NEUROLINGVISTI!KO PROGRAMIRANJE: INTEGRATIVNI MODEL STANJA SVESTI Gordana Stanojevi!

-Vitaliano Mindwaves Institute, PO Box 41, Boston, MA 02199, USA

Rezime. Realnost je univerzalna, ali je nae doivljavljanje realnosti individualno, i razlikuje se od "oveka do "oveka. Kori!enjem razli"itih modela, ljudi mogu suziti ili proiriti svoja iskustva. Neurolingvisti"ko programiranje (NLP) je jedan od mnogobrojnih na"ina za izmenu starih modela ponaanja. Fizi"ka bolest, psiholoki problemi, obrazovne i/ili duhovne potrebe, shvataju se u okviru NLP kao deo prirodnih razvojnih mehanizama. Potreba za promenom i potraga za novim resursima (npr. biolokim, psiholokim, kulturnim ili duhovnim) dozvoljavaju ljudima ekspanziju bogatstva svojih iskustava, znanja i svesti.

Klju ! ne re ! i: modeli ponaanja, stanja svesti, neurolingvisti ! ko programiranje, integrativni model.

1.

UVOD

Realnost je univerzalna, ali je na doivljaj realnosti individualan, i razlikuje se od "oveka do "oveka. Svaka osoba, kao jedinstveno bioloko, psiholoko i socioloko bi!e, formira svoje sopstvene reprezentacije stvarnosti, koje onda koristi kao model za generisanje ponaanja. Koriste!i razli"ite modele ljudi mogu ograni"avati ili proirivati svoja iskustva. Na izbor specifi"nog modela stvarnosti baziran je na individualnim iskustvima - naoj li"noj istoriji. Modeli koje biramo u naem ivotu za reprezentaciju sveta formiraju povratno specifi"ne psiholoke strukture; na primer, nae interese, navike, sklonosti, nesklonosti i pravila sopstvenog ponaanja. Neki modeli stvarnosti, koje smo razvili u prolosti pod odre#enim okolnostima, nisu vie od koristi u naem ivotu. Neurolingvisti!ko programiranje (NLP) je jedan od mnogih mogu!ih na"ina za izmenu starih modela ponaanja, koji osiromauju nae iskustvo i ograni"avaju nau sposobnost za efikasno delovanje u novim okolnostima. Naime, nai podsvesni psihosomatski procesi mogu delovati na inteligentan, autonoman i kreativan na"in u transformaciji naeg iskustva. Svako ima priliku da napusti svoju identifikaciju sa bilo kojim ograni"avaju!im svesnim procesima, pomeraju!i se u kontekst gde postoji pristup nesvesnim biolokim i psiholokim resursima, uz mogu!nost terapeutskog efekta. Fizi"ka bolest, psiholoki problemi, obrazovne i/ili duhovne potrebe posmatraju se u okviru NLP kao deo prirodnih razvojnih mehanizama. Ovi mehanizmi bili su kori!eni kao pokuaj adaptacije odre#enim uslovima okruenja. Ali svaka osoba ima potencijalnu mogu!nost da se izmeni. Taj potencijal je deo naih prirodnih mehanizama za preivljavanje. Mada neki ljudi mogu imati ograni"ene resurse, ovi potencijali za izmenu postoje neprekidno u njihovom telu i psihi. Jer u svakoj osobi uvek postoji slede!i razvojni korak, koji se moe realizovati. Potreba za promenom i potraga za novim resursima (npr. biolokim, psiholokim, kulturnim ili duhovnim) dozvoljavaju ljudima ekspanziju bogatstva svojih iskustava, znanja i svesti.

2.

NEUROLINGVISTI!KO PROGRAMIRANJE - MODELI

Postoji nekoliko modela neurolingvisti"kog programiranja: integrativni, biofizi"ki, socioloki, psiholoki i hipnoterapijski.

2.1

Integrativni model Na integrativni model NLP-a fokusiran je na integrisanje [1] "etiri razli"ita modela: 1) 2) 3) 4) Biofizi!kog modela, za analizu telesnih funkcija (npr. statusa zdravlja i organskih funkcija); Sociolokog modela, za analizu funkcija ponaanja (npr. neverbalne i verbalne komunikacije); Psiholokog modela, za procenu psiholokih funkcija (npr. panje, percepcije, emocija, motivacije, motornih funkcija, jezika i intelektualnih sposobnosti); Hipnoterapeutskog modela, za terapeutsku intervenciju.

2.2

Biofizi"ki model

Na nervni sistem, po"etno genetski predeterminisan, "ini prvi skup filtera koji razlikuju spoljanju realnost od nae unutranje predstave sveta, tj. naeg doivljaja sveta. Postoje mnogi fizi"ki fenomeni koji lee izvan granica naih pet biolokih "ulnih kanala. Na primer, "ovek ne moe detektovati zvu"ne talase u"estanosti ispod 20 Hz ili iznad 20.000 Hz. Tako#e, na vizuelni sistem moe detektovati elektromagnetne talase u opsegu izme#u 380 i 680 nm. Tako, naa genetski data neuroloka ograni"enja dozvoljavaju nam da doivimo samo mali deo irokog opsega fizi"kih fenomena. Na mozak procesira ogromnu koli"inu informacija koje neprekidno pristiu preko naih "ula, pri "emu smo svesni samo manjeg dela procesiranih i memorisanih podataka. Najvanije informacije doseu na svesni nivo svakih 0,1 s [2], a ceo proces analize i sinteze "ulnih podataka je potpuno izvan fokusa svesti. U ovom procesu mozak sistematski deformie i modifikuje "ulne podatke koji pristiu iz spoljanjeg sveta. Tako, ono to doivljavamo kao "realni svet" samo je naa predstava, ili li"na mapa sveta koja se razlikuje od samog sveta. Ovaj unutranji proces je davno prepoznat i opisan kao "maja" (iluzija) u indijskoj tradiciji. Biofizi!ki model kori!en u neurolingvisti"kom programiranju doputa nam pra!enje i merenje individualnih biolokih sposobnosti i fizi"kih ograni"enja. Moderna tehnologija zna"ajno poboljava nau sposobnost identifikacije i korekcije telesnih funkcionalnih problema. Dalje pra!enje toka oporavka omogu!ava nam razvoj specifi"nijih strategija i alternativnih terapeutskih programa.

2.3

Socioloki model

Drugi skup filtara, socijalni genetski faktori, slui za me#usobno razlikovanje ljudskih jedinki u pogledu drutveno-etni"ke pripadnosti. Socijalni genetski filtri su sli"ni za sve "lanove iste drutvenojezi"ke zajednice (npr. jezi"ki sistem, prihva"eni na"in doivljavanja stvari, drutveno prihva!ena pravila). Na doivljaj realnosti i na izbor jezika kori!enog za njen opis nalaze se pod uticajem okruenja. Na primer, Eskimi imaju 70 re"i za sneg, dok Englezi imaju samo jednu. Dok ljudi imaju sposobnost razlikovanja 7.500.000 razli"itih boja u vidljivom delu spektra, pripadnici Maidu zajednice grupiu svoja iskustva u samo tri kategorije: lak (crven), tit (zelen ili plav) i tulak (ut, narandast ili braon). Oni su svesni samo tri kategorije kolornog iskustva. Na primer, oni ne prave razliku izme#u utog i braon lonca. Drutveno prihva!ena pravila normalnog ponaanja razli"ita su u razli"itim drutvima. U afri"kom plemenu Masai, tradicionalni obi"aj je da se pije ljudska krv. U zapadnoj kulturi, osoba koja bi pila ljudsku krv bila bi opteprihva!ena kao duevno poreme!ena, poto je njena realnost devijantna u odnosu na opteprihva!enu kod nas. Zato su antropolozi "esto u situaciji konfrontacije sa svojim

nesvesnim predube#enjima, pri prou"avanju novoistraivanih kultura. Njihova skrivena verovanja mogu postati svesna tek posle susreta sa drutvenom stvarno!u koja ih naruava. Naa sposobnost da inkorporiramo novo znanje zavisi velikim delom od toga da li se nova informacija uklapa u ono to mislimo da je istina o stvarnosti. Kada "ujemo novu informaciju, na podsvesni kontekst veoma uti"e na na"in obrade te nove svesne informacije. Tako je naa sposobnost u"enja i obrade nove informacije kriti"no zavisna od naeg prethodnog, velikim delom nesvesnog, znanja. to vie znamo, to lake u"imo. Socioloki model u neurolingvisti"kom programiranju koristi specijalne komunikacione modele za analizu i indirektnu promenu devijantnog ponaanja. Verbalna i neverbalna komunikacija izme#u pacijenta i terapeuta je najvaniji faktor u procesu isceljenja. Paljiva analiza jezika pacijenta (npr. re"i, fraze i re"enice) i njegovog neverbalnog ponaanja (npr. izrazi lica, pokreti o"iju, gestovi, poloaji, i intonacija, ja"ina, tonalitet i tempo glasa) neophodni su za razumevanje pacijentovog modela sveta. "Odziv" pacijentovog verbalnog i neverbalnog ponaanja tokom terapije osnova je za "upravljanje", tj. uvo#enje novih modela ponaanja. Ovi modeli omogu!avaju brzo prebacivanje izme#u spoljanjeg senzornog oblika obrade podataka i unutranjeg imaginativnog oblika kognitivne obrade. Nova informacija moe se lako kanalisati kroz razli"ite oblike obrade podataka, to povratno dozvoljava restrukturiranje uobi"ajenog na"ina vi#enja, sluanja i doivljavanja stvari.

