Cudo Izlecenja - DR Milisav Nikolic

UDO
IZLEENJA
Naslov originala:
udo izleenja, dr Milisav Nikoli
Izdava:
CNS
Prvo izdanje:
2012.
Tehniko ureenje:
CNS
Dizajn korica:
Vladimir Jajin
tampa:
Topalovi
dr Milisav Nikoli
UDO
IZLEENJA
Prirunik za unapreenje zdravlja
i reavanje zdravstvenih problema
Cirih, 2012
4
Sadraj
- Uvod ............................................................ 7
Prvi deo: Principi zdravog ivota ............. 11
- Zdrava duhovnost ................................... 13
- Zdrava ishrana .......................................... 19
- Fizika aktivnost ....................................... 33
- Odmor ....................................................... 36
- Sunanje ..................................................... 39
- Konzumiranje vode .................................. 41
- ist vazduh ................................................ 44
- Umerenost ................................................. 46
Drugi deo: Principi prirodnog
izleenja .................................................... 49
- Osnove izleenja ....................................... 51
- Bolesti srca ................................................ 68
- Rak .............................................................. 73
- Dijabetes .................................................... 84
- Oboljenja miia, kostiju i koe ............. 87
- Nervna oboljenja ...................................... 89
- Problemi sa vidom ................................... 91
- Oboljenja bubrega .................................... 95
- Autizam i oboljenja mozga ..................... 98
- Sida ............................................................ 100
- Psihika oboljenja ................................... 102
- Ostala oboljenja ...................................... 105
Dodatak: Priprema zdrave hrane ............ 107
- Uvod ......................................................... 109
- Sokovi ....................................................... 111
- Obroci u ai ............................................ 128
- Slatka jela .................................................. 134
- Slana jela ................................................... 147
- Biljna mleka ............................................. 157
Bibliografija ................................................ 160
O autoru ..................................................... 162
U savremenom svetu veliko je udo sresti
zdravog oveka. Skoro svako ima neki
zdrav stveni problem, a ono to je zapa -
njujue jeste da ljudi najvie oboljevaju od
najteih oboljenja, a to su ona duhovne pri -
rode. Rak i dijabetes, bolesti srca i bubrega
nisu najgore stvari koje oveka mogu da
za dese. Najgore je kad ovek poludi, kad
iz gubi mir, kad padne u depresiju, kad mu
nije do ivota i kada pone da razmilja o
samoubistvu. Na alost, najprodavaniji le -
kovi u apotekama su upravo oni za leenje
depresije i drugih oboljenja duhovne priro -
de.
U isto vreme, bolesti koje su do pre sto go-
dina bile nepoznate, kao to su rak, bolesti
srca i dijabetes, ire se kao epidemija po
celom svetu.
7
Uvod
Ali, postoji dobra vest: Sve te bolesti mogu
se pobediti! Savremena medicinska istrai-
vanja potvrdila su drevnu medicinsku izre -
ku koja kae: Ne postoje neizleive bo les-
ti. Postoje samo neizleivi ljudi - oni koji
ne ele da odbace svoje loe navike.
Ako odemo u prirodu videemo da sav
biljni i ivotinjski svet funkcionie u har-
moniji i bez bolesti. Zato? Zato to ive
po prirodnim zakonima. Na isti nain, o -
vek je stvoren da nikada ne bude bolestan.
Ukoliko ovek prihvati da ivi po jednos-
tavnim prirodnim zakonima, koje naziva -
mo zakonima zdravlja, on nee znati za
bolest i postae deo zdravog i predivnog
prirodnog ambijenta koji mu se nalazi na
dohvat ruke.
Ali, kao da je savremeni ovek zaboravio
na prirodu, na zakone zdravlja i tehnike
prirodnog izleenja koje su ljudi - u ne tako
davnoj prolosti - odlino poznavali i us-
peno primenjivali.
U ovoj knjizi izneemo principe zdravog
naina ivota pomou kojih moemo da
udo izleenja
8
unapredimo svoje zdravlje do savrenstva
i da nikada ne budemo bolesni. U drugom
delu knjige objasniemo kako se jednos-
tavnim prirodnim tehnikama moe pobe-
diti svaka bolest - ali ba svaka bolest - o
emu svedoi veliki broj izleenih pacije-
nata. U dodatku knjige nalazi se obilje re-
cepata za pripremanje ukusne i zdrave hra -
ne.
Nadam se da e vam ova knjiga pomoi da
unapredite svoje zdravlje, da reite svoj
zdravstveni problem, ako ga imate, i da na
taj nain ostvarite najvee domete sree i
bla gostanja u ivotu - jer samo oni koji su
bogati zdravljem, mogu da budu bogati i
svim drugim stvarima.
Dr Milisav Nikoli
Cirih, vajcarska
Uvod
9
10
Prvi deo
PRINCIPI
ZDRAVOG
IVOTA
12
Najvaniji princip zdravog ivota je zdrava
duhovnost. ovek koji nema mir moe da
oboli od svake bolesti, bez obzira koliko se
zdravo hranio i pravilno izvravao druge
zdravstvene obaveze. U zemljama Bliskog
Istoka, gde su nastale sve monoteistike re-
ligije (judaizam, hrianstvo i islam), ljudi
se pozdravljaju reima: Mir tebi! (hebrej -
ski alom, arapski Selam). Ukoliko
nekom ele da postave najee postavlja -
no pitanje: Kako si? oni pitaju: Kakav
je tvoj mir?
Mir je neto najvanije to moemo da po -
sedujemo. To je najvee blago koje imamo
i koje bi trebali naroito da uvamo. Ako
ne budemo imali bogatstvo mira, neemo
imati ni druga bogatstva - materijalna, pri -
rodna, porodina. ovek koji je izgubio
13
Zdrava duhovnost
mir u stanju je da unitava samog sebe i sve
oko sebe.
Sa druge strane, ovek koji ima mir u svom
srcu, u stanju je da ostvari podvige i rezul-
tate kakve ni sam ne moe da zamisli u naj -
boljim snovima. Zato je dostizanje mira
primarni cilj kojem bi ovek trebao da tei
u ivotu.
Da bi dostigao mir, ovek treba da ima
pravilne ciljeve u ivotu. ovekov glavni
cilj u ivotu trebao bi da bude da stvara
iskrene prijatelje, da bude okruen njima, i
da zajedno sa njima uestvuje u stvaranju
novih prijatelja. Kada smo okrueni onima
koji nas vole, na mir nikada nee biti ug -
roen. U prisustvu dece, koja su dobra i ko-
jima je najvea elja da nas neim ob raduju,
mi emo uvek biti smireni, radosni i spo -
koj ni.
Bog je stvorio oveka da ivi u prirodi, u
okruenju velike i brojne porodice. Ne ta -
ko davno, velika veina svetske populacije
je ivela u prirodnom ambijentu, a u istom
domainstvu je zajedno ivelo nekoliko ge -
udo izleenja
14
neracija - sreno i zadovoljno. Deda, otac,
sin, unuk i praunuk, sa svojim poro dicama,
meusobno su se nadopunjavali i saraivali
u stvaranju onoga to je najvrednije, a to
su ljudi koji su nam prijatelji i koji nas vole.
Nekada su se ljudi takmiili u gos to prim -
stvu i ljubaznosti, a sve sa ciljem da prue
ljudima ljubav i uine ih da i oni budu takvi
- da kao ljubazni i moralni ljudi budu deo
kruga prijatelja koji brinu jedni o drugima.
Ali, za sreu u ivotu nije neophodno da
ima mo mnogo prijatelja. Dovoljno je da
imamo samo jednog, pa da opet imamo za
koga da ivimo i kome da se radujemo.
Najvea nesrea koja oveka moe da za -
desi jeste da ostane sam, da nema koga da
voli i za koga da ivi, i da nije voljen. Na
alost, savremeni ovek je izabrao da tri
za materijalnim bogatstvima, a zanemario
je duhovna - zanemario je svoje blinje,
svo je prijatelje, i ostao je sam.
Vano je zapaziti da novcem nije mogue
kupiti najvanije stvari - duhovne stvari. Is -
kreni prijatelji se ne mogu kupiti. Mir se ne
Zdrava duhovnost
15
moe kupiti. Iskreni prijatelji se stvaraju.
Ali, da bi mogao da stvara prijatelje i da
ima mir, ovek mora da radi na sebi, da
stie znanja i vetine o tome kako se ost-
varuju pomenuti ciljevi.
I kao to ovek ui iz strune literature i od
vetih ljudi kako da se bavi biznisom i da
zarauje novac, na isti nain se stiu znanja
i vetine o tome kako se dostiu duhovna
bogatstva. Najbolja struna literatura iz ob -
lasti duhovnosti je Biblija ili Sveto Pismo,
u kojoj su date sve potrebne instrukcije
kako bi ovek trebao da ivi - kako da se
hrani, kako da formira porodicu, da se bavi
ekonomijom, da vodi dravu, da bude
zdrav i dr. Takoe, ovek moe da ui od
duhovno mudrijih i iskusnijih ljudi o ovom
vanom aspektu ovekovog ivota.
Naravno da biti materijalno bogat nije ne -
to loe. Ako pogledamo kroz istoriju, vide -
emo da su najduhovniji ljudi bili ujedno i
materijalno veoma bogati (Avram, Jov, Da -
vid, Solomon, Danilo...). Imati materijalna
bogatstva i ulagati ih u prijatelje i porodicu,
udo izleenja
16
predstavlja najbolju investiciju. Problem
nas taje kada ovek postaje rob materijaliz -
ma, kada ivi zbog novca, a ne zbog nekih
viih, duhovnih ciljeva - ne zbog ljudi oko
sebe koji su potencijalno njegovi najvei
prijatelji.
I ovde su potrebna odreena znanja da o -
vek ne bi bio izmanipulisan. Mnogi ljudi iz
neznanja pokuavaju da kupe mir i duhov -
nost dajui velike novane priloge raznim
problematinim ljudima i organizacijama
koji se lano predstavljaju kao Boji pred-
stavnici na Zemlji.
Najvii domet duhovnosti i mira dostie se
kada se ovek osposobi da stvara porodicu,
da pravilno izabere branog druga koji je
zainteresovan za ostvarenje istog cilja, i
kada ovek zna zato ivi - za svoje blinje,
decu, porodicu i otadbinu. Jo je bolje ako
ovek uspe da se organizuje da ivi sa po -
rodicom u prirodnom ambijentu i da vodi
svoj privatan posao u kojem nee mnogo
zavisiti od deavanja na tritu (ekonomske
krize i dr).
Zdrava duhovnost
17
Kao to smo napomenuli, da bi ostvario
duhovno bogatstvo ovek treba kvalitetno
duhovno da se hrani - da knjige koje ita,
muziku koju slua, filmove koje gleda i
ljude sa kojima se drui - paljivo bira u
cilju jaanja svoje duhovnosti, duhovnog
zdravlja i sticanja mira.
Jedan od najvanijih prirodnih zakona od -
nosi se na ovekov um i glasi: Zakon ljud-
skoga uma je da se pretvara u ono to mu
je pred oima. ovek koji gleda u ono to
je dobro, ita ono to je dobro, razmilja o
onome to je dobro i drui se sa dobrim
ljudima, postae dobar i duhovno jak, tako
da nikakva iskuenja i okolnosti nee moi
da narue njegov mir, a time i zdravlje. Za -
to je imperativ da svaki ovek naroito bri -
ne o svom duhov nom zdravlju jer to je
pr vi korak u ostvarenju svih ciljeva u ivo -
tu.
udo izleenja
18
Pored zdrave duhovne hrane, zdrava teles -
na hrana je jedan od najvanijih aspekata
ovekovog zdravlja. Veliki broj savremenih
bolesti uzrokovan je nezdravom ishranom.
Problem je vrlo jednostavan - ovek je iza -
brao da jede pogrenu i zatrovanu hranu, i
posledice su pojava mnogobrojnih bolesti
koje do pre sto godina nisu bile poznate.
Naime, ovek je maina koja radi na gorivo
koje se zove - biljke. Dakle, ovek je po
svojoj anatomiji i fiziologiji biljojed, na sli -
an nain kao to su to i drugi biljojedi
(krava, koza, ovca).
Danas imamo da ljudi na farmama hrane
ivotinje biljojede sa namirnicama ivotinj -
skog porekla da bi bre rasle. Tako imamo
da se kotanim branom (koje je ivo -
tinjskog porekla) hrane ivotinje biljojedi
na farmama irom sveta. Posledice su teka
19
Zdrava ishrana
oboljenja ivoti nja, kao to je bolest ludih
krava i dr.
Na slian nain, kada je ovek poeo da se
preteno hrani namirnicama ivotinjskog
porekla, broj obolelih od najrazliitijih bo -
lesti rapidno je skoio.
Ako pogledamo oblik ovekovih zuba vi -
deemo da je on prilagoen za gnjeenje i
mlevenje biljaka, ba kao i kod drugih biljo-
jeda. Takoe, ovekova creva su veo ma du -
ga, a eludana kiselina veoma blaga - za
varenje biljaka, ba kao i kod ostalih biljo-
jeda, za razliku od mesojeda koji imaju
krat ka creva i jaku eludanu kiselinu. o -
vekov organizam je dizajniran tako da mo -
e u sluaju nedostatka biljaka da priv re -
meno konzumira namirnice ivo tinjskog
porekla - ali samo privremeno i u manjim
koliinama. Ukoliko se konzumiranje na -
mir nica ivotinjskog porekla nastavi u ve-
likim koliinama, posledice e biti upravo
onakve kakve vidimo u razvijenom svetu -
veliki broj obo lelih od najteih bo lesti izaz -
vanih tro va njem.
udo izleenja
20
Naravno da i biljna ishrana moe da bude
opasna ako se prerauje i u nju ubacuju
tet ne hemijske supstance koje najee
slu e za pojaavanje ukusa i konzerviranje.
Zato treba imati na umu da je najbolja hra -
na za oveka biljna hrana koja je to manje
termiki, ili na neki drugi nain obraena.
to je biljna hrana vie sirova - to je zdravi -
ja za oveka.
Vano je istai da su biljke najbogatiji izvor
svih hranljivih sastojaka. Na priloenim ta -
belama su iznete informacije u kojima se
upo reuju koliine proteina, vitamina i mi -
nerala u biljnim i ivotinjskim namirnica -
ma. Vrlo lako moemo zapaziti da su bilj ne
namirnice u svakom pogledu superi ornije
u odnosu na ivotinjske. To ne treba da
udi jer su biljke jedini proizvoai hrane
na planeti Zemlji - jedino biljke mo gu da
upijaju minerale iz zemlje, da koriste sun -
evu svetlost u procesu fotosinteze, i da na
taj nain proizvode hranu. Zato se kae da
su biljke proizvoai hrane, a ljudi i i vo -
tinje su potroai hrane (biljaka).
