih gasova (EU I, EU II i EU III) predstavljaju zakonske propise za kontrolu emisije izduvnih gasova u Evropskoj uniji. Nemaki propisi za emisiju izduvnih gasova (npr. D3 i D4) uvedeni su zbog poreskih olakica. OBD I i OBD II se odnose na amerike propise u vezi autodijagnostikih sistema u vozilima. EOBD je evropska verzija amerikog OBD II.
Uvoenje EOBD nije u direktnoj vezi sa standardima za emisiju u Evropskoj uniji! Zbog toga se pojedini rokovi za uvoenje moraju razmatrati nezavisno jedni od drugih.
Kalifornija
SAD
OBD
OBD 1
OBD II
Putnika vozila/ laka teretna vozila
EU
Teretna vozila
Putnika vozila/ laka teretna vozila
norme
Euro I
Euro II
Euro III
Euro IV
Nemake
norme
D3 D4
EOBD
Direktiva 98/96/EC
Putnika vozila/laka teretna vozila (benzin) Putnika vozila/laka teretna vozila (dizel)
Sl. 2
Hronoloki pregled standarda i zakonskih propisa (izvod)
2.3.2 EURO III zakonska osnova za EOBD Zakonska osnova za EOBD je direktiva Evropskog parlamenta 98/69/EC. Ta direktiva se odnosi na ogranienja i zahteve propisane EURO III normama. Osnovni sadraj EURO III norme je: Stroiji postupak homologacionih ispitivanja vozila Znaajno nie dozvoljene granice emisije tetnih materija Poveana izdrljivost (funkcionalna stabilnost) svih sistema i komponenti od uticaja na emisiju Pootreni standardi za kvalitet goriva i poboljan kvalitet goriva Praenje usklaenosti sa zadatim ogranienjima proverom vozila tokom rada (praenje rada u eksploataciji) Zakonski definisani postupci u sluaju fabrikih greaka Odredbe o postupcima prilikom pojave neispravnosti Pristup svim informacijama potrebnim za isporuku rezervnih delova ili delova za naknadnu ugradnju. Izuzetak: zatita intelektualne svojine (npr. podaci u upravljakim jedinicama) Odreivanje specifikacija koje obezbeuju kompatibilnost svih delova sa OBD Zatien pristup upravljakim jedinicama tako da je spreeno neovlaeno reprogramiranje, tj. ip-tjuning (zatita protiv manipulacija) Predlozi za stvaranje standardnog elektronskog formata informacija potrebnih za otklanjanje neispravnosti Uvoenje OBD sistema Dalji razvoj OBD sistema u integrisani merni sistem (OBM On-Board measuring system) Proirenje OBD sistema na ostale sisteme u motornom vozilu
PIERBURG

2.3.3 EOBD Standard za emisiju izduvnih gasova EURO III predvia uvoenje autodijagnostikog sistema EOBD. EOBD je obavezan: od 1. januara 2000. za sva nova sertifikovana putnika i laka teretna vozila sa benzinskim motorom od 1. januara 2001. za sva nova registrovana putnika i laka teretna vozila sa benzinskim motorom od 1. januara 2003. za sva nova sertifikovana putnika i laka teretna vozila sa dizel motorom od 1. januara 2004. za sva nova registrovana putnika i laka teretna vozila sa dizel motorom Sertifikovan ovde znai da proizvoa mora dokazati usklaenost sa standardima i zakonskim normama na osnovu rezultata sertifikacionih ispitivanja prototipa pre nego to se novo vozilo prvi put pojavi na tritu.
Uvoenje EOBD je imalo sledee posledice na proizvodnju vozila: Standardizovan sistem autodijagnostike sa memorijom kodova greaka u svakom novom registrovanom vozilu Slobodan pristup preko standardizovanog interfejsa (dijagnostikog prikljuka i protokola) Dijagnostiki ureaj (skener) koji odgovara svim vozilima sa OBD Unificirani kodovi greaka Pristup svim podacima potrebnim za odravanje, dijagnostiku i opravku
2.4 Obim i vrste dijagnostike

Obim dijagnosticiranja koji obuhvata EOBD u osnovi odgovara amerikom OBD II, mada je ublaen po nekoliko stavki. Postoje proizvoai ija vozila zadovoljavaju OBD II standarde irom sveta.
Komponenta Katalizator Lambda sonda (ispred i iza katalizatora)
Vrsta dijagnostike Funkcionisanje Detekcija starenja i kontaminacije Funkcionisanje Povezanost i spojevi elektrinih komponenti Detekcija inertnosti (starenja) Funkcionisanje Detekcija izostanka paljenja i sagorevanja Korekcija mape radne karakteristike motora (kratkorona i dugorona adaptacija) Funkcionisanje Zaptivenost Provera zaptivenosti 1) Povezanost i spojevi elektrinih komponenti Funkcionisanje Uinak 2) Povezanost i spojevi elektrinih komponenti Funkcionisanje Uinak 2) Povezanost i spojevi elektrinih komponenti (veza sa masom, veza sa pozitivnim polom, prekidi) Verodostojnost signala (komponenti odgovornih za sastav izduvnih gasova)
Sistem za paljenje (neravnomernost rada) Napajanje gorivom/formiranje smee Oduka i ventilacija rezervoara za gorivo Rezervoar za gorivo Sistem dodatnog vazduha
Recirkulacija izduvnih gasova
Ostali elementi odgovorni za sastav izduvnih gasova, kao to su: senzor masenog protoka vazduha (protokomer) senzor temperature motora senzor temperature usisanog vazduha senzor pritiska u usisnoj cevi senzor apsolutnog pritiska aktuatori Upravljaka jedinica motora
1) 2)
Automatski nadzor rada
Ne trai se za EOBD ako je ep rezervoara osiguran od gubljenja. Ne trai se za EOBD.

PIERBURG
2.5 Nadzor
EOBD nadgleda sve komponente i sisteme odgovorne za sastav izduvnih gasova. Rad odreenih komponenti se nadzire neprekidno. Nadzor rada drugih komponenti i sistema se vri povremeno (ciklini nadzor).
2.5.1 Sistemi iji rad je neprekidno pod nadzorom Nadzor sledeih parametara se vri neprekidno: Neravnomeran rad (izostanak paljenja ili sagorevanja) Sistem za gorivo (prilagoavanje smee, vremena ubrizgavanja) Elektrina kola svih komponenti odgovornih za sastav izduvnih gasova Karakteristike signala lambda sonde Rad sistema koji su neprekidno pod nadzorom prati se bez obzira na temperaturu i odmah nakon pokretanja motora. Greke u radu odmah dovode do aktiviranja lampice indikatora greke.
2.5.2 Sistemi iji rad je povremeno pod nadzorom Sistemi i komponente iji rad zavisi od odreenih radnih uslova kontroliu se tek kada se postigne i premai neki zadati reim rada, odreeni broj obrtaja, optereenje ili temperatura motora. U komponente iji se rad povremeno nadzire spadaju: Katalizator/grejanje katalizatora Lambda sonda/grejanje lambda sonde Sistem dodatnog vazduha Ventilacija rezervoara za gorivo/filter od aktivnog uglja Recirkulacija izduvnih gasova (EGR)
2.5.3 Ciklus vonje Da bi se mogla izvriti dijagnostika nekog sistema, u cilju tanih rezultata nadzor funkcionisanja se mora obaviti pod odreenim uslovima (ciklus vonje). Na primer, ako se vozilo koristi samo na kratkim relacijama u gradskom saobraaju, provera svih sistema moe due potrajati. Taj ciklus vonje nije isto to i Novi evropski ciklus vonje (New European Driving Cycle, Neuen Europischen Fahrzyklus NEFZ), koji se zahteva kod sertifikacionog ispitivanja vozila.
2.5.4 Sluajevi kada je dijagnostika funkcija iskljuena Pod odreenim uslovima bi moglo doi do pogrene dijagnoze. Da bi se spreili takvi sluajevi, dijagnostike funkcije mogu biti automatski iskljuene, na primer pod sledeim okolnostima: Nivo goriva je ispod 20 % ukupne zapremine rezervoara (samo kod OBD II). Velika nadmorska visina (preko 2500 m). Temperatura okoline nia od 7 C. Nizak napon akumulatora. Rad nekog pomonog ureaja (npr. hidrauliki pogon vitla). Detekcija neravnomernog rada moe biti iskljuena od strane upravljake jedinice motora u sluaju kretanja po neravnom putu, da to ne bi bilo interpretirano kao izostanak paljenja.
PIERBURG

2.6 Kd spremnosti (Readiness code)

Kd spremnosti je namenjen za proveru prisutnosti komponenti ili sistema, i okonanja dijagnostike. Ovaj kod je uveden da bi se otkrile manipulacije. Na primer, njime se moe otkriti da li je memorija greaka izbrisana iskljuivanjem akumulatora. U zavisnosti od primenjenog dijagnostikog ureaja, kd spremnosti je uglavnom izraen sa dva niza brojeva od po dvanaest cifara.
Podrano Podeeno Nije izvren test svih sistema
Podrano Podeeno Izvren je test svih sistema
Jedan od ta dva niza brojeva ukazuje na to da li su odreene komponente ili funkcije na vozilu proverene. O Komponenta nije prisutna/nije obuhvaena testom 1 Komponenta je prisutna/obuhvaena je testom Drugi niz brojeva ukazuje na status procesa dijagnostike. O Dijagnostika izvrena 1 Dijagnostika nije izvrena ili je prekinuta
Sl. 3
Kd spremnosti u sluaju da spremnost nije zadovoljena (primer)
Sl. 4
Kd spremnosti posle uspeno izvrene provere (primer)
Raspored numerikog niza zavisi od tipa dijagnostikog ureaja. Veina ureaja nudi pomo u vidu informacija o tome ta se prikazuje na displeju.
Prikaz e biti:
Pozicija *) 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Oblast nadzora slobodan ostale komponente sistem za gorivo izostanak sagorevanja sistem recirkulacije izduvnih gasova (EGR) grejanje lambda sonde lambda sonde klima ureaj sistem dodatnog vazduha sistem ventilacije rezervoara grejanje katalizatora katalizator
*) sleva na desno
Kako, na primer, nemaju sva vozila sistem dodatnog vazduha ili sistem recirkulacije izduvnih gasova, opseg testiranja koda spremnosti zavisi od vozila. Kd spremnosti se oitava kada se vri provera sastava izduvnih gasova. On daje informacije o tome da li je nakon poslednjeg brisanja memorije greaka ili zamene upravljake jedinice bilo nekih dijagnostikih rezultata kod svih tih sistema.
Kd spremnosti ne daje podatke o tome da li postoje greke u sistemu. On ukazuje samo na to da li je proces dijagnostike pravilno zavren (vrednost je 0) ili nije izvren (vrednost je 1).
Na primer, ako se vozilo koristi samo na kratkim relacijama u gradskom saobraaju, provera svih sistema moe due potrajati. Da bi se kod spremnosti izbrisao, tj. da sve vrednosti budu 0, mora se sprovesti taj ciklus vonje. Granini uslovi ciklusa vonje razlikuju se od proizvoaa do proizvoaa.
Dakle, da bi se mogla izvriti dijagnostika nekog sistema, moraju vladati tano odreeni uslovi (ciklus vonje).

PIERBURG
2.7 Koncepcija dijagnostike vozila

OBD sistem zapravo ne kontrolie sam kvalitet izduvnih gasova, nego se njegov rad zasniva na proveri ispravnosti funkcionisanja komponenata koje utiu na sastav izduvnih gasova. Na slici 5 je prikazan princip rada autodijagnostike funkcije.
Greka u vezi izduvnih gasova
Detekcija putem OBD
Aktiviranje lampice (MIL) Memorisanje greke
Opravka
Izlazni signal o greci
U vozilu (on board)

Dijagnosticiranje neispravne komponente Oitavanje pomou dijagnostikog ureaja
Van vozila (off board)
Sl. 5
Koncepcija OBD sistema u vozilu
Upravljaka jedinica motora je proirena funkcijama koje obuhvataju OBD. U zavisnosti od komponente, dijagnostika se vri stalno ili ciklino. Status izvrene dijagnostike se predstavlja preko koda spremnosti (pogledati poglavlje 2.6). Greke koje utiu na emisiju izduvnih gasova se registruju i memoriu kao greke koje jo nisu prihvaene (odbaene greke).
Ako se ista greka javi u narednom ciklusu vonje pod istim uslovima ili se ponavlja tokom nekog vremenskog perioda, bie oznaena kao potvrena greka i memorisana u OBD. Lampica indikator greke e se aktivirati. Pored tih greaka, bie memorisani i ostali podaci o radnim uslovima i uslovima okoline koji su vladali kada su se te greke pojavile (tzv. freeze frames).
Ako se tokom nadzora sistema ustanove odstupanja koja e izazvati prekoraenje dozvoljene vrednosti emisije izduvnih gasova, ili zbog kojih moe doi do oteenja katalizatora, aktivirae se lampica indikator greke. Memorisani podaci se mogu oitavati pomou dijagnostikog ureaja (skenera), povezanog preko dijagnostikog prikljuka (interfejsa). Memorisani podaci mogu biti, na primer, kodovi greaka, uslovi koji su vladali u trenutku pojave neispravnosti (freeze frames), ostali podaci o neispravnostima i podaci o vozilu.
PIERBURG

2.8 Lampica indikator greke (MIL)

Lampica indikator greke (Malfunction indicator lamp MIL) ukazuje na pojavu greaka koje utiu na emisiju izduvnih gasova. Lampicu aktivira upravljaka jedinica. Postoje tri reima rada lampice: ISKLJUENA, UKLJUENA i TREPTANJE.
Sl. 6
Lampica indikator greke (MIL)
Zahtevi koje lampica treba da zadovolji propisani su zakonom:
Greke se mogu prikazivati samo vizuelno, ili eventualno i vizuelno i akustino. Aktivirana lampica prikazuje simbol motora prema standardu ISO 2575.
Lampica mora biti u vidnom polju vozaa (na instrument tabli). Lampica se aktivira kada se ukljui paljenje (zbog zatite od manipulacija).
Lampica se aktivira u skladu sa tano definisanim uslovima:
Lampica indikator greke e neprestano svetleti Kad se ukljui paljenje (provera rada lampice). Ako se uoi greka prilikom autokontrole upravljake jedinice. U sluaju da se jave greke koje utiu na sastav izduvnih gasova, tako da se premai 150 % doputene vrednosti sastava izduvnih gasova u dva uzastopna ciklusa vonje.
Lampica indikator greke e treptati (1/s) ako se jave greke, kao to je izostanak paljenja, koje mogu voditi ka iskljuenju cilindra ili izazvati oteenje katalizatora. Lampica indikator greke e se iskljuiti ako se greke koje utiu na sastav izduvnih gasova vie ne jave u tri uzastopna ciklusa vonje.
Nastavak na 14. strani.

PIERBURG
Aktiviranje lampice indikatora greke tokom ciklusa vonje (primer)
1. ciklus Kd greke je odreen?
...
Status lampice?
Status lampice?
Status lampice?
Status lampice?
Status lampice?
1. 2. 3. 4. 5. 6. Sl. 7
da da da da da da
da da da da da da
OFF OFF OFF OFF OFF OFF da ne da da da da ne ne da da ON OFF OFF ON ON da da da da da ne ne ne ON OFF ON ON da da da da ne ne OFF ON ON da da da da ne ne ON OFF OFF
... ... ... ... ... ... da Kd izbrisan OFF
Aktiviranje lampice indikatora greke tokom ciklusa vonje
Objanjenje 1. Ako se tokom ciklusa vonje detektuje greka koja utie na sastav izduvnih gasova (ovde u prvom ciklusu), greka e biti memorisana kao odbaena (mod 7 poglavlje 2.11), ali se lampica indikator greke nee aktivirati. Izuzetak je izostanak paljenja zbog kojeg dolazi do iskljuenja cilindra. Sve dok je takva greka prisutna i cilindar je iskljuen, lampica e treptati. 2. Ako se tokom narednog ciklusa vonje ponovo detektuje greka koja utie na sastav izduvnih gasova, greka e se smatrati potvrenom (debounced, mod 3 poglavlje 2.11). Lampica e se ukljuiti po zavretku provere sistema3). 3. Ako drugi ciklus vonje ne traje dovoljno da se zavri provera svih komponenti, trei ciklus vonje e se smatrati kao sledei ciklus. Ako se i tada utvrdi ta greka, lampica e se aktivirati. 4. U sluaju sporadinih greaka, lampica e se aktivirati samo ako se ista greka detektuje u dva uzastopna ciklusa vonje. 5. Lampica e se iskljuiti ako se greke koje utiu na sastav izduvnih gasova vie ne jave u tri uzastopna ciklusa vonje. 6. Podatak o jednostavnoj greki e biti izbrisan iz memorije ako se ta greka vie ne pojavi u 40 narednih uzastopnih ciklusa vonje. Greka e takoe biti izbrisana ako se uslovi vonje budu razlikovali, a greka se ne ponovi u 80 narednih uzastopnih ciklusa.
3)
Provera svih komponenti i funkcija od uticaja na sastav izduvnih gasova.
Status lampice?
Provera
Provera
Provera
Provera
Provera
Provera
PIERBURG

2.9 Dijagnostiki prikljuak Dijagnostiki prikljuak na vozilu je interfejs izmeu OBD sistema i radionikog dijagnostikog ureaja (skenera). Prikljuak i podaci su standardizovani prema ISO 9144 2 ili prema SAE 1962, to znai da su raspored kontakata i protokol isti za sve proizvoae. Time je po prvi put omogueno da se kodovi greaka iz memorije greaka vozila razliitih proizvoaa oitaju pomou dijagnostikog ureaja koji je kompatibilan sa OBD.
Raspored kontakata Dijagnostika utinica ima 16 kontakata pinova. Sedam kontakata ( slika 8, oznaeno crvenim) EOBD koristi za proveru komponenata od znaaja za sastav izduvnih gasova. Ostali se mogu koristiti za druge svrhe, prema potrebama proizvoaa.
Pinovi 7 + 15 Pinovi 2 + 10 Pin 4 Pin 5 Pin 16 Sl. 8
Prenos podataka prema ISO 9144 2 Prenos podataka prema SAE J 1850 Masa vozila Masa signala Pozitivan pol (prikljuak 30 ili 15)
Dijagnostika utinica sa oznakama kontakata pinova
Lokacija prikljuka Dijagnostiki prikljuak je postavljen unutar vozila na mestu koje je pristupano, ali i zatieno od sluajnog oteenja.
Opel Astra
VW Passat
Citron Berlingo/Peugeot Partner Sl. 9
Audi A6
Primeri lokacija dijagnostikog prikljuka

PIERBURG
2.10 Oitavanje podataka iz memorije greaka proces dijagnosticiranja

Prikljuenje izvriti samo kada je paljenje iskljueno
Prikljuenje dijagnostikog ureaja na dijagnostiki prikljuak na vozilu
Automatska detekcija vrste prenosa podataka od strane upravljake jedinice
Ukljuiti paljenje
Uspostavljanje komunikacije
Nakon uspenog uspostavljanja komunikacije, bie prikazani oznaka i adresa identifikovanog sistema
Pogledati poglavlje 2.11 Izbor naina ispitivanja
Prijem traenih podataka
PIERBURG

2.11 Naini rada dijagnostikog ureaja

Dijagnostiki ureaj kompatibilan sa OBD u skladu sa ISO 15 031-5 ima najmanje 9 funkcija (modova rada).
Oitavanje trenutne (stvarne) vrednosti Primer: broj obrtaja, signal sa lambda sonde, kd spremnosti Mod 1
Prema novim OBD odredbama, izraz mode je zamenjen sa service.
Mod 2
Oitavanje parametara radnih uslova pri kojima se javila greka (freeze frame) Primer: broj obrtaja, temperatura rashladne tenosti, optereenje motora
Mod 3
Oitavanje greaka u vezi izduvnih gasova, koje su izazvale aktiviranje lampice indikatora greke Primer: P0101 izostanak sagorevanja Prikazuju se samo potvrene greke (debounced), tj. greke koje nisu odbaene (videti poglavlja 2.7 i 2.8) Brisanje memorije kodova greaka svih sistema Briu se kodovi greaka, vrednosti uslova pri kojima se javila greka (freeze frames) i kodovi spremnosti Panja: Ovo je dozvoljeno samo ako slede opravka i novi ciklus vonje
Mod 4
Prikaz vrednosti sa lambda sonde (trenutni napon) Panja: Motor mora biti zagrejan na radnu temperaturu Mod 5
Mod 6
Prikaz izmerenih vrednosti na sistemima koji se povremeno nadziru Primer: sistem dodatnog vazduha; ovde postoje razlike izmeu razliitih proizvoaa vozila
Mod 7
Oitavanje sporadinih greaka Oitavaju se greke koje nisu izazvale aktiviranje lampice indikatora greke Prikazuju se samo greke koje su bile odbaene, tj. nisu potvrene (pogledati poglavlja 2.7 i 2.8)
Mod 8
Test sistema i komponenti Prikaz podataka o tome da li je test izvren (test komponenti, kd spremnosti)
Prikaz informacija o vozilu Na primer: ifra motora ili broj asije Mod 9

PIERBURG
2.12 Kodovi greaka

Pod kodovima greaka se podrazumevaju greke koje su sauvane u memoriji. Prilikom oitavanja memorije greaka, ti kodovi se prikazuju na ekranu dijagnostikog ureaja. Kodovi greaka imaju pet cifara. Postoje dve vrste kodova greaka: Standardizovani kodovi greaka u skladu sa SAE J 2012 / ISO 9141-2, prepoznaju se po cifri 0 na drugoj poziciji. Kodovi greaka pojedinih proiz voaa, oznaeni su cifrom 1 na drugoj poziciji.
Primer:
Kod greke: P 0 4 0 0
Koja komponenta ima greku?
Pogledati tabelu kodova greaka Ovde: Greka u radu recirkulacije izduvnih gasova
Na koji sistem se greka odnosi?

