KOMPLEKSNI BROJEVI-Def.skupa kopleksnih brojevaMotivacija:Jednacina = -1 nema resenje u skupu R.( =0 za x skup R). Def.

Skup kompleksnih brojeva u oznaci C je ) + u kome su definisane binarne =RxR= *( mnozenje C) (x,y) +

operacije + sabiranje kompleksnih borjeva I komp.br. na slican nacin: ( (U,V)=( x+U,y+V) (x,y) (x,y) (x,y) (U,V)

Ako takav broj x0 postoji onda se kae jo da se polinom Pn(x) anulira u taki x0. Def: Ako je Pn polinoma funkcija stepena n (dakle ima oblik (2)), onda se jednakost Pn(x) = 0, tj. a0 * xn + a1 * xn -1 + . . . + an-1 * x + an = 0 (3), zove algebarska jednaina stepena n u odnosu na nepoznatu x. Pod reenjem algebarske jednaine (3) podrazumeva se svaka nula polinoma Pn(x), tj. svaki broj x0 , takav da je Pn(x) = 0, tj. a0 * xn + a1 * xn -1 + . . . + an-1 * x + an = 0. 3. Jednakost dva polinoma Po definiciji, polinomi n n -1 Pn(x) = a0 * x + a1 * x + . . . + an-1 * x + an i Qm(x) = b0 * xm + b1 * xm -1 + . . . + bm-1 * x + bm jednaki su ako je: 1) m = n (isti stepeni) 2) a0 = b0, a1 = b1, . . . an = bm (tj. am = bn) II Deljivost polinoma 1. Operacije sa polinomima U skup svih polinoma uvode se sledede operacije: 1. Sabiranje (i oduzimanje) polinoma 2. Mnoenje polinoma kompleksnim brojem 3. Mnoenje polinoma polinomom Ove operacije definiu se (tj. izvode se) kao u sluaju binoma. To se moe ilustrovati putem slededeg primera: 2. Operacija deljenja polinoma Operacija (procedura) deljenja dva polinoma zasniva se na optem tvrenju: Teorema: Za svaka dva nenula polinoma Pn(x) i Sm(x) postoje jedinstveni polinomi Qk(x) i Rl(x) takvi da vai jednakost Pn(x) = Qk(x) * Sm(x) + Rl(x) (1) gde je Rl(x) = 0 (tj. Rl(x) je takozvani nula polinom) ili je l < m (tj. stepen polinoma Rl(x) je manji od stepena polinoma Sm(x)) !!! Za polinom Pn(x) = a0x + . . . + an kae se da je nula polinom ako je a0 = a1 = . . . = an = 0, u suprotnom se za polinom Pn(x) kae da je nenula polinom.
n

Ova teorema ne vai u skupu R, tj. postoje realni polinomi koji nemaju realnu nulu. 2 2 Pn(x) = x + 1 => jednaina x + 1 = 9 nema reenje u R! 0 x2 = -1 < 0 ! Teorema 2: Svaki polinom stepena n (n N) ima (u skupu C) tano n nula, realnih ili kompleksnih, prostih ili viestrukih. Dakle, svaka algebarska jednaina oblika Pn(x)= 0 ima tano n reenja. 2. Kanonstka faktorizacija polinoma Neka je Pn(x) = a0*xn + a1*xn-1 + . . . + an-1*x + an proizvnoljni polinom stepena n i neka su 1, 2, . . . l , (l n) sve razliite nule tog polinoma, pri emu je 1 nula reda k1 N, a 2 je nula reda k2 N . . . l je nula reda kl N, pri emu je k1 + k2 + . . . + kl = n. Tada se moe dokazati, pomodu posledice bezuove teoreme da vai slededa osnovna (ili kanonska) faktorizacija polinoma Pn(x): Pn(x) = a0 * (x - 1 )k1 * (x 2)k2 . . . * (x l)kl Gde je k1 + k2 + . . . + kl = n Primer: Ako je P2(x) = ax2 + bx + c ((a, b, c) R, x R) i ako su x1, x2 nule ove funkcije polinoma, onda vai slededa faktorijacija (ili reprezentacija) polinoma P2(x) = a(x x1)(x x2) (1). Faktorizacija (1) slui da se pomodu nje dobiju sve neophodne informacije o polinomu P2(x), tj. o kvadratnoj funkciji. f(x) = ax2 + bx +c , te informacije odnose se na znak funkcije, na njeno ponaanje (raste, opada) i njen grafik. Kada se odredjuju nule polinoma P2(x) vai sledede: P2(x) = 0 <=> ax2 + bx +c = 0 2 x1/2 = (-b (b 4ac)) / 2a V Vijetove formule Neka su 1, 2, . . . , n (1) sve nule polinoma Pn(x) = a0xn + a1xn-1 + . . . + an-1x + an , pri emu se viestruke nule pojavljuju u nizu (1) onoliko puta kolika je njihova viestrukost. Primer: 1, 2, 2, 2, 3, 4, 4, . . . , n Izmeu koeficijenata polinoma Pn(x) i njihovih nula postoje sledede veze koje se zovu Vijetove formule: 1 + 2 + . . . + n = - a1/a0 (1 * 2 + 1 * 2 + . . . + 1 * n ) + (2 * 3 + 2 * 4 + . . . + 2 * n) + . . . + n-2 * n-1 + n-2 * n + n-1 * n = a2/a0 (2 * 3 * 4 + 2 * 3 * 5 * + . . . + 2 * 3 * n) + . . . + (n-3 * n2 * n-1 + n-3 * n-2 * n + n-2 * n-1 * n) = -a3/a0 .. . . . . . . . 1 * 2 * 3 . . . n-1 * n = (-1) * a /a
n n 0

(U,V)=(xU-yV,xV+yU) x+yi (x,y)+(U,V) = (x+yi)+(U+Vi)

(U,V) U+Vi (x+y)+(y+V)i=(x,U,y+V) (x,y) (U,V)=(x+yi)(U+Vi)=xU+yUi+xV +yV =(xUyV)=(yU+xV)i=(xU-yV,yU+xV) = -1 Osnovna algebarska svojstva structure C,+, T 1.( C,+, ) je polje ) +Tada je ( ,+, )koje je potpolje