2.4

Psiholoki model

Tre!i na"in na koji doivljaj sveta moe da se razlikuje od samog sveta je kroz skup filtera koji moemo nazvati psiholokim individualnim ograni"enjima, pod kojima podrazumevamo sve predstave koje kao ljudska bi!a stvaramo na bazi nae jedinstvene li"ne istorije. Ove jedinstvene mape, koje kreiramo tokom ivota, predstavljaju skup interesa, navika, sklonosti, nesklonosti i pravila sopstvenog ponaanja. $ak i slu"aju jednojaj "anih blizanaca, njihova jedinstvena individualna iskustva dove!e do razlika u na"inu na koji kreiraju svoje sopstvene modele percepcije sveta. Nae individualne razlike mogu biti ili takve da menjaju nae percepcije u pravcu oboga!ujivanja naeg iskustva i time pruanja vie izbora, ili mogu biti takve da osiromauju nae iskustvo i time ograni"avaju nau sposobnost da efikasno delujemo. Psiholoki model u neurolingvisti"kom programiranju, kori!enjem procedure testiranja koja je operativno definisana, ponovljiva i merljiva, omogu!ava nam merenje, opis i kvantifikaciju specifi"nih psiholokih aspekata individualnog ponaanja. Ova procedura (a) omogu!ava praktikantu povezivanje modanih i bihevioralnih funkcija, i (b) daje nove uvide u povezanost biolokih i psiholokih funkcija. Psiholoki model je fokusiran ne samo na globalne karakteristike odre#enog ponaanja (npr. panje, percepcije, jezika, kognicije), ve! i na specifi"ne strategije ponaanja koje se koriste u proceduri reavanja problema. Precizna, paljiva dokumentacija i kvantifikacija psiholokih funkcija i ponaanja - omogu!ava bolje razumevanje individualnih mo!i i ograni"enja, i ohrabruje odgovaraju!i izbor terapeutskog tretmana.

2.5

Hipnoterapeutski model

Hipnoterapeutski model u neurolingvisti"kom programiranju dizajniran je specifi"no za svaku individuu. Primena hipnoti"kih metoda bazirana je na li"nosti subjekta, njegovim mogu!nostima panje i kognicije, dominantnom modalitetu obrade podataka, emocionalnom i zdravstvenom statusu, i strategijama ponaanja. Hipnoti"ke indukcije uklju"uju naj "e!e kori!ene tehnike, kao to su vizuelna, sluna i kinestezijska imaginacija, verbalna sugestija, ideomotorne tehnike, progresivna relaksacija, i tehnike odvra!anja panje. Kori!enje fenomena transa u hipnozi omogu!ava promenu psihofiziolokih funkcija i izmenu stanja svesti. U hipnoterapiji sa neuroti"nim pacijentima, mi uglavnom koristimo simboli"ke tehnike, metafori"ne pri"e i razli"ite tipove zamiljenih doga#aja, kako bi indirektno proizveli pozitivne

promene i redukovali poreme!aje. Primena multi-modalnih i multi-medijskih metoda poja"ava hipnoterapeutske efekte kroz audio-vizuelno-kinesteti "ke kanale aktivacije i verbalne i neverbalne povratne komunikacije. Jedan primer je tehnika "kotve", koju smo uspeno koristili sa pacijentom koji je imao pani"ni poreme!aj. U ovom slu"aju "ukotvili" smo telesne signale napada panike na pacijentovo desno rame, tj. svaki put kada bi subjekt imao napad panike mi bismo mu dotakli rame. Sli"no, "ukotvljavali" smo mu odziv oputanja na njegovo levo rame. Posle jednom ostvarenog "ukotvljavanja", mogli smo da proizvedemo pani"ni odgovor samo dodirivanjem njegovog desnog ramena; i obratno, mogli smo proizvesti oputaju!i odgovor samo dodirivanjem njegovog levog ramena. Tada smo, istovremenim dodirivanjem njegova oba ramena, namerno stvarali unutranju konfuziju. Takav meoviti signal je proizveo zna"ajno smanjenje simptoma straha kod pacijenta [3]. PRISTUPI NEUROLINGVISTI!KOM PROGRAMIRANJU neurolingvisti"kom

3.

Postoji nekoliko pristupa eksperimentalni i indirektni.

programiranju:

integrativni,

direktni,

3.1

Integrativni pristup

Integrativni pristup hipnoterapiji [1] koristi najvanije procedure opisane u tri istorijski razli"ita pristupa hipnoterapiji. On je fokusiran na integraciju slede!a tri pristupa: (1) Direktni pristup. Primenjuje se u analizi efekata hipnoti"kog tretmana na telesne funkcije. Biofizi"ki metod dozvoljava nam merenje koncentracije jona i elektromagnetnih polja oko tela. Ovaj pristup je fokusiran na odre#ivanje uloge i energetskog i informacionog transfera u terapeutskim procesima. (2) Eksperimentalni pristup. Primenjuje se u procenjivanju psiholokih funkcija (npr. panje, percepcije, emocija, motivacije, motornih funkcija, jezika i intelektualnih sposobnosti) ne samo pre i posle hipnoti"kog tretmana, ve! i tokom stanja transa. Psiholoki model doputa nam merenje i pore#enje promena psiholokih funkcija koje se odigravaju u normalnim i izmenjenim stanjima svesti. (3) Indirektni pristup. Primenjuje se u analizi pacijentovog verbalnog i neverbalnog ponaanja; fokusiran je na izbor ponaanja koje se moe koristiti za izmenu njegovog stanja svesti i pristup njegovom nesvesnom umu. Socioloki model dozvoljava nam merenje opservabilnih promena ponaanja pre, posle, i tokom hipnoti"kog tretmana. On nam tako#e pomae u odre#ivanju bihevioralnih karakteristika izmenjenih stanja svesti. Tako, integrativni pristup u NLP prihvata upotrebljivost sva tri pristupa u hipnoterapiji. Integrativni pristup uklju"uje najvanije dijagnosti"ke, terapeutske i istraiva"ke procedure kori!ene u pomenuta tri pristupa. Ovo je posebno vano poto biofizi"ki i psiholoki efekti hipnoterapije u neurolingvisti"kom programiranju nisu bili paljivo izu"eni. Tako#e, biofizi"ke, psiholoke i bihevioralne karakteristike izmenjenih stanja svesti jo uvek su nejasne.

3.2

Direktni pristup

Direktni pristup hipnoterapiji isti"e snagu terapeuta. Saglasno ovom pristupu, autoritativan terapeut ima neku naro"itu sposobnost uticaja na zdravlje i blagostanje druge osobe. U 18. veku Mesmer je verovao da poseduje kosmi"ki fluid ili energiju koje je nazvao "animalni magnetizam". On je verovao da moe da le"i ljude hipnotiu!i ih svojom posebnom energijom. Bio je diskreditovan kao

arlatan od strane Francuske akademije nauka 1779. godine, ali je njegova teorija ostala kao prvi nau"ni pokuaj objanjenja fenomena isceljenja [4]. Mesmerov pristup su nastavili da koriste mnogi hipnotizeri tokom 19. veka. Samo se teorija menjala. Sada je terapeut posedovao mo! sugestije koja je mogla uticati na mozak pacijenta (Braid, 1843). U svojoj najekstremnijoj formi, ova teorija je podrazumevala harizmati"nog hipnotizera (obi"no mukarca) snane volje, koji oprobava svoju mo! sugestije na nekim bespomo!nim subjektima slabe volje (obi"no enama) da bi isceljivao njihovu histeriju. Ovaj model direktnog pristupa razvio je Charcot 1878. godine u Francuskoj, i on se jo uvek koristi u estradnoj hipnozi. Ovi estradni nastupi su "esto od strane laika bili pogreno identifikovani sa klini"kom hipnozom. Direktni pristup generalno podrazumeva da je pacijent potpuno pasivan, i da hipnoterapeutska energija "kosmi"kog fluida", ili informaciona "sugestija", moe lako da se prenosi sa terapeuta na pacijenta. Verovalo se da bilo bioloki bilo psiholoki uticaji proizvode stalne fizi"ke promene u telu pacijenta. Pacijent je potpuno otvoren za prijem prenoene energije ili informacije, koji direktno deluju na njegov mozak ili celo telo. I dalje ostaje problem kako objektivno dokazati postojanje bioenergije i kako meriti promene u ljudskom telu. Ograni"enja ovog pristupa terapiji su da direktna sugestija obi"no ne deluje sasvim dobro, i da ljudi obi"no ne vole da im se autoritativno govori ta da rade. Frojd je bio prvi koji je shvatio ograni"enja ovog pristupa baziranog na mo!i sugestije. On ne samo da je kritikovao direktni pristup, ve! i hipnozu generalno, i prvi je napravio pomak sa terapeuta na sam terapeutski proces.