P = pogon vozila B = karoserija C = asija U = mrea (data bus sistem)
Koja grupa greaka je prikazana?

0 = kd koji ne zavisi od proizvoaa 1 = kd specifian za proizvoaa (nije propisan)
U kojoj oblasti je greka?

1/2 3 4 5 6 7/8 = = = = = = napajanje gorivom i vazduhom sistem za paljenje/izostanak sagorevanja sistem za preiavanje izduvnih gasova sistem za kontrolu brzine i praznog hoda upravljaka jedinica i izlazni signali menja
Sl. 10
Struktura koda greke
Zahvaljujui standardizaciji, sada se po prvi put otkako postoji memorija greaka za registrovane greke koriste uniformni kodovi. Razliiti kodovi greaka pojedinih proizvoaa sada su zamenjeni P0 kodom.
Proizvoa Audi BMW Citron/Peugeot Ford Mercedes-Benz Opel Toyota Volkswagen Volvo Sl. 11 Kd greke P0, jedan za sve
Kd proizvoaa 16706 67 41 227 045 19 6 00514 214
(E)OBD
P0320
PIERBURG

P01/2xx P0117 P0171 P0213 P0234 P03xx P0301 P0325 P0350 P04xx P0400 P0411 P0444 P0473 P05xx P0506 P0510 P06xx P0642 P07/8xx
(napajanje gorivom i vazduhom) S ENZOR TEMPERATURE RASHLADNE TENOSTI R EGULACIJA SMEE (1. RED CILINDARA) BRIZGALJKA ZA HLADAN START 1 PREHRANJIVANJE MOTORA
PRENIZAK SIGNAL S UVIE SIROMANA SMEA N EISPRAVNOST PREVISOK PRITISAK
Za standardne P0 kodove pogledati poglavlje 6.4; [9].
(sistem za paljenje ili izostanak sagorevanja) 1. CILINDAR I ZOSTANAK PALJENJA S ENZOR DETONACIJE 1 N EISPRAVNOST I NDUKCIONI KALEM , PRIM ./ SEK . KOLO NEISPRAVNOST (ostali sistemi za kontrolu emisije) R ECIRKULACIJA IZDUVNIH GASOVA SISTEM DODATNOG VAZDUHA
VENTILACIJA REZERVOARA
S ENZOR PRITISKA IZDUVNIH GASOVA (kontrola brzine i praznog hoda) KONTROLA PRAZNOG HODA PREKIDA POLOAJA LEPTIRA
NEISPRAVNOST NEPRAVILAN PROTOK O TVORENO ELEKTRINO KOLO PREVISOK SIGNAL B ROJ OBRTAJA NII OD ZADATOG NEISPRAVNOST
(upravljaka jedinica i njeni izlazni signali) UPRAVLJAKA JEDINICA NEISPRAVNA KONTROLA DETONACIJE (menja)
Sl. 12
Izvod iz liste P0 kodova greaka
Na osnovu koda greke se moe odrediti koja komponenta je u vezi sa nekom neispravnosti i koja je vrsta greke. Postoje dve razliite vrste greaka: Greke koje su rezultat nepravilnog funkcionisanja Na primer: Neispravnost Nedovoljna ili prekomerna koliina Preniska ili previsoka vrednost Nezaptivenost Nedovoljan uinak Granice siromane ili bogate smee
Greke koje se javljaju pri nadzoru rada komponenti Na taj nain se nadzire rad svih senzora i aktuatora koji utiu na sastav izduvnih gasova. Primeri senzora: Senzor masenog protoka vazduha (protokomer) Senzori pritiska Senzor broja obrtaja Senzor faze Senzori temperature Dava poloaja (potenciometar) Primeri aktuatora: Aktuatori leptira Elektrini preklopni ventil Ventil EGR Elektropneumatski pretvara
Prilikom praenja rada komponenti postoji razlika izmeu elektrinih greaka i greaka u radnom opsegu (odstupanja od zadate vrednosti): Primeri elektrinih greaka: Kratak spoj sa masom Kratak spoj sa pozitivnim polom Prekid/odsustvo signala Primeri greaka radnog opsega: Signal/napon Vrednost signala nije verodostojna Vrednost je van radnog opsega Previsoka ili preniska vrednost Suvie velika ili suvie mala vrednost Prekoraena gornja/donja granina vrednost
Obratite panju da se tekst koji opisuje kd greke moe razlikovati u zavisnosti od proizvoaa dijagnostikog ureaja.
Primer: Objanjenje koda greke P0191 prikazanog na razliitim ureajima

P0191 P0191 P0191 P0191
S ENZOR PRITISKA U VODU ZA GORIVO S ENZOR PRITISKA GORIVA E LEKTRINO KOLO SENZORA PRITISKA GORIVA S ENZOR PRITISKA GORIVA G247
PROBLEM SA MERNIM OPSEGOM/ SA SNAGOM G REKA U MERNOM OPSEGU ILI U RADU PROBLEM SA MERNIM OPSEGOM ILI SA RADOM
VODA ZA GORIVO
S IGNAL NIJE VERODOSTOJAN

SISTEMI I DIJAGNOSTIKA
PIERBURG
3 Sistemi i dijagnostika opte instrukcije

U ovom poglavlju je dat pregled pojedinih sistema i nain njihove autodijagnostike. Dijagnostike instrukcije na kraju opisa nekog sistema treba da poslue kao pomo u odreivanju uzroka greke na tom sistemu. Te smernice predstavljaju praktine savete za dijagnostiku neispravnosti i za korektivne mere kod komponenti koje utiu na sastav izduvnih gasova. Mnoge instrukcije su rezultat upita klijenata i tehnikih konsultacija sa naim Servisnim odeljenjem. Zbog toga je ova broura fokusirana na proizvode PIERBURG. Iako se od 2003. godine EOBD odnosi i na putnika i laka teretna vozila sa dizel motorom, naglasak je ipak na vozilima sa benzinskim motorom.
3.1 Potrebno poznavanje sistema

(E)OBD je sistem koji uoava, pamti i prikazuje greke. Na taj nain je mogue spreiti teka oteenja motora i tako izbei negativan uticaj na okolinu. Dijagnostiki sistem zaista moe uoiti neispravnu komponentu ili nepravilno funkcionisanje, ali uglavnom ne i uzrok oteenja niti komponentu koja je uzrok neispravnosti. Kada postoji neka neispravnost, njeno dijagnosticiranje je jednostavnije ako se oitaju kodovi greaka i podaci vezani za tu greku. Meutim, nije uvek sluaj da je pravi uzrok neispravnosti komponenta na koju je dijagnostiki ureaj ukazao kao na neispravnu. Stvarni uzrok greke se esto moe nalaziti u vie komponenti. U takvim sluajevima je potrebno konsultovati se sa strunom osobom koja dobro poznaje taj sistem. Kada se uoi greka, najpre je potrebno oitati kd greke pomou dijagnostikog ureaja i ispitati komponentu na koju ureaj ukazuje kao na neispravnu. Ako postoji odziv koji se moe uti ili osetiti, elektrina veza je u redu. Meutim, tako se ne moe utvrditi nezaptivenost ili zaprljanost.
Oitani kodovi greaka pruaju vane informacije o potencijalno neispravnim modulima ili komponentama. Meutim, oni esto uopte ne ukazuju na jednostavne uzroke kao to su prelomljena ili probuena creva vakuuma, zaglavljeni ili neispravni ventili i sl. U zavisnosti od proizvoaa vozila i dijagnostikog ureaja, mogue je izvriti dijagnostiku aktuatora neke komponente. Preporuuje se da se prvo oita memorija greaka, a zatim da se izvri dijagnostika aktuatora u skladu sa preporukama proizvoaa dijagnostikog ureaja. Aktuator se aktivira u takvim intervalima da je njegov rad mogue pratiti sluhom ili dodirom.
Elektrine greke u provodnicima ili u samoj komponenti se u veini sluajeva pamte kao greke. Mehanike neispravnosti kao to su nezaptivenost ili zaglavljivanje ventila i slino, mogu se otkriti konvencionalnim ureajima za ispitivanje. Pri utvrivanju neispravnosti treba posebnu panju obratiti na Nezaptivenost creva Loe kontakte na elektrinim prikljucima Otpore u radu aktuatora Nakon ispitivanja i eventualnih zamena delova, memoriju greaka treba izbrisati.
PIERBURG

3.2 Bezbednosne napomene

Ova broura je napravljena iskljuivo za strunjake iz oblasti motornih vozila. Obavezno se pridravajte svih odgovarajuih uslova i bezbednosnih mera, posebno kada su prisutni gorivo i njegova isparenja. Elektrini prikljuci se ne smeju razdvajati ili spajati kada je paljenje ukljueno. Skokovi napona koji se tada javljaju mogu otetiti elektronske komponente. Merenje elektrinog otpora komponenti se sme raditi tek posle elektrinog razdvajanja, jer moe doi do oteenja unutranjih elektrinih kola. Sigurnosni ureaji se ne smeju iskljuivati niti premoavati. Pridravajte se preporuka proizvoaa vozila.
3.3 Ostale mogunosti za dijagnosticiranje

Pored instrukcija za dijagnosticiranje koje se daju u nastavku, postoji mnotvo drugih izvora informacija koje e Vam pomoi u dijagnostici neispravnosti. Izbor literature je dat u poglavlju 6.4, Izvori i literatura. MS Motor Service International ima blisku saradnju sa firmom Autodata Limited. Autodata Limited je evropski lider u snabdevanju trita informacijama o odravanju, opravkama i dijagnosticiranju motornih vozila. Objavljeni podaci i informacije potiu od proizvoaa vozila i delova, sakupljeni su od strane firme Autodata i objedinjeni sa njihovim podacima o ispitivanju vozila. Autodata objavljuje te podatke na CD-ima i u tematskim prirunicima. Izmeu naeg elektronskog medija i Autodata CD-2 postoji direktna veza. Na taj nain ste, sa odgovarajuom licencom, u mogunosti da pristupite dijagnostikim podacima direktno od firme Autodata.
Vie informacija moete nai na www.autodata.de

PIERBURG
3.4 PIERBURG i OBD

Kao firma specijalizovana na polju pripreme smee, napajanja gorivom, napajanja vazduhom, vakuumskim sistemima i sistemima za kontrolu emisije, PIERBURG je intenzivno ukljuen u razvoj i proizvodnju savremenih komponenti. U proseku, svako evropsko putniko vozilo ima 3,2 Pierburgove komponente. Veinu tih komponenti, direktno ili indirektno, nadzire OBD sistem.
Gorivo u tenom stanju Gorivo u gasovitom stanju Vazduh Potpritisak
1 2 3 4 5 6 7
Meoviti pritisak Izduvni gasovi Direktno/indirektno nadzirano

8 9 24 10
19 29 28 23 12 18
11
27
8 22 17 8
16 13 26 21 25 15 14 20
Sl. 13
ematski prikaz proizvoda PIERBURG, koji su od uticaja na sastav izduvnih gasova (benzinski i dizel motor)
Proizvodi PIERBURG 1 Modul za napajanje gorivom 2 Pumpa u rezervoaru/pumpa niskog pritiska 3 Pumpa postavljena na vod za gorivo (in-line pumpa) 4 Filter za gorivo 5 Ublaiva pulsacija 6 Nepovratni ventil za gorivo 7 Nepovratni ventil 8 Elektrini preklopni ventil (EUV) 9 Regulator pritiska 10 Elektropneumatski pretvara pritiska (EPW) za upravljanje turbokompresorom promenljive geometrije 11 Elektropneumatski pretvara pritiska za aktiviranje ventila EGR
4)
12 Ventil EGR 13 Elektrini pretvara pritiska (EDW) 14 Ventil za dodatni vazduh (ARV) 15 Leptir u izduvu 17 Vakuum pumpa 18 Kuite leptira (sa prekidaem leptira, aktuatorom praznog hoda itd.) 19 Usisna grana (sa elektromotornim aktuatorom EAM-i) 21 Elektrina pumpa dodatnog vazduha (SLP) 22 Kombinovani ventil 23 Protokomer (LMS) 24 Ventil filtera od aktivnog uglja/ventil za regeneraciju 26 Ventil za ispiranje filtera od aktivnog uglja
28 Ventil za regulaciju pritiska u rezervoaru Pumpa za vodu (nije prikazana) Komponente drugih proizvoaa 16 Lambda sonda ispred katalizatora 20 Katalizator 25 Filter za vazduh4) 27 Filter od aktivnog uglja (AKF) 29 Rezervoar za gorivo Turbokompresor (nije prikazan) Sistemi i komponente e biti detaljnije objanjeni u nastavku.
Filteri za vazduh su u programu proizvoda MS Motor Service International (vie informacija poglavlje 6.4).
PIERBURG

4 Sistemi i dijagnostika sa proizvodima PIERBURG 4.1 Sistem za gorivo

Da bi vozila ili maine pogonjene motorom sa unutranjim sagorevanjem mogle da rade, potrebno im je gorivo. Komponente koje se koriste u tu svrhu spadaju u sistem za gorivo.
Pumpa u rezervoaru In-line pumpa Filter za gorivo Modul za gorivo
Gorivo u tenom stanju Gorivo u gasovitom stanju Vazduh
Ublaiva pulsacija
Nepovratni ventil za gorivo
Ventil za regeneraciju Usisna grana
Ventil za regulaciju pritiska u rezervoaru Filter od aktivnog uglja
Regulator pritiska
Kuite leptira
Ventil posude filtera od aktivnog uglja
Sl. 14
ema sistema za gorivo
Sistem ventilacije rezervoara za gorivo (AKF sistem) i sistem za dijagnostiku nezaptivenosti rezervoara bie posebno obraeni u narednim poglavljima (pogledati poglavlja 4.2 i 4.3).
Sl. 15
Razliite izvedbe pumpi za gorivo i modula za napajanje gorivom

PIERBURG
4.1.1 Nadzor rada sistema Kada se u sistemu za napajanje gorivom jave vea odstupanja, moe doi do pojave slinih neispravnosti kao u sluaju izostanka paljenja ili neravnomernog rada (pogledati poglavlje 5.3.3): Pad snage, trzanje Izostanak paljenja sve dok se ne aktivira detekcija neravnomernog rada Razreivanje ulja Neispravnost rada ili greka na nekoj komponenti koja utie na sastav smee i odatle na sastav izduvnih gasova, prati se putem lambda sonde. Kada se uoi greka, upravljaka jedinica e korigovati vremena ubrizgavanja. To je kratkorono podeavanje koje se preraunava za svaku radnu taku. Automatsko podeavanje smee omoguava nezavisno precizno podeavanje koliine goriva. Kratkorono podeavanje Pri promenama vrednosti koeficijenta vika vazduha (npr. osiromaenje smee), odmah se vri korekcija smee (u tom sluaju ka bogatijoj), tako da odnos vazduha i goriva ponovo postigne traenu vrednost. Dugorono podeavanje Ako su iste korekcije neophodne za dui vremenski period, upravljaka jedinica e radnoj memoriji zadati trajnu korigovanu vrednost. Dugorono podeavanje se naziva i adaptivno predupravljanje. Primeri takvog podeavanja su promene izazvane promenama protoka vazduha u usisnom sistemu ili promenama gustine vazduha prilikom izraenijih promena nadmorske visine tokom vonje. Mapa radne karakteristike, time i njena srednja vrednost, pomeraju se na takav nain da se u potpunosti zadri opseg kratkorone regulacije koeficijenta vika vazduha , kako ka siromanijoj tako i ka bogatijoj smei.
Osiromaenje
Obogaenje
Kratkorono podeavanje
Meutim, pomeranje mape radne karakteristike je mogue samo u odreenim granicama (u okviru granica podeavanja). Ako se granica podeavanja prekorai, bie registrovana greka i lampica indikator greke e se aktivirati.
Osiromaenje
Obogaenje
Dugorono podeavanje
Sl. 16
Automatsko podeavanje sistema za napajanje gorivom (podeavanje sastava smee)
PIERBURG

4.1.2 Mogui kodovi greaka

P0170 P0171 P0172 P0175 P0176 P0177 P0178 P0179 P0263 P0266 P0296 P0301 P0312 P0313 P0314 ... ... ... ... ...
R EGULACIJA SMEE (1. RED CILINDARA) R EGULACIJA SMEE (1. RED CILINDARA) R EGULACIJA SMEE (1. RED CILINDARA) R EGULACIJA SMEE (2. RED CILINDARA) S ENZOR SISTEMA ZA DOZIRANJE GORIVA S ENZOR SISTEMA ZA DOZIRANJE GORIVA S ENZOR SISTEMA ZA DOZIRANJE GORIVA S ENZOR SISTEMA ZA DOZIRANJE GORIVA UBRIZGAVANJE U 1. CILINDRU UBRIZGAVANJE U 2. CILINDRU UBRIZGAVANJE U 12. CILINDRU 1. CILINDAR 12. CILINDAR I ZOSTANAK PALJENJA JEDAN CILINDAR ( NEODREEN)
N EISPRAVNOST S UVIE SIROMANA SMEA S UVIE BOGATA SMEA S UVIE BOGATA SMEA N EISPRAVNOST PROBLEM SA MERNIM OPSEGOM/ SNAGOM PRENIZAK SIGNAL PREVISOK SIGNAL PROBLEM SA URAVNOTEENJEM RADA PROBLEM SA URAVNOTEENJEM RADA PROBLEM SA URAVNOTEENJEM RADA I ZOSTANAK PALJENJA I ZOSTANAK PALJENJA N EDOSTATAK GORIVA I ZOSTANAK PALJENJA
Vie informacija: poglavlje 6.4.
4.1.3 Dijagnostike instrukcije
F
Gorivo
Obratite panju na opte instrukcije date u poglavlju 3.
Komponenta
Mogui uzroci/greke
Mogue korekcije
Sistem za gorivo/sistem za formiranje smee Neodgovarajui kvalitet goriva, nedostatak goriva Neistoa u gorivu ili meanje sa drugim materijama, kao to je dizel gorivo u benzinu Nedovoljan protok pumpe niskog pritiska Nizak pritisak goriva Izvriti vizuelni pregled, proveriti miris Oistiti sistem za gorivo Zameniti gorivo Zameniti filter za gorivo i po potrebi ventile brizgaljki Izmeriti pritisak i protok goriva iz pumpe niskog pritiska Zameniti neispravnu pumpu
Pumpe za gorivo
Regulator pritiska
Neispravan regulator pritiska, previsok ili prenizak pritisak goriva zbog toga varira koliina ubrizganog goriva Zaguen filter za gorivo; nedovoljan protok
Proveriti pritisak goriva i rad regulatora Zameniti neispravan regulator pritiska Proveriti sistem za napajanje gorivom Proveriti protok goriva iza filtera Zameniti filter za gorivo
Filter za gorivo
Vodovi za gorivo
Presavijena creva za gorivo napojni vod nedovoljna koliina goriva povratni vod previsok pritisak goriva
Vizuelno pregledati u sluaju nedovoljnog protoka i odstupanja pritiska Ispraviti creva i po potrebi ih zameniti
Nastavak na 26. strani