Zdrava ishrana
21
udo izleenja
22
Biljne namirnice
Soja 38
Suncokret 27
So~ivo 24
Leblebije 23
Badem 18,3
Kikiriki 16,5
Je~am 14
P{enica 13
ivotinjske namirnice
Tunjevina 21
Piletina 20
Teletina 20
Prasetina 19
Jagnjetina 19
Jaja 13
Beli sir 8,7
Kravlje mleko 3,5
PROTEINI
Namirnica - Koli~ina u gramima na 100 g
Biljne namirnice
Lucerka 5300
[argarepa 4500
Spana} 4300
Repa 3000
Mango 1600
Per{un 1200
Kajsija 933
Dinja 866
Tele}a dìgerica 6060
Tunjevina 970
Bakalar 939
Maslac 181
Kravlje mleko 10
Tele}e meso 6
VITAMIN A
Namirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g
Biljne namirnice
P{eni~ne klice 2
P{enica 0,7
Badem 0,7
Soja 0,63
So~ivo 0,5
Leblebije 0,4
Kupine 0,3
Gra{ak 0,28
Gove|a dìgerica 0,3
@umance 0,2
Tele}e meso 0,15
Sveì losos 0,1
Jagnje}i kotleti 0,1
Kravlje mleko 0,04
VITAMIN B
1
Zdrava ishrana
23
Biljne namirnice
Orasi 1
P{eni~ne klice 0,8
Badem 0,6
Avokado 0,2
Breskve 0,05
Tele}e meso 0,3
[unka 0,2
Jaja 0,2
Kravlje mleko 0,2
Tunjevina 0,19
Piletina 0,17
VITAMIN B
2
Biljne namirnice
P{eni~ne klice 4
Orasi 0,87
Integralni pirina~ 0,67
Soja 0,6
Avokado 0,5
Banane 0,37
Paprike 0,27
Belo bra{no 0,18
Sardine 0,97
Svinjsko meso 0,5
Tele}e meso 0,4
VITAMIN B
6
Biljne namirnice
[ipak 600
Kivi 300
Lucerka 183
Paprike 131
Kupus 105
Pomorandè 59
Jagode 58
Limun 51
Kravlje mleko 2
Losos 0,9
Meso 0
Jaja 0
VITAMIN C
udo izleenja
24 24
Biljne namirnice
Badem 25,2
Soja 13,3
Orasi 12,3
Suncokret 10
P{eni~ne klice 8
Masline 6
Maline 4,5
Paprike 3,1
Kirnja (riba) 0,9
Maslac 2,2
Jaja 0,8
Gove|a dìgerica 0,7
Ov~iji but 0,5
Belo pile}e meso 0,3
Kravlje mleko 0,1
Svinjsko meso 0,1
VITAMIN E
Biljne namirnice
Listovi repe 470
Kelj 360
Kupus 90
Zelena salata 35
Spana} 25
Gra{ak 15
Tele}a dìgerica 86
Sir 33
Mleko 3,5
VITAMIN K
Namirnica - Koli~ina u mikrogramima na 100 g
Biljne namirnice
Susam 783
Soja 260
Badem 252
Le{nik 225
Spana} 126
Orasi 87
Kikiriki 74
Ovas 70
Ka~kavalj 810
Beli sir 300
Kravlje mleko 120
Jaja 58
Losos 14
Piletina 12
Jagnjetina 12
Govedina 4
KALCIJUM
Zdrava ishrana
25
Neko e moda postaviti pitanje: Zato su
onda neke ivotinje mesojedi, a neke sva-
tojedi? U pitanju je teoloko pitanje. Poz-
nato je da su u poetku sve ivotinje bile
bi ljojedi, ali da je zbog poznatih dogaaja
vezanih za prve ljude dolo do odreenih
25
Biljne namirnice
Soja 12
Susam 10
Pasulj 7,6
Pista}i 7,3
So~ivo 7
Suncokret 7
Leblebije 4,8
P{enica 4,3
Gove|a dìgerica 11
Govedina 3
Jagnjetina 2
Svinjetina 1,5
Jaja 1,3
Tunjevina 1,2
Piletina 1
Kravlje mleko 0,2
GVOE
Biljne namirnice
Suncokret 420
Kakao 420
Badem 252
Soja 242
Orasi 185
Bob 164
Integralno bra{no 109
Spana} 55
Ov~etina 24
Kirnja (vrsta ribe) 24
Osli} 21,3
Svinjetina 15,7
Jaja 14
Kravlje mleko 14,5
MAGNEZIJUM
genetskih promena kod ljudi i ivotinja,
tako da je privremeno uspostavljen pos -
tojei poredak u podeli ivotinja na biljo-
jede, mesojede i svatojede. Ali, to ne utie
na jasnu i nedvosmislenu injenicu da je
ovek biljojed i da bi biljke trebale da budu
glavno gorivo njegovom organizmu.
Jo jedno pitanje koje treba dotai jeste
ono vezano za vitamin B
12
koji je neop -
hodan oveku u malim koliinama, ali ga
nema u biljkama (ima ga samo u namirni-
cama ivotinjskog porekla). Vitamin B
12
se
stvara od strane bakterija koje postoje u
ovekovim ustima i crevima, i nije neop -
hodno da se unosi putem ishrane. Istrai-
vanja su pokazala da ljudi u afrikim i
azij skim zemljama, koji se hrane iskljuivo
biljkama, nikada ne oboljevaju od anemije
i drugih bolesti koje nastaju nedostatkom
ovog vitamina.
Prednosti biljne ishrane naroito su izrae -
ne kod sportista. Istraivanje koje je izvrio
skandinavski istraiva dr Per-Olaf As-
trand pokazalo je koliko su sportisti izdr -
udo izleenja
26
ljiviji ako se hrane biljnom ishranom. On
je prouavao devet visoko istreniranih
spor tis ta i menjao im je ishranu svaka tri
dana. Na kraju svakog perioda od tri dana,
svaki sportista je vozio bicikl velikom brzi-
nom do iscrpljenosti.
Njegove rezultate moemo videti u donjoj
tabeli. Moe se videti da sa ishranom boga -
tom mesom sportisti postaju iscrpljeni na -
kon oko jednog asa. Kada su bili na me -
anoj ishrani sa manje mesa, masti i belan -
evina, a vie biljne hrane, mogli su da voze
bicikl velikom brzinom skoro dva puta
Zdrava ishrana
27
SPORTISTI, ISHRANA I IZDRLJIVOST
Ishrana Maksimalna izdrljivost
(vreme do iscrpljenosti)
- Ishrana sa mnogo
belanevina i mnogo 57 min
masti (bogata mesom)
- Meana ishrana (manje
mesa, masti i belanevina) 1 as 54 min
- Biljna ishrana
(bogata ugljenim hidratima) 2 asa 47 min
due. Meutim, na biljnoj ishrani vozili su
skoro tri puta due pre nego to je dolo
do iscrpljenosti.
Ovo veliko poboljanje izdrljivosti je poz-
nata osobina biljojeda. Konji satima mogu
da tre velikom brzinom. Zabeleeno je da
su neki slonovi trali 10 do 12 sati velikom
brzinom.
Sa druge strane mesojedi, kao to su gepar -
di, tigrovi i druge ivotinje imaju dobru
brzinu na poetku, ali se zamaraju za krat -
ko vreme, esto za manje od pet minuta.
U nastavku emo navesti nekoliko jednos-
tavnih, ali vanih pravila kojih bi trebalo da
se pridravamo u ishrani.
- kada kaemo biljna ishrana pod tim
pod razumevamo voe, povre, itarice i
ora as te plodove. Peurke nisu biljke. U pi -
ta nju su saprofitski organizmi koji uglav -
nom ive na uginulim ostacima.
- Idealno je da ovek ima dva ili tri obroka
dnev no. Najobilniji obrok bi trebao da bu -
de doruak, a najmanje obilan obrok - ve -
udo izleenja
28
era. Mnogi ljudi koji imaju kvalitetan do -
ruak i ruak nemaju potrebu za vee rom.
U sluaju da se konzumira veera, bilo bi
poeljno da to bude neko voe, jer se ono
brzo vari, tako da ovek ide na spavanje sa
praznim elucom, to je jedan od uslova
kvalitetnog odmora. Ukoliko ovek ode na
spavanje, a eludac mora da vari obilan ve -
ernji obrok, takav odmor nee biti kvalite-
tan kao onaj u sluaju praznog eluca.
Ov de moemo dodati da je najbolja me -
toda za skidanje vika kilograma pre lazak
na dva biljna obroka dnevno (do ruak i
ruak), a izbacivanje veere, kao i upra -
njavanje fizike aktivnosti (rad u ba ti, et-
nja, plivanje, tranje, vebe u pri ro di...).
- Voda, ajevi i sokovi se piju pre obroka,
a voda najranije sat vremena posle obroka.
Ovo je potrebno da bi eludac mogao da
vari hra nu. Ukoliko se tenost unosi u or-
ganizam za vreme obroka i sat vremena
nakon ob roka, razblauju se eludani
sokovi i ote ava se proces varenja.
Zdrava ishrana
29
- Treba praviti pauzu od najmanje pet sati
izmeu obroka kada je veoma prepo ru -
ljivo da se nita ne jede. Dakle, nikakvi ob -
lici grickanja izmeu obroka nisu poeljni.
eludac je mii i potreban mu je odmor.
Izmeu obroka se moe samo konzumirati
ista negazirana voda, i to sat vremena na -
kon zadnjeg obroka. Sokovi i ajevi se ne
preporuuju izmeu obroka, osim u
sluaju bolesti i posta na sokovima.
- U okviru obroka treba izbegavati meanje
voa i povra jer njihovim meanjem moe
doi do nadimanja eluca i nastanka dija -
reje (proliva). U odreenim situacijama, ka -
da se prave sokovi, dozvoljeno je me a nje
kiselog voa (na primer, jabuke) sa po vr -
em, ili meanje zelenog povra sa voem.
- Mleko i mleni proizvodi su drugostepe -
na hrana i mogu se konzumirati u malim
koliinama u nedostatku biljne hrane.
Krav lje mleko je hrana za telad, a kozje
mleko hrana za jarad. ovek je jedini sisar
koji konzumira mleko nakon perioda do-
jenja. ovekov organizam veoma teko
udo izleenja
30
mo e da apsorbuje kalcijum i druge sastoj -
ke iz kravljeg mleka, ali zato veoma lako
apsorbuje kalcijum iz biljaka, kao i druge
hranljive sastojke. Istraivanja pokazuju da
najvie obolelih od osteoporoze (stanjiva -
nja kostiju) i dijabetesa ima u zemljama gde
se najvie konzumira kravlje mleko.
- Jaja takoe predstavljaju drugostepenu
hranu i mogu se konzumirati u malim ko -
liinama u nedostatku prvostepene hrane
(biljne). Ona su veoma bogata holestero -
lom i zasienim masnoama koje zakreuju
ovekove krvne ile.
- Med je hrana za pele i predstavlja prost
eer koji brzo ulazi u krvotok. Ima dobra
antibakterijska svojstva, ali se treba konzu-
mirati u malim koliinama. eeri iz biljaka
su sloeni eeri, koji polako ulaze u krvo-
tok, i mnogo su bolji od prostih eera kao
to su beli eer i med.
Da rezimiramo. Prelaskom na biljnu ishra -
nu ovekovo zdravlje se za veoma kratko
vre me unapreuje, a veliki broj bolesti se
brzo povlai.
31
Zdrava ishrana
U dodatku ove knjige dati su recepti za
pripremanje zdrave i ukusne hrane.
udo izleenja
32
Fizika aktivnost je od izuzetne vanosti ne
samo za ovekovo fiziko zdravlje, ve i za
duhovno. Jedan od najboljih lekova za dep -
resiju je fizika aktivnost. Ljudi koji ive u
prirodnom ambijentu i bave se proizvod-
njom hrane, veoma retko oboljevaju od
dep resije i drugih duhovnih oboljenja.
ovekov organizam je tako dizajniran da
ukoliko se neki njegovi organi ne koriste,
oni propadaju i odumiru. To je sluaj i sa
naim miiima i kostima. Najbolja fizika
aktivnost za oveka je fiziki rad - rad u
prirodi - kao to su proizvodnja hra ne,
cvearstvo, umarstvo i sl. Prilikom fizike
aktivnosti na organizam lui brojne ko-
risne hormone, kao to su serotonin (hor -
mon zadovoljstva), melatonin (hormon
koji nas podmlauje i regenerie) i dr.
33
Fizika aktivnost
Ukoliko ovek ne ivi u prirodnom ambi-
jentu i ne bavi se fizikim radom, poeljno
je da upranjava fizike vebe, etnju, pli-
vanje ili neki drugi oblik fizike aktivnosti,
po mogustvu na otvorenom prostoru i na
istom vazduhu.
Idealno bi bilo kada bi ovek preko fizike
aktivnosti potroio sedmino 3500 kalorija.
Ali, ve i sa potroenih 450 kalorija sed -
mino ostvaruje se napredak. Na donjoj
tabeli moe se videti koje fizike aktivnosti
dovode do troenja 150 kalorija.
Oni koji ive u gradovima i rade kancelarij -
ske poslove trebali bi da koriste svaku pri-
udo izleenja
34
AKTIVNOSTI KOJIMA SE TROI
150 KALORIJA
- Odbojka .................................. 45 min.
- ustro hodanje ........................ 30 min.
- Rad u bati .............................. 30 min.
- Plivanje ................................... 20 min.
- Koarka ............................. 15-20 min.
- Tranje (2 km) ......................... 15 min.
liku da etaju - do pijace, prodavnice, do
svog stana, uz stepenice i sl. Ukoliko su u
mogunosti da vozei kuni bicikl obavlja -
ju svoje sedee poslove, to bi trebali da up-
ranjavaju bar pola sata dnevno.
Da ponovimo, svako leenje duhovnih
prob lema obavezno ukljuuje fiziku ak-
tivnost jer nema duhovnog zdravlja bez
fizikog, a fizika aktivnost je jedan od naj -
vanijih aspekata naeg zdravlja.
Fizika aktivnost
35
Bez kvalitetnog odmora nije mogue sau -
vati zdravlje. Postoji nekoliko vrsta odmora
koje bi ovek trebao da upranjava.
Svakodnevni odmor (spavanje). Veoma
je vano da ovek svakoga dana spava 7 do
9 sati. Najbolje vreme za spavanje je od za-
laska sunca do izlaska sunca. Zalaskom
sunca ovekov organizam poinje da lui
brojne hormone, od kojih je najpoznatiji
melatonin - koji oveka podmlauje i re-
generie. Vrhunac luenja ovog hormona
je u 2 sata ujutru. Preko dana se ovaj hor-
mon lui u veoma malim koliinama. Uko-
liko ovek uspe nou da spava, onda je u
stanju da iskoristi blagotvorno dejstvo
ovog hormona. Studije pokazuju da su
osobe koje rade nonu smenu mnogo
sklonije oboljevanju od raka i drugih bo -
lesti uzrokovanih padom imuniteta.
