!glas 20

1
20/2015
februar / veljaa
BHSC
Inicijativa za REKOM
CIP -
,
341.322.5(497.1)"1991/1999"
GLAS
!Glas Inicijative za Rekom. - Beograd :
Inicijativa za REKOM, 2012 (Beograd :
Publikum). - 28 str. : fotogr. ; 21 cm
Tira 1.000
ISBN 978-86-7932-048-3
1.
a) - - 1991-1999
COBISS.SR-ID 193321996
IMPRESSUM
!Glas je publikacija Incijative za REKOM koja izlazi jednom meseno.
Svi brojevi dostupni su na veb sajtu ZaREKOM.org.
Vesti o Inicijativi za REKOM se mogu pratiti i na Facebook profilu: http://www.facebook.com/ZaREKOM.
PerKOMRA.ForRECOM, kao i na Twitteru: @ZaREKOMPerKOMRA
Kontakt:
email: regional@zarekom.org; Tel: +381 (0)11 3349 766; Fax: +381 (0)11 3232 460; Mob: +381 (0)63 393 048
ISBN 978-86-7932-048-3
SADRAJ
UVODNIK
Zdravko Grebo
!Uspjeemo....................2
AKTUELNO
!Koalicija za REKOM podrala Izmene Statuta....................5
!Debata o suoavanju s prolou
u Hrvatskom narodnom kazalitu u Rijeci....................6
AKTUELNO
Oliver Frlji
!Slavno je za otadbinu zaboravljati....................8
INTERVJU
Pjer alica
!Posakrivali smo previe crnih tajni....................11
Zlatko Pakovi
!Potreba za kompletnom drutvenom promenom je ogromna....................14
AKTUELNO O REKOM-u
!Izvetaj o Procesu REKOM: oktobardecembar 2014.....................19
VII Skuptina Koalicije za REKOM....................19
Pismo predsednicima/lanovima Predsednitva BiH....................20
!X Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama....................21
Panel I: Postignua i prioriteti u krivinoj pravdi
ocena iz ugla civilnog drutva....................22
Reparacije za ratne rtve u bivoj Jugoslaviji ....................25
Panel II: Postignua i prioriteti tranzicione pravde
ocena iz ugla akademske zajednice....................25
Diskusija....................26
Panel III: Iz ugla rtava....................29
Panel IV: Upotreba injenica u pozorinim predstavama....................32
Panel V: Upotreba injenica o ratovima u filmu....................32
Zavrne rei....................33
Inicijativa REKOM u medijima ....................34
Evropska komisija. Ovaj dokument je izdat uz finansijsku podrku Evropske unije. Sadraj ovog
dokumenta iskljuiva je odgovornost Fonda za humanitarno pravo i ne moe se ni pod kojim
okolnostima smatrati da odraava stav Evropske unije.
Europska komisija. Ovaj dokument je izdat uz financijsku podrku Europske unije. Sadraj ovog
dokumenta iskljuiva je odgovornost Fonda za humanitarno pravo i ne moe se ni pod kojim
okolnostima smatrati da odraava stav Europske unije.
UVODNIK
!Uspjeemo
Zdravko Grebo
Photo: Sutra.ba
Ako stavite u zagradu nepristojnost da hvalite projekat u kome jeste, mislim da za sve ove
godine REKOM jeste napravio ogromne stvari. Prvo zbog toga to mislim da ni incijatorima
i dizajnerima projekta nije bilo jasno koliki je potencijal u toj akciji, budui da kad je
Inicijativa za REKOM krenula sa svojom akcijom i da objanjava svoje ciljeve, to je jo
uvijek bilo ranjeno tkivo bive Jugoslavije. Bilo je teko. Ratne uspomene koje dan-danas
nisu ba sasvim odagnane bile su veoma vrue i osjetljive. I ako ste u jednoj akciji uspjeli da
skupite razliite interesne, socijalne, viktimoloke grupe ljudi i ako ste pokazali da je mogu
makar razgovor, dijalog (konsenzus teko), ako ste pokazali da je mogue okupiti udruenja
logoraa, rtava, veterana, pravnika i medijskih radnika, koji su svi sa svoje strane pokuavali
da doprinesu ideji, mislim da je to ogroman doprinos.
Najvei uspijeh je da, iako se inicijalna ideja dan-danas osporava iz razliitih perspektiva i
na razne naine ona jeste uspjela da preivi sve ovo vrijeme, imajui u vidu raznolikost
uesnika i grupa i pojedinaca koji su ipak ovu ideju dogurali do nivoa na kome ona sad i
jeste. Dakle, ako ideja REKOM-a jeste utvrivanje ljudskih gubitaka u oruanim sukobima
(namjerno upotrebljavam neutralne termine), u ratu, ratovima koji su se desili na prostoru
bive Jugoslavije, ako oko te ideje uspjete okupiti ljude za koje ne moete ni zamisliti da
e makar gledati jedni druge i razgovarati, mislim da je to najvee postignue Koalicije za
REKOM.
To jeste jedina regionalna inicijativa, koja ak i meu gorljivim zagovornicima nije prolazila
bez sukoba, bez kontroverzi, bez osporavanja. I u krajnjoj liniji, zato da ne kaem: postoje
moji prijatelji, govorim o istaknutim linostima u Koaliciji za REKOM, koji dan-danas imaju
male zadrke u svemu tome. Meutim, REKOM jeste jedina zaista regionalna inicijativa, ako
ne smatramo a to je poprilino cinizam da je sud u Haagu jedna regionalna institucija u

kojoj se sudi ratnim zloincima iz Srbije, Hrvatske, sa Kosova, i tako dalje.
Prema tome, ovo je jedna ideja koja pokuava, po mom sudu, na vrlo poten nain da
postigne srednjoroni cilj - hoe da utvrdi ljudske gubitke. Ima i dva dugorona cilja: 1. da
se ne ponovi da se kao nakon Drugog svjetskog rata nikad ne utvrde injenice, i 2. da se
ne bi dogaalo manipulisanje injenicama na pobjednikoj ili gubitnikoj strani, potpuno
je svejedno, da se one ne bi koristile u politike, politikantske svrhe i da svaki put kada se
stvore povoljne prilike, kada imate konflikt, da se posegne za tim injenicama. Najoitiji
primjer je Jasenovac. Da li je u Jasenovcu ubijenih 700.000 ljudi, ili po eraljiu 70.000
ili po Franji Tumanu 7.000. Bez obzira ko je tu u pravu, oigledno niko nije u pravu. I
jedan ljudski ivot se rauna, svaki ljudski ivot se rauna, a te ljude se uvijek otkopava i
zloupotrebljava, u krajnjoj liniji i za legitimizaciju oruanih sukoba.
Prema tome, dostignue Koalicije za REKOM jeste veliko. Naravno, nikad niko nije uspio
na tom regionalnom nivou, u zemljama u kojima su voeni sukobi, da utvrdi injenice o
tome koliko je ljudi poginulo, imenom i prezimenom.
Ono to jo uvijek ostaje meu nama kad kaem nama,
Ako oko ideje uspjete okupiti
mislim na porodicu REKOM jesu okolnosti pod kojima
ljude za koje ne moete ni
su ovi ljudi poginuli. Mi smo na kraju u Statutu pristali
zamisliti da e makar gledati
da u Preambuli stoji i ova odrednica, da se govori i o
jedni druge i razgovarati, mislim
okolnostima. Meutim, ono zbog ega mi ljudi u Sarajevu da je to najvee postignue
kau to je izdaja, je pitanje utvrivanja uzroka. Izdaja,
Koalicije za REKOM.
zato zato to smo mi rtve, zato to su nas napali, zato
to su oni agresori, zato to je u Bosni i Hercegovini poinjen genocid, zato to smo imali
masovna silovanja, koncentracione logore i to nije poteno. I moj odgovor je REKOM
hoe da utvrdi injenice. Runo zvui kad kaete brojeve, ljudi nisu brojevi, a pogotovo
izgubljeni ivoti nisu brojevi on hoe da utvrdi i okolnosti pod kojima su ovi ljudi izgubili
ivote, ali analiza, ocjena uzroka sukoba je sasvim druga pria, i to nije pria za REKOM.
Naravno, lako je rei da to treba da utvrde politiki analitiari, istoriari i tako dalje. Ipak,
ja lino o svemu tome imam vrlo precizno miljenje, ja znam kako je poeo rat na mom
otoku, znam ko je inspirisao te zloine, ali to je sasvim drugi nivo prie.
Dakle, kao prvi nivo imamo utvrivanje injenica, potom imamo istorijsku interpretaciju
poetka i u krajnjoj liniji, ako hoete, i okonanja sukoba, a kao trei nivo imamo
kanjavanje ratnih zloinaca koje je stvar pravosua. Taj trei nivo prie jeste i neto vrlo
udno to se dogaa u poslednje vrijeme, a to je Haki tribunal. Prema tome, zaista mislim
da ako druga dva nivoa analiza uzroka sukoba i suenja - postanu sporna, onaj prvi
utvrivanje injenica - moe mnogo doprinjeti prevenciji bilo kakvih buduih manipulacija
mrtvim ljudima.
Bio je Forum, bila je Skuptina, ponovo su se otvarala neka pitanja, ali na kraju je Skuptina
usvojila verziju Statuta koju su predloili izaslanici za REKOM. Ovo jo uvijek jeste
inicijativa nevladinog sektora. Proces je bio dugotrajan. Sad imamo ono najbolje, mislim
na Statut, to smo iz sebe mogli da iscijedimo. Nakon usvajanja amandmana i prijedloga za
koje nisam uvijek bio, ali zarad opteg uspjeha zato da ne, ja zaista ne znam ta bi Skuptina
Koalicije za REKOM jo mogla da uradi.
Dakle, ta finalna verzija Statuta je usvojena i sad imamo neto sa im se muimo posljednje
dvije godine i u emu sam ja imao ulogu zagovaraa. Prije dvije godine dolo je vrijeme
kad smo mi obilazili prijestonice drava nastalih od bive Jugoslavije dakle Vujanovi,
Josipovi, Ivanov, predsjednitvo BiH, Vui, ova nova garnitura Kosova. Tu smo postigli
neto to bi se sada moralo desiti.
Ono to je na problem, to je problem konanog uspjeha i realizacije REKOM-a, jeste

da on mora sada iz ove faze prei na dravni nivo. Ti predsjednici koje sam nabrojao su
u pretprocesu imali svoje izaslanike, pravne eksperte i u tom aspektu su i oni uestvovali
u svemu tome, i sada dolazi momentum - ili e REKOM biti definitivno
REKOM jeste jedina
pokopan ili postoji ansa. Ja mislim da postoji ansa, a ona se sastoji u
zaista regionalna
tome da taj kolegij predsjednika drava odlui da se inicijativa usvoji u tom
inicijativa.
tekstu koji je sad predloen i da se na osnovu toga formira meudravno,
regionalno tijelo koje e poeti teak i mukotrpan posao, a to je utvrivanje
injenica.
Ja se iskreno nadam da je to mogue. Ono to nas sada, u meukoraku, sprijeava jeste da
smo u Bosni i Hercegovini imali opte izbore, a predizborna atmosfera nikad nije dobra
da politiar kae: Da, ja vrsto stojim iza toga. eljko Komi je stajao, Bakir se kolebao,
Radmanovi je bio protiv. Vrlo brzo su i u Hrvatskoj predsjedniki izbori, mada predsjednik
Josipovi je uvijek bio za. U poslednje vrijeme je on poeo praviti neke male odstupnice. Ja
razumijem, oni su politiari, vole glasove. Na Kosovu su se isto deavale udne stvari oko
formiranja Vlade. Vidjet emo ta e biti u Srbiji, i tamo mogu biti turbulencije, mada je
njihova vlast pristala.
Hou da vjerujem da ljudi jesu spremni, pogotovo politike elite, mediji, civilno drutvo, da
radimo poten posao. Koji nije navijaki, koji nije upuen protiv bilo koga, bez obzira iz koje
sredine dolazi. Ako se to desi u ovom ambijentu, na Balkanu, gdje dok ljudi dou pameti
treba itav vijek... Nadam se da nee toliko trebati.
Imao sam mnoge sumnje. Danas kad razmiljam, ne alim ni jedan jedini dan i sat proveden
na promociji REKOM-a.
Uspjeemo.
Autor je profesor prava na Univerzitetu u Sarajevu i javni zagovara Inicijative REKOM
AKTUELNO
!Koalicija
za REKOM
podrala
Izmene
Statuta
Datum: 18.11.2014.
Koalicija za REKOM je na VII Skuptini, odranoj 14. novembra 2014. godine u Beogradu,
podrala Izmene Statuta REKOM-a koje su sainili izaslanici predsednika Crne Gore,
Srbije, Hrvatske i Kosova, bonjakog i hrvatskog lana Predsednitva BiH1, a u vezi sa
zadatkom da ispitaju ustavne i pravne mogunosti za osnivanje REKOM-a u svakoj zemlji
pojedinano. Koalicija je paljivo pregledala izmene i ocenila da je sutina predloga Statuta
ouvana, da ukidanje represivnih ovlaenja Komisije otklanja sumnje da REKOM preuzima
nadlenost sudskih organa, i da je procedura kandidovanja i izbora selekcionih odbora i
lanova Komisije znaajno pojednostavljena. Koalicija za REKOM je pozdravila izmene
u finansiranju Komisije, kojima je predvieno da se REKOM finansira domaim i stranim
donacijama, te sredstvima meunarodnih organizacija, a ne iz doprinosa drava, kako je
predlagala Koalicija.
Koalicija istie da je
Koalicija posebno pozdravlja stav izaslanika da meu ciljevima Komisije
meu izaslanicima
bude i unapreenje obrazovnih programa u skladu sa injenicama
i predsednicima/
koje ustanovi Komisija. Koalicija istie da je meu izaslanicima i
lanovima
predsednicima/lanovima Predsednitva postignuta potpuna saglasnost
Predsednitva
o tome da Komisija treba da utvrdi injenice o ratnim zloinima i
postignuta potpuna
drugim krenjima ljudskih prava, izvrenim u periodu od 1. januara
saglasnost.
1991. do kraja decembra 2001. godine. O istraivanju politikih i
1P
redsednik Makedonije Gjorge Ivanov je obavestio Koaliciju za REKOM da e podrati odluku o osnivanju
REKOM-a ako meu predsednicima/Predsednitvu BiH postoji konsenzus.
drutvenih okolnosti koje su odluujue doprinele izbijanju ratova, kao i injenju ratnih
zloina i drugih krenja ljudskih prava ima miljenja da je kljuno da REKOM istrai uzroke
rata, ali i miljenja da je to mogue zapoeti nakon utvrivanja injenica o ratnim zloinima,
to je u potpunom skladu sa predlozima Koalicije za REKOM.
Koalicija oekuje od predsednika/lanova Predsednitva BiH da najkasnije krajem
januara 2015. godine informiu javnost i nacionalne parlamente o svojim odlukama da
zajedniki podre osnivanje REKOM-a. Time bi post-jugoslovenske zemlje, prvi put u
istoriji post-konfliktnih drutava, samostalno, bez uslovljavanja i pritiska meunarodne
zajednice, zapoele sa izgradnjom regionalnog mehanizma za suoavanje s prolou koji
ima potencijal da otkloni nedostatke krivine pravde, informacijsku blokadu otkrivanja
preostalih masovnih grobnica, kao i da osigura potovanje injenica i linih iskustava.
!Debata o
suoavanju
s prolou
u Hrvatskom
narodnom
kazalitu
u Rijeci
Tribina u HNK u Rijeci