PIERBURG
Komponenta
Mogui uzroci/greke
Mogue korekcije
Sistem za gorivo/sistem za formiranje smee [nastavak sa 25. strane] Ventili brizgaljki Neispravnost Nepravilna vremena ubrizgavanja Nepravilan pravac ubrizgavanja Ventili brizgaljki ne zaptivaju Sistem je nezaptiven ili ne radi Zaglavljen ventil Prepunjen rezervoar za gorivo Odgovarajuim instrumentom izmeriti sadraj ugljovodonika u usisnoj grani kada motor ne radi Proveriti vremena ubrizgavanja, signal na brizgaljkama i zaptivenost Oistiti ili po potrebi zameniti ventile brizgaljki Pogledati poglavlje 4.2.3
Sistem filtera od aktivnog uglja (AKF sistem)
Sistem dodatnog vazduha Sistem dodatnog vazduha Oteenje pumpe dodatnog vazduha, vodova ili ventila za dodatni vazduh to prouzrokuje ulaenje vazduha u izduvni sistem Upravljanje motorom Senzor masenog protoka vazduha (protokomer) Pogrean signal Zaprljan ili oteen senzor Proveriti dijagnostikim ureajem (merenje naponskog signala) Zameniti neispravan protokomer Pogledati poglavlja 4.4.2 i 4.4.3
Senzor pritiska vazduha
Pogrean signal Sporadina greka (posebno na velikim nadmorskim visinama) Pogrean signal Sporadina greka
Proveriti dijagnostikim ureajem: Kontrola provodnika i elektrinih prikljuaka Zameniti neispravan senzor, po potrebi Proveriti dijagnostikim ureajem: Kontrola provodnika i elektrinih prikljuaka Zameniti neispravan senzor, po potrebi
Senzor pritiska vazduha
Napajanje vazduhom Kuite leptira i njegove komponente Ulaenje vazduha u usisnu cev Pogrean signal sa davaa poloaja leptira Prekida krajnjeg poloaja ne daje signal ili daje pogrean signal Proveriti zaptivenost, zameniti oteene zaptivke po potrebi Proveriti zatvaranje i krajnje poloaje leptira, po potrebi podesiti ili zameniti kuite leptira Proveriti signal sa potenciomera, po potrebi zameniti kuite leptira Proveriti pohabanost, po potrebi zameniti kuite leptira Proveriti zaptivenost, zameniti oteene zaptivke po potrebi Proveriti zatvaranje leptira, po potrebi podesiti, ili zameniti pohabane elemente ili varijabilnu usisnu granu Proveriti pohabanost, po potrebi zameniti varijabilnu usisnu granu
Usisna grana
Ulaenje vazduha u usisnu granu Ulaenje vazduha iza senzora masenog protoka vazduha Ulaenje vazduha u usis
Savremene upravljake jedinice motora imaju adaptivne memorijske module, tj. neki podaci radne karakteristike se moraju nauiti. Ako se iskljui napajanje upravljake jedinice motora, moe se desiti da e upravljaka jedinica morati ponovo da ui te podatke.
Podaci radne karakteristike e najpre biti snimljeni tokom vonje, a zatim e biti memorisani. To moe trajati nekoliko minuta! Zbog toga treba obaviti probnu vonju i tek tada ponovo izvriti proveru rada.
PIERBURG

4.2 Sistem ventilacije rezervoara (AKF sistem)

Iznad povrine goriva u rezervoaru nastaju isparenja goriva. Sistem ventilacije rezervoara spreava da isparenja goriva koja sadre ugljovodonike (HC) izlaze u okolinu. Zbog toga se ta isparenja sakupljaju u posudi filtera od aktivnog uglja.
Drugi naziv za sistem ventilacije rezervoara je sistem sa filterom od aktivnog uglja (AKF sistem).
Poto je kapacitet posude filtera od aktivnog uglja ogranien, ona se mora redovno prazniti (regenerisati), a kondenzati se moraju sagoreti. To se radi tako to se spoljanji vazduh usisava u posudu filtera pomou potpritiska u usisu. Doziranje vri ventil za regeneraciju filtera od aktivnog uglja. Kod sistema sa natpritiskom u rezervoaru za gorivo, postoji i ventil za regulaciju pritiska u rezervoaru.
Gorivo u gasovitom stanju Vazduh Pumpa za gorivo
Ventil za regeneraciju filtera od aktivnog uglja
Usisna grana
Ventil za regulaciju pritiska u rezervoaru Kuite leptira Posuda filtera od aktivnog uglja
Sl. 17
ema sistema ventilacije rezervoara
Da bi se filter od aktivnog uglja regenerisao, to jest da bi se iz njega izbacili nakupljeni ugljovodonici, upravljaka jedinica motora pri odreenim uslovima rada otvara ventil za regeneraciju filtera od aktivnog uglja. Nakupljeni ugljovodonici se iz filtera odvode u usisnu granu i odatle u prostor za sagorevanje.
Ventil za regeneraciju filtera od aktivnog uglja (AKF ventil) se zove i ventil za ispiranje posude filtera, regeneracioni ventil ili ventil oduke rezervoara.

PIERBURG
4.2.1 Nadzor rada sistema Najrasprostranjeniji metod nadzora rada sistema se zasniva na tome da se najpre se proverava kolika je vrednost lambda kada je ventil za regeneraciju filtera od aktivnog uglja zatvoren. Zatim se ventil za regeneraciju otvori. Ako je u filteru od aktivnog uglja vezano mnogo ugljovodonika, smea e jedan kratak period biti veoma bogata. Lambda regulacija vri korekcije u pravcu siromane smee. Ako u filteru od aktivnog uglja nema vezanih ugljovodonika ili ih je malo, kada se otvori ventil za regeneraciju filtera sa aktivnim ugljem, strujae samo vazduh ili vazduh sa malim sadrajem goriva. Smea e se osiromaiti i lambda regulacija e izvriti korekciju u pravcu bogate smee. Ako u ta dva sluaja za neko kratko vreme ne doe do navedenih podeavanja, prijavljuje se greka. Lambda regulacija nee reagovati ako pri otvaranju ventila za regeneraciju sluajno nastane smea sa = 1. Tada e aktuator praznog hoda spreiti poveanje broja obrtaja motora. Takoe, pri ispravnom radu se mora za odreeno vreme postii dijagnostiki prag. Zato e se smatrati da postoji greka ako se podeavanje smee ne obavi za odreeno vreme. Drugi metod je dijagnostika modulacijom. Kod tog metoda upravljaka jedinica motora u kratkom vremenskom intervalu otvori i zatvori ventil za regeneraciju filtera sa aktivnim ugljem. Tada nastaje promena pritiska u usisnoj grani koju registruje senzor pritiska. Izmerene vrednosti se porede sa zadatim i ako postoje odstupanja, prijavljuje se greka. Uslovi pri kojima se nadzire rad Rad sistema se nadzire pri radu na praznom hodu, kada motor dostigne radnu temperaturu.

P0170 P0171 P0172 P0175 P0440 P0441 P0442 P0443 P0444 P0445 P0446 P0447 P0448 P0449 P0450 P0451 P0452 P0453 P0454 P0455 P0456 P0457 P0460 P0464 P0465 P0469 ... ... ...
R EGULACIJA SMEE (1. RED CILINDARA) R EGULACIJA SMEE (1. RED CILINDARA) R EGULACIJA SMEE (1. RED CILINDARA) R EGULACIJA SMEE (2. RED CILINDARA) S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTILACIJA REZERVOARA S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTILACIJA REZERVOARA S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTILACIJA REZERVOARA S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTIL ODUKE S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTIL ODUKE S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTIL ODUKE S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTIL ODUKE/ SOLENOID S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA SENZOR PRITISKA S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA SENZOR PRITISKA S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA SENZOR PRITISKA S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA SENZOR PRITISKA S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA SENZOR PRITISKA S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA DAVA NIVOA GORIVA DAVA NIVOA GORIVA S ENZOR PROTOKA U SISTEMU ZA ISPIRANJE FILTERA S ENZOR PROTOKA U SISTEMU ZA ISPIRANJE FILTERA
N EISPRAVNOST S UVIE SIROMANA SMEA S UVIE BOGATA SMEA S UVIE BOGATA SMEA N EISPRAVNOST N EPRAVILAN PROTOK KROZ ODUKU N EZAPTIVENOST ( MALA) N EISPRAVNO UPRAVLJAKO KOLO O TVORENO UPRAVLJAKO KOLO K RATAK SPOJ U UPRAVLJAKOM KOLU N EISPRAVNO UPRAVLJAKO KOLO O TVORENO UPRAVLJAKO KOLO K RATAK SPOJ U UPRAVLJAKOM KOLU N EISPRAVNOST N EISPRAVNOST M ERNI OPSEG/ PERFORMANSE PRENIZAK SIGNAL PREVISOK SIGNAL S PORADINA GREKA N EZAPTIVENOST ( VELIKA ) N EZAPTIVENOST ( VEOMA MALA) N EZAPTIVENOST ( OTVOREN EP ILI NEMA EPA) N EISPRAVNOST S PORADINA GREKA N EISPRAVNOST S PORADINA GREKA
PIERBURG

4.2.3 Dijagnostike instrukcije Pored elektrinih greaka koje se u svakom sluaju registruju i prikazuju preko kodova greaka, postoje i druge greke koje mogu izazvati neispravnosti. U takvim sluajevima uzrok ne mora biti uvek otkriven dijagnostikom.
Komponenta Filter od aktivnog uglja
Ova tabela treba da poslui kao pomo u iznalaenju uzroka takvih greaka.
Mogui uzroci/greke Loa ventilacija rezervoara za gorivo (zaguenje, neistoe) Filter od aktivnog uglja preplavljen gorivom zbog prepunjavanja rezervoara Ispuna filtera od aktivnog uglja neaktivna (granulat se raspao)
Mogue korekcije Izvriti vizuelni pregled Oistiti ili zameniti neispravne komponente Proveriti stanje ventila filtera od aktivnog uglja i proveriti da li ima naslaga (praina, neistoa) u vodovima. To moe biti znak raspadanja granulata
Ventil za regeneraciju filtera od aktivnog uglja
Problem sa praznim hodom Regulacija praznog hoda je dostigla granine vrednosti Zaglavljen ventil Delimino zaglavljen/otvoren ventil Izraen miris benzina, posebno na viim temperaturama Loa ventilacija rezervoara za gorivo (zaguenje, neistoe) Zagueni, prekinuti ili odvojeni vodovi Vodovi zagueni kondenzatom
Proveriti rad nepovratnog ventila runom vakuum pumpom Izvriti autodijagnostiku ili dijagnostiku aktuatora Proveriti elektrini otpor ventila Oistiti ili, ako je potrebno, zameniti neispravan ventil
Vodovi (ka ventilu za regeneraciju filtera od aktivnog uglja ili do usisne grane)
Oistiti ili zameniti neispravne komponente Proveriti vodove

PIERBURG
4.3 Dijagnosticiranje nezaptivenosti rezervoara za gorivo

Ako postoji nezaptivenost u sistemu za gorivo ili nedostaje ep rezervoara, u okolinu se zbog isparavanja goriva emituju tetni ugljovodonici (HC). Sistem za dijagnosticiranje nezaptivenosti rezervoara za gorivo ima zadatak da nadzire zaptivenost sistema za gorivo.
Gorivo u gasovitom stanju Vazduh Pumpa za gorivo Senzor pritiska u rezervoaru Dijagnostika pumpa
Ventil za regeneraciju filtera od aktivnog uglja Usisna grana
Ventil za regulaciju pritiska u rezervoaru Posuda filtera od aktivnog uglja Kuite leptira
Ventil filtera od aktivnog uglja
Sl. 18
Dijagnosticiranje nezaptivenosti rezervoara za gorivo
Za dijagnosticiranje nezaptivenosti rezervoara za gorivo, pored komponenti za ventilaciju rezervoara (pogledati poglavlje 4.2), neophodni su i ventil za ispiranje posude filtera od aktivnog uglja i, u zavisnosti od postupka ispitivanja, senzor pritiska u rezervoaru ili dijagnostika pumpa.
Ventil za regeneraciju filtera od aktivnog uglja (AKF ventil) se naziva i ventil za regeneraciju ili ventil filtera od aktivnog uglja.
Sl. 19 Razliiti ventili sistema filtera od aktivnog uglja (AKF sistem)
PIERBURG

4.3.1 Nadzor rada sistema Za ispitivanje se koriste dva razliita postupka. Samo OBD II (SAD) zahteva primenu oba opisana metoda ispitivanja zaptivenosti rezervoara za gorivo. Za EOBD (Evropa) su dovoljni ep rezervoara koji je vezan da se ne bi izgubio i nadzor elektrinih komponenti sistema.
Ispitivanje potpritiskom Ventil za ispiranje posude sa filterom od aktivnog uglja je zatvoren. Ventil za regeneraciju filtera od aktivnog uglja je otvoren. Tako nastaje potpritisak u usisnoj grani. Ako za odreeno vreme ne nastane potpritisak, bie prijavljena greka koja ukazuje na nezaptivenost (vea nezaptivenost, do 1 mm).
Ventil za regeneraciju filtera od aktivnog uglja (AKF ventil) se naziva i ventil za regeneraciju, ventil filtera od aktivnog uglja ili ventil ventilacije rezervoara.
Ako se za odreeni period vremena postigne propisani potpritisak, ventil za regeneraciju filtera e se zatvoriti. Ako razlika pritisaka u zatvorenom sistemu padne bre nego to je predvieno, bie prijavljena greka koja ukazuje na malu nezaptivenost (do 0,5 mm).
Ispitivanje natpritiskom Ventil za ispiranje posude sa filterom od aktivnog uglja i ventil za regeneraciju filtera od aktivnog uglja su zatvoreni. Dijagnostika pumpa, koja je neophodna kod ovog metoda, stvara odreeni pritisak. Kada se dostigne taj pritisak, pumpa se automatski iskljuuje. Ako pritisak padne ispod neke vrednosti, pumpa se ponovo ukljuuje. U zavisnosti od veliine nezaptivenosti, to e se
javljati u kraim ili duim intervalima. Ako postoji velika nezaptivenost, nee nastati potreban pritisak. U zavisnosti od naina ispitivanja, nezaptivenost se ocenjuje preko potronje energije ili preko vremena rada dijagnostike pumpe.

PIERBURG

S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTILACIJA REZERVOARA S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTILACIJA REZERVOARA S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTILACIJA REZERVOARA S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTIL ODUKE S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTIL ODUKE S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTIL ODUKE S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTIL ODUKE/ SOLENOID S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA SENZOR PRITISKA S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA SENZOR PRITISKA S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA SENZOR PRITISKA S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA SENZOR PRITISKA S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA SENZOR PRITISKA S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA DAVA NIVOA GORIVA DAVA NIVOA GORIVA S ENZOR PROTOKA U SISTEMU ZA ISPIRANJE FILTERA S ENZOR PROTOKA U SISTEMU ZA ISPIRANJE FILTERA N EISPRAVNOST N EPRAVILAN PROTOK KROZ ODUKU N EZAPTIVENOST ( MALA) N EISPRAVNO UPRAVLJAKO KOLO O TVORENO UPRAVLJAKO KOLO K RATAK SPOJ U UPRAVLJAKOM KOLU N EISPRAVNO UPRAVLJAKO KOLO O TVORENO UPRAVLJAKO KOLO K RATAK SPOJ U UPRAVLJAKOM KOLU N EISPRAVNOST N EISPRAVNOST M ERNI OPSEG/ PERFORMANSE PRENIZAK SIGNAL PREVISOK SIGNAL S PORADINA GREKA N EZAPTIVENOST ( VELIKA ) N EZAPTIVENOST ( VEOMA MALA) N EZAPTIVENOST ( OTVOREN EP ILI NEMA EPA) N EISPRAVNOST S PORADINA GREKA N EISPRAVNOST S PORADINA GREKA
P0440 P0441 P0442 P0443 P0444 P0445 P0446 P0447 P0448 P0449 P0450 P0451 P0452 P0453 P0454 P0455 P0456 P0457 P0460 P0464 P0465 P0469 ... ...
4.3.3 Dijagnostike instrukcije Pored elektrinih greaka koje se u svakom sluaju registruju i prikazuju preko kodova greaka, postoje i druge greke koje prouzrokuju neispravnosti. U sluaju takvih greaka, uzrok ne mora biti uvek otkriven dijagnostikom. U nastavku su date instrukcije koje treba da poslue kao pomo u iznalaenju uzroka takvih greaka. Ako OBD otkrije nezaptivenost: Proveriti ceo sistem rezervoara za gorivo i zaptivenost svih spojeva izmeu pojedinih delova rezervoara (kod sedlastih rezervoara) i spojeva sa filterom od aktivnog uglja. Posebno proveriti zaptivanje i ispravnost ventila za ispiranje. Druge mogue neispravnosti su zaglavljivanje ili zaprljanost ventila za regeneraciju i ventila za ispiranje posude filtera od aktivnog uglja. Ako zaprljanost ventila potie od filtera od aktivnog uglja, on se mora zameniti. Ako se ventil stalno zaglavljuje, ceo sistem je potrebno oistiti.
Greka moe biti prijavljena i zbog otputenog ili izgubljenog epa rezervoara!
PIERBURG

