E.I.01A.

Pravila aha
Preveo: Branislav uhartovi, IA
Lektor: Njegi Milena, prof
FIDE pravila aha odnose se na igru za ahovskom ploom.
Engleski tekst je autentina verzija Pravila aha koja su usvojena na 79. Kongresu FIDE u Drezdenu novemra
!""#. godine$ a primenjuju se od %. jula !""9. godine.
&ei 'on($ 'njega( i 'njegov( u Pravilima ukljuuju 'ona( $ 'nju( i 'njen(.
Predgovor
Pravila aha ne mogu da predvide sve mogu)e situa*ije koje mogu nastati u toku partije$ niti mogu da reguliu
sva mogu)a administrativna pitanja. + sluajevima koji nisu pre*izno regulisani Pravilima trealo i da je
mogu)e da se do,e do ispravne odluke na osnovu analogije sa sluajevima koji su ouhva)eni Pravilima.
Pravila podrazumevaju da sudije poseduju neophodnu strunost$ zdrav razum i apsolutnu ojektivnost. -uvie
detaljna pravila umanjila i sudijama sloodu odluivanja$ to i moglo da ih sprei da donesu odluku u skladu
sa potenjem$ logikom i spe*ijalnim okolnostima. FIDE apeluje na sve igrae i .edera*ije da prihvate ovakvo
gledite.
Federa*ija lani*a FIDE je sloodna da uvede detaljnija pravila pod uslovima da/
a0 ni na koji nain nisu u suprotnosti sa FIDE Pravilima aha$
0 su ograniena samo na teritoriju te .edera*ije$
*0 se ne primenjuju na ilo koji FIDE me$ ampionat ili kvali.ika*iono takmienje$ kao ni na turnirima
na kojima se mogu osvajati FIDE titule ili se rejtinguju.
OSNOVNA PRAVILA IGRE
lan 1. Priroda i cilj ahovse !ar"ije
%.% 1ahovsku partiju igraju dva protivnika koji naizmenino pokre)u svoje .igure na kvadratnoj tali koja se
naziva 'ahovska tala( 2ploa0. Igra sa elim .igurama poinje partiju. Ka3e se da je 'igra na potezu(
kada je protivnikov potez 'zavren( 2lan 4.70.
%.! 5ilj svakog igraa je da protivnikog kralja 'napadne( tako da protivnik nema ni jedan legalan potez. Igra
koji ostvari taj *ilj je 'matirao( protivnikog kralja i time doio partiju. 6stavljanje sopstvenog kralja pod
napadom$ izlaganje sopstvenog kralja napadu$ kao ni uzimanje protivnikog kralja nisu dozvoljeni. Igra
iji je kralj matiran je izguio partiju.
%.7 8ko je pozi*ija takva da ni jedan igra nema mogu)nost da matira protivnika$ partija je nereena.
lan #. Po$e"na !o%icija &ig'ra na ahovsoj "a(li
!.%. 1ahovska tala je # 9 # kvadratna mre3a koja se sastoji od 4: polja naizmenino svetle 2'ela( polja0 i
tamne 2'*rna( polja0 oje.
1ahovska tala se postavlja tako da se u desnom uglu svakom igrau nalazi elo polje.
!.!. ;a poetku partije jedan igra ima %4 svetlo oojenih .igura 2'ele( .igure0$ a drugi igra ima %4 tamno
oojenih .igura 2'*rne( .igure0
Figure su slede)e/
<eli kralj koji se oino predstavlja simolom
<ela kralji*a 2dama0 koja se oino predstavlja simolom
Dva ela topa koji se oino predstavljaju simolom
Dva ela lov*a koji se oino predstavljaju simolom
Dva ela skakaa koji se oino predstavljaju simolom
6sam elih peaka koji se oino predstavljaju simolom
5rni kralj koji se oino predstavlja simolom
5rna kralji*a 2dama0 koja se oino predstavlja simolom
Dva *rna topa koji se oino predstavljaju simolom
Dva *rna lov*a koji se oino predstavljaju simolom
Dva *rna skakaa koji se oino predstavljaju simolom
6sam *rnih peaka koji se oino predstavljaju simolom
!.7. Poetna pozi*ija .igura na ahovskoj tali je/
lan ). *re"anje &ig'ra
7.%. ;ije dozvoljeno da se .igura pomeri na polje na kome se nalazi .igura iste oje. 8ko se .igura pomera na
polje na kome se nalazi protivnika .igura$ tada se protivnika .igura osvaja i uklanja sa tale kao deo istog
poteza. Ka3e se da .igura napada protivniku ako mo3e da je osvoji na tom polju u skladu sa lanovima 7.! =
7.#.
-matra se da .igura napada polje iako joj nije dozvoljeno da do,e na njega jer i sopstveni kralj ostao u ahu$ ili
i pri tome kralj io izlo3en napadu.
7.!. >ova* mo3e da se pomeri na ilo koje polje du3 dijagonala na kojima se nalazi.
7.7. ?op mo3e da se pomeri na ilo koje polje du3 linije ili reda na kojima se nalazi.
7.:. Kralji*a mo3e da se pomeri na ilo koje polje du3 linije$ reda ili dijagonala na kojima se nalazi.
7.@. >ova*$ top ili kralji*a pri tome ne mogu da preskau ma koju drugu .iguru.
7.4. -kaka se pomera na jedno od polja koje je najli3e onome na kome se nalazi$ a nije na istom redu$ liniji ni
dijagonali.
7.7. a. Peak mo3e da se pomeri na sloodno polje neposredno ispred na istoj liniji$ ili
. Kada se prvi put pomera to mo3e da izvri kao u 7.7.a. ali mo3e i da napreduje dva polja du3 iste
linije ako su oa sloodna$ ili
*. mo3e da se pomeri na polje zauzeto protivnikom .igurom koja se nalazi na dijagonali ispred njega
na susednoj liniji uzimaju)i tu .iguru.
d. Peak koji napada polje preko koga je preao protivniki peak napreduju)i za dva polja sa poetne
pozi*ije 27.7.0 mo3e da osvoji tog peaka kao da se on pomerio samo za jedno polje. 6vo uzimanje je mogu)e
samo u prvom narednom potezu i zove se 'an pasan(.
e. Kada peak stigne do najdaljeg reda u odnosu na poetni polo3aj$ mora se zameniti kao deo istog
poteza za novu kralji*u$ topa$ lov*a ili skakaa iste oje. Igraev izor nove .igure nije ogranien samo na one
.igure koje su prethodno uzete sa tale. 6va zamena peaka za drugu .iguru zove se 'promo*ija(. ;ova .igura
ima trenutno dejstvo.
7.#. a. Kralj se mo3e kretati na dva naina/
pomeranjem na ilo koje susedno polje koje nije napadnuto sa jednom ili vie protivnikih .igura
Ili 'rokadom(. ?o je potez kralja i ma kog topa iste oje du3 igraevog prvog reda$ koji se rauna kao potez
kralja i vri tako to se kralj sa poetne pozi*ije pomeri za dva polja prema topu na njegovoj poetnoj pozi*iji$ a
zatim se top premesti na polje preko koga je kralj preao.
