Inicijativa za REKOM Inicijativa za REKOM

1
18/2014
april / travanj
BHSC
Inicijativa za REKOM
2
IMPRESSUM
!Glas je publikacija Incijative za REKOM koja izlazi jednom meseno.
Svi brojevi dostupni su na veb sajtu ZaREKOM.org.
Vesti o Incijativi za REKOM se mogu pratiti i na Facebook prolu: http://www.facebook.com/ZaREKOM.
PerKOMRA.ForRECOM, kao i na Twitteru: @ZaREKOMPerKOMRA
Kontakt:
email: regional@zarekom.org; Tel: +381 (0)11 3349 766; Fax: +381 (0)11 3232 460; Mob: +381 (0)63 393 048
ISBN 978-86-7932-048-3
CIP -
,
341.322.5(497.1)"1991/1999"
GLAS
!Glas Inicijative za Rekom. - Beograd :
Inicijativa za REKOM, 2012 (Beograd :
Publikum). - 28 str. : fotogr. ; 21 cm
Tira 1.000
ISBN 978-86-7932-048-3
1.
a) - - 1991-1999
COBISS.SR-ID 193321996
Inicijativa za REKOM Inicijativa za REKOM
1
SADRAJ
UVODNIK
!Osnivanje REKOM-a postaje izgledno..................2
AKTUELNO
!Trim za REKOM u Beogradu, Pritini i Skoplju..................5
!Koalicija za REKOM razgovarala sa vladikom Grigorijem.................6
!Veterani i pomirenje u regionu bive Jugoslavije..................8
!Narcis Mianovi: Pomirenje je biljka koju stalno moramo zalijevati ..................9
!Spasoje Kulaga: Veterani moraju biti ukljueni u proces izgradnje mira..................12
!Zvonko Luci: Pomirenje koe interesi politike i korumpirane elite..................15

!Gani Balaj: Priznanje krivice je preduslov za mir.................19
!Dalibor Trajkovi: Rad sa mladima je put ka pomirenju ................21

!Boro Kitanoski: Razumevanje, stub odrivog mira...............24
!Slaana Bukovac: Misterij psihikog zdravlja.................26
MEUNARODNA TRANZICIONA PRAVDA
!Ameriki vojnici u potrazi za mirom u Vijetnamu................30

INTERVJU: Lea David
!Veterani moraju biti deo procesa izgradnje mira.................32
Europska komisija. Ovaj dokument je izdat uz fnancijsku podrku Europske unije. Sadraj
ovog dokumenta iskljuiva je odgovornost Fonda za humanitarno pravo i ne moe se ni pod
kojim okolnostima smatrati da odraava stav Europske unije.
Evropska komisija. Ovaj dokument je izdat uz fnansijsku podrku Evropske unije. Sadraj ovog
dokumenta iskljuiva je odgovornost Fonda za humanitarno pravo i ne moe se ni pod kojim
okolnostima smatrati da odraava stav Evropske unije.
Inicijativa za REKOM
2
Pre osam godina, u maju 2006. godine, na prvom Forumu za tranzicionu pravdu
u postjugoslovenskim zemljama, zapoela je regionalna debata civilnog drutva o
suoavanju s prolou u kontekstu potencijala, postignua i ogranienja krivine
pravde, potreba rtava da se zna i pamti ta se svakoj pojedinano dogodilo i
obaveze drava da spree ponavljanje zloina. Na pomenutom skupu, porodice
nestalih su prve dale podrku regionalnom pristupu i inicijativi za osnivanje
zvanine regionalne komisije, s dubokom verom da zajednika komisija ima
veu snagu da doprinese otkrivanju istine o sudbini nestalih i masovnih grobnica
nego nacionalna tela. Jaka podrka osnivanju zvanine Regionalne komisije za
utvrivanje injenica o ratnim zloinima i drugim tekim krenjima ljudskih prava
dola je i od preivelih rtava i svedoka ratnih zloina koji su, svedoenjem u
suenjima za ratne zloine, iskusili da sudnica nije mesto za glas rtava i kazivanje
line istine o nanetim nepravdama.
Postepeno, u debatama civilnog drutva, tokom etiri godine, iskristalisan je stav
da Regionalna komisija, nazvana REKOM, treba da bude meudravna komisija
koja e, izmeu ostalog, da saini poimenini popis civila, vojnika i policajaca
koji su izgubili ivot u ratovima i u vezi sa njima u periodu 1991-2001. godine,
popis mesta zatvaranja i lica koja su bila protivpravno zatvorena, kao i lica koja su
podvrgavana muenju. Debata, koju smo nazivali konsultativni proces, rezultirala
je i drugim dobrim stvarima. Jedna lanica udruenja porodica rtava je bila

UVODNIK
!Osnivanje
REKOM-a
postaje
izgledno
Nataa Kandi
Photo: Vreme
Inicijativa za REKOM Inicijativa za REKOM
3
Realno je da izaslanici
zavre sa radom u
maju 2014. godine i
da u junu prezentiraju
dokument Izmene
Predloga statuta.
ponosna to je nauila da slua druge, a drugi uesnik, takoe iz udruenja rtava,
je prestao da o drugima misli kao neprijateljima nakon to je uo njihove ispovesti
o tome ta im se dogodilo tokom rata.
Brojni uesnici iz udruenja rtava su imali otpor prema uestvovanju u kreiranju
Predloga statuta REKOM-a, pravdajui se da nemaju za to potrebno znanje.
Vremenom su postali sigurni da su rtve najpozvanije da iskau svoje potrebe i
oekivanja. Veliki dogaaj je bila Skuptina Koalicije za REKOM, 26. marta 2011.
godine, kada je usvojen Predlog statuta REKOM-a. Potom je peticiju za osnivanje
REKOM-a potpisalo 543.000 graana postjugoslovenskih zemalja.
Prenos procesa REKOM sa civilnog na politiki nivo pokazao se
kao teak izazov. Bilo je lako dobiti verbalnu politiku podrku
- posebno u kontekstu 543.000 potpisa peticije za osnivanje
REKOM-a. Meutim, od usvajanja Predloga statuta REKOM-a
do poetka rada Regionalne ekspertske grupe za REKOM,
koju su inili lini izaslanici predsednika drava/Predsednitva
BiH, prolo je dve godine. U skladu sa dogovorom Koalicije za
REKOM i predsednika drava/Predsednitva BiH, izaslanici su dobili zadatak da
analiziraju Predlog statuta REKOM-a iz ugla pravnih i ustavnih mogunosti svake
pojedinane zemlje za osnivanje REKOM-a.
Predsednik Hrvatske imenovao je Zlatu urevi, redovnu profesorku na
Pravnom fakultetu Sveuilita u Zagrebu; predsednik Srbije imenovao je sudiju
Apelacionog suda u Beogradu Siniu Vaia; predsednik Makedonije imenovao
je Lubena Arnaudoskog, lana svog kabineta; predsednik Crne Gore imenovao
je dekanicu Fakulteta politikih nauka u Podgorici i svoju linu savetnicu za
manjinska i ljudska prava, Sonju Tomovi-undi; predsednica Kosova imenovala
je linog pravnog savetnika Selima Selimija; lan Predsednitva BiH Bakir
Izetbegovi imenovao je Aljou amparu, dogradonaelnika Sarajeva, a lan
Predsednitva BiH eljko Komi imenovao je Gorana Mihaljevia, pravnog
eksperta za saradnju sa Hakim tribunalom. Predsednik Slovenije i srpski lan
Predsednitva BiH jo uvek nisu imenovali svoje izaslanike za REKOM.
Prvi sastanak izaslanika, bez uea izaslanika predsednika Makedonije, odran je
6. septembra 2013. godine, drugi 27. oktobra 2013. godine, a trei 8. marta 2014.
godine. Realno je da izaslanici zavre sa radom u maju 2014. godine, i da u prvoj
polovini juna predsednicima drava/Predsednitvu BiH prezentiraju dokument


Inicijativa za REKOM
4
Izmene Predloga statuta REKOM-a koji, prema njihovom miljenju, omoguuje
osnivanje REKOM-a. Predsednici/Predsednitvo BiH imaju pravo na dodatne
izmene dokumenta, a potom, najkasnije poetkom septembra 2014. godine,
informiu Koaliciju i javnost o pravnim i ustavnim mogunostima osnivanja
REKOM-a. Budui da je re o izmenama Predloga statuta REKOM-a, Koalicija
je obavezna da razmatra i oceni usklaenost izmena sa ciljevima i zadacima
REKOM-a koje je Skuptina Koalicije za REKOM
1
izglasala kao minimalni
standard podrke meudravnom predlogu mandata REKOM-a. Potom, proces
REKOM postaje meudravni projekat, a Koalicija za REKOM e nastaviti sa
popisom ratnih rtava i mesta zatvaranja civila i ratnih zarobljenika, ime e
direktno doprineti ostvarenju osnovnih zadataka koji nikad nisu bili predmet
osporavanja i kritike.
U kontekstu regionalne saradnje, osnivanje REKOM-a postaje izgledno. Podrka
meunarodnih institucija krivine pravde je bezrezervna. Predsednik Hakog
tribunala, sudija Teodor Meron, nedavno je snano podrao
2
osnivanje regionalne
komisije za utvrivanje istine: Mandat Meunarodnog suda je ogranien na
utvrivanje individualne odgovornosti lica optuenih za odreene teke zloine
poinjene na podruju bive Jugoslavije. MKSJ, meutim, ne moe posluiti kao
jedini, niti ak najvaniji nain za zaceljivanje rana nastalih sukobima koji su se
dogodili. Umesto toga, njegov rad moe posluiti kao kontekst za ire diskusije
i dopuniti napore koji su neposredno usmereni na pomirenje, poput komisija
za utvrivanje istine na regionalnom, nacionalnom ili meunarodnom nivou,
programa za utvrivanje zajednikih stanovita o istoriji, i slino.
Nataa Kandi
Autorka je koordinatorka Inicijative za REKOM i lanica tima javnih zagovaraa
za osnivanje REKOM-a
1 Skuptina Koalicije za REKOM, 26. mart 2011, kada je usvojen Predlog statuta REKOM-a.
2 Danas, 26. mart 2014.
Inicijativa za REKOM Inicijativa za REKOM
5
AKTUELNO
Koalicija za REKOM ove godine uestvuje na Beogradskom maratonu, koji se
odrava 27. aprila 2014. godine, a potom 11. maja u Pritini i Skoplju, sa akcijom
Trim za REKOM.