3.3

Eksperimentalni pristup

Eksperimentalni pristup je razvijen kao deo reakcije na neodgovaraju!e vrednovanje direktnog pristupa, koji je prenaglaavao snagu terapeuta. U eksperimentalnom pristupu, naglasak je na standardizovanim hipnoti"kim sugestijama. Eksperimentalni pristup generalno podrazumeva da hipnoti"ka osetljivost zavisi od neke inherentne osobine ili sposobnosti subjekta. Hipnotizer je manje bitan. Subjekt je taj koji se moe hipnotisati ili ne. Da bi se objektivno merila individualna podlonost transu, eksperimentalni pristup koristi ponovljene sugestije u kombinaciji sa psiholokim testovima, kao to su nepokretnost ili teina ruke. Ako osoba pro#e test, smatra se podlonom hipnozi, i standardizovana sugestija !e dati dobre efekte. Ako osoba nije dovoljno osetljiva, ona !e se smatrati nepodlonom fenomenu transa, i hipnoza ne!e imati efekta. Eksperimentalni pristup razvijen je po"etkom 20. veka [4]. Psiholoku vrednost ponavljaju!e sugestije prvi put su istakli Bernheim i Leibault 1888. godine. Oni su bili osniva"i prve kole hipnoze u Nansiju (Francuska). Njihova tradicija je nastavljena po"etkom 20. veka kroz drugu kolu u Nansiju, koju je organizovao Emil Kue. Njegov rad je bio sasvim fokusiran na mo! ponavljaju!e sugestije, sa posebnim naglaskom na autosugestiji. Za Kuea je uloga hipnotizera nevana. Psiholoki uticaj je ostvarivan kroz efekte ponavljaju!ih sugestija na pacijentov uglavnom svesni um. Ovaj pristup je veoma popularan i dan danas. Jedina razlika je u tome da se takve sugestije danas snimaju na audio kasete koje se mogu putati (skoro) u bilo koje vreme. Eksperimentalni pristup je validan model u istraiva"kim uslovima, kada je neophodno standardizovati odre#ene terapeutske procedure. Me#utim, on ne deluje dobro kod mnogih subjekata, posebno u klini"kim uslovima. Eksperimentalni pristup tuma"i visok procenat neosetljivih subjekata kao dokaz da neki ljudi nisu podloni hipnoti"kom transu. Ali neosetljivost nekih pacijenata verovatno je pre posledica ograni"enja kori!enih procedura, nego stvarne neosetljivosti subjekata. Hipnoza je subjektivno iskustvo "ije bihevioralne manifestacije veoma variraju od osobe do osobe. Eksperimentalni pristup ne obra!a panju na individualne karakteristike hipnoti"kog ponaanja, niti je zainteresovan za subjektivna iskustva hipnotisanog. Standarduizovane hipnoti"ke indukcije obi"no su siromane po kvalitetu, i "esto koriste samo pojednostavljene procedure oputanja. Uloga subjekta je samo da se uklopi u neke predodre#ene procedure koje se smatraju najbitnijim. Eksperimentalni

pristup ne moe koristiti niti se nositi sa psiholokim teko!ama koje "esto spre"avaju subjekta ulasku u trans (kao to je strah od hipnotisanosti, gubitka kontrole, povredivosti, ili nemogu!nosti izlaska iz hipnoze). 3.4 Indirektni pristup

Indirektni pristup baziran je na Eriksonovom pristupu hipnoterapiji [5]. Eriksonovski pristup su detaljno opisali Bandler i Grinder [6] u svojim knjigama o NLP. Oni su paljivo pratili Eriksonov rad, i formirali model koji objanjava glavne principe procesno orijentisane hipnoterapije. Eriksonovska hipnoterapija je aktivni, ciljno orijentisani, paljivo razmatrani, kreativni proces. Procesno orijentisana tarapija je strateki planiran indirektni pristup, baziran na izvo#enju korak po korak. Glavni fokus u procesno orijentisanoj hipnoterapiji je subjekt, njegova li"nost, zdravstveno stanje, sposobnosti panje i kognicije, i bihevioralno/emocionalni status. Terapija nije fokusirana na ono ta je subjekt "inio u prolosti, ve! na to ta moe u"initi sada i u budu!nosti. Promena u subjektovom ponaanju bazirana je ne samo na nestanku problema, ve! i na kreativnom kori!enju novih strategija u ivotu. Indirektni pristup podrazumeva da je svaka osoba jedinstvena po na"inu kori!enih strategija u kreiranju sopstvenog iskustva, i da efikasnost terapije zavisi od sposobnosti terapeuta da adaptira svoje strategije subjektovim strategijama. Hipnoti"ki proces je kooperativni napor u kome se podrazumeva zajedni"ka odgovornost. Zadatak terapeuta je da vodi i nadzire subjekta, dok je zadatak subjekta da odlu"i da li !e, kako, i kada odgovoriti na terapeutovu komunikaciju. Tokom neprekidne povratne interakcije terapeut blisko nadzire, prihvata, i koristi subjektove teku!e verbalne i neverbalne odgovore. Terapeut podrazumeva da je kompletno iskustvo validno, i da se moe bihevioralno transformisati u eljeno stanje. Terapeutski cilj je promena slabo adaptivnih funkcija, kori!enjem postoje!ih individualnih resursa i razvojem novih psiholokih struktura. Nove strukture razlikova!e se od subjektovog sadanjeg stanja, ali !e biti konzistentne sa njim i mnogo blie subjektovom eljenom stanju. Najvaniji principi indirektnog pristupa su: (1) prihvatanje i kori"enje subjektove stvarnosti, i (2) odziv i upravljanje subjektovim ponaanjem. Proces prihvatanja i kori!enja baziran je na jasnom saoptavanju subjektu da je to to trenutno radi dobro, i da !e mu omogu!iti da "ini neto drugo. Novi psiho/bioloki balans stvoren je "odzivom" i "vo#enjem" subjektovog verbalnog i neverbalnog ponaanja. Odziv (povratna informacija o subjektovom iskustvu) je baza za upravljanje (promenu dinami"kog modela). Promena je omogu!ena slabljenjem starih "jakih struktura", i poja"anjem novih "slabih potencijala". Novi potencijali proiruju bogatstvo subjektovog iskustva i pruaju mu produktivnije alternative u ivotu. Indirektni pristup podrazumeva da svaka osoba ima unutranje resurse neophodne za transformaciju svog iskustva. Ovi unutranji resursi su nesvesni i mogu delovati na inteligentan, autonomni i kreativni na"in. Tako, svaka osoba moe napustiti svoju identifikaciju sa bilo kojim ograni"avaju!im svesnim modelom stvarnosti i pomeriti se u kontekst (tj. hipnoti"ki trans) gde ima pristup kori!enju nesvesnih izvora u terapeutske svrhe. U pore#enju sa prethodnim pristupima, glavni fokus u hipnoterapiji pomeren je sa uglavnom svesnih povrinskih procesa na pacijentove duboke nesvesne resurse. Direktni uticaji ponavljaju!ih sugestija su ustvari aktivirani indirektnim efektima verbalne i neverbalne komunikacije sa pacijentovim nesvesnim umom, dok se nalazi u izmenenom stanju svesti. Tako je indirektni pristup zna"ajno smanjio pacijentovu neosetljivost na hipnoterapiju, uz istovremeno poboljanje komunikacije izme#u terapeuta i pacijenta. Ve!ina pacijenata moe idirektnim pristupom lako dosti!i stanje transa poto ceo proces izgleda fleksibilno i prirodno. Indirektni pristup je jednostavan i efikasan model hipnoterapije. Me#utim, postoje neka ograni"enja: razli"iti nivoi svesti nisu standardizovani, i efekti Eriksonovske terapije nisu detaljno istraeni. Tako#e, priroda izmenjenih stanja svesti, kori!enih u ovom pristupu, nejasna je i nije bila paljivo analizirana. NIVOI NEUROLINGVISTI!KOG PROGRAMIRANJA

4.

