Build br. 29, mart 2014.

Prozori: Tehnologija koju previamo

esto kroz prozore gledamo i ne primeujui ih, zanemarujui njihovu svakodnevnu ulogu naeg
zatitnika od kia, snega, hladnog i toplog vremena, pruajui nam obilje prirodne svetlosti koja nam
ulepava domove. Od naih prozora zaista oekujemo mnogo i oni nam uistinu to i pruaju.
Prvo, hajde da pogledamo ta se to sve oekuje od prozora: Oni nam obezbeuju pogled ka spolja - bez
obzira da li je to meava tokom hladnog zimskog jutra ili prikaz dece kako se igraju u dvoritu tokom leta.
Oni blokiraju beg toplote i spreavaju kondenzaciju na staklu. Oni spreavaju prodor kie.
Priredio: Branislav Savi d.i.a.

Na junoj strani naih domova, posebno u hladnijim klimatskim uslovima, esto se od prozora oekuje da
prenesu korisnu solarnu toplotu, pomaui nam da zagrejemo domove. Ipak, u toplim klimatskim uslovima i
esto na zapadnim i istonim strana naih kua u vie severnijim klimama elimo da prozori blokiraju ulazak
neeljenog sunevog zagrevanja.
Od prozora se uglavnom oekuje da nam obezbede ventilaciju, omoguavajui nam da ih otvorimo i pustimo
sve vazduh da kanalie u naim domovima ipak, mi takoe elimo od istih prozora da budu hermetiki
izolovani kada su zatvoreni i da ne putaju prodor hladnih zimskih vetrova.
Prozori esto moraju da imaju komarnike koji ne dozvoljavaju ulazak insektima u kuu i imaju druge elemente koji
blokiraju sunevu svetlost ili dodatno smanjuju gubitak toplote (roletne, tende, aluzine, itd.). Neki prozori takoe
moraju da obezbede izlaz u sluaju poara.
Sve ovo, plus da su jo izdrljivi, dugotrajni, laki za odravanje, atraktivni i, da, pristupani. Kako prozori mogu da
urade sve ovo? Oni to rade zahvaljujui nekim genijalnim tehnologijama i karakteristikama njihovog dizajna.
Naglasiemo neke od najvanijih karakteristika ispod.
Transparentnost i optika jasnoa
Iako su mali prozori (30 puta 30 centimetara) postavljani u kuama iz 18. veka svakako atraktivni i cenjeni, oni
nam ne pruaju sjajan pogled. Runo duvano i valjano staklo iskrivljuje pogled. Polirana staklena ploa, razvijena
pre nekih 100 godina, prua bolju vidljivost, ali je bila veoma skupa.
Prava revolucija se desila u pedesetim godina prolog veka sa razvojem plutajueg stakla, u kome se istopljeno
staklo izliva na sloju istopljenog kalaja. Proizvodni proces izgleda otprilike ovako: istopljeno staklo se usporeno
izliva iz pei od 500 tona koja se greje pomou masivnih mlazeva zagrejanog prirodnog gasa na istopljeni kalaj, i
zatim se pomera oko 300 metara du trake gde se staklene ploe od 3,6 metara polako hlade i seku u
pojedinane ploe sa kojima se lake upravlja. Istopljeni kalaj obezbeuje glatku povrinu i proizvodi veoma
transparentno staklo bez distorzija, gde poliranje nije potrebno.
Razni premazi na staklu i aditivi u staklu utiu na prozranost vidljive svetlosti. U toplijim klimama, uobiajeno je
da staklo bude ili obojeno ili da ima nisko-emisione premaze koji blokiraju sunevu svetlost. Ovi prozori koji
kontroliu koliinu sunca mogu znaajno da umanje vidljivost kroz njih kao i da promene spoljanji izgled
objekta.
U poslovnim zgradama, gde su zatamljena stakla dugo dominirala, postalo je sve popularnije korienje ultra-
providnog stakla sa niskim sadrajem gvoa koje obezbeuje staklo koje je jo transparentnije od standardnog.

Vieslojno staklo
Prva strategija smanjenja gubitka toplote kroz prozore je bila dodavanje jo jednog sloja stakla. Ovo je prvi put
uraeno sa prozorima koji su bili pod udarima oluja pre vie od 200 godina. Najosnovniji olujni prozori, mogu biti
postavljeni na jesen i uklonjeni na prolee; danas su uobiajeni trostruki prozori sa upravljivim krilima i roletnama.