36
Odmor
Idealno bi bilo kada bi ovek iao na spa-
vanje oko 8 ili 9 sati uvee, a najkasnije oko
10:30. Prostorija u kojoj se spava trebala bi
da bude zamraena, ista i provetrena.
Osobe koje su fiziki aktivne, koje ne uzi-
maju obilan veernji obrok i koje izbega -
vaju stres, imaju mnogo kvalitetniji san.
Sedmini odmor. ovekov organizam
ima ne samo svoj prirodni dnevni asovnik
(cirkadijalni ritam), ve i svoj sedmini a -
sovnik (cirkaseptanski ritam). I kao to je
oveku potrebno da se preko dana odmara,
tako mu je potrebno i da se preko sedmice
od mara. Studije potvruju da je oveku
pot rebno da jednog dana u sedmici od -
mara od svih svojih poslova.
Pored svakodnevnog spavanja i sedminog
odmora, ovek bi svakoga dana trebao da
odvoji odreeno vreme za fiziku rekre -
aciju i duhovno razmiljanje. Sama re
re-kreacija znai ponovno stvaranje ili
obnavljanje. Vrlo je poeljno da svakoga
dana odvojimo vreme za etnju, druenje
sa blinjima ili rad u bati.
Odmor
37
Takoe, obnavljanje i jaanje naeg duha,
kroz itanje kvalitetne duhovne literature,
naroito Svetog Pisma, sluanje duhovne
muzike, gledanje kvalitetnih video materi-
jala i dr, veoma doprinosi jaanju naeg
sveukupnog zdravlja.
udo izleenja
38
Umereno izlaganje suncu je veoma korisno
za ovekovo zdravlje. Studije pokazuju da
osobe koje se nedovoljno izlau sunevoj
svetlosti imaju povean rizik od obolje-
vanja od raka i drugih bolesti.
Suneva svetlost blagotvorno deluje na o -
vekovo telo, podstie pokretanje mnogih
korisnih mehanizama u naem telu, a jedan
od najznaajnijih je produkcija vitamina D.
Vano je istai da treba izbegavati izlaganje
jakom suncu jer u tom sluaju moe doi
do tekih obo ljenja, kao to je rak koe.
Izlaganje suncu je veoma korisno za jaanje
kostiju i predstavlja obaveznu terapiju za
osobe koje su obolele od stanjivanja kostiju
(osteoporoze).
Takoe, studije pokazuju da osobe koje se
nedovoljno izlau suncu imaju povean
Sunanje
39
rizik od oboljevanja od depresije i drugih
bolesti duhovne prirode.
udo izleenja
40
ista voda je glavno sredstvo za odravanje
ovekove higijene, ali ujedno jedan od ne -
ophodnih inilaca ovekovog normal nog
funkcionisanja. Dve treine ovekovog tela
ini voda, koja se oslobaa iz naeg tela na
razne naine - preko koe, urina i dr. Zato
je potrebno da svakodnevno obnavljamo
vodu u naem organizmu konzumirajui
najmanje dve litre iste negazirane vode, a
tokom toplijih dana i vie.
Adekvatna zamena za vodu ne postoji. o -
vek moe da konzumira ceene soko ve i
ajeve, ali voda je neophodna u svakom
sluaju.
Konzumiranje gaziranih pia, kola napi-
taka, kafe i ajeva sa teinom (ruski, gruzij -
ski, indijski) veoma je tetno za ovekov
organizam. Gazirana pia su prepuna be -
log rafinisanog eera i tetnih hemikalija
41
Konzumiranje vode
koji veoma nepovoljno utiu na ovekov
imuni sistem i izazivaju razna teka obo -
ljenja, kao to su rak i bolesti srca. Kafa je
poznati narkotik koji vetaki podie o -
vekov krvni pritisak i primorava organizam
da pokree mehanizme za njegovo snia-
vanje. Vremenom ovek moe da postane
zavistan od kafe, a da se organizam navik -
ne da pokree mehanizme za sniavanje
krvnog pritiska. U tom sluaju, ukoliko se
kafa ne konzumira, organizam po automa -
tizmu nastavlja da sniava krvni pritisak i
osoba osea nelagodnost i glavobolju, pa
najee posee za novom dozom droge -
kafe. U tom sluaju, najbolje je konzumirati
dosta vode, biti fiziki aktivan i izdrati
nekoliko dana dok se organizam ne navik -
ne na zdrave okolnosti - bez kafe.
Kafa takoe tetno deluje na rad srca jer
stvara aritmije, a u isto vreme podstie
pojaano luenje eludane kiseline to
mo e dovesti do stvaranja ira na elucu i
crevima, a kasnije i do raka.
udo izleenja
42
Alkohol je jo jedan tetan napitak koji
treba izbegavati. Studije pokazuju da je
alkohol veoma tetan po zdravlje ako se
konzumira u dozama od samo dva pia
sed mino (pod piem se podrazumeva a -
ica esto kog pia, aa vina ili flaa piva).
Alkohol moe da se koristi za dezinfekciju
ili da se konzumira u veoma malim koli i -
nama prilikom korienja biljnih preparata
(tinktura) koje se konzumiraju privremeno,
tokom bolesti, i u dozama od nekoliko ka -
pi do nekoliko ajnih kaiica dnevno.
Nedovoljan unos vode takoe dovodi do
poveanja gustine krvi to je poznat prob-
lem kod osoba sa sranim oboljenjima i di-
jabetesom.
U sluaju da nemamo svoj prirodni izvor
iste negazirane vode, moemo konzumi-
rati flairanu izvorsku negaziranu vodu ili
filtriranu vodu sa esme.
Konzumiranje vode
43
Kada govorimo o istom vazduhu tu pre-
vashodno mislimo na kiseonik. Vano je
zapaziti da su molekuli kiseonika, koji su
ivotno vani za oveka, negativno na e -
lek trisani. Ali, to se odnosi na kiseonik koji
se nalazi u istom vazduhu, kao to je onaj
u prirodi.
Vazduh u prostorijama u kojima se pui, u
gradovima prepunim smogom, i na drugim
zagaenim mestima je pozitivno naelektri -
san.
Zagaen vazduh negativno utie na ove -
ko vo zdravlje i izaziva brojna obolje nja,
dok negativno naelektrisani vazduh pozi-
tivno deluje kao oblik te ra pije kod mnogih
oboljenja.
Studije pokazuju da ak i kratkotrajan bo-
ravak u prirodi, na istom vazduhu, od ne -
koliko dana do nekoliko sedmica, veoma
44
ist vazduh
blagotvorno utie na ovekovo zdravlje i
vidljivo utie na oporavak i ozdravljenje od
skoro svih vrsta bolesti.
Idealno bi bilo kada bi ovek svakodnevno
udi sao ist vazduh i iveo u pri rodnom am-
bijentu. Za one koji su izabrali da ive u
gradovima, veoma korisno bi bilo da ko-
riste svaku priliku da odu u etnju izvan
grada, da provedu vikend u prirodi i da na
druge naine iskoriste prednosti istog vaz-
duha.
ist vazduh
45
Kada govorimo o umerenosti, mislimo na
umerenost u dobrim stvarima. Potrebno je
biti umeren u konzumiranju zdrave hrane,
u vebanju, u odmaranju i dr. ovek moe
trpeti posledice od prejedanja zdravom
hranom, od preterane fizike aktivnosti,
preteranog izlaganja suncu, predugog os-
tajanja u krevetu i sl.
Sa aspekta ovekovog zdravlja nije oprav-
dano rei: Ja sam umeren u puenju du-
vana, konzumiranju alkohola, kockanju i
sl. Pomenute aktivnosti su tetne i u naj -
ma njim koliinama i one su u potpunosti
nepoeljne.
Pitanje umerenosti je pitanje karaktera. I
kao to treniranjem vebamo i jaamo mi -
ie, tako i upranjavanjem dobrih navika
vebamo i jaamo svoj karakter koji nam
pomae i olakava da u svom ivotu up-
46
Umerenost
ranjavamo samo dobre stvari. Da bismo
razvili svoj karakter i bili umereni u svemu
to je dobro, potrebno je da se upoznamo
sa pravim informacijama koje e nam po -
moi da prepoznamo dobro od loeg, i da
upranjavanjem onoga to je dobro, na
adekvatan nain, razvijemo dobre navike i
ostvarimo najvie domete kvalitetnog i
zdra vog ivota.
Umerenost
47
48
Drugi deo
PRINCIPI
PRIRODNOG
IZLEENJA
50
Bolest je nepoznata kod osoba koje u svom
ivotu primenjuju zakone zdravlja. Uzrok
svih oboljenja je nepotovanje zakona
zdravlja. Najvanija medicinska izreka ka -
e: Ne postoje neizleive bolesti, postoje
samo neizleivi ljudi - oni koji ne ele da
menjaju svoje loe ivotne navike.
Dakle, svaka bolest moe da se pobedi
uko liko ovek prihvati da ivi po jednos-
tavnim principima zdravog ivota, koje
smo naveli u prethodnom delu, i ukoliko
primeni odreene jednostavne prirodne
tehnike koje ubrzavaju proces ozdravljenja
i izleenja.
Prvi korak u procesu izleenja je odbaci-
vanje svih loih navika, a naroito presta -
nak unosa otrova u organizam. Postoje
duhovni i fiziki otrovi kojima se savre-
meni ovek truje. Pod duhovnim otro-
51
Osnove izleenja
vom, pre svega, podrazumeva se stres
kojeg bi trebalo eliminisati ili smanjiti na
najmanju mo guu meru. Takoe, potrebno
je izbegavanje kontakta sa svim izvorima
loih informacija koji oveka mogu dovesti
u stanje du hovne bolesti, kao to su filmovi
u kojima se pri kazuje nasilje, pornografija,
okultizam i dru gi oblici nemorala. Sluanje
muzike sa naglaenim ritmovima (pop, rok,
hevi me tal, tehno i dr), koji svoje poreklo
vode od paganskih domorodakih ple-
mena koja su koristili sline muzike rit-
move za prizivanje svojih bogova i padanje
u trans, jeste jo jedan vid duhovnog tro -
vanja koji bi trebao da se eliminie. Tek-
stovi ovakvih pesama naroito pozivaju na
nemoral i destrukciju, i veoma podseaju
na savremene informativne medije koji se
uglavnom bave izvetavanjem o loim i
des truktivnim stvarima, i zato bi ih trebalo
izbegavati.
Uz malo mudrosti i opreza o vek moe da
bude adekvatno obaveten o svim vanim
zbivanjima u svom okruenju i svetu, a da
udo izleenja
52
ne bude duhovno povreen vulgarnim i
ne mo ralnim informacijama koje se plasira -
ju preko medija.
Takoe, ovek bi trebao da izbegava kon-
certe i bioskopske dvorane u kojima se iz -
vodi i emituje destruktivan program pod
platom zabave. Naravno da postoje
mu ziki i filmski programi koji oveka oh -
rabruju i duhovno nadahnjuju, i oni se top -
lo preporuuju.
Aktivno praenje razliitih profesionalnih
sportskih takmienja predstavlja jo jedan
potencijalni izvor duhovnog povreivanja
koji bi trebalo izbegavati. Ovakve aktiv nos -
ti obino prati kockanje i druenje sa oso -
bama koje prihvataju pogrean sistem
vred nosti to dodatno moe oveka da
povredi i duhovno otruje.
Poseban oblik duhovnog trovanja pred-
stavlja lana religioznost u kojoj ovek up-
ranjava razliite obrede i rituale, sline
onima koje su upranjavali pagani irom
sveta, a naroito domorodaka plemena u
Africi i Junoj Americi, preko kojih ovek
Osnove izleenja
53
dolazi u stanje transa i tekih duhovnih
oboljenja. Svrha zdrave religije je da upoz -
na o veka sa jednostavnim zakonima koje
je Bog dao u Svetom Pismu, ijom e pri-
menom ovek biti zdraviji, moralniji, pro-
duktivniji, biti osposobljen za stvaranje
po rodice i vaspitanje dece, i tako dostii
naj vie do mete srenog i kvalitetnog ivo -
ta.
Dakle, u procesu izleenja veoma je vano
da ovek upranjava zdrave duhovne navi -
ke i da se kvalitetno duhovno hrani. To se
postie kroz druenje sa decom i dobrim
ljudima, provoenjem vremena u prirodi,
itanjem kvalitetne duhovne literature, kao
i sluanjem duhovne muzike i gledanjem
kvalitetnog filmskog programa.
Studije pokazuju da religiozni ljudi, koji
ive moralno i upranjavaju molitvu, mno -
go bre napreduju u izleenju, koriste ma -
nje terapeutskih sredstava u izleenju i ge -
neralno su mnogo zdraviji.
Odbacivanje fizikih otrova je takoe ve -
oma vaan korak u procesu izleenja. Naj -
udo izleenja
54
poznatiji otrovi ovakve vrste jesu nezdrava
ishrana, puenje duvana, konzumiranje al -
kohola i napitaka sa kofeinom, i konzumi-
ranje zabranjenih droga (marihuane, hero -
ina, kokaina i dr). Ovde treba istai da je
teko povui vrstu granicu izmeu duhov -
nih i fizikih otrova jer duhovni otrovi iza -
zivaju i fizika oteenja na telu, a na slian
nain fiziki otrovi dovode do duhovnih
oboljenja. Zato bi bilo neop hodno preki -
nuti svaki oblik trovanja organizma u naj -
kra em moguem roku. Studije pokazuju
da se loe navike najbolje odba cuju ako se
odbacuju odmah, naglo, jer se na taj nain
daje poseban podsticaj mozgu da deluje.
Podsetimo da se loe navike formiraju tako
to zbog viestrukog ponavljanja odree -
ne loe aktivnosti dolazi do formiranja
hemijskih veza izmeu modanih e lija.
Ka da ovek prestane da upranjava loe
aktivnosti, ove hemijske veze se kidaju, a
formiraju se druge hemijske veze u skladu
sa dobrim navikama. Naravno, ukoliko
oso ba nije dovoljno duhovno jaka da od -
Osnove izleenja
55
mah prestane sa loim navikama, dobro je
da to uini u bilo kom vremenskom peri-
odu, ali to je taj period krai, do izle enja
e bre doi. U sluaju tekih oboljenja,
od bacivanje loih navika mora biti momen-
talno ili moe doi do smrtnog ishoda.
