PSIHOLOGIJA, 2006, Vol. 39 (2), str.

297-312

UDC 159.922.8.075:316.356.2(497.113)

STRUKTURA I SOCIODEMOGRAFSKI KORELATI PORODINE KLIME U VOJVODINI1

Ivana Mihi2, Marija Zotovi
Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet, Novi Sad

i Ivan Jerkovi
Pedagoki fakultet, Sombor

Istraivanje predstavljeno ovim radom imalo je za cilj da ispita metrijske karakteristike i faktorsku strukturu Inventara porodine klime (FCI, Kurdek i saradnici, 1995), kao i sociodemografske korelate ovako operacionalizovanog konstrukta porodine klime. Ova skala primenjena je na uzorku od 561 ispitanika adolescentnog uzrasta (prosean uzrast 16 godina). Izdvojena su etiri faktora koji zajedno objanjavaju 62,29% varijanse. Prvi faktor je definisan kao Prihvatanje, drugi (Autonomija u porodinim odnosima) se odnosi na nivo samostalnosti i nezavisnosti meu lanovima porodice, dok trei izdvojeni faktor- Konflikti, upuuje na uestalost i znaaj konflikata meu lanovima porodice. etvrti faktor- Supervizija, deo je originalnog Inventara porodine klime, ali se na naem uzorku pokazao veoma loim, usled ega je izbaen iz dalje analize. Ovako skraena skala ima 18 ajtema i dobre metrijske karakteristike. Porodina klima je procenjena kao bolja u porodicama u kojima oba roditelja rade, ije je materijalno stanje procenjeno kao bolje i u porodicama sa egalitarnom raspodelom roditeljskih uloga i obaveza u kui. Ispitanici sa sela procenjuju svoje porodino okruenje kao bolje. Kljune rei: porodina klima, porodica u tranziciji

Rad je deo projekta pod naslovom Porodica kao vrednost u drutvu u procesu tranzicije koji je finansijski pomogao Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnoloki razvoj. 2 Adresa autora: imihic@ff.ns.ac.yu

Ivana Mihi, Marija Zotovi i Ivan Jerkovi

UVOD
Istraivanje porodice zauzima veoma vano mesto u temama razvojne psihologije, ali i drugih grana ove nauke, sociologije, demografije i drugih naunih disciplina. U psiholokim istraivanjima porodici se prilazi kao sistemu intimnih, cirkularnih uticaja koji ostavljaju efekte na razvoj svakog pojedinog lana i na porodicu kao celinu. U tom smislu, porodicu ine nekoliko ljudi koji ive zajedno, najee u dve generacije- roditelji i deca, i svako od lanova doprinosi formiranju specifinog naina ivota i dinamike relacija unutar porodice. Porodica kao celina ima za cilj da odgovori na specifine razvojne i nerazvojne potrebe svakog svog lana. Nain na koji ona to radi, je takoe njena specifinost (Cierpka, 2005a). Brojna istraivanja porodice sprovoena su da bi se dokazala meuzavisnost i uzronost razliitih aspekata porodinog ivota, kako bi se bolje razumela priroda odnosa unutar porodice, meuzavisnost uloga i funkcija pojedinih lanova porodice. Zahvaljujui tim rezultatima postalo je mogue na laki i jednostavniji nain odrediti porodini ivot i njegov uticaj meriti u daljim istraivanjima u kojima se porodica uzima kao inilac promena ili drugih aspekata socijalnog i psihikog ivota (Parke, 2004, Cierpka, 2005b). Kao jedan od takvih integrativnih naina predstavljanja porodinog funkcionisanja uvedena je porodina klima. Koncept porodinog okruenja ili porodine klime, Moos i Moos su jo 1974. definisali preko relacija bliskosti, konflikata i emotivne razmene. Oni su naime, pretpostavili da se emotivna klima moe ispitati i operacionalizovati preko nekoliko svojih faktora: porodina ekspresivnost - mera emotivne razmene, predstavlja nivo u kom su lanovi porodice meusobno u stanju da razmenjuju emocije i komuniciraju na emotivnom nivou kohezija - nivo u kom su lanovi porodice privreni jedni drugima i porodici kao celini konflikti - uestalost izraavanja agresije i ljutnje u relacijama meu lanovima sistema (Moos i Moos, 1976). Konstrukti kohezivnosti, emotivne razmene, kontrole i autonomije unutar porodinog sistema pojmovi su razliitih teorija porodinih sistema, koji danas zauzimaju centralno mesto kao najupotrebljiviji teorijski koncepti porodice (Parke, 2004; Charles, 2001; Olson, 2000; Milojkovi i sar., 1997; Kawash i Kozeluk, 1990), pa se nalazi i teorijsko opravdanje za korienje ovih aspekata funkcionisanja porodice kao integrativne mere porodine klime. Porodice sa visokim nivoima emotivne razmene u istraivanjima se povezuju sa visoko pozitivnim razvojnim korelatima, dok se sa pojavom razvojnih problema povezuju porodice sa konfliktima kao dominantnom karakteristikom porodine klime. Neka istraivanja izdvajaju kao posebno nepovoljnu za razvoj porodinu klimu kojom dominira afektivna kontrola, pri emu porodica ne omoguuje emotivnu razmenu, i u odnosima dominira emotivna zakoenost. Kao porodina klima koja je najoptimalnija za razvoj u nekim radovima se navodi ona u kojoj je
298