Photo: Koalicija za REKOM
Datum: 21.11.2014.
Hrvatsko narodno kazalite Ivan pl. Zajc (HNK Ivan pl. Zajc) i Koalicija za REKOM
organizirali su 19. studenog 2014. godine javnu tribinu Upotreba injenica u kazalinom
predstavljanju stvarnosti devedesetih, kao uvod u predstavu Hrvatsko glumite, zadnjeg
dijela Trilogije o hrvatskom faizmu, autorskog projekta redatelja Olivera Frljia i
dramaturga Marina Blaevia.
Govornici na tribini bili su redatelj predstave Hrvatsko glumite Oliver Frlji, kazalini
redatelj iz Bosne i Hercegovine Dino Mustafi, koji reira predstave koje djeluju unutar
ratne tematike i suoavanja s prolou, naroito onom iz devedesetih, i Sven Mileki,
predstavnik Koalicije za REKOM. Takoer, Mustafi djeluje i kao javni zagovara Koalicije
za REKOM, iroke koalicije udruga, organizacija i pojedinaca iz svih 7 novonastalih drava
s podruja nekadanje Jugoslavije, koji zagovaraju uspostavljanju regionalne komisije za
utvrivanje injenica o ratovima od 1991. do 2001. godine. Jedna od osnovnih zadaa te
komisije je stvaranje poimeninog popisa svih ubijenih, stradalih, zatoenih i protjeranih
ljudi s prostora nekadanje Jugoslavije i otvaranje irokog drutvenog dijaloga o svim
zloinima i dogaajima koji su oblikovali nau drutvenu stvarnost.
Dramaturg HNK Ivan pl. Zajc Marin Blaevi je usmjerio raspravu na pitanje kazalita
kao ogledala drutvene realnosti koje propituje i ulazi u problematiku koja ostaje izvan
djelovanja akademske zajednice, medija, pa ak i civilnog drutva. injenice utvrene radom
sudova, policije, nevladinih organizacija ili komisija nuno moraju biti kontektulizirane za
razbijanje dravnih mitova i na njima utemeljenim povijesnim interpretacijama. Kada je
rije o masovnim zloinima i zatiranjima ljudskih prava iz posljednjih ratova, prezentacija
injenica je nuna na svim razinama i kroz sve raspoloive kanale, kako bi rtve dobile
makar malu satisfakciju, a poinitelji drutvenu osudu, u izostanku sudskih presuda.
Na tribini u prvom redu sjedilo je nekoliko dragovoljaca koji, nakon to su im redatelji
objasnili kako se u suvremenom postdramskom kazalitu tretiraju dokumentarne i politike
injenice, nisu imali posebnih pitanja i mirno su otili. Frlji i Blaevi su, uz pomo
sarajevskog kazalinog redatelja Dine Mustafia i aktiviste Koalicije za REKOM Svena
Milekia, tumaili zato je vano da se svatko na ovim prostorima suoi sa svojim zloinima.
U prepunom salonu zgrade HNK upoznali su ih kako Frlji istu stvar radi u Sloveniji, BiH i
Srbiji. Sven Mileki je predstavio kako Koalicija zagovara uspostavljanje regionalnog tijela
koje bi izradilo poimenini popis svih ubijenih, nestalih i zatoenih ljudi u vezi sa ratom.
Dva dana pre tribine u Rijeci, u Beogradu je odran X Forum za tranzicionu pravdu, na
kojem su redatelji Dino Mustafi, Andrej Nosov i Stevan Bodroa, Pjer alica i Lazar
Stojanovi, dramaturg Amir Baovi, kao i sarajevski glumci Maja Izetbegovi i Alban
Ukaj, govorili o umetnikoj potrebi i odgovornosti da se bave onim to slubena politika
zaboravlja i to ne ulazi u slubene historiografije.
AKTUELNO
!Slavno je
za otadbinu
zaboravljati
Oliver Frlji
Photo: Veernji list
Nacionalizam je, po Ernestu Gellneru, politiki princip koji zahtijeva poklapanje politikih
i etnikih granica. Nacionalistiki narativ konstruira javno sjeanje od onih injenica
koje mogu legitimirati ovaj princip. Sve to dovodi u pitanje navedenu podudarnost biva
slubeno zaboravljeno ili se njegovo znaenje relativizira.
U takvom je kontekstu od iznimne vanosti mjesto na kojem se pojavljuje kontrasjeanje
- sjeanje koje pripada manjinskim grupama i koje je marginalizirano od strane
dominantne kulture. Promatrano kao instrument razliitih oblika drutvene dominacije
ili otpora istoj, sjeanje postaje politiki in. Ukoliko govorimo o politinosti kazalita
postjugoslovenskog prostora, ono se moe konstituirati upravo tu, u otporu slubenom
memoricidu, u komemoraciji onoga to slubena historiografija zaboravlja, ali i radikalnim
reinterpretacijama injenica koje ne polaze od nacionalistike premise o kongruentnosti
politikog i nacionalnog.
Jer, radilo se o
To je pokazala i Sofoklova Antigona - drama nametnutog sjeanja,
generalu Gotovini ili
pripadajueg zaborava i kontrasjeanja. Pria o sestri koja odluuje
nekome drugome ukopati i oaliti brata kojem je to pravo uskraeno dekretom
zloin je zloin.
najvieg centra politike moi, moe funkcionirati i kao alegorija
o postjugoslovenskim drutvima i njihovim politikama sjeanja i
zaborava. Meutim, puno vie od toga, ona govori o kazalitu kao mjestu emancipacije
prohibiranog sjeanja.
Poseban status sjeanja, tonije kontrasjeanja, intrigira me u mom kazalinom radu
od samih poetaka. Upravo je to toka na kojoj se poslovino odsustvo interesa najire
zajednice za ovaj medij pretvara u izrazitu drutvenu antagonizaciju. Umjesto insceniranja
sukoba meu fikcionalnim likovima, teatar u ovom sluaju generira dramu u irem
drutvenom polju, u prostoru normiranog zaborava i sjeanja koje u odnosu na njega
predstavlja transgresiju.
Upravo iz iskustva aktivne ili pasivne participacije kazalita u Hrvatskoj u slubeno
propisanom zaboravu fomirao se moj teatarski svjetonazor i jezik - izvor stalnih nesporazuma
i osporavanja u veini sredina u kojima radim. Nesporazum s hrvatskom kazalinom
zajednicom kulminirao je upravo na predstavi Hrvatsko glumite, koja je doivjela strukovni
i medijski lin jer je postavila pitanje moe li se ono to veina hrvatskoga glumita proizvodi
od rata naovamo uope nazivati kazalitem, ako bi naime
kazalite trebalo biti drutveni, etiki i umjetniki in koji
Faizacija hrvatskog drutva
zloinu ima hrabrosti dati ime, oduzeti pravo na razlog
realizirala se, izmeu ostalog,
i odrediti mjeru krivnje? Kakvo je to uope kazalite, to
i nekritikim odnosom prema
veinsko hrvatsko glumite, koje ne prepoznaje tragediju
vlasti u trenutku kad je ona
svojih sugraana? Kakvo je to kazalite koje na faizam
politiki sponzorirala ubojstva
odgovara faizmom?
hrvatskih graana krive
nacionalnosti.
A faizam hrvatskog glumita, kojim sam se bavio u toj
predstavi i nad kojim se podjednako i s istim argumentima
zgraaju i kazalina ljevica i desnica, ulazi u proireno znaenje ovog pojma, onako kako ga
je definirao Michel Foucault, koji uz historijski faizam, faizam Hitlera i Mussolinija,
kod njega oznaava i faizam u svima nama, u naim glavama i naem svakodnevnom
ponaanju, faizam koji ini da volimo mo, da elimo upravo ono to dominira nad nama
i eksploatira nas. Faizacija hrvatskog drutva realizirala se, izmeu ostalog, i nekritikim
odnosom prema vlasti u trenutku kad je ona politiki sponzorirala ubojstva hrvatskih
graana krive nacionalnosti, kao to je bio sluaj s lanovima obitelji Zec, ubojstvima
u Pakrakoj Poljani, ratnoj luci Lora, otvaranjem koncentracionih logora u zapadnoj
Hercegovini za Bonjake, ubijanjem i protjerivanjem Srba tijekom akcije Oluja. Kazalina
zajednica u Hrvatskoj sve te zloine nije imenovala, jo manje im oduzela pravo na razlog i
odredila mjeru krivnje.
Ali je kazalina zajednica u tom periodu i te kako svojim radom i ukupnim javnim
djelovanjem, pa i doslovnim uzimanjem puke u ruke sudjelovala u ratno-propagandnoj
maineriji HDZ-a. 1991. Hrvoje Hitrec osniva Satniju hrvatskih umjetnika u kojoj su, izmeu
ostalih, bile i glumice Jasna Bilui i Perica Martinovi, te redatelj Joko Juvani i glumac
Ljubomir Kapor. Mimo Satnije u rat su se ukljuili glumac Sven Lasta, te redatelji Miro
Meimorec i Slobodan Praljak. Kreimir Doleni postaje neka vrsta dvorskog redatelja
zaduenog za reiranje razliitih Tumanovih ceremonija, od kojih su najpoznatije pogreb
Gojka uka i vojna parada na Jarunu. 1997. Zlatko Vitez u zagrebakom HNK reira
roendan Franje Tumana u kojem, izmeu ostalih, sudjeluju i Ena Begovi, Dragan
Despot, Vanja Drach, Kruno ari, Joko evo, Zlatko Crnkovi, arko Potonjak, Franjo
Kuhar, Mladen Vuli, Zvonimir Zorii, Ivan Brki, Ivanka Boljkovac, te Marko Torjanac.
Primjera je jo mnogo, ali ve i ovi pokazuju da je veina kazalitaraca u Kazalite bi trebalo
Hrvatskoj podlegla nacionalnoj histeriji, te da se meu njima, za razliku biti drutveni, etiki i
od nekih njihovih beogradskih kolega, nije uspio artikulirati antiratni
umjetniki in koji zloinu
diskurs, ak ni kada je Hrvatska ve naveliko radila na komadanju
ima hrabrosti dati ime.
Bosne i Hercegovine ili kad su informacije o ratnim zloinima Hrvatske
vojske bile javne. Onda ne iznenauje da takva kazalina zajednica, koja je izvrila svoj dio
zadatka u slubeno propisanom zaboravljanju i preuivanju, danas eli zaboraviti i sebe iz tog
vremena.
10
Da su kazalitarci pogodan materijal za zaborav i prigodno ideoloko oblikovanje, pokazao