4.4 Sistem dodatnog vazduha

Radi pouzdanog starta hladnog motora neophodna je smea sa vikom goriva (bogata smea). Zbog bogatije smee je tokom hladnog starta u izduvnim gasovima prisutna vea koliina nesagorelih ugljovodonika (HC) i ugljen-monoksida (CO). Uduvavanjem (dodatnog) vazduha bogatog kiseonikom u izduvni kolektor dobija se naknadna oksidacija (katalitiko naknadno sagorevanje) zagaujuih materija. Iako se sistem dodatnog vazduha ukljuuje u trajanju od najvie 90 sekundi posle hladnog starta, time se u velikoj meri smanjuje koliina HC i CO u izduvnim gasovima. Istovremeno se i vreme zagrevanja katalizatora znaajno skrauje, zbog toplote razvijene naknadnom oksidacijom.
Potpritisak Vazduh Kuite leptira
Nepovratni ventil
Elektrini preklopni ventil (EUV) Protokomer
Ventil za dodatni vazduh (ARV)
Pumpa dodatnog vazduha (SLP)
Sl. 20
ematski prikaz sistema dodatnog vazduha (novija verzija)
Dodatni vazduh obezbeuje elektrini ventilator (SLP) koji uduvava vazduh u izduvni kolektor. Odgovarajue cevi povezuju deo sa istim vazduhom (iza filtera za vazduh) i izduvni kolektor. Ventil za dodatni vazduh (ARV) se aktivira pneumatskim putem. Integrisani nepovratni ventil spreava da izduvni gasovi i skokovi pritiska dospeju u sistem dodatnog vazduha i njegovu pumpu i izazovu oteenje.
Ventilom za dodatni vazduh upravlja elektrini preklopni ventil (EUV), u zavisnosti od vremena proteklog od hladnog starta.
Novije verzije ventila se otvaraju pritiskom dodatnog vazduha. U takvom sistemu nema potrebe za elektrinim preklopnim ventilom.
Ventil za dodatni vazduh je otvoren samo u periodu nakon hladnog starta dok se uduvava dodatni vazduh.
Sl. 21
Ventil za dodatni vazduh (ARV)

PIERBURG
Na slici 22 su prikazane dve ranije varijante, kod kojih su se esto koristili ventil za dodatni vazduh odvojen od nepovratnog ventila,
Potpritisak Vazduh
ventil za dodatni vazduh zajedno sa nepovratnim ventilom, u vidu kombinovanog ventila.
Elektrini preklopni ventil
Elektrini preklopni ventil
Nepovratni ventil Ventil za dodatni vazduh
Kombinovani ventil
Pumpa dodatnog vazduha
Pumpa dodatnog vazduha
Sl. 22
ematski prikaz sistema dodatnog vazduha (starije verzije)
Kombinovani ventil se sastoji od ventila za dodatni vazduh sa ugraenim nepovratnim ventilom.
Sl. 23
Kombinovani ventil
Ventil za za dodatni vazduh je ventil sa membranom koji se aktivira potpritiskom. Postavlja se izmeu pumpe dodatnog vazduha i nepovratnog ventila. On odvaja sistem dodatnog vazduha od izduvnog kolektora. Otvara se da pri ubacivanju dodatnog vazduha samo u prvom periodu neposredno nakon hladnog starta. Aktivira ga elektrini preklopni ventil.
Sl. 24
Starija izvedba ventila za dodatni vazduh
PIERBURG

4.4.1 Nadzor rada sistema OBD sistem nadzire rad sistema dodatnog vazduha i njegove elektrine komponente. Ispravnost rada se nadzire pomou lambda sonde, praenjem koliine dodatnog vazduha u odreenim reimima rada. Ako se prekorae zadate vrednosti, bie konstatovana greka. Na elektrinim komponentama sistema se prati da li je dolo do kratkog spoja sa masom ili napajanjem, i da li postoji prekid u provodnicima. Kod EOBD se na sistemu dodatnog vazduha nadzire samo elektrina veza pumpe dodatnog vazduha, ali ne i rad sistema. Za proveru rada sistema koriste se dva razliita postupka. Neposredno nakon hladnog starta Elektrina pumpa dodatnog vazduha e odmah nakon hladnog starta biti ukljuena u trajanju od oko 90 sekundi. Koliina uduvanog dodatnog vazduha se ne kontrolie. Ako je lambda sonda spremna za rad i ako alje upotrebljiv signal, on e biti uporeen sa zadatim vrednostima. Na radnoj temperaturi Ovaj nain nadzora se deava u toku rada na praznom hodu kada je motor dostigao radnu temperaturu. Da bi se izvrila provera, ukljuuje se pumpa dodatnog vazduha. To prouzrokuje registrovanje siromane smee putem lambda sonde. Signal sa sonde se zatim poredi sa zadatim vrednostima u upravljakoj jedinici.
4.4.2 Mogui kodovi greaka (sa dijagnostikim instrukcijama) Greke na sistemu dodatnog vazduha se oznaavaju kodovima P0410 P0419.
F
Mogui uzroci/greke
Kod greke P0410 Sistem dodatnog vazduha
Mogue korekcije
Lambda sonda nije registrovala dodatni vazduh (nema signala da je smea osiromaena)
Pumpa dodatnog vazduha ne radi.
Ako su prikazani kodovi greke P0418/0419, radi provere pumpe, treba joj dovesti spoljanje napajanje. Ako pumpa proradi, proveriti sve releje, provodnike i elektrine prikljuke. Ako ne proradi, pumpa se mora zameniti. U sluaju oteenja pumpe zbog kondenzata (uoljivog na potisnoj strani pumpe), treba proveriti da li postoji nezaptivenost ventila za dodatni vazduh sa strane dodatnog vazduha. Takoe treba proveriti i rad elektrinog preklopnog ventila. Ako postoje neistoe u ventilu dodatnog vazduha sa strane dodatnog vazduha, ventil se mora zameniti. Proveriti da li je pumpa dodatnog vazduha otkazala zbog vode (moe se primetiti preko tragova vode u pumpi). Proveriti zaptivenost usisnih cevi.

PIERBURG
Kod greke P0411
Mogui uzroci/greke
Mogue korekcije
Sistem dodatnog vazduha nedovoljna koliina Detektovana nedovoljna koliina dodatnog vazduha (nedovoljno osiromaenje smee). Pumpa dodatnog vazduha radi, ali vazduh ne stie u izduvni kolektor. Proveriti runom vakuum pumpom rad ventila za dodatni vazduh. Ako se ventil ne otvara pod dejstvom vakuuma, treba ga zameniti. Ako se ventil otvara pod dejstvom vakuuma, proveriti elektrini preklopni ventil i vakuumski vod. Proveriti napajanje elektrinog preklopnog ventila. Ako se elektrini preklopni ventil ne aktivira kada mu se dovede napajanje, treba ga zameniti. Proveriti prohodnost elektrinog preklopnog ventila i po potrebi ga zameniti. Proveriti nepovratni ventil i prohodnost vodova za dodatni vazduh. Da bi se to proverilo, treba iskljuiti vodove sa izduvnog kolektora, ukljuiti pumpu dodatnog vazduha i proveriti da li vazduh izlazi. ili Skinuti nepovratni ventil i proveriti prohodnost produvavanjem vazduha kroz njega. Ne sme biti primetnog otpora strujanju vazduha.
Nisu postignute zadate vrednosti
P0412 P0415
Greka u elektrinom kolu preklopnog ventila A sistema dodatnog vazduha (EUV 1) Greka u elektrinom kolu preklopnog ventila B sistema dodatnog vazduha (EUV 2) Elektrini preklopni ventil (EUV) se ne aktivira. Elektrini preklopni ventil nema napajanje Elektrina greka Proveriti provodnike, prikljuke i elektrini preklopni ventil
Nepravilno aktiviranje
P0413
Prekid u elektrinom kolu preklopnog ventila A sistema dodatnog vazduha (EUV 1)
P0416 Prekid u elektrinom kolu preklopnog ventila B sistema dodatnog vazduha (EUV 2) Elektrini preklopni ventil (EUV) se Elektrini preklopni ventil nema napajanje Proveriti provodnike, prikljuke i elektrini ne aktivira Nepravilno aktiviranje preklopni ventil Elektrina greka P0414 Kratak spoj u elektrinom kolu preklopnog ventila A sistema dodatnog vazduha (EUV 1)
P0417 Kratak spoj u elektrinom kolu preklopnog ventila B sistema dodatnog vazduha (EUV 2) Elektrini preklopni ventil (EUV) se Elektrini preklopni ventil (EUV) se ne aktivira. Proveriti provodnike, prikljuke i elektrini ne aktivira Elektrini preklopni ventil nema napajanje preklopni ventil Nepravilno aktiviranje Elektrina greka Kratak spoj P0418 Neispravnost releja elektrinog kola A sistema dodatnog vazduha Proveriti releje, provodnike, elektrine prikljuke i pumpu dodatnog vazduha
P0419 Neispravnost releja elektrinog kola B sistema dodatnog vazduha Pumpa dodatnog vazduha ne radi Relej A ili B pumpe dodatnog vazduha se ne aktivira Nepravilno aktiviranje Elektrina greka Kratak spoj
PIERBURG

Ostali kodovi greaka koji su u vezi sa sistemom dodatnog vazduha
P0100 P0101 P0102 P0103 P0104 P0105 P0106 P0107 P0108 P0109 P0110 P0111 P0112 P0113 P0114
PROTOKOMER PROTOKOMER PROTOKOMER PROTOKOMER PROTOKOMER S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG

PRITISKA U USISNOJ GRANI
NEISPRAVNOST PROBLEM SA OPSEGOM/ PERFORMANSAMA PRENIZAK SIGNAL PREVISOK SIGNAL S PORADINA GREKA NEISPRAVNOST PROBLEM SA OPSEGOM/ PERFORMANSAMA PRENIZAK SIGNAL PREVISOK SIGNAL S PORADINA GREKA NEISPRAVNOST PROBLEM SA OPSEGOM/ PERFORMANSAMA PRENIZAK SIGNAL PREVISOK SIGNAL S PORADINA GREKA
S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG PRITISKA U USISNOJ GRANI S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG PRITISKA U USISNOJ GRANI S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG PRITISKA U USISNOJ GRANI S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG PRITISKA U USISNOJ GRANI S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA
Nepovratni ventili (RV) se ugrauju izmeu ventila za dodatni vazduh i izduvnog kolektora, radi spreavanja oteenja sistema za dodatni vazduh zbog skokova pritiska. Ovi ventili se otvaraju dejstvom pritiska u sistemu dodatnog vazduha.
Sl. 25
Nepovratni ventil (starija verzija)
Pumpe za dodatni vazduh su brzohodi jednostepeni ili dvostepeni ventilatori. Ako se vazduh ne usisava iz usisne cevi motora nego direktno iz motorskog prostora, pumpa ima ugraen filter za vazduh.
Sl. 26
Pumpa za dodatni vazduh
Elektrini preklopni ventili (EUV) su ventili koncepcije 2/3. Koriste se za vakuumske ventile, ventile EGR, ventile dodatnog vazduha i mnoge druge primene. Vie informacija o elektrinim preklopnim ventilima moete nai u servisnim informacijama SI 0050, 0051 i 0052.
Sl. 27
Elektrini preklopni ventil (EUV)

PIERBURG
4.4.3 Dijagnostike instrukcije Otkaz neke komponente u sistemu dodatnog vazduha esto prouzrokuje oteenja nekoliko drugih komponenti. Jedna od estih neispravnosti je otkaz pumpe dodatnog vazduha. Skoro uvek je uzrok oteenja prisustvo kondenzata izduvnih gasova u pumpi. Prilikom opravke se uglavnom ne uoi pravi uzrok i samo se izvri zamena oteene pumpe dodatnog vazduha. Uzrok oteenja nije uklonjen i moe doi do ponovnog otkaza pumpe dodatnog vazduha. Iz tog razloga se u sluaju nekog oteenja moraju prekontrolisati sve relevantne komponente. Na primer, OBD sistem e zaglavljen nepovratni ventil svrstati u otkaz pumpe dodatnog vazduha, ak i kada ona ispravno funkcionie. ta vie, oteenja u sistemu dodatnog vazduha mogu izazvati neispravnosti koje se prilikom dijagnostike greaka pripisuju komponentama drugih sistema.
Sl. 28
Kondenzat u pumpi dodatnog vazduha
Sl. 29
Pumpa dodatnog vazduha korodirani elektrini prikljuci
Sl. 30
Ventil za dodatni vazduh oteenja membrane i tanjiria ventila zbog kondenzata
Sl. 31
Naslage u nepovratnom ventilu
Neispravnost Glasno zvidanje posle hladnog starta Buna pumpa dodatnog vazduha Pumpa uzastopno otkazuje Buan izduv ili miris izduvnih gasova u motorskom prostoru
Mogui uzroci/greke Korodiran leaj zbog dejstva kondenzata. Vodovi i izolacija uniteni dejstvom kondenzata. Nepravilno (elektrino) povezan elektrini preklopni ventil.
Mogue korekcije Ako je pumpa buna, treba je zameniti i utvrditi uzrok otkaza, na nain opisan za kodove greke P0410 i P0411. Proveriti ventil za dodatni vazduh i elektrini preklopni ventil. Ako postoji vie elektrinih preklopnih ventila na vozilu, proveriti da nisu pogreno spojeni.
Nezaptivenost izduvnog sistema ili sistema dodatnog vazduha, izmeu izduvnog kolektora i ventila za dodatni vazduh ili nepovratnog ventila.
Ostaviti pumpu da radi dok je jo na vozilu (sa spoljanjim napajanjem). Utvrditi nezaptivena mesta (pomou spreja za detekciju curenja). Zameniti neispravne vodove ili zaptivae. Panja: Ako je vod izmeu pumpe dodatnog vazduha i izduvnog kolektora izgoreo, postupiti kao u sluaju kodova greaka P0410 i P0411.
Oteenja pumpe dodatnog vazduha su skoro uvek posledica neispravnosti neke periferne komponente.
PIERBURG

Najei uzroci oteenja:

- Nepovoljna lokacija elektrinog preklopnog ventila (EUV) Elektrini preklopni ventili se esto nalaze na mestima gde ih moe zapljusnuti voda. Kada je taj ventil iskljuen, kroz oduku u njega moe prodreti voda i izazvati koroziju. Ventil za dodatni vazduh vie nee moi da funkcionie i ostae otvoren. Izduvni gasovi prodiru u sistem dodatnog vazduha, kondenzuju se i izazivaju dalja oteenja. Takoe, u mnogim sluajevima voda moe ui u deo ventila gde vlada potpritisak i prouzro kovati oteenja. Praenjem rada elektrinih komponenti, EOBD ne moe detektovati ovakve neispravnosti kao greke. - Pumpa dodatnog vazduha se nalazi u oblasti gde je moe zapljusnuti voda Riziku od oteenja su posebno izloene pumpe koje ne uzimaju vazduh iz usisne grane nego iz motorskog prostora, te pumpa moe usisati vodu. - Ventil za dodatni vazduh se ne aktivira Vakuumski vod izmeu elektrinog preklopnog ventila i ventila za dodatni vazduh je odvojen, probuen ili prekinut. - Ventil za dodatni vazduh je neispravan, ne aktivira se ili ne zaptiva Nezaptivenost dovodi do toga da izduvni gasovi ulaze u sistem dodatnog vazduha i kondenzuju se. U svakom sluaju pumpa dodatnog vazduha i ventil za dodatni vazduh bivaju oteeni agresivnim, ekstremno kiselim kondenzatima. - Garairana vozila Vozila sa duim periodima neaktivnosti su posebno izloena koroziji. U takvim sluajevima voda i kondenzati mogu izazvati oteenja za kratko vreme. Kod vozila koja se stalno koriste, dodatni vazduh redovno prolazi kroz sistem, pa se oteenja javljaju kasnije. - Nezaptivenost usisne cevi pumpe dodatnog vazduha Voda koja prska takoe moe prodreti izmeu filtera za vazduh i pumpe dodatnog vazduha, prouzrokovati koroziju, a zatim i otkaz pumpe. Zato je potrebno posebno obratiti panju na pravilnu ugradnju cevi i eventualna oteenja. Na starijim cevima treba proveriti da li postoje pukotine, a treba proveriti i zaptivae. Voda ne dovodi do oteenja tako brzo kao kondenzati. - Mehanika oteenja Mehanika oteenja pumpe dodatnog vazduha, cevi i provodnika mogu biti posledica udesa ili oteenja tokom opravke. - Elektrine neispravnosti Elektrine neispravnosti mogu nastati usled kratkog spoja ili prekida. - Zaglavljen nepovratni ventil (u starijim sistemima sa posebnim nepovratnim ventilom) Ako uljne pare (karterski gasovi) dospeju iz usisne cevi u nepovratni ventil, ventil se moe tako zaglaviti da ostane zatvoren dok pumpa dodatnog vazduha radi.
Vie informacija o dijagnostici greaka i principu funkcionisanja moe se nai u servisnim informacijama SI 0012, 0024, 0049, 0050 i 0059.
Sl. 32
Jednostavna provera nepovratnog ventila
Provera zaptivenosti nepovratnog ventila je veoma jednostavna: Odvojite crevo koje vodi od nepovratnog ventila ka pumpi dodatnog vazduha. Ako postoje naslage na toj strani ventila (provera prstom, kao na slici), nepovratni ventil ne zaptiva i mora se zameniti. U takvom sluaju je pumpa dodatnog vazduha moda ve oteena. Proverite pumpu dodatnog vazduha i zamenite je ako je potrebno.

PIERBURG
4.5 Recirkulacija izduvnih gasova (EGR)

Meanje izduvnih gasova sa usisanim vazduhom smanjuje sadraj kiseonika u smei goriva i vazduha. Na taj nain se sniava temperatura sagorevanja. U zavisnosti od uslova rada, sadraj oksida azota (NOx) u izduvnim gasovima se smanjuje i do 50 %. U dizel motorima se sadraj estica smanjuje za oko 10 %, kao i nivo buke. Kod benzinskih motora je evidentna i manja potronja goriva. Zbog toga se kontrolisanim dodavanjem izduvnih gasova moe uticati na ponaanje sastava izduvnih gasova u skladu sa uslovima optereenja. Recirkulacija izduvnih gasova je i efikasan nain za redukciju emisije oksida azota. Iz tih razloga OBD II nadzire rad ovog sistema.
Kod EOBD se ne vri nadzor rada komponenti, kao i u sluaju sistema za dodatni vazduh.
Izduvni gasovi Potpritisak Vazduh Protokomer (LMS)
Elektropneumatski pretvara pritiska (EPW)
Elektrini pretvara pritiska (EDW) Ventil EGR
Sl. 33
ema recirkulacije izduvnih gasova kod benzinskog motora (sa pneumatskim ventilom EGR)
Pneumatski ventili su se koristili sve do 1998. godine. U novijim izvedbama se skoro iskljuivo koriste elektrini ventili EGR (EEGR). Prednosti pneumatskih ventila: manja teina velika sila aktiviranja jednostavna konstrukcija
Prednosti elektrinih ventila: nema potrebe za dodatnim komponentama brz odziv jer se direktno aktiviraju pogodni su za nadzor ukljuuje se bez potpritiska Vodovi za izduvne gasove spajaju izduvni kolektor sa ventilom EGR, i spajaju ventil sa usisnom granom. U mnogim konstrukcijama je ventil EGR direktno postavljen na izduvnu granu ili na usisnu cev.
Na slici 33 su prikazane dve varijante sistema za recirkulaciju izduvnih gasova sa pneumatskim ventilom EGR. On se aktivira elektropneumatskim (EPW) ili elektrinim pretvaraem pritiska (EDW).
PIERBURG