2.Neka je C=*(

polja .( C,+, ) ( podskup C) Def.ako je =(x,y) C,tada se x zove REALNI DEO kompleksnog broja(R Z) a y se zove IMAGINARNI deo koml.br.(Imz). T Dva kompl.broja =(x,y) I =(U,V) su jednaka ako I samo ako je x=U i y=V(analogno jednakost ma kakvih uredjenih parova) ALGEBARSKI OBLIK KOMPLEKSONG BROJA Poseban oblik koml.br.koji mu omogucava da se na njima barata kao sa binomima.U tu svrhu izdvajamo jedan poseban komleksni broj koji igra vaznu ulogu u definisanju ostalih. Def.Kompleksni broj (0,1) oznacava se simbolom I zove se IMAGINARNA JEDINICA .Znacaj ovog broja proistice iz sl.tvrdjenja: T 1). =-1 (. ) 2)svaki kompl.br. z=x+y)moze se na jedinstveni nacin prredstavlja u obliku z=x+y U osnovu dokazivanja 1) I 2) nalaze se prethodno opisane identifikacije x (x,0) (-1=(-1,0))

Def.Ako je z=(x,y) C proizvoljni kompl.br. onda se z=x+yi zove se ALGEBARSKI OBLIK KOMPLEKSNOG BROJA . Uz sve prethodno sada je moguce resiti jednacinu =-1 u skupu C: =-1x=i v x=-i KONJUGOVANO KOMPLEKSNI BROJEVI.MODUS KOMPL.BR. Def.Neka je z=x+yi C proizvoljni kompl.br. Tada se =xyi C zove konjugat ili konjugovano kompleksnog broja. Def.Neka je z=x+yi C proizvoljni kompl.br broja z. Tada se zobe modus(apsolutna vrednost) broja z Osnovna svojstva 1) + = + 2) R =z I Polinom i polinomna funkcija 1. Osnovni pojmovi: = 3). /=

Ako je Sm(x) 0 za x onda se reprezentacija (1) moe napisati u obliku: Pn(x) / Sm(x) = Qk(x) + (Rl(x) / Sm(x)) (2). Polinomi Qk(x) i Rl(x) zovu se redom: Kolinik (Qk(x)) i ostatak (Rl(x)) pri deljenju polinoma Pn(x) polinomom Sm(x), Def: Ako za polinome Pn(x) i Sm(x) postoji polinom Qk(x) takav

da je za svako ( x ) Pn(x) = Qk(x) * Sm(x), onda se kae da je polinom Pn(x) deljiv polinomom Sm(x) i da se polinom Sm(x) sadri u polinomu Pn(x). Dakle iz (1) i (2) sledi obavezno tvrenje: Polinom Pn(x) je deljiv polinomom Sm(x) ako (i samo ako) je ostatak Rl(x) jednak nula polinomu. U tom sluaju vri jednakost n = m + k. III Bezuova teorema i posledice 1. Bezuova teorema Teorema: ostatak pri deljenju polinoma Pn(x) polinomom Sn(x) = x , gde je neki fiksirani kompleksni broj ( C) jednak je Pn(). Posledica: polinom Pn(x) deljiv je polinomom Si(x) = x ako, i samo ako, je Pn()=0. Odatle sledi tvrdjenje, teorema: ako je x0 C (x0 = ) jedna nula polinoma Pn(x), onda postoji jedinstveni polinom Qn-1(x) takav da je Pn(x) = (x ) * Qn-1(x). (1). 2. Proste i viestruke nule polinoma Def: Ako polinom Qn-1(x) (iz jednakosti (1)) nije deljiv polinomom S1(x) = x , tj. ako je Qn-1() 0, onda se za broj x0= kae da je prosta nula ili jednostruka nula polinoma P0(x). Def: Ako je polinom Qn-1(x) (iz jednakosti (1)) deljiv polinomom Sk-1(x) = (x )k-1 , (gde je k>1), ali nije deljiv polinomom Sk(x) = (x )k, onda se kae da broj x0= jeste nula reda k polinoma Pn(x) ili taj broj jeste nula viestrukosti k polinoma Pn(x). Dakle, x0 = je viestruka nula reda k (k>1) polinoma Pn(x) ako, i samo ako, postoji jedinstveni polinom Qn-k(x), takav da je Pn(x) = (x- )k*Qn-k(x) i Qn-k()0.

Neki koraci u reenju. U ovom sluaju 4. Vijetova formula glasi: 1 * 2 * 3 * 4 = (-1)4 * 48/1 => 6 * 3 * 4 = 48 => 3 * 4 = 8 Polinom P4(x) moe se napisati i u slededem kanonskom obliku: 2 2 P4(x) = 1 * (x 1)(x 2)(x 3)(x 4) = (x + px + q)( x + 5x + 3) Sada se Vijetove formule ispisuje za sledede polinome drugog stepena: P2(x) = x2 + px + q i P2(x) = x2 + 5x + 3 1 * 2 = q = 6 i 3 * 4 = s = 8 1 + 2 = -p i 3 + 4 = -r Zato vai jednakost: x4 + x3 16x2 4x + 48 = (x2 + px +6)( x2 + 5x +8) = x4 + (p + r)x3 + (14 + pr)x2 + (6r + 8p)x + 48 Iz teoreme o jednakosti dva polinoma dobijamo da mora biti: p+r=1 14 + p*r = -16 ===> p= -5 i r= 6 6r + 8p = -4 Sada se vradamo na vijetove formule: 1 * 2 = 6 1 = 2 1 + 2 = 5 ===> 2 = 3 3 * 4 = 8 3 = -4 3 + 4 = 6 4 = - 2

4)( )=z 5)z

Neka su n N, x i a0, a1 . . . an (a0 0) fiksirani brojevi. Def: Kompleksi broj a0 * xn + a1 * xn -1 + . . . + an-1 * x + an (1) zove se (kompleksni) polinom stepena n. Brojevi a0, a1 . . . an zovu se koeficijenti tog polinoma; a0 zove se vodedi ili najstariji koeficijent. a0xn, a1xn-1, . . ., an-1x, an zovu se lanovi polinoma. a0xn, je vodedi ili najstariji lan a a0 je tzv. slobodni lan (jer ne sadri nijedan stepen x). Ako su brojevi a0, a1 . . . an racionalni onda se polinom (1) zove racionalni polinom, a ako su ti koeficijenti realni brojevi, onda se za polinom (1) kae da je realni polinom.

Polinomna funkcijaDef: preslikavanje Pn :

->

, gde je

(2) ( x ) Pn(x) = a0 * xn + a1 * xn -1 + . . . + an-1 * x + an, zove se polinomna funkcija (ili tzv. cela racionalna funkcija). Broj n N zove se stepen funkcija Pn. 2. Nule polinoma Ovo je osnovni pojam u teoriji polinoma.