. 2%0 Pravo na rokadu je izguljeno/
A ako se kralj ve) pomerao$ ili
A sa topom koji se ve) pomerao.
2!0 &okada je privremeno spreena ako
A je polje na kome se kralj nalazi$ polje preko koga prelazi ili dolazno polje napadnuto jednom ili vie
protivnikih .igura$
A ako se izme,u kralja i topa sa kojim se rokira nalazi ma koja druga .igura.
7.9. Kralj je u 'ahu( ako je napadnut jednom ili vie protivnikih .igura$ ak i kada su te .igure spreene da se
pomeraju na to polje jer i time doveleBostavile svog kralja u ahu. ;i jedna .igura ne mo3e se pomerati tako da
ilo izlo3i svog kralja ahu$ ilo da ga u njemu ostavi.
lan +. I%vrenje !o"e%a
:.%. Potez se vri samo jednom rukom.
:.!. Igra koji je na potezu mo3e da popravi jednu ili vie .igura na poljima na kojima se nalaze ako prethodno
izrazi nameru da to uradi 2reima 'popravljam( ili '3 adu(0.
:.7. 6sim u sluaju :.! ako igra na potezu namerno dodirne na ahovskoj ploi/
a. Cednu ili vie svojih .igura$ mora da odigra potez prvom .igurom sa kojom je potez mogu)$
. Cednu ili vie protivnikih .igura$ mora da uzme prvu .iguru koja se mo3e uzeti$
*. Po jednu .iguru oe oje$ mora uzeti protivniku .iguru svojom. 8ko to nije mogu)e mora da
igraBuzme prvu dodirnutu .iguru. 8ko nije jasno koja je .igura prvo dodirnuta$ smatra)e se da je prvo dotakao
svoju .iguru.
:.:. 8ko igra na potezu/
a. namerno dodirne svog kralja i topa$ tada mora da izvri rokadu na tu stranu ako je to mogu)e$
. ;amerno dodirne topa pa posle kralja nije mu dozvoljeno da rokira na tu stranu u tom potezu i na tu
situa*iju se primenjuje :.7.a
*. + nameri da rokira dodirne kralja ili kralja i topa istovremeno$ ali rokada na tu stranu nije mogu)a$
mora se odigrati drugi mogu) potez kraljem 2ukljuuju)i i rokadu na drugu stranu0. 8ko kralj ne mo3e
da povue ni jedan potez$ igra je sloodan da odigra ma koji drugi legalan potez.
d. Prilikom promo*ije izor nove .igure je zavren kada ta .igura dodirne polje na kome se promo*ija
vri.
:.@. 8ko se ni jedna od dodirnutih .igura ne mo3e pokrenutiBuzeti igra je sloodan da odigra ma koji ispravan
potez.
:.4. Kada se kao legalan potez ili njegov deo .igura ostavi na polju 2vie se ne dr3i u ru*i0 ona se u tom potezu
ne mo3e pomeriti na drugo polje. -matra se da je potez zavren/
a. u sluaju uzimanja kada se osvojena .igura ukloni sa ploe$ na njeno mesto postavi svoja .igura koja
je uzela i od nje odvoji ruka
. u sluaju rokade kada igra odvoji ruku sa topa na polju preko koga je preao kralj. Kada igra
odvoji ruku od kralja potez jo nije zavren$ ali on nema pravo da odigra drugi potez osim rokade na tu stranu
ako je mogu)a.
*. u sluaju promo*ije peaka$ kada je peak uklonjen sa tale i igra odvoji ruku sa nove .igure koju je
postavio na polje promo*ije. 8ko je igra odvojio ruku od peaka koji je stigao na polje promo*ije$ potez nije
zavren$ ali se peak vie ne mo3e pomeriti na drugo polje.
Potez je legalan ako su ispunjeni svi zahtevi iz lana 7. 8ko potez nije legalan mora se odigrati drugi umesto
njega prema lanovima :.7$ :.: i :.@
:.7. Igra gui pravo da reklamira povredu lana : kada dodirne .iguru u nameri da odigra potez.
lan ,. -avre"a !ar"ije
@.%. a. Partija je doijena za igraa koji matira protivnikog kralja. ?o odmah zavrava partiju pod
pretpostavkom da je potez kojim se daje mat legalan.
. Partija je doijena za igraa iji protivnik ojavi predaju. ?o odmah zavrava partiju.
@.!. a. Partija je nereena kada igra koji je na potezu nema ni jedan legalan potez$ a njegov kralj nije u
ahu 2pat0. ?o odmah zavrava partiju pod pretpostavkom da je potez kojim nastaje pat legalan.
. Partija je nereena kada nastane pozi*ija u kojoj ni jedan igra ne mo3e da matira protivnikog kralja
ma kojom serijom legalnih poteza 2'mrtva pozi*ija(0. ?o odmah zavrava partiju pod pretpostavkom da je potez
kojim je takva pozi*ija nastala legalan.2vidi lan 9.40
*. partija je nereena sporazumom igraa u toku partije. ?o odmah zavrava partiju. 2vidi lan 9$%0
d. Partija mo3e da ude nereena ako se ista pozi*ija pojavi$ ili )e se pojaviti na ahovskoj ploi
najmanje 7 puta 2lan 9.!0
e. Partija mo3e da ude nereena ako svaki igra povue najmanje @" poslednjih uzastopnih poteza ez
pomeranja ma kog peaka ili uzimanja ma koje .igure 2lan 9.70
PRAVILA -A .A*/IEN0A
lan 1. 2ahovsi sa"
4.%. '1ahovski sat( je sat sa dva vremenska displeja povezana tako da uvek radi tano jedan od njih. '-at( u
ovim Pravilima oznaava jedan od ovih displeja. -vaki sat ima 'zastavi*u(. 'Pad zastavi*e( znai da je isteklo
vreme koje je dodeljeno igrau.
4.!. a. Kada se koristi ahovski sat svaki igra mora da povue minimalni roj poteza 2ili sve0 u
predvi,enom vremenu pri emu mu mo3e iti dodeljeno dodatno vreme za svaki potez. -ve ovo se mora
unapred pre*izno de.inisati.
. vreme koje igra utedi u jednom periodu igre dodaje se njegovom raspolo3ivom vremenu za slede)i
period$ osim kada se primenjuje '"i3e dela45.
+ '"i3e dela45 oa igraa doijaju (glavno vreme za razmiljanjeD. -vaki tako,e doija i (.iksno dodatno
vremeD za svaki potez. -manjivanje glavnog vremena poinje tek poto .iksno vreme za potez istekne. 8ko
igra povue potez pre isteka .iksnog vremena$ glavno vreme se ne menja ez ozira na to koliko .iksnog
vremena je iskoristio.
4.7. 6dmah po padu zastavi*e mora se proveriti da li su ispunjeni zahtevi lana 4.!.a.
4.:. Pre poetka partije sudija odluuje gde )e se postaviti ahovski sat.