Centralni zadatak naeg novog integrativnog NLP modela [1], bilo eksperimentalni ili primenjeni, jeste razumevanje prirode ljudske svesti. Da bi razumeli normalna i izmenjena stanja

svesti, model istrauje razli"ite, relativno odvojene oblasti ljudskog ponaanja (npr. percepcije, u"enja, jezika, kognitivnih procesa, motornih vetina). Svest se manifestuje kroz svojstva koja su parakonceptualna sa naim uobi"ajenim konceptima prostora i vremena, pa zato zahteva razumevanje u svojim sopstvenim terminima. Sa daljim razumevanjem ovih razli"itih oblasti psihologije, posti!i !e se napredak i u otkrivanju struktura ljudske svesti. U poslednjih nekoliko decenija Zapad je svedok rastu!eg interesovanja nau"nika, psihologa i filozofa za ono to je Ken Wilber [7] nazvao perenialna (neprolazna) psihologija - univerzalni pogled na prirodu ljudske svesti. Cilj ove psihologije je da razvije univerzalni model svesti koji integrie zapadne i isto"ne filozofske doktrine i prakti"na iskustva. Klju"ni uvid perenialne psihologije je da je ljudska psihologija viestepena manifestacija Univerzalne Svesti. Svaki nivo spektra je karakterisan razli"itim i lako prepoznatljivim ose!ajem individualnog identiteta. $ovek se moe identifikovati sa svemirom i imati iskustvo kona"ne identifikacije sa Kosmi"kom Sve!u; ili se moe fokusirati samo na svoje egoisti"ne tendencije i imati krajnje sueni ose!aj identiteta sa ego-sve!u. Postoje brojni nivoi ili zone svesti, opisani od strane razli"itih autora. Ovde !emo prikazati osam glavnih nivoa u naem hijerarhijskom integrativnom modelu svesti. Perenialna psihologija pretpostavlja da su razli"iti nivoi svesti (isklju"uju!i nivo same Univerzalne Svesti) proizvod dualizma [8]. Dualizam je akt otrenjavaju!eg razdvajanja sveta na posmatra"a i posmatrano, subjekat i objekat. Trostruko zna"enje svesti dolazi od latinskih re"i conscio, to zna"i prese!i ili napraviti razliku, i con-scire, znati. Prvobitni dualizam je opisan u mitologiji kao razdvajanje neba i zemlje, mukog i enskog, sunca i meseca. U epistemologiji, to je razdvajanje subjekta i objekta, posmatra"a i posmatranog, dok je u ontologiji to prikazano kao razdvajanje sebe i drugih, organizma i okruenja. Sa pojavom primarnog dualizma, ljudska svest se pomera sa nedualnog uma na svoje telo. 4.1 Perceptivni nivo

$ovek se prvo identifikuje sa svojim telom koje postoji u prostoru i vremenu. Odnosno, uspostavlja se linija izme#u sebe i drugih, organizma i okoline. Iz prvobitne identifikacije sa Univerzalnom Sve!u, pojavljuje se perceptivni nivo. $ovek postaje svestan svoga tela odvojenog od okoline. Ovo saznanje istovremeno omogu!ava da "ovek postaje svestan prostora - to predstavlja primarni dualizam. Primarni dualizam su antropolozi istraivali u kontekstu perioda ljudske evolucije kada je "ovek prvi put nau"io da razdvoji sebe od okoline. Tako#e, primarni dualizam su istraivali psiholozi koji su prou"avali razvoj deteta, opisuju!i ga kao period kada dete izdvaja sebe od neposrednog okruenja. Tokom prvih est meseci ivota, "ovekovo ja identifikuje se sa svojom okolinom i, posebno, sa maj "inom okolinom (Mahler-ova "simbiotska faza" [9]). Novoro#en"e ne moe jasno sebe da izdvoji iz okruenja, poto neophodne modane strukture jo nisu razvijene. Ve!i deo vremena novoro#en"e provodi u dubokom spavanju. U uzrastu od est meseci, dete postaje svesno svog tela i moe prepoznati sebe u ogledalu. De"ije ja, bazi"no kao senzornomotorno i instinktivno telo, izdiferenciralo se iz okruenja. Perceptivni nivo uklju"uje prvi skup filtera nazvanih bioloki filtri. Na nervni sistem sa svojim "ulnim organima, inicijalno genetski predodre#en, "ini prvi skup biolokih filtera, koji razdvajaju spoljanju stvarnost od nae unutranje reprezentacije sveta, tj. naeg doivljaja stvarnosti. Naa genetski-data bioloka ograni"enja dozvoljavaju nam da doivimo samo mali deo irokog opsega fizi"kih fenomena. Razvoj de"ijeg ja pra!en je razvojem centralnog nervnog sistema. Funkcionalna specijalizacija nervnih struktura povezana je sa procesom mielinizacije modanih struktura. Prvih est meseci ivota odigrava se mielinizacija retikularne formacije (odgovorne za stanje budnosti), kao i primarnih zona modane kore (odgovornih za razvoj perceptivnih vetina). Neuroni primarnog senzornog sistema reaguju samo na usko specijalizovana svojstva senzornih stimulusa (npr. nijanse boja, karakter linija, pravac kretanja, glasno!u zvuka) i odravaju svoju striktnu funkcionalnu specifi"nost [10].

Perceptivni nivo je nivo izmenjenog stanja svesti, koji ispoljava dominantno (3,5 - 8 Hz) i (0,5 - 3,5 Hz) modanotalasnu aktivnost. Ovi modani talasi obi"no odgovaraju normalno nesvesnim informacionim sadrajima [11]. Na tom nivou jonski akupunkturni sistem je delimi"no dislociran od tela, i svest (tj. subjektivni posmatra") je pridruena elektromagnetnoj komponenti ekstremno niskofrekventnih (ELF) modanih talasa, zarobljenih u dislociranoj niskodielektri"noj blagojonizovanoj gasovitoj strukturi [12]. Jonska koncentracija u ovoj difuziono nestabilnoj strukturi posle ~ 1 "as dosee onu u atmosferskom vazduhu izvan tela, i ELF modani talasi mogu da se prostiru i kroz okolnu slabo jonizovanu atmosferu. Ceo sistem je tada potpuno otvoren za informacionu razmenu u ELF domenu, to onda moe dati ose!aj jedinstva sa okolnim svetom. Subjektivno, ovo stanje se doivljava kao stanje okeanske euforije, neuslovljene svemo!i i pleromatskog raja. Objektivno, ovaj nivo je karakterisan u naem integrativnom NLP [1] dubokom mii!nom relaksacijom, veoma sporim metabolizmom, i smanjenim sr"anim i disajnim ritmom. Ovo stanje svesti moe se ostvariti u integrativnom NLP unutranjim fokusiranjem na neku telesnu funkciju (npr. disajni ili sr"ani ritam), ili na proste senzacije svetlosti, zvuka, mirisa ili ukusa. Prolongirano fokusiranje na neki spoljanji objekat moe tako#e proizvesti ovakvo stanje svesti.

4.2

Emocionalni nivo

$im se "ovek identifikuje sa svojim telom, i postane svestan prostora, pojavljuje se problem ivota i smrti. U tom trenutku pojavljuje se egzistencijalni strah od smrti. Razdvajanjem ro#enja od smrti, "ovek diferencira prolo od budu!eg, i postaje svestan istorijskog vremena. Na emocionalnom nivou svesnosti "ovek se identifikuje samo sa svojim organizmom postoje!im u prostoru (primarni dualizam) i vremenu (sekundarni dualizam). Ovo znanje stvara egzistencijalnu potrebu za preivljavanjem, i strah od smrti. To je nivo na kome "ovekovi emocionalni i misaoni procesi, kao i njegova volja, po prvi put po"inju da se razvijaju. U razvojnoj psihologiji, ovaj period je opisan kao po"etak emocionalnog ivota, i prikupljanje jezi"kih podataka. Senzornomotorne funkcije sada postaju mnogo sloenije. Dete po"inje da eta i pri"a. Ono postaje nezavisnije od drugih, i svesno sebe kao odvojenog emocionalno/fizi"kog bi!a [13]. Do 18. mesaca ivota razvija se i relativno stabilno jezgro polnog identiteta. Na kraju druge godine, dete po"inje da koristi re" "ja" kada misli na sebe. Na biolokom nivou, nau"nici tako#e opisuju dalji razvoj mielinizacije limbi"kog sistema (odgovornog za emocionalno iskustvo) i sekundarnih zona modane kore (odgovornih za dalji razvoj perceptivnih i jezi"kih funkcija). Sekundarne zone slue kao aparat za percepciju, analizu, i skladitenje informacija specifi"nih modaliteta, koje pristiu iz spoljanjeg sveta [10]. Emocionalni nivo uklju"uje drugi skup filtara nazvanih sociogenetski filtri. Ovi filtri su internalizovana matrica specifi"nih kulturnih premisa, porodi"nih relacija i socijalnog sjaja, kao i socijalnih institucija jezika, logike, morala i zakona. Sociogenetski filtri predstavljaju one aspekte okruenja koji su bili umetnuti tokom razvojnog procesa. Na emocionalnom nivou vrednosti drutva se preslikavaju na bioloki organizam, koji postoji u prostoru i vremenu. Emocionalni nivo je nivo izmenjenog stanja svesti, sa dominantnom (8 - 13 Hz) i donekle (3,5 - 8 Hz) modanotalasnom aktivno!u, to obi"no odgovara normalno podsvesnim informacionim sadrajima. Na tom nivou je jonska gasovita struktura i dalje delimi"no dislocirana od tela, i svest je pridruena elektromagnetnoj komponenti ELF modanih talasa zarobljenih u dislociranoj niskodielektri"noj blagojonizovanoj gasovitoj strukturi. Razlika u odnosu na prethodno opisano stanje je da su periodi spavanja zna"ajno smanjeni, a time i efikasnost integrisanja normalno svesnih i nesvesnih sadraja. Subjektivno, ovo stanje se doivljava kao stanje prijatnih i neprijatnih emocija, u krajnostima od blaenstva i ekstati"kog oputanja do straha i gneva. To je tako#e stanje bezli"nosti, multivalentnih likova i arhetipskih formi [14], distance i disocijacije. Objektivno, to je nivo koji je u integrativnom NLP karakterisan brzim pokretima o"iju ili njihovom fiksacijom, mii!nom aktivacijom srednjeg uha, neregularnim sr"anim i disajnim ritmovima, znatno redukovanim mii!nim tonusom sa povremenim