VI Nule realnih polinoma 1. Nule racionalnih polinoma Pod realnim polinomom podrazumeva se polinom (bilo kog stepena) iji svi koeficienti jesu ralni brojevi. Racionalni polinom je po definiciji onaj polinom iji svi koeficienti jesu racionalni brojevi. Specijalno, ako su svi koeficienti polinoma celi brojevi, takav polinom je racionalan polinom. Za racionalne polinome vai sledede tvrenje:

IV Osnovna teorema algebre i njene posledice 1. Osnovna teorema algebre U teoriji polinoma od osnovne vanosti je sledede tvrdjenje, teorema. Teorema: (osnovna teorema algebre): Svaki polinom Pn(x) (stepena n N) ima bar jednu nulu u skupu C.

Def: Nula ili koren polinoma Pn(x) je svaki broj x , tako da je Pn(x0) = 0 ( <=> a0 * (x0)n + a1 * (x0)n -1 + . . . + an-1 * x0 + an = 0).

Teorema 1: Ako racionalni broj p/q (p Z, q N) jeste reenje jednaine. n n-1 (1) a0x + a1x + . . . + an-1x + an = 0 (Pn(x)= 0) Pri emu je a1 Q (i = 0, 1, . . . , n) ili Specijalno a1 Z (i = 0, 1, . . . , n) onda p/an (broj an je deljiv brojem p) i q/a0 ( broj a0 je deljiv brojem q) Praktina primena teoreme 1: Ako treba nadi reenja jednaine (1) (odnosno nule odgovarajudeg polinoma Pn(x) koja su racionalni brojevi, onda se prvo pronadju svi delioci broja an, a zatim svi delioci broja a0 i na kraju formiraju se svi mogudi kolinici (razlomci) koji imaju slededa svojstva: Imenioci tih razlomaka su delioci broja a0, a brojioci tih razlomaka su delioci broja an. Na kraju krajeva, proverava se da li neki od tako formiranih razlomaka jeste reenje jednaine (1). 2. Kompleksne nule realnih polinoma Kada svi koeficienti polinoma jesu realni brojevi (takav polinom zove se realni polinom), onda vai sledede tvrenje: Teorema: Ako broj C ( = x + iy) jeste nula realnogpolinoma Pn(x), onda i broj jeste nula polinoma Pn(x). Dakle, kod realnih polinoma kompleksne nule pojavljuju se u parovima: 1/2 = x iy.

Napomena!!!Ako je an opti lan niya f : N R onda se najede taj niz oznaava zapisom (an) x N.Dakle nizovi su specij. Klasa realnih f-jaija oblast definisanosti jeste skup X=NR za ovakve fje granina vrednost se definie na sl. Nain imajudi u vidu da se f(n)=an zapisuje pomocu simbola (an)N. Def.granina vrednost-limes niza) Kae se da broj pR jeste granina vrednost ili limes niza (an)nN ili da niz (an)nN tei ka broju p kada n tei ka +,ako za svaki broj >o postoji broj noN takav da za svaki broj nN vai n>no =>an (p- ;p+) Napomena:Niyovi koji imaju graninu vrednost zovu se konvergentni Monotonost-Jedna od glavnih primera difer.racuna jeste u proceduri ispitivanja realnih funk. Pomocu prvog izvora mogu se odrediti intervali monotonije date funk. I odrediti njene ekstremne vrednosti. Pomocu drugog izvora funk.mogu se odrediti njene ekstr.vrednosti I intervali konveksnosti I konkavnosti.Pocecemo sa upotrebom prvog izvora u odredjivanju intervala monotonosti date funk. ( ) ( ) rastuca ( ) ( ) opadajuca ( ) ( ) neopadajuca ( ) ( ) nerastuca Vaze sledeca tvrdjenja:Teorema: 1. f: (a,b) R je neopadajuca na intervalu (a,b) ako je f'(x) 0 za ( ) ; 2. f: (a,b) R je nerastuca na intervalu (a,b) ako je f'(x) za ( ). Teorema: 1.Ako je f'(x) za ( ) onda je funk. f: (a,b) R rastuca na intervalu (a.b). Obratno ne vazi-ako funk.f raste ka intervalu (a.b) onda ne mora biti f'(x) za ( ) ; 2.Ako je f'(x) za ( ) onda e funk. f: (a,b) R opadajuca na intervalu (a,b). Paznja!U obe teoreme pretpostavlja se da je funk. f: (a,b) R diferencijabilna na intervalu (a,b) Ekstremne vrednosti-Definisimo prvo pojam ekstremne vrednosti realne funkcije. Def.Kaze se da je funk. f: (a,b) R ima u tacki (a,b) lokalni maximum(lokalni minimum) ako postoji interval (c,d) (a,b) takav da je (c,d) I da je ( x ( ) ( ) ( ))