Za aktiviranje ventila EGR se koristi potpritisak u usisnoj cevi. Kada se ventil otvori, odreena koliina izduvnih gasova se vraa u usisnu cev i odatle u prostor za sagorevanje. Neki ventili EGR su opremljeni potenciometrima za davanje poloaja. Podatak o njegovom poloaju omoguava korekcije otvaranja kao i neprekidan nadzor. Neki ventili EGR imaju integrisani dava temperature. Kako visoka temperatura kod elektrinih ventila EGR moe izazvati njihov otkaz, takvi ventili se u nekim sluajevima povezuju sa sistemom za hlaenje motora. Senzor masenog protoka vazduha (LMS) neprekidno meri koliko vazduha ulazi u motor. Kod dizel motora se signal sa tog senzora koristi za upravljanje recirkulacijom izduvnih gasova.
Upravljaka jedinica pomou pneumatskih ili elektrinih ventila aktivira recirkulaciju izduvnih gasova, u zavisnosti od temperature, koliine vazduha (optereenja motora) i broja obrtaja motora. Poloaj ventila EGR se registruje preko odgovarajueg davaa (obino je to potenciometar). U jednostavnijim ili starijim sistemima se pneumatski ventil aktivira potpritiskom, preko elektrinog preklopnog ventila (EUV). U tako jednostavnom sistemu ventil EGR ima samo poloaje otvoreno i zatvoreno. U novijim izvedbama se aktiviranje vri preko elektropneumatskog pretvaraa (EPW) koji moe kontinualno da podeava ventil EGR. Na taj nain ga je mogue brzo i veoma tano podesiti u skladu sa odgovarajuim radnim uslovima. Pre uvoenja elektropneumatskog pretvaraa, korieni su elektrini pretvarai pritiska (EDW). Elektrinim ventilima EGR upravlja direktno upravljaka jedinica.
Recirkulacija izduvnih gasova se ukljuuje samo u odreenim radnim uslovima: Kod dizel motora do oko 3000 o/min i pri srednjim optereenjima. Kod benzinskih motora iznad obrtaja praznog hoda do gornjih vrednosti deliminog optereenja. Na punom optereenju se ne vri recirkulacija izduvnih gasova, dakle EGR nema uticaja na maksimalne performanse.
Ventili EGR za dizel motore imaju velik protoni presek zbog veeg protoka gasova. U njima se esto nalazi i regulacioni leptir.
Sl. 34
Ventili EGR za dizel motore
Ventili EGR u benzinskim motorima imaju znatno manje protone preseke.
Sl. 35
Ventili EGR za benzinske motore

PIERBURG
4.5.1 Nadzor rada sistema OBD II (SAD) nadzire rad i uinak sistema recirkulacije izduvnih gasova. Za EOBD je dovoljno da se nadziru elektrine komponente i rad sistema. Kod EOBD se ne trai testiranje uinka sistema, ali mnogi proizvoai evropskih vozila isporuuju vozila koja zadovoljavaju OBD II standard.
Elektrini pretvara pritiska se sastoji od elektrinog preklopnog ventila (EUV) sa ogranienjem pritiska. Rad mu je slian elektropneumatskom pretvarau (EPW). Vie informacija o elektrinom pretvarau pritiska se moe nai u SI 0027.
Sl. 36
Elektrini pretvara pritiska (EDW)
Za nadzor rada sistema recirkulacije izduvnih gasova mogu se koristiti razliite metode: - Registrovanje signala sa potenciometra ventila EGR Elektrini ventili EGR (EEGR) i neki mehaniki ventili EGR imaju potenciometar koji prati poloaj ventila. Postoje izvedbe sa dodatnim praenjem pritiska ili temperature u usisnoj grani. - Provera verodostojnosti (posebno kod dizel motora) Postoji jo jedan nain nadzora rada sistema, posebno kod dizel motora, kod kojeg se, u zavisnosti od broja obrtaja motora, registruje maseni protok vazduha sa i bez recirkulacije izduvnih gasova. - Praenje masenog protoka vazduha (posebno kod dizel motora) Pri recirkulaciji izduvnih gasova se maseni protok vazduha smanjuje za koliinu recirkulisanih izduvnih gasova. To smanjenje registruje senzor masenog protoka. Uporedo se prati i signal sa potenciometra. - Praenje neravnomernosti rada motora Tokom rada na praznom hodu ventil EGR se malo otvori, izduvni gasovi se meaju sa sveom smeom i prazan hod postaje neravnomeran. Registrovana neravnomernost rada se koristi za dijagnosticiranje.
- Merenje pritiska u usisnoj grani Tokom faze usporavanja ventil EGR se na kratko otvori i senzor pritiska u usisnoj grani registruje poveanje pritiska. Zaptivenost ventila EGR se proverava njegovim kratkotrajnim zatvaranjem i proverom odgovarajueg smanjenja pritiska, pri radu na deliminim optereenjima. - Merenje temperature u usisnoj grani Tokom faze usporavanja ventil EGR se na kratko otvori i senzor temperature usisanog vazduha registruje poveanje temperature zbog ulaska toplih izduvnih gasova. - Merenje temperature na hladnijoj strani ventila EGR Kada se ventil recirkulacije izduvnih gasova otvori, izduvni gasovi ine da temperatura na hladnijoj strani ventila poraste, to senzor treba da registruje. Pored toga, registruje se i signal sa potenciometra.
Pomou elektropneumatskog pretvaraa (EPW) je mogue kontinualno podeavati pneumatske aktuatore. Njihovo dejstvo je slino onom koje ima dimer u elektrinoj instalaciji. Koriste se za upravljanje pneumatskim ventilima EGR, leptirima kod dizel motora i za podeavanje lopatica turbokompresora promenljive geometrije.
Sl. 37
Elektropneumatski pretvara (EPW)
PIERBURG

4.5.2 Mogui kodovi greaka (sa dijagnostikim instrukcijama) Greke u sistemu recirkulacije izduvnih gasova oznaene su kodovima greaka P0400 P0409.
Kod greke P0400
Mogui uzroci/greke
Mogue korekcije
Sistem recirkulacije izduvnih gasova neodgovarajui protok Proveriti rad pneumatskog ventila EGR pomou rune vakuum pumpe. Ako se ventil EGR ne otvara pod dejstvom potpritiska, proveriti da li je ventil EGR zaglavljen ili zapeen ugljeninim naslagama. Ako ne dri potpritisak, ventil treba zameniti. Ako se ventil ne aktivira, proveriti creva vakuuma. Ako je ventil zapeen, treba zameniti ventil EGR i proveriti sistem za ubrizgavanje goriva i izdvaja uljnih para u oduci motora. Proveriti da li na ventilu EGR ima vidljivih oteenja ili promene boje. U tom sluaju je moda povratni pritisak izduvnih gasova previsok ili je aktiviranje ventila nepravilno. Proveriti protonost izduvnog sistema, ventil za regulisanje pritiska prehranjivanja i rad elektrinih aktuatora. Proveriti elektrine prikljuke ventila EGR (spojeve, provodnike, prikljuke i elektrine aktuatore) i elektropneumatski pretvara, elektrini pretvara pritiska ili elektrini preklopni ventil. Zameniti neispravne delove.
Nema recirkulacije izduvnih gasova ili nije Ventil EGR se ne otvara registrovana Nije postignut oekivani uinak Motor se prebacio u pomoni reim rada za sluaj neispravnosti (limp home) Loe ponaanje u vonji Neravnomeran prazan hod
P0401
Sistem recirkulacije izduvnih gasova nedovoljan protok Ventil EGR se ne otvara dovoljno Smanjen presek otvora zbog neistoa (ugljeninih naslaga) Suvie kratko vreme otvaranja ventila EGR Neispravan ili zaprljan senzor masenog protoka vazduha Proveriti elektrino napajanje Proveriti vakuumske vodove Skinuti ventil i proveriti njegovo stanje Ako se ventil EGR zapekao, treba ga zameniti i proveriti sistem za ubrizgavanje i izdvaja uljnih para u oduci motora Proveriti napajanje i senzore elektrinih ventila EGR Proveriti senzor masenog protoka vazduha i po potrebi ga zameniti
Mala koliina recirkulisanih gasova
P0402
Sistem recirkulacije izduvnih gasova prevelik protok Otvaranje ventila EGR odstupa od zadatih Proveriti senzore i napajanje vrednosti Skinuti ventil i proveriti njegovo stanje Ventil se ne zatvara potpuno Ako se ventil EGR zapekao, treba ga zameniti Neispravan ili zaprljan senzor masenog protoka i proveriti sistem za ubrizgavanje i izdvaja vazduha uljnih para u oduci motora Proveriti senzor masenog protoka vazduha i po potrebi ga zameniti
Prevelika koliina recirkulisanih gasova

PIERBURG
Kod greke P0403
Mogui uzroci/greke
Mogue korekcije
Sistem recirkulacije izduvnih gasova neispravnost u sistemu upravljanja Pohaban ili zaprljan potenciometar ventila EGR Neispravan senzor temperature Proveriti signale i uporediti sa zadatim vrednostima
Signali sistema EGR pogreni ili nisu verodostojni
P0404
Sistem recirkulacije izduvnih gasova merni opseg/performanse Pohabani ili zaprljani: potenciometar ventila EGR senzor pritiska senzor temperature senzor masenog protoka vazduha elektrini prikljuci i provodnici Proveriti signale i uporediti sa zadatim vrednostima Proveriti elektrine prikljuke i provodnike
Recirkulacija izduvnih gasova van zadatih vrednosti Signali sistema EGR pogreni ili nisu verodostojni
P0405 P0406 P0407 P0408
Sistem recirkulacije izduvnih gasova prenizak signal sa senzora A upravljakog kola Sistem recirkulacije izduvnih gasova previsok signal sa senzora A upravljakog kola Sistem recirkulacije izduvnih gasova prenizak signal sa senzora B upravljakog kola Sistem recirkulacije izduvnih gasova previsok signal sa senzora B upravljakog kola Pohabani ili zaprljani: potenciometar ventila EGR senzor pritiska senzor temperature senzor masenog protoka vazduha elektrini prikljuci i provodnici Proveriti signale i uporediti sa zadatim vrednostima Proveriti elektrine prikljuke i provodnike
Signali sistema EGR pogreni ili nisu verodostojni
Kada postoje neispravnosti u sistemu EGR ili oteenja njegovih komponenti, moraju se uvek proveriti i okolne komponente. Naslage mogu biti prouzrokovane neispravnostima u sistemu za ubrizgavanje ili prevelikom koliinom ulja u usisanom vazduhu. OBD takve greke registruje samo delimino i ponekad ih netano klasifikuje.
Vie informacija o ventilima EGR i o nainima njihove provere mogu se nai u servisnim informacijama SI 0002/A, 0017/A, 0038, 0039/A, 0043 i 0047. SI 0038 i 0039/A sadre detaljne tabele za otkrivanje i korigovanje greaka.
PIERBURG

Ostali kodovi greaka koji su u vezi sa recirkulacijom izduvnih gasova
P0100 P0101 P0102 P0103 P0104 P0105 P0106 P0107 P0108 P0109 P0110 P0111 P0112 P0113 P0114
PROTOKOMER PROTOKOMER PROTOKOMER PROTOKOMER PROTOKOMER S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG

PRITISKA U USISNOJ GRANI S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG PRITISKA U USISNOJ GRANI S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG PRITISKA U USISNOJ GRANI S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG PRITISKA U USISNOJ GRANI S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG PRITISKA U USISNOJ GRANI S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA
NEISPRAVNOST PROBLEM SA OPSEGOM/ PERFORMANSAMA PRENIZAK SIGNAL PREVISOK SIGNAL S PORADINA GREKA NEISPRAVNOST PROBLEM SA OPSEGOM/ PERFORMANSAMA PRENIZAK SIGNAL PREVISOK SIGNAL S PORADINA GREKA NEISPRAVNOST PROBLEM SA OPSEGOM/ PERFORMANSAMA PRENIZAK SIGNAL PREVISOK SIGNAL S PORADINA GREKA
Greke na senzorima utiu na rad sistema za recirkulaciju izduvnih gasova. Mogu rezultirati smanjenjem snage ili aktiviranjem pomonog reima rada motora za sluaj neispravnosti (limp home).
U vezi ostalih kodova greaka specifinim za pojedine proizvoae pogledati poglavlje 6.4.
4.5.3 Dijagnostike instrukcije Ventil EGR Najei uzroci neispravnosti su naslage na tanjiriu ventila ili na ventilskom seditu. Posledice e biti: Zaglavljivanje ventila i nemogunost otvaranja. Smanjeno otvaranje zbog naslaga. Nepotpuno zatvaranje ventila. Neuobiajeno obilne naslage mogu biti posledica greaka u sistemu za ubrizgavanje ili mogu nastati zbog prevelikog sadraja ulja u usisanom vazduhu. Kod dizel motora, naslage takoe nastaju zbog ai.
Neki od uzroka zauljenog usisa ili prisustva ulja u usisanom vazduhu su: Neispravnost u sistemu oduke korita motora (npr. izdvaja ulja, ventil oduke). Poveano produvavanje gasova zbog pohabanih klipno-cilindarskih sklopova. Neispravan turbokompresor (tj. pohabani leajevi, zaguen povratni uljni vod). Produenje servisnog intervala (neredovna zamena ulja i filtera). Primena ulja neodgovarajueg kvaliteta za datu primenu.
Uestale vonje na kratkim relacijama (posebno u hladnom periodu, kada emulzija ulja i vode prodire u sistem oduke motora). Previsok nivo ulja u motoru. Pohabane zaptivke stabla ventila ili ventilske voice omoguavaju prodor ulja u usisne kanale.

PIERBURG
Ostale neispravnosti ventila EGR: Pogrean signal sa potenciometra ili njegov otkaz. Ako je povratni pritisak u izduvnom sistemu previsok (zbog delimino zaguene izduvne cevi), pri veim optereenjima dizel motora ventil EGR se moe sam otvoriti. Zbog toga e izgoreti membrana i ventil e biti uniten. Prepoznatljiv znak ove neispravnosti je poplavelo kuite ventila.
Sl. 38
Ventil EGR (dizel motor) sa obilnim naslagama i nov ventil EGR
Funkcionisanje pneumatskog ventila EGR se moe jednostavno proveriti pomou rune vakuum pumpe.
Elektromagnetni ventili (EUV, EDW, EPW) Najei uzroci neispravnosti su: voda ili neistoa, ili nezaptivena creva. Ovi otkazi se ne mogu uvek otkriti dijagnostikom komponenti. Visoka spoljanja temperatura moe izazvati pojavu sporadinih greaka. Ree se javljaju otkazi izazvani nepravilnim spajanjem creva.
Vie detalja se moe nai u sledeim servisnim informacijama: Za elektrini preklopni ventil (EUV): SI 0050, SI 0051 Za elektropneumatski pretvara (EPW): SI 0027 Za elektrini pretvara pritiska (EDW): SI 0065, 0076.
Senzor masenog protoka vazduha (LMS) Pogledati poglavlje 4.6.3.
PIERBURG

4.6 Napajanje vazduhom

Za formiranje smee i njeno sagorevanje neophodan je vazduh. Vazduh u motor ulazi kroz usisni sistem. U usisnom sistemu se nalaze senzor masenog protoka vazduha (protokomer), kuite leptira, usisna grana i leptir u usisnom kanalu (ventil za zatvaranje usisnog kanala).
Filter za vazduh Kuite leptira Varijabilna usisna grana
Protokomer
Aktuator praznog hoda Upravljaka jedinica
Sl. 39
ema sistema za napajanje vazduhom
Senzor masenog protoka vazduha protokomer (LMS) Senzor masenog protoka vazduha (LMS) neprekidno meri masu vazduha koju motor usisava. Signal sa protokomera se koristi za izraunavanje koliine ubrizganog goriva, a kod dizel motora i za kontrolu recirkulacije izduvnih gasova.
Sl. 40
Razliite izvedbe senzora masenog protoka vazduha
Vie informacija o senzoru masenog protoka vazduha moe se nai u servisnoj informaciji SI 0017/A.

PIERBURG
Kuite leptira Koliina usisanog vazduha se kontrolie pomou leptira i punjenje cilindara e zavisiti od priguenja u usisu. Ranije su leptiri korieni uglavnom samo u usisnom sistemu benzinskih motora. Danas se sve vie primenjuju i u dizel motorima, zajedno sa sistemima za kontrolu emisije izduvnih gasova. U novijim dizel motorima razlika pritisaka izmeu izduvnog i usisnog sistema nije dovoljna da bi se recirkulisale vee koliine gasova (do 60 %). Zbog toga se u usisnoj grani koriste regulacioni leptiri kojima se poveava potpritisak radi poboljanja regulacije koliine recirkulisanih izduvnih gasova5). Leptiri za regulaciju se uglavnom ugrauju u kuite ventila EGR.
Dok su se negde do 1995. za regulaciju praznog hoda koristili posebni aktuatori, u savremenijim reenjima je aktuator praznog hoda integrisan sa kuitem leptira (LLFR). 6) U zavisnosti od radnih uslova, aktuator praznog hoda preko bajpasa leptira regulie koliinu vazduha potrebnu za zagrevanje i za odravanje broja obrtaja na praznom hodu. Aktuatorom direktno upravlja upravljaka jedinica motora.
U najnovijim izvedbama se regulacija praznog hoda i obogaenje smee pri startu vri podeavanjem leptira. Zato se leptirom upravlja putem elektromotora, proces je bri i time se omoguuju mali protok vazduha za prazan hod i upravljanje leptirom bez mehanike veze sa pedalom gasa (elektronska komanda gasa, e-gas, tzv. Drive by wire).
Sl. 42
Razliite izvedbe kuita leptira
Sl. 41
Usisna grana sa regulacionim leptirima i elektromotornim aktuatorom EAM-i
Da bi se postiglo optimalno i to bre sagorevanje smee goriva i vazduha, vazduh se vrtloi pomou dva odvojena usisna kanala po cilindru. Svaki od tih kanala takoe ima podesiv leptir kojim, preko sistema poluga, upravlja inteligentni elektromotorni aktuator EAM-i.
Sl. 43
Razliite izvedbe usisnih grana
5) 6)
U praksi se mogu sresti razliiti nazivi za regulacioni leptir kod dizel motora. Pogledati servisne informacije SI 0060 i SI 0061. U praksi se za aktuator praznog hoda mogu sresti razliiti nazivi, kao to je regulator praznog hoda i slino.
PIERBURG

Varijabilna usisna grana U benzinskim motorima usisna grana predstavlja celinu sa kuitem leptira. Umesto usisne grane konstantne duine, takoe se sve vie koriste i usisne grane promenljive geometrije (varijabilne usisne grane). Kod varijabilne usisne grane je mogue menjati radnu duinu usisnog kanala. Na taj nain se poveava obrtni moment i poboljava ekonominost motora.
Za promenu, tj. variranje duine usisa koriste se pneumatski (vakuumski) ili elektromotorni aktuatori (EAM). Pneumatskim aktuatorima upravljaju pneumatski ventili, a elektrine direktno kontrolie upravljaka jedinica motora.
Osim toga, motori sa direktnim ubrizgavanjem esto imaju dodatne ventile izmeu usisne grane i usisnih kanala u glavi motora (leptiri u usisnim kanalima). Tim leptirima se takoe moe uticati na punjenje cilindara (protok i pravac).
Elektropneumatski pretvara pritiska (EPW) za upravljanje turbokompresorom Obrtni moment koji motor moe da stvori zavisi od koliine sveeg punjenja u cilindrima. Turbokompresori koriste energiju izduvnih gasova za poboljanje punjenja cilindara. Kod turbokompresora promenljive geometrije se potreban natpritisak punjenja menja podeavanjem usmerivakih lopatica u turbini.
Podeavanje usmerivakih lopatica mora biti precizno. Upravljaka jedinica motora kontrolie rad elektropneumatskog pretvaraa pritiska, u skladu sa odgovarajuom mapom radne karakteristike. U zavisnosti od trenutnog signala, podeava se komandni pritisak u vakuumskoj jedinici koja upravlja opaticama u turbini.
4.6.1 Nadzor rada sistema Proverava se povezanost elektrinih komponenti i kontrolie se da li je dolo do kratkog spoja ili kontakta sa masom. Kod aktuatora se prati njegova pozicija (krajnji poloaj, otvoren/zatvoren). Poloaj se registruje beskontaktno ili pomou potenciometra. Negde se registruje i vreme podeavanja (npr. kod leptira u usisnim kanalima).