je i jedan primjer iz poraa gdje se ponovno ostvario njihov visok stupanj mobilizacije u ratu
nastavljenom drugim sredstvima. Rije je o Zahtjevu 555 hrvatskih uglednika Vladi RH
kojim se trailo da Vlada Republike Hrvatske odbije izruenje generala Gotovine Hakom
sudu, te da od hakog tuiteljstva zatrai obustavu kaznenog progona na temelju podignute
optunice. Zahtjev su potpisali i sljedei kazalini umjetnici: Nada Abrus, Jasna Ani, Inge
Appelt, Ivica Barii, Slavko Brankov, Mirela Brekalo, Lukrecija Brekovi, Ivan Brki,
Miljenko Brlei, Senka Buli, Helena Buljan, Boris Buzani, Zlatko Crnkovi, Branka
Cvitkovi, Velimir okljat, Dragan Despot, Boris Dvornik, Nina Erak, Mato Ergovi,
Lidija Florijan, Emil Glad, Ivo Gregurevi, Goran Grgi, Nives Ivankovi, Darko Jane,
Vjekoslav Jankovi, Zdenko Jeli, Ivan Joni, Jasna Juki, Trpimir Jurki, Ljubo
Kapor, Marija Kohn, Adam Koni, Boidar Koak, Niko Kova, Franjo Kuhar, Draen
Kuhn, Nika Kuelj, Danko Ljutina, Mirjana Majurec, Slavica Maras-Mikulandra,
Tomislav Marti, Ante-edo Martini, Mie Martinovi, Maro Martinovi, Perica
Marinovi, Damir Mejovek, Igor Mein, Boris Miholjevi, Darko Milas, Helena Mini,
Vedran Mlikota, Suzana Nikoli, Mia Oremovi, Frane Perin, Sinia Popovi, arko
Potonjak, Ksenija Prohaska, Ivica Pucar, Nada Rocco, Sinia Rui, Davor Svedrui,
Boris Svrtan, Alen alinovi, Krunoslav ari, Joko evo, Glorija oleti, Milan trlji,
Zvonko Torjanac, Romina Vitasovi, Zlatko Vitez, Edo Vuji, Mladen Vuli, Ivica Zadro,
Mirta Zeevi, Zvonimir Zorii, Jozo Zovko, Vladimir Geri, Branko Ivanda, Joko
Juvani, Lawrence Kiiru, Vlatko Perkovi i eljko Senei.
Nomina sunt odiosa, ali nijedno od ovih imena nije stajalo ni na jednom zahtjevu kojim bi
se trailo procesuiranje onih koji su sudjelovali u udruenom zloinakom pothvatu, iji
zajedniki cilj je bio prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovnitva iz regije Krajina, izmeu
ostalog pljakanjem, oteivanjem ili potpunim unitavanjem imovine srpskog stanovnitva,
kako bi se pripadnike tog stanovnitva odvratilo ili sprijeilo da se vrate i ponovno nastane u
svojim domovima. Jer, radilo se o generalu Gotovini ili nekome drugome - zloin je zloin i
hrvatsko glumite bi trebalo konano shvatiti da etnicitet rtve ili agresora ne moe biti kriterij
sjeanja ili zaborava.
A dok se to dogodi, preostaje predstava Hrvatsko glumite koju jednakom snagom mrze i
kazalitarci i branitelji i Katolika crkva i veina hrvatske javnosti. Ve tako iroka koalicija
mrzitelja pokazuje snagu kazalita koje bi, ukoliko eli zadrati minimum moralnog potenja
prema sebi i drutvu koje predstavlja, trebalo postati povlateno mjesto sjeanja koje sve
druge institucije briu.
Autor je kazalini redatelj iz Hrvatske
INTERVJU
!Posakrivali
smo
11
previe
crnih tajni
Pjer alica
Photo: Radiosarajevo.ba
Ovaj reditelj se snimanjem filmova borio protiv rata iji je i sam bio zatoenik. Tako su
nastala neka od najznaajnijih ostvarenja o ivotu u opkoljenom Sarajevu i o ratu u Bosni
i Hercegovini, meu kojima je i dokumentarni film sniman za vreme rata, Djeca kao i sva
druga. Snimio je i dva igrana filma, Gori vatra i Kod amide Idriza. Pjer alica je jedan
od najpoznatijih reditelja u regionu i dekan Akademije scenskih umetnosti u Sarajevu.
I kada se bavite najteim pitanjima, kao to je rat i raspad Jugoslavije, ini se da ste
fokusirani na pronalaenje pozitivnog i dobrog u ljudima. Kako Vam to polazi za
rukom i zato je to po Vama vano?
Emocija je sila. Nerijetko strana sila, destruktivna sila koja moe da nas razori. U isto
vrijeme, ponekad jedino emocija moe da nas spasi, da nas snano upozori da neto nije u
redu, ili da osjetimo da je neto ba kako treba. Emocija je esto ispred logike ili analitike
spoznaje, prethodi joj, ili je opravdava. Pored toga, emocija nam je svima zajednika, ne zavisi
od kulturolokih, geografskih, eshatolokih ili bilo kojih drugih pretpostavki. Postoje ljudi
koji su invalidi i na ovom polju, koji ne mogu da osjeaju ili suosjeaju, ali to je ve prostor
psihopatije. Ipak moemo slobodno rei: svi osjeamo jednako, pravdu ili nepravdu, ljubav
ili ljutnju, mrnju ili strast. Zbog toga, kada priam prie emocija, osjeanje mi je u sreditu
interesa. Mislim da je to i srednja i najjaa taka za univerzalnu komunikaciju. to se tie
fokusa na dobro i u tekim okolnostima, tu nema nikakve misterije: ne postoji toliko loe
vrijeme ili toliko loe okolnosti u kojima ovjek ne moe razlikovati ta je bazino dobro, a ta
bazino zlo. Ukoliko neko to tvrdi, naprosto trai opravdanje za loe stvari koje je radio. Za
takve stvari nema opravdanja. Shvatiti, oprostiti, to je u redu, ali opravdati nije. A kako mi
bilo ta polazi za rukom nemam pojma. Trudim se, valjda.
12
Sve je vie filmova i pozorinih predstava koji se bave onim to zvanina istorija
preutkuje. Da li javnost prepoznaje i reaguje na dela i poruke umetnika? Moe li
umetnost da izmeni zvanine narative?
Shvatiti, oprostiti, to je u redu,
Umjetnost se uvijek djelimino bavila onim to se preutkuje,
ali opravdati nije.
mislim da to nije ba neka ekskluziva naih dana. I ranije
se progovaralo o zabranjenim stvarima. Moda smo mi previe stvari gurnuli pod tepih,
toliko crnih tajni posakrivali i vjeto se pravimo da se nikad nisu ni desile, ili ih zovemo
nekim drugim, potpuno neadekvatnim imenima, pa nas sada sustiu, iskau poput avola
na oprugama u veem obimu nego to je to normalno. Razotkrivanje mranih tajni neki
jako pozdravljaju, a drugi nimalo. Oni koje takvi procesi ohrabruju su obino manjina. I
nisu samo umjetnici. Mediji, nauka, ukljuujui i istoriju, neposredni svjedoci, mnogi od
njih rade hrabru i jedino ispravnu stvar suoavanje sa istinom. Sa druge strane su svi oni
koji ele da taj proces oslabe ili, u najboljem sluaju, da on uopte ne postoji. I meu tim
snagama imate mnogo umjetnika. I oni prave filmove, piu knjige, crtaju, komponuju, prave
pozorine predstave... Naprosto se radi o borbi dva koncepta: istina i dobro nasuprot zla i
lai. Zvui malo bajkovito. I jeste. Jer nikada podjela nije tako hirurki ista. Ne vjerujem u
apsolutno ispravne ljude imune na pogreke, i obratno. Kao: jedni su dobri kao aneli i sve
to oni kau i urade je ispravno, a ovi drugi su ista pogreka i zlo. Sumnjam u to. Ta sumnja
me ne obeshrabruje, naprotiv, mislim da je to razlog vie da se neprestano trudimo da
uradimo ispravnu stvar, sa svijeu da je mogue da emo pogrijeiti. Ne vjerujem da e iko
ikoga u tom procesu da pobijedi.
Kako je bilo baviti se filmom za vreme rata u Sarajevu?
Bilo je to stravino iskustvo od kojeg sam zasigurno, naalost, umjetniki profitirao. Naravno,
odrekao bih se te dobiti vrlo rado samo da mogu da vratim barem jedan uludo izgubljeni ivot
u tom paklu opsade grada. Nenormalno je to. Nenormalno je da te neko dri u opsadi iako mu
nita nisi uradio. Nenormalno je da te stalno pokuava ubiti svim i svaim. Nenormalno je da
i u tim okolnostima ima potrebu da ivi, osjea, stvara... Mi smo svi bili kao neka sretna
porodica u paklu. Neobjanjivo. Snimajui neki dokumentarni film
Razotkrivanje mranih tajni
o djeci u ratu, zamolio sam jednog djeaka koji je volio da pjeva da u
neki jako pozdravljaju,
sljedeem kadru pokua opjevati kako se osjea u ratu. Improvizujui,
a drugi nimalo. Oni koje
otpjevao je stih: Veselo bilo i strano. Bilo je strano, ali mi nismo
takvi procesi ohrabruju su
htjeli na to pristati. Danas ponekad proitam poneku izjavu da opsade
obino manjina.
Sarajeva nije ni bilo. Da je to izmiljeno. ao mi je ljudi koji su spremni
toliko nisko pasti, ali sam uasnut spoznajom koliko ljudi je spremno
vjerovati tim jadnicima. I onda se vraamo na Vae prethodno pitanje.
I u Vaem verovatno najpopularnijem filmu, koji se bavi jednim od najveih
jugoslovenskih bendova, Plavim Orkestrom, bavite se politikom, sistemom,
nacionalizmom. Jeste li ikad oseali pritisak, u sebi ili od drugih, zbog takvog pristupa
umetnosti?
Nisam ja neki aktivista. Sebe doivljavam kao bas gitaristu koji reira filmove. Ne biram
opasne teme, u medijima sam, recimo, esto prozivan kao neko ko se bavi nevanim
temama. Godinama se trudim da uradim komediju, ali mi ne ide. Krenem dobro, a
onda, bavei se ozbiljno materijalom, nemam obraza da zaobiem stvari koje mi se
ine vanim. I ode komedija. Ali, opstane pomalo humora, to mi je jako drago. Ipak,
poslije svakog filma bilo je nekih neugodnih reakcija. Gori vatra je bila okarakterisana
kao antisrpski, antihrvatski i antibonjaki film. Neki je kritiar argument da je film Gori
vatra antibonjaki pronaao u njegovoj konstataciji da se ni u jednom kadru filma ne vidi
damija. Nije mi bio neobian tako besmislen napad, neobina mi je bila moja prva reakcija,
pomislio sam: Nemogue, kako u snimiti film u Tenju, a da se ne vidi damija... Dakle,
i nesvjesno nasjednete na matricu idiotluka. Od toga se pokuavam zatititi koliko god je
mogue. Iako tvrdite da ne osjeate pritisak, da nema autocenzure, ona je tu negdje, ui,
eka i uvijek pomalo radi. Dobro je dok je to nesvjesno kad postane svjesno, onda je
gotovo, treba mijenjati posao, prebaciti se u politiku, tamo je to prednost.
Kako gledate na ideju o osnivanju REKOM-a? Gledano iz ugla umetnika, koliko je
vano utvrivanje imena svih rtava?
Nije ugao umjetnika tu neto specifino, barem ne bi trebao biti. Na ljudskom,
pojedinanom nivou nita nije vanije od toga. Ne tragam ni za jednim imenom iz rata.
Koga sam izgubio znam. I znam koliko mi je to vano. Sa druge strane, na nekom optem
nivou to nije nita manje vana stvar jer je, naprosto, pitanje potovanja prema ivotu. Svi
ovi nai narodi se die kako im je obraz prva i najvanija stvar. Gdje je onda problem? A
problemi su brojni, jer i dvadeset godina poslije rata taj posao nije uraen.
Jelena Gruji Zindovi
13
!Potreba za
kompletnom
drutvenom
promenom je
ogromna
Zlatko Pakovi
Photo: Blic.rs
14
Reditelj, pisac, kritiar i kolumnista Zlatko Pakovi bavi se pozoritem i drutvenim

prilikama vie od dvadeset godina. Njegova najnovija predstava Ibzenov Neprijatelj naroda
kao Brehtov pouni komad, premijerno izvedena krajem prole godine u Centru za kulturnu
dekontaminaciju (CZKD), izvesno je jedna od najangaovanijih i najznaajnijih predstava
koje su izvedene u Srbiji poslednjih godina.
Predstavi je prethodio neuobiajen postupak radionice sa gledaocima irom Srbije.
Kaite nam neto vie o tome.
Nakon to smo pripremili skicu ove pozorine predstave sa kompozitorom i dva glumca,
krenuli smo da izvodimo tu skicu po razliitim gradovima i u razliitim okruenjima i da,
nakon izvoenja, razgovaramo sa publikom. Organizovali smo to u okviru jednog projekta
CZKD koji se zove Studije konteksta.
Podravam REKOM,
U Niu smo igrali deici od deset do dvanaest godina, uglavnom romske
u svakom pogledu.
nacionalnosti, vrlo zapostavljenoj u drutvu i u sopstvenom gradu. Igrali
smo u Novom Pazaru, takoe u jednoj meovitoj nacionalnoj sredini,
meu publikom je bilo i srednjokolaca i starije populacije. Onda u Uicu, pred jednom
grupom izuzetnih profesora i profesorki knjievnosti i njihovim acima koji tu decu vode
na jedan izuzetno originalan nain. Potom i u Subotici. Namerno smo ili u razliite delove
Srbije, i geografski i nacionalno, igrali pred publikom razliite dobi i iz razliitih drutvenih
struktura. Te razgovore sa publikom smo snimali, njihova pitanja bila su nam znaajna i
predstavljala su neku vrstu putokaza za dalji rad. A onda smo sve to skupili u predstavu koja
je imala svoju premijeru 20. decembra prole godine.
Kakve su bile reakcije publike, ta je u njima bilo univerzalno, a ta specifino?

Univerzalna reakcija je bila izrazita zainteresovanost za ono to gledaju, to je nama
bilo veoma znaajno. Zaista, kad se ljudima predoi neto u ta i mi sami verujemo i to
nas iskreno zanima, i u umetnikom i u politikom smislu, onda i oni reaguju iskreno i
zainteresovano. Meni je bilo zanimljivo, kao reditelju i kao nekoj vrsti vodia kroz ovu
predstavu, to to sam starosnim strukturama gledalita prilagoavao govor o vrlo vanim
teorijskim stvarima u pozoritu, ali istovremeno i o kljunim politikim problemima naeg
drutva. Kad sam govorio pred decom koja su drugi, trei, etvrti razred kole, nisam
uopte upotrebljavao teorijske termine koji vae u pozorinoj literaturi ili sam to inio
veoma paljivo, iznalazei primere koji su deci dovoljno bliski. Suprotno tome, u Subotici,
pred studentima, pogotovo pred onima koji su zainteresovani da se dalje profesionalno
bave pozoritem, mogao sam da koristim te termine i da ih uvodim u
Tek kad se udrue erosi
teoriju pozorita, i to u njen sutinski deo, u Brehtovu teoriju epskog
slobodnih ljudi, dolazi
pozorita kojoj prethodi teorija pounog komada.
do istinskog zahteva za
promenom u drutvu.
Cilj tih studija konteksta nije bio samo da mi pokaemo ta radimo,
nego da ta deca i ta omladina ponu samostalno da se bave pozoritem
ili nekom drugom vrstom umetnikog rada, ali primenjujui metod koji smo mi primenili.
To je bilo zanimljivo, jer su na kraju nastali neki radovi, neke njihove pozorine predstave.
Bilo je razliitih reakcija i pitanja koja su zavisila, pre svega, od starosti i strune spreme,
sigurno i od socijalnih uslova. Nije svejedno ivite li u romskom getu u Niu, u nekom stanu
u centru Beograda ili u kui u Subotici itd. Nije isto iveti onim to se zove bezbednim
graanskim ivotom ili iveti na rubu egzistencije, gde svako malo neko moe da vas otera,
ili otac da vas proda. Suoavali smo se sa decom koja nemaju ta da jedu svakog dana.
Ko je vie zabrinut za svoju budunost oni koji su na margini ili oni koji su u centru
Beograda?
Interesantna je ta disproporcionalnost. ini mi se da su za sebe vie zabrinuti oni koji ive
udobnije. To je poraavajue. Deca koja su roena u getu i u kartonskim naseljima limitirana
su u svojim eljama, isto kao i u onom to im drutvo prua. Interesantno je da to ne utie
na njihovo trenutno oseanje onoliko koliko na ove druge koji imaju mnogo vea oekivanja.
To je tragina stvar, to je neto to vas poraava, jer se suoavate sa decom koja ak ni ne
razmiljaju o tome da bi mogla da se koluju, a meu njima vidite prepametnu decu, kao
i svugde. Sa druge strane, ovi to oekuju sve od ivota su mnogo nesreniji, neke sitnice
i neke glupave stvari utiu na njih mnogo vie. Na emotivnom nivou suoavao sam se sa
raznim stvarima. Ako nam instruktor koji je doveo decu kae da ona tog dana jo uvek
nita nisu jela, a mi im nudimo neto drugo, onda se pitamo ta je sutina ovog rada. Ipak,
15
moramo postavljati temeljna pitanja, ali moramo biti spremni i za ono to je najvanije za
oslobodilaku praksu, da pomognemo i drugima i sebi.
ta oekujete od te svoje predstave, hoe li uspeti da mobilie ljude, kakvi e biti njeni
efekti?
Prvo treba misliti. Ne moe se initi dobro, a da ovek zapravo ne zna ta dobro jeste. Ovaj
na rad je usmeren ka tom cilju, da govorimo o tome ta je dobro i da pokaemo da nije
teko doi do tog zakljuka. To je zapravo nekako najjednostavnije da veina zna ta je
dobro, a ta nije dobro. Vano je da odatle poemo. Sa ovom
Moramo postavljati temeljna
predstavom utvrdili smo jednu nespornu injenicu da
pitanja, ali moramo biti spremni
nita oveku ne godi kao to da bude slobodna linost, da
i za ono to je najvanije - za
najvee zadovoljstvo predstavlja to kad je ovek slobodan,
oslobodilaku praksu, da
i kad razmilja, i kad ini kao slobodan, nesputan. A kad se
pomognemo i drugima i sebi.
udrue erosi tih slobodnih ljudi, onda dolazi do istinskog
16
zahteva za promenom u drutvu. Mi smo prosto hteli da

