Prof.

Dr Vojislav Andri
LINEARNE JEDNAINE
Linearne jednaine predstavljaju veoma interesantnu materiju a dodatni rad. Primeri i
ada!i "oji slede ilustruju one sadr#aje o lineranim jednainama "oji ine "ontinuitet sa ve usvojenim
nanjima$ ali i one "oji svojim nivoom prevailae redovnu nastavu i ije re%avanje tra#i nestandardne
ideje i postup"e.
PRI&ER '.
Do"aati da jednaine a ( ) * +a ( ) , -a i
.
+
-/ .
=
+
+
a
a
imaju 0es"onano mno1o re%enja. Da li
su date jednaine e"vivalentne2
Re%enje3 Prva jednaina je e"vivalentna sa jednainom a ( ) * a ( ) i s"up njeni4 re%enja je 5
'
* R.
Dru1a jednaina se mo#e transformisati u jednainu
.
+
6 + 7 .
=
+
+
a
a
$ tj.
'
+
+
=
+
+
a
a
$ iji je s"up
re%enja 5
-
* R \ {, + }$ jer data jednaina nije definisana a a * , +. Jasno je da o0e jednaine imaju
0es"onano mno1o re%enja$ ali i da nisu e"vivalentne$ jer je 5
'
5
-
. 8on"retno 0roj , + jeste re%enje
prve$ a nije re%enje dru1e jednaine.
PRI&ER -.
Re%i jednainu
-9''
.
-9'9
:
-99;
<
-99.
)
-99:
/
-99<
+
-99)
-
-99/
' +
+
+
+
+
+
+
=
+
+
+
+
+
+
+ x x x x x x x x
.
Re%enje3 A"o uvedemo smenu x * t ( -99+$ data jednaina postaje
-9''
-99'
-9'9
-9'9
-99;
-99;
-99.
-99.
-99:
-99:
-99<
-99<
-99)
-99)
-99/
-99/ +
+
+
+
+
+
+
=
+
+
+
+
+
+
+ t t t t t t t t
Daljom transforma!ijom se do0ija
'
-9''
'
-9'9
'
-99;
'
-99.
'
-99:
'
-99<
'
-99)
'
-99/
+ + + + + + + = + + + + + + +
t t t t t t t t
$ tj.
9
-9''
'
-9'9
'
-99;
'
-99.
'
-99:
'
-99<
'
-99)
'
-99/
'
=

+ + + t
. 8a"o je ira u
a1radi raliit od nule$ to je jedino re%enje jednaine t * 9$ pa je x * t ( -99+ * -99+.
PRI&ER +.
Data je jednaina ax
-
(' * x ( a 7= je neponata$ a je realan 0roj6. >a "oje vrednosti realno1 0roja a
jednaina ima 0es"onano mno1o re%enja2 8ada jednaina ima jedinstveno re%enje2 Postoji li vrednost
realno1 0roja a a "oju jednaina nema re%enja.
Re%enje3 Data jednaina ax
-
(' * x ( a je e"vivalentna sa jednainom ax
-
, x * a , '$ tj. jednainom
7a
-
, '6 x * a , '. A"o se analiira do0ijena jednaina 7a , '67a ( '6x * a , '$ onda se mo#e a"ljuiti3
'6 A"o je a * '$ onda je 9 x * 9$ pa je re%enje jednaine sva"i realan 0roj =.
-6 A"o je a * , '$ onda je 9 x * , -$ pa jednaina nema re%enja.
+6 A"o je a ' i a , '$ onda jednaina ima jedinstveno re%enje
'
'
6 ' 67 ' 7
'

=
+
+
=
a a a
a
x
.