Svojim ulinim akcijama, Koalicija za REKOM poziva graane da uestvuju u
maratonima u Beogradu, Pritini i Skoplju, i time daju podrkuinicijativi za
osnivanje Regionalne komisije za utvrivanje injenica o ratnim zloinima i
drugim tekim krenjima ljudskih prava na teritoriji bive Jugoslavije u periodu od
1991-2001. godine (REKOM).
Koalicija za REKOM prole godine je uestvovala na maratonima u Sarajevu,
Zagrebu, Podgorici i Ljubljani, u kojima je preko 300 pojedinaca, najvie mladih,
uestvovalo u trci na 5km, pod nazivomTrim za REKOM.
Trim za
REKOM u
Beogradu,
Pritini i
Skoplju
Inicijativa za REKOM
6
Delegacija Koalicije za REKOM susrela se 6. aprila 2014. godine sa vladikom
zahumsko-hercegovakim Grigorijem u seditu te eparhije. Poseta je organizovana
u cilju jaanja podrke crkava i verskih zajednica Inicijativi za osnivanje REKOM-a.
Selektivni pristup rtvama veliki je problem i veoma je vano da svaka rtva
dobije svoje ime, istakao je vladika Grigorije. On je izraio elju i spremnost da
pomogne kako bi Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, primio delegaciju
REKOM-a i predloio svog izaslanika u toj koaliciji.
On je obeao podrku u procesu dalje institucionalizacije REKOM-a i podrao
dosadanje napore Koalicije da imenuje rtve poslednjeg rata jer je to, kako je
naveo, u interesu svih rtava bez obzira na veru i naciju.
Upoznavajui vladiku Grigorija sa dosadanjim uinkom Koalicije za REKOM,
regionalna koordinatorka ove koalicije Nataa Kandi je naglasila da svega dva
predsednika u regionu nisu imenovali svoje predstavnike u Regionalnu ekspertsku
grupu za REKOM, koja e analizirati Predlog statuta REKOM-a u kontekstu
ustavnih i pravnih mogunosti svake pojedinane zemlje u regionu nekadanje
SFRJ. Za sada, to su trei lan Predsednitva BiH Neboja Radmanovi i
predsednik Slovenije Borut Pahor.
Zasebne komisije za istragu nestalih, nacionalni dravni centri za istraivanje
ratnih rtava i popis rtava nikako nisu u suprotnosti sa ciljem REKOM-a, jer bi
!Koalicija
za REKOM
razgovarala
sa vladikom
Grigorijem
Inicijativa za REKOM Inicijativa za REKOM
7
buduoj meudravnoj komisiji upravo suenja i zasebne komisije pomogle u
utvrivanju injenica, istakla je Kandi.
Delegaciju REKOM-a inili su: Nataa Kandi, regionalna koordinatorka procesa
REKOM, Denana Karup-Druko, javna zagovaraica Inicijative REKOM,
Dragan Pjeva, lan Koalicije za REKOM i Nikola Kneevi, regionalni
koordinator Koalicije za REKOM za odnose sa verskim zajednicama.
Sa akcije Podravam REKOM u Banjoj Luci
Photo: CDTP
Nikola Kneevi i Nataa Kandi u razgovoru sa vladikom Grigorijem i svetenikom Radivojem Kruljem
Foto: Koalicija za REKOM
Inicijativa za REKOM
8
U dravama nastalim raspadom SFRJ, jedna od posledica ratova je i ogroman broj
veterana i uesnika ratova, voljnih i prisilno mobilisanih, pripadnika dravnih
formacija, ali i pripadnika neformalnih grupa. Njihov taan broj nije poznat, ali
se moe pretpostaviti da ih je u svim dravama oko milion i po. Taj ogroman broj
bivih uesnika ratova danas ni u jednoj zemlji nije zadovoljan svojim drutvenim
poloajem, niti pristupom socijalnim pravima. Iako se esto ova grupa doivljava
kao nacionalistiki i ekstremistiki nastrojena, meu veteranima u svim zemljama
ima mnogo onih koji su se nakon rata angaovali u mirovnim akcijama, i koji se
snano zalau za obnavljanje dobrosusedskih odnosa i izgradnju odrivog mira.
Temi regionanog pomirenja i mogunostima doprinosa veterana tom procesu
posvetili smo ovaj broj !Glasa Inicijative REKOM. Intervju sa veteranom sa Kosova
vodila je Nora Ahmetaj, a ostale intervjue obavila je Jelena Gruji Zindovi.
!Veterani
i pomirenje
u regionu bive
Jugoslavije
Inicijativa za REKOM Inicijativa za REKOM
9
Sav moj normalni svijet prestao je da postoji 17. juna 1992. godine kada su u moj
dio grada, tano u 3:45 ujutru, uli niki specijalci sa tenkovima i transporterima,
sa zadatkom da poiste taj dio Sarajeva koji je blizu aerodroma. Zapalili su nam
stan, pa mi je ubijen brat, onda i otac, tako da sam se, iako sam imao 11 godina,
odmah prikljuio Armiji BiH kae Narcis Mianovi, predsednik Udruenja
demobilisanih boraca optine Novi Grad u Sarajevu, koji je irom regiona poznat i
kao najmlai demobilisani borac u Bosni i Hercegovini.
On kae da je nakon to su mu ubijeni svi muki lanovi
porodice, bio spreman da i sam pogine jer nije imao drugog
izbora sem da brani svoju porodicu, zaviaj i dravu.
Iako sam izgubio mnogo, to meni ne daje nikakvo pravo da mrzim, to mene
podstie da ja obezbijedim svojim potomcima, a i svim drugim graanima nae
zemlje, da se nikad vie tako neto ne ponovi, i da nikad niko ne doivi ovo to sam
ja doivio i da kao dijete mora da hvata puku da bi odbranio goli ivot istie on.
Zbog ega je podrka REKOM-u za Vas toliko vana?
Kad je bilo polemika da li veterani da uestvuju u REKOM-u, ja sam rekao Da,
jer bez veterana on ne moe da postoji. Nisu svi veterani okrvavili ruke. Dijelim
veterane na dvije vrste - na one koji su morali ui u rat, meu kojima sam i ja, i na
Narcis Mianovi,
Federacija Bosne i
Hercegovine
Pomirenje je biljka
koju stalno moramo
zalijevati
!
Narcis Mianovi
Foto: factum.com.hr
Za mene je pomirenje
jedna biljka koju stalno
moramo zalijevati.
Inicijativa za REKOM
10
one koji su dolazili u rat da bi pljakali i ubijali, i to su samo takozvani veterani.
Na alost, u svakom ratu ima i takvih. asni veterani su takoe rtve. Jer, ja nisam
morao preivjeti ono to sam preivio. I ako iko ima prava da trai mir i pomirenje
od naih rukovodilaca u ovoj zemlji, pa valjda smo to mi. U BiH ima najvie posla,
naa zemlja je na alost bila epicentar stradanja svih naroda. Moemo priati o
tome i statistikom, toga ima na alost, ali nek se raduju oni koji su manje stradali.
Ja sam zagovornik toga da se utvrdi ta je i kako je tano bilo, ko je i koliko stradao,
i da to urade ljudi od profesije. To je jako vano - rijeiti sve nedoumice, zatvoriti
sva otvorena pitanja, da ne bude opet kakvih ratova. Evo danas opet svi ivimo
zajedno, i ali Boe svih rtava. Ali eto, politika se igrala sa nama. Optina Novi
Grad Sarajevo koju pokriva organizacija koju vodim je najvea optina u BiH, pa je
tako i broj demobilisanih boraca ogroman, oko 25.000 ljudi. U samoj organizaciji
ima ih preko 15.000. Pritiskamo vlast da se pobolja poloaj tih ljudi, kao i invalida
i lanova porodica poginulih boraca. Znate, prvi u ratu, zadnji u miru doli su
ratni proteri, ljudi koji zaista ni za ta nisu zasluni, oni danas odluuju o nama,
oni vode ovu dravu i bogate se. Danas lan parlamenta ima oko 6.000 maraka,
a majka jednog poginulog borca ima 312 maraka penziju, ili za dva poginula 516
maraka. To je katastrofa. Problema je toliko da ja vie ne znam ta je pametno
uraditi.
ta je to to odreenu osobu uini spremnom za pomirenje, a neku drugu ne?
Po mom dubokom iskustvu, svi ti tvrdi veterani, koji ne ele
pomirenje, su bili banditi, lopovi i proteri koji su u ratu i od
rata imali neku korist. To su vukovi rata. Takvim ljudima ovakva
situacija odgovara, oni se i dalje bogate na tome i upravo zbog toga i zastupaju
tvrde stavove. Oni ak dobijaju i upute o tome kakve stavove da guraju, i tu stalno
rade vrue linije sa politiarima. Normalnim, potenim graanima ovakva situacija
uopte ne odgovara, i puna im je kapa belaja i mrnje. Ne mogu da zamislim da iko
normalan eli da ukopava svaki dan 400 ili 500 ljudi. Vukovi rata su bili manjina,
ali su na alost oni prevagnuli.
Kakvo mesto za veterane vidite u procesima pomirenja?
Na poetku je otpor rtava protiv veterana bio ogroman. I to svih rtava protiv svih
veterana. Bilo je potrebno vrijeme, ali se shvatilo ljudi koji nisu okrvavili ruke
imaju mjesta svugdje, i veoma je vano da budu dio svega toga. Zamislite nau
djecu kako reaguju kad vide tri veterana koja su doskora pucali jedni na drugoga,
REKOM bez veterana
ne moe da postoji.
Inicijativa za REKOM Inicijativa za REKOM
11
Zamislite nau djecu kako
reaguju kad vide tri veterana
koja su doskora pucali jedni
na drugoga, a sada mogu da
sjednu za sto i da priaju o miru i
opominju da se rat vie ne desi.
a sada mogu da sjednu za sto i da priaju o miru i opominju da se rat vie ne desi.
Za mene je taj efekat koji mi imamo na mlade ljude najvaniji. Da u te njihove
mlade glave ue prava informacija, a ne zlo i mrnja. Tri veterana koja mogu za
isti sto, to je jedna jaka poruka o pomirenju. Drugo, takoe izuzetno vano ima
dosta veterana koji su neto vidjeli, koji znaju ko je napravio zloin, ili znaju gdje
je mjesto neke masovne grobnice. elimo da svugdje imamo mjesta za sanduad u
koja veterani mogu anonimno ostaviti poruku o tome gdje se i ta desilo za vrijeme
rata, da animiramo veterane da to ine, da pomognemo porodicama da pronau
svoje najmilije. I kroz taj dio veterani i njihove organizacije mogu puno da uine,
jer za pomirenje svako moe u svom prostoru djelovanja da uradi mnogo. Upravo
sam zbog toga smatrao od samog poetka i osnivanja REKOM-a da veterani mnogo
mogu da doprinesu. Svako pronaeno tijelo znai mnogo, a isto tako i primjer koji
takvim postupcima dajemo drugima.