mii!nim trzajima, drhtanjem, ili katapleksijom i katalepsijom. U integrativnom NLP u ovaj nivo moe se dospeti koncentracijom na razli"ite ose!aje, emocije i vizuelne oblike. Simboli"ki nivo

4.3

Na emocionalnom nivou "ovek se plai smrti i bori se za svoj ivot. Da bi prevladao iskonski strah od smrti, "ovek formira permanentnu sliku sebe zvanu "ego", koja se sastoji od fiksiranih i stabilnih simbola. Na ovom nivou "ovek se identifikuje sa naizgled neumiru!om idejom sebe - svojim "egom". On postaje svestan sebe kao "ja". Njegov identitet se pomera od njegovog sveukupnog psihofizi"kog organizma na njegovu mentalnu predstavu sopstvenog organizma. To je tercijarni dualizam koji formira slede!i glavni nivo - simboli"ki nivo. Na simboli"kom nivou "ovek nije vie direktno identifikovan sa svojim sveukupnim psihofizi"kim organizmom, egzistiraju!im u prostoru i vremenu. On se sada identifikuje samo sa mentalnom predstavom ili slikom sebe samog. Drugim re"ima, on je svestan svoga ega, svoje sopstvene slike. On ose!a da postoji u sopstvenom telu, a da nije smo svoje telo. Njegova svest nije vie vezana za emocionalni nivo, ve! se pomera na nivo svesti gde se pojavljuju intelektualni i simboli"ki procesi. Njegovi telesni procesi ve!inom postaju nesvesni, a na svesnom nivou po"inju da dominiraju simboli"ki procesi. U razvojnoj psihologiji, ovaj period je opisan kao po"etak kognitivnog razvoja preoperacionalnog miljenja [15]. Od druge do sedme godine, dete je sposobno za formiranje simbola i koncepata, ali ne moe jo da operie ili koordinira tim predstavama. Na primer, dete moe da prebrojava objekte ali ne moe lako da ih mnoi ili deli. Ono ne moe da shvati vie od jedne dimenzije ili svojstva objekta, i ne moe da razume zapreminu ili masu. Na primer, dete u"i da grupie objekte po boji ili obliku, ali ne oboje istovremeno. Tako#e, ako objekat menja oblik dete ne shvata da objekat zadrava svoju prvobitnu masu ili zapreminu. Glavna karakteristika ovog perioda je egocentrizam, jer je dete nesposobno da se postavi u poloaj drugoga. Simboli"ki nivo uklju"uje tre!i skup filtera nazvanih individualna ograni"enja, ili individualni filtri. Pod individualnim ograni"enjima podrazumevamo sve predstave sveta koje "ovek stvara tokom ivota, bazirane na sopstvenim li"nim iskustvima. Ovi modeli ili mape formira!e skupove interesa, navika, sklonosti, nesklonosti i pravila sopstvenog ponaanja. Svaka osoba ima razli"it skup ivotnih iskustava, koji stvara razli"ite modele ili mape sveta koje upravljaju njenim ponaanjem. U isto vreme, na modanom nivou nau"nici opisuju dalji razvoj i mielinizaciju tercijarnih zona modane kore. Tercijarne zone su uklju"ene u integraciju "ulnih podataka, i prelazak sa nivoa prostih vizuelnih predstava na nivo kompleksnih simboli"kih procesa (npr. operacije sa svetom zna"enja, sa kompleksnim gramati"kim i logi"kim strukturama i sa sistemima brojeva). Tercijarne zone igraju sutinsku ulogu u pretvaranju konkretne percepcije u apstraktno miljenje [16]. Simboli"ki nivo je nivo sa dominantnom (13 - 30 Hz) i (8 - 13 Hz) modanotalasnom aktivno!u. Na tom nivou "ovek je istovremeno svestan normalno svesnih i normalno nesvesnih sadraja - jedino u izmenjenim stanjima svesti REM faza spavanja, kada je svest i dalje pridruena elektromagnetnoj komponenti ELF modanih talasa zarobljenih u niskodielektri"noj gasovitoj blagojonizovanoj strukturi delimi"no dislociranoj od tela [17]. Subjektivno, ovo stanje se doivljava kao stanje preoperacionalnog ili mitskog miljenja, privremenih elja, specifi"nih sklonosti i nesklonosti, napetosti i oputenosti, sigurnosti i pripadnosti. Objektivno, u integrativnom NLP ovo je nivo na kome se svest pomera sa oputenog stanja dnevnog dremea u normalno budno stanje, u kojem sve aktivnosti mogu biti u potpunosti ostvarene. Na tom nivou, u integrativnom NLP primenjujemo razli"ite tehnike koje uklju"uju "ukotvljavanje" ili redefinisanje specifi"nog iskustva; transformisanje negativnog iskustva u pozitivno kroz igru ili ritual, imaginarno razreavanje problema, starosnu regresiju i metafori"ke pri"e.

4.4

Racionalni nivo

Kona"no, "ovek se identifikuje samo sa delom psihi"kih procesa koje poistove!uje sa sobom. On postaje svestan samo svojeg idealnog lika, a svi drugi neeljeni aspekti njegovog ega postaju nesvesni. U pokuaju da u"ini svoju sopstvenu sliku prihvatljivom, on potiskuje sve svoje "loe" aspekte egoisti"kih tendencija, stvaraju!i tako novi nivo, nazvan racionalni nivo. Na ovom racionalnom nivou, "ovek name!e dualizam ili cepanje sopstvenog ega, potiskuju!i onaj deo svojih egoisti"kih tendencija, i projektuju!i ova dva dela kao "personu" nasuprot "senke". Tako se stvara kvaternarni dualizam. Na racionalnom nivou, "ovek se identifikuje sa ve!inom neta"nim i velikim delom ograni"enim aspektima svog ega, sa svojom idealnom slikom sebe - svojom "personom". U isto vreme, svi neprihvatljivi aspekti samog sebe potiskuju se i projektuju kao "senka" [14]. $ovek se otu#uje i distancira od psihi"kih tendencija koje smatra bolnim, jadnim i neeljenim (npr. neprijatne misli i emocije kao strah ili bes, seksualni i agresivni instinkti, i drutveno zabranjeno ponaanje) i kona"no ih projektuje u "senku". Na racionalnom nivou "ovek je ve! izgubio direktan kontakt sa sopstvenim telom, i delovima svoga ega. Psihoanaliti"ki, nesvesno sadri elje i ideje povezane sa eljama koje su izgnane sa svesnog nivoa kroz mehanizam potiskivanja. Na racionalnom nivou "ovek se distancira od drugih nivoa koji su postali potpuno nesvesni. Normalan odrastao "ovek obi"no provodi ve!inu svakodnevnog ivota na racionalnom nivou svesti. On je dominantno svestan svog idealnog lika u odnosu na okruenje. U razvojnoj psihologiji, ovaj nivo je opisan kao nivo konkretnog i formalnog operacionog miljenja [15]. U priblino sedmogodinjem uzrastu dete po"inje da shvata viestruku klasifikaciju, kao dve ili vie klasa istovremeno (npr. dete moe re#ati objekte serijalno du jedne dimenzije, recimo od najmanjeg do najve!eg). Njegovo miljenje nije vie egocentri"no i narcisoidno. Ono postaje sposobno da se postavlja u ulogu drugih; i da izvodi operacije kao to su mnoenje, delenje i pripadnost klasi. Konkretno operacionalno miljenje jo uvek je ograni"eno na konkretan i o"igledan svet, i ne moe da shvati mogu!e ili hipoteti"ke relacije. Pri uzrastu od oko jedanaest godina adolescenti sti"u sposobnost apstraktnog miljenja sa viestrukim varijablama. Ono moe posmatrati problem sa vie ta"ki gledita. Adolescent moe analizirati svaku varijablu nezavisno, ili kao deo celine. Apstraktni koncepti kao to su istina ili vrlina podvrgavaju se diskusiji i analizi. Erikson tretira ovaj proces kao formiranje ego identiteta [18]. Ovo je kona"ni stupanj razvoja ega. Sazreli ego postaje sposoban da zamilja mogu!nosti koje nisu samo "ulno o"igledne ili "ulnokonkretne operacije. Na biolokom nivou, nastavlja se mielinizacija mozga kod me#uhemisfernih veza koje koordiniraju funkcije leve i desne modane hemisfere. Na racionalnom nivou svest, vezana za elektromagnetno polje ELF modanih talasa, ve!i deo dana dominantno proima mozak. Tokom ovog perioda, postoji dobra razdvojenost normalno svesnih i nesvesnih modanih sadraja, dok je njihovo meanje mogu!e samo tokom REM faza spavanja [17]. Na ovom nivou, modanotalasnim spektrom budnog stanja dominiraju dva via ELF kanala: (30 - 50 Hz) i (13 - 30 Hz), i informacije ve!inom odgovaraju normalno svesnim sadrajima [11]. Subjektivno, ovo stanje doivljava se kao stanje konkretnog i formalnog operacionalnog miljenja, unutranjih dijaloga, ciljeva i elja, potreba samoprocenjivanja, samokontrole i eljom za mo!i, razli"itih emocija (npr. ponosa, krivice, ljubavi, mrnje). Objektivno, ovo je nivo gde je svest u potpunosti pridruena normalnom budnom stanju, u kojem se mogu realizovati sve aktivnosti. To je najpovrniji nivo integrativnog NLP [1]. Tehnike koje pripadaju ovom nivou su: ciljno i vremensko planiranje, anticipiranje budu!nosti i samopotvr#ivanje. 4.5 Kreativni nivo