protresemo osnovna pitanja i oseanja i da nekako pokuamo ono to i Breht i Ibzen rade, a
to je da pozorina predstava ne bude samo ono to najee viamo u pozoritu neka vrsta
vapaja, kuenja ili alopojke, nego da bude istinski pokuaj da se konstituie javnost, barem
za to vreme dok se predstava odigrava. Po tom pristupu koji smo primenili, svako mora da
preuzme odgovornost, jer bez toga ne postoji nita. Svako od nas mora da bude odgovoran
za svoje postupke prema drugome i prema sebi, to je sutina.
Kad primenite koncept o kojem govorite na ratnu prolost ovog regiona i odnos koji
kao drutvo/drutva imamo prema njoj, ta uoavate?
O emu, zapravo, govorimo kad govorimo o tranzicionoj pravdi je vrlo kompleksna tema da
li fokusiramo nau panju iskljuivo na tranziciju koja se odvija samo u okviru naeg drutva
ili bi tek trebalo da se odvija, ili govorimo o tranziciji koja postoji jako dugo i odvija se u itavoj
Evropi i u svetu, iji smo mi samo jedan deo. Postoji i ono to samo mi moramo da reimo,
a to je naslee koje nam je, pre svega, ostavio Slobodan Miloevi, odnosno njegov reim.
Razmere destrukcije do koje je dolo za deset, dvanaest godina pod tim reimom tolike su da
je to zapanjujue. Prisetite se da su u udarnim vestima prikazivane i astroloke prognoze, da je
objavljivano da su aspekti planeta takvi da pogoduju ujedinjenju svih srpskih zemalja. U jednoj
reportai sa dubrovakog ratita, tobdija je izjavio da su ga tako dobro obuili da moe da
pogodi u tanjir supe onom tamo dok rua, a niko se nije upitao kakvo je to bojite i kakav je to
tobdija koji gaa civile dok ruaju. Izvetaji sa ratita u to vreme su bili prvi rijaliti programi.
Milijana Baleti, koja je jo uvek zaposlena na TV Vojvodina, odlazila je nenajavljeno na
kune adrese ljudima koji nisu Srbi sa pitanjima: Je li tano da je noas kod vas prenoilo
petoro ustaa? To su bili rijaliti programi od kojih su zavisili ivoti i smrti ljudi.
Dakle, razmere razaranja su bile toliko strane da sada drutvo prosto mora da se lei. Svi
ivimo oteene ivote, jer smo proveli dve decenije pod pritiskom tako nemoralnih stvari.
Mislim da pod tepih guramo sve vie i vie stvari, a simptomi samo izbijaju. Zamislite da je
neko pre 20 godina rekao da e Aleksandar Vui, tada portparol Vojislava eelja, biti
premijer zemlje, a Ivica Dai, nekadanji portparol Slobodana Miloevia, biti ministar
spoljnih poslova? Svi bismo verovatno kupili kartu u jednom pravcu ili bismo peke otili
negde odavde. A eto, mi nismo otili, a oni su avanzovali za sve ono uasno to su uradili. I
ta onda graani i graanke da misle? Da sve bude jo kompleksnije, ono to je im je, umesto
Vuia i Daia, ponueno na izborima, nije mnogo bolje ili nije nita bolje, a u nekim
segmentima bilo je i gore. Prethodna vlada je odlino pripremila put ovoj vladi. Stvari su
uasne, a kako emo iz toga da se izvuemo, ne znam. Ali ako ponemo da mislimo i ne
pristajemo na logike greke u miljenju i u sopstvenom ivotu, to je onda ve poetak. Ako
odatle krenemo, imaemo i nekakav putokaz kako da se nosimo i sa drugim stvarima.
Vrlo je vano znati i ovo mi ivimo ivote kojima vreme istie. Reaju se tu politike
figure, ovakve i onakve, a vreme prolazi. Niko od nas nema nita protiv toga da i ovi ljudi,
koji sada vode ovu zemlju, ovakvi kakvi jesu, sa svojim moralnim profilima i drutvenim
profitima, uine neto dobro. Ja zaista elim da ova vlada, pod ovekom za kojeg i dalje ne
mogu da verujem da je doao na tu funkciju, bude najbolja vlada od svih do sada, bolja i od
vlade Zorana inia, jer mi nemamo puno vremena. Dvadeset i neto odlinih godina su
prole u jednom zaustavljanju vremena, u jednoj stranoj repatrijarhalizaciji, balkanizaciji
drutva. Kao to je govorio Zoran ini ako jedan ratni zloinac moe da uini neto
dobro u jednom trenutku, pa neka uini. Ali to ne znai da ga treba abolirati, jer ratni zloini
ne zastarevaju.
Istovremeno, mi moramo poeti da formiramo opoziciju, opoziciju tom sistemu vrednosti.
Sve je vie umetnikih dela koja se bave suoavanjem sa ratnom prolou. Da li
verujete da umetnost moe da pokrene ili ubrza taj proces u naem regionu?
Ja verujem u snagu umetnosti koja je autohtona, koja je potpuno specifina i koja pripada
samo umetnosti. Umetnost, kad je umetnost, stvara novu formu, novi oblik koji nije nita
drugo do novi oblik udruivanja i saradnje meu ljudima. Tek je to veliko i ozbiljno umetniko
delo, kad umetnik uspe da stvori novi oblik. A samo novi oblik donosi novo znaenje.
Vi imate ljatee, zanimljive, bune, burne umetnike predstave, a da u njima ne postoji novi
oblik, da se umetnici i ljudi koji rade na njima nisu potrudili da dou do novog oblika. Umesto
toga, primenjuju se ovetali, ve pronaeni oblici da bi se iskazalo neto, nema sutine onoga to
je kreacija, umetnik slui samo za reprodukovanje. Na taj nain, umetnost kaska za ivotom.
17
Tek kad se iznae nova forma, a koju, bez imalo skromnosti, mislim da ima ova naa
predstava u kojoj smo doli do jednog novog oblika optenja komunikacije unutar
umetnikog dela i komunikacije sa publikom onda se tek polako probijaju ti traci svetlosti
ka mogunosti da se neto preobrazi u drutvu.
Zaista, u regionu su se pojavili ozbiljni umetnici, pogotovo u pozoritu. Kod nas radi Rado
Urban, u celom regionu radi izuzetna linost, Oliver Frlji, a u pratnji ovih umetnika i neki
drugi, da ih sada ne nabrajam. Ima i nekih drugih koji rade, o kojima postoji fama, koji beru
lovorike, a u stvari nita drugo ne rade, osim to na jedan buan, atraktivan nain primenjuju
ovetale forme. Tu treba kritika da kae svoju re. Ali, kritika je kod nas pala na niske grane
ne samo pozorina, nego i drutvena kritika. I oni koji kritikuju nau vlast, nae politike
navike, koriste, zapravo, stare forme kritike.
18
Ljudi, zapravo, moraju poeti da misle. Lepo kae omski ako ja danas mislim i
predajem studentima ono to sam predavao pre pet godina, onda ili neto nije u redu sa tim
predmetom ili neto nije u redu sa mnom. To treba ozbiljno shvatiti. Ako neko ve dvadeset
godina radi jedno te isto, pa u pozoritu gledate jednu te istu predstavu, samo tu prolaze
neki drugi sadraji, onda on zapravo nita ne radi i tu vreme stoji, stoji isto kao to stoji i u
naem drutvu. To je sutina naeg poraza. Sutina umetnosti, dakle, jeste da uvede novu
formu, koja ima tendenciju da uvede novo znaenje, pa time i da proizvede promenu.
Podravate li Inicijativu za osnivanje REKOM-a?
Jedna od sutinskih stvari je da se popiu sve rtve, da se napokon zna ko, gde, kad i od
koga je izgubio ivot i ko je za to odgovoran. To je jedna od delatnosti koje su preduzete po
tom pitanju. Inae, mislim da je vrlo vano da ponu da komuniciraju svi u regionu. I to je
sutina ovog projekta, da se on odvija na teritoriji cele bive Jugoslavije, meu stranama koje
su bile zaraene. Ukratko, podravam u svakom pogledu. Vidim da ima i dosta otpora i treba
videti zato je to tako. Otpor dolazi sa razliitih strana, a koliko je meni poznato, dolazi i iz
nevladinog sektora, to je zapanjujue.
Jelena Gruji Zindovi
AKTUELNO O REKOM-U
!Izvetaj
o Procesu
REKOM:
oktobar
decembar
2014.
Izaslanici za REKOM2 okonali su svoj mandat 28.10.2014. godine. U roku od godinu dana
oni su, zajednikim radom i u konsultacijama sa predsednicima i lanovima Predsednitva
BiH koji su ih delegirali, sainili Izmene Statuta REKOM-a koje, prema njihovom miljenju,
predstavljaju pravne i ustavne mogunosti za osnivanje REKOM-a.
VII Skuptina Koalicije za REKOM
19
U skladu sa pravilima Koalicije za REKOM, Skuptina Koalicije donosi odluku o davanju

podrke Izmenama Predloga Statuta REKOM-a koji je usvojila 26.3.2011. godine.
Tim povodom, Koalicija je 14. novembra 2014. godine u Beogradu (Srbija) odrala
Skuptinu, sedmu po redu, uz uee 104 delegata, koji su predstavljali 1950 lanova/
ica. Delegati su, uz jedan glas protiv i dva uzdrana, podrali Izmene Statuta REKOM-a,
koje su sainili izaslanici predsednika Crne Gore, Srbije, Hrvatske i Kosova, bonjakog
i hrvatskog lana Predsednitva BiH3, a u vezi sa zadatkom da ispitaju ustavne i pravne
mogunosti za osnivanje REKOM-a u svakoj zemlji pojedinano.
U opsenoj raspravi, delegati su ocenili da je Izmenama sutina Predloga Statuta ouvana,
da ukidanje represivnih ovlaenja otklanja sumnje da REKOM preuzima nadlenost
sudskih organa, te da je procedura kandidovanja i izbora selekcionih odbora i lanova
Komisije znaajno pojednostavljena. U ime Koalicije za REKOM, delegati su snano
pozdravili izmene u finansiranju Komisije, kojima je predvieno da se REKOM finansira
2 Prof. dr Zlata urevi, izaslanica predsjednika Hrvatske; prof. dr Sonja Tomovi undi, izaslanica predsednika
Crne Gore; pravni savetnik Selim Selimi, izaslanik predsednice Kosova; dogradonaelnik Sarajeva Aljoa ampara,
izaslanik lana Predsednitva BiH; oficir za vezu sa Hakim tribunalom Goran Mihaljevi, izaslanik lana
Predsednitva BiH i sudija Sinia Vai, izaslanik predsednika Srbije.
3 Predsednik Makedonije Gjorge Ivanov je obavestio Koaliciju za REKOM da e podrati odluku o osnivanju REKOM-a,
ako meu predsednicima/Predsednitvom BiH bude postojao konsenzus.
domaim i stranim donacijama, te sredstvima meunarodnih organizacija, a ne iz doprinosa

drava, kako je predlagala Koalicija.
Delegati su posebno pozdravili stav izaslanika da meu ciljevima Komisije bude i
unapreenje obrazovnih programa u skladu sa injenicama koje ustanovi Komisija.
Povodom podrke Izmenama Statuta, u obraanju javnosti4, Koalicija je istakla da je meu
izaslanicima i predsednicima/lanovima Predsednitva postignuta potpuna saglasnost o
tome da Komisija treba da utvrdi injenice o ratnim zloinima i drugim krenjima ljudskih
prava, izvrenim u periodu od 1. januara 1991. do kraja decembra 2001. godine. Koalicija
je ukazala da su, u vezi sa zadatkom REKOM-a da istrai politike i drutvene okolnosti
koje su odluujue doprinele izbijanju ratova, kao i injenju ratnih zloina i drugih krenja
ljudskih prava, izraena dva miljenja: kljuno je da REKOM istrai uzroke rata i
istraivanje uzroka rata je mogue nakon utvrivanja injenica o ratnim zloinima, koja su
u potpunom skladu sa predlozima Koalicije za REKOM.
Pismo predsednicima/lanovima Predsednitva BiH
20
Koalicija za REKOM je 10. decembra 2012. godine uputila pismo predsednicima/lanovima