PRI&ER /.
? "ru#ie u temenima petou1ala A@ADE$ redom rasporedi realne 0rojeve ta"o da 0irovi 0rojeva
rasporeBeni4 na strani!ama A@$ @A$ AD$ DE i EA redom 0udu '$ -$ +$ / i ).
Re%enje3
Ne"a se u "ru#iu "raj temena A nalai 0roj x. Cada se u "ru#iu
"od temena @ nalai 0roj ' , x. 5ledi da je tada u "ru#iu "od
temena A 0roj ' ( x. 5lino u "ru#iu "od temena D je tada 0roj
- , x i u "ru#iu "od temena E je 0roj - ( x. >0ir = ( - ( = * )$ %to
nai da je -= * +$ pa je = *
-
+
. Da"le tra#eni 0rojevi su3
-
:
$
-
'
$
-
)
$
-
'
$
-
+
.
>ADAAI
'. Date su jednaine3
'
)
)
=

x
x
$ =
-
, /; * 7= ( :67= , :6 i
+
'< .
'- +
-
=
+

x x
x
.
Re%i date jednaine i do"a#i da imaju 0es"onano mno1o re%enja. Da li su date jednaine
e"vivaDlentne2
-. Date su jednaine3 a
-
, .' * 9$ +a * -:$ | a | * ; i ) , a * '/ , -a . 8oje od dati4
jednaina su e"vivalentne2
+. &o1u li 0iti e"vivalentne jedna linearna i jedna "vadratna jednaina2
/. Edredi domen jednaine$ a atim i re%i jednainu
9
.
':
-
=

x
x x
.
). Edredi sva realna re%enja jednaine
9
6 / 67 ' 7
-
- -
=

x x
x x x
.
<. >a "oje vrednostI realno1 parametra p jednaina x
p x
=

-
+ ima !elo0rojna re%enja
"oja adovoljavaju nejedna"ost I x I F -2
:. Re%i jednaine3 a6 =
+
* /= G 06 =
+
( -'= * '9=
-
G !6 =
/
, )=
-
( / * 9.

.. Re%i jednainu
'
-9'9
...
-99:
/
-99;
-
-
-99;
...
-99.
+
-9'9
'
+ +

+ +

+
x x x x x x
.
;. Ne"a je a realan 0roj. Re%i po neponatoj x jednainu a
-
x , + * ;x ( a. >a "oje vrednosti realno1
0roja a data jednaina nema re%enja2 8ada data jednaina ima 0es"onano mno1o re%enja2
'9. A"o Ja1oda poajmi Nadi '999 dinara onda !e imati jedna"e sume nov!a. A"o
Nada poajmi Ja1odi '999 dinara$ onda e Ja1oda imati dva puta vi%e nov!a od Nade.
8oli"o nov!a ima Nada$ a "oli"o Ja1oda2
''. Jedan podeo" na Aelijusevoj s"ali jedna" je '$. podeo"a na Haren4ajtovoj s"ali$ pri
emu je E
o
A jedna"o sa +-
o
H. Postoji li temperatura "oja je istim 0rojem ira#ena i na
Aelijusevoj i na Haren4ajtovoj s"ali2
'-. Crenutno je podne. ? "oli"o asova e se prvi put ponovo po"lopiti veli"a i mala
"aalj"a na asovni"u2
'+. Na s"ladi%tu se nalai '99 "1 ja1oda "oje sadr#e ;;I teni4 materija. Posle dva dana
usled isparavanja vla#nost ja1oda je smanjena na ;.I. 8oli"a je sada masa ja1oda2
'/. ? jednoj 1odini u matemati"i 1rad se doselilo n novi4 stanovni"a$ a u dru1oj se doseD
lilo jo% +99 novi4 stanovni"a. Pri tom se u prvoj 1odini 0roj stanovni"a poveao a +99I$
a u dru1oj a nI. 8oli"o stanovni"a je 0ilo pre doseljavanja$ a "oli"o i4 ima sada2
REJENJA
'. 5"upovi re%enja dati4 jednaina su redom3 5
'
* R \ {)}$ 5
-
* R i 5
+
* 7/$ 6. Ei1ledno je da su
s"upovi re%enja 0es"onani$ ali nisu jedna"i. >0o1 to1a date jednaine nisu e"vivalentne.
-. Prva i trea jednaina su e"vivalentne$ jer je 5
'
* {, ;$ ;} * 5
+
. Dru1a i etvrta jednaina su
e"vivalentne$ jer je 5
-
* { ; } * 5
/
.
+. &o1u. Naprimer jednaine x ( ) * '- i x
-
, '/x ( /; * 9 su linearna i "vadratna$ a o0e imaju
s"up re%enja 5 * { : }.
/. D * { = | = R i = F .}. Jedino re%enje jednaine je =
'
* 9$ jer dru1a nula 0rojio!a =
-
* ': ne
pripada domenu jednaine.
). 8andidati a re%enja jednaine su nule 0rojio!a$ tj. 0rojevi , -$, '$ 9$ '$ -. &eButim$ "a"o 0rojevi
, '$ 9 i ' nisu u domenu$ to je 5 * { ,-$ - }.
<. I x
p x
=