4.@. + vreme predvi,eno za poetak partije ukljuuje se sat igrau koji ima ele .igure.
4.4. a. -vaki igra koji stigne za ahovsku talu posle poetka seanse gui partiju. +oiajeno vreme
kanjenja je " minuta. Pravila takmienja mogu da predvide drugaije vreme kanjenja.
. 8ko pravila takmienja predvi,aju vreme kanjenja primenjuje se slede)e/ kada na poetku nije
prisutan ni jedan igra$ vreme tee igrau sa elim .igurama sve dok on ne stigne$ osim ako pravila takmienja
ili sudija ne odlue drugaije.
4.7. a. Ea vreme partije svaki igra poto zavri svoj potez na ahovskoj tali$ zaustavlja svoj i ukljuuje
protivnikov sat. Igrau mora uvek iti omogu)eno da zaustavi svoj sat. ;jegov potez nije kompletan dok to ne
uradi$ osim ako tim potezom ne zavrava partiju 2lanovi @.%.a$ @.!.a$ @.!.$ @.!.* i 9.40.
Freme izme,u povlaenja poteza i zaustavljanja sata smatra se delom vremena koje je dodeljeno igrau.
. Igra mora da zaustavi svoj sat istom rukom kojom je povukao potez. Earanjeno je da igra
neprestano dr3i prst na dugmetu sata ili da 'kru3i( iznad njega.
*. Igra mora da rukuje satom na odgovaraju)i nain. Earanjeno je da jako udara po njemu$ da ga di3e
ili udara po njemu. ;epravilno rukovanje satom se ka3njava po lanu %7.:
d. 8ko igra nije u stanju da koristi sat umesto njega to mo3e da radi pomo)nik koga on oezedi i koji
je prihvatljiv za sudiju. + tom sluaju sudija odluuje kako )e podesiti vreme tog igraa.
4.#. -matra se da je zastavi*a pala kada to primeti sudija ili to ispravno reklamira jedan od igraa.
4.9. 6sim u sluajevima iz lanova @.%.a$ @.%.$ @.!.a$ @.!.$ @.!.*$ igra koji ne kompletira predvi,eni roj
poteza u dodeljenom vremenu gui partiju. Ge,utim$ partija je nereena ako je pozi*ija takva da ga protivnik ne
mo3e matirati ni jednom serijom legalnih poteza.
4.%". a. -vaki znak koji sat poka3e smatra se konanim$ osim u sluaju evidentne neispravnosti. ;eispravan
sat se mora odmah zameniti. -udija zamenjuje neispravan sat i koristi najolju pro*enu prilikom podeavanja
vremena na njemu.
. 8ko se u toku partije utvrdi da su jedan ili oa sata pogreno podeeni$ jedan od igraa ili sudija )e
odmah zaustaviti satove. -udija )e ispravno podesiti satove$ vreme i roja poteza. Pri tome )e koristiti svoju
najolju pro*enu.
4.%%. 8ko su oe zastavi*e pale i nije mogu)e utvrditi koja je prva pala$ tada/
a. se partija nastavlja ako se to desilo u ilo kom periodu partije osim poslednjeg$
. je partija nereena ako se to desilo u periodu partije u kome svi preostali potezi moraju iti odigrani.
4.%!. a. + sluaju da partija mora da se prekine sudija )e zaustaviti satove.
. Igrau je dozvoljeno da zaustavi satove samo ukoliko mu je potrena pomo) sudije 2na pr kada
prilikom promo*ije nema na raspolaganju novu .iguru0.
*. + oa sluaja sudija )e odrediti kada )e se partija nastaviti.
d. Kada igra zaustavi satove da i zatra3io pomo) sudije$ sudija odre,uje da li je za to imao valjane
razloge. 8ko je oigledno da takvi razlozi nisu postojali$ igra )e iti ka3njen prema lanu %7.:.
4.%7. + sluaju da do,e do neregularnosti iBili potree da se .igure postave na prethodnu pozi*iju$ sudija )e
upotreiti najolju pro*enu kako da podesi vreme na satovima. ?ako,e$ u sluaju potree )e podesiti i roja
poteza.
4.%:. Ekrani$ monitori ili demonstra*ione ploe koje prikazuju trenutnu pozi*iju na ahovskoj ploi$ poteze i
roj odigranih poteza$ kao i satovi koji prikazuju i roj odigranih poteza su dozvoljeni u sali za igru. Ge,utim$
igra nema pravo reklama*ije koja je zasnovana iskljuivo na tako doijenim in.orma*ijama.
lan 6. Ne!ravilnos"i
7.%. a. 8ko se u toku partije ustanovi da je poetna pozi*ija .igura ila nepravilna$ partija )e se ponititi i
odigrati nova.
. 8ko se u toku partije ustanovi da je ahovska tala postavljena suprotno lanu !.%$ partija se
nastavlja s tim da se postignuta pozi*ija prenosi na pravilno postavljenu ahovsku talu.
7.!. Partija koja je poela sa ornutim ojama .igura )e se nastaviti$ osim ako sudija ne odlui drugaije.
7.7. 8ko igra poremeti polo3aj jedne ili vie .igura$ du3an je da uspostavi ispravnu pozi*iju na teret svog
vremena. +koliko je to neophodno$ on ili njegov protivnik mogu da zaustave satove i zatra3e pomo) sudije.
-udija mo3e da kazni igraa koji je poremetio .igure.
7.:. a. 8ko se u toku partije ustanovi da je odigran nelegalan potez$ ukljuuju)i zahteve prilikom promo*ije
peaka$ ili uzimanje protivnikog kralja$ i)e uspostavljena pozi*ija neposredno pre neregularnosti. 8ko ovu
pozi*iju nije mogu)e utvrditi$ partija )e se nastaviti od poslednje regularne pozi*ije koja se mo3e ustanoviti.
-atovi )e se podesiti prema lanu 4.%7. Hlanovi :.7 i :.4 se primenjuju na potez koji zamenjuje nepravilan
potez. Partija )e se posle toga nastaviti od tako ustanovljene pozi*ije.
. Poto sprovede ak*iju iz lana 7.:.a sudija )e za prva dva nepravilna poteza dodati po dva minuta
igraevom protivniku. 8ko isti igra povue i tre)i nelegalan potez sudija )e proglasiti da je izguio partiju.
Ge,utim$ ako je pozi*ija takva da njegov protivnik ne mo3e da izvede mat ni jednom serijom legalnih poteza
partija je nereena.
7.@. 8ko se u toku partije ustanovi da su .igure ile pomerene sa svojih polja uspostavi)e se pozi*ija neposredno
pre nastanka neregularnosti. 8ko se ova pozi*ija ne mo3e utvrditi$ partija se nastavlja od poslednje regularne
pozi*ije koju je mogu)e utvrditi. -atovi se podeavaju prema lanu 4.%7. Eatim se partija nastavlja od te
pozi*ije.
lan 7. Pisanje !o"e%a
#.%. + toku partije od igraa se zahteva da tano piu svoje i poteze protivnika$ potez za potezom$ to je mogu)e
jasnije i itkije$ algearskom nota*ijom 2Dodatak 50 na .ormularu koji je predvi,en za to takmienje.