tvrdjenja:Teorema:Neka je funk. . f: (a,b) R dva puta diferencijabilna na (a,) tj.ima drugi izvod f'': (a,b) ,tada funk.f je konveksna(konkavna) na (a,b) ako je f''(x) 0 (f''(x) 0) za svaki broj x ( ) Prevojne tacke funk.-Opisno govoreci prevojna tacka funk.f je neka tacka na grafiku te funk.koja razdvaja konveksni deo grafika od kokavnog dela grafika. Preciznije,vazi sl.def. Def.Neka je data funk. f: (a,b) R I neka je (a,b) fiksirana tacka. Tacka ( ,f( )) zove se prevojna tacka funk.f ako je funk.f strogo konveksna(strogo konkavna) na interval (a, ) I strogo konkavna (strogo konveksna) na interval ( , b) Ako je funk. f: (a,b) R dva puta diferencijabilna na interval (a,b), tj.postoji drugi izvod,onda se prevoje tacke te funk.odredjuju pomocu sl.pravila: Teorema(neophodan uslov)neka je f: (a,b) R dva puta diferencijabilna (a,b) I neka je (a,b) fiksirana tacka. Primitivna funkcija.Osnovna svojstva neodredjenog integrala-Ovde se govori o inverznom problemu:za zadatu fuknciju f odrediti diferencijabilnu funkciju F takvu da je izvod F'=f. Dakle,za zadatu funk.f odredjuje se funk.F cijim diferenciranjem se dobija funk.f. Def. Funkc.F: (a,b)R naziva se prmitivnom funk. f: (a,b) R ako je funkcija F diferencijabilna(ima izvod F' ) na intervalu (a,b) I ako je ( x (a,b)) F'(x)=f(x). Npr.funkc. F(x)=sinx jeste primitivna funkc.funkcije f(x)=cosx. Sledece tvrdjenje opisuje neka svojstva primitivnih funk.i na cemu se zasniva definicija neodredjenog integrala. Teorema:a)Ako je F primitivna funk.funkcije f na intervalu (a,b) onda je I svaka funk.obila F+C gde je CR bilo koji broj,takodje primitivna funk.funkcije f na intervalu (a.b) tj.vazi ( x (a,b)) (F(x)+C)'=f(x) ; b)Ako su F I G primitivne funk.funkcije f na intervalu (a,b),onda postoji broj R takav da je ( x (a,b)) G(x)=F(x)+. Dakle,iz ove teoreme sledi da ako funk.f ima bar jednu primitivnu funk.F onda f ima beskonacno mnogo primitivnih funkcija I da skuo svih primitivnih funk.funkcije f jeste skup {F(x)+C |CR} Def.Skup svih primitivnih funk,funkcije f : (a,b) R zove se neodredjeni integral funkc.f na intervalu (a,b) I oznacava se simbolom f(x)dx. Uovom kontekstu funk.f zove se podintegralna funk,a simbol f(x)dx zove se pointegrakni izraz. Dakle, f)x)dx={F(x)+C|CR} gde je ( x (a,b)) F'(x)=f(x) Prilikom zapisivanja neodredjenog integrala koristi se tehnicki jednostavniji zahtev f(x)dx=F(x)+C ; CR Osnovna svojstva neodredj.int. Sledece tvrdjenje sadrzi osnovna svojstva neodr.integrala,koja predstavljaju osnovu za njegovo izracunavanje. Teorema:Neka funk.f: (a.b)R i g: (a,b) R imaju neodredjene integrae na intervalu (a,b). Tada I funk. f (L R) i f g imaju neodredjene integrale na intervalu (a,b),pri cemu vaze sledece jednakosti: 1. ( f(x)dx)'=f(x) ; 2. f'(x)dx = f(x) + c (cR,pretpostavlja se da je f diferencijabilna na intervalu (a,b) ) ; 3. f(x)dx = f(x)dx ; 4. (f(x) g(x)) dx= f(x) g(x)dx Iz svojstva 3. i 4. Dobija se sledeca posledica teoreme: POSLEDICA:Ako funk. f i g imaju neodredjene na intervalu (a,b) I ako su , R proizvoljni br,onda I funk. f + g ima neodredjen integral na (a,b) I vazi jednakost ( f(x) + g(x))dx= f(x)dx + g(x)dx

VII Neki obrasci za reavanje algebarskih jednaina 1. Kvadratne jednaine: Reenja kvadratne jednaine: ax2 + bx + c = 0 (a, b, c R) 2 Data su slededim jednainama (formule): x1/2 = (-b (b 4ac)) / 2a 2. Kubna jednaina: To je jednaina oblika (1) x3 + ax2 + bx + c = 0 (a, b, c R) Da bismo odredili jednaine (1) uvodimo prvo smenu i tada se jednaina (1) prevodi u jednainu oblika: (2) y3 + py + q = 0 gde je p= - (a2 / 3) + b 3 q= (2*a )/ 3 - ab/3 + c Reenja jednaine (2) jesu: y1= a + b, y2,3 = - ( A + B)/2 i * (A - B)/2 * 3 Gde je: A = 3(- q/2 + q) 3 B = ( -q/2 - q) Q = (p/3)2 + (q/2)2 Kubna jednaina oblika a0x + a1x + a3 = 0 (a0 0) Svodi se na jednainu oblika (1) deljenjem broja a0 dobija se jednaina: 3 2 x + (a1/a0) * x + (a2/a0) * x + (a3/a0) = 0 3. Jednaina IV stepena Postoje obrasci za reenja jednaine IV stepena: x4 + ax3 + bx2 + cx + d = 0 u kojima se reenja izraavaju pomodu koeficijenata a, b, c, d i konanog broja primenom operacija sabiranja, oduzimanja, mnoenja, deljenja, stepenovanja i korenvanja. Obrasci su jako komplikovani. LIMES FUNKCIJE I ARITMETICKE OPERACIJE- Sledece tvrdjenje opisuje osovna pravila koja omogucavaju da se izracunaju granicne vrednosti funkc: Teorema:Neka su date dve funkc ) ) I ( ) ,I neka je ( ) fiksirana tacka. Ako postoje limesi: ( ) ( ) i ( , 1) 2) 3) R) Onda vaze sledece jednakosti: ( ( ) ( ( )
( ) ( )
3 2

Tablica osnovnih neodredjenih integral- Vaze sledece jednakosti(pravila): Lokalni maximum i Lokalni minimum 1. 2. Def.Funk. f: (a,b) R ima u tacki (a,b) strogi lokalni maximum(strogi 1 minimum) ako postoji interval (c,d) (a,b) ( )\{ } f(x) f( )) ; takav da je (c,d) I da vazi: ( ( )\{ } f(x) f(x)) ( Tacka (a,b) u kojoj funk.f ima lokalnimax ili lokalni min(strogi ili nestrogi) zove se tacka lokalnog ekstremuma funk.f,a vrednost funk.f( ) zove se lokalni ekstremum funk.f. Teorema:(Fermaneophodan uslov za lokalni ekstremum)Ako funk. . f: (a,b) R ima lokalni ekstrem u tacki (a,b) I ako postoji izvod f'( ),onda je f'( )=0. Sledeca teorema opisuje dovolje uslove za postojanje lokalnog ekstremuma u stacionarnoj tacki:TeoremaNeka je f: (a,b) R diferencijabilna na interval (a,b) I neka je (a,b) fiksirana tacka.Tada vazi:1.ako postoji interval (c,d) (a,b) takav da je (c,d) I takav da je za ( ( ))f'(x) ( ( ,d))f'(x) onda funk.f ima u tacki strogi lokalni minimum. 2. ako postoji interval (c,d) (a,b) takav da je (c,d) I takav da je za ( ( ))f'(x) ( ( ,d))f'(x) onda funk.f ima u tacki strogi lokalni maximum. Konveksnost I kokavnost funk.-Algebarska I uredjena struktura skupa R omogucavaju da se definisu sledece klase realnih funk. koje su od izuzetne vaznosti za primene matematike. Def.Funk. x ( ) naziva se konveksnom(konkavnom) funk.na interval (a.b)podskup x ako za svake dve tacke ( ) I za svaka dva broja ,takva da je vazi nejednakost ( ) f( ) ( ) ; (f( ( ) ) ( )) Ako je I u prethodnim nejednkostima umesto simbola ( ) stoji symbol ( ),onda se funk.f zove strogo konveksna (strogo konkavna) na interval (a,b). konveksnaispupcena na dole konkavna ispupcena na gore U odredjivanju interval (a,b)podskup D(f) na kojima je funk.f konveksna ili konkavna,glavnu ulogu igra drugi izvod,tzv.funk.f(ako postoji). Vazna su sledeca 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. { { dx = = +c, c R ( R\{-1} ,c ,c ,c ,c ,c ,c