Na kreativnom nivou formalni um integrie sve ideje i iskustva u jedno, model integralne slike sveta. $ovek je sada u stanju da sagleda kako istina ili la u vezi neke ideje mogu uticati na istinu ili la vezane za druge. $ovek sada shvata "itavu mreu ideja, kako jedne uti"u na druge, i kakve su njihove relacije. Ovo je Aurobindov "vii um" koji moe formirati veze, povezivati istine, koordinirati ideje i integrisati koncepte.

To je najvia integrativna struktura u individualnoj stvarnosti, "samo-sagledavanje u integralnoj celini". Sve strukture ljudske psihe kompletno su integrisane u jednu celinu. Ovo je kreativna faza u razvoju ljudske svesti. Vie nema razdvojenosti, ve! naprotiv dolazi do inegrisanja psihe. Potpuno integrisani racionalni i simboli"ki nivoi pripremaju se da se poistovete i sa emocionalnim nivoom. Sada se kompletira modani razvoj, i odigrava se kona"na mielinizacija svih mogu!ih me#u- i unutar-hemisfernih veza. Na kreativnom nivou svest, pridruena elektromagnetnoj komponenti ELF modanih talasa, zajedno sa jonskim akupunkturnim sistemom moe se po elji dislocirati od visokorazvijenog mozga [17,19]. Na ovom nivou prolongiranog izmenjenog stanja svesti odigrava se efikasna integracija normalno svesnih i nesvesnih sadraja. Modanotalasni spektar sada ispoljava normalnu aktivnost koja odgovara , i talasima. Budizam ovo stanje naziva "manovijnana" ("intelekt"), dok ga Hinduizam naziva "manomaya" ili "linga sarira" ("finotvarno telo"). Subjektivno, ovo stanje doivljava se kao samo-aktualizacija, viziono-logi"ko, sinteti"ko miljenje visoke fantazije, spontanosti, kreativnosti, i supersenzitivnosti. Objektivno, ovo je nivo gde se svest moe lako pomerati sa racionalnog na simboli"ki nivo, i kona"no natrag na emocionalni nivo svesti. Kompletna informacija sa ovih nivoa moe se u potpunosti procesirati i integrisati u kreativni nivo svesti. U integrativnom NLP, tehnike koje se koriste da poja"aju kreativni nivo svesti jesu kreativno modeliranje, starosna progresija, kreativna vizualizacija, i svesnost svakog trenutka.

4.6

Supra-individualni nivo

Ovo je nivo visoke religiozne intuicije i literalne inspiracije, simboli"kih vizija, jasnih iluminacija plave, zlatne i bele svetlosti. Ovo je nivo viih prisutnosti, vodi"a, an#eoskih bi!a, boanstava - koji predstavljaju visoke arhetipske forme svakog bi!a [14]. Subjekt se identifikuje sa objektom sudbine. Na svom vrhuncu, subjekt se rasplinjava u objektu. Oboavanje, oboavalac i oboavani postaju jedno. Na ovom nivou "ovek transcendira svoje normalne sposobnosti individualnog uma i tela, i vra!a se natrag na vii nivo egzistencije. On manipulie svetom, svojim telom i umom, na na"in koji se obi"nim ljudima "ini fantasti"nim i izuzetnim. On razvija van"ulnu percepciju, prekogniciju, vidovitost, psihokinezu itd. $ovek upravlja nivoom psihi"kih fenomena i paranormalnih mo!i potpunom integracijom svog racionalnog, simboli"kog i emocionalnog nivoa. On je prvobitno doao sa ovog nivoa, i moe se povremeno vra!ati natrag, ali kompletna integracija se odigrava samo posle individualnog razvoja i sinteze uma i tela. Ovaj novo je isti kao emocionalni nivo deteta, sa razlikom da je dete svesno ali nije u stanju da deluje na ovom nivou poto ni mozak ni um nisu potpuno razvijeni. Dete je pasivni posmatra", dok je mistik aktivni kreator. Ovo je nivo gde se jonska gasovita struktura po elji kompletno dislocira od tela. Svest pridruena elektromagnetnoj komponenti ELF modanih talasa sada je u potpunosti locirana u niskodielektri"noj nehomogenoj gasovitoj blagojonizovanoj strukturi [17,19]. Odigrava se intenzivno meanje i integracija normalno svesnih, podsvesnih i nesvesnih sadraja. Mozak pokazuje normalni spektar , , , i talasa. U Hinduizmu ovaj nivo nazivaju "vijnanamaya" ili "suksmasarira" ("mentalno telo"), dok ga Budisti nazivaju "manas", i definiu ga kao neprekidni izvor egzistencijalne, racionalne i voljne panje. Subjektivno, ovo stanje doivljava se kao stanje ushi!enja, blaenstva, milosr#a i zahvalnosti, van"ulne percepcije, razvijene intuicije i inspiracije, arhetipskih formi, jasne iluminacije i otkrovenja svetlosti i zvuka. Objektivno, to je nivo na kome svest moe lako obra#ivati kompletnu informaciju (koja pristie iz potpuno integrisanih racionalno-simboli"ko-emocionalnih nivoa) na jednom Supraindividualnom nivou. U integrativnom NLP, tehnike koje se koriste da poja"aju razvoj ovog nivoa jesu lucidno sanjanje, astralna projekcija, astralno putovanje, hipnoti"ka reinkarnacija, i vizualizacija li"nih vodi"a ili spiritualnog u"itelja.

4.7

Trans-individualni nivo

Proces integrisanja i transcendiranja nastavlja se i dalje utapanjem u viu "drugu" stvarnost, vode!i kona"no do samog Sjedinjenja. Ovaj proces je opisan i u isto"nim i u zapadnim tradicijama [7,20-25]. Na Supra-individualnom nivou, "ovek je svestan svog arhetipskog Boanstva (kao itadeva, jidam, diani-Buda), i kona"no se sjedinjuje sa svojim Arhetipom. Na trans-individualnom nivou, "ovek-kao-boanstvo utapa se u krajnjeg-Boga, koji je opisan kao intenzivna finotvarna "jasna iluminacija", kona"ni izvor iz koga su se pojavile sve Arhetipske forme. $ovek postaje sjedinjen sa Bogom. U kona"noj transcendenciji, svi prethodni nivoi postaju potpuno integrisani, i utopljeni u bezobli"nu, beskona"nu, neograni"enu svest. Na ovom nivou, dislocirana jonska gasovita struktura potpuno se rasplinjava, i postaje homogena. Jonska koncentracija ove strukture dostie normalnu jonsku koncentraciju u vazduhu, i ELF modani talasi mogu te!i kroz okolnu slabojonizovanu atmosferu. Ceo sistem je sada otvoren za informacionu razmenu u ELF domenu, to dovodi do ose!aja sjedinjenosti sa okolnim svetom. U isto vreme, odigrava se kompletna integracija svih rasploivih informacija [17,19]. Mozak pokazuje ceo opseg modanotalasnog spektra: , , , i . U Mahajana Budizmu ovaj nivo svesti naziva se "alayavijnana" ("supra-individualna spokojna svest"), dok se u Hinduizmu naziva "anandamaya" ili "karanasarira" ("kauzalno telo" ili "karmi"ko telo"). Subjektivno, ovo se stanje doivljava kao stanje kona"ne iluminacije, bletavog blaenstva, bezobli"nog sjaja, transcendentne ljubavi u sjedinjenosti, bezobli"nog ostvarenja, i bezgrani"ne svesti. Objektivno, ovaj nivo je karakterisan kona"nom integracijom svih nivoa: racionalnog/simboli"kog/emocionalnog/perceptualnog u jedan Trans-individualni nivo. Ovo stanje svesti moe se ostvariti kroz inegrativni NLP praktikovanjem molitvi i meditacije [1].