Ali, poevi od 1940-tih i 1950-tih godina, proizvoai su poeli da proizvode izolovane-staklene jedinice (IGU
insulated-glass units) sa dva sloja stakla koji su razdvojeni vazdunim prostorom. Ponekad se nazivaju
termopanskim staklom (Thermopane glass), to je ime kompanije Libby Owens Ford (LOF) koje je korieno za
taj tip stakla kada je uvedeno na trite Sjedinjenih Amerikih Drava 50-tih godina.
Dok jedan sloj sa 3mm debelim staklom izoluje oko R-1, dva sloja razdvojena vazdinim prostorom izoluju oko R-
2, duplirajui izolaciju. Skoro celokupna izolaciona vrednost je postignuta zbog vazdunog prostora, a ne samog
stakla. ak i sa staklom, R-1 se obezbeuje gotovo u potpunosti sa stajaim vazduhom na obe strane stakla.
Prvobitno termopansko staklo kompanije LOF je imalo zavarene staklene ivice, tako da je zaptivanje bilo izuzetno
dobro. Mnogi od termopanskih prozora koji su postavljeni pre vie od 50 godina i dalje funkcioniu normalno.
Ostali proizvoai stakla su koristili odstojnike i organske zaptivne smese za postizanje vazdunog prostora
izmeu slojeva stakla, i ovaj pristup je na kraju prevagnuo. Danas se praktino svako termopansko staklo pravi
korienjem odstojnika obino od aluminijuma, ali ponekad i od nerajueg elika, butil gume ili silikona koji
se odravaju u mestu i zapeauju sa veoma trajnim zaptivaima.
Sedamdesetih godina prolog veka, proizvoai su pokuali da dodaju trei sloj stakla koji bi dodatno poveao
izolacionu vrednost. Ovo je povealo R-vrednost (u centru stakla) na oko R-3. Ameriki proizvoai su uglavnom
imali problema sa ovim pristupom, jer kako su poveali teinu prozora oni nisu adekvatno ojaali okvire i opremu.
Problem je usledio, a industrija je polako poela da zazire od troslojnih prozora.
U Evropi, meutim, troslojni prozori su postali veoma uobiajeni. Ono to je iznenaujue jeste injenica da su u
vedskoj troslojni prozori efektivno bili zahtevani propisima od 1976. godine. Prosto ne moete videti nove
prozore u vedskoj koji nisu troslojno zastakljeni.
Deblji vazduni prostor
Kako je pritisak ka obezbeivanju bolje izolovanih prozora rastao 1970-tih godina, proizvoai su poveali
debljinu vazdunog prostora sa 6,5mm na 13mm. Ova promena moe doneti dramatino poboljanje energetske
efikasnosti do 40 odsto u nekim sluajevima bez mnogo dodatnih trokova. Efikasnost se postie zbog toga
to se manji protok toplote deava preko gasno-fazne provodljivosti jedan od naina protoka toplote kroz
prozore.
Optimalna debljina vazdunog prostora je oko 13 milimetara. Ako je prostor deblji od toga, jo jedan nain
prenosa toplote konvekcija poinje da poveava prenos toplote. Ovo se deava zato to se konvekcijske
petlje stvaraju u vazdunom prostoru. Pronalaenje optimalne debljine vezdunog prostora znai pronalaenje
ravnotee izmeu gasno-fazne provodljivosti i konvekcije.
Potranja za debljim vazdunim prostorom, naalost, dovela je do propasti onih prozora sa zavarenim ivicama
koje je kompanija LOF proizvodila. Sa debljim vazdunim prostorima, napori na ivicama stakla se poveavaju i
termiko irenje i skupljanje izazivaju lomljenje stakla.
Performanse prozora: Magija nisko-emisionih premaza
Poboljanja energetskih performansi prozora preko dodavanja dodatnih slojeva stakla i poveanja debljine
vazdunog prostora izmeu slojeva stakla nisu jedine dostupne metode, a sada emo priati o revolucionarnoj
promeni u dizajnu prozora koja se pojavila 1980-tih godina: nisko-emisioni premazi.
Da ne bude zabune. Uvoenje nisko-emisionih (low-e: low-emissivity) premaza je za-ista bilo revolucionarno.
