KNJIEVNOST/LITERARNOST ta je knjievnost?/Kada postoji knjievnost?

definicija vanknjievne norme; kontekstualna i tekstualna Aristotel o knjievnosti: epski, dramski i lirski rod - > klasicizam dela koja treba da se imitiraju (kanon) romantizam: kanon, veliki pis i, du! naroda "ta radi knjievnost? Aristotel: katar#a (kat!arsis) humanizam: pou$iti i #abaviti romantizam: jedinstvensost, %enijalnost, neponovljivost Arnold: brana od varvarstva subverzivnost vs. konformizam forma sadraja: mimesis, &ik ija forma izraza: Kantova estetika, umetnost upu'uje na sebe samu; oneobi$avanje je#ika knjievni je#ik vi"e konotativan, knjievna upotreba je#ika ima%inarna i esteti$ka ruski formalisti: literarnost; knjievni je#ik je motivisan (nearbitraran), autoteli$an (nelinearan), autore&eren ijalan (neutilitaran) Jakobson: literarnost proisti$e i# or%ani#a ije lin%visti$ki! elemenata (koji nisu svojstveni samo knjievnosti), a ne i# upotrebe pove#anost literarnosti sa &uturi#mom odre(enje literarnosti dru"tveno pitanje, vanknjievno AUTOR/INTENCIJA dominantna dihotomi a: tradicionalno sh!atan e "a#tor ima od$o!ornost %a smisao i %na&en e teksta' i moderno "#kida !a(nost )i*&e!e namere' :::: objanjenje (eksplika ija, tra%anje #a namerom) vs) interpretacija (opis #na$enja dela) tre'i postupak preko $itao a inten+ionalna il#%i a Rable (*ar%antua), ,r#st (+rotiv ,ent--eva), -orhes (+jer .enar, pisa Ki!ota) smrt autora ".#ko/ -art' 0 a#tor kao $ra1anin/ )o!e%anost sa ideolo$i om ka)itali%ma2 %amen en e%ikom/ &itala+ e mesto $de se od!i a edinst!o teksta2 kritika3 me*a se )isa+ # bio$ra4skom i so+iolo*kom smisl# "4#nk+i a a#tora/ mesto # kanon#' i hermene#ti&kom smisl# "namera kao merilo inter)reta+i e' miljenje-jezik ::: voluntas-a tio/s riptum :::: inventio-elo utio (,laton/ Aristotel/ Ci+eron/ A!$#stin/ s!eti ,a!le) svo(enje namere na stil, ale%orija, !/ponoia; e%#e%etski obra#a aktuelizovanja teksta (kontekst nastanka vs) sada"nji trenutak) hermeneutika dis iplina teolo%ije 5lehma er uspostavljanje prvobitno% #na$enja (istinsko% #na$enja); istorijska lin%vistika

hermeneutiki krug !ipoteti$ki smisao eline, $itanje delova, vra'anje na elinu 6ilta objanjenje vs. razumevanje 7#serl intencionalitet kao svest koja je uvek o ne$emu (umesto o%ita kao $iste re&leksivne svesti), hermeneutiki krug nije metod, ne%o nuni deo ra#umevanja (anti ipa ija smisla) 7a de$er Dasein odre(uje tuma$enje, nuni element (kru% nije 0lo"1) 8adamer #na$enje se ne is rpljuje namerom pis a, svako tuma$enje kontekstualno kao dijalo% pro"losti i sada"njosti odstojanje tuma$a i teksta dovodi do stapanja vidika (tekst daje od%ovore na pitanja koja sad postavljamo) kritika svesti 2enevska "kola empatija sa pis em da bi se ra#umeo tekst, ponovno proivljavanje stvarala$ko% projekta metod uporednih odlomaka po$iva impli itno na nameri pis a, ako ne kao ilju, predumi"ljaju, ono barem kao strukturi, sistemu, nameri na delu intencija i koherencija, niko se ne bavi knjievnim tekstom kao slu$ajnim tekstom dva ar%umenta protiv intencionalnosti: 3) (post)strukturalistiki #na$enje ne odre(uju namere ne%o sistem je#ika 4) delo ivi