Predsednitva BiH, podseajui ih da je Skuptina podrala Izmene Statuta REKOM-a, ime
su stvoreni uslovi za novi korak prema osnivanju Regionalne komisije za utvrivanje injenica
o ratnim zloinima i drugim tekim povredama ljudskih prava u ratovima na teritoriji bive
Jugoslavije. U pomenutom pismu, Koalicija je iznela da oekuje da se predsednici/lanovi
Predsednitva BiH dogovore o formi informisanja javnosti i parlamenata o tome da su odluili
da zajedniki podre osnivanje Komisije. Pozvala je predsednike/lanove Predsednitva BiH
da obrate panju na predlog predsednika Hrvatske da svi, u dogovorenom roku, upute pismo
javnosti i parlamentima o zajednikoj podrci osnivanju REKOM-a.
Istom prilikom, Koalicija je obavestila predsednike/lanove Predsednitva BiH da je
znaajno napredovala u dokumentovanju ljudskih gubitaka, logora i drugih zatoenikih
objekata u ratovima iz devedesetih godina.
Fond za humanitarno pravo (FHP) iz Srbije i Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHPK) su,
na Dan ljudskih prava, na veb-stranici Kosovske knjige pamenja postavili Registar ubijenih
i nestalih u vezi sa ratom na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000.
godine. Registar sadri 13.517 ratnih rtava, iju smrt ili nestanak u vezi sa ratom potvruje
27.511 dokumenata.
Centar za suoavanje s prolou Documenta iz Hrvatske i FHP ve tri godine sprovode
empirijsko istraivanje o rtvama koje su izgubile ivot ili su nestale u ratu u Hrvatskoj,
uzimanjem izjava od svedoka i lanova porodica.
4 Koalicija za REKOM podrala Izmene Statuta REKOM-a, saoptenje za javnost, 17.11.2014.
Udruenje za tranzicionu pravdu, odgovornost i sjeanje u BiH (TPOS) i Centar za

demokratiju i tranzicionu pravdu (CDTP) zapoeli su krajem 2013. godine projekat
Mapiranje logora i drugih zatoenikih objekata u BiH, to direktno doprinosi ispunjenju
mandata REKOM-a u delu koji se odnosi na poimenini popis civilnih i vojnih rtava i
zatoenikih objekata.
Trenutno mirovanje
Budui da je u BiH novo Predsednitvo izabrano5 nakon to su izaslanici, u konsultacijama
sa predsednicima/lanovima Predsednitva, sainili i usvojili Izmene Statuta REKOM-a, to
se pred Koalicijom postavlja obaveza da konsultuje nove lanove Predsednitva: hrvatskog
lana, Dragana ovia, i srpskog lana, Mladena Ivania.6 Drugi razlog, koji utie na
trenutno mirovanje Procesa REKOM, jesu predsedniki izbori u Hrvatskoj7, koji se
odravaju 11. januara 2015. godine.
Ako u 2015. godini bude politike podrke kao u 2014. godini, ima ozbiljnih izgleda da
post-jugoslovenske zemlje, prvi put u istoriji postkonfliktnih drutava, samostalno, bez
uslovljavanja i pritiska meunarodne zajednice, zaponu sa izgradnjom regionalnog
mehanizma za suoavanje s prolou koji ima potencijal da otkloni nedostatke krivine
pravde i politiku blokadu otkrivanja preostalih masovnih grobnica, da ustanovi injenice o
svim ratnim zloinima, da osigura potovanje linih iskustava i dostojanstva drugih.
!X Forum za tranzicionu pravdu

u postjugoslovenskim zemljama
Postoji jedna mjerna jedinica, a to je miting
radikala danas, ovdje u Beogradu. Ja vas sada
pitam ko su pobjednici? Zamislite samo
situaciju prije deset godina, da li je bilo mogue da mi ovdje, u ovoj sali, razgovaramo,
a oni na trgu? To bi bila neprirodna disproporcija moi, nasilja, sile naspram grupe
ljudi koja vjeruje u osnovne ljudske vrijednosti. Danas smo mi ovdje, bez obzira na to
to su neki zaista puno izgubili, prije svega svoje najmilije, pobjednici u vrijednosnom
sistemu u odnosu na one ljude koji su sada gubitnici tamo na nekom trgu.8
5 Predsednitvo BiH je konstituisano 17.11.2014.

6S
rpski lan u prethodnom sastavu Predsednitva, Neboja Radmanovi, nije uestvovao u Procesu REKOM.
7 Drugi krug predsednikih izbora se odrava 11.1.2015.
8 Branislav Radulovi, pravnik iz Crne Gore, lan Koalicije za REKOM.
21
X Forum je bio posveen postignuima u tranzicionoj pravdi, promociji upotrebe injenica

u umetnikim delima i sluanju glasa rtava. Forum je odran 15. i 16. novembra 2014.
godine u Beogradu, u organizaciji Koalicije za REKOM. U radu Foruma uestvovalo je 158
lanova Koalicije za REKOM i 150 predstavnika organizacija civilnog drutva, umetnika,
pisaca, akademskih istraivaa tranzicione pravde, novinara i drugih pojedinaca koji se
profesionalno ili aktivistiki bave tranzicionom pravdom u postjugoslovenskim zemljama.
Na Forumu je dvanaest panelista govorilo o postignuima u oblasti tranzicione pravde iz
ugla civilnog drutva i akademske zajednice, o upotrebi injenica u umetnikim delima
govorilo je esnaest panelista, a o svojim linim iskustvima u ratu i traganju za posmrtnim
ostacima svojih najbliih govorilo je dvanaest rtava.
Forum su otvorili Nataa Kandi, koordinatorka projekta REKOM i profesor Zdravko
Grebo, javni zagovara Inicijative za REKOM. Oni su najavili novu fazu Procesa REKOM,
u kojoj Koalicija prati, pomae i podstie dravne institucije da osnuju REKOM. Pozvali
su lanove Koalicije da se pripreme za nove aktivnosti i upozorili na to da se na Balkanu
promene deavaju iz asa u as.
22
Profesor Grebo je ocenio: Na nivou civilnog drutva i nevladinog sektora, mi smo svoju
misiju obavili. Naravno da ja, govorim u svoje ime, nikome neu prepustiti da, bez ikakve
rezerve, time upravlja kako mu padne na pamet, ali dostigli smo momentum kada predsjednici drava, preko svojih izaslanika, treba stvar da preuzmu u svoje ruke, jer tu zadau koja
nam predstoji, mi ne moemo, sve i da hoemo, obaviti.
Panel I: Postignua i prioriteti u krivinoj pravdi ocena iz ugla civilnog drutva

Krivina pravda za zloine poinjene u ratovima tokom devedesetih na prostoru nekadanje
SFRJ nije se, do danas, pribliila ostvarenju svojih ciljeva. U svim dravama tog regiona i dalje
dominira nesrazmera izmeu poinjenih i procesuiranih zloina, a pred domaim sudovima
nema postupka koji poteno i objektivno rasvetljava ulogu drave u organizovanju i sprovoenju
zloina i koji procesuira nalogodavce iz vrha vlasti. Posebno zabrinjava to je u svim zemljama i
dalje oigledan snaan uticaj politike na pravosue. Taj uticaj se manifestuje na razliite naine,
ali je najoigledniji kroz opstrukciju suenja za ratne zloine. Zakljuak panelista i uesnika u
debati je, evidentno, da se broj sudskih postupaka, iz godine u godinu, smanjuje.
Tea Gorjanc Prelevi iz organizacije Akcija za ljudska prava ocenila je da, uprkos
preporuci Evropske komisije da treba prekinuti praksu nekanjavanja za ratne zloine,
vlasti u Crnoj Gori pokazuju da je procesuiranje ratnih zloina praktino zavren proces.
Oigledan nedostatak volje, na svim nivoima, da se kazne ratni zloini u Crnoj Gori logina
je posljedica injenice da je predsjednik Vlade Crne Gore ista osoba koja je na tom poloaju
bila i u vrijeme kada su se zloini deavali. Za pravosue koje stremi ka Evropi ta je injenica
morala da bude podsticaj da dokae nezavisnost i spremnost za sagledavanje i suoavanje
sa zloinima iz prolosti. I mada je jasno da Crna Gora nema takvo pravosue, sad je bar
postalo jasno da na takvom pravosuu insistira Evropska unija da bi prihvatila Crnu Goru,9
pa to ostaje nada za boljitak, rekla je Gorjanc Prelevi.
Slinu paralelu o odnosu vlasti prema procesuiranju ratnih zloina u Hrvatskoj izvela je i
Vesna Tereli, voditeljica nevladine organizacije Documenta. U Hrvatskoj, kazala je ona,
Dravno odvjetnitvo povjereno je onima koji su devedesetih sudelovali u zatakavanju
zloina. Za neke profesionalce bilo je razumno oekivati da e u
novim politikim okolnostima iskoristiti priliku za kvalitetniji rad, X Forum je bio posveen
postignuima u tranzicionoj
no time se neminovno povjerio nastavak prekinutih postupaka
onim istim ljudima koji su ih zbog politikog oportunizma svjesno pravdi, promociji upotrebe
injenica u umetnikim
zaboravili, kako ne bi ugrozili svoj poloaj ili napredovanje u
delima i sluanju glasa rtava.
policiji ili dravnom odvjetnitvu, rekla je Tereli.
I u Srbiji je krivina pravda za ratne zloine imala skromne rezultate merei prema
razmerama i karakteru poinjenih zloina u ratovima voenim na teritoriji bive Jugoslavije,
uprkos solidnom zakonskom i institucionalnom okviru, ocenila je Sandra Orlovi. Najtee
posledice neodgovornog postupanja institucija snose rtve, a potom i svedoci, u domenu
zatite i podrke u procesima za ratne zloine. Jedan od uzroka skromnih postignua u
domenu procesuiranja odgovornih za ratne zloine jeste i injenica da Srbija, za razliku
od BiH i Hrvatske, nema Strategiju procesuiranja ratnih zloina. U tom smislu, usvajanje
(i primena) strategije, kojom bi sve relevantne institucije preuzele veu odgovornost i
konkretne zadatke na unapreenju procesuiranja ratnih zloina u narednom periodu,
predstavlja imperativ, ocenila je Orlovi.
U odnosu na region, u Bosni i Hercegovini se odvija najvei broj suenja za ratne zloine.
Tako veliki pravosudni aparat trebalo je da bude adekvatan odgovor na injenicu da je u BiH
poinjen najvei broj zloina i da ima najvie rtava. Denana Karup Druko iz Udruenja
za tranzicijsku pravdu, odgovornost i sjeanje u BiH (TPOS) upozorila je na nesprovoenje
Dravne strategije za rad na predmetima ratnih zloina, usvojene 2008. godine, kojom je
bilo predvieno da se sloeni sluajevi zavre do 2015, a ostali sluajevi do 2023. godine.
Sada je sasvim izvesno da ti rokovi nee biti ispunjeni, zakljuila je ona.
I u BiH koja nosi najtee breme ratnog naslea pravosue se suoava sa politikom
opstrukcijom, uprkos tome to je ova drava i dalje u statusu meunarodnog protektorata.
Takav zakljuak izvela je i Evropska komisija u svom izvetaju o napretku BiH za 2014.
godinu. To je posebno vidljivo kada su u pitanju sporazumi sa drugim zemljama iz regiona
koji, izmeu ostalog, treba da omogue izruivanje dravljana osumnjienih (ili osuenih) za
ratne zloine. I na tu injenicu podsetila je Denana Karup Druko. Nije mali broj sluajeva
9 Nije bilo ozbiljnih napora da se suzbije nekanjivost za ratne zloine. [...] Crna Gora mora da ubrza napore da suzbije
nekanjivost i da djelotvorno istrai, procesuira, sudi i kazni ratne zloine u skladu sa meunarodnim standardima.
Izvjetaj Evropske komisije o napretku Crne Gore za 2014, citat Tee Gorjanc Prelevi.
23
da osobe protiv koji se vodi krivini progon u BiH, pa i oni koji su pravosnano presueni,
utoite nau u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, koristei se dvojnim dravljanstvima. Uz to,
ne potuju se potpisani sporazumi BiH sa Srbijom, Hrvatskom i Crnom Gorom o izvrenju
krivinih sankcija (primjer: sluajevi pravosnanih presuda protiv Momira Savia, Boka
Lukia, Velibora Bogdanovia, Mirka Todorovia). Nerijeena meudravna pitanja u
oblasti progona zloinaca su, u znatnoj mjeri, politiki rijeena potpisivanjem protokola i
sporazuma, ali ona nisu rijeila i sutinske probleme, napominje Denana Karup Druko.
24
Nasuprot BiH, Kosovo ima veoma limitirane lokalne kapacitete za procesuiranje ratnih
zloina. Ve nekoliko godina traje proces u okviru kojeg EULEX smanjuje svoju misiju i
prebacuje nadlenosti na kosovske organe. Postavlja se pitanje kako e kosovske institucije
izai na kraj sa veim obavezama prema rtvama rata generalno, a posebno prema nestalim
licima. Uopteno posmatrano, i dalje ne postoje dovoljna politika podrka i odgovarajui
mehanizmi za prikupljanje relevantnih informacija za sprovoenje istraga o ratnim
zloinima i nestalim licima. Zastraivanje svedoka je i dalje zabrinjavajui problem, iako
policija ipak jeste ostvarila znaajan napredak uspostavljanjem Direktorata za zatitu
svedoka, ocenila je Nora Ahmetaj iz Centra sa dokumentaciju, istraivanje i publikovanje
(CDRP). Ona je pozvala nevladine organizacije i Koaliciju za REKOM da podstaknu EK da
izgradi strategiju tranzicione pravde u postkonfliktnim drutvima koja bi zamenila obavezu
saradnje sa MKTJ, godinama tumaenu kao instrument tranzicione pravde.
Govorei o postignuima i prioritetu Hakog tribunala, Mirko Klarin je istakao da su
sudske injenice ono najvrednije to e ostati kao naslee ovog meunarodnog suda:
injenice ta se dogodilo, ta su rtve preivele, kako se to dogodilo. Moda nismo uvek
tano utvrdili ko je kriv i to jeste vaan nedostatak, ali i bez toga, utvrene injenice su
izuzetno vane da se uvaju za budunost i da se na pravi nain predstave, kako zajednicama
rtava, tako i zajednicama kojima pripadaju poinitelji zakljuio je Klarin.
Proces REKOM: prof. arko Puhovski
Mi smo stalno doivljavali neuspjeh za neuspjehom, stalno su nas odbijali, mi smo moljakali,
oni su nas odbijali, stalno su govorili priekajte, pa vidjeemo, ali nekako smo im dojadili,
nekima od njih. I to je sadanje stanje, pri emu je vano imati na pameti da nismo doli do
onoga to se zove point of no return (taka sa koje nema povratka). To je toka ireverzibilnosti.
Sve se to moe promjeniti. I mi nismo mogli birati ni s kim emo razgovarati, nego smo
razgovarali s onima koji su, ako nau dobre volje, mogli neto uiniti. Radilo se o tomu moemo
li ih uvjeriti da je za njih dobro da to naprave. Ali sad smo doli do toga da imamo jasan stav
hrvatskog predsjednika, koji dijele dva i pol ostala predsjednika, recimo, za sada, koji otprilike
glasi ovako: Predsjednik drave e, u dogovoru s drugim predsjednicima postjugoslavenskih
drava, dati svojem parlamentu izjavu da podrava Proces REKOM i da zbog toga trai da
parlament poduzme korake koji su potrebni da bi REKOM postao ono to je od poetka bila
intencija meudravna, dakle, Regionalna komisija za ustanovljenje injenica o ratnim

zloinima i drugim tekim povredama ljudskih prava, izvrenim na podruju bive SFRJ.
Dakle, na veliki uspjeh, ako bi ikada do njega dolo, bio bi razbacivanje svinjarija po
javnostima postjugoslavenskih drava. Ali to bi bio uspjeh u onom smislu u kojem je
Zdravko Grebo govorio uvodno da se sprijei ono to je sada ve postjugoslavensko
viktimoloko takmienje ko ima najvie rtava i ko onda ima najbolju strategijsku poziciju
za naredni sukob. To bi sada trebalo sprijeiti, ako nam neto od ovoga to sad radimo uspije
i zato se mi ipak vie bavimo budunou nego prolou.
Krivina pravda za ratne
Reparacije za ratne rtve u bivoj Jugoslaviji
zloine imala je skromne
Igor Cvetkovski iz Meunarodne organizacije za migracije
rezultate u itavom regionu.
(IOM) ocenio je da su, u post-jugoslovenskim zemljama,
reparacije i utvrivanje istine, kao temelji koncepta tranzicione pravde i prakse, zanemarene
i potisnute u drugi plan.
Moderator je bio Nenad Golevski, Outreach program, MKTJ.
Panel II: Postignua i prioriteti tranzicione pravde ocena iz ugla akademske