PIERBURG
4.6.2 Mogui kodovi greaka Greke u komponentama sistema za napajanje vazduhom se prijavljuju preko sledeih kodova greaka.
Senzor masenog protoka vazduha:

P0100 P0101 P0102 P0103 P0104 P0110 P0111 P0112 P0113 P0114
PROTOKOMER PROTOKOMER PROTOKOMER PROTOKOMER PROTOKOMER S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA
NEISPRAVNOST PROBLEM SA RADNIM OPSEGOM/ PERFORMANSAMA PRENIZAK SIGNAL PREVISOK SIGNAL SPORADINA GREKA NEISPRAVNOST PROBLEM SA RADNIM OPSEGOM/ PERFORMANSAMA PRENIZAK SIGNAL PREVISOK SIGNAL SPORADINA GREKA
Usisna grana:
P0105 P0106 P0107 P0108 P0109
S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG PRITISKA U USISNOJ GRANI S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG PRITISKA U USISNOJ GRANI S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG PRITISKA U USISNOJ GRANI S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG PRITISKA U USISNOJ GRANI S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG PRITISKA U USISNOJ GRANI
N EISPRAVNOST PROBLEM SA RADNIM OPSEGOM/ PERFORMANSAMA PRENIZAK SIGNAL PREVISOK SIGNAL S PORADINA GREKA
Kuite leptira:
P0120 P0121 P0122 P0123 P0124 P0220 P0229 P0510 P0638 P0639 ...
DAVA /PREKIDA POLOAJA LEPTIRA A DAVA /PREKIDA POLOAJA LEPTIRA A DAVA /PREKIDA POLOAJA LEPTIRA A DAVA /PREKIDA POLOAJA LEPTIRA A DAVA /PREKIDA POLOAJA LEPTIRA A DAVA /PREKIDA POLOAJA LEPTIRA B DAVA /PREKIDA POLOAJA LEPTIRA C PREKIDA POLOAJA LEPTIRA AKTUATOR LEPTIRA (1. RED CILINDARA) AKTUATOR LEPTIRA (2. RED CILINDARA)
N EISPRAVNOST PROBLEM SA RADNIM OPSEGOM/ PERFORMANSAMA PRENIZAK SIGNAL PREVISOK SIGNAL S PORADINA GREKA N EISPRAVNOST S PORADINA GREKA N EISPRAVNOST PROBLEM SA RADNIM OPSEGOM/ PERFORMANSAMA PROBLEM SA RADNIM OPSEGOM/ PERFORMANSAMA
Aktuator praznog hoda:

P0505 P0506 P0507 P0508 P0509
S ISTEM ZA KONTROLU PRAZNOG HODA S ISTEM ZA KONTROLU PRAZNOG HODA S ISTEM ZA KONTROLU PRAZNOG HODA S ISTEM ZA KONTROLU PRAZNOG HODA S ISTEM ZA KONTROLU PRAZNOG HODA
N EISPRAVNOST B ROJ OBRTAJA NII OD ZADATOG B ROJ OBRTAJA VII OD ZADATOG PRENIZAK SIGNAL PREVISOK SIGNAL
PIERBURG

Elektropneumatski pretvara:
P0033 P0034 P0035 P0234 P0235 P0243 P0244 P0245 P0246 P0247 P0250 ...
R EGULACIJA PRITISKA TURBOKOMPRESORA R EGULACIJA PRITISKA TURBOKOMPRESORA R EGULACIJA PRITISKA TURBOKOMPRESORA PREHRANJIVANJE MOTORA PREHRANJIVANJE MOTORA R ASTERETNI VENTIL TURBOKOMPRESORA A R ASTERETNI VENTIL TURBOKOMPRESORA A R ASTERETNI VENTIL TURBOKOMPRESORA A R ASTERETNI VENTIL TURBOKOMPRESORA A R ASTERETNI VENTIL TURBOKOMPRESORA B R ASTERETNI VENTIL TURBOKOMPRESORA B
NEISPRAVNOST ELEKTRINOG KOLA PRENIZAK SIGNAL PREVISOK SIGNAL PREVISOK PRITISAK N IJE DOSTIGNUTA GRANINA VREDNOST NEISPRAVNOST ELEKTRINOG KOLA PROBLEM SA MERNIM OPSEGOM/ PERFORMANSAMA PRENIZAK SIGNAL PREVISOK SIGNAL NEISPRAVNOST PREVISOK SIGNAL
4.6.3 Dijagnostike instrukcije Neispravnosti su obino izazvane naslagama i zapeklim elementima. Habanje se po pravilu moe uoiti tek nakon velikog broja kilometara. Filteri za vazduh se nalaze u ponudi MS Motor Service International (vie informacija poglavlje 6.4).
Senzor masenog protoka vazduha protokomer (LMS) Najei uzrok otkaza protokomera je zaprljanje. To se posebno odnosi na novije verzije protokomera sa detekcijom povratnog toka. Ako ima ulja u vazduhu, na takvom senzoru se moe formirati film ulja. Rezultat e biti pogrean signal, sa posledicama u vidu detonacije i pada snage.
Kada usis nije zaptiven, sa vazduhom moe ui neistoa, pa estice koje se kreu velikom brzinom udaraju u senzor masenog protoka i oteuju ga. Uzroci zaprljanja i oteenja senzora masenog protoka vazduha mogu biti i greke pri servisiranju, zbog unoenja neistoe pri zameni filtera ili ugradnje pogrenog filtera.
Kod motora sa turbokompresorom je senzor posebno optereen, zbog velikog protoka i brzine vazduha.
Vie detalja o senzoru masenog protoka vazduha moe se nai u servisnoj informaciji SI 0017/A.
Kuite leptira Najee neispravnosti kuita leptira: Naslage neistoe na leptiru mogu biti toliko velike da kontrola praznog hoda vie nije mogua. Zaprljanje aktuatora praznog hoda moe dovesti do zaglavljivanja ili smanjenja preseka do te mere da se motor gui i gasi.
Navedene neispravnosti su esto prouzrokovane velikom koliinom ulja u usisu. Uzroci prevelike koliine ulja u usisu mogu biti: Neispravnost oduke kartera (npr. izdvajaa ulja, ventila oduke). Poveano produvavanje zbog pohabanih klipova i cilindara. Neispravnost turbokompresora (npr. pohabani leajevi, zapuen povratni vod za ulje).
Prekoraenje intervala odravanja (neredovna zamena ulja i filtera). Upotreba nedovoljno kvalitetnog ulja za datu primenu. Uestale vonje na kratkim relacijama (posebno u hladnom periodu, kada emulzija ulja i vode prodire u sistem oduke motora). Previsok nivo ulja u motoru Pohabane zaptivke stabla ventila ili ventilske voice, omoguavaju prodor ulja u usisne kanale.

PIERBURG
Drugi uzroci neispravnosti, posebno u sluajevima vozila koja su prela velik broj kilometara su: Pohabanost ili naslage na potenciometru (sporadine neispravnosti). Habanje leptira. Otkaz aktuatora leptira (motor ima neravnomeran prazan hod). Neispravan mikroprekida na kuitu leptira (dodatni deo).
Ako na potenciometru ili mikroprekidau postoje znaci habanja, kuite leptira treba zameniti. Zbog nemogunosti da se izvri podeavanje, popravka u servisu nije mogua. Nakon ugradnje novog kuita leptira, upravljaka jedinica treba da naui nove podatke
Savremene upravljake jedinice motora imaju adaptivne memorijske module, tj. neki podaci radne karakteristike se moraju nauiti. Podaci radne karakteristike e najpre biti snimljeni tokom vonje, a zatim e biti memorisani. To moe potrajati nekoliko minuta! Zbog toga je potrebno izvriti probnu vonju i tek onda ponovo izvriti proveru rada.
Vie detalja se moe nai u sledeim servisnim informacijama:
Za aktuator praznog hoda SI 0060, SI 0061 Za kuita leptira SI 0069, SI 0072, SI 0073
Za kuita leptira e-gasa SI 0074 Za leptire u dizel motoru SI 0075
Usisna grana Greke na usisnoj grani su: Polomljena ili napukla usisna grana. Oteenja usisne grane su uglavnom posledice tekih oteenja zbog nepravilnog rada oko motora ili zbog snanih udarnih optereenja. Aktuator ne radi ili daje pogrean signal. Pneumatski aktuatori: Proveriti da li postoji potpritisak, da li se elektrini preklopni ventil aktivira i da li je ispravan. Elektrini aktuatori: Proveriti elektrino napajanje i signal sa potenciometra. U oba sluaja takoe treba proveriti da li postoje naslage u usisnoj grani koje bi mogle izazvati zaglavljivanje.
Usisna grana stvara buku. U tom sluaju se usisna grana mora izgraditi radi detaljnije dijagnostike. Mogui uzroci su strana tela, kao to su delovi koji su dospeli u usisnu granu, smaknuti zaptivai (koji se u nekim uslovima ne mogu uoiti) i creva koja nedostaju ili su oteena.
Prilikom demontae usisne grane obratite panju da neki deo ne upadne u motor i izazove oteenje! Savremene (zalepljene) usisne grane se ne mogu rastaviti.
PIERBURG

Leptiri u usisnoj grani Najei uzrok otkaza leptira u usisnoj grani je zaglavljivanje zbog naslaga, posebno u sluaju dizel motora.
Sl. 44
Otkaz leptira u usisnoj grani zbog debelih naslaga
Jedan od dijagnostikih parametara je vreme podeavanja. Ako se leptir zaglavi, nee moi da bude podeen kako treba ili e vreme njegovog podeavanja biti prekoraeno. Na osnovu dijagnostike bi aktuator, obino EAM-i, bio proglaen kao neispravan. Ova greka se ne moe ispraviti zamenom aktuatora.
Vie detalja o leptirima u usisnoj grani i EAM-i moe se nai u servisnoj informaciji SI 0071.
Elektropneumatski pretvara pritiska (EPW) Najei uzroci otkaza su: voda ili neistoa, nezaptiveni spojevi creva. Te greke se ne mogu uvek otkriti putem dijagnostike.
Visoka spoljanja temperatura moe izazvati sporadinu neispravnost. Greke se ponekad deavaju zbog nepravilno spojenih creva.
Vie detalja se moe nai u servisnim informacijama SI 0065 i SI 0076.

PIERBURG
5 Ostali sistemi i njihova dijagnostika 5.1 Katalizator

Katalizatori su hemijske supstance koje utiu na hemijsku reakciju, a da pri tome same ostanu nepromenjene. U vozilima se katalizator koristi za preiavanje izduvnih gasova: Oksidi azota (NOx) se pretvaraju u ugljen-dioksid (CO2) i azot (N2). Ugljen-monoksid (CO) oksidacijom prelazi u ugljen-dioksid (CO2). Ugljovodonici (HC) oksidacijom prelaze u ugljen-dioksid (CO2) i vodu (H2O). Zbog toga je katalizator jedna od najvanijih komponenti u smislu kontrole emisije izduvnih gasova. Sadanja tehnologija podrazumeva primenu regulisanih katalizatora. U tom sistemu se motor napaja kontrolisanom smeom goriva i vazduha iji sastav varira oko vrednosti lambda () = 1. Sastav smee regulie upravljaka jedinica motora. Lambda sonda postavljena ispred katalizatora meri zaostali kiseonik u izduvnim gasovima. Odgovarajui naponski signal slui kao kontrolna vrednost za upravljaku jedinicu motora. Katalizator svoju punu radnu sposobnost postie u rasponu temperatura od 350 do 750 C. Gorivo koje sadri olovo i temperature preko 1000 C mogu unititi katalizator. Zbog toga to katalizator ima velik uticaj na kontrolu emisije tetnih gasova, OBD sistem nadzire njegov rad.
5.1.1 Nadzor rada sistema Kod katalizatora se prate efikasnost rada i njegovo starenje. Da bi se pratilo stanje katalizatora, druga lambda sonda, koja se nalazi iza katalizatora, meri sadraj zaostalog kiseonika u izduvnim gasovima. Naponski signal sa prve lambda sonde (upravljaka sonda) se poredi sa signalom koji daje sekundarna (monitor) lambda sonda, iza katalizatora. Signal sa upravljake lambda sonde znatno osciluje zbog promena u sadraju zaostalog kiseonika u izduvnim gasovima, to je posledica lambda regulacije (bogata smea/siromana smea). Ispravan katalizator akumulira velike koliine kiseonika. Zbog toga e izmereni sadraj kiseonika iza katalizatora veoma malo varirati, pa e i naponski signal druge lambda sonde biti relativno konstantan, bez velikih oscilacija.
Upravljaka sonda Ispravan katalizator
Monitor sonda
Upravljaka sonda Neispravan katalizator
Monitor sonda
U = napon/t = vreme
Sl. 45
Kontrola efikasnosti katalizatora
Procena stanja: Male oscilacije naponskog signala sonde iza katalizatora = katalizator je ispravan.
Velike oscilacije naponskog signala sonde iza katalizatora = katalizator je neispravan.
Kod neispravnog katalizatora su signali sa obe sonde gotovo identini.
PIERBURG

Potrebni radni uslovi Brzina kretanja vozila je izmeu 5 i 80 km/h. Motor je dostigao radnu temperaturu. Katalizator je dostigao radnu temperaturu (od 350 do 650 C).
Broj obrtaja motora i poloaj gasa su konstantni. Katalizator se smatra neispravnim ako se premai 150 % granine vrednosti sadraja tetnih materija u izduvnim gasovima.
P0420 P0421 P0422 P0423 P0424 P0425 P0426 P0427 P0428 P0429 P0430 P0439 ...
K ATALIZATOR (1. RED CILINDARA) Z AGREVANJE KATALIZATORA (1. RED CILINDARA) G LAVNI KATALIZATOR (1. RED CILINDARA) G REJANI KATALIZATOR (1. RED CILINDARA)) G REJANI KATALIZATOR (1. RED CILINDARA) S ENZOR TEMPERATURE KATALIZATORA (1. RED CILINDARA) S ENZOR TEMPERATURE KATALIZATORA (1. RED CILINDARA) S ENZOR TEMPERATURE KATALIZATORA (1. RED CILINDARA) S ENZOR TEMPERATURE KATALIZATORA (1. RED CILINDARA) Z AGREVANJE KATALIZATORA (1. RED CILINDARA) K ATALIZATOR (2. RED CILINDARA) G REJANJE KATALIZATORA (2. RED CILINDARA)
N EDOVOLJNA EFIKASNOST N EDOVOLJNA EFIKASNOST N EDOVOLJNA EFIKASNOST N EDOVOLJNA EFIKASNOST N EDOVOLJNA TEMPERATURA NEISPRAVNOST M ERNI OPSEG / PERFORMANSE PRENIZAK SIGNAL PREVISOK SIGNAL N EISPRAVNOST N EDOVOLJNA EFIKASNOST N EISPRAVNOST
Za vie informacija, pogledati poglavlje 6.4.
Greka Nezadovoljavajui rad izazvan naslagama na radnoj povrini katalizatora.
Uzroci Kontaminacija katalizatora gorivom u kojem ima olova, tj. dolo je do zaguenja radne povrine Talog ulja na radnoj povrini Prevremeno starenje zbog previsoke temperature U tim sluajevima e efikasnost katalizatora biti naruena. Monolit je polomljen zbog prevelikog mehanikog pritiska (to se moe uti ako se katalizator pomeri ili protrese) Monolit se u celini ili delimino otopio zbog veoma visokih temperatura Monolit je uniten vodenim udarom U ovim sluajevima katalizator moe biti toliko oteen da mu je slobodna povrina postala nedovoljna, dolazi do poveanja povratnog pritiska izduvnih gasova i do znaajnog smanjenja snage. Kod dijagnosticiranja greke treba proveriti da li se povratni pritisak izduvnih gasova poveao. Da bi se to uradilo, treba skinuti prednju sondu i izmeriti pritisak pomou preciznog manometra. Povratni pritisak izduvnih gasova je obino oko 0,2 bara.
Pad snage motora (izazvan poveanim povratnim pritiskom izduvnih gasova). Detektovan je neravnomeran rad (izazvan poveanim povratnim pritiskom izduvnih gasova).

PIERBURG
5.2 Lambda sonde

Lambda sonda meri sadraj kiseonika u izduvnim gasovima. Ona je deo regulacionog sistema koji treba da obezbedi odgovarajui sastav smee goriva i vazduha. Odnos vazduha i goriva pri kojem se u katalizatoru postie maksimalna prerada tetnih materija je stehiometrijski odnos, = 1 (14,7 kg vazduha za sagorevanje 1 kg goriva, to je oko 9500 litara vazduha za jednu litru goriva). Upravljaka jedinica motora uzima u obzir promene u sastavu izduvnih gasova i to je obino prvi znak da postoji neka neispravnost.
Mehanike greke Elektrine greke
Poremeaji
Starenje Nain vonje
Upravljaka jedinica osiromauje smeu
Smanjenje koliine ubrizganog goriva
Siromana smea
Previe O2 u izduvnim gasovima
Promena signala sonde
Nizak napon na sondi
Visok napon na sondi
Promena signala sonde
Nedovoljno O2 u izduvnim gasovima

Bogata smea
Bogata smea
Poveanje koliine ubrizganog goriva
Upravljaka jedinica obogauje smeu

Siromana smea U = napon/ =koef. vika vazduha
=1
Sl. 46
Upravljaki ciklus uskopojasne lamda sonde (sonda sa odskonim odzivom)
Upravljaka jedinica motora koristi signal sa lambda sonde za regulaciju vremena ubrizgavanja. Za upravljanje je potrebna samo jedna sonda ispred katalizatora (upravljaka sonda). Kod OBD II postoji i dodatna sonda iza katalizatora (sekundarna ili monitor sonda). Ona slui da vri proveru rada katalizatora i po konstrukciji moe biti identina upravljakoj sondi.
Sluajno pogreno prikljuenje kablova izmeu te dve sonde je obino spreeno razliitim oblicima i bojama prikljuaka. Lambda sonda poinje da funkcionie na temperaturi od 350 C. Radna temperatura je oko 600 C, a ne sme prei temperaturu od 850 C, jer na temperaturama preko 930 C dolazi do njenog oteenja.
PIERBURG

Lambda sonde se dele na irokopojasne i uskopojasne sonde.
Bogata
Siromana
Bogata
Siromana
=1 Uskopojasna sonda
=1 irokopojasna sonda
U = napon/ I = struja/ = koef. vika vazduha
Sl. 47
Karakteristike uskopojasne i irokopojasne sonde
Uskopojasne sonde (sonde sa odskonim odzivom) Izlazni signal sa lambda sonde zavisi od odnosa goriva i vazduha. U sluaju uskopojasne sonde, naponski signal se naglo menja na = 1. Zbog toga je signal upotrebljiv samo u granicama = 1 0,03. Kada je u motoru smea siromana, tako da je > 1,03, obrada signala nije mogua. Zato se ovakva sonda moe koristiti samo za regulaciju u dve take. Upravljaka sonda je iste konstrukcije kao i monitor sonda. Bogata smea ( < 1) stvara napon na sondi od oko 800 mV. U cilju regulacije, vremena ubrizgavanja se skrauju. Siromana smea ( > 1) stvara napon na sondi od oko 20 mV. U cilju regulacije, vremena ubrizgavanja se produavaju.
Postoje razliite izvedbe uskopojasne sonde. Titanijumska sonda (sonda od titanijum-dioksida) reaguje na promene u sastavu smee promenom elektrinog otpora. Ona radi na viem naponu, do 5 volti. Sa ovom sondom je mogue registrovati kritinu temperaturu izduvnih gasova. Sonda bez el. potencijala je posebnim provodnikom povezana sa masom upravljake jedinice. Napon regulacionog opsega se poveava po 700 mV, tako da je regulacioni napon izmeu 700 i 1700 mV (u odnosu na masu vozila). Ta tehnika promena je bila neophodna zbog autodijagnostike i EOBD sistema.
Lambda sonda bez potencijala ima prikljuak sa 4 pina. Napomena: Nisu sve lambda sonde sa 4 pina sonde bez potencijala!
irokopojasna lambda sonda Nasuprot uskopojasnoj sondi, irokopojasna lambda sonda vri kontinualno merenje u irokom opsegu koeficijenta vika vazduha, od siromane do bogate smee i nema nagle promene na = 1. Na ovaj nain je upravljanje mogue i kod bogate i kod siromane smee, u opsegu vrednosti koeficijenta vika vazduha od 0,7 do 3,0. irokopojasne sonde se mogu koristiti u sistemima sa direktnim ubrizgavanjem i buduim konceptima motora koji rade sa siromanom smeom (Lean concepts).
Elektrode ove sonde se u struji izduvnih gasova snabdevaju sa dovoljno kiseonika pomou minijaturne pumpe, da bi se izmeu obe elektrode stalno odravao napon od 450 mV. Jaina struje kojom se napaja pumpa se u upravljakoj jedinici pretvara u vrednost lambda.
Konvencionalne lambda sonde su valjkastog oblika. Primena novijih verzija uskopojasnih i irokopojasnih sondi pljosnatog oblika je sve rasprostranjenija. Pljosnate sonde su naprednija izvedba grejane lambda sonde. Grejanje omoguava da sonda bude funkcionalna ubrzo posle hladnog starta. Na taj nain i regulacija sastava smee moe poeti ranije.