svoj ivot, proi#vod akumulacije, istorije tuma$enja od strane $itala a oba po$ivaju na ra#li i pisanja i %ovora (,laton: pisani tekst dvostruko udaljen od ideje) povratak intenciji 7ir*: znaenje (meanin% stalno, otkriva se interpreta ijom) znaaj (si%ni&i an e menja se, #avisi od konteksta prijema, otkriva se vrednovanjem) lo%i$ko prvenstvo #na$enja u odnosu na #na$aj i tuma$enja u odnosu na vrednovanje (ne nuno i temporalno prvenstvo); tekst ima: i#vorno #na$enje, savremeno #na$enje, i#vorni #na$aj i savremeni #na$aj namera se ne svodi na predumi"ljaj; Serl pore(enje pisanja i !odanja (antiinten ionalisti$ka postavka se #asniva na naivnoj kon ep iji namere), namera nije cilj ve pokrenuto znaenje tuma$enje ima #a predmet #na$enje (ne #na$aj) i nameru (ne projekat) SVET/,RE6STAVA dominantna dihotomi a: mime#is nepostojanje re&eren e re4eren+i alna il#%i a Sosir: arbitrarnost #naka, relativna autonomija je#ika u odnosu na stvarnost, #na$enje je di&eren ijalno (proisti$e i# odnosa) a ne re&eren ijalno (odnos re$i prema stvarima) Jakobson #asnovao teoriju knjievnosti na modelu lin%vistike: referencijalna funkcija vs. poetska funkcija (dominantna) Le!i9Stros: anali#a mitova, sintaksa narativni! struktura na u"trb sve%a "to se ti$e semantike i deskrip ije ,laton: tri modusa pripovedanja: prosti (indirektni %ovor'/ )odra(a!ala&ki "mime%is', me"oviti Aristotel: privile%ovao dramsku umetnost, mime#isu pripada istorija (mut!os) kao mime#is delanja (nara ija, ne deskrip ija); tra%edija kao mimezis delanja! a ne ljudi; dalje te!nika predstavljanja i pisani je#ik mimezis konven iju i#daje #a prirodu (usmeren na mnenje, do5a), tradi ionalno se ve#uje #a reali#am roman individuali#am buroa#iju kapitali#am kritika mimezisa "# kritika kapitalizma

ideal re&eren ijalne pre i#nosti knjievnosti 6apada realizam kao diskurs koji ima pravila i konven ije (Jakobson prevas!odstvo metonimije i sine%do!e nasuprot meta&ore u romanti#mu i simboli#mu); i#van teksta je varljivi efekat igre iluzija (,a!el), efekat stvarnog (-art) manipulacija koja maskira konven iju reali#ma i prikriva arbitrarnost koda, navodi na ube(enje o naturalizovanosti znaka, stvara pastie pre ne%o preslikava, tj) preslikava ono to je ve kopija neega intertekstualnost (Kriste!a); dijalo%i#am (-ahtin) koji dijalo% dela i sveta postaje dijalo% tekstova (intertekstualnost je redukovani dijalo%i#am) enet: paratekstualnost, metatekstualnost, ar!itekstualnost, !ipertekstualnost knjievnost na dru%om stepenu zastarela koncepcija reference neposredan prela# sa o#na$itelja na re&eren u, be# posredovanja #na$enja !alu ina ija ra#lika poetske ilu#ije (svesno suspendovanje neveri e kod Kolrida) i !alu ina ije ne%ativno verovanje .ro d fort-da i%ra (#nak kao #amena #a stvar, ne &anta#am stvari) kritika antire&eren ijalni! s!vatanja impli itno podra#umevaju da nji!ove tvrdnje re&eri"u na ne"to arbitrarnost kod Sosira je nemotivisana ve#a o#na$itelja i o#na$eno%, a ovde se preu#ima kao apsolutna tiranska vladavina koda Nortro) .ra antropolo"ki model mime#isa (prepo#navanje kao temeljni element intri%e; ilj mime#isa je ra#otkrivanje