Kako bi ocenili odnose meu narodima sada, posle rata?
Kad slua politiare i gleda televiziju, rekao bi da
ovdje niko nikoga ne voli, ali ja stalno putujem po
cijeloj Bosni i cijeloj bivoj Jugoslaviji, i nigdje nisam
doivio nikakvu lou stvar. Mali ljudi funkcioniu
odlino, imajui u vidu koliko su nam propale drave,
prije svega ekonomski. Svima podjednako kre crijeva,
i to je ono zajedniko to bi nas trebalo ujediniti, da
popravimo stanje. To se i poelo deavati u BiH, i nigdje ni n od nacionalnog u
protestima nije bilo. Moda je bilo politikih stranaka koje su pokuale da sve to
iskoriste, ali su protesti inicijalno bili istinski duh naroda. Ima i mrnje u jednom
malom broju ljudi, ali nema gdje nema toga u bilo kojoj zemlji na svijetu.
ta je zajedniko veteranima u regiji, ima li neeg to ih meusobno razlikuje?
Sve veterane mue ama ba isti problemi ljudi su prije rata imali svoje poslove,
svoje ivote i poloaje, uli su u rat i sve to to su imali nakon rata izgubili. To su
estiti ljudi, koji su branili svoj narod, i sada su tu gdje jesu. Firme rasprodane,
poslovi izgubljeni, jednostavno nigdje ih nema na mapama ovih drutava. Niko
se ne pita kako e oni dalje, niti se brine o njima. Svi mi imamo iste socijalne
probleme. Imamo i isti pogled na budunost. Govorimo da je rat bio jedna velika
ludost, da je sve to bilo potpuno nepotrebno, i taj pogled je ono to nas takoe
vee. I puno smo radili na tome, i sa tim pogledom izlazili i u bijeli svijet, i govorili
Inicijativa za REKOM
12
o tome. Vjerujem da smo imali dosta uinka. Obili smo i stratita civilnih rtava
svih naroda, poklonili se, poloili cvijee, izrazili sauee svim porodicama.
ta je za Vas pomirenje?
Za mene je pomirenje jedna biljka koju stalno moramo zalijevati. Svaki odnos
meu ljudima se mora odravati, pa tako i mi moramo stalno raditi na naim
odnosima. Moramo ak i u kole uvesti temu pomirenja, moramo stalno raditi na
tome. Svi znamo ta je Njemaka uradila u Drugom svjetskom ratu, pa eto i dan
danas radi na temi pomirenja i za to odvaja ogromna sredstva.
Kad pitate ta veterani mogu da urade, onda pitate ta ovjek koji ima 40 godina
moe jo da uradi do kraja svog ivota. Tek mali broj veterana ima preko 60
godina. To su ljudi koji su jo uvijek mladi, sa ratnim iskustvom koje ne bi voljeli
da se ikome vie ponovi, i to se moe iskoristiti. Naravno, preduslov rada sa njima
je da prou proces suoavanja sa vlastitom prolou, ali to je proces kroz koji
treba da proe i etnika grupa kojoj pripadaju, jer jedino tako cjelokupan proces
izgradnje mira moe biti zaista kvalitetno uraen, kae Spasoje Kulaga, jedan
od najaktivnijih veterana u Republici Srpskoj, i u regionu. U okviru REMI mree
Spasoje Kulaga,
Republika Srpska
Veterani moraju biti
ukljueni u proces
izgradnje mira
!
Spasoje Kulaga
Foto: lina arhiva
Inicijativa za REKOM Inicijativa za REKOM
13
(Regionalna mirovna inicijativa) radi sa ratnim veteranima i drugim drutvenim
grupama na razvijanju tolerancije kroz razliite forme dijaloga. Kulaga govori o
tome kako veterani mogu da doprinesu u prevenciji nasilja meu mladima, i u
prevenciji eventualnih buduih sukoba. Vie od deset godina se bavi temama u
vezi sa suoavanjem sa prolou. Stoprocentni je invalid.
Dokle se po vama stiglo sa izgradnjom mira u regionu?
Prvo bih se zapitao zato pojedine organizacije, vladine,
lokalne i meunarodne, izbjegavaju rad sa ratnim
veteranima. To je pitanje o kojem mi veterani izmeu
sebe esto raspravljamo. Veterani su organizovani
kroz udruenja radi ostvarivanja svojih socijalih prava,
meutim, nedovoljno su ukljueni u proces izgradnje mira. To je ma sa dvije
otrice. Populacija ratnih veterana u svim zemljama koje su nastale raspadom bive
Jugoslavije je ogromna.
Veterani su u vrijeme rata bili su pod stranim uticajem nacionalizma. Ako ne
budemo radili sa njima mi koji se bavimo pomirenjem, neko e ih iskoristiti
za neto drugo. Ako ih nacionalisti ponovo preuzmu, napravie od njih jo
gore nacionaliste. Veterani su nastali u ratu i zato ne smiju da budu odbaeni
na marginu izgradnje mira. To nisu ratni profesionalci - oni su iz fabrika, iz
poljoprivrede, otili u rat i postali su ratnici. I otkad su se vratili, nemaju kuda.
Moramo nekako da ih vratimo u drutvo, da rade svoj dio posla od kojeg mogu
da ive. Kad pomaemo njima, pomaemo i njihovim porodicama, pomaemo i
zajednici u kojoj ivimo, i doprinosimo pomirenju.
Kakvo je vae iskustvo u radu sa veteranima?
Na poetku smo radili veteranske grupe za podrku, ba taj dio vlastitog
suoavanja. Intervjuirali smo ratne veterane koji su bili zaboravljeni na marginama,
ukljuili ih i doveli ih u poziciju da budu kreativni, da se pokrenu. Potom smo
zapoeli program koji se bazira na konstruktivnoj upotrebi veteranskog iskustva,
koji radimo sa Centrom za ratnu traumu iz Novog Sada. Formirali smo grupe
veterana i edukovali ih, zajedno sa socijalnim radnicima, psiholozima i aktivistima.
Krenuli smo potom da radimo radionice o prevenciji nasilja u srednjim kolama i u
saradnji sa nevladinim organizacijama koje okupljaju mlade.
Mladi su uvijek po pravilu
posljedice koje je rat ostavio
na veterane prepoznavali
u deavanjima u svojim
porodicama.
Inicijativa za REKOM
14
U najmanjoj mjeri smo radili sa istim etnikim grupama mladih. Imali smo i
radionicu sa grupom u kojoj je veina bila bonjake nacionalnosti. Mladi su uvijek
po pravilu posljedice koje je rat ostavio na veterane prepoznavali u deavanjima
u svojim porodicama. Traili su objanjenja, pogotovo za nasilje koje esto vide u
svojoj neposrednoj okolini. Kada se otvori taj dio kada oni postavljaju pitanja, tu je
teko zatvoriti radionicu. Rat je ostavio posljedice na njihove roditelje, bilo da su
bili pripadnici Armije Bosne i Hercegovine, ili Hrvatskog vijea obrane. Na kraju
tih dijaloga deavalo nam se i da kau - mi smo cijelo vrijeme imali jednu priu, a
sada ujemo gdje vi priate o patnjama koje ste vi proivjeli od nae vojske.
Sada radimo na stvaranju multietnikih timova
veterana, i moe se raditi mnogo sa iskustvima te
vrste, bez ikakve promocije stvari koje bi nekoga
uvrijedile, ve naprotiv, sa vrijednostima koje
promoviu mirovne ideje. elimo pokazati da je
mogue zajedno raditi, iako smo bili na razliitim
stranama. Mladi e imati tu nekoliko perspektiva. Nae je da im prezentujemo
svoja iskustva, a oni su ve zreli ljudi, dovoljno da iz toga ve neto sebi izvuku.
Postoji veliko interesovanje za te radionice i, vjerujte, gdje god smo bili, uslijedio je
poziv da ponovo doemo.
Kako gledate na to to je mladima sa kojima radite u Republici Srpskoj
Federacija BiH vee inostranstvo nego neka druga zemlja Evrope?
Bili smo u ratu i inili smo jedni drugima zlo, ratovali smo. Normalno je da se
zapitate - prolo je 18 ili 20 godina, kad e to prestati? Pogledajte majku iz bilo
kog naroda u BiH, koja je izgubila sina. Ona ivi, ali je jo u toj fazi da ne moe
da preboli, bez obzira da li joj je neki Srbin, Bonjak ili Hrvat ubio dijete. Mnogo
je ljudi koji su ranjeni. Mnogo je ljudi koji su bili u ratu. Mnogo je ljudi koji su
politiki aktivni, a imaju takvo iskustvo rata. Cijela ova situacija sa medijima, i
ovom optom neimatinom, sve su to elementi koji odravaju postojee stanje. U
Federaciji BiH imamo dva ulaza u jednoj koli za razliite etnike grupe, imamo
podijeljne gradove, komplikovan dravni aparat. I kada pogledamo kada e ovaj
proces pomirenja da procvjeta, gledajui sve ove elemente, taj momenat je jo
daleko.
esto i meu nevladinim sektorom bude i onih koji su tu ne zbog samih ideja
Postoji potreba za radom na
temi suoavanja s prolou
u jednom irem drutvenom
kontekstu, kako bi svi koji smo
preivjeli neto iz nje nauili.
Inicijativa za REKOM Inicijativa za REKOM
15
pomirenja, nego znaju otii u line interese, i onda iskrive cijelu tu priu. Vjerujem
da je veina koja radi na procesu pomirenja iskrena, i da misli i na veterane.
Podravate li Inicijativu za osnivanje REKOM-a?
Vjerujem da REKOM nije sagledao sve aspekte saradnje
sa svim stranama u BiH. Zato ne moete nai nekoga iz
organizacija veterana u RS, da saraujete i da neto radite
sa njima? Mnogi veterani koji dolaze iz RS su ista obraza, mnogi kao i oni iz
Armije BiH nemaju nita u depovima a ipak jednostavno podravaju tu mirovnu
ideju. Postoji potreba za radom na temi suoavanja s prolou u jednom irem
drutvenom kontekstu, kako bi svi koji smo preivjeli neto iz nje nauili, i sprijeili
da se danas/sutra ona ponovi nama i pogotovo ovoj naoj djeci.