PIERBURG
5.2.1 Nadzor rada sistema Radni uslovi za nadzor rada lambda sonde: Regulacija koeficijenta vika vazduha je u svom radnom opsegu. Brzina kretanja vozila je izmeu 5 i 80 km/h. Motor je dostigao radnu temperaturu. Katalizator je dostigao radnu temperaturu (od 350 do 650 C). Broj obrtaja motora i poloaj gasa su konstantni. Nadzor se vri im su radni uslovi konstantni due od 20 sekundi.
Upravljaka sonda (uskopojasna) Starenje i kontaminacija imaju uticaja na rad lambda sonde. Naruavanje stanja sonde se moe manifestovati u vidu poveanja vremena reakcije (trajanje perioda) ili u vidu pomeranja mernog opsega.
I jedan i drugi poremeaj dovode do toga da raspon lambda regulacije bude ui, to e uticati na pogoranje obrade izduvnih gasova u katalizatoru. Procena rada se zasniva na praenju signala sa sonde postavljene iza katalizatora.
Upravljaka sonda Ispravna upravljaka sonda
Monitor sonda
Upravljaka sonda Neispravna upravljaka sonda
Monitor sonda
U = napon / t = vreme
Sl. 48
Provera frekvencije regulacije (inertnost upravljake uskopojasne sonde)
PIERBURG

Upravljaka sonda (irokopojasna) Kako signal sa irokopojasne sonde ne reaguje naglo na = 1, neophodna je modulacija sastava smee goriva i vazduha.
Promena izmeu siromane i bogate smee se izaziva na vetaki nain. Pri tome se prati vreme reakcije na nastalu promenu sastava smee.
Trenutne vrednosti se porede sa zadatim vrednostima.
Upravljaka sonda Ispravna upravljaka sonda
Monitor sonda
Upravljaka sonda Neispravna upravljaka sonda
Monitor sonda
U = napon / t = vreme
Sl. 49
Vreme reakcije upravljake sonde (irokopojasna sonda)
Sekundarna (monitor) sonda Nadzor se zasniva na proveri da li se vrednosti regulacije koeficijenta vika vazduha kreu u okviru zadatih vrednosti. Na primer, ako se odnos vazduha i goriva u toku rada promeni ka siromanoj smei, monitor sonda e putem smanjenja napona javiti upravljakoj jedinici
poveanje sadraja kiseonika u izduvnim gasovima. Lambda regulacija e zato obogatiti smeu. Napon na monitor sondi e se poveati i upravljaka jedinica e opet teiti da osiromai smeu.
Ako napon na monitor sondi ostaje nizak uprkos injenici da je smea bogatija, ona e nastaviti da se obogauje sve dok se ne prekorai opseg regulacije, to e biti registrovano kao greka. Ovakav nain regulacije se odvija u toku dueg perioda.
Upravljaka sonda Ispravna monitor sonda
Monitor sonda
Upravljaka sonda Neispravna monitor sonda
Monitor sonda
m = kontrolna vrednost / U = napon / t = vreme
Sl. 50
Dijagnostika granica kontrole monitor sonde
Druga mogunost dijagnosticiranja je praenje ponaanja regulacije prilikom ubrzavanja i usporavanja.
U tom sluaju se za ocenu stanja sonde u obzir uzimaju uticaji obogaenja
smee prilikom ubrzavanja i osiromaenja smee prilikom usporavanja (koenja motorom).

PIERBURG

P0036 P0037 P0038 P0042 P0043 P0044 P0064 P0130 P0131 P0132 P0133 P0134 P0135 P0167 ... ...
G REJA LAMBDA SONDE (1. RED CILINDARA, 2. SONDA) G REJA LAMBDA SONDE (1. RED CILINDARA, 2. SONDA) G REJA LAMBDA SONDE (1. RED CILINDARA, 2. SONDA) G REJA LAMBDA SONDE (1. RED CILINDARA, 3. SONDA) G REJA LAMBDA SONDE (1. RED CILINDARA, 3. SONDA) G REJA LAMBDA SONDE (1. RED CILINDARA, 3. SONDA) G REJA LAMBDA SONDE (2. RED CILINDARA, 3. SONDA) LAMBDA SONDA (1. RED CILINDARA, 1. SONDA) LAMBDA SONDA (1. RED CILINDARA, 1. SONDA) LAMBDA SONDA (1. RED CILINDARA, 1. SONDA) LAMBDA SONDA (1. RED CILINDARA, 1. SONDA) LAMBDA SONDA (1. RED CILINDARA, 1. SONDA) LAMBDA SONDA (1. RED CILINDARA, 1. SONDA) LAMBDA SONDA (2. RED CILINDARA, 3. SONDA )
N EISPRAVNOST PRENIZAK SIGNAL PREVISOK SIGNAL N EISPRAVNOST PRENIZAK SIGNAL PREVISOK SIGNAL PREVISOK SIGNAL N EISPRAVNOST PRENIZAK NAPON PREVISOK NAPON S PORA REAKCIJA N IJE REGISTROVANA AKTIVNOST N EISPRAVNO ZAGREVANJE NEISPRAVNO ZAGREVANJE
Vie informacija poglavlje 6.4; [7] [3].
Radi dijagnostike greaka, proverite naponski signal, vezu sa masom, greja (ako postoji).
Zatim treba oitati memoriju kodova greaka i uporediti stvarne vrednosti sa zadatim vrednostima. Ako zadate vrednosti nisu na raposlaganju, posluie oitavanje vrednosti sa slinog vozila kod kojeg nisu detektovane greke.
Greka Poveana potronja goriva Trzanje pri koenju motorom Prazan hod varira
Uzroci Lambda sonda je zaprljana ili na njoj postoje naslage zbog loeg sagorevanja ili goriva koje sadri olovo Lambda sonda reaguje suvie inertno, tj. lambda regulacija tei ka bogatijoj smei Lambda sonda je oteena previsokim temperaturama izduvnih gasova, zbog nepravilnog formiranja smee ili zbog greaka u paljenju Elektrini kontakt sa masom nije dobar
PIERBURG

5.3 Izostanak sagorevanja (detekcija neravnomernog rada)

Smanjene performanse ili neravnomeran rad potiu od neispravnosti u radu motora. Takve neispravnosti su prouzrokovane grekama u sistemu za paljenje i sistemu za napajanje gorivom, ali mogu biti prouzrokovane i mehanikim oteenjima u motoru. Posledice poremeaja sagorevanja i izostanka paljenja su: Pad snage motora Naruavanje kvaliteta izduvnih gasova Prodor nesagorelog goriva u izduvni sistem i pregrevanje i oteenje katalizatora Naruavanje i potpuno spiranje uljnog filma u cilindru zbog nesagorelog goriva. Nastaje meovito trenje, poveano habanje, te dolazi do oteenja klipova, klipnih prstenova i cilindara. Iz tih razloga se tokom rada motora neprekidno kontrolie da li je dolo do neravnomernog rada ili do izostanka paljenja. Nadzor rada Detekcija prekida u radu se zasniva na registrovanju neravnomernosti rada motora putem praenja broja obrtaja kolenastog vratila. Pomou ozubljenog prstena na kolenastom vratilu i na osnovu poloaja bregastog vratila mogue je detektovati u kojem cilindru postoji izostanak paljenja. Ozubljenje je podeljeno u sektore, a ta podela odgovara broju radnih taktova po jednom obrtaju kolenastog vratila. Kod etvorocilindrinog motora postoje dva sektora, kod estocilindrinog tri, a kod osmocilindrinog etiri sektora. Na osnovu broja obrtaja motora i trenutka paljenja smee, za svaki sektor se belei vreme ciklusa. Ako nema izostanka paljenja, vreme e biti isto za svaki sektor. Ako se izostanak paljenja pojavi u nekom cilindru, brzina u odgovarajuem sektoru e se smanjiti, a vreme ciklusa poveati. Kompenzacija malih greaka i tolerancija ozubljenog prstena vri se adaptacijom senzora tokom faze koenja motorom. Uoene i potvrene greke se memoriu i zatim prijavljuju aktiviranjem lampice indikatora greke.
Normalan rad motora: S1 = S2 = S3
S1
S2
S3 sektor S3 sektor S1
sektor S2
S1
S2
S3
Izostanak paljenja u sektoru: S2>S1 i S3
Sl. 51
Detekcija izostanka paljenja u sektoru S2 (estocilindrini motor)

PIERBURG
Nee se pri svakom izostanku paljenja odmah aktivirati lampica indikator greke. Procena mogunosti da doe
do nekog oteenja se vri na osnovu brojanja uzastopnih izostanaka paljenja.
Izostanak paljenja koje e otetiti katalizator Lampica indikatora greke e poeti da U tom sluaju se sabiraju sve pojave trepe. Vozilo se moe odvesti do najizostanka paljenja koje su se pojavile blieg servisa, sa ogranienom snagom. tokom 200 obrtaja kolenastog vratila.
Pridravajte se fabrikog uputstva u vezi vonje pod tim uslovima.
Izostanak paljenja koji e dovesti do toga da sastav izduvnih gasova pree 150 % dozvoljene granice Lampica e se aktivirati (svetlee nepreOvo je sluaj koji se javlja kod intenzikidno) samo ako se greka registruje teta izostanka paljenja od 2 %. Ovde se ponovo i u narednom ciklusu vonje. sabiraju sve pojave izostanka paljenja Time e greka biti potvrena. koje su se pojavile tokom 1000 obrtaja kolenastog vratila.
Granina vrednost
Normalna neravnomernost rada Izostanak paljenja Brojanje izostanaka paljenja 0 t
Fig. 52
Brojanje izostanaka paljenja
Kod jedne varijante dijagnosticiranja, stvarna brzinska karakteristika se poredi sa memorisanom karakteristikom motora.
Iznenadna promena tih karakteristika i prekoraenje vrednosti vezanih za sastav izduvnih gasova se registruje i prijavljuje kao izostanak paljenja.
PIERBURG

5.3.1 Nadzor rada Nadzor rada se odvija neprekidno. Da bi se spreilo da neki spoljanji uticaji budu protumaeni kao izostanak sagorevanja, u obzir se uzimaju i brzina vozila i ubrzanja karoserije. Na taj nain se registruju promene u broju obrtaja kolenastog vratila koje dolaze od strane transmisije i one se ne uzimaju kao greka. Iz tog razloga upravljaka jedinica motora moe izostaviti praenje izostanka paljenja u sledeim uslovima: Kretanje ispod ili iznad odreene granine brzine (zaustavljanje motora, ogranienje brzine, usporavanje) Nagli skokovi broja obrtaja (promena stepena prenosa) Period nakon starta motora (do 5 sekundi) Period nakon ukljuenja klima ureaja (do 5 sekundi) Optereenje je ispod donje granice (otpor kretanja) Detekcija kretanja po loem putu (rupe na putu, proklizavanje tokova) Spoljanja intervencija na paljenju pojedinih cilindara (kontrola detonacije)

P0300 P0301 P0312 P0313 P0314 P0320 P0321 P0322 P0323 P0324 P0325 P0326 P0327 P0328 P0329 P0334 P0335 P0336 P0337 P0338 P0339 P0340 P0341 P0342 P0343 P0344 P0349 P0350 P0351 P0362 P0365 P0369 P0370 P0371 P0372 P0373 P0374 P0379 P0385 P0394
J EDAN ILI VIE CILINDARA 1. CILINDAR 12. CILINDAR I ZOSTANAK PALJENJA J EDAN CILINDAR ( NEODREEN) PALJENJE/ RAZVODNIK , ULAZNO KOLO SENZORA BROJA OBRTAJA MOTORA PALJENJE/ RAZVODNIK , ULAZNO KOLO SENZORA BROJA OBRTAJA MOTORA PALJENJE/ RAZVODNIK , ULAZNO KOLO SENZORA BROJA OBRTAJA MOTORA PALJENJE/ RAZVODNIK , ULAZNO KOLO SENZORA BROJA OBRTAJA MOTORA G REKA U KOLU SENZORA DETONACIJE S ENZOR DETONACIJE 1 (1. RED CILINDARA ILI POSTOJI SAMO JEDAN SENZOR ) S ENZOR DETONACIJE 1 (1. RED CILINDARA ILI POSTOJI SAMO JEDAN SENZOR ) S ENZOR DETONACIJE 1 (1. RED CILINDARA ILI POSTOJI SAMO JEDAN SENZOR ) S ENZOR DETONACIJE 1 (1. RED CILINDARA ILI POSTOJI SAMO JEDAN SENZOR ) S ENZOR DETONACIJE 1 (1. RED CILINDARA ILI POSTOJI SAMO JEDAN SENZOR ) S ENZOR DETONACIJE 2 (2. RED CILINDARA) DAVA POZICIJE KOLENASTOG VRATILA A DAVA POZICIJE KOLENASTOG VRATILA A DAVA POZICIJE KOLENASTOG VRATILA A DAVA POZICIJE KOLENASTOG VRATILA A DAVA POZICIJE KOLENASTOG VRATILA A DAVA POZICIJE BREGASTOG VRATILA A (1. RED CILINDARA) DAVA POZICIJE BREGASTOG VRATILA A (1. RED CILINDARA) DAVA POZICIJE BREGASTOG VRATILA A (1. RED CILINDARA) DAVA POZICIJE BREGASTOG VRATILA A (1. RED CILINDARA) DAVA POZICIJE BREGASTOG VRATILA A (1. RED CILINDARA) DAVA POZICIJE BREGASTOG VRATILA A (2. RED CILINDARA) I NDUKCIONI KALEM, PRIMARNO /SEKUNDARNO KOLO I NDUKCIONI KALEM A, PRIMARNO / SEKUNDARNO KOLO I NDUKCIONI KALEM L, PRIMARNO /SEKUNDARNO KOLO DAVA POZICIJE BREGASTOG VRATILA B (1. RED CILINDARA) DAVA POZICIJE BREGASTOG VRATILA B (1. RED CILINDARA) H RONOMETAR VISOKE REZOLUCIJE A H RONOMETAR VISOKE REZOLUCIJE A H RONOMETAR VISOKE REZOLUCIJE A H RONOMETAR VISOKE REZOLUCIJE A H RONOMETAR VISOKE REZOLUCIJE A H RONOMETAR VISOKE REZOLUCIJE B DAVA POZICIJE KOLENASTOG VRATILA B DAVA POZICIJE BREGASTOG VRATILA B
I ZOSTANAK PALJENJA I ZOSTANAK PALJENJA I ZOSTANAK PALJENJA N EDOSTATAK GORIVA I ZOSTANAK PALJENJA N EISPRAVNOST M ERNI OPSEG/ PERFORMANSE N EMA SIGNALA S PORADINA GREKA N EISPRAVNOST M ERNI OPSEG/ PERFORMANSE PRENIZAK SIGNAL PREVISOK SIGNAL S PORADINA GREKA S PORADINA GREKA N EISPRAVNOST M ERNI OPSEG/ PERFORMANSE PRENIZAK SIGNAL PREVISOK SIGNAL S PORADINA GREKA N EISPRAVNOST M ERNI OPSEG/ PERFORMANSE PRENIZAK SIGNAL PREVISOK SIGNAL S PORADINA GREKA S PORADINA GREKA N EISPRAVNOST N EISPRAVNOST N EISPRAVNOST N EISPRAVNOST S PORADINA GREKA N EISPRAVNOST PREVIE IMPULSA N EDOVOLJNO IMPULSA I SPREKIDANI IMPULSI N EMA IMPULSA N EMA IMPULSA N EISPRAVNOST S PORADINA GREKA

PIERBURG
5.3.3 Dijagnostike instrukcije Uzroci izostanka paljenja mogu biti razliiti. Zbog toga, kod utvrivanja uzroka prvo treba treba oitati memoriju greaka.
Komponenta
Mogui uzroci/greke
Mogue korekcije
Sistem za napajanje/sistem za formiranje smee Gorivo Neodgovarajui kvalitet goriva, nedostatak goriva Neistoa u gorivu ili meanje sa drugim materijama, kao to je dizel gorivo u benzinu Nedovoljan protok pumpe (pumpa niskog pritiska i glavna pumpa) Nizak pritisak goriva Neispravan regulator pritiska, previsok ili prenizak pritisak goriva zbog toga varira koliina ubrizganog goriva Zaguen filter za gorivo; nedovoljan protok Prelomljena creva za gorivo u napojnom vodu - nedovoljan protok u povratnom vodu - previsok pritisak goriva Neispravnost Pogrena vremena ubrizgavanja Nepravilan pravac ubrizgavanja Nezaptivenost, curenje ventila brizgaljki Izvriti vizuelni pregled, proveriti miris Oistiti sistem za gorivo Zameniti gorivo Zameniti filter za gorivo i po potrebi ventile brizgaljki Izmeriti pritisak i protok goriva iz pumpe niskog pritiska Zameniti neispravnu pumpu
Pumpe za gorivo
Regulator pritiska
Proveriti pritisak i rad regulatora Zameniti neispravan regulator pritiska Proveriti sistem za napajanje gorivom Proveriti protok goriva iza filtera Zameniti filter za gorivo Ako je napajanje nedovoljno i ako pritisak varira, izvriti vizuelni pregled Ispraviti creva i po potrebi ih zameniti Odgovarajuim instrumentom izmeriti sadraj ugljovodonika (HC) u usisnoj grani kada motor ne radi Proveriti vremena ubrizgavanja, signal na brizgaljkama i zaptivenost Oistiti ili po potrebi zameniti ventile brizgaljki
Filter za gorivo Vodovi za gorivo
Ventili brizgaljki
Sistem dodatnog vazduha Sistem dodatnog vazduha Oteenje pumpe, vodova ili ventila za dodatni vazduh, to omoguava ulaenje vazduha u izduv Upravljanje motorom Senzori broja obrtaja bregastog vratila Ozubljeni prsten Nedovoljan signal ili pogreno rastojanje, senzor nije privren ili je zaprljan Prsten nije privren ili je oteen Ispitati dijagnostikim ureajem Oistiti i pravilno podesiti senzor ako je potrebno Zameniti neispravan senzor Privrstiti ga, ili ako je oteen, zameniti ga Proveriti poloaj ozubljenog prstena i senzora na kolenastom/ bregastom vratilu i faze razvoda. Odrediti GMT 1. cilindra Ispitati dijagnostikim ureajem (proveriti napon) Izmeriti povratni pritisak u izduvnom sistemu Zameniti katalizator ako je neispravan Ispitati dijagnostikim ureajem Ispraviti greke u provodnicima ili u spoju sa masom Zameniti sondu ako je neispravna Ispitati dijagnostikim ureajem Proveriti provodnike i kontakte Zameniti senzor ako je neispravan Ispitati dijagnostikim ureajem Proveriti status podataka, reprogramirati ih u ovlaenom servisu Pogledati poglavlja 4.4.2 i 4.4.3.
Katalizator
Zaguenje Previsok pritisak u izduvnom sistemu (nagomilavanje izduvnih gasova) Starenje, kratak spoj; pogrean signal
Lambda sonda
Senzori temperature
Povremeno pogrean signal
Upravljaka jedinica motora
Interna greka
PIERBURG