inteli%ibilne strukture do%a(aja i time davanje smisla ljudskim delanjima), efekat fikcije van teksta (prepo#navanje vr"e $itao i) ,ol Riker mime#is neodvojiv od vremenskog iskustva, ne stati$ka kopija ve' ko%nitivna aktivnost, uobli$avanje iskustva o vremenu Terens Ke ! paradi%ma lova, $itala kao lova na #nakove, pripovedanje kao nain spoznaje postojanje re&eren e fikcijski svetovi; re$ samo prividno re&eri"e, podraava re&eren ijalna svojstva je#ika; isto vai #a &iktivne %ovorne $inove kriterijum istinitosti se u knjievnosti #asniva na pojmu mo%u'e% u odnosu na stvarni univer#um :ITALAC/RECE,CIJA dominantna dihotomi a: objektivno ra#umevanje teksta be# $itao a (istori i#am, &ormali#am, nova kritika) subjektivno $itanje (!ermeneutika) a4ekti!na il#%i a nova kritika: close reading, savr"eno objektivno deskriptivno $itanje Ri&ards: $itanje je pred tekstom u%lavnom nemo'no, treba otkloniti taj nedostatak obra#ovanjem $itala a, de&inisati prin ipe ta$no% $itanja strukturalizam: apstraktni $itala /ar!i$itala , sve#naju'i $itala ,r#st: ne postoji neposredni pristup knjievnom delu; empati$nost, projektivnost, identi&ika ija; pisa i knji%a vrlo malo kontroli"u $itao a, kroz knjigu italac ita i razume sebe; $itanje je pisanje kao "to je pisanje bilo $itanje fenomenoloka hermeneutika estetika recepcije: Vol4$an$ I%er/ 7ans Robert Ja#s

recepcija vs. uticaj ranije je bilo vano na koje dru%e pis e je uti ao koji autor, ne sami $itao i Vol4$an$ I%er3 implicitni italac: $itanje se protee i unapred (ka delu koje se $ita) i una#ad (ka ve' pro$itanim delima) uvek revidiraju'i i sinteti"u'i #na$enje, tekst je poten ijalna struktura koja se aktueli#uje u $itao u kao ko!erentni objekat u odnosu sa normama i vrednostima; popunjavanje praznina u tekstu; pojam i#veden od pojma impli itni autor Ve na -#ta (autor se nikada ne povla$i i# svo% dela, impli itni autor je #amenik koji kontroli"e delo) repertoar: dru"tvene, istorijske, kulturolo"ke norme koje $itala nosi (ra#lika strukture teksta na koju se odnosi impli itni $itala i strukturisano% $ina u stvarnom $itanju) problem: moderni romani koji remete o$ekivanja (repertoar), delo nije otvoreno #a svako $itanje ne%o od"krinuto 7ans Robert Ja#s kolektivna o$ekivanja horizont oekivanja (po%lavlje o istoriji) teorija rodova s!ema re ep ije (o$ekivanja od pojedina$ni! rodova, rod kao !ori#ont o$ekivanja) tripartitna podela stilova koja od%ovara rodovima: Aristotel (visoki, srednji, niski), In$arden (u#vi"eni, tra%i$ni i %roteskni), .ra (romansa, satira, pripovest) Stenli .i* #a!tevanje potpune subjektivnosti i slu$ajnosti u $itanju, $afektivna stilistika% (#amena inten ije autora inten ijom $itao a) osporava dvojnost teksta i $itao a tekst se doivljava u iskustvu i #avisi od $inova $itanja i strate%ija interpreta ije, a ne predstavlja misteriju koju treba re"iti ukidanje svake subjektivnosti (s!va'ene kao autonomije), tekst i $itala se stapaju sa diskur#ivnim sistemom STIL stilisti&ka il#%i a odnos teksta prema je#iku; stilistika i#me(u lin%vistike i kritike #na$enja stila: individualnost autora, posebnost jedno% dela, neop!odnost jedno% na$ina