U biti, jedna ista ekipa od 1991. godine ima vrstu kontrolu nad svim to se u vezi
s veteranima u Hrvatskoj deava, to je zatvoren krug u koji se ne ulazi i tu se vie-
manje nita ne mijenja, tako da ja vie niti to radim, niti sam lan neke udruge,
bez veze mi je bilo plaati lanarinu negde gdje ne moe nita suvislo rei kae
Zvonko Luci, koji je proveo vie od godinu dana na ratitu u okolini Mostara gdje
se brinuo za grupu ljudi koji su bili u njegovoj nadlenosti.
Veterani su nastali u ratu
i zato ne smiju da budu
odbaeni na marginu
izgradnje mira.
Zvonko Luci,
Hrvatska
Pomirenje koe
interesi politike i
korumpirane elite
!
Bilo je u poetku
zauujue da ljudi koji
su bili u uniformama na
suprotnim stranama uope
mogu priati, i bilo je
jako teko, ali sada je to
sasvim normalno i sasvim
jednostavno.
Inicijativa za REKOM
16
On kae da su mu ljudi iz radnog logora, u ijem je uvanju uestvovao, na
rastanku poklonili mutiklu, u znak zahvalnosti zbog korektnog odnosa, koju on i
dalje uva.
Zvonko istie i kako se nakon rata angaovao u Hvidri (Udruga hrvatskih vojnih
invalida Domovinskog rata) na organizovanju obuke veterana za informatiku
pismenost, ali to nije zaivelo, jer su ljudi koji su im dodeljivali sredstva, u jednom
trenutku to prestali initi.
Sada, kako kae, povremeno uestvuje u dogaajima koje organizuje Centar za
nenasilnu akciju, u projektima regionalnih susreta veterana.
Bilo je u poetku zauujue da ljudi koji su bili u uniformama na suprotnim
stranama uope mogu priati, i bilo je jako teko, ali sada je to sasvim normalno i
sasvim jednostavno. Ja sada imam prijatelje u svim zemljama, i svugdje imam koga
nazvati" kae on.
Koje su teme bile tabu za veterane u prvim susretima nakon rata?
Ljudi su zazirali rei uope gdje su bili i na koji nain su bili angairani u ratno
vrijeme. Meutim, vremenska distanca i zrelost uinili su da ljudi sada sasvim
drugaije gledaju na to vrijeme. Svima nam je pomoglo to smo to kritiki izvrtjeli.
Ne moe stalno imati samo svoj vrsti stav i drati se toga, nekakav kompromis
mora napraviti. To naui i prihvati. Mislim da se sada ve dosta izgradilo
povjerenje izmeu ekipa veterana u regiji, to je prije bilo nezamislivo.
ta je bilo motiv veteranima da nastave sa susretima, iako su se u poetku
suoili sa nepoverenjem?
Sjeam se kako je u poetku bilo nezamislivo i da humanitarci sjednu sa ljudima
koji su bili u uniformi u ratu, i razgovaraju. Mnogi su bili protiv tih razgovora. A
onda se ispostavilo kako se ima to napraviti od toga i da i veterani imaju mnogo
potencijala. Pomogla je u poetku znatielja, a onda se pokazalo kako, kad su sve
strane iznijele svoje, i kad se iskljue razlike na kojima inzistiraju politika i mediji,
da je to sve u biti isto, i jedna i druga i trea i etvrta strana. Vie neprijateljstava
vidim ovdje izmeu ovih naih hajdukovaca i dinamovaca, nego izmeu nas
veterana iz razliitih zemalja. To su sve ljudi koji su jako teko proli. Mnogi meu
njima nemaju ruku ili nogu. I sada, nakon svega, mislim da kritiki gledaju na
proteklo razdoblje, to je u biti i cilj suoiti se sa svim tim, da li je tako moralo da
Inicijativa za REKOM Inicijativa za REKOM
17
bude i kako sada dalje s tim. Zajedniko svima je da nose neku vrstu razoarenja
u to ega su bili dio, ta se dogodilo i kako se dogodilo. Sve su to dobrano platili
osobnim tegobama i svime sa im se sad nose.
Za veterane u Hrvatskoj se esto uje da su u najboljem poloaju od svih u
regionu. Opet, u toj zemlji je najvea stopa njihovih samoubistava. Kako biste
Vi ocenili tu realnost u vaoj zemlji?
Mi imamo skupinu od 70-80 tisua ratnih vojnih invalida, i oni svi
imaju primanja na osnovu tog statusa. A u principu znam kako je
to bilo u ratu, i znam da je 1995. godine bilo niti 30 tisua ljudi.
To je turbo inacija. A objektivno ima ljudi koji se jo nisu niti prijavili niti su
iskoristili svoja prava, pa e ta brojka jo morati narasti. Jednostavno ima ljudi koji
su kupili taj status, ili su im pomogli ljudi koji imaju mo. Moda izvana izgleda
kako se veterani u Hrvatskoj ne ele mijenjati, i da im je dobro, ali to je samo
privid. U biti je sve udruge osnovala politika, i ona ih i kontrolira. U dva mandata
sam bio u Hvidri, i nikada za to vreme nije bilo niti naznake kako e doi nekakva
inspekcija i proveriti kako je potroen novac koji je dobijen iz prorauna. Nisu to
nikad bila neka ogromna sredstva, ali ih niko nije ni kontrolirao. Takve udruge, isto
kao ni crkva, ne moraju brinuti kako e prikazati na koji nain troe sredstva koja
dobijaju.
Ako politika kontrolie udruge, onda sigurno kontrolie i kakav e stav
veterana biti prema regionu, i prema procesu pomirenja?
Naravno, jer njima to ne ide u prilog. Oni koji su pravili ograde sada ne ele to
mijenjati, niti im se sviaju oni koji ele ruiti te ograde. Politika postavi ultimatum
ili hoe s nama, ili e sam, a zna se da ako e probati sam, bilo tko biti blokiran.
U biti, ima puno ljudi koji su pojedinano za tu priu, ali kad to treba javno
podrati njihova udruga, to je jako teko.
ta je za Vas lino bio gest ili dogaaj koji je doprineo pomirenju u regionu?
Kada je hrvatski predsjednik Ivo Josipovi otiao u Bosnu i Hrecegovinu i ispriao
se, to je recimo meni bilo jako lijepo. Ne moe provesti ivot u nekakvom rovu
koji si u jednom trenutku iskopao. Meutim, pokazalo se kakvi su otpori bili
tome gestu, i koliko je poslije on morao objanjavati zato je to napravio, zato
je bio u Ahmiima, i kako naravno nismo mi krivi, i tako dalje. Jako mnogo ljudi
Za REKOM ima
puno razloga.
Inicijativa za REKOM
18
ivi od toga i narod nije osvijeten kako je to tako, i to ne razumije. Upoznao sam
ovjeka, inenjera, koji mi je rekao ja sam po zanimanju Srbin. Rekao je to iz
svoje frustracije, jer je 90-ih istjeran iz tvornice Konar zbog svoje nacionalnosti.
Politika ostaje betonirana na istim pozicijama, a odreena grupa ljudi ostaje po
profesiji pripadnicima svoje etnike grupe. Isto kao to meu ratnim invalidima
ima onih koji su i po nekoliko puta dobijali stanove raznim muljaama, i nee iz
toga izai jer su preko toga najvie stekli u ivotu.
Puno je i veterana koji su mladi dobili taj status i koji nisu nikada nita drugo
radili. Kako raditi sa njima na izgradnji pomirenja?
Statistika pokazuje kako je jako malo ljudi meu njima iz gradova, ili nisu bili
domicilno iz urbanih sredina, ve su se naknadno tu naselili. U biti oni su poslije
svega nagraeni stanovima po gradovima, i mirovinama. Politika ga je odredila
ta e on biti, i on vie ne misli o sebi, niti misli o ovom drutvu koje nee moi
dovijeka to sve plaati. Ve su nam dva puta po deset posto skidali mirovine. Dve
tisue i neke godine je trebalo milijardu i osamsto hiljada kuna mjeseno, a sada je
to ve preko tri, tri i pol milijarde kuna. To naprosto proraun nee moi izdrati.
A posljedica je i to da su od mladih, zdravih ljudi napravili invalide i kad nisu to
bili. Kad su me s 35 godina poslali da predam dokumente i rekli mi da samo stavim
potpis, pitao sam to u sa toliko godina u mirovinu? I nisam htio potpisat. Nakon
est mjeseci doznam kako imam prava ii na kolovanje i
kako ne moram plaati. Tako sam zavrio viu poslovnu
informatiku. Poslao sam etiri molbe za posao, nigdje nisam
nikakav odgovor dobio. I onda me opet ista ena, kojoj sam
odbio potpisati prvi put dokumente za mirovinu, pitala a
to ekate, to ne potpiete rjeenje? I tako sam eto i ja otiao u mirovinu. Sad
kalemim stare sorte jabuka i kruaka u blizini Topuskog, tu su mi termalne vode za
koje kau da su odline i u biti mi se sve vie to svia.
ta je to to veterani mogu jo da urade, uprkos svim problemima o kojima
govorite?
Mislim kako mi u biti nismo aktivno drutvo, i kako svi ekaju da neko drugi neto
odradi. U tome je najvei problem i politike i ove nae veteranske prie. To je
jednostavno pitanje toga kako neto to je pasivno pretvoriti u neto to je aktivno,
u neto to samo stvara svoju budunost. Ja sada doista ne znam kako to napraviti.
Oni koji su pravili ograde
sada ne ele to mijenjati,
niti im se sviaju oni koji
ele ruiti te ograde.
Inicijativa za REKOM Inicijativa za REKOM
19
Podravate li osnivanje REKOM-a?
Na poetku sam nekoliko puta sudjelovao u razgovorima o tome. Generalno,
moj stav je tada bio - ako pravosue radi svoj posao, emu onda takvi projekti?
Naravno, u meuvremenu me ivot demantirao, i vidio sam kako za REKOM ima
puno razloga. Pokazalo se kako se stvari pokuavaju ili preutjeti, ili ne rjeavati.
Tako da sad upravo suprotno mislim - da ima mnogo razloga za osnivanje
REKOM-a, jer ni jedno od naih drutava nije u stanju neto samo napraviti.
Za vreme rata na Kosovu, Balaj se borio u okviru Diverzantske posmatrake
jedinice Brigade 123 u operativnoj zoni Patrik. Ovaj veteran danas radi kao
inenjer u Pritini. Iako je bilo pojedinanih susreta njegovih kosovskih kolega sa
drugim veteranima u regionu, Balaj nije uestvovao u njima.
Na osnovu Vaeg iskustva, kako jedan veteran vidi izgradnju mira? Da li jedan
takav drutveni angaman uopte pomae u pokretanju pitanja integracije
veterana? Ako da, na koji nain?