4.8

Univerzalni nivo

$ovekova najdublja svest identi"na je apsolutnoj i kona"noj kosmi"koj stvarnosti. Na ovom nivou "ovek se identifikuje sa Kosmi"kom Sve!u, i njegova svest postaje vanprostorna i bezvremena, i zato ve"na i beskona"na. Ovo stanje naziva se "nirvana", "samadi", "satori" ili "prosvetljenje", i karakterisano je potpuno oslobo#enom sve!u i smirenim umom. U tom trenutku nema razlike izme#u subjekta i objekta, ja i ne-ja, posmatra"a i posmatranog. Zato nema vie mogu!nosti za slanje i primanje bilo kakve informacije - "ovek je sve to postoji i sve je on. Na ovom nivou nema razlika izme#u organizma i okoline. Ovo je stanje u kome se homogena dielektri"na struktura potpuno rastvara, omogu!uju!i smireni um, bez toka svesti [17,19]. Subjektivno, svi kosmi"ki procesi pojavljuju se iz trenutka u trenutak kao sopstveno Bi!e, izvan koga i pre koga nita ne postoji. To je krajnja Sjedinjenost, u kojoj sve stvari i doga#aji, ostaju!i savreno odvojeni i diskretni, jesu Jedno. Ovo je krajnje, nediferencirano stanje Svesti, stanje savrene transcendencije, koja nije transcendencija u svetu ve! transcendencija sveta samog. Interpretacijom i integracijom svih nivoa, svetova i ravni, visokih i niskih, svetih i profanih, svest sada funkcionie kao sam kompletan svetski proces. "Forma nije drugo do Praznina, Praznina nije drugo do Forma", kae najpoznatija Budisti"ka Sutra ("The Heart Sutra"; v. ref. [22]) U toj ta"ki, izuzetno i obi"no, natprirodno i ovozemaljsko, jedno su te isto. Ovo je kona"no Sjedinjenje kojem tei sva evolucija, ljudska i kosmi"ka. Kona"ni cilj integrativnog NLP isti je kao i u jogi i srodnim ezoterijskim disciplinama neprekidno prolongiranje izmenjenih stanja svesti 24 "asa dnevno, sa neprekidno otvorenom dislociranom jonskom strukturom. Ovo tako#e zna"i da ultradijalni ritam, odgovoran za izmene stanja svesti [26], vie ne postoji. Bioloka osnova ovog fenomena verovatno je poja"anje i kompletiranje svih mogu!ih me#uveza izme#u leve i desne modane hemisfere, to onda doputa dislociranje i

kompletno rasplinjavanje jonskog akupunkturnog sistema, pra!eno osloba#anjem "subjektivnog posmatra"a" - tj. elektromagnetne komponente ELF modanih talasa. ZAKLJU!AK

5.

U integrativnom NLP modelu stanja svesti pokazano da je svesna modana neuronska mrea u stanju da procesira informacije na bilo koji od slede!ih na"ina: Modani: Procesiranje se odigrava biohemijski, u modanim neuronskim mreama. Modanotalasni: Procesiranje se istovremeno odigrava i biofizi"ki na nivou modanih talasa, unutar jonske "opti"ke" neuronske mree koju "ini jonski akupunkturni sistem sa zarobljenim elektromagnetnim poljem ekstremno niskofrekventnih (ELF) modanih talasa. U izmenjenim stanjima svesti, kada je deo jonskog akupunkturnog sistema dislociran izvan tela, ovo procesiranje se odigrava i izvan tela. Meoviti: Procesiranje se odigrava kombinacijom biohemijskog (modanog) i biofizi"kog (modanotalasnog) procesiranja. Kao rezultat, pojavljuju se dve zna"ajne implikacije: (1) superbrzo procesiranje (meovitim procesiranjem u izmenjenim stanjima svesti ostvaruju se brzine koje znatno nadmauju brzinu modanog biohemijskog procesiranja) i (2) kontaktno u!enje (svesna modana neuronska mrea je u stanju da prenese svoje uskladiteno znanje na drugu modanu neuronsku mreu u svojoj brzini, mehanizmom ELF elektromagnetne indukcije (to je tako#e osnova isceljenja u NLP hipnoterapiji). Mogu!e eksperimentalno ispitivanje svesnih neuronskih mrea uklju"uje slede!e procedure: Testiranje kapaciteta procesiranja informacija u izmenjenim i normalnim stanjima svesti, kori!enjem kompjuterski-baziranih testova. Pra!enje modane aktivnosti u normalnim i izmenjenim stanjima svesti, kori!enjem EEG i SQUID modanog mapiranja. Detekcija niskodielektri"ne jonske strukture pra!enjem lokalnih promena jonske koncentracije u blizini tela, kori!enjem visokoosetljivog termovizijskog procesiranja slike. Merenje korelacije izme#u kapaciteta procesiranja podataka i parametara teorijski predskazane jonske strukture (jonska koncentracija, jonske struje, magnetna polja) u normalnim i izmenjenim stanjima svesti. Testiranje slabog ELF prenosa informacija izme#u biolokih neuronskih mrea sa ugra#enim modanotalasnim aktivnostima: jedna od njih !e preneti svoju nau"enu informaciju na susednu mreu, mehanizmom elektromagnetne indukcije (ovo bi tako#e mogla biti osnova kratkodometnih transpersonalnih interakcija, poput isceljenja). ZNA!AJ Prednosti koje pruamo klijentima naim NLP modelom [1] su slede!e: Precizna i paljiva dokumentacija i kvantifikacija psiholokih i biofizi"kih funkcija integrativne NLP dijagnosti"ke procedure; Odgovaraju!i, strateki razra#en i paljivo razmotren izbor integrativnih NLP terapeutskih intervencija; Fleksibilnost i inventivnost u selekciji i primeni integrativnih NLP terapeutskih metoda. Zna"aj integrativnog NLP modela stanja svesti za medicinu i nauku je viestruk:

6.

 Ovaj model se fokusira ne samo na individualno razli"ite nedostatke i klini"ke prezentacije, ve! tako#e i na pacijentove sadanje sposobnosti, i potencijalne snage u normalnim i izmenjenim stanjima svesti. Ova poslednja su posebno vana za dizajniranje odgovaraju!ih terapeutskih procedura. iroke, fleksibilne, efikasne i standardizovane biofizi"ke i dijagnosti"ke procedure omogu!i!e bolje razumevanje pacijentovih snaga i ograni"enja u razli"itim stanjima svesti, i olaka!e odgovaraju!i izbor hipno-terapijske intervencije. Paljivo merenje efikasnosti date integrativne NLP intervencije, i dalje pra!enje tokom perioda oporavka, da!e terapeutu korisnu informaciju o mogu!oj daljoj intervenciji. To !e povratno omogu!iti razvoj specifi"nijih integrativnih NLP strategija i alternativnih terapeutskih programa. Naredna prou"avanja rezultata i ishoda primenjenih integrativnih NLP intervencija mogu biti od velikog zna"aja za dalje optezdravstveno stanje i blagostanje "oveka.