pisanja, klasa, "kola, anr, period, skup i#raajni! postupaka; i#me(u nunosti i slobode stil je norma opona"ati, kanon, vrednosni sud stil je ukras e&ekat, varija ija (po$iva na ra#li i 0tela i odela1) stil je odstupanje odvajanje od svakodnevne upotrebe, sinonimija (mo%u'nost da se ista stvar kae ra#li$ito) stil je anr ili tip svojstvenost diskursa, prila%o(enost svrsi stil je simptom pove#an sa li$no"'u koja se otkriva u njemu (i# likovne kritike koja je #bo% komer ijalni! ra#lo%a otkrivala &alsi&ikate na ovaj na$in) stil je kultura du! naroda, vi#ija sveta jedne #ajedni e nestanak retorike stil kao i#ra# subjektivnosti, a ne kolektivna rta -art ra#likovanje jezika (dru"tvene $injeni e) i stila (neotu(uve posebnosti), i#me(u je pismo (u%la(eno/pu$ko, neutralno i %ovorno) koje je moral &orme, i#bor dru"tveno% okvira u koji pisa odlu$uje da smesti prirodu svo% je#ika pobuna protiv stila kritika sinonimije (pretpostavlja postojanje re&erisanja i inten ije), prin ipa da je &orma promenljiva a sadraj ostaje isti Stenli .i* kritika ideje o tome da se prvo utvrde &ormalne s!eme u# pomo' deskriptivno% modela

koje se potom tuma$e tumaenje neumitno prethodi deskripciji, opisivanje je tuma$enje kritika di!otomije je#ika i mi"ljenja, bez jezika nema miljenja dva smera: lin%visti$ko opisivanje teksta (objektivno i sistemati$no, li"eno tuma$enja) duboka stilistika (interpretativna, pove#uje oblike i teme, opsesije, mentalitete) Jakobson i Le!i9Stros o 0.a$kama1 - %ramatika pesme; "ta nam otkriva da strukture nisu je#i$ke ne%o i knjievne tradi ionalni pojmovi norme i odstupanja; poetske slobode 7akobson elimini"e par norma-odstupanje; podela na emotivnu&izraajnu funkciju (ak enat na %ovorniku), i poetske funkcije (poruka sama po sebi) Ri4ater na%la"avanje koje dodaje in&orma iji be# promene #na$enja (stil kao odelo), i#be%ava sinonimiju (da bi se utvrdilo 0nulto #na$enje1 treba nam prevod ili kritika inten ije koje bi #amenilo pismo pretpostavkama o autoru) koja bi se merila u odnosu na paradi%matsku osu (sinonim kao odsutna #amena), ve' vodi ra$una o sintagmatskom kontekstu (odstupanja od konteksta otkrivaju na%la"avanje i name'u elemente verbalne sekven e panji $itao a) stil kao po%led na svet svojstven pojedin u ili klasi pojedina a; stil ne kao i#bor autora ve' devija a koja i#raava duhovni etimon&psiholoki koren; $itala kao lova trai tu osnovu 7 emsle! supstanca i forma sadraja i supstanca i forma izraaja povratak na inventio-elo utio Nelson 8#dman ima veoma ra#li$iti! na$ina da se kau veoma sli$ne stvari, odnos sadraja i &orme nije biunivokan (obostrano jedno#na$an) stil kao li$ni potpis egzemplifikacija vs) denotacija (#eleni demper demper e%#empli&ikuje #eleno, #eleno denotira demper), sli$nost sa poeti$kom i re&eren ijalnom &unk ijom semanti$ka i pra%mati$ka ra#matranja samo %ovor postoji u lin%visti i, samo individualni stilovi postoje u stilisti i; norma ili kod je samo trenutno stanovi"te podlono i#menama ISTORIJA $eneti&ka il#%i a po#ivanje na istorijski kontekst slui obja"njavanju kretanja u knjievnosti istorija kao dinamika i kao kontekst formalizam i