Struktura i sociodemografski korelati porodine klime u porodicama na teritoriji Vojvodine

dozvoljena autonomija i individualnost uz zadravanje bliskosti meu lanovima (Bomor i Sabatelli, 1996). Rezultati studija porodine klime kao korelata razvoja ukazali su na znaajne efekte koji ona moe imati na razliite aspekte razvoja dece i adolescenata. - Prilagoavanje na kolu i akademsko postignue. Nivo prihvatanja i kontrole u relacijama unutar sistema pokazao se kao znaajan korelat i prediktor akademskog postignua i prilagoavanja kod dece kolskog i adolescentnog uzrasta jo 80-tih (Felner i sar., 1985). Nelson je 1984., izneo zakljuke da je dobro akademsko postignue na preadolescentnom uzrastu povezano sa disciplinom i redom kao dominantnom karakteristikom porodine klime (Nelson, 1984). Neto kasnije Dornbush je akademsko postignue doveo u vezu sa dozvoljenim nivoom autonomije i kontrole koji karakteriu porodine odnose i naroito vaspitno ponaanje (Dorbush, 1987). U kasnijim istraivanjima prilagodljivost dece na ranom adolescentnom uzrastu na ivot i funkcionisanje u koli dovedena je u vezu i sa percepcijom prihvatanja i podrke u celokupnom porodinom sistemu, kao i sa percepcijom porodine organizacije, a porodina iskustva i u adolescentnom uzrastu navoena kao znaajni korelati razreavanja razvojnih kriza ovog uzrasnog perioda (Du Bois i sar, 1997). Kada je u pitanju nadzor i kontrola, najbolji uspeh postiu deca iju porodinu klimu karakteriu srednji nivoi supervizije, i to iskljuivo u porodicama u kojima je dozvoljen nizak nivo autonomije (Kurdek i sar., 1995). Razvoj identiteta. Nelson i saradnici su 1993. ukazali da najoptimalnije uslove za razvoj identiteta stvaraju nisko konfliktne porodice. Ispitanici iz takvih porodica bili su takoe manje skloni pojavi psihijatrijskih simptoma (Nelson i sar., 1993). Novija istraivanja istiu da je u formiranju identiteta kod adolescenata percepcija porodine klime znaajnija od percepcije i realnog kvaliteta odnosa roditelj-dete. Pri tom se porodice koje podravaju autonomiju uz srednje nivoe bliskosti izdvajaju kao najoptimalnije okruenje za razvoj (Matheis i Adams, 2004). Razvoj afektivne vezanosti u adolescenciji. Od prvih istraivanja afektivne vezanosti ukazivalo se na znaaj razliitih aspekata porodinih odnosa na formiranje i odravanje sigurnog tipa afektivne veze. Pri tom se uglavnom govori o senzitivnosti u odnosu roditelja ka detetu, te razliitim korelatima koji su vezani za stabilnost porodinog sistema (razvodi, konflikti, i sl.) (Belsky, 1999). Takoe pokazano je da niski nivoi kohezivnosti u porodici, kao i visoka izraenost konflikata kao karakteristika porodine klime imaju znaajan efekat na formiranje izbegavajueg i odbijajueg afektivnog stila (Harvey i Byrd, 1998). - Problemi u ponaanju. Porodina klima se u istraivanjima izdvaja i kao korelat pojave problema u ponaanju. esti konflikti kao karakteristika porodinog okruenja navodi se kao faktor razvoja ove problematike, kao i anksioznosti u socijalnim kontaktima (Mc Hale i sar., 2000). Istraivanja porodica na teritoriji nae zemlje, ukazuju na promene u porodinoj strukturi i funkcionalnosti koje se povezuju sa irim drutvenim
299

Ivana Mihi, Marija Zotovi i Ivan Jerkovi

dogaanjima i tranzicijom. Osim promena u konstelacijama porodica (jednoroditeljske porodice nastale usled razvoda, nesrea, ratova ili elje da se samostalno podie dete), sa drutveno-politikom tranzicijom se povezuju i smanjen broj dece u porodicama, uestalost razvoda, kasnije stupanje u brak, ali i vraanje viegeneracijskim porodicama (Tomanovi, 2004; Mili, 2004; Bobi, 2004). Promene se uoavaju i u funkcionalnosti porodica. Istraivanja belee pomake porodica ka nebalansiranim, sa umreenim i haotinim relacijama (Gai i sar., 2004; Dragani-Gaji i Stamenkovi-Rudi, 2004; Mihi, 2005). Ove promene shvaene su kao snaga porodice i odgovor na ire drutveno stanje nesigurnosti. Ipak, kako teorijski koncepti i istraivanja daju dokaze o povezanosti ovakvih promena sa razvojem unutar porodice, javlja se potreba za primenom jedne, integrativne mere porodinog okruenja. Takva mera je porodina klima koja je ispitivana u ovom istraivanju primenom FCI (Family Climate Inventory). FCI skala, iji su autori Kurdek i saradnici, imala je nekoliko formi (Kurdek i sar., 1993, 1995). Autori su kao aspekte porodine klime merili kontrolu, prihvatanje, autonomiju unutar sistema, i intenzitet konflikata.