( )) ( )) , ako je ( ) ( )I

def(granina vrednost-limes f-je u taki).Neka je data f-ja f : (a,b) R I neka je Xo (a,b) fiksirana taka.Kae se da broj p jeste granina vrednost ili limes f-je f u taki Xo ako za svaki broj > o postoji broj > takav da za svaki broj x (a,b) vai inplikacija: X (Xo-; +) => f(x) (p- ;p+ ).u tom sluaju pie se Def.(levi limes f-je u taki).Kae se da broj p jeste levi limes (leva granina vrednost) f-je f : (a,b) R u taki Xo (a,b) ako za svaki broj > o postoji broj > takav da za svaku taku x (a,b) vai: X (Xo-; ) =>f(x) (p- ;p+). U tom sluaju pie se Def.(desni limes f-je u taki).Kae se da broj p jeste desni limes (desna gran.vrednost) f-je f : (a,b) R u taki Xo (a,b) ako za svaki broj > o postoji broj > takav da za svaku taku x (a,b) vai: X (Xo; Xo+) => f(x) (p- ;p+).U tom sluaju pie se

Nizovi realnih brojeva I njihove granine vrednosti.Pod nizom realnih brojeva podrayumeva se svako preslikavanje f : N R.Takvo preslikavanje dodaje se tako to se eksplicitno opie slika svakog broja nN : (N) nf(n) pri tome se umesto f(n) obino pie Xn, an,Yn Xnf(n)

Metod parcijalne integracije I metod smene promenljivih Pod integracijom zadate funkcije podrazumeva se procedura odredjivanja neodredjenog integral te funkcije. Dva metoda integracije jesu:metod parcijalne integracije I metod smene promenljive. Metod parcijalne integracije: ovaj metod zasniva se na sledecem tvrdjenju Teorema(o parcijalnoj integraciji). Neka su funkcije ( ) I ( ) diferencijabilne na ( ) ( ) ima interval (a,b) I neka funkcija ( ) neodredjeni integral na interval (a,b). tada I funkcija ( ) ( ) ( ) ima neodredjeni integral n aintervalu (a,b) ili vazi ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) jednakost: ( ) , ova jednakost zove se formula parcijalne integracije za neodredjen integral. *Integrali oblika , , , odredjuju se pomocu formule za parcijalnu integraciju u kojoj se uzima da ( ) je ( ) * ( ) , ( ) gde je ( ) (x) neki polinom stepena I fiksirani broj, odredju ju se pomocu formule parcijalne integracije u kojoj se stavlja: ( ) ( ) ( ) Metod smene promenljive: tako se zove metod integracije funkcije koji je baziran na sledecem tvrdjenju:

Teorema(o smeni promenljive): neka iz interval ( )R, pri ( ) cemu vazi jednakost: ( ) ( ( ) I ( ) diferencijalna na intervalu ( ) , neka je funkcija )) ( ) ( ( ) ( )) Tada na pri cemu je (( ( ) ima neodredjeni intervalu ( ) funkcija ( ) ( ( )) ( )) ( ) ( integral ( ( ) ) I vazi jednakost ( ) ( ( )) ( ( )) Primena ove teoreme:navedena teorema primenjuje se na sledeci nacin:Ako treba odrediti integral ( ) gde je h=h(x), x (a,b) yadata funkcija ako pokusavamo da odredimo ako je moguce dve funkcije t=g(x) (za x (a,b)) I f=f(t) (t ( )) takav da je ( ) ( ( )) ( ) ( ) zatim odredjujemo ako je to moguce integral f, tj. ( ) ( ) na kraju integral funkcije h odredjujemo pomocu jednakosti ( ) ( )) ( ) ( )) ( ( Predhodno opisana procedura primene teoreme o smeni promenljive dovodi do sledece operativne linije koja se sustinski koristi prilikom ( ) resavana zadataka: ( ) ( ( )) ( ) ( ( )) ( ) Osnovna svojstva neodredjenog integral: sledece tvrdjenje sadrzi neka osnovna svojstva neodredjenog integral na interval (a,b) koji predstavljaju osnovu za njegovo koriscenje. Teorema:Neka funkcije ( ) I ( ) imaju neodredjene interval na interval (a,b) tada I funkcije ( ) imaju neodredjene integrale na itervalu (a,b) pri cemu vazi sledece 1. ( ( ) ) ( ) ( ) 2. ( pretpostavlaj se ( ) da je f diferencijabilna na intervalu (a,b)) ( ) 3. ( ) ( )) 4. ( ( ) ( ) ( ) Posledica:Ako funkcije f I g imaju neodredjene integrale na intervalu ( ) I ako su proizvoljni brojevi onda I funkcija ima neodredjeni integral na interval (a,b) I ( ( )) vazi jednakost ( ( ( )) ( ) ( ) Odredjen integral I primene Odredjen integral je matematiko sredstvo pomou koga se izraunavaju razne veliine vezane za geometrijske oblike: duina krive (linije), povrina povri I zapremina tela. Definicije I uslovi integralosti: -=* +( ) proiyvoljni *Neka je , segment realne prave I neka je proizvoljan fiksiran broj. + , -, (takvih da je Skup tacaka * -. ) zove se podela segmenata , Neka je tada se broj * + zove parameter podele p. * + proizvoljna podela segmenata , -. Neka je Za svaki segment [ ], ( ) odredimo na proizvoljni * + nacin po jednu tacku [ ]. Neka je Skupovi I definisu jedan matematicki objekat koji se zove podela sa fiksiranim tackama I koja se oznacava simbolom (p,t). Skup svih mogucih ovakvih ureedjenih parova oznacavamo simbolom P P = {(p,t)} Neka je , proizvoljno fiksiran broj. Neka je ( ) P proizvoljna podela (segmenata , - ) sa fiksiranim tackama : * +, * +, , ], ) Definicija: broj ( ( ) zove se integralna suma(zbir) i=1 funkcije f koja odgovara podeli (p,t). predpostavimo das u podele p takve da njihovi parametric podele (p) mogu biti proizvoljno mali. Ako postoji I R u kome se brojevi grupisu u odredjenom smislu onda se taj broj I zove odredjeni integral funkcije f na segmentu [a,b]. Definicija :kaze se da je funkcija f :[a,b] R integrabilna u Rimanovom smislu na segmentu [a,b] ako postoji broj I R takav da vazi : ( >0)(>0)( (p,t)P ) ((P)<|I-(f,p,t) |< U tom slucaju broj I zove se Rimanov integral ili odredjeni integrala funkcije f na segmentu [a,b] I oznacava se simbolom: ( ) . a-donja granica integrala b-gornja granica integrala f(x)-podintegralna funkcija f(x)dx-podintegralni izraz skup svih funkcija koje imaju odredjeni integral na segment [a,b] obelezavamo simbolom R[a,b]. Njutn-Lajbnicova formula-Prilikom izracnavanja odredjenog integrala na sustinski nacin,pojam neodredjenog integrala odnosno pojam primitivne funkcije. Sledece tvrdjenje koje omogucava da se odredjeni integral eksplicitno izracunava predstavalja jedno od centralnog tvrdjenja celokupnog diferencijalnog I integralnog racuna. Teorema(NjutnLajbn.formula) Neka je f:, neprekidna funk, I neka je -.tj.neka F=F(x) jedna priitivna funk.funkcije f na segmentu , je f(x)dx=F(x)+C, C . Tada vazi jednakost: 1) ( ) ( ) ( ) Njutn-Lajbn.formula. Jednakost 1) zove se Njutn-L.formula,ona se cesto zapisuje u obliku ( ) ( ) | , gde je ( ) ( ) ( ). Jednakost 1) daje vaznju vezu izmedju odredjenu integral I izvoda funk.(znamo: ( ) , '( )