Dijagnoza savremenog bolesnika jeste da
je njegov organizam veoma zatrovan. Zato
je, nakon prestanka unoenja novih otrova
u organizam, u isto vreme potrebno poeti
sa procesom ienja organizma od otrova.
ienje organizma
U ovom odeljku emo se detaljnije baviti
fizikim ienjem organizma, iako se pod -
razumeva da njega treba da prati i du hovno
ienje, o kojem smo malopre go vorili.
ienje creva. Kada govorimo o ie -
nju creva, prevashodno mislimo na ie -
nje debelog creva. Creva bolesnog oveka
su najee prepuna nezdrave hrane koja
truli i koja se teko izbacuje. Pos ledice su
zatvor, nadutost i bolovi u stoma ku. Otrov
udo izleenja
56
u crevima se preko zidova creva iri po
celom organizmu i nanosi veliku tetu or-
ganizmu. Zato je ienje creva me u pr -
vim koracima koje oboleli treba da pri me -
ni.
Najbri i najlaki nain ienja creva je
konzumiranjem slane vode. U jedan litar
blago zagrejane iste negazirane vode is -
cedi se jedan limun i razmuti supena ka ika
soli (po mogustvu morske). Ovaj litar sla -
ne vode obino se pije ujutru, nakon usta-
janja iz kreveta, pre bilo kakvog konzu mi -
ranja hrane. Potrebno je da se ova slana
voda popije u nekom razumno kratkom
roku od 15 do 30 minuta.
Ukus slane vode nije najprijatniji, ali je
pod noljiv, a rezultat e biti vidljiv veoma
brzo. Osoba e veoma brzo imati potrebu
da ide u toalet, i to moda nekoliko puta u
kratkom vremenskom periodu, ime e
creva biti oiena u velikoj meri. Ovaj pro-
ces ienja creva trebalo bi ponoviti u pe-
riodu od pet dana, na isti nain, svakog
jutra nakon ustajanja iz kreveta.
Osnove izleenja
57
ienje creva slanom vodom ne preporu -
uje se osobama koje su srani bolesnici,
dijabetiari ili imaju problema sa bubrezi -
ma. Kod njih se moe primeniti klistiranje
ili hidrokolon terapija.
Klistiranje je metoda unosa tenosti u de-
belo crevo preko anusa (analnog otvora) uz
pomo jednostavnog plastinog ili gume -
nog balona, vree ili posude sa crevom. Za
ispiranje se koristi 1,5 do 2 litra mlake
vode, aja ili neke druge tenosti u koju su
uba ene odreene lekovite biljke.
Posuda sa tenou se najee okai na
vrata, a vrh cevi koja izlazi iz nje lagano se
ubaci u anus osobe koja najee lei na
boku. Vrh creva se namae vazelinom da
bi lake uao u anus. Na kraju creva postoji
slavina kojom se regulie brzina protoka
tenosti u debelo crevo.
Nakon ubaene cele koliine tenosti u de-
belo crevo, osoba se par minuta okree na
jedan i drugi bok, lagano masirajui sto -
mak, da bi se tenost to bolje razlila po
crevima. Sve vreme mii analnog otvora
udo izleenja
58
se dri stegnutim da tenost ne bi izala iz
debelog creva. Nakon toga se odlazi u
toalet i tenost izbacuje iz debelog creva.
Ova metoda se moe primenjivati i vie
puta tokom dana, ako je potrebno.
Hidrokolon terapija je ienje debelog
cre va uz pomo posebnog ureaja na stru -
ju koji ubacuje veliku koliinu tenosti (naj -
ee vode) u debelo crevo i u isto vreme
je izbacuje. Na taj nain se vri temeljno
ispiranje debelog creva, iako je isti efekat
mogue postii i obinim klistiranjem ako
se ono adekvatno primeni.
Postoje i metode ienja creva preko po -
sebnih meavina lekovitog bilja koje se pije
u kapsulama ili razmuene u soku.
Vano je istai da je upala slepog creva sa -
mo napredniji oblik zatvora, a problem se
reava prestankom uzimanja hrane i ie -
njem creva.
ienje jetre. Jetra je jedan od glavnih fil-
tera organizma i najee je veoma zat -
rovana kod bolesnih osoba. Zato je i -
Osnove izleenja
59
enje jetre obavezan deo programa leenja
kod skoro svake bolesti. Studije su poka -
zale da osobe koje su godinama patile od
odreenih zdravstvenih tegoba (kao to su
glavobolja, depresija i dr), su nakon samo
jednog tretmana ienja jetre osetile veliko
poboljanje, a nekada i potpuni nestanak
tegoba.
Najpoznatija tehnika ienja jetre je ona
koju je primenjivao uveni doktor Maks
Geron. U pitanju je tehnika klistiranja
kafom, kada se preko zidova debelog creva
vri ienje jetre. Metoda se sastoji u sle -
deem:
U posudu se stavi litar vode da prokljua,
a onda se u vodu stavi oko 45 grama kafe
(po mogustvu organski uzgajane) ili tri
ajne kaiice, i ostavi se da kljua na la -
ganoj vatri 15 minuta. Onda se 250 ml do-
bijene kafe pomea sa 750 ml vode da bi se
dobio jedan litar tenosti za klistiranje (vo -
da koja se mea sa kafom je na sobnoj tem-
peraturi tako da e dobijena meavina biti
mlaka).
udo izleenja
60
Zatim osoba legne na desni bok (na stranu
gde je jetra) i preko opreme za klistiranje
ubaci tenost u debelo crevo. U tom po -
loaju (leanjem na desnoj strani) osoba
pro vodi 12 do 15 minuta, povremeno ma -
sirajui stomak.
U sluaju da se prilikom klistiranja oseti bol
u stomaku, potrebno je malo saviti noge u
kolenu i kuku, i jae masirati sto mak da bi
se izdralo svih 12 do 15 minuta, kako bi
se ostvario efekat ienja jetre.
Nakon ovog vremena, osoba odlazi u to -
alet i izbacuje ceo sadraj iz creva.
Klistiranje kafom se moe vriti vie puta
dnevno, a najbolje je ujutru i u ranim po -
podnevnim satima. Oboleli od raka mogu
da vre ienje jetre na ovaj nain i pet pu -
ta dnevno.
Za ienje jetre mogu se koristiti i od -
reeni sokovi i biljne formule. ienje
jetre sokovima obino traje 40 dana kada
se svakoga dana, ujutru, nakon ustajanja,
na prazan stomak popije meavina od:
Osnove izleenja
61
- 250 ml isceenog soka od pomorandi i
jednog limuna ili 250 ml soka od jabuka
- 250 ml negazirane vode
- 1 eanj belog luka
- 1 kaika maslinovog ulja
- 1 cm umbira
Koliina belog luka i maslinovog ulja se
moe poveati i do etiri puta. Svi sastojci
se izmeaju u blenderu i zatim popiju.
U procesu izleenja beli luk ima posebno
mesto jer predstavlja najjai prirodni an-
tibiotik. Preporuuje se uzimanje 3 do 8
velikih enjeva belog luka svakog dana.
Hidroterapija je jo jedan moan metod
prirodnog leenja. Preporuuje se primena
to toplije vode (da se osoba ne opee) i
hladne vode po jedan minut naizmenino,
nekoliko puta, na oboleli deo tela. Na taj
nain se poboljava protok krvi u tretirani
deo tela i samim tim ubrzava dotok hran -
ljivih materija, elija imunog sistema i dru -
gih subjekata koji podstiu proces izle e -
nja.
udo izleenja
62
Blaga masaa obolelog dela takoe dopri-
nosi poboljanju cirkulacije i moe se pri-
menjivati zajedno sa hidroterapijom.
Obavezan deo svakog procesa ienja or-
ganizma i izleenja je post na sokovima.
Pod tim se podrazumeva konzumiranje sa -
mo sokova, vode i biljnih ajeva, bez upot -
rebe vrste hrane. Postoji pravilo koje glasi:
Kad god se oseamo loe ili bolesno, tre -
ba da preemo na sokove.
Isceeni sokovi su vrsta infuzije koja sko -
ro da ne prolazi proces varenja i na taj na -
in tedi energiju organizmu koju bi inae
po t roio na proces varenja, a na ovaj nain
je upotrebljava za rad imunog sistema i
dru gih procesa sa moizleenja. Tokom pos -
ta na sokovima konzumira se oko 3,5 ili
vie litara tenosti dnevno, od ega vie od
polovine ine ceeni sokovi.
Post na sokovima moe trajati jedan dan,
nekoliko dana ili mesec dana. Ako je mo -
gue, poeljno je da odrasli budu na postu
na sokovima bar pet dana, a da posle toga
preu na konzumiranje vrste sirove biljne
Osnove izleenja
63
hrane u okviru koje mogu da budu uklju -
eni i sokovi, kao obrok, ili kao predjelo
nekih 15 minuta pre glavnog obroka (sok
se ne pije najmanje sat vremena nakon
kon zumiranja vrstog obroka da se ne bi
poremetio proces varenja).
Za post na sokovima ne vai pravilo od
naj manje pet sati pauze izmeu obroka,
ve se sokovi mogu piti kad god osoba
poeli, obino na svakih sat ili sat i po vre-
mena, i u koliini koju eli, iako su uobi -
ajene doze 2,5 dl.
Sokovi se mogu razblaiti sa vodom ili se
mogu piti nerazblaeni odmah nakon ce -
enja. Piju se polako, gutljaj po gutljaj, tako
to se svaki gutljaj prethodno kratko pro-
mulja u ustima i pomea sa pljuvakom, a
zatim proguta.
Najbolje je da se sokovi piju odmah nakon
to se iscede, a ne da stoje dugo nakon ce -
enja, jer se brzo kvare.
Sokovi mogu da budu na bazi voa ili po -
vra. Ponekad se u sok od povra moe
udo izleenja
64
dodati neko kiselo voe (kao jabuka), ili se
u sok od voa moe dodati zeleno bilje
(kao blitva, spana, kopriva i dr).
Najpoznatiji i najee korieni sokovi su:
- sok od argarepe
- sok od argarepe sa jednom kiselom ja -
bu kom
- sok od 70% argarepe i 30% cvekle
- sok od 50% argarepe, 30% cvekle i 20%
jabuke
- sok od 70% argarepe, 20% cvekle i 10%
listova zelenog povra
- sok od jabuke
- sok od 40% jabuke, 40% groa i 20%
bilo kog plavog ili crvenog voa (malina,
kupina, borovnica, ljiva, vinja, trenja...)
Postoje i druge vrste ukusnih i dobrih so -
kova, a neki od recepata se mogu pogledati
u dodatku knjige.
Post na sokovima mogu da primenjuju i
zdravi ljudi, a praksa je pokazala da osobe
koje su na ovakvoj vrsti posta ne oseaju
glad, niti potrebu za vrstom hranom.
Osnove izleenja
65
U sokove se moe ubaciti kaiica samle -
venog lanenog semena ili drvenog (aktiv -
nog) uglja, koji dodatno potpomau i -
e nje creva.
Upotreba posta na sokovima se pokazala
naroito delotvornom kod leenja obolelih
od raka, bubrenih bolesti i dijabetesa.
Nakon posta na sokovima, potrebno je
pre i na konzumiranje sirove biljne hrane.
Tokom posta na sokovima i konzumiranja
sirove biljne hrane potrebno je uzimati i
odreene bilj ne tinkture, specijalno prip -
rem ljene za odreenu vrstu bolesti, koje
ubrzavaju proces ozdravljenja i izleenja.
Dejstvo tinktura nee imati veliki efekat
ako se ne primeni kompletan program le -
enja. O mogunostima nabavke najboljih
tinktura moe se dobiti vie informacija na
kraju knjige. (Tinkture su koncentrisani
bilj ni ekstrakti koji imaju mnogo jae dej -
stvo nego ajevi.)
Tinkturama se moe dodati sok od trave
mladog jema i mlade penice, koji imaju
udo izleenja
66
veliku hranljivu vrednost i snano terapeut-
sko dejstvo.
U najkraem, obrazac tretiranja skoro sva -
kog oboljenja mogao bi da se prikae u e -
tiri koraka: 1. sokovi, 2. ienje organizma,
3. sirova biljna hrana, 4. biljne tinkture.
Pod razumeva se da ceo program izleenja
prati prihvatanje principa zdravog ivota
koji su opisani u prvom delu knjige.
U nastavku emo neto vie rei o poje-
dinim vrstama bolesti i nekim specifinos -
ti ma u procesu njihovog izleenja.
67
Osnove izleenja
Od bolesti srca umire najvie ljudi u savre-
menom svetu. Polovina svih smrtnih slu -
ajeva u zapadnim zemljama uzrokovano
je bo les tima srca i krvnih sudova. Glavni
uzroci ovih oboljenja jesu konzumiranje
namirnica ivotinjskog porekla, duvana i
alkohola.
Podsetimo da holesterol koji zak re a va
krv ne ile ne postoji u biljkama, ve samo
u namirnicama ivotinjskog porekla. o -
vekov organizam proizvodi dovoljno ho-
lesterola koliko mu je potrebno, a svaki
dodatni unos moe da predstavlja veliki
problem. Kada se tome doda nikotin iz du-
vana, koji taloi holesterol na zidove krv -
nih sudova, dobijamo stanje gde krvne ile
postaju sve ue i ue. U sluaju da doe do
potpunog zakreenja krvne ile koja hrani
srce, prestaje dotok krvi, a samim tim i
68
Bolesti srca
hrane za elije srca. Ukoliko ovo stanje po-
traje dva do tri minuta, dolazi do odumi-
ranja sranih elija i onoga to zovemo
in farkt ili srani udar. Krajnja posledica
esto bude smrt.
Ukoliko su zakreene krvne ile koje hrane
elije mozga, moe doi do odumiranja
mo danih elija i onoga to zovemo log
ili modani udar.
Studije pokazuju da prelaskom na 100%
biljnu ishranu i odbacivanjem svih vrsta
otrova, dolazi do brzog i potpunog rege -
nerisanja krvnih ila i njihovog oienja.
Na slici na sledeoj strani moe se videti
sni mak krvne ile kod koje je dolo do pro -
ienja nakon prelaska na biljnu ishranu.
Naroito dobre potencijale za ienje krv -
nih ila imaju integralne itarice koje pose-
duju lecitin - supstancu koja na prirodan
nain isti krvne ile.
Veoma korisno u leenju sranih problema
jeste uzimanje ljute aleve paprike, 3 - 6 ka -
iica dnevno, razmuene u vodi, aju ili
Bolesti srca
69
soku. Oboleli od srca trebali bi uvek da
imaju kod sebe ljutu alevu papriku.
Takoe, obloge od ricinusovog ulja, koje se
stavljaju na predeo srca, po kazale su se kao
vrlo korisne kod sranih oboljenja. Sa ko -
udo izleenja
70
Krvna ila pre (A) i nakon prelaska na biljnu ishra -
nu (B).
rie njem ricinusovog ulja treba biti op -
rezan jer se fleke na aravima i garderobi
veoma teko skidaju, dok se sa tela lako ski-
daju upotrebom sode bikarbone.