CILJ ISTRAIVANJA
Osnovni cilj ovog istraivanja je da se ispitaju metrijske karakteristike i faktorska struktura Inventara porodine klime (FCI), te da se ispitaju sociodemografski korelati ovako operacionalizovanog konstrukta porodine klime.

METOD Uzorak
Istraivanje prikazano ovim radom sprovedeno je na uzorku od 561 porodice sa teritorije Vojvodine. Informacije o karakteristikama porodice dobili smo od adolescenata (160 mladia i 401 devojka), uenika srednjih kola sa teritorije Novog Sada, Kikinde, Sombora i okolnih manjih mesta i sela. U Novom Sadu, deo istraivanja uraen je u Nikolajevskom srednjokolskom domu uenika, ime su dobijene informacije i o porodicama iz mesta udaljenijih od centara istraivanja. Uzrast ispitanika obuhvatao je srednju adolescenciju, sa rasponom od 15-19 godina i prosekom od 16 godina. Iz grada je bilo 56, 8%, a sa sela 43, 2% ispitanika. Iz potpunih porodica dolazi 85,4% ispitanika. U sluaju ispitanika koji ive u porodicama formiranim nakon razvoda ili gubljenja jednog od roditelja, podaci koje
300

Struktura i sociodemografski korelati porodine klime u porodicama na teritoriji Vojvodine

su davali odnose se na karakteristike i funkcionisanje aktuelne porodice. U sluaju jednoroditeljskih porodica, ovaj princip je takoe potovan, pa izostaju podaci za roditelja sa kojim dete ne ivi. Istraivanje je sprovedeno u periodu od septembra 2005. godine do januara 2006. godine.

Varijable i instrumenti istraivanja

Ispitanici su davali informacije o sledeim socio-demografskim karakteristikama svojih porodica: - mesto stanovanja (selo-grad) - obrazovanje roditelja - zaposlenost roditelja - procena materijalnog stanja porodice na trostepenoj skali sledeeg sadraja: a) loe - uglavnom ne moemo da priutimo ono to nam je potrebno b) srednje - najee moemo da priutimo sve to nam treba, ali se deava da nemamo dovoljno novca c) dobro - moemo da priutimo sve to nam treba. Osim ovih varijabli, ispitanici su davali informacije o podeli posla u kui, opisujui svakodnevne aktivnosti i zaduenja svojih roditelja. Na osnovu ovih podataka, porodice su svrstavane u sledee kategorije: tradicionalne porodice - porodice u kojima postoji nesrazmernost broja obaveza u kui u korist majke, ili raspodelom uloga dominira podela na muke poslove (fiziki poslovi, radovi u njivi, oko stoke) i enske poslove (poslovi u kui, oko domainstva i dece). egalitarne porodice - porodice u kojima postoji ravnopravna procenjena podela obaveza po brojnosti, i kvalitetu obaveza, i porodice u kojima ne postoji procenjena dihotomija mukih i enskih uloga. Porodina klima merena je i operacionalizovana konstruktom koji nudi Lawrence Kurdek (Kurdek i Fine, 1993; Kurdek, Fine i Sinclair, 1995). Po njemu porodinu klimu ine uoena ili procenjena ponaanja koja ukazuju na kontrolu nad pojedinim lanovima, prihvatanje, dozvoljavanje samostalnosti u donoenju odluka i stavovima, kao i uestalost i intenzitet konflikata u porodici. Istrument koji smo koristili je prvi prevod upitnika Family Climate Inventory. Ovaj upitnik sastoji se od 24 ajtema koji opisuju razliita ponaanja lanova porodice i odnosa meu njima, a od ispitanika se trai da na sedmostepenoj skali procene u kojoj meri je opisano ponaanje karakteristino za lanove njihovih porodica i porodice u celini. Po autorima, ova skala meri etiri faktora porodine klime kojima je ovaj konstrukt i operacionalizovan:

301

Ivana Mihi, Marija Zotovi i Ivan Jerkovi

1. supervizija - procenjen nivo nadzora u kui, kontrole ponaanja i nametanja pravila 2. prihvatanje - procenjena toplina u odnosima unutar porodice, te prihvatanje lanova porodice 3. autonomija - procenjena tendencija porodice da podrava samostalnost njenih lanova, u aktivnostima i donoenju odluka 4. konflikti i nain reavanja konflikata - procenjena uestalost i znaaj konflikata, svaa, neslaganja u porodici, i efekata koji oni ostavljaju na karakteristike porodice. Autori dozvoljavaju da postoji korelacija meu ovim faktorima, a pouzdanost subskala merena Kronbah alfom u njihovim istraivanjima je .75 za superviziju, .99 za prihvatanje, .85 za autonomiju, i .91 za subskalu konflikti (Kurdek, Fine i Sinclair, 1995).