Mnogo poetnog rada na nisko-emisionim premazima je finansirano od strane Ministarstva energije Sjedinjenih
Amerikih Drava (U.S. Department of Energy) pokazujui praksu koju vlade sveta treba da nastave da prate.
Jedan od pionira energetske efikasnosti, arhitekta Bler Hamilton (Blair Hamiliton), bio je ukljuen u nekim od
najranijih istraivanja nisko-emisionih premaza na Masausetskom institutu tehnologije (MIT).
Sredinom 1970-tih, arhitekta Hamilton je radio na tehnologiji u kojoj je veoma tanki, transparentni premaz srebra
vakumom postavljen na tanak sloj milar (mylar) plastike koja se zatim moe postaviti izmeu dva sloja stakla.
Pravilno proizveden, plastini film je nevidljiv, i on je proizveo ne samo troslojno zastakljenu konfiguraciji ve i
magian nain reflektovanja toplote koja pokuava da pobegne nazad u sobu.
Kako nisko-emisioni premazi funkcioniu
Pre nego to fiziari koji itaju ovo ospore poslednju tvrdnju, dozvolite da razjasnimo da nisko-emisioni premazi
zapravo ne reflektuju toplotu. Umesto toga, oni usporavaju emisiju zraee energije. Hajde da pogledamo
energetske tokove kroz prozor.
Jednom kada se solarna energija koja sija kroz prozor apsorbuje od strane povrina u kui recimo u podu ili
zidu energija zagreva povrinu, koju zauzvrat poinje da zrai sopstvenu energiju. Ta energija koja se emituje
od strane poda ili zida je dugotalasno elektromagnetno zraenje. Staklo ili film sa nisko-emisionim premazom
apsorbuje tu toplotnu radijaciju (umesto da ga prenosi) i nisko-emisioni premaz u velikoj meri ograniava
ponovno zraenje ili emisiju te energije. Odatle i termin nisko-emisioni.

Neki od istraivaa koji su radili na ovim premazima u MIT-u su natovarili svoju laboratoriju u kombi i preselili se
iz Kembrida (Masausets) u Palo Alto (Kalifornija) gde su osnovali kompaniji Southwall Technologies 1979.
godine. Proizvod kompanije, Heat Mirror (toplotno ogledalo), je komercijalno bilo dostupno od 1981. godine
ugrubo udvostruujui R vrednost prozora sa R-2 do R-4 i uvodei novo doba u tehnologiju proizvodnje prozora.
U meuvremenu, druge kompanije su aktivno radile na naporima da direktno postave nisko-emisione premaze
na staklo. I kompanija PPG (prvobitno Pittsburgh Plate Glass) i Cardinal Glass su proizveli nisko-emisiono staklo
1983. godine, a drugi proizvoai stakla su ih ubrzo pratili.
Tokom naredne dve decenije, nisko-emisioni premazi koji su direktno postavljeni na staklo su osvojili veinu
trita i oni i dan danas dominiraju. Iako kompanija Southwall i dalje proizvodi dobre proizvode i veliki broj
proizvoaa prozora inkorporira njihov Heat Mirror film na prozore, direktno obloeno nisko-emisiono staklo je
daleko ee danas.
Gde treba postaviti nisko-emisione premaze?
Da bi bili najefikasniji u podnebljima gde elite da blokirate gubitak toplote ali da dozvolite ulazak solarnog
toplotnog dobitka, nisko-emisioni premazi treba da se postave na spoljnoj povrini unutranjeg okna stakla u
industriji proizvodnje prozora, ovo je poznato kao povrina br. 3 (u nabrajanju povrina uvek poinjete sa spoljne
povrine).
U toplijim klimama, gde se vie brinete oko nedozvoljavanja ulaska neeljene toplote, preferirana lokacija nisko-
emisionog premaza je povrina br. 2 (unutranja strana spoljanjeg stakla). Odreene nemake kompanije su
proizvele prozor kome se stakla okreu tako da se optimizuje nisko-emisioni premaz u zavisnosti od godinjeg
doba.
Iako su ovi nisko-emisioni plasmani (na povrinama br. 2 i 3) prednost, ako imate premaz na drugoj povrini nije
kraj sveta. Razlike izmeu sveukupnog energetskog performansa prozora sa premazima bilo na povrini br. 2 ili
3 u bilo kojoj klimi je manje znaajna od razlike postojanje nisko-emisionog premaza i nepostojanja istog. Neki
proizvoai samo stavljaju nisko-emisivni premaz na povrini br. 2, navodei zabrinutost zbog neuspeha
zapeeenja kada je premaz na povrini br. 3. To nije veliki problem ak i u hladnoj klimi.