Earanjeno je da se potezi piu unapred$ osim u sluajevima reklama*ije remija prema lanovima 9.! ili 9.7 ili
prekida partije 2+putstvo za prekinute partije %.a0.
Igra mo3e da odgovori na protivnikov potez pre nego to ga zapie ako to 3eli. 6n mora da zapie svoj
prethodni potez pre nego to odigra slede)i.
6a igraa moraju upisati ponudu remija na .ormularu 2Dodatak 5.%70.
8ko igra nije u stanju da pie poteze$ umesto njega to mo3e da radi pomo)nik koga je prihvatljiv za sudiju.
-udija )e njegov sat pravino podesiti.
#.!. Formular mora iti vidljiv sudiji za svo vreme trajanja partije.
#.7. Formular je vlasnitvo organizatora takmienja.
#.:. 8ko igra ima manje od @ minuta vremena u nekom periodu igre i ne dodaje mu se najmanje 7" sekundi za
svaki potez$ tada do kraja tog perioda nije oavezan da pie poteze prema lanu #.%. ;eposredno posle pada
zastavi*e igra mora da potpuno popuni svoj .ormular pre nego to povue slede)i potez.
#.@. a. 8ko ni jedan igra nije oavezan da zapisuje poteze 2lan #.:0$ sudija ili njegovo pomo)nik )e
pokuati da ude prisutan i pie poteze. + tom sluaju$ odmah poto jedna zastavi*a padne$ sudija zaustavlja
satove. ?ada oa igraa popunjavaju svoje .ormulare koriste)i sudijin ili .ormular jednog od njih.
. 8ko samo jedan igra nije oavezan da zapisuje poteze 2lan #.:0$ on mora da odmah posle pada ma
koje zastavi*e potpuno popuni svoj .ormular pre nego to povue slede)i potez. +koliko je na potezu$ pri tome
mo3e da koristi protivnikov .ormular$ ali mu ga mora vratiti pre nego to povue potez.
*. +koliko ne postoji kompletno popunjen .ormular igrai moraju da rekonstruiu partiju na drugoj
tali pod nadzorom sudije ili njegovog pomo)nika. Pre rekonstruk*ije sudija zapisuje aktuelnu pozi*iju$ vreme
na satovima i roj odigranih poteza ako je ta in.orma*ija raspolo3iva.
#.4. 8ko se .ormulari ne mogu popuniti do aktuelne pozi*ije tako da pokazuju da je igra prekoraio vreme za
razmiljanje$ slede)i potez )e se smatrati prvim u narednoj vremenskoj kontroli$ osim ako nije oigledno da je
povuen ve)i roj poteza.
#.7. ;a kraju partije oa igraa trea da potpiu oa .ormulara i upiu rezultat partije. &ezultat va3i ak i kada
je pogreno upisan$ osim ako sudija ne odlui drugaije.
lan 8. Nereena !ar"ija
9.%. a. ?urnirskim pravilnikom se mo3e propisati da igrai nemaju pravo da se sporazumeju na remi ez
saglasnosti sudije pre nego to se odigra odre,eni roj poteza ili uopte.
. 8ko turnirski pravilnik dozvoljava sporazumni remi pro*edura je slede)a/
%. Igra koji nudi remi uini)e to poto povue potez$ a pre nego to zaustavi svoj sat i ukljui
protivnikov. Ponuda remija u ilo kom drugom trenutku je va3e)a$ ali se mora uzeti u ozir lan %!.4. ;ikakvi
uslovi se ne mogu vezati uz ponudu remija. Ponuda se ne mo3e povu)i i ostaje va3e)a sve dok je protivnik ne
prihvati$ odije reima ili tako to dodirne .iguru u nameri da odigra potez$ ili se pak partija zavri na neki drugi
nain.
!. 6a igraa trea da zapiu ponudu remija u svom .ormularu 2Dodatak 5.%70.
7. &eklama*ija remija po lanovima 9.!$ 9.7 ili %".! smatra se ponudom remija.
9.!. Partija je nereena na korektnu reklama*iju igraa na potezu kada ista pozi*ija najmanje tre)i put 2nije
neophodno ponavljanjem poteza0/
a. trea da nastane$ ako prvo zapie svoj potez na .ormularu i ojavi sudiji nameru da ga odigra$ ili
. se upravo pojavila$ a reklamator je na potezu
Pozi*ija se smatra istom ako je isti igra na potezu$ .igure iste vrste i oje se nalaze na istim poljima$ i mogu)i
potezi svih .igura oa igraa su isti.
Pozi*ija nije ista ako peak koji mogao da se uzme an pasanom vie ne mo3e tako da se uzme. Kada su kralj ili
top prinu,eni da se pomere$ oni gue pravo na rokadu$ ako su ga imali$ tek posle pomeranja.
9.7. Partija je nereena na korektnu reklama*iju igraa na potezu ako/
I. Eapie potez na svom .ormularu i oavesti sudiju o nameri da ga odigra$ ime u poslednjih @" poteza
oa igraa nije pomeren ni jedan peak niti je ilo uzimanja$
. je poslednjih @" uzastopnih poteza oa igraa ilo takvo da nije pomeren ni jedan peak niti je ilo
uzimanja.
9.:. 8ko igra dodirne .iguru 2lan :.70 ez reklama*ije remija$ tada gui pravo na reklama*iju po l. 9.! i 9.7 u
tom potezu.
9.@. Igra koji reklamira remi po l. 9.! i 9.7 mo3e da zaustavi oa sata 2lan 4.%!.0$ &eklama*ija se ne mo3e
povu)i.
a. 8ko se utvrdi da je reklama*ija tana partija se odmah zavrava remijem.
. 8ko se utvrdi da je reklama*ija netana$ sudija )e dodati tri minuta protivniku$ posle ega se partija
nastavlja. 8ko je reklama*ija ila zasnovana na nameravanom potezu$ taj potez mora da se odigra prema l.:.
9.4. partija je nereena ako nastane pozi*ija iz koje mat ne mo3e da se postigne ni jednom serijom legalnih
poteza. ?ime se partija odmah zavrava pod pretpostavkom da je potez kojim je ta pozi*ija nastala io legalan.
lan 10. 9(r%ani %avre"a
%".%. '+rzani zavretak( je .aza partije kada se svi 2preostali0 potezi moraju povu)i u ogranienom vremenu.
%".!. Igra koji je na potezu mo3e da reklamira remi pre pada zastavi*e ako mu je ostalo manje od dva minuta.
6n )e pozvati sudiju i mo3e da zaustavi satove. 2lan 4.%!.0
a. 8ko se sudija sla3e da protivnik ne ula3e napor da doije partiju normalnim sredstvima ili da se
partija ne mo3e doiti normalnim sredstvima$ proglasi)e remi. + protivnom )e odlo3iti odluku ili oditi
reklama*iju.