klasicizam knjievna istorija nije autenti$no istorijska jer samo utvr(uje hronologiju u knjievnosti istorijska kritika romantizam, relativisti$ka i opisna; klasicistika, proskriptivna i vanvremenska istorija knjievnosti (sinte#a, ni# mono%ra&ija o vanim autorima u !ronolo"kom redu) vs) knjievna istorija (metod istraivanja, &ilolo%ija primenjena na knjievnost) pisa i delo u kontekstu vs) istorijska %ramatika/istorijsko prou$avanje je#ika op#i ija sin!ronijsko% i dija!ronijsko% po%leda na knjievnost, knjievna istorija kao deo (prou$avanje svako% dela ponaosob) i elina (!ronolo%ija) ra#lika istorije i kritike ne tako jasna, svaka istorija podra#umeva vrednovanje, koja su knjievna dela

uklju$ena Lis en .e!r istorijska istorija knjievnost istorija knjievnih formi kodova, te!nika, konven ija; predmet su !ermeneuti$ke konstruk ije K#r+i #s anti$ki toposi u #apadnoj knjievnosti kontinuitet i tradi ija vs) ra#li$itosti knjievna evolucija ruski formalizam oneobiavanje kao prin ip evolu ije, predmet nisu dela ne%o postup i; literarnost nastaje naru"avanjem automati#ma opaanja; diskontinuitet umesto kontinuiteta dva na$ina evolu ije parodija (8on Ki!ot) i uvo'enje marginalnih postupaka horizont oekivanja (Ja#s inspirisan 8adamerom) $itala pove#uje istoriju i kritiku, projekt o istoriji a&ekata, #na$enje kao plod dijalo"ko% odnosa teksta i $itao a u datoj eposi; provera esteti$ke vrednosti u odnosu na istorijski lanac recepcija, sveukupnost ni#a e&ekata; stapanje !ori#onata (pro"la iskustva u%ra(ena u tekst); kriti$ar kao idealni $itala estetika distanca (Ja#s inspirisan ruskim &ormalistima) #ajedni$ke pretpostavke jedne %enera ije $itala a koje tekst i#daje, varira, kori%uje kro# trenutke ne%ativnosti; $itaju'i una#ad (!ronolo"ki), kriti$ar treba da utvrdi izvorne trenutke negativnosti i o eni nji!ovu vrednost u istorijskoj perspektivi (ori%inalna ne%ativnost); u svakom trenutku delo od%ovara na spe i&i$na pitanja $itala a koje kriti$ar treba da prepo#na, nijedno delo nije klasi$no samo po sebi kritika teorije italac mora biti obra#ovani kriti$ar, negativitet kao univer#alna vrednost socioloka istorija knjievnosti odustajanje od teksta, bavljenje institucijama i aktivnostima Lis en .e!r -#rdi e polje knjievnosti: umetni i i pis i, 0majstori1, kriti$ari, i#dava$i, klijentela, prodav i; svi propratni komentari i komentatori, akademije, na%rade, $asopisi, televi#ija britanske studije kulture porast masovne kulture .#ko mikroistorija mo i u kulturi, #animanje #a politiku, izoptavanje i iskljuivanje na osnovu rase, pola, klase, %eopoliti$ko% poloaja (kolonije) itd) VRE6NOST dominantna dihotomi a: nau$na objektivnost i kriti$ka subjektivnost estetska il#%i a -art: itljivo vs) pisivo vrednovanje vodi kanonima i klasi ima; deljenju na knjievne i neknjievne tekstove (kriterijumi !ermeti$nosti, oneobi$avanja, kompleksnosti) 8#dman: ra#lika knjievnosti i dobre knjievnosti ve'ina umetni$ki! dela su lo"a pro enjivanje dela podra#umeva ideju o normi odnosno definiciju prirode i funkcije knjievnosti hijerarhije umetnosti: 7e$el (inteli%ibilno poe#ija na vr!u), 5o)enha#er (mu#ika), Kant (lepo samo po sebi ilj) Eliot literarnost se pro enjuje na osnovu estetskih kriterijuma, znaaj na osnovu neestetskih Arnold stvaranje drutvenog morala i brane od divlja"tva u 9ran uskoj solidarnost, rodoljublje, %ra(anski moral Re mond Vili ams ivot! snaga! jaina iskustva, sposobnost da u$ini $oveka boljim