Sa nisko-emisionim premazima direktno postavljenim na staklu postoje dve iroke kategorije: meki premaz i tvrdi
premaz. Sa mekim nisko-emisionim premazom, tanak sloj srebra se stavlja na staklo putem procesa prskanja
nakon proizvodnje stakla. Iako su najraniji meki nisko-emisioni premazi imali jedan sloj srebra, premazi sa dva
sloja (nisko-emisioni na kvadrat) i tri sloja (nisko-emisioni na kub) su poeli da se proizvode poto imaju jo
manju emisivost i manji gubitak toplote.
Ovi prskajui premazi se nazivaju mekim premazima zato to premazi ostaju prilino delikatni i moraju da se
zatite unutar izolovane staklene jedinice (suoavajui se sa vazdunim prostorom) iako se ovo moda menja,
kao to je opisano u nastavku.
Sa tradicionalnim tvrdim nisko-emisionim premazima, nisko-emisioni sloj oksida indijuma i kalaja se primenjuje
kada je staklo istopljeno i kada tek poinje da ovrava. Oznaavajui proizvodnju na visokoj temperaturi, ovi
premazi se takoe nazivaju pirolitiki (pyrolytic) nisko-emisioni premazi. Oksid indijuma i kalaja postaje deo
stakla i, kao rezultat, nisko-emisioni premazi postaju dugotrajniji. Zato su ova vrsta premaza dobra za prozore
koji trpe dosta atmosferskih padavina i puno abrazivnih akcija.
Iako su tvrdi nisko-emisioni premazi izdrljiviji od mekih, emisivost nije tako niska, tako da ova stakla ne postiu
tako nizak U faktor. Sa druge strane, oni dozvoljavaju vei prodor sunevih zraka, tako da su obino bolji za kue
koje se oslanjaju na pasivno solarno grejanje.
ta je novo u nisko-emisionim premazima?
Razlika izmeu mekih i tvrdih nisko-emisionih premaza postaje neprimetna. Kompanija Cardinal Glass skoro je
predstavila ultra jasan premaz za staklo (LoE-i89) koji moe biti postavljen na povrini br. 4 izolovane staklene
jedinice povrini stakla koja gleda na sobu. Prema Dimu Larsenu iz kompanije Cardinal, ovo staklo prua
izuzetno visoku provodljivost od 89% mnogo vee od standardnog pirolitikog tvrdog nisko-emisionog stakla.
Ovaj premaz je trajan i nema onu plavkastu nijansu koja je nekim ljudima smetala kod pirolitikih tvrdih nisko-
emisionih stakala.
Staklo sa ovim premazom moe da se kombinuje sa nisko-emisionim dvoslojnim ili troslojnim obloenim staklom
u cilju postizanja U faktora od 0,20 (R-5) kod dvostruko zastakljenih prozora. Ranije smo morali da imamo
trostruko zastakljeni prozor da bismo postigli ovaj nivo energetske efikasnosti.
Kompanija Cardinal je takoe nedavno predstavila novo meko nisko-emisiono staklo LoE-180 sa visokim
solarnim prenosom (transmisija 80 odsto vidljive svetlosti) i sa jednoslojnim premazom. Ovo obezbeuje prilino
vei solarni dobitak nego prethodna jednoslojna meka nisko-emisiona stakla.
Da li zaista elite radioaktivne prozore?!
Neke od glavnih strategija za poboljaanje energetske efikasnosti prozora su dodavanje dodatnih slojeva stakla,
poveanje debljine vazdunog prostora izmeu slojeva stakla, kao i dodavanje nisko-emisionih premaza, o
kojima smo pisali gore. Jo jedna vana strategija koju emo pokriti jeste korienje nisko-provodljivih gasova
umesto vazduha u prostoru izmeu slojeva stakla. U tu svrhu se najee koristi argon, zatim ksenon koji se
povremeno upotrebljava, dok se kripton koristi kod prozora najviih performansi.
Ispune sa gasovima niske provodljivosti ne ine toliku razliku u energetskoj efikasnosti prozora kao dodavanje
dodatnog sloja stakla, poveanje razmaka izmeu slojeva stakla, pa ak i kao dodavanje nisko-emisionih
premaza, ali su ipak znaajna i definitvno vredna kada birate nove prozore koji imaju nisko-emisione premaze.