. 8ko sudija odlo3i odluku$ protivniku mo3e dodati dva minuta i partija se nastavlja po mogu)nosti u
prisustvu sudije. -udija odluuje o ishodu partije kasnije u njenom toku ili to je pre mogu)e kada zastavi*a
padne. Partija )e iti proglaena nereenom ako je zavrna pozi*ija takva da se partija ne mo3e doiti normalnim
sredstvima ili da protivnik nije ulagao dovoljno napora da poedi normalnim sredstvima.
*. 8ko sudija odije reklama*iju$ protivniku dodeljuje dva minuta vremena.
d. 6dluka sudije pod a$ i * je konana.
lan 11. :odovanje
%%.%. 6sim ako drugaije nije unapred ojavljeno igra koji doije partiju ili doije ez igre osvaja % poen$ igra
koji izgui partiju ili je preda ez igre osvaja " poena$ a igra koji odigra nereeno osvaja pola poena 2J0.
lan 1#. Ponaanje igra$a
%!.%. Igrai ne)e preduzeti nikakvu ak*iju koja i ahovsku partiju dovela na lo glas.
%!.!. Igraima nije dozvoljeno naputanje prostora za igru ez doputenja sudije. Prostor za igru ouhvata
turnirsku salu$ prostorije za odmor i osve3enje$ prostor za puenje i ostala mesta koja oznai sudija.
Igra koji je na potezu ne sme da napusti turnirsku salu ez dozvole sudije.
%!.7. a. Ea vreme partije igraima je zaranjeno da se slu3e ma kakvim elekama$ izvorima in.orma*ija ili
savetima$ kao i da analiziraju na drugoj ahovskoj tali.
. <ez dozvole sudije igrau je zaranjeno da ima moilni tele.on ili drugo elektronsko sredstvo
komunika*ija$ osim ako su potpuno iskljueni. 8ko ma koje takvo sredstvo proizvede zvuk igra gui partiju$ a
njegov protivnik je doija. Ge,utim$ ako je pozi*ija takva da protivnik ne mo3e da je doije nikakvom serijom
legalnih poteza$ njegov skor je nereen.
*. Puenje je dozvoljeno samo u delu prostora za igru koji odredi sudija.
%!.:. Formulari se mogu koristiti samo za pisanje poteza$ vremena na satovima$ ponuda remija$ reklama*ije i
druge relevantne podatke.
%!.@. Igrai koji zavre partiju smatraju se gledao*ima.
%!.4. Earanjeno je ometanje i uznemiravanje protivnika na ilo koji nain. 6vo ukljuuje neosnovane
reklama*ije$ ponude remija ili unoenje izvora uke u salu za igru.
%!.7. Krenje ma kog dela lanova %!.% do %!.4 se ka3njava prema lanu %7.:.
%!.#. +porno odijanje igraa da se ponaa u skladu sa Pravilima aha ka3njava se guitkom partije. -udija
odluuje o skoru njegovog protivnika.
%!.9. 8ko su oa igraa kriva prema %!.#. partija je izguljena za ooji*u.
%!.%". + sluaju lana %".!.d ili Dodatka D igra nema pravo 3ale na odluku sudije.
Inae$ igra se mo3e 3aliti protiv svake odluke sudije$ osim ako turnirski pravilnik ne predvidja drugaije.
lan 1). 9loga s'dije ;vide"i Prdgovor<
%7.%. -udija nadgleda striktno pridr3avanje Pravila aha.
%7.!. -udija deluje u najoljem interesu takmienja. 6n trea da oezedi dore uslove za igru i da se igrai ne
uznemiravaju. 6n nadgleda odvijanje takmienja.
%7.7. -udija trea da posmatra partije$ naroito kada su igrai u oskudi*i vremena$ sprovodi svoje odluke i izrie
kazne igraima kada je to prikladno.
%7.:. -udija mo3e da izrekne jednu ili vie slede)ih kazni/
a. 6pomena
. Pove)anje vremena protivniku
*. -manjenje vremena prekrio*u
d. Proglaavanje partije izguljenom
e. -manjenje osvojenih poena u partiji
.. Pove)anje poena koje je osvojio protivnik do maksimalne vrednosti raspolo3ive za tu partiju.
g. Iskljuenje sa takmienja.
%7.@. -udija mo3e jednom ili ooji*i igraa da dodeli dodatno vreme u sluaju da do,e do spoljanjeg ometanja
partije.
%7.4. 6sim u sluajevima opisanim u Pravilima aha$ sudije ne sme da se mea u partiju. 6n ne)e dati znak o
roju odigranih poteza$ osim u primeni lana #.@. kada je ar jedna zastavi*a pala. -udija )e se uzdr3ati da
oavesti igraa da je njegov protivnik kompletirao potez$ ili da nije pritisnuo sat.
%7.7. a. Kledao*i i igrai u drugim partijama ne trea da komentariu niti se na drugi nain meaju u partiju.
8ko je neophodno sudija mo3e da prekrio*a iskljui iz sale. 8ko neko primeti nepravilnost$ o tome mo3e da
in.ormie samo sudiju.
. osim osoa koje ovlasti sudija$ zaranjeno je kori)enje moilnih tele.ona ili sredstava komunika*ije
u prostoru za igru$ kao i susednim prostorijama koje odredi sudija.
lan 1+. =I>E
%:.%. Federa*ije lani*e mogu da tra3e da FIDE da zvaninu odluku o prolemima koji se odnose na Pravila
aha.
E.I.01B. Dodatci
A. 9(r%ani ah
8.% +rzani ah je kada se svi potezi moraju povu)i u odre,enom vremenu koje je najmanje %@ minuta$ a kra)e
od 4" minuta po igrau$ ili je dodeljeno vreme L 4"Muve)anje za odigrani potez najmanje %@ minuta$ a kra)e od
4" minuta po igrau.
8.! Igrai nisu oavezni da piu poteze.
8.7. Kada postoji odgovaraju)i nadzor 2na pr jedan sudija na najvie tri partije0 primenjuju se Pravila za
?akmienja.
8.:. Kada ne postoji odgovaraju)i nadzor primenjuju se Pravila za ?akmienja$ osim/
a. Kada svaki igra kompletira tri poteza ne mo3e se reklamirati nepravilan polo3aj .igura$ orijenta*ija
tale ili podeavanje sata. + sluaju ornutog postavljanja kralja i kralji*e rokada tim kraljem nije dozvoljena.
. -udija donosi odluke po lanu : samo na zahtev jednog ili oa igraa.
*. ;epravilan potez je zavren kada igra pokrene protivnikov sat. Protivnik tada mo3e da reklamira
nepravilan potez pre nego to povue svoj. -udija )e doneti odluku samo u sluaju takvog zahteva. Ipak$ ako su
oa kralja u ahu$ ili promo*ija peaka nije dovrena sudija trea da intervenie ako je mogu)e.
d. %. -matra se da je zastavi*a pala kada to valjano reklamira igra. -udija )e se uzdr3ati da
signalizira pad zastavi*e$ ali to mo3e da uradi kada su oe zastavi*e pale.