-
+ $ do0ija se re%enje x *
+
-
p
+ . 8a"o je x !eo 0roj iji je modul manji od
-$ to je x jedna"o , '$ 9 ili '. Da"le p { , ;$ , <$ , + }.
:. a6 5
'
* { , -$ 9$ - } G 06 5
-
* { 9$ +$ : } G !6 5
+
* { , -$, '$ '$ - }.
.. ?voBenjem smene x * t ( -9'' do0ija se t * 9$ pa je x * -9''.
;. I a
-
x , + * ;x ( a sledi da je a
-
x , ;x * a ( + ili 7a , +67a ( +6x * a ( +.
A"o je a * +$ do0ija se jednaina 9 x * <$ "oja oi1ledno nema re%enja.
A"o je a * ,+$ do0ija se jednaina 9 x * 9$ "oje ima 0es"onano mno1o re%enja$ jer je 5 * R
A"o je a + i a , +$ onda jednaina ima jedinstveno re%enje
+
'
6 + 7 6 + 7
+

=
+
+
=
a a a
a
x
'9. Ne"a Nada ima x dinara. Enda Ja1oda ima x ( -999$ jer 8ada Ja1oda poajmi Nadi '999 dinara$
onda imaju jedna"e sume. injeni!a da a"o Nada poajmi Ja1odi '999 dinara$ onda e Ja1oda imati dva
puta vi%e nov!a od Nade nai da je -7x , '9996 * = ( -999 ( '999. Re%avanjem jednaine do0ija se
= * )999$ %tonai da je Nada imala ) 999 dinara$ a Ja1oda : 999 dinara.
''. Ne"a je tra#ena temperatura =. Co nai da je +- ( '$.= * =$ pa je 9$. = * , +-$ pa je = * , /9
o
.
'-. Veli"a "aalj"a je '- puta KK0r#aKK od male$ %to nai da do" veli"a "aalj"a preBe '-=
o
$
mala "aalj"a preBe =
o
. Da 0i se "aalj"e po"lopile preBeni putevi se rali"uju a +<9
o
$ tj.
'-= , = * ''= * +<9. Da"le$ = *

''
+<9
. 8a"o mala "aalj"a '
o
preBe a '9 se"undi to nai da je
utro%eno vreme
-: $ +-:
''
+<99
''
+<9
'9 = = = t
se"undi ili ) minuta i -:$-:-: ... se"undi.
Da"le$ "aalj"e e se ponovo po"lopiti u '+ asova ) minuta i -:$-:-:...
'+. ? '99"1 ja1oda 0ilo je ;;"1 vla1e i '"1 suve materije. 8ada je deo vla1e ispario ostaloje
;.I vla#nosti i -I suve materije. 8a"o -I inose '"1$ to e '99I mase ja1oda inositi )9"1.
'/. Ne"a je matemati"i 1rad imao = stanovni"a. Posle prve 1odine je 0roj stanovni"a 0io
x ( n$ a posle dru1e x ( n ( +99. I uslova adat"a sledi da je x ( n * 7' ( +99I6x ili
x ( n * /x. >nai da je n * +x. I dru1o1 uslova se do0ija /=7' ( nI6 * x ( n ( +99. 8a"o je
n * +x sledi da je
+99 +
'99
+
' / + + =

+ x x
x
x
. Da"le$ +99 /
'99
'-
/
-
+ = + x
x
x . Co nai
da je
'-x
-
* +9 999$ pa je x
-
* -)99 i x * )9 7n * ')96. @ilo je )9 stanovni"a$ pa se doselilo ')9 stanovni"a
prve i +99 stanovni"a dru1e 1odine$ ta"o da matemati"i 1rad sada ima )99 stanovni"a. Provera3 >aista
je ')9 stanovni"a +99I poveanja u odnosu na )9. I aista je +99 stanovni"a ')9I poveanja u odnosu
na -99 "oli"o je 1rad ima stanovni"a posle prve 1odine.