Dodavanje argona je najisplativije poboljanje vaeg prozora. Ali, ta su ove gasne ispune i kako one
funkcioniu?

Zato ispune sa gasovima niske provodljivosti imaju smisla
Da bismo razumeli kako funkcionie argon, moramo da se vratimo na priu kako toplota prolazi kroz prozore.
Postoje tri naina prenosa toplote: kondukcija, konvekcija i refleksija. Sa netaknutim (ne-nisko-emisionim) duplo
zastakljenim prozorima, zraenje (ili refleksija) ini oko polovinu prenosa toplote, dok kondukcija i konvekcija ine
po 25%. Kada se nisko-emisioni premaz doda prozoru, zraea komponenta tog toplotnog gubitka se znaajno
smanjuje, i kao rezultat toga konduktivni i konvesivni udeo postaju vie znaajni. Kao to ime implicira, ispune sa
gasovima niske provodljivosti smanjuju protok toplote. Veina nas kada misli o kondukciji toplote, koja je prenos
kinetike energije od molekula do molekula, misli da se javlja samo kroz vrstu materiju (pomislite na ruku
tiganja), ali se kondukcija deava i kroz stakla. Ponekad ovaj fenomen zovemo gasno-fazna provodljivost.
Plemeniti gasovi
Vazduh ima toplotnu provodljivost od 0,014BTU po kvadratnoj stopi po satu za svaki Farenhajt stepen razlike u
temperaturi na sobnoj temperaturi. Ako moemo zameniti taj vazduh sa nisko-provodljivim gasom, moemo
usporiti gubitak toplote kroz prozore. Argon je odlina opcija. On ima provodljivost od 0,0092 to je 34% manje
od vazduha i on je najei gas koji se koristi za ispunu prozora (ako izuzmemo vazduh, naravno).
Neki od najefikasnijih prozora koriste vie egzotian gas kripton za ispunu prostora izmeu stakla. Kripton
ima provodljivost od 0,0051, to je za 63% manje od vazduha. Ksenon, jo rei gas, ima provodljivost koja je za
79% manja. Ovi gasovi (koji se nalaze u krajnjoj desnoj koloni periodnog sistema elemenata) su veoma stabilni i
nereaktivni, to je atribut koji im je doneo nadimak plemeniti gasovi (nazvani tako jer, kao i plemstvo, oni
nemaju interakciju sa obinim ljudima/gasovima).
Svi ovi gasovi su komponente vazduha koji udiemo. Argon ini neto manje od jedan odsto nae atmosfere
(trei posle azota i kiseonika) i proizvodi se prilino jeftino kao sporedni proizvod vaenja kiseonika iz vazduha.
Kripton je prisutan u vazduhu pri koncentraciji od oko jednog dela po milionu (jedan desetohiljaditi deo procenta),
a ksenon je prisutan u jo manjoj koncentraciji. Kao rezultat toga, ovi egzotini gasovi su daleko skuplji. Kupovina
prozora punjenih sa kriptonom umesto argonom e vas skuplje kotati, dok je cena za prozore punjene sa
argonom skoro ista kao za one punjene vazduhom.
Prednosti gasova niske provodljivosti
Dodavanje argona u dvostruko zastakljene prozore smanjuje U faktor za oko 0,05 (smanjenje U faktora znai
smanjenje protoka toplote). Sa staklima koja nisu nisko-emisiona, dodavalje argona smanjuje U faktor sa 0,5 na
0,45, to je 10% smanjenja gubitka toplote (pod pretpostavkom da postoji optimalni razmak za stakla). Kada
postoji nisko-emisioni premazi, taj isti argon poboljava U faktor sa 0,30 na 0,25 to je mnogo bolje poboljanje
od 17%. Korienje kriptona sa optimalnim razmakom smanjuje U faktor sa dodatnih 0,025, tako da je ukupan
napredak u odnosu na vazduh 25%.

Optimalna debljina izolovane-staklene jedinice
Optimalna debljina izolovane-staklene jedinice varira u zavisnosti od gasa sa kojim se ispunjava prostor meu
staklom. Sa debljim vazdunim prostorom postoji manje gubitka toplote, ali ako je razmak previe veliki,
konvektivne petlje se formiraju i one dovode do poveanog gubitka toplote. Sa vazduhom, optimalna debljina za
vazduni prostor je oko 1,2cm (u zavisnosti od temperaturnih uslova koji se koriste za modelovanje prozora). Za
argon je ta debljina skoro ista, samo nekoliko milimetara manja.