:;<te subverzivna mo 7 #m da svi ispravno #aklju$uju, imali bi iste estetske sudove Kant estetski sud (prijatnost) je subjektivan; lepo je sud #a svako%a, lepota svojstvo stvari van li$no% interesa, svi %a dele sensus communis enet radikalni relativizam, vrednovanje je subjektivno i nema teorijsku pertinen iju Sent9-e! dve &a#e: 3) klasik se i#die i# svi! paradoksa (individualno-univer#alno, lokalno-%lobalno, tradi ija-ori%inalnost, &orma-sadraj, aktuelno-ve$ito); klasik je deo ni#a, alka tradi ije; klasik je #a $itao a uvek nov (.olijer, tempo prijema ostaje isti; mada %enija ne moraju odma! prepo#nati), vi(enje klasika univerzalno (=eltliteratur) 4) na ionalna #ajedni a u estetskom save#ni"tvu, sklad sa epo!om, dru"tvenim okvirom, vladaju'im prin ipima, klasama u dru"tvu; primena knjievnosti na ivot, stvaranje ljudi i %ra(ana; istorijski i normativni aspekt, #ajedni a ra#uma (opravdanje norme) i autoriteta (opravdanje ra#umom); brani nacionalnu knjievnost klasicizam pandan romantizmu, odnosi se na klasi$na dela koja valja podraavati kao modele, normu 8adamer kanon: klasi$na antika (istorijski stil), ta dela imaju normativnu i nadistorijsku vrednost, odolevaju istori i#mu, vrednovanje je ujedno istorijsko i nadistorijsko (ra#doblje koje ostvaruje odre(eni stil koji je op"ti ideal stila); !e%elijansko s!vatanje imanentni telos estetsko% ra#vijanja Ja#s osporava mo%u'nost da se moderno doba (obeleeno negativno u) uklopi u 8adamero!o vi(enje klasika; svako klasi$no delo je u svom po$etku bilo; klasikom se postaje ali se ne ostaje nuno klasikom analiti$ka &ilo#o&ija -erdsli estetski instrumentalizam, dijalektika teksta (kao partiture) i $itao a; estetsko vrednovanje #avisi od jaine iskustva koje prua estetski objekat; tri kriterijuma: jedinstvo! kompleksnost! intenzitet (Toma Ak!inski: integritas! consonantia! claritas) problem sa modernim delima koja napadaju jedinstvo i kompleksnost Nelson 8#dman tri simptoma estetike: sintaksika gustina! semantika gustina i sintaksika puno a verovanje u budu nost korist empirijske #asnovanosti u estetskom o enjivanju, budu'nost kao ispravlja$ %re"aka, osloba(anje od lani! i prola#ni! vrednosti (klasi$arsko stanovi"te), promovi"e prave vrednosti (modernisti$ko) ideja o romanti#mu klasika Adorno klasikom se postaje kad po$etni e&ekti i#vetre ili budu preva#i(eni, a naro$ito parodirani; i#vorni $itao i uvek %re"e; modernost se obja"njava dinamikom negativiteta istorija ukusa (istorija umetnosti) prou$ava se kretanje dela, stvaranje veliki! #birki, osnivanje mu#eja, tri"te umetnosti kanon kao sel&-&ul&illin% prop!e / jer #avisi od kriterijuma ovde i sada, ono%a "to #ajedni a smatra vrednim; nije stalan, ali nije ni podloan slu$ajnosti; konsen#us %de skupina pojedina$ni! naklonosti postaje norma kro# "kolstvo, i#dava"tvo, tri"te