REZULTATI

Psihometrijska provera FCI skale

Skala koju smo koristili u ovom istraivanju za operacionalizaciju i merenje porodine klime je Inventar porodine klime - FCI (Family Climate Inventrory, Kurdek, 1993). Latentni prostor skale ispitivan je primenom faktorske analize sa Promax rotacijom, koja daje mogunost korelacije izmeu faktora, s obzirom da je i u originalnom obliku skale naglaeno da je dozvoljena korelacija izmeu merenih faktora inventara. Na osnovu karakteristinih vrednosti izdvojena su 4 faktora koji objanjavaju 62, 29% varijanse stavki (tabela 1).

Tabela 1. Karakteristine vrednosti faktora i procenti objanjene varijanse karakteristina vrednost % objanjene varijanse FAKTOR 1 9, 07 37, 79% FAKTOR 2 2, 45 10, 2% FAKTOR 3 2, 29 9, 56% FAKTOR 4 1, 14 4, 73

Prvi izdvojeni faktor objanjava 37,79% ukupne varijanse. Sklop prvog izdvojenog faktora dat je u tabeli 2.

302

Struktura i sociodemografski korelati porodine klime u porodicama na teritoriji Vojvodine

Stavka 10 12 11 9 8 7

Tabela 2. Sklop prvog izdvojenog faktora Sadraj stavke Bar neko iz moje porodice me pita kako je bilo u koli. Bar neko iz moje porodice pokazuje da mu je zaista stalo do mene. Mogu da se obratim svojoj porodici za pomo. Bar neko iz moje porodice e mi pomoi, ako imam linih problema. Bar neko iz moje porodice uvek moe da odvoji vreme da razgovara sa mnom o stvarima koje su mi vane. U mojoj porodici uvek se nae neko da mi pomogne ukoliko mi je pomo potrebna.

r . 784 . 836 . 860 . 846 . 849 . 747

Stavke kojima je zasien ovaj faktor opisuju ponaanja prihvatanja, topline u odnosima meu lanovima porodice, te poimanje porodice kao grupe kojoj se uvek moe obratiti za pomo. Ovako opisan faktor imenovali smo kao PRIHVATANJE. Drugi izdvojeni faktor objanjava 10,2% ukupne varijanse. Sklop drugog faktora dat je u tabeli 3.
Tabela 3. Sklop drugog izdvojenog faktora Sadraj stavke U mojoj porodici problemi se reavaju svaom. Svi u mojoj porodici kritikuju jedan drugog. U mojoj porodici svi idu jedni drugima na ivce. Moja kua je puna vike i svae. U mojoj porodici se svi jako ljute oko glupavih stvari. U mojoj porodici svae traju dugo.

Stavka 21 20 19 24 23 22

r . 892 . 857 . 844 . 832 . 820 . 819

Stavke koje su u najvioj korelaciji sa drugim izdvojenim faktorom, opisuju frekvencu i karakteristike konflikta u porodici, te ponaanja neslaganja. Ovaj faktor imenovan je kao KONFLIKTI U PORODICI. Trei izolovani faktor objanjava 9,56% ukupne varijanse. Stavke koje u najveoj meri odreuju ovaj faktor prikazane su u tabeli 4.
Tabela 4. Sklop treeg izdvojenog faktora Sadraj stavke Bar neko iz moje porodice me ohrabruje da samostalno donosim odluke. Bar neko iz moje porodice me ohrabruje da svoje slobodno vreme provedem kako elim. Bar neko iz moje porodice me ohrabruje da izrazim svoje miljenje.

Stavka 15 16 14

r . 847 . 844 . 840

303

Ivana Mihi, Marija Zotovi i Ivan Jerkovi 17 13 18 Bar nekom iz moje porodice prija ako radim stvari onako kako mislim da treba. ini mi se da je bar nekom iz moje porodice vano ta imam da kaem. Bar neko iz moje porodice mi pomae da pronaem nain na koji u neto da uradim. . 835 . 761 . 725

Ovaj faktor zasien je stavkama koje ukazuju na odobravanje i ohrabrivanje na slobodu miljenja, izbora, samostalnost u donoenju odluka, uz istovremenu tendenciju da se prihvati i podri sam taj izbor, ili samostalnost. Trei izdvojeni faktor imenovali smo AUTONOMIJA U PORODICI. Poslednji izdvojeni faktor objanjava oko 4,73% ukupne varijanse, i stavke kojima je on zasien date su u tabeli 5.
Tabela 5. Sklop etvrtog izdvojenog faktora Sadraj stavke Bar neko iz moje porodice me uvek nadzire i zna ta radim. Moja porodica proverava sa kim se druim. U porodici mi ne dozvoljavaju da na neka mesta idem sam/sama. U porodici mi govore da postoje TV emisije ili filmovi koje ne smem da gledam jer nisu dobre za mene. U mojoj porodici mi nije dozvoljeno da kasno leem na spavanje. Ako negde elim da odem posle kole, moram da se javim i kaem gde idem.