zajednice
Profesorka Svetlana Slapak se snano zaloila za problematizovanje etike obada10 u
savremenim balkanskim politikama i drutvima jer u naracijama koje tvore novi identiteti
nema nimalo mesta za odgovornost, kanjavanje i pomirenje: to podruje je mogue
umestiti u nova drutva jedino u saradnji aktivizma, akademije i umetnosti. Sam dravni
sistem, sa svim svojim nepravdama koje se danas pokazuju u nepodnoljivo velikom broju,
nije na udaru ovih zahteva.
Jelena Suboti, asistent profesor (Georgia State University), meu konkretnim postignuima
u oblasti tranzicione pravde u regionu Zapadnog Balkana, izdvojila je stvaranje arhive
dokumenata i usaivanje koncepta tranzicione pravde u javnu svest. Ova postignua
Subotieva ovako objanjava: Zahvaljujui aktivnostima MKTJ i, u manjoj meri, domaih
sudova za ratne zloine, danas imamo na raspolaganju obilje dokumenata i podataka o
povredama ljudskih prava iz devedesetih i njihova vrednost je neprocenjiva. Nita od te
dokumentacije danas ne bi postojalo bez meunarodnih sudova i upornosti aktivista za ljudska
prava u potrazi za meunarodnom pravdom. Iako u zemljama bive Jugoslavije tranziciona
pravda moda nije toliko popularna, niti je tretirana sa potovanjem koje zasluuje (i koje joj je
preko potrebno), ipak treba naglasiti jednu veoma vanu injenicu. Naime, danas svi znaju ta je
10 Jedna od Platonovih uspenih figurametafora: u Sokratovoj odbrani (30e-31c), Sokrat opominje Atinjane da e,
ako ga ubiju, izgubiti dar koji im je bog dao, da imaju nekoga ko ih stalno opominje, bocka, tera da razmiljaju; on
poredi atinsku demokratiju sa velikim i plemenitim, ali sporim i nepokretnim konjem koga jedino ubod obada moe
da pokrene.
25
tranziciona pravda. To nije mala stvar. Aktivisti u oblasti tranzicione pravde su uspeli da ugrade
ideju postkonfliktne pravde ili suoavanja sa prolou, u celokupan nacionalni diskurs. Moda
nam se nee dopasti sve to je on proizveo, ali dijalog ipak postoji. To je jedna veoma velika
razlika u odnosu na stanje tranzicione pravde od pre petnaest, ili ak deset godina. Tranziciona
pravda je danas prisutna, i to se nee promeniti.
Jasna Dragovi Soso, via predavaica (Goldsmiths, University of London), ukazala je da,
bar u strunoj literaturi, komisije za istinu u osnovi predstavljaju politike institucije. Istina
koju prenose komisije za istinu neizbeno privileguje jedan narativ o prolosti ime, zapravo,
potiskuje ili zanemaruje sve ostale. Tako su odluke o tome koji e narativ biti privilegovan,
kako treba definisati rtve i poinioce ili utvrditi uzroke i odgovornost za dogaaje i zloine
koje komisija pokuava da opie inherentno politike odluke, i njihov znaaj je ogroman.
Kada je re o prepoznavanju ove inherentno politike prirode komisija za istinu, mislim da je
dobra polazna taka upravo pristup koji ima REKOM, koji je primarno usmeren na utvrivanje
injenica i pojedinane rtve. Stvaranje arhive zvanino prihvaenih i potvrenih injenica o
ljudskim gubicima i povredama ljudskih prava u regionu, zajedno sa narativom koji je usmeren
na rtve, predstavlja prvi korak ka neemu to smatram veoma vanim, a to je dijalog o prolosti.
26
Eric Gordy, predava (University College London), izneo je miljenje, do kojega je doao
istraivanjem, da je osnova za prevazilaenje sukoba i odravanje dijaloga o prolosti
povezana sa zajednikim seanjem i zasniva se ne samo na utvrenim injenicama, ve i
na meusobnom priznanju i potvrdi. Njegovo stvaranje je proces koji zahteva otvorenost
i jasnou, a verovatno i odreenu dozu emotivne distance od svih injenica i dogaaja koji
se razmatraju... Podrazumeva slobodnu komunikaciju ne samo izmeu nacionalnog i
simbolikog, ve i izmeu institucija i javnosti. To je neto ega je u protekle dve decenije
bilo najmanje, a potrebno nam ga je najvie.
Diskusija
Najvie reakcija izazvale su pohvale Hakom tribunalu, koje je izrekla Jelena Suboti, imajui
u vidu prikupljenu arhivu. Munira Subai, predsednica udruenja Pokret majki enklava
Srebrenice i epe, upozorila je da e Hakom tribunalu na kraju njegovog mandata davati
ocjenu rtve da li je proao ili nije proao, a moe ga braniti ko god hoe, moe govoriti
ta god hoe, ali mi rtve imamo pravo da kaemo da li je njegov mandat bio dobar. Simo
Spasi, predsednik Udruenja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji,
podrao je stav Munire Subai, rekavi da su porodice te koje e odluiti da li emo dati
podrku bilo kom sudu, raunajui i Meunarodni krivini sud u Hagu.
Amir Kulagli iz Srebrenice izneo je vrlo kritiki stav prema predsedniku Hakog tribunala:
U Potoarima na ulazu u Memorijalni centar staviemo dva zida, dva stuba: stub srama i
stub plemenitih zaslunih ljudi. Gospoo Suboti, gospodin Teodor Meron sigurno e biti
na vrhu ovog stuba srama, bilo to vama drago ili ne.
Dragan Pjeva, izbeglica iz Hrvatske, predsednik Koordinacije srpskih udruenja porodica

rtava, kome su pripadnici Hrvatske specijalne policije, 9.9.1993. godine, ubili majku Boju,
zajedno sa vie desetina metana srpskih sela u Medakom depu. On smatra da je MKTJ,
oslobaajuim presudama, otetio rtve u Srbiji i u Hrvatskoj: I mi ovdje moramo konstatovati
da su poslednje oslobaajue hake presude vratile proces suoavanja s prolou na poetak,
a moda jo i dalje. Ja, pogotovo, tu imam u vidu Srbiju i Hrvatsku. Proces
Danas svi znaju ta je
suoavanja s prolou je stao. Ilustrujem time to je ministar odbrane
tranziciona pravda.
Hrvatske, Ante Kotromanovi, u prvom komentaru nakon presude hrvatskim
To nije mala stvar.
generalima rekao: Sad smo isti kao suza.
Uesnici su iznosili i svoje stavove o Inicijativi za REKOM, esto meajui Inicijativu i
buduu Komisiju.
Anelko Kvesi, predstavnik Hrvatskog udruenja logoraa iz Bosne i Hercegovine, u
svom komentaru o postignuima Procesa REKOM, izneo je: Nisam apsolutno zadovoljan
onim to je REKOM uinio i to nije pronaao metod da svoju aktivnost priblii i populaciji
Hrvata u Bosni i Hercegovini.
Kada Hoti iz udruenja Pokret majki enklava Srebrenice i epe, rekla je: Radovala sam
se REKOM-u na poetku. Mislim da i on ima nekakve rezultate, ali ipak ostajem zbunjena
ta smo to definisali, kakav e biti zakljuak i ta e otii pred vlade.
Vesna Tereli je pozvala na strpljenje i na ulaganje vee energije: Vie se energije treba i dalje
ulagati u to da pribliimo Inicijativu za REKOM svima i nastavimo objanjavati zato bi bilo tako
vano imati komisiju koja e se baviti dodatnim istraivanjima injenica, kako o zloinima, tako
i o sudbini rtava i o poiniteljima tih zloina. Da smo nestrpljivi, ja to razumijem, a posebno
razumijem da su nestrpljivi svi iz udruenja i udruga rtava, jer je prolo, od 1991. godine, vie
od dvadeset godina, a tako je malo uinjeno i na suenjima i u svim drugim oblicima suoavanja
s prolou. Na nama je svima skupa velika odgovornost da budemo uspjeniji u pribliavanju
svega to predlaemo kroz ovu Inicijativu naim javnostima.
Kushtrim Koliqi iz organizacije INTEGRA sa Kosova kritikovao je Meuministarsku grupu
za suoavanje s prolou, koju je osnovao premijer Vlade Kosova, u kojoj ima predstavnika
vladinih i nevladinih, kao i meunarodnih institucija, ali nema nijednog predstavnika rtava. To,
po njemu, predstavlja fijasko za tu meuministarsku grupu koja ima mandat da saini strategiju
za suoavanje s prolou, odnosno, za bavljenje ratnim nasleem, a to su, zapravo, rtve.
Branislav Radulovi, pravnik iz Podgorice, ocenio je da odravanje Foruma u istom danu
kada eelj dri svoj miting predstavlja veliko postignue tranzicione pravde: Postoji jedna
mjerna jedinica, a to je miting radikala danas, ovdje u Beogradu. Ja vas sada pitam ko su
pobjednici? Zamislite samo situaciju prije deset godina da li je bilo mogue da mi ovdje,
u ovoj sali, razgovaramo, a oni na trgu? To bi bila neprirodna disproporcija moi, nasilja,
27
sile naspram grupe ljudi koja vjeruje u osnovne ljudske vrijednosti. Danas smo mi ovdje,
bez obzira na to to su neki zaista puno izgubili, prije svega svoje najmilije, pobjednici u
vrijednosnom sistemu u odnosu na one ljude koji su sada gubitnici tamo na nekom trgu.
Amir Kulagli iz Srebrenice: ta je preostalo rtvama, ta je preostalo rtvama Srebrenice
poslije dvadeset godina, osim da priaju. Ta naa pria ima sigurno vie ciljeva. Prvo, da
izazovemo empatiju meu onima koji dosad nisu nas doivljavali kao rtve. Drugo, da
animiramo akademsku zajednicu, pravosudnu zajednicu, civilne organizacije da budu dio fronta
koji e, bar djelimino, omoguiti nama neku pravdu. Tree, ja imam osjeaj, ako se majka
Munira ili majka Kada ili bilo koja majka ne jave da govore o svojoj muci, o svojoj patnji... i ja ako
se ne javim, imam osjeaj da sam izdao te rtve i postao sauesnik onih koji su pobili te nae.
O postignuima Procesa REKOM, Kulagli je dao svoj sud: Ono to me raduje ovdje jeste
da rtve nisu izgubile povjerenje u Inicijativu za REKOM i da su spremne da se i dalje bore
za to da se ono to smo poeli dovede do kraja. I to treba da bude poruka ovog naeg skupa
i nemojte biti nestrpljivi. Ako mi ne iznesemo ovaj teret do kraja, to nee uspjeti. Samo jo
jedna stvar, to mi je posebno drago: nemojte da se zanosimo ekskluzivitetom, REKOM je
jedino to je dobro u jednom segmentu tranzicione pravde, ali kako napraviti, kako napraviti
integraciju sa ostalim stubovima tranzicijske pravde ili njenim mehanizmima?
28
Fikret Grabovica, predsednik Udruenja roditelja ubijene dece Sarajeva: REKOM je zaista
jedna dobra ideja, samo se namee pitanje u kojoj mjeri i u kojem kapacitetu e ciljevi,
predvieni Statutom, biti realizovani. Poto je gospodin Anelko Kvesi govorio da je on
jedini predstavnik hrvatskih udruga iz Bosne i Hercegovine, namee se dilema da li e se
i u kojoj mjeri moi realizovati ovi zadaci REKOM-a, ako u odgovarajuoj mjeri ne budu
zastupljeni bosanski Hrvati i bosanski Srbi i njihova udruenja. Treba uloiti napor kako
bi se ukljuili svi oni koji e moi odgovoriti i koji e uestvovati u provoenju svih tih
zadataka. Jer ako to ne bude, bojim se da e biti puno manjkavosti u realizaciji REKOM-a.
Milisav Stojkovi, predsednik udruenja Centar za zatitu porodica rtava rata na Kosovu
i Metohiji, postavio je pitanje istog odnosa prema rtvama i zloincima: Da li nama treba
opet sto godina, kao to se sad govori o Prvom svetskom ratu: jedni govore na jedan, a drugi
na drugi nain? Kada e sazreti miljenje, jedan realni stav i rezon da se ne izjednaavaju, to
se uporno radi na svim prostorima, rtve i agresori? Dokle to i zloinci i agresori?
Mirjana Uakar iz udruenja Izbrisani iz Slovenije: Mi u Sloveniji imamo na stotine
ratnih veterana, heroja. Kod nas se ne govori nita o tome da su ubijani mladi vojnici
stari devetnaest i dvadeset godina. Kod nas imamo samo heroje koji su pobedili u
desetodnevnom ratu. Imamo predsednika koji ne mari za probleme izbrisanih.
Temelko Risteski, dekan Pravnog fakulteta u Skoplju: Pozivam da se suprostavimo
deobama koje ine politiari, jer deobe, podele na balkanskim prostorima, po nacionalnoj ili
verskoj osnovi, lako mogu prei u antagonistike suprotnosti. Mi smo videli ta je graanski
rat. O posledicama graanskog rata, o tekim posledicama,
Mi nismo mogli birati ni s kim emo
govorili smo ovde danas. I uli smo strane stvari. I ne
razgovarati, nego smo razgovarali
smemo dozvoliti da nam se to ponovi. Najvea ljudska
s onima koji su, ako nau dobre
vrednost je ivot, zato treba da se borimo da stvaramo
volje, mogli neto uiniti.
klimu za zajedniki ivot.
Moderator je bio Nenad Golevski, Outreach program, MKTJ.
Panel III: Iz ugla rtava