Uslovi integrabilnosti-Kakva svojstva treba da ima funk. , da bi postojao odredjeni odredjeni integral ( ) ? Neka odg glase: Teorema 1-Ako postoji integral ( ) onda je funk.f ogranicena na segment , - tj.vazi ( )( , -) ( ) . Obratno ne vazi,tj.ako je f - onda funk.f ne mora biti ogranicena na segmentu , -. Teorema 2-Ako je funk. , integarbilna na , neprekidna na , - onda postoji njen integral ( ) . Teorema 3-Ako je funk. , monotona(rastuca,neopadajuca,opadajuca,nerastuca) na segmentu , - onda postoji njen integral ( ) . Povrsina krivolinijskog trapeza-Neka je , , neprekidna funk.i neka je ( ) *( ( )) grafink funkcije f:

-)+

f(x)

*( ) Ravna figura S( )+ zove se krivolinijski trapez odredjen grafikom funkcije f. Ako je f(x)>0 - onda figura S pripada tipu ravnih figura . Dakle za svaki , moze se govoriti o problem postojanja figure S , s tim u vezi vazi sl.tvrdjenje:Teorema-Neka je , neprekidna funk. , -. Tada krivolinijski trapez takva da je ( ) za S= ima povrsinu S, I tada vazi jednakost ( ) . Duzina grafika funkcije-Neka funk. , ima neprekidan -. Dakle,izvodna funk. prvi izvod ( ) na segment , -. Paznja-Pod ( ) je neprekidna u svakoj tacki , -. U ovom ovim uslovima I sama funk.f jeste neprekidna na , slucaju grafik (f) funk. f je skup u ravni koje ima sledece svojstvo: (f) je tzv.glatka kriva,tj.jednodimenzionalni skup u ravni koji ima samo duzinu ali ne I sirinu. Opisno govoreci duzina krive je pozitivni broj kojim se izrazava koliko se kriva pruzau ravni,tj.kolika bi bila duzina duzi koja se dobija ispravljanjem te krive. Vezano za duzinu krive vazi sl.tvrdjenje:Teorema:Neka funk. , ima neorekidan -. Tada kriva grafik ( ) funk.f ima prvi izvod na segmentu , duzinu S( ( )) I vazi jednakost.

AA' U ovom slucaju tacka A se oznacava jos zapisom: A( ). Brojevi zovu se koord.tacke A u odnosu na koord.sistem . Vrste koord.sistema-U prostoru postoje samo dva sustinski razlicita koord.sistema. To su tzv. Desni koord.sist.(koji definise tzv.pozitivnu orijentaciju prostora) , I levi koord.sist.(koji definise tzv.negatovnu orijentaciju prostora). Ta dva sistema prikazana sun a slikama:

Neke priene odredjenog integrala.Povrsina ravne figure-Pod ravnom figurom podrazumevamo bilo koji skup S u ravni. Neke ravne figure imaju izvesno geometrijsko sredstvo koje se zove povrsina tih figura. To bi bio pozitivni broj koji karakterise tzv.dvodimenzionalnu velicinu ravne figure tj.velicinu onog dela ravni koji zauzima ravna figura. Smatramo da znamo sta je povrsina trougla . Dalje smatramo da znamo sta je povrsina mnogougla:kako se svaki mnogougao moze prikazati kao unija konacnog broja trougla,to se pod povrsinom mnogougla posrazumeva zbir povrsina trougla od kojij je sastavljen taj mnogougao . Posmatracemo samo ravne figure S u ravni koje imaju sledece svojstvo: Za svaku figuru S postoji bar jedna kruzna povrs (tj.krug) sadrzana u figure S. Za svaku takvu favnu figure S vazi sledece tvrdjenje:Postoji beskonacno mnogo mnogouglova koji su sadrzani u figure S,a takodje I beskonacno mnogo mnogouglova koji sadrze figuru S. Neka je S ravna figura opisanog tipa,neka je familija-skup svih mnogouglova sadrzanih u figure S I neka je familija-skup svih mnogouglva koji sadrze figuru S: * + ; * + Koordinantni system u prostoru-Ako u prostoru fiksiramo proizvoljnu tacku O I tri uzajamno ortogonalne prave p,q,r koje se seku u tacki O,pri cemu je na pravi p fiksiran koord.sistem ,na pravoj q fiksiran koord.sistem ,a na pravoj r fiksiran koord.s. ,onda se kaze da je u prostoru definisan (fiksiran) jedan pravougli Dekartov koordinantni sistem . Taj sistem omogucava da se svakoj tacki A prostora na jedinstven nacin pridruzi uredjena trojka realnih brojeva ( ) I vidi sliku:

Vektori: Napomena! a ili AB ili bilo ta to je i boldovano i iskoeno je zamena za ovakvo oznaavanje: (tako se piu vektori) Neka je zadata du AB. Ako taku A proglasimo za prvu (poetnu) taku, a taku B za poslednju (krajnju) taku te dui, kae se da

smo du AB orijentisali, tj. da smo na toj dui zadali jedan (od dva moguda) smer kretanja du te dui. Du se moe orijentisati na dva naina:

Def.1: Ako je vektor predstavljen orijentisanom dui AB, kao na

slici: onda se taj vektor obeleava simbolom AB Za vektore AB i BA kaemo da su suprotni vektori. Ako je AB, tj. ako se du AB svede na taku, onda se odgovarajudi vektor zove nula-vektor. Dakle, vektor se karakterie pomodu tri veliine: 1) Intenzitet (duina) 2) Pravac 3) Smer Tako je duina vektora AB jednaka, po definiciji, dui AB. Pravac tog vektora odreen je pravom definisanom takama A i B: Smer vektora AB je po definiciji smer kretanja po dui AB od take A prema taki B. Def. Dva vektora su jednaka ako imaju istu duinu, pravac i smer. Dakle vektori AB i CD su jednaki ako: 1) Duina dui AB = duina dui CD 2) Vektori AB i CD lee na istoj pravoj ili na dvema paralelnim pravama. 3) Paralelnim pomeranjem u pavni ili u prostoru vektori AB i CD mogu se dovesti do poklapanja, pri emu se taka A poklapa sa takom C, a taka B se poklapa sa takom D. Intenzitet vektora AB oznaava se sibolom |AB|. Oznaka za nula-vektor je O. Operacije sa vektorima: 1) Vektori AB u CD sabiraju se proceduro nadovezivanja koja je prikazana na slici: 2) Vektori AB i CD oduziaju se tako to se vektor AB sabere sa vektorom -CD (-CD je vektor koji ima suprotan smer od vektora CD.): AB - CD = AB + (-CD ) = AB + DC 3) Mnoenje vektora a) vektorski b) skalarni (brojem, odnosno skalarom) c) meoviti proizvod Neka su a, b i c dati vektori i neka su , R zadati skalari. Tada vai: 1) a + ( b + c) = (a + b) + c 2) a+b=b+a 3) a+o=a 4) a + (- a ) = o 5) ( + ) + a = a + a 6) ( b a) = a + b 7) ( a) = ( ) a 8) a=a Nula vektor je vektor iji je intenzitet jednak nuli, a pravac i smer su neodreeni. Koordintni zapis vektora (u ravni): Neka je u ravni u kojoj je fiksiran Dekartov prvougli koordinatni sistem Oxy dat vektor AB. Paralelni pomeranjem vektor AB se oe premestiti tako da se taka A poklopi sa takom O, a da taka B pree u neku taku M.

a || b <=> a x b = o; a x b = - (a x b); a x (b x c) (a x b) x c; ( a ) x b = a x ( b) = (a x b); a x (b + c) = (a x b) + (a x c); |a x b| = PABCD; Ako he a = (xa, ya, za) i b = (xb, yb, zb), onda je: |i j k | a x b =| xa ya za | = i(yazb- zayb) + j(zaxb- xazb) + k(xayb- yaxb) | xb yb zb | Meoviti proizvod tri vektora: Neka su dati vektori a, b i c. Broj (a x b) c zove se eoviti proizvod ta tri vektora i oznaava se simbolom: [a,b,c]. Osnovna svojstva ovog proizvoda su: Vektori a, b, c su koplanarni (pripadaju istoj ravni) ako i samo ako [a,b,c] = 0; [a,b,c] = [b,c,a] = [c,a,b] [a,b,c] = -[b,a,c] jer je a x b = - b x a; [a,b,c] = [a, b,c] = [a,b, c] = [a,b,c]; [a1 + a2,b,c] = [a1,b,c] + [a2,b,c]; Ako je a = (xa, ya, za), b = (xb, yb, zb), c = (xc, yc, zc), onda je: | xa ya za| [a,b,c]=| xa ya za| | xa ya za| Ako sa T oznaimo paralelopiped konstruisan nad vektorima a, b, c, tj. onda je[a,b,c] = VT VT - zapremina paralelopipeda

Specijalni slucajevi zadavanja ravni- 1) Ravan koja sece koord.sistem redom u tackama (a,0,0), (0,b,0), (0,0,c) ima jednacinu oblika + + =1-segmentni oblik jednacine. 2)Ravan koja sadrzi datu tacku ( , ) I normalna je na ( ) zadati vector =(A,B,C) ima jednacinu: ( ) ( ) . 3)Ravan koje je odredjena na tri ( ) ( ) zadate tacke ( ) ima jednacinu oblika , - , - , - ]=0 (1) gde su vektori =(x,y,z) , =( , ) I =( , ) I =( , ) redom radijus-vektori promenljive tacke M(x,y,z) I tacka , I tj. = , = , = , = , gde je 0 koordinantni pocetak.

Jednacine ravne- Sistem od dve lnearne jednacine : ; : ; I (1); gde je ( ( ), ( )) definise jedinstvenu pravu p kao presek te ravni. Jednacine (1) zovu se opste(skalarne) j-ne prave p. Obratno moze se dokazati da svaka prava p moze biti definisana kao presek dve ravni I tj.pomocu sisitema jednacina (1) (pod zadatim uslovom) Specijalni slucajevi- 1)jednacine prave p koja sadrzi dve zadate )I ( ) glase: tacke ( = = ( = = ili = = 2)Kanonske j-ne prave:Prava p je jednoznacno datom tackom ( ) I vektorom =( , , ) sa kojim je prava p paralelna. U tom slucaju j-ne prave p glase: (2) 3)Parametarske j-ne prave:iz sistema j-ne (2) dobijaju se sledece tzv.parametarske j-ne prave p: + ;