Ako je nia razlika u temperaturi (delta-T) izmeu spoljanjeg i unutranjeg prostora, kao to je sluaj u Evropi,
postoji manje konvekcije izmeu stakla, a optimalna debljina vazdunog prostora je vea, dok je u Severnoj
Americi, zbog manje razlike u temperaturi, obrnuti sluaj. Sa kriptonom je optimalna debljina znaajno manja: oko
0,8cm (sa amerikim delta-T pretpostavkama). To je zato to je kripton mnogo vie klizav nego vazduh ili argon.
On lake formira konvektivne petlje, to poveava konvektivnu komponentu prolaza toplote.
Da li zaista elimo radioaktivne prozore?
Relativno je nepoznata injenica da je kripton donekle radioaktivan. Postoji mnogo izotopa kriptona, ali kripton-85
sa vremenom poluraspada od 10,8 godina jeste onaj koji izaziva zabrinutost. Kripton-85 se proizvodi fisijom
uranijuma i plutonijuma, i oslobaa se u atmosferu kroz testiranja nuklearnih bombi, isparenja iz nuklearnih
elektrana i preradom utroenog nuklearnog goriva.
Poslednji izvor je najznaajniji, a veina njega potie iz francuskog postrojenja za preradu nuklearnog
goriva, Areva NC, koje je aktivno od 1976. godine. Koncentracija kriptona-85 u atmosferi je porasla za nekoliko
stotina puta od ranih 1940-ih, a neki deo tog kriptona-85 zavri u kriptonu koji smo izvukli iz atmosfere. Kao
rezultat toga, kanisteri gasa kriptona imaju merljive nivoe radioaktivnosti.
Mada, da li je ovo znaajno za nas? Verovatno ne mnogo. U veini krajeva sveta, radioaktivnost iz kriptona u
naim prozorima e biti nia od pozadinske radijacije. Ako smo spremni da ivimo sa drugim izvorima
radioaktivnosti u objektima, kao to su betonski temelji i granitne radne povrine u kuhinji, onda verovatno ne bi
trebalo da brinemo previe o kriptonu. Meutim, jonizirajue zraenje je kumulativno, i onda kada moemo da
izbegnemo izlaganje, to treba i da pokuamo da uradimo.

Da li se gas zadrava?
Pitanje da li gasovi niske provodljivosti traju u izolovanim staklenim jedinicama jeste bitno. Ako oni iscure za
nekoliko godina, onda ne vredi troiti vie novca na prozore zbog njih. Na osnovu laboratorijskog istraivanja,
jedan odsto gasa se izgubi godinje. Zaudo, samo je mali broj istraivanja o stopi zadraavanja gasa uraeno
na terenu.
Sreom, istraivanja koja su uraena nude generalno dobre vesti. Po jednom testiranju na terenu nekoliko
desetina prozora tokom perioda od vie godina, pronaeno je da samo oko 0,6% gasa iscuri godinje. To je
prilino niska stopa gubitka: prozor koji je zapoeo svoj ivotni vek sa 95% argona bi nakon 30 godina imao 79%,
a nakon 50 godina, ta stopa bi bila 70%. ak i da pretpostavimo da se godinje gubi 1% gasa, nakon 30 godina
bi i dalje bilo 70% prvobitnog argona, a nakon 50 godina 50%. Veina prozora ne traje 50 godina iz drugih
razloga, tako da ne morate brinuti oko stope zadravanja gasa.
Poenta
Uvek vredi dodati gasove niske provodljivosti u izolovane staklene jedinice. Iako ne treba biti preterano zabrinut
zbog radioaktivnosti kriptona, on ipak moe izazvati podozrenje, tako da emo dobiti mnogo vie za uloeni
novac sa argonom. Ako ba elite bolju energetsku efikasnost nego to se moe postii sa nisko-emisionim
premazom i argonom u izolovanoj staklenoj jedinici, a ne elite da zamenite argon sa kriptonom, moete uvesti
trei sloj stakla sa drugim nisko-emisionim premazom ili drugi nisko-emisioni premaz na unutranjoj povrini
(povrina br. 4) dvostruko zastakljene izolovane staklene jedinice.

[vrh strane]