Bekim Gashi iz sela Trnje, optina Suva Reka, Kosovo. Pripadnici 549. brigade Vojske
Jugoslavije ubili su, 25. marta 1999. godine, najmanje etrdeset metana sela Trnje, meu
kojima Bekimovu majku Hyru i etiri sestre: Selvete, Luljetu, Blertu i Lumtrurije. Njihova
tela jo uvek nisu pronaena. Za ratne zloine u selu Trnje, Tuilatvo za ratne zloine
Republike Srbije podiglo je optunicu protiv dvojice oficira 549. brigade. Do kraja 2014.
godine suenje nije poelo.
Ne znam da li moete zamisliti moje duevno stanje, ali ako na sekundu prodrete u moju
duu osetiete moj bol; za mene je to najvei bol na svetu. Ja i svi Albanci elimo da ivimo
u miru i dobrosusedskim odnosima sa Srbima, to obavezuje srpsku dravu i narod da se
izvini za zloine, teror i varvarstvo nad albanskim narodom.
Nada Bodiroga, roena u Slavskom Polju, Hrvatska. Njeni roditelji, Danica i Teodor
Samardija, ostali su u selu nakon akcije hrvatskih snaga Oluja, 4. avgusta 1995. godine. Jo
uvek eka rezultate analize posmrtnih ostataka naenih na vratima spaljene roditeljske kue.
Odgovor je bio, svaku rije sam ula: [...] pronaeni ostaci nisu ljudskog, nego ivotinjskog
porijekla. Opet sam doivjela ok. Ni ne sjeam se kako sam izala iz zgrade policije. I
dalje ne spavam. Jednostavno ne znam vie kome da se obratim, koga da pitam, kome da
vjerujem. Traim samo jedno da me pismeno obavijeste jesu li sproveli analizu i kakvog su
porijekla ekshumirani ostaci. Izdrau. Neu odustati. Hou istinu, imam pravo na istinu.
Kada Hoti iz Srebrenice, lanica Udruenja Majke enklava Srebrenice i epe. ivela je u
Srebrenici sa suprugom Senadom i sinom Samirom. Obojica su ubijena u periodu od 11. do
17. jula 1995. godine.
Nije nikad doao, ni dan danas... Ohrabrila sam se, osnaila sam se da se borim da traim nestale,
da traim krivca. I oilavila sam, i otplaem, i opet kaem pa makar se ne stidim nikoga. Niko
od mojih nije zloinac bio. Hvala dragom Alahu, nisu. Imam svoje patnje, svoje suze, svoju bol.
Al kako e zloinac zaspati kad mu se budu slike vraale? Rekoh, njemu je tee. Dobili smo jedno
pismo iz Vlasenice u kom je jedan tako slino opisao ivot koji ne bih poeljela nikom, ni tom
dumanu koji mi je dijete ubio.
29
Sunica Anti, raseljeno lice sa Kosova. ivi u Srbiji. 31. jula 1999. godine, u selu Koretin,
u optini Kosovska Kamenica, ubijeni su njen suprug Negovan i ujak Novica Ili. Sahranili
su ih pripadnici KFOR-a na groblju u Kosovskoj Kamenici. Petnaest godina je bezuspeno
pokuavala da od UNMIK administracije i KFOR-a dobije dokument da je njen suprug ubijen.
Tek pre nekoliko meseci uspela je da pribavi umrlicu na osnovu koje je regulisala osnovna
socijalna prava za dete i sebe.
Mevludin Lupi dolazi iz Zvornika, iz porodice Lupia, iz koje je ubijeno petnaest
mukaraca od 1. do 7. juna 1992. godine. Njegov otac Ramo, stric i braa od strica svi su
streljani u Gerinoj klanici u Karakaju, u Zvorniku. Upornou i organizovanjem lanova
porodica da svedoe pred istranim sudijom u Beogradu, Mevludin je direktno doprineo
da Tuilatvo za ratne zloine Srbije podigne optunicu protiv ratnog predsednika optine
Zvornik i komandanta TO za ubistvo oko sedam stotina mukaraca, zarobljenih 1. juna
1992. godine u Bijelom potoku.
30
Kada je zavren sudski proces u Beogradu, kada sam u presudi vidio ime mog oca i potvrdu
o njegovoj smrti, nadao sam se da e barem ta pravda nekako biti zadovoljena. Meutim,
presude su bile katastrofalne. ovjek koji je imao svu mo osuen je na est godina zatvora.
ovjek koji je komandovao Teritorijalnom odbranom i svim onim jedinicama koje su
tamo bile, osuen je na petnaest godina zatvora. Nae patnje ostaju sa nama, a moete nas
saosjeanjem tjeiti, i to nam treba...
Ljubia Filipovi, raseljeno lice sa Kosova, ivi u Crnoj Gori.
Ja sam uspeo, uz pomo Fonda Velike Britanije, da se u Prizrenu napravi deset kua za
povratnike. Te su kue napravljene na starim temeljima, ali u te se kue ni dan-danas ljudi
nisu uselili. Nema slobode kretanja, niko im ne garantuje bezbednost, nemaju kole na svom
jeziku, nemaju zaposlenje i ne moe ovek da opstane i da ivi dole. Trebalo bi da se radi na
pomirenju, na povratku, na trajnom povratku.
Verujem da, pre svega, prvo mora doi do pomirenja meu narodom, pa je tek onda mogu
povratak. Inae drugaije nikako.
Marica eatovi iz Novske u Hrvatskoj. Njen suprug Mihajlo ubijen je 21. novembra 1991.
godine, kada i brani par, Io i Sajka Rakovi, kao i Ljubomir Vuji, svi u kui obitelji
Rakovi. Ubili su ih pripadnici hrvatske vojske Prve gardijske brigade Tigrovi.
Da vam kaem, ja sam na sva roita ila i onaj ko je proao te sve sudove u bilo kojoj dravi
od ovih koje su novonastale... Mislim da samo oni ljudi koji su jaki, vrste volje, mogu to da
podnesu. Za sve te nepravde koje vam ine na tim sudovima, kad ti okrivljenici ili njihovi
zapovjednici lau, lau vam u oi, vi to ne moete, jednostavno, da istrpite. To je neto
neprimjereno. Na kraju su u ponovljenom suenju osloboena obojica optuenih. I ovaj to
je bio u odsutnosti osuen [...] Sad je pravomona presuda, nisam proitala ali, uglavnom,
sudac je na neki nain obrazloio da je, ipak, hrvatska drava odgovorna, jer su moje
roditelje ubili hrvatski vojnici. Pa tu imam, sad hajdemo rei, neku satisfakciju.
Amir Kulagli iz Srebrenice. Njegov otac Safet ubijen je 8. maja
1992. godine, pucnjem iz vatrenog oruja u lea. Imao je vie od
ezdeset godina. Bio je 100 posto invalid. Bio je na takama. Imao je
obe noge polomljene.
Uesnici su iznosili i svoje

stavove o Inicijativi za
REKOM, esto meajui
Inicijativu i buduu Komisiju.
Moj otac je jedan od primjera zloina bez kazne. Meu nama,

ovdje, ima dosta slinih iskustava imamo saznanje, nemamo priznanje, ali imamo dosta
zloina bez kazne koji e sigurno ostati dugo u duama sviju nas koji smo izgubili. Ja sam
mislio da ovjek moe samo jednom umrijeti, jednom kad izgubi fiziki ivot. Meutim,
pronalaenje kostiju u etiri ili pet masovih grobnica govori nam da moete umrijeti i
drugi put. Raskomadaju tijelo, onda ga raznesu tamo negdje okolo. [...] Ne samo to su
raskomadali tijelo, ve nakon toga ide jedno sistematino negiranje da su ti ljudi uope
postojali. To je ono najtee to vam doe na kraju, hajde da kaemo, kao zavrni udarac na
vas.
Nikola ao, izbeglica iz Hrvatske. Njegovi roditelji, Ljubica i Petar, iveli su na Baniji, u
selu Ljeskovcu. Majka je bila nepokretna. Ubijeni su 5. avgusta 1995. godine, u Dvoru na
Uni. Napustili su kolonu izbeglica i prijavili se za ostanak u Hrvatskoj.
Dugo smo ekali, devetnaest godina, al elim vam da naete psihiki mir kao to smo
mi sada nali. Mi smo uspjeli sahraniti svoje roditelje u Beogradu. Oni su dobili svoj
vjeni dom, te njihove kosti. Mi smo s time zadovoljni. E sad, ovaj drugi dio koji treba da
nastupi, da se nau ti koji su izvrili te zloine, to e tek biti hod po mukama.
Munira Subai, predsednica Pokreta majki enklava Srebrenice i epe.
Ja sam u genocidu u Srebrenici izgubila dvadeset dva lana moje ue familije i moda preko
stotinu ire. Prole godine ukopala sam samo dvije male koice mog sina Nermina koje
su naene u dvije masovne grobnice, dvadeset pet kilometara jedna od druge. I mislim da
ja nisam takvo dijete rodila, da sam rodila i sa rukama i sa nogama i oima i glavom i sve.
Naalost, eto. Ali opet imam nian meu 6.500 njegovih drugova, komija, prijatelja, pa sam
nekako zadovoljna. Nala sam bar mali smiraj.
Desanka Pejinovi, raseljeno lice sa Kosova. Ona je poslednji put videla svog
devetnaestogodinjeg sina Slobodana 26. marta 1999. godine, kada je posle doruka izaao
u grad [Pe/Peja]. Od susetke je ula da je sa albanskim drugovima otiao preko brda.
Mi smo spremne da sve oprostimo i da ponieno stojimo zarad istine. Nema ih meu
mrtvima, nema ih meu ivima i zato ja molim, ne samo REKOM, nego sve ljude dobre volje,
karakterne, irokog srca da nam pomognu. Neizdrivo je ekati na kosti, da mu napravim
31
grob, da mu se oduim kao majka. Moda sam vas opteretila, ali teko mi je, vi ete me bolje
razumeti nego drugi.
Desanka je proitala pesmu Dragice Majstorovi, kojoj je nestao sin Ivan, uenik III
razreda gimnazije u Pritini, 19. avgusta 1999. godine.
Ubico, bie ti oproteno, samo mi kai gde si mi sina zakopao?
Da li si mu lapski kamen na grudi stavio ili si sipniki pijesak po njemu prosuo?
Moda si ga u moju njivu poloio?
Kako si ga osudio, koju si mu krivicu pronaao, ta si mu na kraju rekao?
Da li si mu oi svezao ili si smelo u lice dete gledao?...
Sesiju je moderirala Nataa Kandi.
Panel IV: Upotreba injenica u pozorinim predstavama
32
Prikazan je uvodni video s dijelovima est predstava koje se bave ratom u Jugoslaviji i
injenicama vezanim za njega; jedan dio, iz predstave Hipermnezija u reiji Selme Spahi
(BiH), naroito je smijean jer pokazuje sluene stanare jednog sarajevskog nebodera
koje vojnik na graninoj crti razvrstava po nacionalnosti i trai da potpiu da dobrovoljno
naputaju svoju imovinu... Kada se pogleda itav video, mogu se, na primjer vidjeti mladii
koji glume sami sebe (Generacija 91-95, reija: Borut eparovi, Hrvatska), koje su
roditelji ili drutvo svojim otrovnim ideologijama mrnje eljeli gurnuti u rat ili se, pak,
moe videti kosovsko drutvo (Patriotic Hipermarket, reija: Dino Mustafi) u kojem i
Srbi i Albanci priznaju da su govna i jedni i drugi i da je mnogo nesree napravljeno zbog
gluposti, pokvarenosti i primitivizma. Vidi se i dio iz predstave Aleksandra Zec (reija:
Oliver Frlji, Hrvatska) koja opisuje autentini dogaaj ubistva maloljetne Aleksandre
Zec, njezinog oca i majke, kao i itav talog krivnje i odgovornosti koji su opteretili savest
hrvatskog drutva... Gledali smo i kazalini izvjetaj preivjelih iz Srebrenice (Potoari
Party, reija: Stevan Bodroa, Srbija), kao i izvetaj o temeljnom uznemiravanju javnosti u
Sloveniji, povodom predstave Izbrisani reisera Olivera Frljia.
Sesiju je moderirao pozorini kritiar Bojan Munjin.
Panel V: Upotreba injenica o ratovima u filmu