Ja mislim da svaki pojedinac treba da doprinese miru i slobodi. Nama veteranima
rat je nametnut nakon mnogo pokuaja da doemo do slobode i mira na neki drugi
nain. Posle puno patnje i napora, kao i suoavanja s velikim brojem problema i
Gani Balaj, Kosovo
Priznanje krivice je
preduslov za mir
!
Veterani moraju dobiti
rehabilitaciju, kao i pravo
na obrazovanje, zaposlenje
i druge benecije koje im
pripadaju.
Inicijativa za REKOM
20
izazova, postigli smo cilj slobodu, i za nas je to od velikog znaaja. Ovaj mir treba
sauvati i ne treba ostaviti teret generacijama koje dolaze.
Do sada, nae drutvo nije preduzelo nita u vezi sa
integracijom veterana, niti je to uinila drava. Tu
kategoriju su svi zaboravili, ali se ona mora integrisati
i dobiti svoja prava, jer se i dobro drutvo, kao i
svaka dobra osoba ili prijatelj, poznaje u nevolji.
Kada je ovoj zemlji bilo potrebno, mi smo bili na
prvim borbenim linijama da bi zatitili na narod i naa ognjita, a sada smo u
miru poslednji. Veterani moraju dobiti rehabilitaciju, kao i pravo na obrazovanje,
zaposlenje i druge benecije koje im pripadaju.
Kakva je saradnja sa veteranima iz regiona - da li ste se ikada sreli sa
veteranima iz drugih zemalja, posebno sa onima iz Srbije?
Ne, i ne oseam potrebu da se sastanem sa bilo kim dok se Srbija ne izvini za
zloine koje je poinila, dok se ne pronau nestali, dok se ne plati odteta za tetu
poinjenu tokom rata i dok nas Srbija ne prizna kao ravnopravnu dravu. Nisam se
nikad sastao ni sa veteranima iz Bosne i Hercegovine ili iz Hrvatske.
ta je potrebno da bi ozdravilo drutvo koje je prolo kroz velike traume, i
kako kosovski veterani mogu pomoi svojoj zajednici da se izlei?
Ne treba zapostaviti nijednu osobu koja je preivela strahote rata, niti bilo ko
treba da tu osobu poniava, nego treba ponuditi pomo i dati joj svoj doprinos na
bilo koji mogui nain, makar lepim reima. Svim takvim osobama potrebna je
rehabilitacija i poseban tretman u drutvu. Oprotaj lei rane. Meutim, treba prvo
zatvoriti sve otvorene rane - povratak najdraih ija se sudbina jo uvek ne zna,
kanjavanje onih koji su prouzrokovali traume, silovanja, masakre i puno drugih
zlostavljanja koja se ne mogu opisati reima. Potrebno je prihvatanje krivice za sve
poinjene torture i za genocid od strane Srbije, pa tek onda mogu rei da se Kosovo
moe polako leiti izgraujui mir i dobrosusedstvo sa Srbijom, kroz odnos dve
ravnopravne drave, eliminiui sukob za budue generacije.
Kada je ovoj zemlji bilo
potrebno, mi smo bili na prvim
borbenim linijama da bi zatitili
na narod i naa ognjita, a sada
smo u miru poslednji.
Inicijativa za REKOM Inicijativa za REKOM
21
Po pogledima u hodnicima kola pre susreta sa decom,
video sam da gledaju na nas kao na likove iz lmova - kao da
su oekivali da emo svi izgledati kao Rambo, da emo biti
istetovirani, puni oiljaka. Ipak, kada bi se razgovor sa njima
zahuktao, nikada se nije zavravao u predvieno vreme, jer su
uvek imala veliki broj pitanja kae Dalibor Trajkovi, koji je kao redovan vojnik
uestvovao u borbama na Kosovu tokom NATO intervencije u Srbiji 1999. godine.
Na Kosovu je ranjen. Od 2000. godine najvie vremena posveuje dijalogu mladih i
veterana, koje je irom Srbije organizovao Centar za ratnu traumu iz Novog Sada.
Dijalozi su, kako istie, organizovani sa srednjokolcima, ali i sa drugim grupama
mladih koje su sklone nasilju, kao to su navijai, tienici popravnih ustanova,
delikventi i skinhedi.
Dalibor naglaava da veina dece nije ni bila roena tokom trajanja NATO
intervencije i da gotovo nita ne znaju o tom periodu ili o ratovima na prostoru
bive Jugoslavije.
Pokuali smo da ratno iskustvo veterana pretoimo u poruku da nije isplativo biti
nasilan niti uestvovati u sukobima. Kroz razne primere uspevali smo da im objasnimo
da rat povreuje sve koji u njemu uestvuju, na obe strane. I taj neprijatelj , bez obzira
to je vojnik - i on ima svoju decu, majku, porodicu, koji takoe pate istie on.
Dalibor Trajkovi,
Srbija
Rad sa mladima je
put ka pomirenju
!
Dalibor Trajkovi
Foto: lina arhiva
Da je meni neko pre
2000. godine rekao da
u sedeti sa Albancem za
istim stolom i razgovarati,
rekao bih mu da je lud.
Inicijativa za REKOM
22
Koja pitanja vam deca sa kojima razgovarate najee postavljaju?
U prvom delu, dok jo uvek misle da smo svi kao Rambo ili Terminator, obavezno
pitaju - gde ste bili i koliko ste ljudi ubili. U drugom delu, pred kraj, to su sasvim
druga pitanja da li vas boli neto, jel vam smeta to to nemate ruku, od ega
ivite... Eto koliko velika promena moe da se desi u jednoj mladoj osobi, nakon
samo dva sata razgovora. Zato mislim da je strano vano da se ovaj projekat
dijaloga mladih i veterana nastavi, i da se organizuje u svakom gradu. Duboko
verujem da je to prava stvar. Efekti koje taj program ima na vrnjako nasilje su
ogromni, a potom to sve vodi i ka boljim odnosima sa svima u budunosti.
Iz reakcija dece moe se zakljuiti da veterani posle rata nisu delili svoje
iskustvo sa porodicama?
Tvrdim da veterani posle rata ute o tome ta su doiveli i da
pogotovo ne govore o tome svojim najbliima. To je jedan od
razloga zbog kojih se deavaju ekscesi, nasilje u porodici, ubistva,
pa i masovna ubistva ili samoubistva. Kod nas se uopte ne vodi
evidencija o tome. To sve potie od ratnih trauma i od toga to
ljudi koji su imali ratno iskustvo nemaju priliku da to podele sa drugima. Najtee
iskustvo je zapravo nemogue podeliti sa nekim drugim, nekim ko nije neto
slino doiveo. Zato dolazi do pucanja na razne naine neki se drogiraju, neki
piju, neki se biju, a neki polude. Zato se mi veterani, iako smo bili na suprotnim
stranama, razumemo jako dobro. I sasvim je drugaije kad se o tom ekstremnom
iskustvu razgovara, i kad jednostavno uje i vidi da neko ima iste probleme kao i
ti, da nisi lud, nego da ima PTSP [posttraumatski stresni sindrom].
ta je bio Va motiv da se angaujete na pomoi drugim veteranima, a kasnije i
u radu sa mladima?
Ja sam sasvim sluajno uo za grupe za podrku Centra za traumu iz Novog Sada.
Mene niko nije mogao da ubedi da sam bolestan, da imam bilo kakvih problema,
da me ljudi izbegavaju. Jednostavno nisam imao taj oseaj, nisam uopte mislio
o tome. Zamolio me je drug da mu pravim drutvo, i sedeo sam pored njega
na seminaru. Na prvoj pauzi sam ga odveo na stranu i napao ga - zato je dao
informacije o meni koje sam mu preneo privatno, i sad na seminaru priaju o
tome, iako me nisu imenovali. Nisam mu verovao, bio sam ljut. To je video jedan
od doktora, i popriao sa mnom; objasnio mi je da su ti problemi svima zajedniki.
Video sam da uopte
nisam zdrav kao to
sam mislio, da imam
probleme koje nisam
prepoznavao.
Inicijativa za REKOM Inicijativa za REKOM
23
Bio sam okiran. Video sam da uopte nisam zdrav kao to sam mislio, da imam
probleme koje nisam prepoznavao. I tako sam poeo da radim na tom prihvatanju
da sam uesnik rata, da taj deo svog ivota ne mogu da izbriem. Uio sam da
to prihvatim. Posle svega toga, dobio sam ogroman motiv da prenesem to svoje
iskustvo mladima, da naue ta je rat, i da uinim sve to mogu da vie ni jednog
mladog oveka ne mogu da izmanipuliu. eleo sam da pokaem mladima da
to nije onako kako se predstavlja u Srbiji da smo mi super, da smo imali samo
nekoliko poginulih, a zato su u Hrvatskoj ili na Kosovu poginuli na stotine, i to
vojnika. Svoje stalno veliamo, a tue nipodatavamo. A istina je da patimo i mi
i oni, da i njihove drave ne ispunjavaju svoje obaveze, i da i tamo ima mnogo
ljudi koji sada ive bez ekstremiteta. Jednostavno, hou da kaemo pravu stvar
pravim reima, i da objasnimo da su i kod njih i kod nas ljudi koji ive sa istim
problemima.
ta je za Vas pravi put ka odrivom miru?
I dalje sam ubeen da za pomirenje najvie mogu da urade oni koji su neposredno
bili u ratu. Takvi ljudi mogu pre svega da prenesu tu vanu poruku: da nisu svi u
Srbiji etnici, ili svi u Hrvatskoj ustae. Ima i takvih u svim zemljama, kao to u
Nemakoj i dan-danas ima nacista. Uvek e biti onih koji veruju u takve stvari. Ali,
moramo da verujemo da je promena mogua. Da je meni neko pre 2000. godine
rekao da u sedeti sa Albancem za istim stolom i razgovarati, rekao bih mu da je
lud. Dovoljno je svakog dana promeniti jednog oveka, a sutra e on promeniti
nekog drugog, i tako to ide. Treba poi od toga da su tamo negde isto ljudi, a ne
Albanci, Bugari, Hrvati, Bonjaci, ili bilo koji drugi. Onda treba menjati mlade ljude
- mi nae, a oni njihove - pa da onda spojimo tu decu negde, da se vide i upoznaju,
i tako redom. Mi uopte ne moramo da se volimo, ali moemo da se potujemo. To
je po meni neki put ka odrivom miru.
