-2SADRAJ

I. II. III.

UVOD ... 4 - 6 POJAM I OBELEJA TRANSNACIONALNOG KRIMINALITETA 7 11 TRANSNACIONALNE KRIMINALNE ORGANIZACIJE .12

1. I !"#$!%&'! (!)#$! ..12 - 1* 2. K+",(-#$&'# %!.'+'!. /"# .. 16 - 10 1. J!2!%&'/ $!',3/ . ... 24 - 21 4. K#%/&'/ .#$!5/ .. 22 - 2* *. R,&'! (!)#$! . . 26 - 14 6. A(/.#6'! (!)#$! . 11 - 1* IV. ME7UNARODNE ORGANIZACIJE ZA SUZBIJANJE TRANSNACIONALNOG KRIMINALITETA .. 16 1. M/5$,%!.+5%! +.8!%#3!9#$! '.#(#%!"#& #6'/ 2+"#9#$/ :INTERPOL; ...16 - 17 2. E<.+2&'! 2+"#9#$&'! !&+9#$!9#$! :EUROPOL; .1= - 10 V. VI. ZAKLJU>NA RAZMATRANJA .. ..44 42 LITERATURA .. 41

-1I. UVOD

Ovaj rad ima za svrhu da utvrdi zbog ega i pod kojim uslovima drava i njeni predstavnici postaju sauesnici u aktivnostima koje se obino podvode pod pojam organizovanog kriminala. Polazimo od pretpostavke da je pomo drave neophodan uslov za postojanje ovakvih organizacija. Bilo je neizbeno da i kriminalna udruenja slede taj put. U isto vreme, kriminalci su se pokazali ve ti u kori enju slabosti regulative. !acionalizam, strahovi od gubitka suvereniteta i odsustvo jasnih me"unarodnih pravila i mehanizama za njihovu primenu doveli su nas u situaciju u kojoj prestupnici veoma lako izbegavaju mree lokalnih kontrolora. #noge vlade su oglasile da strepe zbog opasnosti koje sa sobom nosi globalni $organizovani kriminal%. #nogi u &jedinjenim 'merikim (ravama i )vropskoj uniji smatraju da je takav kriminal ozbiljna pretnja bezbednosti na nivou pojedinih drava i na nivou me"unarodne zajednice. &a raznih strana sveta dolaze pozivi da se uini ne to na re avanju problema. Objavljivanje $rata% transnacionalnom kriminalu donosi ideje o militarizaciji organa gonjenja. Osim toga, upueni su pozivi obave tajnim slubama da preuzmu aktivnu ulogu u borbi protiv kriminala i naporima za uspostave kontrolu. Ovi drastini koraci vode u smeru stvaranja opasnosti za demokratske drave koje takve mere primenjuju. Po to se o tim merama dosta razmi lja i po to se one dosta primenjuju, moglo bi se pomisliti da postoje aurni podaci koji su potrebni da bi se donele odluke i da je postignut odgovarajui nivo razumevanja problema. *avljaju se mnoge nepotpune tvrdnje, upro avanja, preterivanja i pogre no tumaenje pojmova. +o znai da ili nemamo odgovarajue in,ormacije ili da dostupni dokazi nisu bili podvrgnuti odgovarajuoj analizi -ili i jedno i drugo.. #e"utim, portretiranje ovog ,enomena kao $svetske zavere% ozbiljno je osporeno kao neutemeljeno i varljivo. Postoje dokazi da prekogranini kriminal nije uvek tako dobro organizovan kao to se obino smatra i da se savezni tva me"u kriminalcima stvaraju kad se javi interes i na ad hoc osnovi, a ne u vidu saradnje trajnog karaktera. /to je jo vanije, veze izme"u kriminalaca i uvaenih lanova dru tva su sloene i raznolike. (akle, pre nego to postavimo konstrukciju za novu politiku, moraemo da napravimo veliki broj $korektivnih% analiza. Ovaj rad ima za cilj da olak a sprovo"enje takvih analiza tako to e se usmeriti na dodirne take izme"u legalnih i nelegalnih uesnika -kako pojedinaca, tako i organizacija..

-4Organizovani kriminal ne moe postojati bez ozbiljne pomoi dravnih institucija. Ono to elimo da kaemo jeste da ovaj kriminalni ,enomen svoje postojanje duguje pozitivnoj i aktivnoj saradnji minimalnog broja strate ki dobro raspore"enih aktera u dravnoj ma ineriji. U ii na e panje je organizovani kriminal, pri emu imamo na umu popularno shvatanje tog pojma. U oima naroda, organizovani kriminal je delatnost velikih, monih organizacija koje imaju sloenu unutra nju podelu rada, mada te predstave obino nisu tako precizno artikulisane. Bez obzira na to kako se u narodu gleda na pojam organizovanog kriminala, u akademskim krugovima odavno je jasno da e ocena o postojanju organizovanosti zavisiti od njenog stepena mani,estovanja. Usled toga, ne postoji neki lak i nesumnjiv nain koji bi omoguio da se u analitike svrhe napravi jasna razlika izme"u $organizovane% i kriminalne aktivnosti koja 0 ne pripada ovoj grupi. O tome je (onald 1. 2risi 0345 god. pisao 6 $Organizovanost na nekom nivou postoji ak i kod grupe koju ine dve devojke iz srednje klase kada na putu iz kole dolutaju do robne kue i tamo 7dignu8 neki ru.% Posledica toga je da je pojam organizovanog kriminala lako zloupotrebiti u propagandne svrhe. !a osnovu svega ovoga, me"utim, ne sledi da ono to se u narodu podrazumeva pod $organizovanim kriminalom% nikada nije postojalo. +o je empirijsko pitanje i ja elim da ukaem na to da se makar jedna kriminalna pojava uklapala u ovo popularno vi"enje. 9a istraivanja organizovanog kriminala i korupcije zanimljive su zemlje sa monim organizovanim kriminalnim grupama, kao to su6 :talija, &'(, *apan, 1usija, 2ina i 2olumbija na koje ce mo obratiti najvi e panje u ovom radu. #ada su kreatori evropske politike za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala istakli kao prioritet, na ovaj ili onaj nain, dru tvo u ovim zemljama je nauilo kako da ivi sa ovim zabrinjavajuim pojavama. #ada vlasti prave $analize o pretnji%, ivot tee dalje, demokratska ipravna drava ivi zajedno sa svojim oponentom, pozicioniranom na suprotnim stanovi tima. #noge okolnosti utiu na dugotrajnost kriminalnih organizacija, a koje prevazilaze lokalne posebnosti sindroma ma,ije. *edna od tih okolnosti je veoma iroka6 nizak nivo uzajamnog poverenja -socijalni kapital. van uskog kruga sopstvene ,amilije. Ova okolnost ne utie samo na dru tvene ve i na poslovne odnose, na primer, na izvr enje ugovora. 2ada je po tovanje zakona obezbe"eno snanom prisilom, to nepoverenje se moe prevazii tako to se neslaganje razre ava na sudu. #e"utim, kada zakoni nisu delotvorni i kada je sudski sistem manjkav, za tita mora da se potrai negde drugde, a ne od vlasti.
0

.(onald 1. 2risi, Organizovani kriminal u dravi, &avona, #ilano 0345.