Odabrani filmovi zasnovani su na injenicama koje su opte prihvaene, u nekim
sluajevima i utvrene pred sudom, ali nisu opte poznate ili se potiskuju iz sredita panje
javnosti. Odabrani su primeri ljudi kojima je rat dramatino promenio ivot, uz punu svest
da je promenio ivote sviju nas. Imajui u vidu osnovno usmerenje Inicijative za REKOM,
naglaen je ugao rtve. Cilj je bio da se ispita i prokomentarie uloga filma kao sredstva
opredmeivanja tog ugla i instrumenta istraivanja linosti i konteksta u odnosu na ovaj
specifian i zapostavljen problem.
Film Tri prozora i jedno veanje, iji je autor Isa Qosja, govori o silovanoj Albanki koja
od rtve postaje krivac, jer je svoju priu iznela medijima. Reditelj Janko Baljak govorio
je o temeljnom istraivanju na kojem je zasnovan njegov film
Ono to me raduje ovdje
Vukovar poslednji rez i o jedinstvenom iskustvu rada na prvoj
jeste da rtve nisu izgubile
koprodukciji Hrvatske i Srbije na ovakvoj vrsti filma. Ivana Lali,
povjerenje u Inicijativu za
autorka filma Svedoci, prikazala je snimke izjava kljunih svedoka
REKOM i da su spremne da
u sudskim procesima za nasilje nad civilima na Kosovu. Prihvatanje
se i dalje bore za to da se
uloge zatienog svedoka drastino menja i dalji ivot u zajednici
ono to smo poeli dovede
i svedokovo shvatanje dogaaja o kojima svedoi, ponekad i itav
do kraja.
ostatak ivota te linosti, ukljuujui identitet. Djeca kao sva druga,
film Pjera alice, pogled je na decu koja su iz rata izala oteena, telesno i duevno.
Otkrivajui njihov unutranji svet, alica je istakao da u BiH nema dece neoteene ratom.
Sesiju je moderirao reditelj Lazar Stojanovi.
Zavrne rei
arko Puhovski: Naa postignua jo uvijek vise u zraku, ali postoje. Imamo veliku ansu da
preemo iz civilnoga drutva u meudravnu sferu. I to bi bilo neto to je iznimno rijetko
postignue civilnoga drutva. Drugim rijeima, poinje sasvim nova faza.
Dogodi li se da uspije stvar sa REKOM-om, to e biti opi znak za itavo podruje bive
Jugoslavije da se prekidaju sva suenja za ratne zloine. To nije logino povezano, to nije
ispravno, to je loe, ali tvrdim da e se to dogoditi ako se REKOM pokrene, jer e rei OK,
sad oni to rade, pustite ovo, prolo je puno vremena, neemo se vie time gnjaviti, neka
to komisija obavi., poto su, u ovim dravama u kojima mi ivimo, najgori dio dravne
organizacije sudovi. Zato? Zato to za sebe uope ne vjeruju da su dio dravne organizacije.
Oni stalno govore o dravi kao o neemu to nisu oni, te su se sa suenjima za ratne zloine
do sada ponaali to je bilo ovdje u vie navrata pokazano i reeno kao s neim to je
domaa zadaa koja je dola izvana. Nakon REKOM-a, vie ih niko izvana nee pritiskati, a
uglavnom ni iznutra. To su sve stvari koje su alosna realnost. I druga stvar koja mi se ini
strano vana govorilo se tu o pravdi. Ova godina je stogodinjica Prvog svjetskog rata.
Toliko lai, toliko zabluda, toliko nacionalizma, nakon sto godina, u interpretacijama Prvog
svjetskog rata, pokazuje da ne treba oekivati da e se nakon samo dvadeset pet godina od
jugoslavenskih ratova sve raistiti.
Koliko posla jo ima? I ako bude tako da predajemo drugima, dravama, nama ostaje ovo
sitno moja pokojna baka bi rekla trikanje javne svijesti o tomu to su nai inili. Poto o
tomu to su drugi inili svi govore koliko hoe. Nema govora o tomu da e veina poinitelja
biti ak ni identificirana, a kamoli kanjena. S time se mora ivjeti. Sad se radi o tomu da
treba osramotiti politike pozicije koje su do rata dovele. Pritom emo napraviti jo jednu
stvar koju ovdje svi odbacuju, a mi emo je napraviti: mi emo izjednaavati rtvu i agresora,
33
jer emo brojati i imenovati rtve, a rtve su imali i jedni i drugi. Ako jo uspije i to da
imamo okolnosti pogibije, mi bismo imali osnovu za to da, konano, zavri rat.
34
Nataa Kandi: Ja sam optimista. U debati o zadacima REKOM-a, polazei od hrianske vere
da su svi ljudi u smrti jednaki, iskristalisan je stav da REKOM treba da popie ljudske gubitke,
civile i borce ili, kako arko kae, rtve i agresore, te da utvrdi okolnosti u kojima su izgubili
ivot. to se tie odnosa sudova i REKOM-a, konstatovali smo da REKOM, zahvaljujui
regionalnom karakteru i intenzivnom prikupljanju podataka u ogranienom vremenskom
roku, ima velike anse da otkloni ogranienja suenja koja, izmeu ostalog, nastaju zbog
tekoa u pribavljanju dokaza u posedu vie drava i da podstakne suenja, kojih danas ima
manje nego pre pet godina. To je bila ocena i predstavnica nevladinih organizacija za ljudska
prava na jueranjem panelu. Jedno suenje traje nekoliko godina, pravosnanih presuda
je malo, rtve su razoarane suenjima, sudske slube ih pozovu da svedoe i nakon toga
nikada se vie ne jave. Sve aktivnosti REKOM-a bie organizovane u unapred odreenom
vremenskom periodu, u roku od tri godine, to e direkno doneti koncentraciju svedoanstava
i drugih dokaza. Bie to veliki pritisak na sudove. Osim toga, osnivanje Specijalnog suda za
ratne zloine koje su izvrili pripadnici OVK je jak pravni argument protiv pesimistinog
stava da e osnivanje REKOM-a dovesti do prekida suenja za ratne zloine. U pitanju su dva
mehanizma REKOM moe podstai nova suenja, a utvrene sudske injenice pomoi e
REKOM-u da formira celovitu sliku o tome ta se dogodilo.
Inicijativa REKOM u medijima

U posmatranom periodu, tek odluka Skuptine Koalicije za REKOM o podrci Izmenama
Statuta izaslanika za REKOM i odravanje Foruma za tranzicionu pravdu privukli su veu
panju medija, posebno u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Novinari su o dogaajima izvetavali
u kontekstu mitinga Vojislava eelja, naglaavajui doprinos Koalicije za REKOM u
odvikavanju rtava od straha, koji su tokom rata sejali etnici. Ocena novinara je bila da
REKOM prerasta u meudravni projekat11.
11 Rekom e utvrditi injenice o ratnim zloinima u eks-Jugoslaviji, Tportal.hr, 18.11.2014. http://www.tportal.

hr/vijesti/hrvatska/359289/Rekom-ce-utvrditi-cinjenice-o-ratnim-zlocinima-u-ex-Jugoslaviji.html (pristupljeno
16.12.2014)
Korak blie ka formiranju REKOM-a, Sven Mileki, BIRN Zagreb, 18.11.2014. http://www.balkaninsight.com/rs/
article/korak-bli%C5%BEe-ka-formiranju-rekom-a (pristupljeno 16.12.2014)
Rekom prerasta u meudravni projekt, Boris Paveli, NoviList.hr, 18.11.2014. http://m.novilist.hr/
PogledajClanak.aspx?id=725689&datum=20141118 (pristupljeno 16.12.2014)
Koalicija za REKOM podrala Izmjene Statuta REKOM-a, PCNEN, 18.11.2014.
http://www.pcnen.com/portal/2014/11/18/koalicija-za-rekom-podrzala-izmjene-statuta-rekom/ (pristupljeno 16.12.2014)
Rekom e utvrditi injenice o ratnim zloinima u eks-Jugoslaviji, Tportal.hr, 18.11.2014.
http://www.tportal.hr/vijesti/hrvatska/359289/Rekom-ce-utvrditi-cinjenice-o-ratnim-zlocinima-u-ex-Jugoslaviji.
html (pristupljeno 16.12.2014)
udo mira: REKOM, Svetlana Slapak, Peanik, 28.11.2014.
http://pescanik.net/cudo-mira-rekom/ (pristupljeno 16.12.2014)
Novinar Slobodne Dalmacije, Damir Pili svoj boravak u Beogradu opisao je sledeim
reima:
izofrenija je bila potpuna: na lijevoj obali Save obraa mi se istaknuta nevladina
aktivistkinja, dugogodinji borac za prava rtava ex-jugoslavenskih ratova i jedan od
najodvanijih glasova srpske savjesti, a na desnoj obali Save obraa mi se poremeeni
etniki vojvoda, neosueni ratni zloinac i jedan od najveih krivaca za ex-jugoslavenske
ratove sudar nespojivih, nepojamno suprotnih svjetova.
I koliko god sam u konferencijskoj sali hotela Crowne Plaza - okruen civilnim rtvama
rata, antiratnim aktivistima i nezavisnim intelektualcima iz pet susjednih zemalja osjeao
da se nalazim meu normalnim ljudima, toliko sam na Trgu Republike osjeao da se
nalazim meu ljudskim ljamom. Pred hotelom Crowne Plaza vijorile su slubene zastave
raznih zemalja, dok su na Trgu Republike vijorile plave zastave Srpske radikalne stranke i
crne etnike zastave s mrtvakim glavama.
U hotelu Crowne Plaza civilizacijskim se tonom govorilo o traginim individualnim
sudbinama ratnih stradalnika, a na Trgu Republike primitivno se i hukaki vrijealo itave
narode: Hrvati su nazivani ustaama, Bonjaci balijama, a kosovski Albanci iptarima. Na
lijevoj obali Save nekoliko stotina ljudi je tihim glasom zborilo o uasima jugoslavenskih
ratova, na desnoj obali je nekoliko tisua ljudi od kojih dobar dio odjeven u crne uniforme
35
Pristupanje Koaliciji za REKOM

Ime i prezime
Organizacija
Drava
Adresa
Email
Website
Telefon
Potpii.
Zbog sebe. Da se zna.
Da se ne zaboravi. Da se ne ponovi.
Da krenemo dalje.
ravnogorskog etnikog pokreta, sa ajkaama i kokardama urlajui zazivalo Veliku Srbiju i

nove ratove.12
Za razliku od medija u Crnoj Gori i u Hrvatskoj, u Srbiji je samo portal e-novine izvestio o
Izmenama Statuta REKOM-a i Forumu za tranzicionu pravdu. Ali je nedeljnik Peat, iji je
jedan od osnivaa i Aleksandar Vulin, ministar Vlade Srbije, u pet brojeva zaredom, od 14.
11. do 12.12.2014. godine, objavljivao tekstove na vie stranica protiv osnivanja REKOM-a,
sa glavnom porukom da je u pozadini namera da se Srbija proglasi glavnim krivcem za
izbijanje rata, agresiju i izvrene ratne zloine.
Predsedniki izbori u Hrvatskoj
U Hrvatskoj je 11.01.2015 godine odran drugi krug predsednikih izbora. Novi predsednik
Republike Hrvatske je Kolinda Grabar Kitarovi. Pred javnim zagovaraima Inicijative za
REKOM je zadatak da predsednicu Grabar Kitarovi upoznaju sa politikim postignuima u
Procesu REKOM.
12 etnici na Trgu, rtve u hotelu, Damir Pili, Slobodna Dalmacija, 22.11.2014.

http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/265224/Default.aspx (pristupljeno 16.12.2014)
rtve su vane, a ne eelj, Drago Pilsel, PCNEN, 18.11.2014.
http://www.pcnen.com/portal/2014/11/18/zrtve-su-vazne-a-ne-seselj/ (pristupljeno 16.12.2014)
36
Potpis podrke za osnivanje REKOM

Ime i prezime
Drava
Adresa
Email
Matini broj/Osobni identifikacijski broj
Broj line karte/Broj osobne iskaznice
Broj pasoa/Broj putovnice
Broj vozake dozvole
Potpii.
Zbog sebe. Da se zna.
Da se ne zaboravi. Da se ne ponovi.Inicijativa za REKOM
Da krenemo dalje.
PROCES REKOM
Debata o instrumentima za otkrivanje i kazivanje
injenica o prolosti pokrenuta je u maju 2006. godine
na Prvom regionalnom forumu za tranzicionu pravdu,
koji su organizovali Fond za humanitarno pravo (Srbija),
Istraivako-dokumentacioni centar (BiH) i Documenta
(Hrvatska). Uesnici, predstavnici nevladinih organizacija
i udruenja porodica nestalih i rtava iz post-jugoslovenskih zemalja, zauzeli su se za regionalni pristup u
utvrivanju injenica o ratnim zloinima, s obrazloenjem
da se rat odvijao na podruju vie drava i da rtve i
poinioci, u veini sluajeva, ne ive u istoj dravi.
Koalicija za osnivanje Regionalne komisije za
utvrivanje injenica o ratnim zloinima u ratovima u
bivoj Jugoslaviji (REKOM) osnovana je na etvrtom
regionalnom forumu za tranzicionu pravdu, 28.10.2008.
godine u Pritini. Inicijativa REKOM je tokom preko
tri godine intenzivnih konsultacija u celom regionu
nekadanje SFRJ, sa preko 6000 razliitih uesnika,
podstakla najobimniju drutvenu debatu ikada
organizovanu na ovim prostorima. Na osnovu predloga,
zahteva, potreba i stavova uesnika tog konsultativnog
procesa za osnivanje REKOM-a, napisan je i 26.03.2011.
godine javnosti predoen Predlog Statuta REKOM-a,
koji je, zajedno sa vie od pola miliona potpisa podrke,
upuen najviim institucijama drava u regionu.
U oktobru 2011. godine formiran je regionalni tim
zagovaraa za REKOM, koji predvode finalnu fazu
Procesa REKOM. Od drava regiona se trai osnivanje
nezavisne, meudravne Regionalne komisije za
utvrivanje injenica o svim rtvama ratnih zloina
i drugih tekih krenja ljudskih prava poinjenih na
teritoriji bive SFRJ u periodu 1991-2001. Stav Koalicije za
REKOM je da osnovni zadatak REKOM-a treba da bude
utvrivanje injenica o ratnim zloinima i imenovanje
stradalih, ubijenih i nestalih, a o ostalim ciljevima i
zadacima konanu odluku bi trebalo da donesu vlade, koje
e zajedniki osnovati REKOM.
!Glas je publikacija iji je osnovni cilj da informie lanove
i lanice Koalicije za REKOM, brojne podravaoce
Inicijative i svu zainteresovanu javnost o Procesu
REKOM. Publikacija se bavi i progresom tranzicione
pravde u regionu. Izdanja su na bosansko/hrvatsko/
srpsko/crnogorskom, kao i albanskom, engleskom,
makedonskom i slovenakom jeziku.
37
38

!glas 20

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

!glas 20

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

ne smatramo a to je poprilino cinizam da je sud u Haagu jedna regionalna institucija u

Ono to je na problem, to je problem konanog uspjeha i realizacije REKOM-a, jeste

Tribina u HNK u Rijeci

Da su kazalitarci pogodan materijal za zaborav i prigodno ideoloko oblikovanje, pokazao

Reditelj, pisac, kritiar i kolumnista Zlatko Pakovi bavi se pozoritem i drutvenim

Kakve su bile reakcije publike, ta je u njima bilo univerzalno, a ta specifino?

zahteva za promenom u drutvu. Mi smo prosto hteli da

VII Skuptina Koalicije za REKOM

U skladu sa pravilima Koalicije za REKOM, Skuptina Koalicije donosi odluku o davanju

domaim i stranim donacijama, te sredstvima meunarodnih organizacija, a ne iz doprinosa

Pismo predsednicima/lanovima Predsednitva BiH

Koalicija za REKOM je 10. decembra 2012. godine uputila pismo predsednicima/lanovima

Udruenje za tranzicionu pravdu, odgovornost i sjeanje u BiH (TPOS) i Centar za

!X Forum za tranzicionu pravdu

5 Predsednitvo BiH je konstituisano 17.11.2014.

X Forum je bio posveen postignuima u tranzicionoj pravdi, promociji upotrebe injenica

Panel I: Postignua i prioriteti u krivinoj pravdi ocena iz ugla civilnog drutva

intencija meudravna, dakle, Regionalna komisija za ustanovljenje injenica o ratnim

Panel II: Postignua i prioriteti tranzicione pravde ocena iz ugla akademske

Dragan Pjeva, izbeglica iz Hrvatske, predsednik Koordinacije srpskih udruenja porodica

Panel III: Iz ugla rtava

Uesnici su iznosili i svoje

Moj otac je jedan od primjera zloina bez kazne. Meu nama,

Panel IV: Upotreba injenica u pozorinim predstavama

Panel V: Upotreba injenica o ratovima u filmu

Inicijativa REKOM u medijima

11 Rekom e utvrditi injenice o ratnim zloinima u eks-Jugoslaviji, Tportal.hr, 18.11.2014. http://www.tportal.

Pristupanje Koaliciji za REKOM

ravnogorskog etnikog pokreta, sa ajkaama i kokardama urlajui zazivalo Veliku Srbiju i

12 etnici na Trgu, rtve u hotelu, Damir Pili, Slobodna Dalmacija, 22.11.2014.

Potpis podrke za osnivanje REKOM

You might also like

11 Rekom e utvrditi injenice o ratnim zloinima u eks-Jugoslaviji, Tportal.hr, 18.11.2014. http://www.tportal.

12 etnici na Trgu, rtve u hotelu, Damir Pili, Slobodna Dalmacija, 22.11.2014.