!. Kada zahteva poedu na vreme reklamator zaustavlja satove i oavetava sudiju. Eahtev je
uspean ako je njegova zastavi*a gore$ a protivnikova dole kada je sat zaustavljen.
7. 8ko su oe zastavi*e pale kao to je opisano u 2%0 i 2!0 sudija proglaava partiju nereenom.
:. :r%o!o"e%ni ah
<.%. <rzopotezna partija je ona u kojoj svi potezi moraju da se odigraju u .iksiranom vremenu kra)em od %@
minuta za svakog igraa$ ili je dodeljeno vreme L 4"M uve)anje za odigrani potez kra)e od %@ minuta.
<.!. + sluaju odgovaraju)eg nadzora 2jedan sudija = jedna partija0 primenjuju se Pravila za takmienje i
Dodatak 8.!.
<.7. + sluaju neodgovaraju)eg nadzora primenjuje se slede)e/
a. Primenjuju se pravila urzanog aha kada nisu u suprotnosti sa slede)im/
. Hlan %".! i Dodatak 8.:.* se ne primenjuju.
*. ;epravilan potez je zavren kada igra pokrene protivnikov sat. Protivnik tada mo3e da zahteva
poedu pre nego to povue svoj potez. Ge,utim$ ako on ne mo3e da matira protivnika ni jednom serijom
legalnih poteza$ mo3e da zahteva remi. Kada protivnik odigra svoj potez$ nepravilan potez se ne mo3e
korigovati osim ako se igrai sporazumeju ez interven*ije sudije.
?. Alge(arsa no"acija
Ea svoje turnire i meeve FIDE priznaje samo jedan sistem nota*ije/ algearski sistem$ a preporuuje njegovu
upotreu i u ahovskoj literaturi i periodi*i. Formulari na kojima se koristi drugi sistem nota*ije ne mogu se
koristiti u sluajevima kada se koristi .ormular igraa. -udija koji primeti da igra primenjuje drugi sistem
nota*ije trea da ga na to upozori.
O!is alge(arsog sis"e3a
5.%. + ovom opisu re (.iguraD se odnosi na sve .igure osim peaka.
5.!. -vaka .igura oznaava se prvim velikim slovom svoga imena 2K N kralj$ D N dama$ kralji*a$ ? N top$ > N
lova*$ - N skaka0.
5.7. Igra je sloodan da koristi prvo slovo imena .igure koje je uoiajeno u njegovoj zemlji. + tampanoj
periodi*i se preporuuje upotrea .iguri*a.
5.:. Pea*i se ne oznaavaju prvim slovom$ ve) se prepoznaju po njegovom odsustvu.
5.@. 6sam linija 2s leva na desno za <elog$ odnosno s desna na levo za 5rnog0 su oznaeni malim slovima a$ $
*$ d$ e$ .$ g i h$ respektivno.
5.4. 6sam redova 2odozdo na gore za <elog$ odnosno odozgo na dole za 5rnog0 su oznaeni rojevima %$ !$ 7$
:$ @$ 4$ 7 i # respektivno. 6davde sledi da su na poetku ele .igure i pea*i smeteni na prvom i drugom redu$ a
*rne na osmom i sedmom redu.
5.7. Posledi*a prethodnih pravila je da je svako polje nepromenljivo oznaeno jedinstvenom komina*ijom
slova i roja/
5.#. -vaki potez .igure oznaava se a0 prvim slovom njenog imena i 0 dolaznim poljem. Primeri/ >e@$ -.7$
?d%. + sluaju peaka pie se samo dolazno polje. Primeri/ e@$ d:$ a@.
5.9. Kada .igura osvaja protivniku$ 9 se ume)e izme,u a0 i 0. Primeri/ >9e@$ -9.7$ ?9d%.
Kada peak osvaja protivniku .iguru mora se oznaiti polazna linija$ zatim 9 i dolazno polje. Primeri/ d9e@$
g9.7$ a9@. + sluaju uzimanja an pasan$ dolazno polje je polje na koje je doao peak koji uzima$ a uz to se
dopisuje e.p. Primer/ e9d4 e.p.
5.%". Kada dve iste .igure mogu da do,u na isto polje$ .igura koja se pomera se oznaava/
%. 8ko su oe na istom redu sa a0 Prvim slovom imena$ 0 polazna linija i *0 dolazno polje.
!. 8ko su oe na istoj liniji sa a0 Prvim slovom imena$ 0 polazni red i *0 dolazno polje.
8ko su .igure na razliitim redovima i linijama prednost ima metod %.
+ sluaju uzimanja ua*uje se 9 izma,u 0 i *0.
Primeri/
%. -kakai se nalaze na poljima e% i g% i jedan od njih se pomera na polje .7/ -e.7 ili -g.7.
!. -kakai se nalaze na poljima g@ i g% i jedan od njih se pomera na polje .7/ -@.7 ili -%.7.
7. -kakai se nalaze na poljima h! i d: i jedan od njih se pomera na polje .7/ -h.7 ili -d.7.
8ko se na polju .7 vri uzimanje u prethodnim primerima trea ua*iti 9/ %0 -e9.7 ili -g9.7$ !0 -@9.7 ili -%9.7$
70 -h9.7 ili -d9.7.
5.%%. 8ko dva peaka mogu da osvoje istu protivniku .iguru$ peak koji se pomera oznaava se sa/ a0 slovom
polazne linije$ 0 9 i *0 dolaznim poljem. Primer/ eli pea*i se nalaze na poljima *: i e:$ a *rna .igura ili peak
na d@. Eapis poteza elog )e iti *9d@ ili e9d@.
5.%!. + sluaju promo*ije zapisuje se potez peaka posle ega sledi prvo slovo nove .igure. Primeri/ d#D$ .#-$
%>$ g%?.
5.%7. Ponuda remija se zapisuje sa 2N0.
Fa3ne skra)eni*e/
6 = 6 N rokada sa topom na h% ili h# 2mala rokada0
6 = 6 = 6 N rokada sa topom na a% ili a# 2velika rokada0
9 N uzimanje
L N ah
LL ili O N mat
e.p. N uzimanje an pasan
1ah$ mat i uzimanje se ne moraju zapisati na .ormularu.
Primer partije/
%. e: e@ !. -.7 -.4 7. d: e9d: :. e@ -e: @. D9d: d@ 4. e9d4e.p. -9d4 7. >g@ -*4 #. De7L7 >e7 9. -d! "A" %".
"A"A" ?e# %%. K% 2N0
>. 9(r%ani %avre"a ada s'dija nije !ris'"an
D.%. Kada se primenjuje lan %"$ igra mo3e da zahteva remi kada ima manje od dva minuta$ a pre nego to mu
padne zastavi*a. ?o zavrava partiju.
Eahtev se postavlja na osnovu/
a. da protivnik ne mo3e da doije partiju normalnim sredstvima iBili
. da protivnik ne ula3e napor da doije partiju normalnim sredstvima.
+ sluaju a0 igra mora da zapie zavrnu pozi*iju i da je njegov protivnik potvrdi.