Jo jedan odlian prirodni preparat za ja -
anje srca jeste tinktura na bazi gloga koja
predstavlja pravi regenerator srca. Glog se,
naravno, moe konzumirati i sirov, u bobi-
cama.
Post na sokovima je naroito koristan u sa -
vladavanju sranih problema, dok tretman
vodom (hidroterapiju) treba oprezno ko-
ristiti.
Treba rei da osoba moe imati zakreenje
krvnih sudova i do 80%, a da to i ne osea.
Zato se bolest srca i krvnih sudova naziva
tihi ubica - ona nastupa iznenada i esto
je smrtonosna. Iz tog razloga je veoma
va no da obratimo panju na to kako i -
vimo i kako brinemo o svom srcu i krvnim
sudovima.
Dobra vest je da nam nisu potrebne ni -
kakve skupe operacije, baloniranje, ugrai -
71
Bolesti srca
vanje stentova i dr. Problemi sa srcem i
krvnim sudovima mogu da se ree veoma
brzo i na prirodan nain.
72
udo izleenja
U naem organizmu se odvijaju razliiti
pro cesi kojih nismo svesni. Nekada se de -
ava da neke nae elije mutiraju u elije
raka (detalji ovog procesa jo uvek nisu do
kraja razjanjeni, iako je jasno da su oni
naroito izraeni kod osoba koje se ne pri -
dravaju zdravstvenih principa).
Zdrav organizam poseduje imuni sistem
koji prepoznaje strano telo - u ovom slu -
aju elije raka - i unitava ih. Meutim,
ukoliko ovek svojim nezdravim ivotom
oslabi svoj imuni sistem, onda on nee biti
u stanju da prepozna elije raka i one e
nastaviti da se umnoavaju - od jedne e
nastati dve, od dve - etiri, od etiri - osam,
i tako redom, dok se ne stvori kancerogeno
tkivo koje je nekada mogue prstom napi-
pati. Pod odreenim okolnostima neka od
elija raka se otkai od postojeeg kan ce -
73
Rak
ro genog tkiva i putem krvotoka bude pre -
neta do nekog drugog dela oveko vog tela
gde se zakai za neki organ i tamo nastavi
da se umnoava. Na taj nain nastaje ono
to zovemo metastaza.
Jedini nain da se pobedi rak jeste jaanjem
imunog sistema. Oboleli od raka moe da
se podvrgne zraenju, ali njime nee biti
otklo njen uzrok bolesti, ve e samo biti
uni tene neke elije raka (kao i brojne okol -
ne zdrave elije). elije raka e se ubr zo
ponovo umnoiti i problem e buk nuti u
veem obimu.
Operacijom se takoe mogu ukloniti neke
elije raka, ali najee e zajedno sa njima
biti uklonjen i neki vaan ovekov organ,
a uzrok problema nee biti reen.
Hemoterapija je takoe problematian ob -
lik tretiranja problema raka jer se radi o
pokuaju unitavanja elija raka putem ot -
rova koji se ubrizgava u venu obolelog.
Pos ledica je naglo slabljenje ve posrnulog
imunog sistema i brzo propadanje obole -
log.
udo izleenja
74
Kao to smo rekli, jedini nain da se po -
bedi rak jeste jaanjem imunog sistema i
primenjivanjem svih principa zdravog ivo -
ta i ienja organizma. Pored posta na
sokovima, klistiranja ka fom, konzumiranja
sirove biljne hrane, naroito su delotvorne
biljne tinkture za jaanje imuniteta i sokovi
od trave mladog jema i penice.
Najpoznatija biljka za jaanje imuniteta je
ehinacea, koja se moe kombinovati sa be -
lim lukom i ljutom alevom paprikom. Pos-
toje i druge biljne formule za jaanje imu -
niteta, kao to je tonik od belog i crnog
luka, umbira, rena i ljute aleve paprike,
koje su dostupne na tritu, a koje se mogu
i kod kue lako napraviti.
Nekada osoba obolela od raka ima velike
bolove, kao to je sluaj sa rakom jetre,
kada ovaj organ veoma otekne. U tom slu -
aju mogu se koristiti hladne obloge, kao
to je plastina kesa sa ledom, ime se pos -
tie da bol utrne i da oboleli lake podnese
pre lazni period dok imuni sistem ne ojaa,
i kancerogeno tkivo pone da se povlai.
Rak
75
Brojni sluajevi izleenih ljudi od raka po -
t vrdili su snagu prirodnih tehnika leenja i
njihovu delotvornost. U nastavku emo
ne to vie rei o specifinostima u tretira -
nju pojedinih tipova raka.
Rak dojke
U pitanju je oblik raka koji je najuestaliji
kod ena. Pored navedenih tehnika za ja -
a nje imuniteta i ienje organizma prepo -
ruljivo je na obolelu dojku stavljati obloge
od aloje, gaveza i bresta. Takoe, mogu se
stavljati obloge od sitno iseckanog belog
luka.
Rak grlia materice
Ovo je drugi najuestaliji oblik raka kod
ena. Studije pokazuju da ene iji su mu -
evi obrezani skoro nikada ne oboljevaju
od ove vrste raka.
Veoma esto ene odlaze na operaciju na -
vodnog raka grlia materice jer im je on
udo izleenja
76
pogreno dijagnostikovan. Naime, nakon
uraenog PAP testa, eni se esto saopta -
va loa vest da ima rak grlia materice, iako
ga ona nema. Naime, PAP test ima 5 kate-
gorija. Kategorija 1 znai da je ena zdrava.
Kategorija 2 ukazuje na mogue posedo -
va nje upale, dok kategorija 3 ukazuje na
jai oblik upale, koji ne mora da znai da je
u pitanju rak. Veoma esto se testovi sa
kategorijom 2 i 3 tumae kao prisutnost
elija raka, to je potpuno netano. Kate-
gorije 4 i 5 definitivno znae prisutnost
elija raka. Zato je veoma vano da ena
bude dobro informisana o znae nju rezul-
tata PAP testa.
U procesu leenja ove vrste raka naroito
su delotvorni umeci od belog luka koji se
mogu koristiti na nekoliko naina. Jedan
nain je da se prve noi u vaginu ubaci ve-
liki eanj belog luka veliine palca, a da se
ujutru izvadi. Sledee veeri se novi eanj
zgnjei, i tako ceo i zgnjeen ubaci u va -
ginu, i ujutru ponovo izvadi. Tree veeri
se novi eanj samo zasee na krike, da os-
Rak
77
tane ceo u komadu, i ubaci u vaginu, a ujut -
ru se izbaci. Na ovaj nain se postepeno
pojaava dejstvo belog luka. Gnjee njem i
seenjem belog luka osloba a se supstanca
pod imenom alicin, koja ima snano dej -
stvo u tretiranju pomenutog problema.
Tret man primenjen tree veeri se prime -
nju je u periodu od dve sedmice. Nakon
toga moe da se napravi pauza, pa da se
nastavi sa tretmanom.
Drugi nain primene belog luka je inten-
zivniji i sastoji se od ubacivanja belog luka
ujutru, a ispiranja uvee, pa ponovnim
stav ljanjem uvee i ispiranjem ujutru. Za
ispiranje se koristi tenost koja se dobija
miksovanjem u blenderu sledeih sasto-
jaka: 850 ml vode, 60 ml jabukovog sireta,
jednog isceenog li muna i jednog velikog
enja belog luka. Tretman se primenjuje u
periodu od dve sedmice, a moe i due.
Pod razumeva se obavezna primena kom-
pletnog programa leenja koji je naveden
u prethodnom delu.
udo izleenja
78
Kada govorimo o problemima vezano za
enske reproduktivne organe korisno je
na pomenuti da kod 80% ena koje imaju
bolove tokom menstrualnog ciklusa, ti bo -
lovi nestaju nakon pra njenja creva to
predstavlja jo jedan pokazatelj vanosti
ienja organizma u leenju.
Preporuuju se takoe odreene biljne for-
mule za regulisanje delovanja enskih hor-
mona koji umnogome pomau u reavanju
postojeih tegoba kod ena. Pomenute for-
mule (tinkture i tonici) dostupne su na tr -
itu, a neke od njih se preporuuju na
kra ju knjige.
Rak prostate
Kod ove vrste raka naroito je potrebno
poboljati cirkulaciju u tom delu tela. U tu
svrhu koriste se tople obloge od ricinu so -
vog ulja koje se stavljaju na predeo izmeu
analnog otvora i testisa. Ove obloge se
stavljaju u periodu od 10 minuta, a zatim
se umesto njih stavljaju hladne obloge sa
Rak
79
ledom u periodu od 5 do 10 minuta. Mogu
se naizmenino stavljati ove obloge - prvog
dana, a zatim obloge od vinobojke - dru-
gog dana, i tako naizmenino vie dana.
Sledei metod za poboljanje cirkulacije je
korienje toplih i hladnih klistira koji se
kratko zadravaju u debelom crevu, oko
par minuta. Topli klistir je temperature oko
39 stepeni Celzijusa, a hladni na tempera-
turi malo nioj od sobne.
Kod raka prostate veoma je delotvorno ko -
rienje umetaka od belog luka koji se
ubacuju u rektum (poslednji deo debelog
creva). Jedan vei eanj belog luka se
oljuti i ubaci u rektum, i ostavi da stoji 12
sati. Postupak se ponavlja svakog dana ne -
koliko sedmica.
Rak jetre
Pored ve pomenutih tehnika za ienje
jetre, koristi se pomenuta formula u kojoj
se koncentracija belog luka i maslinovog
ulja povea tri puta, ali postepeno. Takoe,
udo izleenja
80
primenjuju se obloge od ricinusovog ulja
na oboleli deo tela, 2 do 3 puta dnevno,
kao i naizmenini topli i hladni tuevi na
pomenuti deo tela. Veoma je korisno pri-
menjivati masau na oboleli deo tela da bi
se poboljala cirkulacija.
Program ienja jetre obuhvata i ie nje
ui, to je preduslov za kvalitetno i enje
jetre. Ceo program leenja prati i ienje
creva, kao i druge tehnike navedene u os-
novama izleenja.
Rak plua
U tretiranju ove bolesti od velike koristi su
aj i tinktura od lobelije, kao i obloge od
ricinusovog ulja. Vrlo delotvorno je i kori -
enje osveivaa vazduha sa nekim od
esen cijalnih ulja - eukaliptusa, pitome nane
ili ajnog drveta.
Nekada lobelija moe da izazove povra a -
nje, prilikom kojeg se izbacuju ot rovi iz
plua, to ne treba da uplai obolelu osobu.
Rak
81
Takoe, veoma je delotvorno korienje
ob loga od gline, pomeane sa vinobojkom,
crvenom detelinom i belim lukom, kao i
tinkturom od srenjaka.
Podrazumeva se da pacijent treba da prih-
vati i druge metode izleenja, koje smo
spomenuli, a naroito konzumiranje dosta
sokova.
Rak mozga
Pored pomenutih metoda izleenja, kod
raka mozga je korisno koristiti obloge od
gline koje su veoma delotvorne za izvla e -
nje otrova. Korisne su i obloge od lobelije
i divljeg ruz marina, koje se nanose na glavu
i ui.
U ovom tretmanu mogu se koristiti tink-
ture za smirenje nerava, to je najee vrlo
potrebno.
udo izleenja
82
Leukemija
U tretmanu raka krvi (leukemije) najvaniji
su sokovi koji predstavljaju pravu transfu -
zi ju. Studije pokazuju da prelaskom na
zdrav nain ivota i primenom prirodnih
metoda leenja dolazi do obnovljenja ko-
tane sri koja predstavlja fabriku krvnih e -
lija. Zato je u programu izleenja od le -
u kemije potrebno podstai funkcije ko-
tane sri i izvriti proiavanje krvi.
Za proiavanje krvi naroito je delot vor -
no korienje tinktura ili ajeva od crvene
deteline, lobelije i aparala, koje se mogu
nabaviti na tritu.
Podrazumeva se da je za leenje bilo koje
vrste raka potrebna primena kompletnog
programa ienja organizma i jaanja imu-
niteta korienjem sokova, tinktura i dr.
Rak
83
Glavni uzroci pojave dijabetesa (eerne
bolesti) jesu stres i konzumiranje masne
hrane. Pod masnom hranom se podrazu -
mevaju namirnice ivotinjskog porekla, a
studije pokazuju da najvie obolelih od ove
bolesti ima u zemljama gde se najvie kon -
zumiraju mleni proizvodi (Amerika, ved-
ska).
Brojni primeri izleenih pacijenata poka-
zuju da je mogue izleiti ne samo dijabetes
tipa 2, ve i dijabetes tipa 1 (dijabetes zavi -
san od insulina). Dva glavna koraka u le -
enju ove bolesti su prelazak na 100%
si ro vu biljnu hranu i ceene sokove, i velika
fizika aktivnost. Za poetak je potrebno
provesti najmanje 5 do 7 dana samo na so -
kovima od povra, a nakon toga prei na
sirovu biljnu hranu.
84
Dijabetes
Rezultati su vidljivi veoma brzo, posle sa -
mo par dana. Dovoenjem nivoa eera u
krvi u normalne okvire dolazi do momen-
talnog povlaenja svih drugih prateih pro -
blema koje izaziva dijabetes, kao to su
problemi sa vidom, bubrezima, krvnim su-
dovima i dr. Pacijenti koji su na insulinu
mogu da prate svoje nivoe eera u krvi i
sa njegovim padom da polako smanjuju
do ze insulina, a uz uporan i disciplinovan
rad da ga potpuno izbace iz upotrebe.
Najbolja biljka za dijabetiare je beli luk ko -
ji sniava koliinu eera u krvi i podsti e
produkciju insulina. Takoe, ljuta aleva
pap rika je veoma korisna u leenju dija-
betesa jer poboljava cirkulaciju. Bobice
kleke su takoe vrlo delotvorne jer podsti -
u rad pankreasa.
Kod osoba kod kojih je dijabetes napre-
dovao, a nije leen, dolazi do pojave gan-
grene na prstima, najee nogu. U tom
sluaju primenjuju se hidroterapijski tret-
mani tako to se noge potope u to topliju
vodu, u kojoj su razmueni umbir i ljuta
Dijabetes
85
aleva paprika. Nakon nekoliko minuta,
noge se stavljaju u drugu posudu sa hlad-
nom vodom, a ceo postupak se ponavlja
vie puta.
udo izleenja
86
Najbolji lek za opekotine jesu hladne ob -
loge. Takoe, veoma delotvorna je mast od
ga veza, ulje od peninih klica i med. Post
na sokovima dodatno podstie izleenje i
regeneraciju koe.