Inicijativa za REKOM
24
Sedeli smo u prepunoj hotelskoj sali u Skoplju; vodila se diskusija na promociji
nove knjige ivotnih pria iz rata 2001. godine. Knjiga se sastoji iz pria izbeglica,
i trea je u serijalu usmene istorije Suoavanje sa prolou, rat 2001, koji
priprema i objavljuje Mirovna akcija iz Prilepa. Pri kraju diskusije re je uzeo
penzionisani general Makedonske armije. Govorio je o potrebi da se pria o
ratu, da se sluamo meusobno, pozdravio rad na ovakvom projektu. A potom
nam je ispriao kako je u istoj sali, pre tano tri godine, na jednom
drugom skupu sreo albanskog veterana. Proli su potom poslednjih
godina niz dogaaja zajedno. Sada bi, rekao je, hteo da ga nazove
svojim prijateljem. Albanski veteran je takoe bio tu, par metara
dalje. Promocija knjige bila je u decembru 2013, a taj drugi
dogaaj, na kojem su se ti veterani sreli, bile su Prve nacionalne konsultacije
sa organizacijama civilnog drutva u Makedoniji o Inicijativi za osnivanje
REKOM-a, novembra 2010. godine.
Iako nam je ta izjava veterana svima tada zagrejala srca, svestan sam da je to bio
tek izvanredan, specian dogaaj, koji uopte nije uobiajen. Te 2010, bio sam
prvi koordinator Koalicije za REKOM u Makedoniji, i radio sam na pripremi
konsultacija. Odlino se seam da su polovinu ljudi koji su se odazvali pozivu
inili veterani sa obe strane, albanske i makedonske. Veterani su bili i najaktivniji
u diskusiji, i meu prvima koji su eleli da se ulane u Koaliciju za REKOM. I ta
se energija nastavila i kasnije. To ve samo po sebi poprilino govori o generalnoj
Boro Kitanoski
Razumevanje, stub
odrivog mira
!
Boro Kitanoski
Foto: lina arhiva
Veterani bi mogli
biti vaan stub
procesa izgradnje
mira.
Inicijativa za REKOM Inicijativa za REKOM
25
klimi u makedonskom drutvu kada je odnos prema ratu iz 2001. i prema
pomirenju u pitanju. Svi bi rado zaobili tu temu, osim onih koji to ne mogu.
U meuvremenu, desilo se mnogo toga. Veteranske
organizacije se spajaju, razdvajaju, ima mnogo neprijateljstava
(ne samo po etnikoj liniji), dodvoravanja politiarima, ali i
iskrenih zalaganja. Slino kao i svugde u regiji. Komemoracije
vojnim rtvama izvode se samo na bezbednom terenu,
u okruenju etnike zajednice kojoj rtva pripada. Kada je u istom okruenju
komemoracija posveena onim drugim, spomen ploa ne doeka ve sledei
dan. Postoji ozbiljan sukob oko prava veterana (ko bi sve trebao biti obuhvaen
benecijama, na primer), koji sporadino eskalira, pa se umiri. Taj spor nije samo
pitanje socijalne podrke (nansijske ili institucionalne), ve je i duboki sukob
oko toga ko ima i kakvo pravo na naslee rata. To je borba razliitih narativa o
prirodi ratnih deavanja. I pored pojedinih autonomnih pojava, veina dogaaja
je vrsto pod kontrolom (vladajuih) politikih partija. Tako se brojna pitanja
najee otvaraju zarad nekih drugih (a ne veteranskih) interesa, pa se onda
opet zakopavaju. Ipak, i samo njihovo opstajanje jasno ukazuje na potrebu za
drugaijim pristupom. Pre dve godine je ministar odbrane Fatmir Besimi bio u
zvaninoj poseti memorijalu palih boraca ONA/UK u selu Slupane. Taj je gest
izazvao lavinu reakcija sa makedonske strane. Ubrzo nakon toga usledio je pokuaj
donoenja zakona o pravima veterana kojim ne bi bili obuhvaeni i veterani ONA/
UK, to je izazvalo reakcije albanske zajednice. Usred te krize istakao se tadanji
poslanik Talat Xhaferi, inae bivi ocir makedonske armije koji je dezertirao
za vreme rata i postao komandant ONA/UK, i brzo preuzeo mesto ministra
odbrane Makedonije - dunost koju obavlja i sada. U javnosti se pojavila i ideja o
organizovanju zajednikih poseta mestima stradanja vojnih rtava, ali je postavljen
i uslov: Ako vi obiete nae spomenike, mi emo vae, to nije nikako prolo, pa
ak nije ni komentarisano. Sve se stialo i nastavilo - business as usual.
Sad u aprilu e opet izbori - redovni predsedniki i novi vanredni parlamentarni
- i ve se po prvim najavama vidi da e nacionalizam opet biti glavna tema. I ve
pretpostavljam da e sve strane hteti da se ogrebu o auru bivih boraca, o njihovu
reputaciju koju uivaju u naem duboko militarizovanom i podeljenom drutvu. A
pamtim i veoma ljudske, smirujue i pomirljive reakcije (medijski ignorisane) nekih
veteranskih udruga, iznoene u vie navrata tokom proteklih par godina, kada su
nam na ulicama eksplodirali etniki sukobi. I ba zbog toga ja daleko veu pretnju
Veterani su bili meu
prvima koji su u
Makedoniji eleli da se
ulane u Koaliciju za
REKOM.
Inicijativa za REKOM
26
izgradnji odrivog mira vidim u onima kojima su usta puna veterana, nego u
samim veteranima. Veterani bi mogli biti vaan stub procesa izgradnje mira. Kako
postaviti taj stub je pitanje za ijim odgovorom tragam, ali znam da je razumevanje
zasigurno prvi korak u tom pravcu. I uopte nije nuno da svuda oko nas imamo
primere prijateljstva kao sa poetka ovog teksta, ali nam je zaista potrebno
uzajamno razumevanje - uvaavanje razliitih pozicija i priznavanje interesa svih.
To je ono to je nuno za zajedniku budunost.
Autor je osniva Mirovne akcije iz Prilepa, Makedonija
Prenosimo deo iz knjige Rod avetnjaka,
knjievnice i novinarke Hrvatske televizije
Slaane Bukovac, koja se bavi temom veterana
u Hrvatskoj u posleratnom periodu, i koja je od
kritike ocenjena kao jedan od najuzbudljivijih
i najpotresnijih romana napisanih u Hrvatskoj
u nekoliko posljednjih godina.
Dva psihijatra i prijatelja koji se bave leenjem
veterana, Pavel i Vedran, nakon redovne
Slaana
Bukovac
!Misterij
psihikog
zdravlja
Inicijativa za REKOM Inicijativa za REKOM
27
nedeljne partije skvoa razgovaraju o zajednikom pacijentu koji je nekoliko dana
ranije izvrio samoubistvo.
Ovo je stvarno bizarno, rekao je Vedran. Prije nekoliko mjeseci doao je na
Hitnu, imao sam deurstvo. Manji infarkt miokarda, iznimno visok sistoliki tlak.
Prilino uobiajeno, zna koliko takvih pacijenata dolazi na Hitnu. Ali dan prije
toga ispriao si mi za teoriju onog tipa, Amerikanca, ono o nedostatku straha.
Ponavljano izlaganje ranjavanju i opasnosti moe ljude uiniti ravnodunima
prema ozbiljnom samoozljeivanju. Tomas Joiner.
A to je bilo upadljivo prisutno kod njega, tog pacijenta,
bilo mu je svejedno. Imao je ukoenu lijevu nogu i ruku,
broj otkucaja daleko iznad normalnog. Nije nuno trebao
paniariti u toj situaciji, ali ravnodunost koju je pokazivao prema vlastitom stanju
jednostavno nije bilo mogue previdjeti. Samoinicijativno ne bi ni doao u bolnicu,
natjerala ga je obitelj. Ponaao se prema svojem tijelu kao da je rije o pokvarenom
autu. Ma, to govorim. Kakvom autu. Mene svaki susret s mehaniarom dovodi u
stanje krajnje zabrinutosti.
Divno. Znai, na osnovi teze koju sam ti prepriao dan ranije, ti si mojem
pacijentu, kojem sam ja formalno predvidio samoubojstvo, predvidio stvarno
samoubojstvo. Toliko o meni i mojoj praksi.
Daj, kako si ti mogao znati da se ne boji smrti?
Ispravno bi pitanje bilo kako sam mogao ita o njemu znati, s obzirom na to da
nikad nisam s njim proveo dulje vrijeme od onog koje je potrebno da se obavi mala
nuda.
ovjek je bio ratni veteran. Ako razmisli o psiholokome mehanizmu koji stoji
iza ratovanja, mora ti biti jasno da uspjenost svakog rata ovisi o sposobnosti da
se oslabi nagon za samoprezervacijom. Neto kao kontraevolucija. Odreeni dio
populacije postupno se, tijekom godina ratnih operacija, prestane opirati umiranju.
Naue da je smrt vrlo blizu. Da nije iznimka, nego svakodnevna pojava. Da se moe
dogoditi jednostavno i brzo. Da, ako na nju ne obraa panju, dobiva priznanje
okoline i, u krajnjoj liniji, oputeniji dnevni ritam, jer ne troi neprestano energiju
na strahovanje.
Bi li ti bio spreman
umrijeti za svoju zemlju?
Sad, u ovom trenutku?
Inicijativa za REKOM
28
I onda, jednog lijepog dana, rat zavri.
Umjesto kontraevolucije u modu se vrati evolucija. Ponovno sve krene naprijed,
a nai preivjeli autodestruktivci u dubokom su govnu, i ne mogu se ispetljati
iz struje koja ih nosi protivno njihovom habitusu, kao novoroenad koja iz
maternice izlazi na zadak. Onda se ispune jo ona dva uvjeta za koje je Joiner naveo
da dovode do suicida: socijalna izoliranost i osjeaj beskorisnosti.
Tu bi sad trebala uskoiti drava.
Uskoiti u to? Daj, ne lupetaj. Nismo u kontakt-emisiji. to
bi drava trebala? Stvoriti im iluziju da su korisni? E, pa nema
takve drave koja bi uspjela oformiti dovoljno brojan spektakl
u kojem bi svi bivi heroji mogli biti kaskaderi. To su ljudi s
trajnim promjenama u strukturi linosti. Stvar upravo i jest u
tome da oni vie nisu korisni. Ne samo da nisu korisni nego su
i na smetnji. Drava koja se nae u ratu ponaa se kao ovjek koji sam sebi gradi
kuu. Mora kupiti ciglu, crijep, pijesak, sanitarije. Ono to ne mora kupiti jest
vlastita energija. Sam svoj majstor smatra da je utedio u odnosu na susjeda koji je
unajmio graevinsku tvrtku, jer vlastito uloeno vrijeme i trud smatra besplatnim.