Stavka 4 6 2 1 5 3

r . 698 . 692 . 660 . 604 . 552 . 536

Stavke koje ulaze u sklop etvrtog izdvojenog faktora opisuju ponaanja kontrole i nadzora od strane lanova porodice, kao i nametanje pravila i granica. Ovako opisan faktor imenovali smo SUPERVIZIJA U PORODICI. U tabeli 6 prikazani su koeficijenti korelacije meu faktorima. Korelacije ukazuju na relativno visok nivo povezanosti pozitivnog smera izmeu prvog i treeg izdvojenog faktora (Prihvatanja i Autonomije u porodici) i srednje vrednosti povezanosti negativnog smera izmeu prvog i drugog faktora (Prihvatanja i Konflikti u porodici), kao i izmeu drugog i treeg (Autonomija i Konflikti). Sa etvrtim izolovanim faktorom (Supervizija) ni jedan faktor nije u korelaciji veoj od .30.
Tabela 6. Korelacije meu faktorima prvog reda 2. Konflikti u 3. Autonomija 1. Prihvatanje porodici u porodici 1 -. 498 . 665 1. Prihvatanje -. 498 1 -. 482 2. Konflikti u porodici . 665 -. 482 1 3. Autonomija u por. -. 03 . 08 -. 11 4. Supervizija u porodici Izdvojeni faktori 4. Supervizija u porodici -. 03 . 08 -. 11 1

304

Struktura i sociodemografski korelati porodine klime u porodicama na teritoriji Vojvodine

Faktorskom analizom drugog reda izdvojen je jedan faktor koji objanjava 52,93% ukupne varijanse. Korelacije primarnih faktora sa ovim faktorom prikazane su u tabeli 7.

Tabela 7. Koeficijenti korelacije primarnih faktora sa faktorom II reda Primarni faktori Faktor II reda . 863 1. Prihvatanje -. 772 2. Konflikti u porodici . 864 3. Autonomija u porodici -. 170 4. Supervizija u porodici

Prva tri izolovana faktora imaju visoke korelacije sa faktorom II reda, to ukazuje na to da imaju jedinstven predmet merenja, koji se moe oznaiti kao porodina klima. etvrti faktor prvog reda, Supervizija u porodici, ima izrazito nisku korelaciju, na osnovu ega moemo zakljuiti da ima drugaiji predmet merenja. Ovo dokazuje i analiza korelacija ajtem-total. Dok su korelacije izmeu ajtema koji pripadaju prvom, drugom i treem faktoru i ukupnog skora na skali visoke i iznose od .58 do .71, korelacije est ajtema koje pripadaju etvrtom izolovanom faktoru sa ukupnim skorom su izuzetno niske (od .14 do .26), a jedna od korelacija (ajtem 5.) nije statistiki znaajna. Primarni faktori izolovani u naem istraivanju daju identinu strukturu koja je primenom ove skale dobijena u istraivanjima u inostranstvu. I u ovim istraivanjima karakteristike faktora Supervizije (niska vrednost Alfa koeficijenta za ovu podskalu) ukazivale su na metrijsku problematinost ovih ajtema. (Kurdek, Fine, 1993; Kurdek, Fine i Sinclair, 1995). Na naem uzorku ajtemi etvrtog izolovanog faktora- supervizija, nisu pokazali zadovoljavajue metrijske karakteristike, niti jedinstven predmet merenja sa ostalim izolovanim faktorima te se mogu koristiti zasebno (kao poseban skor). U tom sluaju, unutranja konzistentnost je i na ovom uzorku veoma loa (.69), pa se ajtemi koji pripadaju ovom faktoru mogu izbaciti iz konanog izgleda skale. Konana verzija Inventara porodine klime imala bi tako 18 ajtema koji pripadaju ostalim izolovanim faktorima (Prihvatanje, Autonomija u porodici, Konflikti u porodici). Interna konzistentnost ovako dobijene skale je izuzetno visoka, i merena Cronbachovim alfa koeficijentom iznosi .94. Vrednosti Alfa koeficijenata za podskale Inventara porodine klime su takoe zadovoljavajue i date su u tabeli 8.

Tabela 8. Interna konzistentnost podskala Inventara porodine klime Podskala Cronbach alfa Prihvatanje . 901

305

Ivana Mihi, Marija Zotovi i Ivan Jerkovi Autonomija Konflikti . 899 . 918

Sociodemografski korelati porodine klime merene skraenim FCI Tip porodice

S obzirom na kriterijume navedene pri operacionalizaciji varijabli, porodice iz uzorka svrstane su u kategoriju tradicionalnih (77,4%) ili egalitarnih (22,6%) porodica. Analiza je ukazala na statistiki znaajne razlike u kvalitetu porodine klime i pojedinih njenih aspekata, merenih podskalama Inventara porodine klime (FCI) (rezultati su prikazani u tabeli 9).
Tabela 9. Razlike u percepciji porodine klime s obzirom na tip porodice tip porodice tradicionalna Egalitarna ** p<. 01 porodina klima aritm. t-test sredina 33, 82 2,08** 28, 42 prihvatanje aritm. t-test sredina 9, 81 2,65** 7, 44 autonomija aritm. t-test sredina 12, 09 2,55** 9, 64 konflikti aritm. t-test sredina nije st. 36, 02 36, 65 znaajno

Statistiki znaajno boljom porodinu klimu u celini opisuju ispitanici iz porodica kategorisanih kao egalitarne. Ispitanici iz egalitarnih porodica postiu statistiki znaajno nie skorove na podskalama Prihvatanje i Autonomija, to znai da su ovi aspekti porodine klime procenjeni kao bolji u egalitarnim porodicama. Na skali Konflikti nema statistiki znaajne razlike. Ovo upuuje na zakljuak da se u egalitarnim porodicama vie podstie detetova samostalnost, nezavisnost i autonomija, kao i pravo na detetovo miljenje, uz klimu topline, prihvatanja i podrke, nego u tradicionalnim porodicama. Kada je u pitanju uestalost koflikata, ove dve kategorije porodica se ne razlikuju.