Za izleenje tkiva miia i kostiju veoma su
korisne obloge od arnike, kantariona i ne -
vena. Naroito je blagotvorno delovanje
ar nike kod modrica i preloma.
U praksi se veoma korisnom pokazala B-
F-C formula (bone-flesh-cartilage - kost,
tkivo-hrskavica) koju je primenjivao dr
Don Kristofer. Glavni sastojci ove for-
mule su hrastova kora i koren gaveza, i ona
se moe nabaviti na tritu.
Kod nekih povreda kostiju, kime, kolena,
lakta i dr, potreban je poseban tretman re-
laksacije i nametanja povreenih organa,
a naa iskustva sa pacijentima su zaista ve -
87
Oboljenja miia,
kostiju i koe
oma ohrabrujua jer smo uspeli kod naj -
veeg broja obolelih da potpuno rege ne -
riemo tkivo i izbegnemo operaciju. Za
vie informacija o rezultatima na ovom
polju mogu se pogledati svedoanstva opo-
ravljenih osoba na naem veb sajtu.
Treba napomenuti da je glavni uzrok obo -
lje nja kime i bolova u leima kod savre-
menog oveka uzrokovan loim ivotnim
na vi kama koje ukljuuju slabu fiziku ak-
tivnost, previe sedenja i leanja, konzumi-
ranje narkotika i nezdravu ishranu.
udo izleenja
88
Postoje veoma dobre biljne formule za sti -
mulaciju i regeneraciju nerava. Prva for-
mula se zasniva na semenu ovsa, semenu
celera i kapici, a druga na lobeliji, kapici i
divljem ruzmarinu.
Unos vitamina B je naroito vaan u lee -
nju nervnih oboljenja. U tabeli na strana -
ma 22 i 23 dat je prikaz najboljih izvora
ovog vitamina, a nekada se moe koristiti i
inaktivisani kvasac prilagoen ljudskoj
upot rebi.
ienje creva i fizika aktivnost su prove -
reno dobre metode za reavanje ove vrste
problema. Takoe hidro terapija, kao to je
leanje u kadi napunjenoj toplom vodom,
blagotvorno deluje na nervni sistem.
Masaa je takoe veoma korisna u tretira -
nju nervnih oboljenja, kao i upotreba
ajeva i tinktura, kao to su aj od divljeg
89
Nervna oboljenja
ruzmarina i posebne biljne formule, kao
to je B&B tinktura koju je uspeno koris-
tio dr Don Kristofer.
udo izleenja
90
Do oteenja vida najee dolazi zbog
pre teranog naprezanja oiju. Drugi uzrok
je nezdrav nain ivota ime se truje ceo
organizam, ukljuujui i organ vida.
Problem sa dioptrijom se brzo i uspeno
moe reiti primenom zdravih navika, od -
maranjem oiju i primenom jednostavnih
vebi za poboljanje vida. Pod odmara -
njem oiju se podrazumeva dlanovanje i
noenje rupiastih naoara.
Dlanovanje je jednostavna tehnika koja se
sastoji od postavljanja dlanova na zatvo -
rene oi u periodu od nekoliko minuta.
Ova tehnika se moe primenjivati vie puta
tokom dana. Osobe koje imaju problem sa
glaukomom trebaju biti oprezne sa prime -
nom dlanovanja jer se njime poveava pri-
tisak na oni mii.
91
Problemi sa vidom
Noenje rupiastih naoara je jo jedna
teh nika odmaranja oiju, kada je vei deo
oka pokriven, a pogled se fokusira na tano
utvreno polje posmatranja. Rupiaste na -
o are se ne mogu koristiti za preciznija
pos matranja, kao to je itanje ili vonja au-
tomobila, ali su vrlo korisne prilikom et-
nje, odmaranja i sl. Svako ko samo jednom
pogleda kroz rupiaste naoare videe ko-
liko se vid izotrava njihovim korienjem.
Vano je istai da upotreba klasinih na -
oara ne poboljava vid. Klasine naoare
sa dioptrijom su samo pomagalo koje
omo guava oveku da trenutno bolje vidi,
ali ne ine nita na unapreenju vida.
Vebe za oi pomau da doe do smanje -
nja dioptrije i do potpunog izleenja. One
se sastoje od masae oiju i lica, sunanja
lica zatvo renim oima, dlanovanja i raznih
tehnika pomeranja oiju, od kojih emo
navesti neke:
- podsticanje perifernog vida se postie ta -
ko to se komad tamnog papira, veliine 5
x 10 cm, zalepi na gornjem delu nosa tako
udo izleenja
92
da delimino pokriva oba oka. Onda se ru -
ke podignu sa strane, i pomera ju, a jednim
pa drugim okom se vri posmatranje po -
meranja blie ruke i njenih prstiju.
- vebe itanja tako to se isti kratak tekst
ispie na papiru velikim, srednjim i malim
slovima, a onda se polako ita tekst po
tekst, itanjem najpre teksta sa krupnim
slovima, i tako ukrug vie puta. Onda se list
papira sa tekstom moe okrenuti naopako
pa postupak itanja ponoviti, s tim da treba
dopustiti oima da polako prepoznaju
izok renuta slova na papiru.
- naizmenino posmatranje predmeta na
velikoj daljini u prirodi, predmeta na sred-
njem rastojanju od nas (u odnosu na uda -
lje ni predmet) i posmatranje vrha ispru e -
nog dlana koji smo postavili na oko pola
metra ispred naih oiju. Posmatranje sva -
ke take se vri naizmenino po 10 do 15
sekundi vie puta (i do sto puta u jednoj
vebi).
Problemi sa vidom
93
Vebe se mogu ponavljati vie puta tokom
dana, a to se ee budu ponavljale, is-
pravljanje vida e biti bre.
Odlina tehnika za uklanjanje katarakte i
unapreenje vida je korienje vodenog
ras tvora ljute aleve paprike koja se stavlja
u oko nekoliko puta dnevno. Ovom meto -
dom oko se podstie da suzi i da na taj
nain izbacuje estice koje su dovele do za-
prljanja oka.
udo izleenja
94
Najbolja tehnika za leenje bubrega je kon -
zumiranje velike koliine negazirane vode
sva koga dana. Dobro je u litar vode ubaciti
sok od jednog limuna, malo ljute aleve pap -
rike i javorovog sirupa (ili meda) radi uku -
sa.
Takoe, za ienje bubrega mo gu se ko-
ristiti ajevi i tinkture na bazi bobica kleke,
listova medveeg groa i kukuruzne svile,
koji su dostupni na tritu, a koje pre po -
ruujemo na kraju knjige.
Problemi sa kamenom u bubregu nastaju
zbog konzumiranja namirnica ivotinjskog
porekla, gaziranih pia i drugih rafinisanih
proizvoda. Kamen u bubregu se moe ras -
tvoriti korienjem raznih formula, od ko -
jih je najpoznatija formula koja se sastoji
od: 30 mg korena hortenzije, 30 mg crvene
konopljue, 15 mg korena belog sleza i litar
95
Oboljenja bubrega
isceenog soka od jabuke. Biljke se sitno
iseckaju, ubace u sok od jabuke i ostave da
odstoje preko noi. Ujutru se smesa pro -
kuva 15 minuta, a nakon hlaenja iscedi i
pije tokom dana u dozama od 60 ml na
svakih sat vremena.
Istog dana kada se stavlja meavina biljaka
u sok da odstoji, stavlja se da odstoji ista
takva koliina soka i biljaka, koja se sut ra
ujutru ne kuva, nego se stavlja u friider i
preko dana vie puta muka. Prvog dana
se pije prokuvani sok sa pomenutim bilj -
kama, a drugog i tre eg dana se pije po
pola litre neprokuvanog soka koji je stajao
u friideru - po 30 ml na svakih sat vre-
mena.
Tih dana pije se i voda (bar po la litre dnev -
no), kao i ceeni sokovi po izboru. Postu-
pak se moe ponoviti vie puta dok se
ka menje u bubregu potpuno ne rastvori.
Bilo bi poeljno tokom tretmana biti na
pos tu na sokovima, a podrazumeva se da
treba izbegavati gazirana pia i sve namir-
nice ivotinjskog porekla.
udo izleenja
96
Kod upale bubrenih kanala veoma je ko-
risno svakoga dana konzumirati 5 do 6
veih enjeva belog luka.
Oboljenja bubrega
97
Do oteenja ili unitenja modanih elija
moe doi na mnogo naina. Osobe kod
kojih su zakreene krvne ile, koje dopre-
maju hranu preko krvi u mozak, esto do -
ivljavaju log - odnosno odumiranje od re -
enih modanih elija i gubitak odreenih
funkcija organizma.
Autizam kod dece se pojavio sredinom 20.
veka i predstavlja jo jednu vrstu oteenja
modanih elija koje uzrokuju poremeaj
u govoru, mentalnu retardaciju i dr. Ovde
je vrlo zanimljivo zapaziti da deca koja se
ne vakciniu ne oboljevaju od autizma, kao
to je sluaj sa Amiima (populacija od oko
350.000 ljudi u Americi koji ive u prirodi
i bave se organskom proizvodnjom hrane).
Studije pokazuju da mozak ima potencijal
da regenerie svoje elije i to je jo vanije
- da stvara nove elije i tako obnovi svoje
98
Autizam i oboljenja
mozga
izgubljene funkcije. U procesu izleenja
takvih zdravstvenih problema potrebno je
strpljenje i upornost.
Postoje brojni primeri odraslih ljudi i dece
koji su bili paralizovani, autistini, i imali
druge poremeaje uzrokovane gubitkom
odree nih modanih funkcija, kod kojih su
se fun kcije potpuno povratile. Rad majke
sa obolelim detetom je ovde vrlo vaan.
Postoje primeri gde su majke upornim ma -
siranjem tela paralizovanog deteta, peva -
njem pesmica, pokazivanjem ljubavi prema
detetu, uz primenu ostalih metoda unap -
ree nja zdravlja, uspele da podstaknu re-
generaciju modanih elija i povrate iz -
gub ljene funkcije kod svoje dece. Iste teh -
nike se mogu primeniti i kod odraslih, i
rezultati su zaista impresivni, bez obzira da
li su u pitanju posledice loga ili nekog dru-
gog prob lema.
Autizam i oboljenja mozga
99
Iako veina smatra da je sida neizleiva bo -
lest studije pokazuju da organizam ima po-
tencijal da izbaci iz sebe HIV virus koji
izaziva sidu, ili u sluaju razvoja bolesti da
je pobedi. Problem se reava prelaskom na
program zdravog ivota i jaanja imunog
sistema.
Kod obolelih od side naroito je vano
konzumiranje tinktura za jaanje imuniteta,
kao to je tinktura od ehinacee, koja se
moe piti u dozama i do 350 kapi dnevno,
kao i konzumiranje aja od korena ehi-
nacee. U isto vreme piju se velike koliine
ceenih sokova, naroito od argarepe, ko-
rena i listova cvekle.
Upotreba hidroterapije je takoe veoma
vana u programu izleenja od side, kao i
upotreba ljute aleve paprike, jer su oboje
veoma vani za poboljanje cirkulacije.
100
Sida
Rad sa pacijentima je pokazao da se za sa -
mo par dana veoma poboljava krvna sli -
ka, ali je sa tretmanom potreb no nastaviti,
jer je za potpuno izleenje nekada potreb -
no vie meseci.
U reavanju ovog zdravstvenog problema,
kao i prethodno navedenih, primenjuje se
kompletan program ienja organizma.
Sida
101
Postoje oboljenja koja se ne mogu tretirati
samo fizikim ienjem organizma, kon -
zu miranjem tinktura i primenom drugih
poznatih metoda prirodnog leenja. U slu -
aju oboljenja kao to su izofrenija, epi -
lep sija, depresija, panini napadi i dr, pot -
rebna su odreena znanja i tehnike koje se
ne mogu proitati u savremenim medicin-
skim udbenicima.
Ve smo govorili o znaaju duhovnosti za
ovekovo zdravlje, i naveli smo Sveto Pis -
mo ili Bibliju kao najbolji izvor informacija
ove vrste. I upravo u tretiranju ovak vih vrs -
ta oboljenja bez Svetog Pisma ne moemo
ostvariti vidljive rezultate.
Naime, teologija ili nauka o Bogu, govori
o posebnim stanjima u koja ljudi dolaze
kada kre zakone zdravlja i moralne prin -
cipe. Veoma esto ljudi bivaju opsednuti, a
102
Psihika oboljenja
da toga nisu svesni. Bog nas u Svetom Pis -
mu obavetava da On moe da deluje na
na duh svojim Svetim Duhom, ali da ta -
koe na duh moe da bude opsednut ili
povreen od strane duhovnih bia koja o -
vek nije u stanju da vidi. U pitanju su bia
koja Sveto Pismo naziva demonima. Pod
odreenim uslovima osoba moe da bude
opsednuta demonima ili demonizovana.
Ono to je sigurno jeste da osoba koja po-
tuje fizike i duhovne zakone zdravlja, i ivi
moralno, ne moe da dospe u ovakva sta -
nja. Problemi ovakve vrste deavaju se kod
osoba koje upranjavaju kocku, alkohol,
duvan, droge, ulaze u predbrane i van -
brane polne odnose, sluaju destruktivnu
muziku i gledaju filmove sa slinim sadra-
jem, a sigurno najopasnija aktivnost ovakve
vrste je odlaenje kod vraara, magova, as-
trologa, lanih iscelitelja i drugih slinih
osoba koji predstavljaju kanale preko kojih
demoni op sedaju ljude.
Poseban oblik manipulacije ljudima pred-
stavljaju navodne tehnike izleenja i relak-
Psihika oboljenja
103
sacije koje su povezane sa hinduistikim re-
ligijama, a koje predstavljaju suptilno prizi -
vanje demona, koje veoma esto nesvesno
rade njihovi promoteri. U takve tehnike
spa daju: joga, me ditacija, akupunktura,
aku presura, ho me o pa tija, iridologija, re-
fleksologija i dr. U pitanju su tehnike ko-
jima ljudi bivaju opsednuti, kratkotrajno
osete olakanje, a zatim dou u mnogo te -
a stanja nego na poet ku tretmana.
U procesu izleenja od ovakvih vrsta obo -
lje nja od izuzetne vanosti je upoznavanje
sa osnovnim principima teologije i upra -
njavanje molitve koja predstavlja jednosta-
van razgovor sa Bogom, a koji se odvija u
mislima ili tihim izgovaranjem molitve u
tiini svoje sobe, u kojem se ovek zahva -
ljuje Bogu za sva dobra koja mu je dao, i
upu uje rei molbe da mu pomogne da bo -
lje razume problem sa kojim se suoava i
da ga na naj bolji nain rei. Praksa je po -
kazala da se ovakve vrste oboljenja bez
Bo jeg delovanja ne mogu reiti.
udo izleenja
104
U ovoj knjizi naveli smo neke od najeih
zdravstvenih problema sa kojima se ljudi
susreu. Postoje brojna druga obolje nja ko -
ja nismo spomenuli, kao to su Alchaj me -
rova bolest, Parkinsonova bolest, multipla
skleroza, paraplegija, kvadriplegija, artritis,
lupus, emfizem, demencija itd.