Za tu stavku nema mjesta u trokovniku. Drava u ratu zna da mora kupiti tenkove,
bombe i helikoptere. Ali ne mora kupiti ljude. Oni su besplatni, moe ih se potroiti
za neku beznaajnu mjesenu naknadu. Ideja da se potronja ljudskog materijala
u ratu pokua nadoknaditi novcem, jednako je besmislena kao da vlasnik kue
odlui sam sebi platiti onoliko koliko je na kui radio. Prvo, to ne bi bilo ekonomski
logino. Drugo, tko bi to uope obraunao?
Ne znam jesi li ubitano cinian ili stvarno u to vjeruje, rekao je Vedran. To je
ipak bio obrambeni rat.
Upravo tako. To dravu potpuno oslobaa bilo kakve odgovornosti. No to to je
rat bio obrambeni ne mijenja injenicu da veina ljudi nije u njemu dobrovoljno
odluila sudjelovati. Dakle, ako je trebalo vagati izmeu zemlje i vlastitog ivota,
oni bi uglavnom radije izabrali ivot. to je psiholoki iznimno zdrava odluka.
Takoer, dobar dio onih koji su odluili podmetnuti lea ne bi to uinio samo zbog
toga to e zemlja postati samostalna. U njihovoj glavi samostalnost je bila sinonim
za kvalitetniji ivot, to jest poboljanje standarda, te vii poloaj na drutvenoj
ljestvici. Nisu dobili ni jedno ni drugo. to je savreno logino, ali ljude nekako
No to to je rat bio
obrambeni ne mijenja
injenicu da veina
ljudi nije u njemu
dobrovoljno odluila
sudjelovati.
Inicijativa za REKOM Inicijativa za REKOM
29
uvijek iznova iznenadi. Zna koliko je amerikih veterana iz Vijetnama izvrilo
suicid? Smatra se da bi broj dosad mogao dosegnuti 200.000.
Ne moe to usporeivati. Ti ljudi su ipak ratovali na drugom kontinentu, i nisu
vidjeli nikakav smisao...
Smisao dolazi iznutra, ne izvana. Jedno banalno pitanje. Bi li ti
bio spreman umrijeti za svoju zemlju? Sad, u ovom trenutku? Dok
Barbara eka blizance, tvoja majka kupuje zavjese za djeju sobu i
otplaujete 400 eura mjeseno stan? Bi li naprosto otiao nekamo
i umro, pod uvjetom da e time svojim sunarodnjacima uiniti neprocjenjivu
uslugu?
To je najbesmislenije pitanje koje sam ikad uo.
Pitanju nita ne nedostaje. Samo je odgovor malo nezgodan. Vjerojatno misli da
je tvoje znanje mnogo korisnije nego tvoj ivot. Da bi bilo produktivnije iskoristiti
te u ratnoj bolnici nego poslati da umre osvajajui neku neosvojivu kotu. to
podrazumijeva da, s druge strane, uistinu postoje ljudi iji su talenti bezvrijedni,
tako da je jedino to mogu ponuditi domovini prekid vlastitog biolokog ciklusa.
Svi znamo da ivoti ne vrijede jednako, niti su ikada vrijedili. Posebice u ratu. Pod
parolom zatite opih interesa krije se kastinski sustav u najokrutnijem smislu
izraza. Usput, upravo sam se sjetio da imam jo jednog pacijenta koji ima sva tri
rizina faktora iz Joinerove denicije. I jo uvijek je iv.
Knjigu Rod avetnjaka za srpsko trite objavila je izdavaka kua Rende 2010.
godine. Copyright Slaana Bukovac i Fraktura 2008.
I onda, jednog
lijepog dana, rat
zavri.
Inicijativa za REKOM
30
MEUNARODNA TRANZICIONA PRAVDA
eleo sam da ispravim ono to sam uradio za vreme rata. Dobio sam novu ansu
da uradim stvari kako treba, kae u svojoj ispovesti za Te Christian Science Moni-
tor Greg Kleven, nekadanji marinac amerike vojske, koji se 1967. godine borio u
Vijetnamu. Kleven danas ivi u najveem vijetnamskom gradu, Ho i Min (Ho Chi
Minh),nekad zvanom Sajgon (Saigon), u koji se vratio da bi se u njemu nastanio
dvadeset godina nakon rata. Bio je prvi Amerikanac u Sajgonu posle rata, i prvi koji
je dobio dozvolu za rad od vijetnamskih vlasti. Poduava engleski jezik, i praktino
je bio pionir u toj oblasti u ovoj zemlji. Dobio sam ansu da ovde budem uitelj,
umesto da budem vojnik, konstatuje on.
U SAD postoji mnogo organizacija koje pomau bivim amerikim vojnicima da po-
sete Vijetnam i mesta na kojima su uestvovali u borbama, ali takoe i da, ukoliko to
ele, kroz neki od humanitarnih programa daju doprinos oporavku lokalne, vijetnam-
ske zajednice. Projekat veterana Vijetnamskog rata za obnovu (Te Vietnam Veterans
Restoration Project) Udruenja amerikih veterana Vijetnamskog rata (Vietnam Vet-
erans of America) samo je jedan od takvih programa. Poslednjih sedam godina, ova
organizacija poslala je u Vijetnam nekoliko desetina grupa Amerikanaca (sainjenih od
veterana, ali i od onih koji nisu uestvovali u ratu), koji su zajedno sa lokalnim Vijet-
namcima radili na izgradnji kola, obdanita i bolnica u siromanim provincijama. Re-
gion A Lui (A Luoi), u kojem su se dogodile neke od najbrutalnijih bitaka Vijetnamskog
rata, prvi put je dozvolio boravak amerikim veteranima zahvaljujui projektu izgrad-
nje jedne kole. Lokalne vlasti planiraju da uveno brdo Hamburger (Hamburger
!Ameriki
vojnici
u potrazi
za mirom
u Vijetnamu
Inicijativa za REKOM Inicijativa za REKOM
31
Hill), koje je masovno bombardovano za vreme rata, pretvore u turistiku destinaciju, i
na tom poslu e takoe biti angaovani ameriki veterani.
Veterani povratnici donose sa sobom strane uspomene iz ratnog perioda Vijetna-
ma. Kad vide koliko se sada zemlja razvila, iskreno su zapanjeni, kae John Ward,
koji ve godinama ivi u Dong Ha.
Jedan od uesnika u ovom projektu, Wolf Seuling, kae da mu je to iskustvo do-
nelo isceljenje kakvo nije mogao da doivi u Americi. Gledao sam kako se jedan
veteran potpuno skinuo sa PTSP lekova. Verujem da sam i sm pobio dosta svojih
demona. Moji prijatelji mi kau da sam se vratio kao novi ovek, rekao je on.
Nije poznato koliko je veterana iz SAD do sada posetilo Vijetnam kroz razne pro-
grame. Neke procene govore da je re o nekoliko desetina hiljada ljudi. Osim toga, po
podacima vijetnamske vlade, poslednjih godina preko 400.000 Amerikanaca i Ameri-
kanki godinje turistiki obie ovu zemlju. Meu njima je, kako tvrdi Te Christian
Science Monitor, mnogo bivih veterana. Nekoliko stotina bivih vojnika se tamo i
trajno naselilo, i sada rade sa Vijetnamcima na raznim pitanjima koja se tiu naslea
rata. Mnogi od njih angaovani su na uklanjanju zaostalih mina i sadnji pirina na
tim podrujima, na sakupljanju novca za invalide, ili kao turistiki vodii. Angaovani
su i u procesu pomirenja izmeu SAD i Vijetnama.
Jelena Gruji Zindovi
Foto: Vietnam
Veterans of America
Inicijativa za REKOM
32
INTERVJU: Lea David, sociolokinja i antropolokinja
Predavaica na Odeljenju za sociologiju i antropologiju Univerziteta Ben Gurion u
Izraelu, Lea David je istraivaica politike seanja i memorijalizacije. Istraivala
je postkoniktnu kontekstualizaciju veterana. Za !Glas govori o vezi odnosa vlasti
prema veteranima i odreenju prema ratnoj prolosti u regionu bive Jugoslavije.
Ratovi predstavljaju kljune dogaaje oko kojih je, naposletku, mogue ili
formirati viziju prolosti koja negira dosadanji prihvaeni obrazac pamenja ili
interpretacija rata moe da poslui za ponovnu ratikaciju postojeeg narativa. Na
koji e nain odreeni rat(ovi) biti tretiran(i), umnogome zavisi od same drave,
tj. od njene vladajue elite. Drava je ta koja raspolae neophodnim resursima
za promovisanje poeljnih vizura prolosti (pogodnih za vladajue elite) koje
utemeljuje, kreira i sponzorie preko memorijalnih projekata poput spomenika,
muzejskog programa, komemoracija, udbenika istorije, religije i maternjeg
jezika, praznika i komemorativnih datuma. Dakle, vladajue politike elite su u
mogunosti da nametnu odreeno tumaenje prolosti u skladu sa potrebama i
zahtevima sadanjice.
Meutim, iako vladajua elita ima na raspolaganju znaajna sredstva, i materijalnog
i diskurzivnog i simbolikog karaktera, oni segmenti drutva koji su iskusili ratna
stradanja iz prve ruke, predstavljaju najvaniju zajednicu seanja, motivisanu da
!Veterani
moraju biti
deo procesa
izgradnje mira
Lea David
Foto: lina arhiva
Inicijativa za REKOM Inicijativa za REKOM
33
uvrsti svoja iskustva rata u zvanini narativ. To je razumljivo jer uesnici ratova,
poput ratnih veterana, izbeglica i oevidaca su prvenstveno ti kojima je vano da
njihov stradanja budu drutveno priznata. Drutveno priznanje ovih grupa moe
da se postigne nizom kako konkretnih, tako i simbolikih aktova: preko zakona koji
regulie njihova prava i konkretnih materijalnih benecija, simboliko-psiholokih
aktova poput razliitih komemorativnih praksi ili povlaenog poloaja u drutvu.
ta ukazuju razlike u odnosu prema veteranima u postjugoslovenskim
zemljama?
Naroito je interesantno uporediti na koji nain se drave
bive Jugoslavije ophode prema ratnim veteranima, s
obzirom da odnos prema njima prilino precizno otkriva
odnos same drave prema proteklim ratovima. Tako
je, na primer, odnos vladajuih elita u Hrvatskoj prema
hrvatskim ratnim veteranima radikalno razliit od odnosa
vlasti u Srbiji prema srpskim veteranima. U Hrvatskoj,
ratni veterani predstavljaju ne samo najjau i najuticajniju zajednicu pamenja,
ve i znaajno drutveno telo sa izraenim politikim uticajem. Hrvatska je iz rata
izala kao pobednik i u tom smislu, promovisanje ratnih veterana kao nacionalnih
heroja ilo je ruku pod ruku sa tenjama vladajuih elita ne samo da verikuju i
ojaaju vlastite pozicije i da neutraliu druge potencijalno konkurentne narative
o ratu 90-ih, ve i da promoviu poeljan obrazac usko etnikog nacionalnog
identiteta.