Zaposlenost roditelja i procenjeno materijalno stanje porodica

U naem uzorku priblino je jednak procenat porodica u kojima oba roditelja rade, i onih u kojima je zaposlen samo jedan roditelj. Uoene su statistiki znaajne razlike u kvalitetu porodine klime uopte i pojedinih njenih aspekata (tabela 10).
Tabela 10. Razlike u percepciji porodine klime s obzirom na zaposlenost roditelja

306

Struktura i sociodemografski korelati porodine klime u porodicama na teritoriji Vojvodine

zaposlen roditelj Oba jedan ** p<. 01

porodina klima aritm. t-test sredina 31,96 -3,67** 38,26

prihvatanje aritm. t-test sredina 9,16 -3,25** 11,09

autonomija aritm. t-test sredina 11,49 -2,67** 13,17

konflikti aritm. t-test sredina 36,69 3,68** 33,95

Znaajno boljom porodinu klimu procenjuju ispitanici iz porodica u kojima oba roditelja rade. Isto vai i za prihvatanje, autonomiju i konflikte kao aspekte porodine klime. Meutim, kako i u porodicama u kojima je samo jedan roditelj formalno zaposlen, i drugi roditelj radi (najee u nekom obliku poljoprivredne proizvodnje), pretpostavljamo da su dobijene razlike pod uplivom nekih drugih interveniuih varijabli. Jedna od njih je verovatno materijalno stanje porodice. U porodicama u kojima su oba roditelja zaposlena ima statistiki znaajno (2= 30.15, p<. 01) vie ispitanika koji procenjuju materijalno stanje svoje porodice kao dobro (u znaenju datom u operacionalizaciji varijabli). S obzirom na razlike u procenjenom materijalnom stanju porodice, porodice se razlikuju i u procenjenoj porodinoj klimi u celini (F=8.74, p<.01), i to tako da najboljom porodinu klimu u celini procenjuju porodice sa dobrim materijalnim stanjem, a najloijom, porodice ije je materijalno stanje procenjeno kao loe (najee ne mogu da priute sebi ono to im je potrebno). Mada se u porodicama sa boljim materijalnim stanjem procenjuje bolje prihvatanje, vei stepen autonomije, te razlike nisu statistiki znaajne. Izgleda da razlike u proceni porodine klime s obzirom na materijalno stanje porodice, prave procenjene razlike u uestalosti i izraenosti konflikata, koje su najee kod porodica sa loim materijalnim stanjem, a najree kod porodica ije je materijalno stanje opisano kao dobro (grafik 1).
Grafik 1. Razlike u aspektima porodine klime s obzirom na materijalno stanje porodice
50,00 40,00 30,00 20,00 10,00 0,00 prihvatanje autonomija konflikti porodi na klima
lo e materijalno stanje srednje materijalno stanje do bro materijalno stanje

Mesto stanovanja
307

Ivana Mihi, Marija Zotovi i Ivan Jerkovi

Ispitanici iz porodica iz seoskih sredina procenjuju boljom porodinu klimu u celini. Statistiki znaajne razlike nisu, meutim, uoljive su u svim merenim aspektima porodine klime (prikaz rezultata u tabeli 11). Porodice iz grada i sela razlikuju se u procenjenom nivou autonomije i izraenosti konflikata.
Tabela 11. Razlike u percepciji porodine klime s obzirom na mesto stanovanja porodina klima prihvatanje autonomija konflikti mesto aritm. aritm. aritm. aritm. stanovanja t-test t-test t-test t-test sredina sredina sredina sredina Grad 36,48 2,74** 10,24 nije st. 12,81 2,21* 34,57 -3,27 znaajno ** Selo 31,91 9,55 11,39 36,99 ** p<. 01; * p<. 05

Ispitanici iz porodica iz grada izvetavaju o manje izraenom potovanju i ohrabrivanju na samostalno miljenje, manjem podravanju samostalnosti u donoenju odluka u odnosu na ispitanike iz sela. Takoe, ispitanici sa sela izvetavaju o manjoj uestalosti i intenzitetu konflikata. Kad je u pitanju prihvatanje u porodici, nije bilo statistiki znaajnih razlika s obzirom na mesto stanovanja.

