New Age Miodrag Vasi

" NO V A MU ZI K A " - U V O D U
NOVU DUHOVNOS T
Ukoliko ste se, nekim sluajem, zatekli u Londonskom "Virgin Megastore", ili pak u njegovom bratu-blizancu na parikom anzelizeu, i
paljivo posmatrali ploe, te CD-izdanja, niste mogli zaobii odeljke oznaene kao "New Music" ili "New Age".
I ovom izboru se nalaze izdanja nemake
disko-kue ECM (Edition of Contemporarv
Music), kao i njegovih I pandana. E.G-ja,
Windham Hilla i neto ezoterinijeg
"Vanguarda". Ne srne se zaobii ni po broju
naslova vrlo skromna, ali po znaaju
ogromna, edicija "Obscure", koju je sredinom
sedamdesetih pokrenuo Brajan Ino. Pod
ovim kategorizacijama se podvodi vrlo
znaajna tendencija nekih izdavakih
korporacija da publikumu prezentuju muziku
koja najbolje predstavlja odraz dananjeg
stanja ljudskog duha, i preovlaujue glob-
alne kulture u najboljem smislu te reci. Ono
to karakterie "Novu Muziku" jeste mea-
vina svega autentinog iz postojeih kultura,
i to je jo vanije, formiranje novog mega-
stila, koji predstavlja multikulturalni odgovor
na mnogobrojne zahteve duhovne gladi
planetarnog konzumenta, danas i ovde, na
kraju XX veka. To je svakako rukovodilo
znaajne autore Dona Hesela i Brajana Ina
da svoje zajednike radove, dostupne preko
E.G. izdanja, nazovu "Fourth World"
muzikom, izraavajui time nepriznavanje
podele na "dominantne" kulturne obrasce s
jedne, i "primitivnu" kulturu "Treeg sveta"
s druge strane. Tako je muzika "etvrtog
sveta" proizala iz upoznavanja razliitih
kultura, primene svih relevantnih, jo neizl-
izanih elemenata razliitih tradicija, odbaci-
vanja banalnosti i sinteza univerzalnih
arhetipova, koja se dobija primenom
najnovijih tehnolokih obrazaca. Upravo
kreativna upotreba nove, nikad ranije
koriene tehnologije, opravdava naziv
"Fourth World", oznaavajui jedan novi
svet koji egzistira ovde i sada.
| skladu s tim jasno je da autori "Nove
Muzike", koji potiu iz razliitih I
tradicija, moraju imati s jedne strane veliku,
nepresunu linu kreativnost, a s druge
obimnu erudiciju i otvorenost ka tradicijama
i kulturama, drugaijim od njihove.
Veoma bitno obeleje "Nove Muzike" je i
sklonost ka transcendenciji, koja je moda i
najznaajniji aspekt ovog fenomena.
Prevazilaenje granica linog . i kulturnog
egoizma, koji vode banalnosti i nekre-
ativhosti, neophodan je uslov za koherenciju
razliitih energija. Tako je ve pomenuti
Brajan Ino proveo nekoliko meseci u Gani
prouavajui znaaj muzike kao integralnog
elementa za nain ivota Afrikanaca, njihove
obiaje, mitove i rituale, ne bi li te svoje
uvide spojio sa svojim muzikim jezikom,
baziranim na upotrebi elektronike, studijske
muzike, ali i na vladanju teorijom sistema,
koja mu slui za sopstveni stil "kibernetsko
komponovanje".
S druge strane, Karlhajnc tokhauzen, geni-
jalni pionir, jo je pedesetih godina, u
Kelnu, stvarao novi muziki jezik, jezik
elektronske studijske muzike. U tome se
sluio kako novim instrumentima - sinteti-
zatorima, tako i novim elementima koje je
sintetisao na zadivljujue neoekivan nain.
U kompoziciji "Hvmnen" spojio je elek-,
tronske efekte sa nacionalnim himnama
stotinak zemalja sveta, dok je u delu
"Sternklang" stvorio muziki sistem koji
funkcionie na bazi kretanja zvezda. Potonje
delo izvodilo je pet grupa muziara, ras-
poreenih u jednom prekrasnom evropskom
parku, izraavajui tako i simboliko i
neposredno orgijastiko spajanje s prirodom.
Ovo spajanje s prirodom, tako neophodno u
dananje vreme ovekovog otuenja od nje
i posledinih ekolokih katastrofa, karakter-
istino je i za muziare okupljene oko "New
Age" pokreta 70-ih godina. Bitne odrednice
su: potovanje prirodne sredine, spaavanje
ugroenih ivotinjskih vrsta i ouvanje
komunikacije oveka i prirode. Ameriki
sastav Oregon je pravio znaajne korake u
tom smislu. Blizak njima je Pol Vinter koji
je uz podrku muziaia iz svih krajeva sveta
pravio sintezu deza, klasine evropske
muzike, etno-muzike, kao i ambijentalnih
zvukova: vukova, orlova, kitova (koristio je
podvodne snimke sa ekspedicija Zaka
Kustoa). Da bi sve bilo u skladu, muziari
su se okupljali na farmi i tu, u prirodi,
kreirali ova dela.
ovratak sopstvenoj, ljudskoj prirodi, bez
kojeg je nemogue dalje tran-scendiranje i
dostizanje vie, boanske prirode u oveku,
karakteristika je ambijentalne muzike.