U Srbiji su veterani krajnje marginalizovani i stigmatizovani. Ne samo da
nemaju gotovo nikakav politiki uticaj (nakon nekoliko neuspelih pokuaja),
ve ih politika elita konstantno segmentira, kroz zakonske regulacije i budete,
ime ne samo da neutralie njihov potencijalni politiki uticaj ve ih efektivno
i eliminie iz javnog diskursa. Jo od promene reima 2000. godine, preutno je
usvojena politika: zavadi pa vladaj! Ideja je bila krajnje jednostavna onemoguiti
stvaranje ekasnog bloka veterana kroz politiku dodeljivanja razliitih privilegija
razliitim grupama veterana. Afera oko dnevnica za ratovanje na Kosovu koja
se zavrila tubom dela veterana protiv Srbije Evropskom sudu za ljudska prava,
samo je jedan od primera ove prakse. Na primer, moemo da vidimo da, recimo,
samo u Beogradu veterani dobijaju popust od 50 odsto na deo komunalija, to
nije sluaj sa drugim gradovima. Preivljavanje veterana u dobroj meri zavisi od
U Hrvatskoj su veterani
toliko jaki da ne postoji
prostor za javnu debatu i
preispitivanje, dok su u Srbiji
veterani potpuno izolovani
i marginalizovani, pa njihov
glas nema ko da uje.
Inicijativa za REKOM
34
odnosa lokalne vlasti prema njima tako u samom Beogradu postoje optine gde
se odvaja deo budeta za veterane, kao na ukarici. Neke optine ne podravaju
otvoreno veterane ali postoji preutni dogovor da svako gleda na drugu stranu,
to je recimo sluaj sa Rakovicom gde je udruenje Srpski ratni veterani bez
dozvola i propisanih procedura podiglo ne samo memorijalnu plou za nastradale
borce sa optine Rakovica, ve nelegalno i itav objekat gde im se trenutno nalaze i
prostorije. Slian sluaj je i u Zemunu. Tako da, iako vidimo dijametralno drugaiji
odnos hrvatske i srpske elite prema veteranima, oba odnosa imaju
za posledicu spreavanje otvorene i javne debate o odgovornosti za
deavanja u ratovima 90-ih u Hrvatskoj su veterani toliko jaki da
ne postoji prostor za javnu debatu i preispitivanje, dok su u Srbiji
veterani potpuno izolovani i marginalizovani, pa njihov glas nema
ko da uje.
Kakav je odnos antiratno orijentisanog civilnog drutva prema veteranima?
Situacija sa veteranima u Srbiji je utoliko gora to je itava veteranska populacija
gotovo u potpunosti odbaena i od strane graanskog drutva, u kojem se oni
doivljavaju kao uzronici ratova, iako su motivi i uzroci njihovog ratovanja
krajnje razliiti. Oni su omraeni i njihovi problemi, koji su realni, u dobroj meri
su ignorisani. Njihove prie su krajnje razliite od onih koji gledaju na uee
u ratu kao na najveu ivotnu greku, do onih koji smatraju da, iako nisu priznati
ni od drave ni od drutva, njihova borba predstavlja najvii in rodoljublja. Ali
dobar deo se prosto zatekao na ratitu. Ili su bili na sluenju vojnog roka, ili su
regrutovani (neki na silu, a mnogi jer su smatrali da im je to dunost), neki su
se prikljuili kao dobrovoljci a kad su se nali na ratitu vie nisu mogli nazad.
Mnogi su se vratili sa ratita u teku nematinu i iako su neki mislili da e im kao
povratnicima sa bojita biti lake da nau posao, desilo se suprotno. Odbaenost
od ireg drutva i od drave nastavlja da pogorava njihovo stanje. PTSP,
alkoholizam, nasilje u porodici i, konano, ubistva i samoubistva rezultat su tog
nemara. Zato je vano shvatiti: njima nije do istine, niti do pomirenja njima je
prosto do minimalnog ivotnog standarda i makar malo ljudskog odnosa. Ili, kao
to je jedan od ratnih veterana rekao: Ma nemoj ti meni da pria o nekakvom
pomirenju! Bolje ti meni daj lepo pare da poaljem enu u banju, da malo vidi bolje
dane!
Dakle, ja smatram da je prvi korak ka trajnoj izgradnji mira upravo pomeranje
Odbaenost
veterana od strane
ireg drutva i od
drave nastavlja da
pogorava njihovo
stanje.

Ime i prezime
Organizacija
Drava
Adresa
Email
Website
Telefon

Potpii.
Zbog sebe. Da se zna.
Da se ne zaboravi. Da se ne ponovi.
Da krenemo dalje.
Pristupanje Koaliciji za REKOM
Inicijativa za REKOM Inicijativa za REKOM
35
percepcija, a taj proces je pomalo kao paradoks kokoke i jajeta civilno drutvo
mora da prui ruku veteranima i da im pomogne da se integriu nazad u drutvo, a
veterani moraju da naprave pomak ka shvatanju ireg konteksta posledica njihovog
ratovanja. To je, naravno, dugaak i teak proces, ali po mom miljenju neminovan
i svako njegovo odlaganje ini proces pomirenja i izgradnje trajnog mira prilino
iluzornim.
Zato je vano da se veterani ukljue u proces pomirenja i izgradnje mira?
Prvenstveno zato to ignorisanje segmenata u drutvu koji imaju drugaije vizije
budunosti (i prolosti) ne moe da donese eljene rezultate. Potrebno je ukljuiti
ne samo one veterane koji su spremni na pomirenje ta platforma treba da bude
dostupna svima, ak i po cenu da deo veterana bude protiv pomirenja, ak i ako
su njihove vizure u potpunosti nacionalistike i iskljuive. Moje je miljenje da je
uvek bolje da svi narativi budu javni i optepoznati iroj javnosti, nego skriveni i
potencijalno eksplozivni. Ne ukljuiti veterane znai opet kreirati zajednicu seanja
dozvoljenu samo u privatnoj sferi, kao posle Drugog svetskog rata a ta se s tim
desilo, to ve znamo.

Ime i prezime
Organizacija
Drava
Adresa
Email
Website
Telefon

Potpii.
Zbog sebe. Da se zna.
Da se ne zaboravi. Da se ne ponovi.
Da krenemo dalje.
Pristupanje Koaliciji za REKOM
Inicijativa za REKOM
36
Kako ocenjujete proces pomirenja u regionu bive Jugoslavije?
Kao opav. Dodue, ja smatram da pomirenje nije najvaniji uslov za kreiranje
zajednikog ivota. I narodi i pojedinci mogu meusobno da ive kvalitetno i da se
slau ak i bez pomirenja.
Koji instrument tranzicione pravde je dao najvie rezultata u ovom regionu?
Centri za dokumentaciju. Mislim da se generalno jo uvek ne shvata vanost i
vrednost dokumentacije i njena realna vrednost, i simbolika vrednost koju
dokumentacija moe da prui rtvama rata.
Kako ocenjujete Inicijativu za osnivanje REKOM-a?
Kao izuzetno vanu, ali opet, bez prave platforme za veterane, ini mi se da ova
inicijativa nee uspeti da zaista kreira trajni proces izgradnje mira.
Jelena Gruji Zindovi

Ime i prezime
Drava
Adresa
Email
Matini broj/Osobni identikacijski broj
Broj line karte/Broj osobne iskaznice
Broj pasoa/Broj putovnice
Broj vozake dozvole
Potpii.
Zbog sebe. Da se zna.
Da se ne zaboravi. Da se ne ponovi.
Da krenemo dalje.
Potpis podrke za osnivanje REKOM
Inicijativa za REKOM Inicijativa za REKOM
37
PROCES REKOM
Debata o instrumentima za otkrivanje i kazivanje
injenica o prolosti pokrenuta je u maju 2006. godine
na Prvom regionalnom forumu za tranzicionu pravdu,
koji su organizovali Fond za humanitarno pravo (Srbija),
Istraivako-dokumentacioni centar (BiH) i Documenta
(Hrvatska). Uesnici, predstavnici nevladinih organizacija
i udruenja porodica nestalih i rtava iz post-jugoslo-
venskih zemalja, zauzeli su se za regionalni pristup u
utvrivanju injenica o ratnim zloinima, s obrazloenjem
da se rat odvijao na podruju vie drava i da rtve i
poinioci, u veini sluajeva, ne ive u istoj dravi.
Koalicija za osnivanje Regionalne komisije za
utvrivanje injenica o ratnim zloinima u ratovima u
bivoj Jugoslaviji (REKOM) osnovana je na etvrtom
regionalnom forumu za tranzicionu pravdu, 28.10.2008.
godine u Pritini. Inicijativa REKOM je tokom preko
tri godine intenzivnih konsultacija u celom regionu
nekadanje SFRJ, sa preko 6000 razliitih uesnika,
podstakla najobimniju drutvenu debatu ikada
organizovanu na ovim prostorima. Na osnovu predloga,
zahteva, potreba i stavova uesnika tog konsultativnog
procesa za osni-vanje REKOM, napisan je i 26.03.2011.
godine javnosti predoen predlog Statuta REKOM,
koji je, zajedno sa vie od pola miliona potpisa podrke,
upuen najviim institucijama drava u regionu.
U oktobru 2011. godine formiran je regionalni tim
zagovaraa za REKOM, koji predvode nalnu fazu
procesa REKOM. Od drava regiona se trai osnivanje
nezavisne, meudravne Regionalne komisije za
utvrivanje injenica o svim rtvama ratnih zloina
i drugih tekih krenja ljudskih prava poinjenih na
teritoriji bive SFRJ u periodu 1991-2001. Stav Koalicije za
REKOM je da osno-vni zadatak REKOM-a treba da bude
utvrivanje injenica o ratnim zloinima i imenovanje
stradalih, ubijenih i nestalih, a o ostalim ciljevima i
zadacima konanu odluku bi trebalo da donesu vlade, koje
e zajedniki osnovati REKOM.
!Glas je publikacija iji je osnovni cilj da informie lanove
i lanice Koalicije za REKOM, brojne podravaoce
Inicijative i svu zainteresovanu javnost o procesu
REKOM. Publikacija se bavi i progresom tranzicione
pravde u regionu. Izdanja su na bosansko/hrvatsko/
srpsko/crnogorskom, kao i albanskom, engleskom,
makedonskom i slovenakom jeziku.
Inicijativa za REKOM
38
18/2014
april / travanj
BHSC