ZAKLJUCI
Faktorskom analizom izolovana su etiri primarna faktora, koja po svojoj strukturi odgovaraju faktorima koji ulaze u sastav originalne verzije upitnika. To su: Prihvatanje - definisano kao procenjen nivo topline, podrke i prihvatanja u porodinim odnosima Konflikti - definisan kao procenjen nivo uestalosti i intenziteta konflikata u porodici Autonomija - definisana kao procenjen nivo podravanja samostalnosti u donoenju odluka, prava na sopstveno miljenje i uverenje, i spremnosti porodice da to pravo podri i ispotuje; procenjen nivo samostalnosti koji porodica dozvoljava svojim lanovima Supervizija - definisana kao procenjen nivo nadzora i kontrole usmeren ka pojedinim lanovima porodice, nivo nametnutih pravila u porodici. Faktorskom analizom drugog reda, izolovan je jedan faktor, koji se moe opisati kao generalni faktor porodine klime. Sa ovim faktorom su prva tri u visokoj korelaciji, dok etvrti faktor - Supervizija ima veoma nisku korelaciju. I korelacije meu faktorima oslikavaju slinu strukturu: prva tri faktora su meusobno u korelacijama srednjih ili visokih vrednosti, dok etvrti faktor nije u znaajnoj korelaciji ni sa jednim primarnim faktorom.

308

Struktura i sociodemografski korelati porodine klime u porodicama na teritoriji Vojvodine

Korelacija ajtem - total koja je ukazala na izrazito niske, ak i ne statistiki znaajne doprinose stavki koje pripadaju etvrtom faktoru konanom skoru, dovela nas je do zakljuka da ova podskala ima drugaiji predmet merenja, te da se ne moe koristiti kao deo Inventara porodine klime. Skala je, i u naem i u istraivanjima koje je sproveo autor FCI upitnika, pokazala nisku internu konzistentnost (Cronbachova alfa na naem uzorku = .69, a na uzorcima iz inostranstva = .75). Iz svih ovih razloga, kao rezultat ovog istraivanja i analize, sainjena je konana verzija Inventara porodine klime. Skala ima 18 ajtema koji pripadaju trima izolovanim faktorima - Prihvatanje, Konflikti, Autonomija. Svaka od navedenih podskala ima po est estica. Unutranja konzistentnost skale je veoma zadovoljavajua (Alfa je .94), a zadovoljavajue metrijske karakteristike pokazuju i subskale Inventara. Na osnovu podataka sa Inventara moe se izraunati ukupan skor koji govori o kvalitetu generalne porodine klime (ajtemima koji pripadaju subskali Konflikti pre sabiranja mora se obrnuti smer). Osim ovog, mogu se dobiti i skorovi na pojedinanim subskalama, koji govore o kvalitetu razliitih aspekata porodine klime. Kao relevantne socio-demografske varijable koje razlikuju procenjeni kvalitet porodine klime, u ovom istraivanju pokazale su se: tip porodice - u porodicama egalitarnog tipa porodina klima je procenjena kao bolja u odnosu na porodice tradicionalnog tipa; zaposlenost roditelja i materijalno stanje porodice - porodina klima je procenjena kao bolja u porodicama u kojima oba roditelja rade, i gde se materijalno stanje ocenjuje kao dobro; mesto stanovanja - o boljoj porodinoj klimi izvetavaju adolescenti iz porodica sa sela. Ovaj podatak je zanimljiv za potencijalno dodatno istraivanje, jer se postavlja pitanje, da li je okruenje u porodicama sa sela zaista kvalitetnije, ili su adolescenti iz ove sredine manje zahtevni i kritini u odnosu na autonomije i konflikata meu lanovima svoje porodice.

LITERATURA
Belsky, J. (1999). Interactional and Contextual Determinants of Attachment Security. in: J. Cassidy, P. Shaver (ur.), Handbook of Attachment- Theory, Research and Clinical Applications. New York, London, The Guilford Press. Bobi M. (2004). Transformacija braka-strategije konzerviranja i odlaganja promena. U A. Mili (ur.), Drutvena transformacija i strategije drutvenih grupa: svakodnevica Srbije na poetku treeg milenijuma. Beograd, Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta.