Za sva ova oboljenja vai isti princip - sva
su izleiva, ako je osoba disciplinovana i
uporna u primeni zdravih ivotnih navika
i principa unapreenja zdravlja i ienja
organizma. U tretmanu svih ovih bolesti
potvren je poznati medicinski princip da
ne postoje neizleive bolesti.
Za vie informacija o tretiranju ovih i dru -
gih oboljenja moe se pogledati literatura
na naem sajtu ili nas moete kontaktirati
pu tem naeg veb sajta.
105
Ostala oboljenja
106
Dodatak
PRIPREMA
ZDRAVE
HRANE
108
U narednim poglavljima izneemo neke od
recepata za pripremanje ceenih sokova,
obroka u ai, slanih i slatkih jela, biljnih
mleka i sladoleda. U literaturi se mogu
pronai brojni drugi recepti koji ukljuuju
i guste i zelene sokove. Po nu eni recepti se
mo gu pripremiti, ali takoe mogu biti ideja
za neke nove recepte koje svako moe da
kreira prema svojoj elji.
Gusti sokovi se jo zovu ejkovi i predstav -
ljaju meavinu kompletno izmiksanih bilja -
ka u blenderu. Zeleni sokovi su ceeni ili
gusti sokovi u koje se ubacuje sok ili celi
listovi zelenog bilja, kao to su spana,
blitva, kopriva i dr. Obroci u ai sadre u
sebi oraaste plodove i semenke koji se
melju i meaju sa ceenim, gustim i zele -
nim sokovima.
109
Uvod
Slatka jela su ona koja su zasnovana na
vou, a slana na povru. Biljna mleka su
meavina oraastih plodova i vode, sa do-
datkom voa.
Svi navedeni recepti su nap ravljeni is klju -
ivo od si rovih biljaka bez ter mike ob -
rade.
Uivajte!
110
udo izleenja
SOKOVI OD POVRA
Sok antioksidant
Sastojci:
- 3 celera
- pola crnog luka
- eanj belog luka
- 1 stabljika brokolija
- 1 jabuka
Sok od cvekle
Sastojci:
- 2 cvekle
- 2 argarepe
- 2 jabuke
Priprema:
U sokovniku iscediti sve sastojke. Sipati u
au.
111
Sokovi
Sok od cvekle 2
Sastojci:
- 3 cvekle
- 1 cm korena umbira
- 1 paprika
- 2 jabuke
- 1 eanj belog luka
- 2 celera
Priprema:
au.
Sok od brokolija i argarepe
Sastojci:
- 1 stabljika brokolija
- 2 argarepe
- 1 jabuka
Priprema:
au.
udo izleenja
112
Sok od kupusa
Sastojci:
- 1/8 kupusa
- 4 lista spanaa
- 2 granice ruzmarina
- 2 argarepe
- 1 jabuka
Priprema:
au.
Sok od argarepe
Sastojci:
- 3 argarepe
- 6 listova spanaa
- 1 eanj belog luka
- pola limuna
- prstohvat aleve paprike
Priprema:
au.
Sokovi
113
Sok od argarepe i jabuke
Sastojci:
- 4 argarepe
- 2 celera
- 1 jabuka
- 4 stabljike peruna
Priprema:
au.
Sok od karfiola
Sastojci:
- 1/2 karfiola
- 1/8 kupusa
- 2 argarepe
- 2 celera
- 1/4 crnog luka
- 1 jabuka
Priprema:
au.
udo izleenja
114
Antibiotik sok
Sastojci:
- 2 argarepe
- 1 eanj belog luka
- 1 aka majine duice
- 1 paprika
- 1/2 krastavca
- 1 jabuka
Priprema:
au.
Sok od brokolija i umbira
Sastojci:
- 2 stabljike brokolija
- 1 eanj belog luka
- 1/8 kupusa
Priprema:
au.
Sokovi
115
Sok snage
Sastojci:
- 4 stabljike celera
- 3 granice peruna
- 1 argarepa
- 1 eanj belog luka
- 1 olja kelja
Priprema:
au.
Zeleni sok
Sastojci:
- stabljika brokolija
- pola krastavca
- pola paprike
- 2 granice peruna
Priprema:
au.
udo izleenja
116
Sok za imunitet
Sastojci:
- 2 argarepe
- 1 eanj belog luka
- 1 jabuka
- pola limuna
Priprema:
au.
SOKOVI OD VOA
Sok od jabuke i kruke
Sastojci:
- 2 jabuke
- 2 kruke
- 1/2 olje crnog ili belog groa
- 1/2 ajne kaiice cimeta
Priprema: U sokovniku iscediti svo vo e.
Si pati u veliku au. Dodati cimet.
Sokovi
117
Jesenji osveiva
Sastojci:
- 3 kruke
- 2 breskve
- 1 jabuka
- 1/2 limuna, oljutenog
Priprema:
au.
Najbolje bobice
Sastojci:
- 1 olja borovnica
- 1 olja trenji ili vinji
- 1/2 olje groa
- 1/4 dinje
Priprema:
au.
udo izleenja
118
Beta sok
Sastojci:
- 3 argarepe
- 2 kajsije
- 1/4 dinje
Priprema:
au.
Beta-karo
Sastojci:
- 3 argarepe
- 3 kajsije
- 3 breskve
Priprema:
au.
Sokovi
119
Crni ananas
Sastojci:
- 1 olja kupina
- 2 krike ananasa
- 1/2 olje borovnica
- 1/2 olje malina
- 3 granice peruna
Priprema:
au.
Sok od borovnice
Sastojci:
- 1 olja borovnica
- 1 olja treanja ili vianja
- 1/2 olje crnog groa
- 1/2 olje malina
Priprema:
au.
udo izleenja
120
C sok
Sastojci:
- 1 grejpfrut
- 2 pomorande
- 3 kivija
- 6 granica peruna
Priprema:
au.
Sjaj trenje
Sastojci:
- 1 olja treanja ili vianja
- 1 grejpfrut
- 1 jabuka
- 1 aka cvetova kamilice (po potrebi)
Priprema:
au.
Sokovi
121
Otvoreni sok
Sastojci:
- 2 olje jagoda
- 2 argarepe
- 1 pomoranda
Priprema:
au.
Sok od grejpfruta
Sastojci:
- 1 pomoranda
- 2 grejpfruta
- 1 limun, oljuten
Priprema:
au.
udo izleenja
122
Snaga pomorande
Sastojci:
- 1 pomoranda
- 3 argarepe
- 1 jabuka
Priprema:
au.
Sok od kruke i ananasa
Sastojci:
- 2 kruke
- 1/4 ananasa
- 1 olja groa
- 1 limun, oljuten
Priprema:
au.
Sokovi
123
Sok od ananasa i citrusa
Sastojci:
- pola ananasa
- 2 pomorande
- 1 limun
Priprema:
au.
Sok od malina
Sastojci:
- 1 olja malina
- 1 jabuka
- 2 pomorande
Priprema:
au.
udo izleenja
124
Limunada od jagoda i pomorande
Sastojci:
- 1 olja jagoda
- 1 limun
- 2 pomorande
- 1 olja vode
Priprema:
au.
Letnji nektar
Sastojci:
- 3 nektarine
- 2 kajsije
- 1 olja borovnica
- 2 breskve
- 2 ljive
Priprema:
au.
Sokovi
125
Letnji sok
Sastojci:
- 4 kajsije
- 1 olja groa
- 4 breskve
- krika lubenice od 5 cm
Priprema:
au.
Suneva energija
Sastojci:
- 1 olja jagoda
- 1 olja crnog groa
- 1 pomoranda
Priprema:
au.
udo izleenja
126
Sok od lubenice i jagoda
Sastojci:
- krika lubenice od 5 cm
- 1 olja jagoda
- 1/2 olje malina
Priprema:
au.
Sokovi
127
Obrok za jake kosti
Potrebno:
- 1 banana
- 2 kruke
- 1 breskva
- 4 supene kaike mlevenog susama
- 4 urme
- 500 ml vode
Priprema:
Sve sastojke izblendati 1 min.
Detoks obrok
Potrebno:
- 1 banana
- 1 mango
- aka iseckanog ananasa
- 4 supene kaike mlevenog lana
128
Obroci u ai
- 4 suve kajsije
- 500 ml vode
Priprema:
D obrok
Potrebno:
- 1 banana
- 2 kivija
- 1 pomoranda
- sok od jednog limuna
- 50 g badema
- 4 urme
- 500 ml vode
Priprema:
Digestivno osveenje
Potrebno:
- 1 banana
- aka iseckane lubenice
- 1 kruka
Obroci u ai
129
- 50 g indijskog oraha
- 1 supena kaika suvih brusnica
- 1 cm umbira
- 500 ml vode
Priprema:
Osveenje u ai
Potrebno:
- 1 banana
- aka iseckane dinje
- aka sveih smokvi
- 50 g brazilskog oraha
- 4 suve ljive
- prstohvat svee nane
- 500 ml vode
Priprema:
udo izleenja
130
Rajski obrok u ai
Potrebno:
- 2 jabuke
- 1 pomoranda
- 250 ml soka od groa
- 4 supene kaike namoenog ovsa
- 250 ml aja od svee nane
- 4 supene kaike javorovog sirupa
Priprema:
Zeleni obrok
Potrebno:
- 1 banana
- 1 avokado
- 1 jabuka
- 4 supene kaike namoenog jema
- 4 urme
- 500 ml vode
Priprema:
Obroci u ai
131
Imuno obrok
Potrebno:
- 1 pomoranda
- 2 kivija
- aka iseckane dinje
- 50 g oraha
- 4 suve smokve
- 500 ml aja od ehinacee
Priprema:
Karotinski obrok
Potrebno:
- 2 jabuke
- 2 argarepe
- 1 ljuta paprika
- 4 supene kaike oljutene namoene
heljde
- 4 urme
- 500 ml vode
Priprema:
udo izleenja
132
Beta obrok
Potrebno:
- 2 paradajza
- 1 avokado
- aka spanaa
- 50 g lenika
- 250 ml soka od argarepe
- 250 ml vode
- 1/2 ajne kaiice soli
Priprema:
Obroci u ai
133
Spartanski obrok
Potrebno:
- 100 g jagoda
- 100 g borovnica
- 1 banana
- 4 supene kaike mlevenog indijskog
oraha
- 4 urme
Priprema:
Sve sastojke spojiti u tanjiru i dobro izme -
ati.
Havajski obrok
Potrebno:
- 2 kruke
- 1 breskva
- 1 banana
134
Slatka jela
- 6 supenih kaika mlevenog susama
- 4 suve smokve
Priprema:
ati.
Edenski obrok
Potrebno:
- 1 pomoranda
- 1 jabuka
- 1 mango
- 4 supene kaike mlevenog lana
- 2 supene kaike suncokreta
- 4 urme
- 250 ml soka od groa
Priprema:
Jabuku izrendati, pomorandu i mango ise -
i na kockice. Izblendati lan, suncokret i
ur me sa sokom od groa i preliti preko
voa.
Slatka jela
135
Sunani obrok
Potrebno:
- 1/2 ananasa
- 1 kivi
- 1 banana
- 4 supene kaike jema
- 2 supene kaike badema
- 4 suve kajsije
Priprema:
Jeam namoiti preko noi u vodu. Ujutru
isprati tri puta i procediti. Dodati ananas
iseckan na kockice i ostale sastojke spojiti i
promeati.
Voni ruak
Sastojci:
- 150 g semena suncokreta
- 100 g suvog groa
- kora jedne pomorande
- 100 g urmi
- 4 kaike mlevenog badema
Priprema:
Suvo voe namoiti preko noi u vodu,
udo izleenja
136
ocediti vodu, i pomeati sa suncokretom u
maini za mlevenje mesa. Dodati naren-
danu koru od pomorande. Zatim uz do-
davanje vode zamesiti gusto testo. Praviti
loptice i spljotiti ih u male lepinjice. Uva -
lja ti ih u mleveni badem i staviti na toplom
mestu ili na sunce da se prosue i postanu
hrskave. Po njima poreati svee voe.
Predlog:
Za svee voe uzeti jagode ili maline, a pre -
ko njih nakapati sokom od ceenog limu -
na.
Obrok od urmi i prosa
Sastojci:
- 200 g prosa, potopljenog u vodi preko
noi
- 200 g urmi
- 400 g sveeg voa, po elji
- 1/3 kaiice cimeta
- med po elji
- za ukras maline ili jagode
Slatka jela
137
Priprema:
Ocediti proso, urme samleti u maini za
mlevenje mesa, dodati proso sa cimetom i
sve ostale sastojke. Promeati, ukrasiti jago-
dama.
Ruak od dinje i rogaa
Sastojci:
- 1/2 dinje
- 100 g semena suncokreta
- 50 g kokosovog brana ili svee
rendanog kokosa
- 100 g smokava
- 5 kaika rogaa u prahu
- 2 kruke
Priprema:
Voe oprati, izvaditi kotice, izrezati na
krike, pomeati sa suncokretom i smok-
vama, a zatim samleti u maini za mlevenje
mesa. Dodati kokos i roga, umesiti i nap -
raviti veknu. Ostaviti da malo odstoji, a za -
tim veknu isei i komade ukrasiti izre-
za nim pomorandama.
udo izleenja
138
Predlog:
Umesto pomorandi mogu se staviti ljive
punjene orasima, ili kupine, ili sok od isce -
enog limuna.
Edenski ruak od voa i oraha
Sastojci:
- 3 zrele banane
- 1 papaja ili 1/2 dinje
- 200 g jagoda
- sok od 1 limuna
- 3 kaike grubo iseckanih oraha
- prstohvat mukatnog oraha
Priprema:
Zgnjeiti banane i jagode, dodati limun i
po meati sa narendanom dinjom. Dodati
ba dem i mukatni orah, i dobro promeati.
Staviti u posude i ostaviti da se ohladi.
Slatka jela
139
Obrok od ljiva i oraha
Sastojci:
- 20 zrelih ljiva
- 20 komada oraha
- 1/2 kaiice cimeta
- 500 g kupina
- 200 g suvih smokava
- sok od 1 limuna
- 1 dl vode
Priprema:
ljive oprati, izvaditi kotice. Orahe pome -
ati sa cimetom i staviti orah u svaku ljivu.