Neka su xm, ym koordinatne take M u odnosu na O. Tada se brojevi xm, ym zovu koordinate vektora AB uvedimo i vektore i = (1,0), j = (0,1). Tada, ako je AB vektor sa koordinatama xm, ym (AB = (xm, ym) ), onda vai slededa jednaina: AB=xm i + ym j Neka je vektor AB zadat takama A(xA,yA) i B((xB,yB). Tada je vektor: AB = (xB-xA, yB-yA) Koordinatni zapis vektora u prostoru: Vektor AB ima sledede koordinate: AB=(xm,ym,zm). Uvodimo vektore i=(1,0,0), j=(0,1,0), k=(0,0,1). Tada je: AB= xm i + ym j + zm k Ako je A(xA, yA, zA) i B(xB, yB, zB), onda je AB = (xB-xA, yB-yA, zB-zA) Proizvodi vektora: Napomena! Umesto oznake za ugao koristidu ovaj simbol: ^ Skalarni proizvod dva vektora: Ako su a i b dati vektori, onda se broj a b=|a| |b| cos^(a, b) zove skalarni proizvod vektora a i b. Skalarni proizvod ima slededa svojstva: a b = b a; (V R) ( a ) b = a ( b ) = ( b a ); ( a b ) c a ( b c ); ( a + b ) c = a c + b c; a b <=> a c = 0; Ako je a = (xa, ya, za) i b = (xb, yb, zb), onda je: a b = xa xb + ya yb + za zb; Ako je a = (xa, ya, za), onda je: a a = (xa)2 + (ya)2 + (za)2; cos^(a, b) = (a b) / ( |a| |b|) Vektorski proizvod dva vektora: Neka su a i b dati vektori. Pod vektorskim proizvodom ta dva vektora podrazumeva se tredi vektor c (c = a x b ), koji je odreen na slededi nain: Intenzitet: |c| = |a| |b| sin^( a, b); Pravac: c a, c a => c a x b; Smer: vektori a, b, c obrazuju takozvani desni sistem vektora (pravilo desne ake) Vektorski proizvod ima slededa svojstva:

Vektor pravca prave-to je vector sa kojim je prava p paralelna. Ako je prava p zadata svojim opstim skalarnim j-nama: I : ; I ( ) , I ako je = ( ) vektor pravca ravni a ( ) vektor pravca ravni ,onda vector x jeste tzv.vektor pravca prave p tj.vektor sa kojim je prava p paralelna. Kada odredimo vector onda da bismo napisali jednacinu prave p,moramo odrediti koordinatu bar jedne tacke te prave. To se radi na sledeci nacin: u sistem jednacina (3) stavi se da bude x=o ( a moze I y=o ili z=o).Dobije se sist. =0 ; =0 . vaj sistem uvek ima jedinstveno resenje . Dakle,trazena tacka ima coordinate . Opste jednacine ravni-Neka je u prostoru fiksiran pravugli Dekartov kordinantni sistem . Tada svaka tacka M (x,y,z) u prostoru definise jednoznacno odredjeni vector . Taj vector zove se radijus-vektor tacke M i oznacava se zapisom = (M) ili = (x,y,z). Neka je proizvoljna ravan u prostoru(u kome je fiksiran koord.sist. ) Moze se dokazati da vazi sl.tvrdjenja: a) postojejedinstveni brojevi A,B,C,D R ( , tj.bar jedan od brojeva A,B,C ) takvi da je m(x,y,z) ( ) . Jednakost (1) zove se opsta skalarna jednacina ) ravni ; b)Postoje vector ( (2). Jednacina (2) zove se opsta vektorska jednacina ravni . Vektor je normalan na ravan I zove se vector pravca ravni ,njegove kordinate su brojevi A,B,C iz jednacine (1): .

Parne i neparne fun: Algebarska i urejdena struktura skupa R omugucavaju da se definisu i izdvoje jos neko svojstvo realnih fun. koje su od znacaja is a teorijske i sa prakticne tacke gledista, def. skup x R zove se simetricni skup u odnosu na nulu (o R) ako ima sledeca svojstva ( x X) Def; neka je fun f: xR definisan na simetricnom skupu x R ,kaze se da je f jeste: 1) parna fun ako je ispunjeno ovo: (xeX) f(-x)= -f(x) 2) neparna fun ako je: (xeX) f(-x)= -f (x) Teorema a) zbir dve parne ili neparne fun jeste parna ili neparna fun b) proizvod ili kolicnik dve parne ili neparne fun jesu parne fun c) kompozicija g*f parne fun f i proizvoljne funkcije g jeste parna funkcija h(x)=g (f(x)) (h=g*f) ,dakle kompozicija neparne funkcije jeste neparna funkcija. Periodicne funkcije: def: funkcija f : xR se naziva periodicnom fun. sa periodom T eR\ {0} ako za svako xeX vazi: 1) x+TeX 2) f(x+T)=f(x). svaka periodicna fun ima beskonacno mnogo perioda tj vazi sledece tvrdjenje: ako je T perioda fun je f onda je svaki broj k*T (KeZ/{0}) jeste perioda fun f. def; najmanji pozitivni period periodicne fun f ako postoji zove se osnovni period te fun. teorema a) ako su f*g period fun sa osnovnim periodom T onda je fun d*f+ *g (d1 e R ), f*g jesu periodicne sa osnovnim periodom T. b) ako je f: RR perioda fun sa periodom T a g: RR je proizvod fun onda je i komponenta g*f: RR takodje perioda fun sa periodom T. Monotonost: realne fun koje povezuju poredak u oblasti definisanosti sa poretkom u skupu slika obrazuju vaznu klasu fun: def; fun f: xR naziva se rastucom (opadajucom) fun na skupu A pripada X ako vazi ( x1,x2 eA) (x1<x2=> F (x1)< f(x2)(rastuca) ((x1, x2 eA) (x1<x2=> f(x2)< f(x1) (opadajuca) b) fun f:xR zove se neopadajauca (nerastuca) na skupu A pripada X ako vazi (x1,x2eA) (x1<x2=>f(x1)f(x2))neopadajuc (x1,x2eA) (x1<x2=> f(x2)f(x1))nerastuca Za fun koje pripadaju jednoj od 4 navedene klase fun kaze da su monotone na skupu A. Ogranicenost fun : def: fun f:xR zove se: 1) ogranicena sa gornje strane Apripada X ako je skup f(A)= {yeR|(xeA) y=f(x)}= {f(x)eR|xeA} ogranicen sa gornje strane ako vazi (MeR) (xeA) f(x) pripada M 2) ogranicena sa donje strane na skupu A pripada X ako je skup slika f(A) pripada R ogranicena sa donje tj ako vazi (meR) (xeA) mf(x) 3) ogranicena na skupu A pripadaX ako je ogranicena i sa gornje i sa donje strane tj ako vazi ( m,MeR) (xeA) mf(x) M