LITERATURA

[1] [2]

G.Stanojevi!-Vitaliano, Spectrum of psychotherapies, Proc. Shenandoah Healing Exploration Meeting (Rappahanock, Virginia, 1993), pp. 1-6. C.T.White, Temporal numerosity and the psychological unit of duration, Psychol. Monogr. 575 (1963); J.M.Stroud, The fine structure of psychological time, in R.Fisher, ed., Interdisciplinary perspective of psychological time, Ann. N.Y. Acad. Sci. 138 (1967). G.Stanojevi!, Hypnosis in integrative psychotherapy, Proc. 5th Yugoslav. Cong. Psychother. (1987), pp. 40-41. G.Stanojevi!, Neuro-linguistic programming: Meta model, Belgrade Avalske Sveske: Psychotherapy Dilemmas and Perspectives, Vol. 9 (1989), pp. 197-199. M.H.Erickson and E.Rossi, Hypnotherapy: An Exploratory Casebook (Irvington Publisher, New York, 1979). R.Bandler and J.Grinder, Patterns of Hypnotic Techniques of Milton H. Erickson MD, Vols. 1, 2 (Meta Publication, 1975, 1977). K.Wilber, The Spectrum of Consciousness (Theosophical publishing House, Wheaton, 1977). E.Deutch, Advaita Vedanta: A Philosophical Reconstruction (East-West Center Press, Honolulu, 1969). M.Mahler, F.Pine, and A.Bergman, The Psychological Birth of the Human Infant (Basic Books, New York, 1975). G.Stanojevi!, Neuropsychological model of consciousness, Proc. Int. Summer School Neurocomp. (1990), pp. 23-59. E.Basar, EEG - Brain Dynamics (Elsevier, Amsterdam, 1980); E.Basar, EEG-dynamics and evoked potentials in sensory and cognitive processing by the brain, in E.Basar, ed., Dynamics of Sensory and Cognitive Processing by the Brain (Springer, Berlin, 1988) D.Rakovi!, %.Koruga, .Martinovi!, and G.Stanojevi!, Molecular electronics and neural networks: Significance of ionic structure, Proc. 11th Ann. Int. Conf. IEEE/EMBS, Vol.11, Part 4/6 (1989), pp. 13661367; D.Rakovi!, %.Koruga, .Martinovi!, and G.Stanojevi!, On biophysical structure of brain-like bocomputers, in P.I.Lazarev, ed., Molecular Electronics (Kluwer, Amsterdam, 1991), pp. 211-217. Freud S. (1923), The Ego and the Id. In Standard Edition, Vol. 14 (Hogarth Press, London, 1961).

[3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11]

[12]

[13]

[14] [15] [16] [17]

C.G.Jung, The Collected Works of C.G.Jung, 2nd ed., Vols. 5-9 (Princeton University press, Princeton, 1967). J.Piaget, The Construction of Reality in the Child (Basic Books, New York, 1954). G.Stanojevi!, Neuro-linguistic programming: Meta model of language, Linguistic and Speech Recognition, Belgrade School (1990), pp. 1-43. D.Rakovi!, Neural networks versus brainwaves: A model for dream-like states of consciousness, Proc. Ann. Int. Conf. IEEE/EMBS 14 (1992), pp. 2651-2; D.Rakovi!, Brainwaves, neural networks, and ionic structures: Biophysical model for altered states of consciousness, this book. E.Erickson, Identity and the Life Cycle, D.Rapaport, ed., (International Univ. Press. New York, 1959). G.Stanojevi!-Vitaliano and D.Rakovi!, Neural networks versus brainwaves: A biophysical model for states of consciousness and energy medicine, Proc. 1st Int. Yan Xin Qigong Sci. Symp. (1995, in press). K.Wilber, The Atman Project (Theosophical Publ. House, Wheaton, 1980). K.Wilber, Up from Eden: A Transpersonal View of Human Development (Doubleday/Anchor, New York, 1981). K.Wilber, Eye to Eye (Doubleday/Anchor, New York, 1981). K.Wilber, The Holographic Paradigm and Other paradoxes (Shambhala, Boulder, 1982). K.Wilber, A Sociable God (Shambhala, Boulder, 1982). K.Wilber, J.Enger, and D.Brown, Transformations of Consciousness: Conventional and Contemplative Perspectives development (Shambhala, Boston, 1986). E.L.Rossi, Altered states of consciousness in every day life: Ultradian rhythms, in B.B.Wolman and M.Ulman, eds., Handbook of States of Consciousness (Van Nostrand Reinhold, New York, 1986).

[18] [19] [20] [21] [22] [23] [24] [25] [26]

Dopunska probrana literatura

[1] R.Bandler, J.Grinder, R.Dilts, and J.Delozier, Neuro-Linguistic Programming (Vol. 1): The Study of the Structure of Subjective Experience (Meta Publication, 1980); R.Bandler and J.Grinder, TranceFormations: Neuro-Linguistic Programming and the Structure of Hypnosis (Real People Press, 1981); R.Bandler and J.Grinder, Reframing: Neuro-Linguistic Programming and the Transformation of Meaning (Real People press, 1982); R.Bandler and J.Grinder, The Structure of Magic, Vols. 1, 2 (Science and Behavior Books, 1982). M.H.Erickson and E.Rossi, The February Man: Evolving Consciousness and Identity in Hypnotherapy (Brunner and Mazel, New York, 1989); E.L.Rossi, ed., The Collected Papers of Milton H. Erickson on Hypnosis, Vols. 1-4 (Irvington Publisher, New York, 1980). J.Zeig, Ericksonian Approach to Hypnosis and Psychotherapy (Brunner and Mazel, New York, 1982); J.Zeig and M.Munion, What is Psychotherapy? - Contemporary Perspectives (Josey Bass. Publ., San Francisco, 1990). G.Stanojevi!, ed., Handbook of Hypnosis (Vol. 1): Hypnosis in Medicine (Medical Book Public, Belgrade, 1989), in Serbian. A.Lowen, The Language of the Body (Macmillian, New York, 1967). A.Watts, Psychotherapy East and West (Bellantine Books, New York, 1969). A.Maslow, Toward a Psychology of Being (Van Nostrand, New York, 1968); A.Maslow, Religion, Values and Peak-Experiences (Viking Compass Book, New York, 1970); A.Maslow, The Farther Reaches of Human Nature (The Viking Press, New York, 1971). E.W.Russell, Consciousness and the unconsciousness: Eastern meditative and western psychotherapeutic approaches, J. Transpers. Psychol. 18 (1986), pp. 51-72. F.Perls, Gestalt Therapy Verbatim (Real People Press, 1969). R.Assagioli, Psychosynthesis (Viking Press, New York, 1971). S.Freud, The Ego and the Mechanisms of Defense (International Univ. Press, New York, 1936).

[2]

[3]

[4] [5] [6] [7]

[8] [9] [10] [11]

[12] [13] [14] [15] [16] [17] [18] [19] [20] [21] [22] [23] [24] [25] [26] [27] [28] [29] [30] [31] [32] [33] [34] [35] [36] [37]

E.Fromm, D.T.Suzuki, and R.De Martino, Zen Buddhism and Psychoanalysis (Harper Colophon Books, New York, 1970). J.Kagan, The Grow of the Child: Reflections on Human Development (Norton, New York, 1978). M.Washburn, The Ego and the Dynamic Ground: A Transpersonal Theory of Human Development (New York State Univ. Press, New York, 1988). D.Galin, Lateral specialization and psychiatric issues: Speculation on development and evolution of consciousness, Ann. N.Y. Acad. Sci. 299 (1977), pp. 397-411. M.Gazzaniga, The Social Brain: Discovering the Networks of the Mind (Basic, New York, 1985). K.H.Pribram, The cognitive revolution and mind/brain issues, Am. Psychol. 41 (1986), pp. 507-520. A.R.Luria, Higher Cortical Function in Man , 2nd ed. (Basic, New York, 1980). S.Spring and G.Deutch, Left brain, Right Brain (Freeman, San Francisco, 1981). A.Brodal, Neurological Anatomy (3rd ed.) (Oxford Univ. Press, New York, 1981). C.T.Tart, Altered States of Consciousness (Anchor Books, New York, 1969) K.R.Popper and J.C.Eccles, The Self and Its Brain (Springer, Berlin, 1977). B.B.Wolman and M.Ulman, eds., Handbook of States of Consciousness (Van Nostrand Reinhold Comp, New York, 1986). B.J.Baars, A Cognitive Theory of Consciousness (Cambridge Univ. Press, Boston, 1988). E.Neumann, The Origins and History of Consciousness (Princeton Univ. Press, Princeton, 1954). R.Ornstein, The Psychology of Consciousness (Freeman, San Francisco, 1972). S.Grof, Realms of the Human Unconsciousness (The Viking Press, New York, 1975); S.Grof, Beyond the Brain: Birth, Death, and Transcendence in Psychotherapy (New York State Univ. Press, Albany, 1985). N.O.Brown, Life Against Death (Wesleyan Univ. Press, Middletown Conn, 1959). A.Huxley, The Perennial Philosophy (Harper & Row, New York, 1970). S.Arieti, The Intrapsychic Self (Basic Books, New York, 1967). M.Heidegger, Being and Time (SMC Press, London, 1962). M.Eliade, Images and Symbols (Sheed and Ward, New York, 1969). D.Benoit, The Supreme Doctrine (The Viking Press, New York, 1955). A.Comfort, Reality and Emphaty: Physics, Mind and Science in the 21st Century. (New York State Univ. Press, Albany, 1984). D.Bohm, Wholeness and the Implicate Order (Routledge & Kegan, London, 1980). Aurobindo, The Life Divine (Centenary Library, Pondicherry, XVIII- XXI.n.d.). A.K.Coomaraswamy, Hinduism and Buddhism (Philosophical Library, New York, 1943).