+ sluaju 0 igra mora da zapie zavrnu pozi*iju i dostavi popunjen .ormular. Protivnik trea da potvrdi i
.ormular i zavrnu pozi*iju.
Eahtev se prosle,uje sudiji ija odluka je konana.
E. Pravila %a igr' sa sle!i3a i sla(ovidi3 igra$i3a
E.%. Direktori turnira imaju ovlatenja da prilagode slede)a pravila lokalnim okolnostima. + takmiarskom ahu
izme,u igraa koji vide i igraa hendikepiranog vida 2stvarno slepih0 i jedan i drugi igra mogu zatra3iti
kori)enje dve ahovske ploe$ od kojih normalnu plou upotreljava igra koji vidi$ a spe*ijalno napravljenu
plou igra hendikepiranog vida. -pe*ijalno napravljena ploa mora zadovoljiti slede)e zahteve/
a. da su joj dimenzije najmanje !" 9 !" santimetaraP
. da su *rna polja neznatno uzdignutaP
*. da ima sigurnosni otvor za privr)ivanje na svakom poljuP
d. da svaka .igura ima koi) koji odgovara sigurnosnom otvoru za privr)ivanjeP
e. da su .igure tipa -taunton$ i da su *rne .igure poseno oznaene.
E.!. Igra se odigrava prema slede)im pravilima/
%. Potezi )e se jasno ojavljivati$ protivnik na glas ponavlja potez i izvodi na svojoj ahovskoj ploi.
Prilikom promo*ije peaka$ igra mora ojaviti koju .iguru je odarao. Da i ojava poteza ila to je mogu)e
jasnija$ sugerie se upotrea slede)ih imena umesto odgovaraju)ih slova algearske nota*ije/
8A8nna
<A<ella
5A5esar
DADavid
EAEva
FAFeli9
KAKustav
QAQe*tor.
&edovi se oznaavaju nemakim rojevima/
%Aeins
!AzRei
7Adrei
:Avier
@A.uen.
4Ase*hs
7Asieen
#Aa*ht
&okada se najavljuje sa (>ange &o*hadeD 2nemaki izraz za veliku rokadu0 i (Kurze &o*hadeD 2mala rokada na
nemakom0.
Figure nose imena/ Koenig$ Dame$ ?urm$ >aeu.er$ -pringer$ <auer.
!. -matra se da je .igura na ahovskoj ploi igraa hendikepiranog vida dotaknuta onda kada je
izvuena iz otvora za uvr)ivanje.
7. -matra se da je potez odigran kada je/
a. u sluaju uzimanja$ uzeta .igura sklonjena s ploe igraa koji je na potezu$
. .igura postavljena u drugi otvor za uvr)ivanje$
*. potez ojavljen.
-amo tada protivnikov sat i)e pokrenut.
Ea igraa koji vidi$ u pogledu taaka ! i 7$ va3e normalna pravila.
:. Ea igrae hendikepiranog vida doputen je spe*ijalno konstruisani sat. 6n ouhvata slede)e
karakteristike/
a. <rojanik opremljen pojaanim kazaljkama$ na kojem je svaki peti minut oznaen jednom takom$ a
svaki petnaesti minut s dve take.
. Eastavi*a se mo3e lako napipati. ?rea paziti da zastavi*a ude tako napravljena da omogu)i igrau
da napipa minutnu kazaljku u poslednjih @ minuta punog sata.
@. Igra hendikepiranog vida mora ele3iti poteze <rajovim pismom ili oinim pismom ili snimati na
magneto.onu.
4. Kreka u govoru prilikom ojavljivanja poteza mora odmah iti ispravljena i to pre nego sat
protivnika ude pokrenut.
7. 8ko u toku partije nastanu razliite pozi*ije na dve ahovske ploe$ one se moraju korigovati uz
pomo) kontrolora i uz pomo) oa .ormulara. 8ko se dva .ormulara podudaraju$ igra koji je zapisao korektan
potez$ ali odigrao pogrean$ mora popraviti svoju pozi*iju tako da odgovara potezu na .ormularima.
#. 8ko se pored razliite pozi*ije razlikuju i zapisi u .ormularima za pisanje partija$ potezi )e se vratiti
do pozi*ije u kojoj se .ormulari podudaraju$ a kontrolor )e prema tome podesiti satove.
9. Igra hendikepiranog vida ima pravo na pomo)nika ije du3nosti mogu iti neke ili sve od slede)ih/
a. Povlaenje poteza na ploi protivnika.
. 6javljivanje poteza ooji*e igraa.
*. 83uriranje .ormulara igraa hendikepiranog vida i pokretanje sata njegovog protivnika
2misli se na pravilo 7.*0.
d. 6avetavanje igraa hendikepiranog vida$ samo na njegov zahtev$ o roju odigranih
poteza i utroenom vremenu ooji*e igraa.
e. &eklamiranje doitka u sluajevima kada je prekoraeno vreme za razmiljanje i
oavetavanje kontrolora kada je igra koji vidi dotakao jednu od svojih .igura.
.. 6avljanje potrenih .ormalnosti u sluaju prekida partije.
%". 8ko igra hendikepiranog vida ne koristi usluge pomo)nika$ igra koji vidi mo3e anga3ovati
pomo)nika koji )e vriti du3nosti pod 9.a. i 9..
=. PRAVILA -A 2A@ 810
F.%. Pre nego to partija aha 94" pone$ poetna pozi*ija se sluajno postavlja prema odre,enim pravilima.
Posle toga$ partija se igra na isti nain kao standardni ah. Figure i pea*i se kre)u normalno i *ilj svakog igraa
je da matira protivnikovog kralja.
F.!. Eahtevi za poetnu pozi*iju
-tartna pozi*ija u ahu 94" mora ispotovati odre,ena pravila. <eli pea*i su pore,ani u drugom redu$ kao i u
klasinom ahu. 6stale ele .igure su postavljene nasumi*e u prvom redu uz slede)a ogranienja/
a. Kralj je postavljen izme,u dva topa$
. >ov*i su postavljeni na poljima suprotne oje$
*. 5rne .igure su postavljene jednako i nasuprot elim .igurama
Poetna pozi*ija se generie pre poetka partije kori)enjem kompjuterskog programa$ ko*ki*a$ novi)a$ karata i
sl.
F.7. Pravila za rokadu u ahu 94"
a. 18Q 94" omogu)ava svakom igrau da izvri rokadu jednom u toku igre$ i to potezom kralja i topa$ koji se
rauna kao jedan potez. Poto standardna pravila pretpostavljaju poetnu pozi*ija topa i kralja koja esto nije
primenljiva u ahu 94"$ potrena su dodatna tumaenja pravila standardnog aha za rokadu.