Prvo delo ovog tipa u evropskoj kulturi
bila Betovenova "Mondscheinsonate"
(Meseeva sonata), gde je on muzikim
jezikom izrazio ambijent voda jezera
Lucerna. U tom pravcu, uglavnom
nesvesno, ili su Vagner s ekspresijama
prirode, Debisi i Ravel sa svojim pejsaima,
kao i Erik Sati s muzikom kao "komadom
nametaja" (delom ambijenta sobe,
slualaca). Dalje, preko Dona Kejda
dolazimo do zvaninog pravca
"Ambijentalne muzike" koji su utemeljili
Brajan Ino i Robert Frip. Muzika Brajana
Inoa je poznata i kao "environment", muzika
okoline. U njoj su korieni elektro-
akustiarski instrumenti, kao i prirodni zvui
- voda, vetar, motke, kamenje, ptice... S tim
u skladu su i naslovi kompozicija "On
Land", "Wind On Water", "Wind On
Wind", "An Index Of Metals", "First Light"
"Fading Light". Naslov prve lnoove kom-
pozicije ovog usmerenja je "Discreet
Music", izdata na Obscure etiketi, koja kod
slualaca izaziva spoj svesnog i nesvesnog,
prijatne elje i fantazije te davno zaboravl-
jena seanja, i vraa ga u stanje oputenosti
i prvobitnog sklada koji su put ka Bogu.
Ovo je blisko idejama i delima Roberta
Fripa, ija muzika s ploa "Under Heavy
Manners/God Save The King" i naroito
"Let The Power Fali" (karakteristian na-
slov) ukazuje na to da, prema tezama auto-
ra, samo celovita linost svojim primerom
moe uticati na pozitivne promene drutva i
tako dolazi do ruenja lane moi. Fripu i
Inou treba pridruiti i Herolda Buda, koji je
napravio ambijentalnu muziku posveenu
nadstvarnosti, izazivajui kod slualaca goto-
vo rajski sklad. Ploa
v
se zove "The Pavillion
Of Dreams" i izdata je za E.G. Veoma
znaajan autor svakako je i Don Kejd. On
je spojio filosofiju istone kulture - Zen, s
nainom ivota i stvaranja, to je dovelo do
velianstvenih rezultata i otvorilo nove
puteve. "Sonatas And Interludes" "Music
For MarceI Duchamp", "Music For Piano",
samo su neke od znaajnijih kompozicija.
Pored ovoga Kejd se bavio i nezaobilaznim
teoretskim radovima, te Zen-poez-ijom.
Fascinantan spoj Kejdove Zenaleato-rike i
kompjuterske vizuelne dopune moe se
videti u filmu "Arabesque".
linu vezu tehnologije i aleatorike kompozitor
Janis Ksanakis napravio je putem
matematike! On spaja muziku i teoriju
verovatnoe, te pomou potpune
sluajnosti, disimetrije, haosa, dolazi do
reda. Ovo ga pomera van striktno muzike
sfere i dovodi ga u vezu sa teorijom fraktala
Pola Dejvisa po kojoj "svaki sistem kao da
ima sopstvenu volju i iz nereda se spontano
stvara red. Tu dolazimo do savremenih teorija
Dejvida Borna, Ruperta eldrejka i drugih
kod kojih se u prirodne nauke uvode termini
kao: "bivstvovanje je znaenje" i si, iz
kojih nuno siedi postojanje Boga, koji
pravoj informaciji (uzroku) dodaje energiju i
onda dolazi do autentinog kretanja i
smislenog organizovanja kako materije, tako i
ivota pojedinca i vrste.
Ovaj izlet u fiziku i biologiju nije bio
sluajan. Upravo odnos prema informacija
ma jeste najznaajniji aspekt kreiranja i
konzumiranja "Nove muzike". Svaka auten
tina informacija je nosilac kreativne energi
je, i njihov spoj dovodi do pravih, blago
tvornih rezultata. Pored toga to dolazi do
irenja duhovnih vidika oveanstva, dolazi
i do samospoznaje, sjedinjenja s prirodom,
unutranjeg, sklada, transcendiranja ega, nove
duhovnosti i
1
kod stvaralaca i kod slualaca.
Tako Stiv Rajh, autor minimalne muzike,
ukazuje na potrebu izotrene budnosti i kon
centracije za praenje i razumevanje njegov
ih dela. Ova poruka je potpuno koherentna
sa porukom duhovnika svih veroispovesti.
Budnost i koncentracija, kada su jednom
postignuti, neophodan su uslov za korak
dalje, susret s Bogom. Q
INTERVJU 04 jul 97. 45