Komponenta Motor Klipovi, klipni prstenovi
Mogui uzroci/greke
Mogue korekcije
Oteenja, habanje
Usisni/izduvni ventili
Oteeni, ne zatvaraju se Pogreno podeeni Razvod nije u fazi
Izmeriti kompresiju Proveriti gubljenje pritiska iz prostora za sagorevanje Zameniti neispravne delove Izmeriti kompresiju Proveriti gubljenje pritiska iz prostora za sagorevanje Proveriti podeenost ventila Proveriti fazu razvoda Izvriti pravilno podeavanje Zameniti neispravne delove
Sistem za paljenje Sveice Greka u paljenju zbog pogrenih sveica nepravilnog razmaka elektroda pregorevanja zauljenih sveica, ugljeninih naslaga pukotine u izolatoru oksidacije na kontaktima Greka u paljenju zbog vlage korozije greaka na kontaktima i izolaciji Neispravno elektrino napajanje Kratak spoj pozitivnog pola i mase Greke u kontaktima Oteena izolacija Pohabani ili prekinuti provodnici Ispitati primarno i sekundarno kolo dijagnostikim ureajem, mototesterom ili osciloskopom Izvriti vizuelni pregled i merenje otpora Otkloniti neispravnosti Zameniti neispravne delove
Komponente sekundarnog kola
Ispitati primarno i sekundarno kolo dijagnostikim ureajem, mototesterom ili osciloskopom Izvriti vizuelni pregled i merenje otpora Otkloniti neispravnosti Zameniti neispravne delove Ispitati primarno i sekundarno kolo dijagnostikim ureajem, mototesterom ili osciloskopom Izvriti vizuelni pregled i merenje otpora Otkloniti neispravnosti Zameniti neispravne delove
Indukcioni kalemovi, sveice i provodnici
Posle radova na motoru kao to je, npr. skidanje i ugradnja zamajca, moe se desiti da e upravljaka jedinica motora morati da naui nove podatke. Savremene upravljake jedinice motora imaju adaptivne memorijske module, tj. neki podaci radne karakteristike se moraju nauiti. Podaci mape radne karakteristike e najpre biti snimljeni tokom vonje, a zatim e biti memorisani. To moe trajati nekoliko minuta.
Iz tog razloga je neophodno izvriti probnu vonju i tek onda ponovo proveriti ispravnost rada. Ako se ne uradi na taj nain, greka zbog neravnomernog rada e ponovo biti registrovana, iako su sve funkcije ispravne.

DODATAK
PIERBURG
6 Dodatak 6.1 Teorijske osnove

6.1.1 Formiranje izduvnih gasova Izduvni gasovi nastaju tokom procesa sagorevanja u motoru. Jedan deo tih gasova su tetne, zagaujue materije.
O2 Kiseonik N2 Azot H2O Voda
N2 O2 H2O CO2 CO NOx SO2 HC PM
Azot Kiseonik Voda Ugljen-dioksid Ugljen-monoksid Oksidi azota Sumpor-dioksid Ugljovodonici estice ai
HC S
Ugljovodonici Sumporne neistoe
Sl. 53
Formiranje izduvnih gasova
Sastav izduvnih gasova benzinskih motora se razlikuje od sastava izduvnih gasova dizel motora.
pribl. 14 pribl. 14 0,14 0,14

N2 CO2 H2O HC NOx CO
pribl. 11 pribl. 10 pribl. 12 0,06 0,03 0,32 0,18 0,03 pribl. 67 0,02
N2 O2 H2O CO2 Pm HC NOx CO SO2
0,72 pribl. 1 pribl. 71
Benzin
Dizel
Sl. 54
Sastav izduvnih gasova benzinskog i dizel motora
PIERBURG

DODATAK
6.1.2 Osnovne tetne materije u izduvnim gasovima Ugljen-monoksid (CO) Ugljen-monoksid nastaje kada gorivo koje sadri ugljenik ne sagori u potpunosti, to se posebno deava nakon starta motora ili pri radu na praznom hodu. Ugljen-monoksid je bezbojan gas bez mirisa, ali je izuzetno otrovan i moe biti smrtonosan i u najmanjim koliinama jer, ako se udie, spreava distribuciju kiseonika u krvi. U prisustvu kiseonika brzo oksidie u CO2. Sumpor-dioksid (SO2) Sumpor-dioksid je hemijsko jedinjenje sumpora i kiseonika. To je bezbojan gas prodornog mirisa koji doprinosi oboljenjima disajnih organa. Sumpor-dioksid je glavni uzronik kiselih kia, poto sa vlagom gradi sumpornu kiselinu, koja erodira objekte od prirodnog kamena. U izduvnim gasovima se nalazi mala koliina sumpor-dioksida, koja moe biti jo manja ako se smanji koliina sumpora u gorivu. Oksidi azota (NOx) Oksidi azota su jedinjenja azota (N2) i kiseonika (O2). Pojavljuju se u razliitim oblicima, na primer NO, NO2 ili N2O. Nastaju pod visokim pritiscima i na visokim temperaturama, kada postoji viak kiseonika prilikom procesa sagorevanja. Mere koje se primenjuju da bi se smanjila potronja goriva i dobilo efikasnije sagorevanje, esto dovode do poveanja sadraja oksida azota u izduvnim gasovima. Oksidi azota su veoma otrovni ako se udiu. Takoe iritiraju oi i sluzokou i izazivaju oboljenja plua. Oksidi azota su odgovorni za kisele kie i, u vezi sa tim, za izumiranje uma. Osim toga, oksidi azota su odgovorni za nastanak atmosferskog ozona, koji je otrovan ako se udie.
Ugljovodonici (HC) Ugljovodonici su nesagorele komponente goriva, kao to je benzen koji se nalazi u izduvnim gasovima posle nepotpunog sagorevanja. Pojavljuju se u raznim oblicima i imaju razliite uticaje na organizam. Ugljovodonici mogu biti i kancerogeni.
estice ai (PM) estice ai (PM particulate matter) nastaju od mikroskopski sitnih estica ugljenika oko kojih se u gorivima i mazivima akumuliraju ugljovodonici. estice ai su kancerogene. Ove estice se pojavljuju najvie u izduvnim gasovima dizel motorima. a se pojavljuje i u benzinskim motorima, ali je koliina od 20 do 200 puta manja nego to je kod vozila sa dizel motorom.
Ugljen-dioksid (CO2) Ugljen-dioksid je bezbojan nezapaljiv gas koji nastaje vezivanjem ugljenika iz goriva sa kiseonikom iz vazduha. To je neeljena komponenta zbog toga to utie na slabljenje zemljinog zatitnog omotaa protiv ultraljubiastog (UV) zraenja i doprinosi klimatskim promenama (efekat staklene bate). Kada se rastvori u vodi nastaje ugljenina kiselina, kao to je to u mineralnoj vodi. Ugljen-dioksid nije direktno otrovan, nego se njegova toksinost zasniva na tome da istiskuje kiseonik potreban za disanje, posebno u zatvorenim prostorima.

DODATAK
PIERBURG
6.1.3 Dozvoljene vrednosti emisije Granice tetnih sastojaka u izduvnim gasovima putnikih vozila su ustanovljene 1970. godine. Od 1. januara 1971. godine te granice moraju biti zadovoljene tokom testiranja prototipova svih novih vozila. Sastav izduvnih gasova se ispituje u skladu sa novim evropskim ciklusom vonje (tzv. evropski test). U evropskom testu se simulacija gradske vonje izvodi u etiri ciklusa. U SAD i u nekim drugim zemljama ispitivanja su jo zahtevnija. Kako se ova tema dalje razvija i broj vozila se poveava, granice nastavljaju da se sniavaju, a kriterijumi ispitivanja pootravaju.
CO HC NOX
100
100
100 85
Nivo emisije [%]
64 60 48 55 48 39 32 55 48
68
44 34 26 18 12 12 9
1992
43 6 5,5
1996
18 8,8 7,5
1998
1970
1971
1975
8 3,5 6
2000
4
1,7
1977
1979
1984
1988
2,5
NOX HC CO
Godina stupanja na snagu
Sl. 55
Dozvoljene vrednosti emisije izduvnih gasova od 1970. godine
PIERBURG

DODATAK
6.2 Skraenice
U ovom poglavlju su data objanjenja izraza i skraenica koji se mogu sresti u ovoj publikaciji.
AKF ARV CARB CO CO2 DLC DTC Filter od aktivnog uglja (Aktivkohlefilter) Ventil za dodatni vazduh (Abschaltbares Rckschlagventil) Kalifornijska agencija za ouvanje vazduha (California Air Resources Board) Ugljen-monoksid Ugljen-dioksid Dijagnostiki prikljuak (Data (diagnostic) link connector) Dijagnostiki kd greke (Diagnostic Trouble Code) Elektrini ventil (Elektro-Abschaltventil) Elektrini pretvara pritiska (Elektrischer Druckwandler) Recirkulacija izduvnih gasova (Exhaust gas recirculation) Elektropneumatski pretvara pritiska (Elektro-pneumatischer Druckwandler) Evropska unija Elektrini preklopni ventil (Elektro-Umschaltventil) Voda Ugljovodonici Senzor masenog protoka vazduha, protokomer (Luftmassensensor) Lambda sonda Maseni protok vazduha (Mass air flow) Lampica indikator greke (Malfunction indicator lamp) Azot Novi evropski ciklus vonje (Neuer Europischer Fahrzyklus) Nivo mora (Normal Null) Oksidi azota Kiseonik Autodijagnostiki sistem (On-Board Diagnosis) Informacije o proizvodima PIERBURG Milioniti deo Servisne informacije PIERBURG Dodatni vazduh (Sekundrluft-) Pumpa dodatnog vazduha (Sekundrluftpumpe) Sistem dodatnog vazduha (Sekundrluftsystem) Ventil za dodatni vazduh (Sekundrluftventil) Vozila sa veoma malom emisijom (Ultra low emission vehicles) Kd greke (Fehlercode) Lako teretno vozilo (Leichte Nutzfahrzeuge) Gornja (spoljanja) mrtva taka Donja (unutranja) mrtva taka
EAM-i Elektrini aktuator sa integrisanom inteligencijom EAV EDW EGR
EOBD Evropski sistem autodijagnostike (European On-Board Diagnosis) EPW EU EUV H2O HC LMS LS MAF MIL N2 NEFZ NN NOX O2 OBD
OBD II Autodijagnostiki sistem u SAD PI ppm SI SLSLP SLS SLV ULEV FC LNFZ SMT DMT

DODATAK
PIERBURG
6.3 Renik
Aktuator Produvavanje (Blow-By)
Izvrni element, aktivator. Koliina gasova iz prostora za sagorevanje koja proe pored klipnih prstenova i dospe u kuite motora. to je slabije zaptivanje klipnih prstenova, vei je protok gasova. Preko oduke kartera se ti tetni gasovi vraaju nazad u prostor za sagorevanje.
CAN
Controller Area Network: standardizovana serijska mrea za meusobnu vezu upravljakih jedinica u vozilu California Air Resources Board: Kalifornijska agencija za ouvanje vazduha
CARB
Potvrena greka (Debounced)
Greka koja se pod istim uslovima ponovo pojavi u narednim ciklusima vonje ili u nekom periodu vremena, oznaava se kao potvrena i OBD e je registrovati kao greku i memorisati.
Freeze Frame Lambda;
Radni uslovi i uslovi okoline koji su vladali kada se greka pojavila. Koeficijent vika vazduha; bezdimenziona veliina kojom se opisuje sadraj vazduha u smei goriva i vazduha. = stvarna koliina vazduha / potrebna koliina vazduha
Limp home Sekundarna lambda sonda Monitor sonda Upravljaka sonda
Pomoni reim rada motora u sluaju neispravnosti. Razliiti nazivi za lambda sondu koja je postavljena iza katalizatora.
Lambda sonda postavljena ispred katalizatora.
NEFZ
Novi evropski ciklus vonje koji slui za odreivanje emisije izduvnih gasova motornih vozila. Obavezan je za homologaciono ispitivanje novih vozila. Ispitivanje poinje odmah po startu motora. Izostavljanjem faze zagrevanja motora, koja je nekada bila uobiajena, pootren je postupak ispitivanja jer sve komponente izduvnih gasova koje se javljaju prilikom rada hladnog motora ulaze u rezultate testa. Ovaj ciklus se razlikuje od obinog ciklusa vonje. Kd sa 12 cifara koji pokazuje da li je izvrena autodijagnostika sistema vozila.
Kd spremnosti (Readiness code) SAE
Society of Automobile Engineers: Udruenje automobilskih inenjera, objavljuje sugestije i smernice iz oblasti primene zakonskih regulativa. Ureaj pomou kojeg se mogu oitati podaci sa (E)OBD.
Dijagnostiki ureaj; skener Senzori
Davai odreenih vrednosti, kao to su senzor masenog protoka vazduha, davai pritiska, davai broja obrtaja, senzori temperature, davai poloaja (potenciometri). Stehiometrijski odnos goriva i vazduha predstavlja idealan odnos neophodan za potpuno sagorevanje u motoru. Radni uslovi potrebni za izvoenje testa komponenti i sistema koji se ciklino (povremeno) nadziru. Razlikuje se od Novog evropskog ciklusa vonje (Neuen Europischen Fahrzyklus NEFZ).
Stehiometrijski odnos Ciklus vonje
PIERBURG

DODATAK
6.4 Izvori i literatura

[1] AU Abgasuntersuchung (Exhaust gas inspection) Handbuch fr den Prfungslehrgang (Manual for test course) Akademie des Deutschen Kraftfahrzeuggewerbes GmbH (TAK), Fourth Edition, 2003 Euro-On-Board-Diagnose fr Dieselmotoren (Euro On-Board Diagnosis for Diesel Engines) Volkswagen Selbststudienprogramm 315 (Self-study programme 315) [8] Richtlinie 98/69/EG des Europischen Parlamentes (Directive 98/69/EC of the European Parliament) Amtsblatt der Europischen Gemeinschaft (Official Journal of the European Community) ISSN 0376-9453
[2]
[9]
Auto Data (Auto Data) Fehlercode-Diagnose (Fault code diagnosis) Diagnosehandbuch Lambdasonden (Diagnostic Manual for Lambda Probes) ATR-Akademie 995.50.06 (Matthies), 295.01.29 (WM) 691.95.97 (Stahlgruber)
[10] [3] Euro-On-Board-Diagnose fr Ottomotoren (Euro On-Board Diagnosis for Petrol Engines) Selbststudienprogramm 231 (Self-study programme 231) VW 040.2810.50.00 05/00 [11] [4] On-Board-Diagnose (On-Board Diagnosis) Testen Prfen Messen (Testing Checking Measuring) ATR-Akademie 995.99.82 (Matthies) 295.05.17 (WM) 691.84.88 (Stahlgruber) [12] [5] On-Board-Diagnose II im New Beetle (USA) (On-Board Diagnosis II in the New Beetle) Volkswagen Selbststudienprogramm 175 (Self-study programme 175) VW 940.2809.93.00 03/99 [13] [6] Fehlerdiagnose an OBD-Fahrzeugen (Error Diagnosis in OBD Vehicles) MS Motor Service International Course
Service Handbuch (Service Manual) Europische On-Board Diagnosis (E-OBD) (European On-Board Diagnosis E-OBD) BMW 1999 de 01 90 0 007 750
Technisches Service Training (Technical service training) Benzin-Motorregelungssysteme (Petrol engine control systems) Curriculum Training TC3043027S Europische On-Board Diagnose EOBD (European On-Board Diagnosis EOBD) Ford CG 7856/S de 12/1999
Technische Filterbroschre (Technical Filter Brochure) MS Motor Service International 50 003 596-01
[7]
Alles ber Lambda-Sonden (All about Lambda Probes) BERU AG Technische Information Nr. 03 (Technical information no. 03)
6.5 Servisne informacije i tehnike broure

Preko Informacija o proizvodima, Servisnih informacija, broura Servisni saveti i informacije kao i postera i plakata, uvek ete biti u toku sa tehnikim aktuelnostima.
6.6 Program obuke

Godinje oko 4500 mehaniara i tehniara proe nae kurseve obuke i seminare, koji se odravaju ili na licu mesta ili u naem centru za obuku u Dormagenu (Nemaka).
6.7 Katalozi, Motor Service CD, TecDoc CD

Pomou naih sveobuhvatnih kataloga, tampanih ili na CD-u, uvek ete nai pravi deo za odgovarajue vozilo.
Vie informacija moete dobiti preko lokalnih Motor Service distributera ili na www.ms-motor-service.com.

Osnovi Auto Dijagnostike

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Osnovi Auto Dijagnostike

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Saveti i Informacije

MS Motor Service International GmbH

Kontrola emisije izduvnih gasova

Kontrola emisije i OBD

AUTODIJAGNOSTIKI SISTEM (OBD) ............................................................................ 6

SISTEMI I DIJAGNOSTIKA OPTE INSTRUKCIJE ...................................................... 20

SISTEMI I DIJAGNOSTIKA SA PROIZVODIMA PIERBURG ................................... 23

Izdava: MS Motor Service International GmbH

2 | KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD

MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL

Kontrola emisije i OBD

4.4.3 4.5 4.5.1 4.5.2 4.5.3 4.6 4.6.1 4.6.2 4.6.3

OSTALI SISTEMI I NJIHOVA DIJAGNOSTIKA ................................................................ 54

MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL

KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD | 3

Kontrola emisije i OBD

4 | KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD

MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL

Kontrola emisije i OBD

1.2 Piktogrami i simboli

1.3 Opte napomene

MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL

KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD | 5

Kontrola emisije i OBD

6 | KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD

MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL

Kontrola emisije i OBD

2.2 Zahtevi koje OBD mora zadovoljiti

Senzori Merni opseg Kratak spoj Prekid Verodostojnost

Aktuatori Kratak spoj

Zadavanje rezervnih vrednosti Program limp-home

Beleenje statistikih i sporadinih greaka koje se mogu upotrebiti za dijagnosticiranje

Autodijagnostika elektronskih sistema (OBD)

MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL

KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD | 7

Kontrola emisije i OBD

2.3 Zakonski propisi

Hronoloki pregled standarda i zakonskih propisa (izvod)

8 | KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD

MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL

Kontrola emisije i OBD

2.4 Obim i vrste dijagnostike

Komponenta Katalizator Lambda sonda (ispred i iza katalizatora)

Recirkulacija izduvnih gasova

Automatski nadzor rada

Ne trai se za EOBD ako je ep rezervoara osiguran od gubljenja. Ne trai se za EOBD.

MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL

KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD | 9

Kontrola emisije i OBD

10 | KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD

MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL

Kontrola emisije i OBD

2.6 Kd spremnosti (Readiness code)

Podrano Podeeno Nije izvren test svih sistema

Podrano Podeeno Izvren je test svih sistema

Kd spremnosti u sluaju da spremnost nije zadovoljena (primer)

Kd spremnosti posle uspeno izvrene provere (primer)

MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL

KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD | 11

Kontrola emisije i OBD

2.7 Koncepcija dijagnostike vozila

Greka u vezi izduvnih gasova

Detekcija putem OBD