. *ao se roira
+ zavisnosti od pozi*ije kralja i topa pre rokade$ rokada se vri na jedan od ova etiri naina/
%. &okada kao dvostruki potez/ jednim potezom pomeriti kralja i onda pomeriti topa
!. &okada kao premetanje/ zamenom mesta kralja i topa
7. &okada kao potez samo kralja / izvesti potez samo pomeranjem kralja
:. &okada kao potez samo topa/ izvesti potez samo pomeranjem topa
Pre!or'e
%. +koliko se rokada vri na ahovskoj tali sa 3ivim igraem preporuuje se da kralj ude uklonjen sa povrine
za igru odmah do svoje krajnje pozi*ije$ a da top ude pomeren sa svoje startne na svoju krajnju pozi*iju i onda
kralj ude postavljen na svoju zavrno polje.
!. ;akon rokade pozi*ija topa i kralja je potpuno ista kao to i ila u standardnom ahu
O(janjenje
Prema tome$ posle * A rokade 2oznaene kao 6A6A6 i poznate kao velika rokada u standardnom ahu0$ kralj je na
*Apolju 2*% za elog i *# za *rnog0 i top je na d polju 2d% za elog i d# za *rnog0. ;akon g A rokade 2oznaene 6A
6 i poznate kao mala rokada u standardnom ahu0$ kralj je na polju g 2g% za elog i g# za *rnog0 i top je na .
polju 2.% za elog i .# za *rnog0.
Na!o3ene
%. Da i se izegao ilo kakav nesporazum ilo i korisno najaviti $$rokira)u( i to pre same rokade.
!. + nekim poetnim pozi*ijama kralj ili top 2ali ne oa0 se ne pomeraju za vreme rokade.
7. + nekim poetnim pozi*ijama rokada se mo3e izvriti ve) u prvom potezu.
:. -va polja izme,u kraljevog poetnog i zavrnog polja 2ukljuuju)i i zavrno0$ i sva polja izme,u topovog
poetnog i zavrnog polja 2ukljuuju)i i zavrno0 moraju iti sloodna od .igura$ osim kralja i topa koji vre
rokadu.
@.+ nekim poetnim pozi*ijama$ neka polja mogu ostati popunjena za vreme rokade$ to je zaranjeno u
standardnom ahu. ;a primer$ nakon * A rokade mogu)e je imati a$ iBili e jo uvek popunjeno$ i nakon g A
rokade mogu)e je imati e iBili h popunjeno.
Pravila %a sl'$aj !reida !ar"ije
%. a. 8ko partija ne zavri u vremenu predvi,enom za igru$ sudija )e zatra3iti od igraa koji je na potezu
da (kovertiraD taj potez. Igra mora zapisati svoj potez jasnom nota*ijom u svoj .ormular$ staviti svoj i
protivnikov .ormular u kovertu$ zatvoriti kovertu i tek tada zaustaviti svoj sat$ ez pokretanja protivnikovog
sata. -ve dok nije zaustavio satove$ igra zadr3ava pravo da promeni svoj kovertirani potez. 8ko$ nakon to mu
je sudija rekao da kovertira potez$ igra odigra potez na ahovskoj ploi$ on mora taj isti potez upisati na svom
.ormularu kao svoj kovertirani potez.
. 8ko igra koji je na potezu prekida partiju pre isteka seanse$ smatra)e se da je kovertirao na kraju
seanse i njegovo vreme )e se tako oraunati.
!. ;a koverti trea naznaiti slede)e/
a. imena igraa
. pozi*iju neposredno pre kovertiranog poteza
*. vreme koje je utroio svaki igra
d. ime igraa koji je kovertirao potez
e. roj kovertiranog poteza
.. eventualnu ponudu remija$
g. datum$ vreme i mesto nastavka partije
7. -udija trea da proveri tanost podataka na koverti i odgovoran je za njeno sigurno uvanje.
:. 8ko igra ponudi remi poto je njegov protivnik kovertirao potez$ ponuda je va3e)a dok je protivnik ne
prihvati ili odije kao u lanu 9.%
@. Pre nastavka partije na ahovsku plou se postavlja pozi*ija neposredno pre kovertiranog poteza$ a na
satovima vremena koja su ila u trenutku prekida partije.
4. 8ko je pre nastavka partije dogovoren remi ili ako jedan od igraa oavesti sudiju da predaje$ time je partija
zavrena.
7. Koverta se otvara samo u prisustvu igraa koji mora da odgovori na kovertirani potez 2nije kovertirao0.
#. 6sim u sluajevima pomenutim u lanu 4.%" i 9.4$ partija je izguljena za igraa iji kovertirani potez je/
a. dvosmislen$ ili
. zapisan tako da je nemogu)e ustanoviti njegovo pravo znaenje$ ili
*. nepravilan.
9. 8ko je u dogovoreno vreme nastavka/
a. prisutan igra koji trea da odgovori na kovertirani potez$ koverat se otvara$ povue se kovertirani
potez na ploi i njegov sat se pokrene.
. igra koji trea da odgovori na kovertirani potez nije prisutan$ ukljuuje se njegov sat. Po dolasku$
on mo3e da zaustavi sat i pozove sudiju. ?ada se koverta otvara i kovertirani potez se povlai na ahovskoj
ploi. ;jegov sat se ponovo pokre)e.
*. igra$ koji je kovertirao potez nije prisutan$ njegov protivnik ima pravo da zapie svoj odgovor na
.ormularu$ zatvori svoj .ormular u novi koverat$ zaustavi svoj sat i pokrene sat odsutnog protivnika$ umesto da
odgovori na normalan nain. 8ko tako postupi$ koverta )e iti predata sudiji na uvanje i otvorena po dolasku
odsutnog igraa.
%". Igra )e izguiti partiju$ ako za ahovsku plou do,e sa vie od jednog sata zakanjenja od vremena
predvi,enog za nastavak partije 2osim ako pravila takmienja odrede ili sudija ne odlui drugaije0.
Ge,utim$ ako kasni igra koji je kovertirao potez$ partija se odluuje drugaije u slede)im sluajevima/
a. ako je odsutni igra doio partiju na osnovu injeni*e da je kovertirani potez mat$ ili
. odsutni igra postigao remi na osnovu injeni*e da je kovertirani potez pat$ ili se na ploi pojavila
pozi*ija opisana u lanu 9.4$ ili
*. igra prisutan za ploom izguio partiju prema lanu 4.%"
%%. a. 8ko se izgui koverta koja sadr3i kovertirani potez$ partija )e se nastaviti od pozi*ije i sa vremenima
na satovima zaele3enim u trenutku prekida. 8ko se ne mo3e utvrditi koliko je vremena svaki igra utroio$
satove )e namestiti sudija. Igra$ koji je kovertirao potez$ odigra)e potez za koji izjavi da ga je kovertirao.
. 8ko nije mogu)e ustanoviti pozi*iju$ partija se ponitava i igra se nova.
%!. 8ko u nastavku partije$ jedan od igraa uka3e$ pre nego to odigra prvi potez$ na to da jedan od satova ne
pokazuje tano vreme$ greka se mora ispraviti. 8ko greka tada ne ude ustanovljena$ partija se nastavlja ez
korek*ije$ osim ako sudija ne pro*eni da )e posledi*e iti suvie oziljne
%7. ?rajanje svake seanse nastavka partije i)e kontrolisano na satu sudije. Freme poetka i zavretka se
unapred najavljuje.