309

Ivana Mihi, Marija Zotovi i Ivan Jerkovi

Bomor, J. A. & Sabatelli, R. M. (1996). Family Systems Dinamics, Gender and Psychosocial Maturity in Late Adolescence. Journal of Adolescent Research, 11, 421-439. Charles, R. (2001). Is There any Empirical Support for Bowen's Concepts of Differentiation of Self, Triangulation and Fusion? The American Journal of Family Therapy, 29, 279-292. Cierpka, M. (2005a). Introduction to Family Assessment. U M. Cierpka, V. Thomas & D.H. Sorenkle (Eds.), Family Assessment: Integrating Multiple Perspectives. Cambridge, Hogrefe. Cierpka, M. (2005b). The Tree-Level Model of Family Assessment. U M. Cierpka, V. Thomas & D.H. Sorenkle (Eds.), Family Assessment: Integrating Multiple Perspectives. Cambridge, Hogrefe. Dornbush, S. M. & Ritter, P. L. (1987). The Relation of Parentnig Style to Adolescent School Performance.Child Development, 63, 542-547. Du Bois, D. L., Eitel, S. K. & Felner, R. D. (1997). Effects of Family Enviroment and Parent Child Relationship on School Adjustment During the Transition to Early Adolescence. Journal of Marriage and the Family, 56(2), 405-414. Felner, R. D., Aber, M. S., Primavera, J. & Cauce, A. M. (1985). Adaptation and Vulnerability in High Risk Adolescents: an Examination of Enviromental Mediators. American Journal of Community Psychology, 13, 365-379. Gai B., Trbi V. i Markovi M. (2004). Funkcionisanje porodice u drutvenom kontekstu hronine krize u Jugoslaviji. U J. Veselinovi (ur.), Izazovi porodica, izazovi porodinih terapeuta u vremenu tranzicije. Beograd, Centar za porodicu. Gaji-Dragani S. i Stamenkovi-Rudi B. (2004). Tranzicija-izazov braku. U J. Veselinovi (ur.), Izazovi porodica, izazovi porodinih terapeuta u vremenu tranzicije. Beograd, Centar za porodicu. Harvey, M. & Byrd, M. (1998). The Relationship Between Perceptions of Selfesteem, Paterns of Familial Attachment and Family Enviroment During Early and Late Phases of Adolescence. International Journal of Adolescence and Youth, 7, 93-111. Kawash, G. & Kozeluk, K. (1990). Self-esteem in Early Adolescence as a Function of Position Within Olson's Circumplex Model of Marital and Family Systems. Social Behavior and Personality, 18(2), 189-196. Kurdek, L. & Fine, M. (1993). The Relation Between Family Structure and Young Adolescents Appraisals of Family Climate and Parenting Behavior. Journal of Family Issues, 14(2), 279-290. Kurdek, L., Fine, M. & Sinclair R. (1995). School Adjustment in Sixth Graders: Parenting transitions, Family Climate and Peer Norm Efects. Child Development, 66, 430-445. Matheis, S. & Adams, G. R. (2004). Family Climate and Identity Style During Late Adolescence. Identity: International Journal of Theory and Research, 4(1), 7795.

310

Struktura i sociodemografski korelati porodine klime u porodicama na teritoriji Vojvodine

McHale, J., Rao, N. & Karasnow, A. (2000). Constructing Family Climates: Chinese Mothers' Reports of Their Co-parenting behavior and preschoolers' adaptation. International Journal of Behavioral Development, 24(1), 111-118. Mihi, I. (2005). Uloga vaspitnog stila roditelja u proceni porodice. U M. Franceko i M. Zotovi (ur.), Psihosocijalni aspekti drutvene tranzicije u Srbiji. Novi Sad, Odsek za psihologiju. Mili A. (2004). Transformacija porodice i domainstva-zastoj i strategije preivljavanja. U A. Mili (ur.), Drutvena transformacija i strategije drutvenih grupa: svakodnevica Srbije na poetku treeg milenijuma. Beograd, Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta. Milojkovi, M., Srna, J. i Miovi, R. (1997). Porodina terapija. Beograd, Centar za brak i porodicu. Moos, R. H. & Moos, B. S. (1976). A Typology of Family Social Enviroments. Family Process, 15, 357-371. Nelson, G. (1984). The Relationship Between Dimensions of Clasroom and Family Enviroment and the Self-concept, Satisfaction and Achievement of Grade 7 and Grade 8 Students. Journal of Community Psychology, 12, 267-287. Nelson, W. L. (1993). The Relationship of Family Structure and Family Conflict to Adjustment in Young Colledge Students. Adolescence, 28, 29-40. Olson, D. H. (2000). Circumplex Model of Marital and Family Systems. Journal of Family Therapy, 22, 144-167. Parke, R. D. (2004). Development in the family. Annual Review of Psychology, 55, 365-399. Tomanovi S. (2004). Roditeljstvo u transformaciji: kapitali, problemi, strategije. U A. Mili (ur.), Drutvena transformacija i strategije drutvenih grupa: svakodnevica Srbije na poetku treeg milenijuma. Beograd, Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta.

311

Ivana Mihi, Marija Zotovi i Ivan Jerkovi

ABSTRACT STRUCTURE AND SOCIODEMOGRAPHIS CHARACTERISTICS OF THE FAMILY CLIMATE IN VOJVODINA Ivana Mihi, Marija Zotovi Department of Psychology, University of Novi Sad Ivan Jerkovi Faculty of Pedagogy, University of Novi Sad
Research presented in this paper aimed to investigate psychometric characteristics and factor structure of Family Climate Inventory (FCI, Kurdek et al., 1995), as well as the sociodemographic correlates of the quality of family environment operacionalized by this scale. The research sample consisted of 561 adolescents (average age 16). Four factores were extracted.Total variance explained by these four factors was 62. 29%. First factor has been defined as Acceptance, the second (Autonomy) considers the estimated level of independence between family members. The third factor- Conflicts implies frequency and influence of conflict situations and relations within the family. The fourth isolated factor- Supervision, was the dimension of original FCI scale, but has shown poor metric characteristics in our sample, and has been excluded from further analysis. The reduced Family Climate Inventory consists of 18 items, and has good psychometric characteristics (Cronbah = .94). Family climate is assessed as better in dual earning families with egalitarian division of parental roles and household labor. Adolescents from rural families describe their family environment as better in quality. Key words: family climate, family and social transition

312