Staviti ljive u veu teglu ili posudu. Smok -
ve samleti u maini za mlevenje mesa, a
zatim im dodati zgnjeene kupine. Dodati
sok od limuna i 1 dl vode. Sve to istresti
preko ljiva i ostaviti da se ohladi.
udo izleenja
140
Sutlija sa bananama
Sastojci:
- 100 g pirina, potopljenog u vodi preko
noi
- 3 banane
- sok od 1/2 limuna
- 1 kaika meda
- prstohvat cimeta
- jagode za dekoraciju
Priprema:
Namoen pirina samleti i dodati zgnje -
ene banane i ostale sastojke. Ukrasiti jago-
dama.
Punjene breskve u sosu od jagoda
Sastojci:
- 7-8 breskvi
- 100 g suvog groa
- 1/3 kaiice mukatnog oraha
Slatka jela
141
Sos:
- 200 g jagoda
- 1/2 kaiice nane
- 3 kivija
- 1 kaika meda
Priprema:
Izvaditi kotice iz breskvi, samleti suvo
groe i orahe, i dodati mukatni orah, i sa
nekoliko kaika vode sve promeati. Sa tim
puniti breskve i poslagati ih u lep sud.
Sos: Zgnjeiti jagode i kivi, pomeati sa na -
nom, dodati med i posuti po breskvama.
Mak sa bananom i dinjom
Sastojci:
- 100 g mlevenog maka
- 50 g suvog groa
- 1 kaika meda
- sok od 1/2 limuna
- 500 g dinje
- 1 banana
- prstohvat nane
udo izleenja
142
Priprema:
U mleveni mak dodati suvo groe, med,
zgnjeenu bananu, limunov sok i prome -
ati. Dinju izrezati na kockice i pomeati sa
makom.
Voni obrok
Sastojci:
- 2 kivija
- 200 g groa
- 1 aa klica od penice
- sok od 1/2 limuna
- 100 g suvih ljiva
- 1 kruka
- 1 kaika meda
- prstohvat cimeta
Priprema:
ljive sitno izrezati, dodati cimet, kivi i iz -
rezanu kruku. Pomeati sa ljivom, naka-
pati limunovim sokom, dodati klice i
gro e. Po elji zasladiti medom.
Slatka jela
143
Klice od penice sa makom
Sastojci:
- 150 g isklijale penice
- 2 kruke
- 1 pomoranda
- 1 jabuka
- 2 ae mlevenog maka
- 2 kaike meda
- 1/3 kaiice cimeta
- 1 zgnjeena banana
- sok od 1 limuna
Priprema:
Kruku, pomorandu i jabuku sitno isei i
pomeati sa klicama, a zatim nakapati so -
kom od limuna. Mak pomeati sa ostalim
sastojcima u krem smesu, zasladiti sa me -
dom i pomeati sa klicama.
udo izleenja
144
Musli od jema
Sastojci:
- 150 g jema, namoenog preko noi
- 150 g kupina
- 2 kruke
- prstohvat cimeta
- 1 kaika meda
- 3 kaike grubo seckanih oraha
Priprema:
Samleti jeam u maini za mlevenje mesa,
pomeati sa ostalim sastojcima i preko sve -
ga nakapati limunovim sokom.
Slatki obrok od heljde
Sastojci:
- 150 g heljde
- 20 g oraha
- 200 g breskve
- 1-2 kaike rogaa
Priprema:
Heljdu i orahe fino samleti, breskvu isecka -
ti i ispasirati sa heljdom, dodati roga.
Slatka jela
145
Slatki obrok od prosa
Sastojci:
- 150 g prosa
- 1-1,5 banane
Priprema:
Fino samleti proso i ispasirati sa bananom.
Sladoled
Za pripremanje sladoleda potreban je so -
kov nik ampion (Chamion Juicer), sokov -
nik Omega ili neki drugi bolji sokovnik koji
ima dodatak za sladoled.
Priprema:
Oljuti se banana i stavi se u zamrziva da
se zaledi. Zatim se proputa kroz sokovnik
sa dodatkom za sladoled i dobija se u ai
iz vrstan i ukusan sladoled. Preko sladoleda
se moe posuti malo sitno iseckanog ba -
dema ili oraha, i samlevene jagode kao pre-
liv. Ista procedura se moe primeniti sa bilo
kojim drugim voem. U sokovnik se mogu
ubaciti orasi i bademi zajedno sa voem.
udo izleenja
146
Brazilski ruak
Potrebno:
- 1 avokado
- 1 paradajiz
- 1 crni mladi luk
- 4 supene kaike mlevenog brazilskog
oraha
- 2 supene kaike maslinovog ulja
Priprema:
ati.
147
Slana jela
Jemeni ruak
Potrebno:
- 1 cvekla
- aka blitve
- 2 ena belog luka
- 4 supene kaike jema
- 2 supene kaike lana
Priprema:
Cveklu izrendati, a jeam namoiti preko
noi u vodu. Ujutru jeam isprati tri puta i
procediti. Dodati ostale sastojke u tanjiru i
promeati.
Oraasti obrok
Potrebno:
- 1 argarepa
- 1 avokado
- 1 ljuta paprika
- 3 ena belog luka
- 4 supene kaike mlevenih oraha
udo izleenja
148
Priprema:
argarepu izrendati, sve sastojke spojiti u
tanjiru i dobro izmeati.
Punjene paprike
Potrebno:
- 2 velike paprike
- 1 avokado
- 1 beli mladi luk
- 4 supene kaike oljutene heljde
- 4 supene kaike soiva
- 1/2 ajne kaiice soli.
Priprema:
Heljdu namoiti preko noi u vodu i ujutru
isprati tri puta, isto tako i za soivo. Fil za
punjene paprike: avokado, beli mladi luk,
heljda, soivo, sok od jednog limuna, 2 su-
Slana jela
149
pene kaike maslinovog ulja, 1/2 ajne ka -
iice soli izblendati sa malo vode da ne
bude suvie redak. Filom puniti paprike.
Rajski zeleni
Potrebno:
- 1 aka spanaa
- 1 aka blitve
- 1/2 glavice crvenog kupusa
Priprema:
Kupus izrendati i dodati ostalim sastoj ci -
ma. Sve spojiti u tanjiru i promeati.
Ruak od avokada
Sastojci:
- 2 zrela avokada
- 1 koren i list celera
- 100 g peninih klica
udo izleenja
150
- 3 kaike zrna suncokreta
- 2 paradajza
- zaini po elji
Priprema:
Oistiti avokado i izrezati ga. Izrezati celer
na tapie ili ga narendati. Samleti sunco -
kret u maini za orahe i pomeati sa za -
inom. Dodati nekoliko kaika vode. Po -
me ati sa povrem i posoliti.
Povre u tartar sosu
Sastojci:
- 2 paradajza
- 1 tikvica
- 2 argarepe
- 1/2 karfiola
- 2 cvekle
Tartar sos:
- 50 g mlevenih oraha
- 1 crni luk, sitno iseckan
- 1/2 krastavca, narendanog
- zaina po elji
- malo vode
Slana jela
151
Priprema:
Povre izrezati, blago posoliti, sastojke za
tartar dobro promeati, polako dodavati
vodu da se napravi krem sos. Pomeati sa
povrem.
Obrok sa klicama
Sastojci:
- 2 glavice celera sa liem
- 2 olje peninih klica
- 1 praziluk
- 3 kaike zaina od bosiljka
- 2 kaike seckanih oraha
- so
Priprema:
Celer izrezati i dodati praziluk, klice i so.
Dodati zain i dobro promeati.
Zelene pagete u sosu
Sastojci:
- vezica belog mladog luka
- 1 praziluk
- vezica blitve
udo izleenja
152
- 4-5 listova kelja
- 2 kaike maslinovog ulja
- so
Sos:
- 2 sitno seckana paradajza
- 2 crvene, sitno seckane paprike
- zaini po elji
Priprema:
Povre izrezati na rezance, posoliti i dodati
maslinovo ulje. Orahe samleti, posoliti, do-
dati ostale sastojke i posuti po povru.
Ruak od cvekle
Sastojci:
- 2 korena svee cvekle
- 1 tikvica
- 1 praziluk
- 2 kaike hladno cedjenog ulja
- 3 kaike mlevenih oraha
- vezica peruna
- so
Slana jela
153
Priprema:
Cveklu i tikvicu naribati, dodati sitno sec -
ka ni praziluk. Dodati ostale sastojke i dob -
ro promeati. Posoliti.
Punjene tikvice
Sastojci:
- 3 srednje tikvice
- 3 sitno rendane argarepe
- 3 kaike lana
- 50 g mlevenog suncokreta
- 2 kaike hladno ceenog ulja
- zaini po izboru
Priprema:
Tikvice oprati, uzduno presei na pola i
izdubiti sredinu. Ostale sastojke pomeati.
Dodati dve kaike mlevenih oraha, 3 kaike
vode i promeati. Sa time puniti tikvice.
Sluiti uz salatu od paradajza.
udo izleenja
154
Svea orba
Sastojci:
- 200 g kupusa i krastavaca
- 4 kaike klica od penice
- 2 kaike maslinovog ulja
- 1 kaiica miroije
- 2 kaike mlevenog susama
- so
Priprema:
Kupus i krastavac sitno narendati. Dodati
ostale sastojke, oko litar vode i dobro pro -
me ati. Posoliti i posuti perunom.
Kelj sa susamom
Sastojci:
- 1 manja glavica kelja
- 2 crvene slatke paprike
- 1 ljuta paprika
- aka seckanog spanaa ili blitve
- par oraha
- kaika maslinovog ulja
- so
Slana jela
155
Sos:
- 100 g susama
- zain po elji
Priprema:
Kelj sitno izrezati, takoe papriku i spana.
Malo posoliti, dodati kaiku maslinovog
ulja. Susam samleti u mlinu, posoliti i do-
dati zain i vodu, i promeati. Pomeati sa
po vrem i ukrasiti grubo seckanim orasi -
ma.
Ruak od bundeva i klica
Sastojci:
- 100 g klica od penice ili ovsa
- 400 g bundeve (ne semena)
- 2 paradajza
- 1 kaika bundevinog ulja
- zaini po elji
Priprema:
Bundevu narendati, dodati iseckani para -
dajz, zain i klice. Posoliti i promeati. Do-
dati bundevino ulje.
udo izleenja
156
Mleko od indijskog oraha
Potrebno:
- 100 g mlevenog indijskog oraha
- 1 banana
- 1 mango
- 1 tapi vanile
- 500 ml vode
- ako nije dovoljno slatko po elji dodati
2 supene kaike javorovog sirupa.
Priprema:
Mleko od susama
Potrebno:
- 100 g mlevenog susama
- 1 kruka
157
Biljna mleka
- 4 urme
- 500 ml vode
Priprema:
Mleko od badema
Potrebno:
- 100 g mlevenog badema
- 1 breskva
- 4 suve kajsije
- 500 ml vode
Priprema:
Mleko od suncokreta
Potrebno:
- 100 g mlevenog suncokreta
- 50 g malina
- 4 supene kaike javorovog sirupa
- 500 ml vode
Priprema:
udo izleenja
158
Mleko od lana
Potrebno:
- 100 g mlevenog lana
- 1/2 ananasa
- 1 banana
- 4 suve ljive
- tapi vanile
Priprema:
Biljna mleka
159
- Mo zdravlja, dr Hans Dil. Metafizika,
Be ograd, 2008.
- Zakoni zdravlja i izleenja, dr Nil Nidli.
Eden, Sremska Kamenica, 2008.
- Otrov sa velikim K - sluaj protiv kafe i
drugih braon napitaka, dr Agata Tre, Me -
tafizika, Beog rad, 2008.
- Kako unaprediti mozak, dr Elden al -
mers. Metafizika, Beograd, 2009.
- Mistina medicina - kakve opasnosti kriju
akupunktura, akupresura, homeopatija, iri-
dologija i druge sline vetine, dr Voren
Piters. CPS, Beograd, 2007.
- Vakcine, Vens Ferel. Metafizika, Beograd,
2008.
- Leenje raka sirovom hranom, dr Kristin
Nolfi. Metafizika, Beograd, 2008.
- Kako sam pobedila rak, dr Lorin Dej.
Metafizika, Beograd, 2008.
160
Bibliografija
- Mo ishrane, dr Kolin Kembel. Meta -
fizika, Beograd, 2008.
- Izlaz iz depresije, dr Nil Nidli. Eden,
Srem ska Kamenica, 2009.
- Leenje vida na prirodan nain, dr Meir
najder i dr Lorin Dej. CPS, Banjaluka,
2011.
- Prirodna medicina, dr Donald Miler.
Meta fizika, Beograd, 2009.
- Kuvar sudnjeg dana, Toni Radi. Meta -
fizika, Beograd, 2010.
- Tajna srenog ivota, dr Miroljub Petro -
vi. Meta fizika, Beograd, 2009.
- Sveto pismo - novi savremeni prevod.
Me ta fizika, Beograd, 2010.
Bibliografija
161
Dr Milisav Nikoli roen je 25. aprila 1957.
godine u aku, Srbija. Zavrio je Fakultet
za fiziko vaspitanje, diplomirao na medi-
cini sporta i doktorirao na Institutu za
prirod nu medicinu, SAD. Radi kao profe-
sor na Institutu za prirodnu medicinu.
Nosilac je crnog pojasa u karateu sedmi
dan. Prvi je selektor fudo kan reprezen -
tacije Jugoslavije. Osvaja je evropskog pr-
venstva i svetskog kupa. Bio je trener ne -
make reprezentacije u karateu.
Bio je saradnik Sportske akademije Beog -
rad. Objavljivao je vie naunih radova iz
medicine sporta. Bio je direktor sportske
akademije, istureno odeljenje aak, kao i
direktor sportskog saveza aak. Jedan je
od osnivaa karate kluba Borac iz aka i
osvaja prve zlatne medalje za klub.
162
O autoru
U periodu od 12 godina vodio je privatnu
ordinaciju u aku. Najvee rezultate u
me dicini ostvario je na sledeim poljima:
Izleenje kime neinvazivnom terapijom:
- protruzija diska
- prolaps diska
- ekstruzija diska
- deformiteti
Izleenje sportskih povreda neinvazivnom
terapijom:
- ukrteni ligament kolena
- meniskus
- skoni zglob
- prepona
- teniski lakat
- rame
- aka
- ravno stopalo
www.drmilisavnikolic.com
O autoru
163
Preporuujemo najbolje biljne pre parate i
tinkture: za jaanje imuniteta, poboljanje
cirkulacije, jaanje srca i mozga, hormo -
nalne probleme, probleme sa vidom, ko -
ne probleme, ienje organizma i dr.
Distribucija:
www.dzs.rs
tel. +381-69-102-1986
Preporuujemo

Cudo Izlecenja - DR Milisav Nikolic

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Cudo Izlecenja - DR Milisav Nikolic

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UDO

You might also like